Feeds:
Članci
Komentari

Archive for the ‘Medjunarodna ekonomija’ Category

Ališer Usmanov, ruski milijarder uzbekistanskog porekla, upravo je izgubio bitku za londonski fudbalski klub Arsenal. Usmanov je prošle godine ponudio milijardu funti kako bi otkupio 67 procenata udela od drugog vlasnika, ali je ponuda odbijena. Pre par dana, posle dugog natezanja, Usmanov je prodao svoj manjinski udeo u Arsenalu.

Da je Usmanov uspeo, pridružio bi se Romanu Abramoviču, vlasniku Čelsija, i dva najpoznatija londonska kluba bila bi u rukama ruskih oligarha. Kupovina zapadnih klubova je samo kockica u mozaiku ekstravagantnog trošenja novca ruskih tajkuna i u raskoraku je sa zdravim razumom i interesima ruske ekonomije. (više…)

Advertisements

Read Full Post »

U utorak, 08/05/2018, Argentina je ponovo zatražila finansijsku pomoć MMF-a kako bi sprečila kolaps pezosa, drastičan pad deviznih rezervi i pokušala da izbegne novu, veliku valutnu krizu. Po ko zna koji put gledamo isti argentinski film čiji kraj nije bilo teško predvideti.

O putu kojim Argentina ide pod novom ekipom „naklonjenoj biznisu i tržištu“, pisao sam pre tačno dve godine u tekstu „Argentina u raljama ushićenih finansijera … ponovo“

(https://nkatic.wordpress.com/2016/05/14/argentina-u-raljama-ushicenih-finansijera-ponovo/).

Argentina je još jednom pokazala šta se događa državama koje budžetski deficit finansiraju stranom valutom, ili još opštije, kada se država,  privreda i/ili građani zadužuju u devizama kako bi se finansirale obaveze u domaćoj valuti.

Read Full Post »

Analitičari globalnih zbivanja upozoravaju da svetu ponovo preti hladni rat u čijem su epicentru udružene zapadne sile na jednoj strani, i prilično usamljena Rusija, na drugoj. Čini se da je to preblaga ocena onoga što se zbiva na svetskoj sceni. Ne samo da je hladni rat odavno počeo i da se svakim danom pojačava, već je otvoren još jedan novi front. Na tom frontu, za sada samo ekonomskom, sukobljavaju se SAD i Kina. U velikoj slici stvari, ovaj drugi sukob bi se mogao pokazati još opasnijim po globalnu ekonomsku i geostratešku stabilnost. (više…)

Read Full Post »

Najuticajniji kritičari srpskih ekonomskih prilika su saglasni da se ključni problemi domaće privrede nalaze u institucionalnoj sferi. U tom kontekstu, loš poslovni i investicioni ambijent, visok nivo korupcije i slab pravni sistem predstavljaju najveće prepreke privrednom rastu. Ove teze deluju tako ubedljivo, da se niko nije potrudio da ih i proveri. Da jeste, video bi da im tvrdoglava empirija ne ide u prilog. (više…)

Read Full Post »

Konferencija je održana 15/12/2016. u Beogradu. Naslov moje teme je bio:

Nova tehnološka revolucija i globalizacija na raskršću

Izlaganje je na ovoj adresi:

 

 

Read Full Post »

Srbija je, kao i većina tranzicionih država, s velikim entuzijazmom i bezrezervno prigrlila globalizaciju. Svoje ekonomske resurse i prostor Srbija nudi svakome ko želi da ih kupi ili koristi, i na tome gradi svoju razvojnu strategiju.

