SVE BOJE DENGOVE MAČKE – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 3.11.2021.

Korak po korak, oko Kine se stvara politički, vojni i medijski sanitarni kordon. U takvoj geopolitičkoj konstelaciji kineski prostor za grešku je drastično sužen. Kako će se Kina nositi sa spoljnim izazovima zavisiće ponajviše od brzine kojom će ona rešavati svoje narasle unutrašnje probleme i sistemske protivurečnosti.

Kako pomiriti kapitalističko društvo i politički monopol komunističke partije? Može li se harmonizovati marksistički pogled na svet (sve popularniji kod mladih članova partije), s ekonomskim i socijalnim promenama koje donosi kapitalistički način proizvodnje? Da li je i danas zaista nebitno kakve je boje Deng Sjaopingova mačka ako uspešno lovi (ekonomske) miševe? Da li je Kina zakasnila s kontrolom onih socijalnih procesa koji sutra mogu stvoriti ambijent za kakvu obojenu, tjenanmensku revoluciju? Ili kraće, mogu li se zli dusi kapitalizma vratiti u bocu iz koje su utekli?

Read Full Post »

INVESTICIONE BAJKE ZA ODRASLE – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 11.8.2021.

Odlazak „Geoksa“ iz Vranja bio je dobar povod da se još jednom progovori o politici i smislu domaćih podsticaja stranim investitorima. Po proverenom modelu, umesto ozbiljne rasprave o industrijskoj politici i o mestu stranih investicija u njoj, ponovo su u etru uvek iste ideološke poduke o značaju poslovnog ambijenta i vladavini prava u privlačenju stranih investicija. U tom frazeološkom narativu Srbija je osuđena da strance privlači subvencijama jer jedino tako može da kompenzuje svoj loš poslovni i institucionalni ambijent.

Read Full Post »

GLOBALNA INFLACIJA „TRALALA“ – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 14.7.2021.

I dok dlanom o dlan, već posle 13 godina nenormalne monetarne politike i ludog štampanja novca, inflacija se konačno pojavila i u razvijenim ekonomijama. Najveće centralne banke energično su odlučile da ne preduzimaju ništa. Ako se ironija ostavi po strani, činjenica je da su centralne banke i kreatori ekonomske politike sebe doveli u gotovo nemoguću poziciju koju, bar za sada, pokušavaju da reše samo rečima.

Read Full Post »

INTERVJU ZA NIN – 8.7.2021.

JADNA JE ZEMLЈA KOJA REŠENЈE VIDI U PRODAJI SVEGA[1]

U jeku krize izazvane pandemijom kovida-19 upozorili ste da mnoge siromašne države nisu svesne šta im se sprema i da će iz ove krize izaći zadužene do nosa, da će biti u nemilosti kreditora, da će zbog toga kasnije morati dodatno da smanjuju ionako jadnu javnu potrošnju, i prodavaće sve što im je još preostalo da bi se oslobodile duga. Važi li sve to što ste rekli i za Srbiju i kako će se problem značajno naraslog duga na kraju rešiti?

Read Full Post »

Moj intervju za Catenu Mundi 4.7.2021.

Ovde možete pogledati moj razgovor na različite, globalne teme, vođen u Cateni mundi povodom izlaska moje knjige „Opasna vremena“. Intervju je vodio gospodin Branimir Nešić.

Read Full Post »

PROPAGANDNE IGRE U PORESKOM LAVIRINTU – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 16.6.2021.

Svetska javnost je s nadom i odobravanjem primila vest da su lideri vodećih zapadnih sila inicirali reformu globalnog poreskog sistema u delu koji se odnosi na oporezivanje dobiti velikih kompanija i (zlo)upotrebu „poreskih rajeva“ u tom kontekstu. Postignuti dogovor počiva na dva stuba.

Read Full Post »

INFLACIJA, EKONOMSKE TEORIJE I ZANOVETNA EMPIRIJA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 27.1.2021.

Možda ekonomija i nije tako jadnjikava nauka kako je to u 19. veku mislio Tomas Karlajl. Može biti i da je čuveni ekonomista Džon Galbrajt bio previše samoironičan kada je rekao da je akademska, teorijska ekonomija izuzetno korisna … da ekonomistima obezbedi zaposlenje. Na sličnoj ironičnoj liniji moglo bi se reći da je ekonomija društvena nauka koja pati od uobraženja da je egzaktna samo zato što svoju golotinju skriva koristeći matematički instrumentarij. Sa finansijskom krizom iz 2008. godine, a pogotovo sa ekonomskim događanjima tokom 2020, otpao je i poslednji smokvin list zabluda o egzaktnosti ekonomije. Nigde se to ne vidi tako jasno kao u monetarnoj sferi.

Read Full Post »

WHAT HAPPENS AFTER THE PANDEMIC – published in Serbian daily “Politika” on 25.3.2020

Paradoxical though it might sound, to the Western political and economic establishments, COVID-19 is a gift. The pandemic will invariably have devastating economic consequences, but a financial crisis was inevitable and imminent even before it emerged. The start of this crisis was evident back in September 2019. The pandemic will now serve as a convenient cover-up of this fact, whilst inconvenient questions will be swept under the rug.

Read Full Post »

Kratki intervju Sputnjiku – 26.3.2020

Mali dodatak na moj tekst o ekonomskim posledicama kovida-19. Intervju je dat putem Vibera.

Read Full Post »

A KADA PROĐE PANDEMIJA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 25.3.2020.

Koliko god paradoksalno zvučalo, kovid 19 je dar s neba za zapadne vladajuće političke i ekonomske strukture. Pandemija će imati razorne ekonomske posledice, ali velika ekonomska kriza je bila neminovna i bez nje. Početak krize se jasno video još u septembru 2019. Pandemija će sada poslužiti da se ta činjenica sakrije, a neugodna pitanja gurnu pod tepih.

Read Full Post »

Konferencija – The Economist: „Svet u 2020“

Read Full Post »

SLEEPWALKING INTO THE VOID – tekst objavljen u dodatku nemačkog dnevnika Junge Welt od 18/12/2019.

jw_294_Kapital Monopol

All the omens for the next recession are palpable. The only question is how deep the crisis will be and what will trigger it. It is safe to say that nothing has been learnt from the Great Recession of 2008/2009. Despite promises of systemic transformation: tough new regulations, breaking up of the large banks, taxes on speculative transactions etc., the financial system remains unchanged, shielded by the Basel IV regulations framework, serving as a fig leaf.

Read Full Post »

RTS1 – Oko: Boris Džonson ili Džeremi Korbin

Read Full Post »

KADA VUKOVI BRINU O OVCAMA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 4.12.2019.

Poslednjih pedeset godina kapitalizam je funkcionisao na proklamovanoj doktrini po kojoj korporacije imaju samo jedan zadatak, a to je da brinu o dobrobiti akcionara. U takvom ambijentu interesi drugih aktera (takozvanih stejkholdera), onih koji su povezani sa korporacijama i zavise od njih – radnika, dobavljača, kupaca, lokalne zajednice i konačno države – apsolutno su podređeni interesima profita. Svaka drugačija pomisao doživljavana je kao socijalistička besmislica.

Read Full Post »

KAKO SE NAUČNO UPROPASTITI – tekst objavljen u septembarskom izdanju mesečnika “Srpska ekonomija”

Moderna ekonomska politika počiva na brižljivo kreiranim mitovima i teorijskim konceptima koji često ignorišu stvarnost, ili se baziraju na slabašnoj i vrlo selektivnoj empirijskoj podlozi. Od osamdesetih godina prošlog veka, ekonomska politika najvećeg broja država počiva na dva konsenzusa – na „Vašingtonskom“ i na tzv. „Novom makroekonomskom konsenzusu“(NMK). Dok se u medijima „Vašingtonski konsenzus“ ponekad i pomene, NMK se pominje mnogo ređe. I pored toga, njegove implikacije su jasno vidljive i pogubne – pogotovo za nerazvijene države.

Read Full Post »

BAUK JAVNIH INVESTICIJA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 11.9.2019.