U takvom privrednom modelu nema prostora za uskogrudo insistiranje na nacionalnim ili bezbednosnim interesima, na prehrambenoj ili energetskoj sigurnosti, na strateškim privrednim granama i sličnim suverenističkim frazama. Srbija danas drži veliku ekonomsku lekciju Zapadnim zemljama, pa čak i svom velikom uzoru – Nemačkoj. Otkud Nemačka u ovoj priči? (više…)

Read Full Post »

(Tekst je napisan za naučni skup Akademije ekonomskih nauka koji je održan 04. novembra  2016. u Beogradu na temu “Naši naučni sporovi – Velike alternative u izgradnji institucionalnog poretka”)

—————————————————————-

U svoja dva teksta, pripremljena za naučne skupove koje organizuje Akademija ekonomskih nauka, Ljubomir Madžar je između ostalog i ostalih, kritikovao i mene i moje stavove iznete u tri rada [1].

Tekst koji sledi je pohvala Madžarevom delu i njegovom moćnom analitičkom i polemičkom metodu. Madžar je u mojim radovima našao toliko grešaka, netačnosti i nelogičnosti da u ovom tekstu neću uspeti da ih sve pokajnički nabrojim. (više…)

Read Full Post »

Tehnološki progres koji je krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka fantastično podigao kvalitet života zapadnog sveta, sada se okreće protiv njega. U sistemu u kome je interes profita važniji od čoveka i njegovog života, događa se ono što se moralo dogoditi – ogroman broj ljudi postaje višak – apsolutni, neuposlivi, nepotrebni višak. Tržište, kao vrhovni arbitar ljudskih sudbina, je presudilo – računari, roboti i algoritmi odnose pobedu. Tačnije, pobeđuju vlasnici tih tehnologija. (više…)

Read Full Post »

U polumraku i daleko od očiju javnosti, kako je to već postalo uobičajeno u zrelim demokratijama, EU i SAD su poslednjih pet godina pripremale sporazum o transatlantskoj trgovini i investicionom partnerstvu (TTIP). Mogućnost da se od sporazuma ipak može i odustati počela je snažnije da se najavljuje tek od maja ove godine, pa otuda i ne iznenađuje vest da su pregovori najverovatnije propali.

(više…)

Read Full Post »

Do nedavno se činilo da postoji potpuni konsenzus u vezi sa vrlinama globalizacije. Pod potpunim konsenzusom se podrazumeva da su razvijene industrijske zemlje saglasne u oceni da je globalizacija opšte koristan ekonomski proces u kome zapadne kompanije i kapital dominiraju svetskim tržištem. Osnovni postulat globalizacije je sloboda protoka roba i kapitala. Ta i takva sloboda je uvek u interesu država i njenih ekonomija i nikako se ne sme sputavati niti ograničavati. (više…)

Read Full Post »

Monetarna ekonomija je pomalo ezoterična oblast i verovatno najkompleksniji segment ekonomske nauke. Novac i načini njegovog kreiranja su misterija ne samo za laike, već i za većinu ekonomista, pa i bankara. Oni koji veruju da znaju kako se novac kreira, najčešće se oslanjaju na znanje koja su sticali na fakultetima, iz udžbenika čiji autori često prepisuju jedni od drugih. Akademski ekonomisti su „najzaslužniji“ za zablude vezane za procese kreiranja novca. (više…)

Read Full Post »

Na referendumu, održanom 23. juna 2016 godine, građani Ujedinjenog Kraljevstva[1] odlučili su da napuste Evropsku uniju. Na veoma visokom nivou izlaznosti od 72.2 procenta, za napuštanje EU glasalo je 51.9 procenata izašlih glasača. U konačnom rezultatu, opcija za brexit je pobedila sa razlikom u glasovima od 1.269.501. (više…)

Read Full Post »

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2360938/bregzit-san-letnje-noci.html

 

Read Full Post »

 

U programu kolažnog tipa, moj komentar je od 10 do 24 minuta emisije.

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2354622/bregzit-kraj-jednog-divnog-prijateljstva-.html

Read Full Post »

Na veliku radost svekolike svetske finansijske javnosti, a posle pauze od četrnaest godina, Argentina se 19. aprila 2016. vratila na međunarodno tržište kapitala. I ne samo to – Argentina je oborila sve rekorde u visini jednokratne emisije obveznica za jednu zemlju u razvoju. Emitovano je ukupno 16.5 milijardi dolara obveznica različite ročnosti i sve ponuđene obveznice su prodate. I ne samo to – tražnja za obveznicama je bila u proseku četiri puta veća od ponude, što je izazvalo navalu egzaltiranih komentara. (više…)

Read Full Post »

Premijer Netanjahu je u nedelju (17/04/2016) izjavio da će okupirani Golan zauvek ostati u sastavu države Izrael i da svet mora da prihvati tu relanost. Ovu izjavu je Netanjahu dao upravo na Golanu, gde je po prvi put u istoriji održao i sednicu svog kabineta. Prisvajanje okupirane sirijske teritorije Netanjahu je pravdao time da je Golan od antičkih vremena bio u sastavu Izraela, te da je Sirija zapravo okupirala Golan[1]. (više…)

Read Full Post »

Konačno, posle devet godina pauze, američke Federalne rezerve (FED) su krenule u ciklus postepenog podizanja kamatnih stopa. Dugo najavljivana promena kamatne politike otpočela je 16. decembra skromnim povećanjem kamatne stope od četvrtine procenta. (više…)

Read Full Post »

U Beogradu je 17/12/15 održana godišnja konferencija Svet u 2016., pod pokroviteljstvom  londonskog časopisa The Economist. Moje izlaganje je ovde:

dok snimak cele konferencije možete naći ovde:

http://www.color.rs/svetu2016/

Read Full Post »

Da li je demokratsko ustrojstvo uvek i svuda najbolji model političkog organizovanja i da li je bazni demokratski princip – jedan čovek jedan glas – jedini način na koji se može doći do stabilnog i uspešnog društva? Da li se volja većine može pretvoriti u teror nad manjinom? Da li u modernoj demokratiji bogata manjina može manipulisati demokratski proces? Da li je važniji demokratski proces, ili rezultat? (više…)

Read Full Post »

Da li poslednja zbivanja na kineskim finansijskim tržištima – veliki pad vrednosti berzanskih akcija i devalvacija juana – konačno daju za pravo zapadnim kritičarima kineskog modela razvoja? Da li je reč o najavi nove, velike ekonomske krize? (više…)

Read Full Post »

Read Full Post »

Ima nečeg čudnog, opasnog i gotovo kockarskog u načinu na koji je „Trojka“ (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) mesecima pregovarala sa Grčkom. Čini se da su pregovori odavno prešli sa terena ekonomije na teren politike, ako su na terenu ekonomije ikada i bili. Trojka kao da više želi da uništi Sirizu, nego što bi da rešava finansijsku krizu Grčke i da predupredi potencijalno teške posledice koje ta kriza može imati na stabilnost evro zone i evropskih ekonomija. (više…)

Read Full Post »

Da li je globalizacija samo nastavak starih procesa imperijalne ekspanzije, ili je u pravu Gidens (Anthony Giddens) koji u globalizaciji vidi neminovni i radikalni hod moderniteta[1]?

Da li je globalizacija spontani proces iza koga stoji nevidljiva ruka tržišta, ili je reč o kontrolisanom procesu kojim združeno upravljaju vidljive ruke transnacionalnih kompanija i međunarodnih organizacija (Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije i sl.)?

Da li je globalizovani svet najbolji od svih svetova kako tvrde neoliberalni teoretičari, ili je reč o procesu velike socijalne regresije i brutalnog izrabljivanja kako misle antiglobalisti? (više…)

Read Full Post »

Evropska centralna banka (ECB) je 9. marta započela svoj veliki program štampanja novca[1] koji se eufemistički naziva „kvantitativno labavljenje“. Planirani obim novčane emisije je 1.100 milijardi evra, što ilustracije radi, čini oko 33 godišnja bruto domaća proizvoda Srbije. Ukupnu novčanu emisiju bi trebalo realizovati u mesečnim tranšama od po 60 milijardi evra. (više…)