Iz ugla ekonomske istorije i skorašnjih iskustava, ekonomska politika kakva se vodi u evrozoni izmiče zdravom razumu. Politikom budžetske štednje kreatori ekonomske politike već godinama maltretiraju svoje građane odbijajući da javnim investicijama pomognu posustali privredni rast. Iako su ekonomije evrozone ponovo na ivici recesije, ekonomski stratezi se još uvek premeštaju s noge na nogu, odlažući nužnu promenu ekonomske politike. Kao što se u Evropi ozbiljno kasnilo sa promenom monetarne politike u trenutku izbijanja velike finansijske krize 2008, tako se danas kasni sa promenom fiskalne politike pred novom krizom koja je na pragu.

Read Full Post »

SPREMA LI ITALIJA PARALELNU VALUTU–tekst objavljen u julskom izdanju mesečnika “Srpska ekonomija”

Italijanski parlament je početkom juna podržao ideju vlade o izdavanju državnih obveznica u malim apoenima od 1 do 500 evra (tzv. mini Buoni Ordinari del Tesoro ili mini-BOT). Država bi ovim obveznicama mogla plaćati isporučioce roba i usluga, dok bi građani takvim obveznicama mogli izmirivati svoje poreske obaveze. Iako je glasanje u parlamentu bilo neobavezujuće, iako su detalji vezani za eventualno uvođenje ovih obveznica nejasni, nema sumnje da bi one u nekom trenutku mogle postati paralelna valuta na tržištu Italije, pogotovo ako nemaju rok dospeća. Uzgred, ova ideja nije od juče i prisutna je u italijanskom javnom prostoru već nekoliko godina.

Read Full Post »

KADA NENORMALNO POSTANE NORMALNO – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 17.7.2019.

Ne, ovaj tekst nije o Srbiji kako bi čitalac mogao pomisliti iz naslova kolumne. Ovde je reč o nenormalnom stanju svetske ekonomije i globalnog finansijskog sistema koje traje još od Velike recesije 2008. Najbolji indikator tog nenormalnog stanja su kamatne stope zapadnih ekonomija, koje su već 11 godina na najnižem nivou u modernoj ekonomskoj istoriji.

Read Full Post »

PROTRŽIŠNI REFORMISTI I DRUGE BAJKE – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 19.6.2019.

Marta 2018, direktorka MMF-a posetila je Argentinu i bila ushićena reformama koje je sprovodila vlada Mauricija Makrija. Kristin Lagard je tom prilikom izjavila da su ekonomske reforme predsednika Makrija neverovatno uspešne. Samo tri meseca kasnije pokazalo se da je direktorka MMF-a spektakularno promašila u svojoj proceni stanja argentinske ekonomije.

Read Full Post »

BREXIT NO (GOOD) EXIT

Za mesečnik CorD koji izlazi u Beogradu na engleskom jeziku, napisao sam tekst o Brexitu. Tekst se nalazi na ovom linku:

https://cordmagazine.com/comment/nebojsa-katic-economist-brexit-no-good-exit/

Read Full Post »

POPULIZAM I LIBERALNI AUTIZAM – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 30.01.2019.

Liberalni demokratski poredak je u opasnosti. Srećom, vodeći zapadni mediji i uticajni intelektualci uspeli su da otkriju i demaskiraju vinovnike takvog stanja – za sve su krivi nacionalistički orijentisani populisti i naravno, Rusi koji ih podržavaju i podstiču.

Read Full Post »

ZAPADNE SANKCIJE, RUSKI TAJKUNI I NEMOĆ RUSKE DRŽAVE– objavljeno u dnevniku “Politika” od 15.08.2018.

Ališer Usmanov, ruski milijarder uzbekistanskog porekla, upravo je izgubio bitku za londonski fudbalski klub Arsenal. Usmanov je prošle godine ponudio milijardu funti kako bi otkupio 67 procenata udela od drugog vlasnika, ali je ponuda odbijena. Pre par dana, posle dugog natezanja, Usmanov je prodao svoj manjinski udeo u Arsenalu.

Da je Usmanov uspeo, pridružio bi se Romanu Abramoviču, vlasniku Čelsija, i dva najpoznatija londonska kluba bila bi u rukama ruskih oligarha. Kupovina zapadnih klubova je samo kockica u mozaiku ekstravagantnog trošenja novca ruskih tajkuna i u raskoraku je sa zdravim razumom i interesima ruske ekonomije.