Read Full Post »

Moj kritički osvrt (post-scriptum-o-nasim-naucnim-sporovima) na tekst gospodina Ljubomira Madžara, imao je „kolateralnu žrtvu“ – gospodina Boška Mijatovića. Madžar se, osporavajući moje teze o ozbiljnosti krize koju danas zovemo Velika recesija, poslužio Mijatovićevim tekstom Odgovor Jovanu Dušaniću ili o tzv. neoliberalizmu (Mijatović 2012.)[1]. Moj Post scriptum daje osvrt i na taj tekst, pa je time i Mijatović, sasvim razumljivo, imao potrebu da se uključi u polemiku. (više…)

Read Full Post »

Ako se čitaoci sećaju, na blogu sam objavio tekst pod naslovom Srpska ekonomska drama i intelektualni eskapizam (https://nkatic.wordpress.com/2014/12/15/srpska-ekonomska-drama-i-intelektualni-eskapizam/). Tekst je napisan za naučni skup koji će se održati u Beogradu 20.03.2015.

Jedan od tekstova koji su takođe pripremljeni za skup je i tekst gospodina Ljubomira Madžara, pod naslovom Moj obračun s njima. U svom tekstu se gospodin Madžar direktno bavi i stavovima nekih neistomišljenika, pa tako i mojim stavovima. (više…)

Read Full Post »

Očekivanje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine pasti za samo pola procenta je previše optimistično, ali to i nije najvažnije. Važnije je koliko će biti zaposlenih koji plaćaju poreze i doprinose, kakav će biti odnos između njih i broja penzionera, koliko će porasti javni i spoljni dug i nenaplativa potraživanja, kaže za NIN Nebojša Katić, finansijski konsultant iz Londona. (više…)

Read Full Post »

Najbolje čuvana tajna svetske ekonomske krize izlazi na videlo – oprezno, dozirano, lagano. Tek sada, sa zakašnjenjem od sedam godina, upire se prst u osnovni uzrok nastanka i trajanja krize – reč je o problemu višedecenijskog rasta ekonomske nejednakosti. Deformacije u raspodeli koje su dovele do strahovitog socijalnog i ekonomskog raslojavanja nisu samo najvažniji uzrok krize, već su i najveća prepreka izlasku iz stanja „sekularne stagnacije“ u kome se svetska ekonomija nalazi[1]. (više…)

Read Full Post »

Vlada Srbije se nalazi u mat poziciji. Šahovska partija koja danas ulazi u završnicu izgubljena je još u otvaranju – u prvim godinama prošle decenije. Srbija je tada pošla ekonomskom stranputicom i na njoj  tvrdoglavo istrajava i danas.

Ekonomska sudbina Srbije je u rukama stranaca i direktno je zavisna od njihove volje. Vlada mora uveriti strance da je u stanju da kontroliše rast javnog duga i da svoje obaveze može uredno izmirivati. Fiskalna konsolidacija (eufemizam za smanjivanje javne potrošnje, plata i penzija) je po preporuci svekolike stručne javnosti, najkraći i najubedljiviji način da se stranci odobrovolje, da se kreditiranje nastavi i da ekonomija krene putem izlaska iz krize. (više…)

Read Full Post »

Ekonomska politika može biti veoma opasna po zdravlje – čak ubitačna, i to sasvim bukvalno. Koliko god ekonomske krize bile duboke i teške, one ne ubijaju. Ubijaju moderni lekovi kojima se krize leče – šok terapija i politika velike budžetske štednje. Unesrećene porodice, trajno oboleli ljudi i na kraju izgubljeni životi, cena su takvog ekonomskog izbora. Za razliku od berzanskih pokazatelja i privrednog rasta koji pre ili kasnije vaskrsnu, mrtvi ostaju mrtvi i kada se privreda oporavi. (više…)

Read Full Post »

Older Posts »