Read Full Post »

Argentina ponovo zatražila pomoć MMF-a

U utorak, 08/05/2018, Argentina je ponovo zatražila finansijsku pomoć MMF-a kako bi sprečila kolaps pezosa, drastičan pad deviznih rezervi i pokušala da izbegne novu, veliku valutnu krizu. Po ko zna koji put gledamo isti argentinski film čiji kraj nije bilo teško predvideti.

O putu kojim Argentina ide pod novom ekipom „naklonjenoj biznisu i tržištu“, pisao sam pre tačno dve godine u tekstu „Argentina u raljama ushićenih finansijera … ponovo“

(https://nkatic.wordpress.com/2016/05/14/argentina-u-raljama-ushicenih-finansijera-ponovo/).

Argentina je još jednom pokazala šta se događa državama koje budžetski deficit finansiraju stranom valutom, ili još opštije, kada se država,  privreda i/ili građani zadužuju u devizama kako bi se finansirale obaveze u domaćoj valuti.

Read Full Post »

OPASNA VREMENA – objavljeno u dnevniku “Politika” od 25.04.2018.

Analitičari globalnih zbivanja upozoravaju da svetu ponovo preti hladni rat u čijem su epicentru udružene zapadne sile na jednoj strani, i prilično usamljena Rusija, na drugoj. Čini se da je to preblaga ocena onoga što se zbiva na svetskoj sceni. Ne samo da je hladni rat odavno počeo i da se svakim danom pojačava, već je otvoren još jedan novi front. Na tom frontu, za sada samo ekonomskom, sukobljavaju se SAD i Kina. U velikoj slici stvari, ovaj drugi sukob bi se mogao pokazati još opasnijim po globalnu ekonomsku i geostratešku stabilnost.

Read Full Post »

Lakoća poslovanja i privredni rast – objavljeno u dnevniku “Politika” od 08.11.2017

Najuticajniji kritičari srpskih ekonomskih prilika su saglasni da se ključni problemi domaće privrede nalaze u institucionalnoj sferi. U tom kontekstu, loš poslovni i investicioni ambijent, visok nivo korupcije i slab pravni sistem predstavljaju najveće prepreke privrednom rastu. Ove teze deluju tako ubedljivo, da se niko nije potrudio da ih i proveri. Da jeste, video bi da im tvrdoglava empirija ne ide u prilog.

Read Full Post »

The Economist–Svet u 2017.

Konferencija je održana 15/12/2016. u Beogradu. Naslov moje teme je bio:

Nova tehnološka revolucija i globalizacija na raskršću

Izlaganje je na ovoj adresi:

 

 

Read Full Post »

Srpska lekcija Nemačkoj, a i šire – objavljeno u dnevniku „Politika“ 09.11.2016.

Srbija je, kao i većina tranzicionih država, s velikim entuzijazmom i bezrezervno prigrlila globalizaciju. Svoje ekonomske resurse i prostor Srbija nudi svakome ko želi da ih kupi ili koristi, i na tome gradi svoju razvojnu strategiju.

U takvom privrednom modelu nema prostora za uskogrudo insistiranje na nacionalnim ili bezbednosnim interesima, na prehrambenoj ili energetskoj sigurnosti, na strateškim privrednim granama i sličnim suverenističkim frazama. Srbija danas drži veliku ekonomsku lekciju Zapadnim zemljama, pa čak i svom velikom uzoru – Nemačkoj. Otkud Nemačka u ovoj priči?

Read Full Post »

O NEOLIBERALNOM ANALITIČKOM METODU: Superiornost logike i konstrukta nad empirijom

(Tekst je napisan za naučni skup Akademije ekonomskih nauka koji je održan 04. novembra  2016. u Beogradu na temu “Naši naučni sporovi – Velike alternative u izgradnji institucionalnog poretka”)

—————————————————————-

U svoja dva teksta, pripremljena za naučne skupove koje organizuje Akademija ekonomskih nauka, Ljubomir Madžar je između ostalog i ostalih, kritikovao i mene i moje stavove iznete u tri rada [1].

Tekst koji sledi je pohvala Madžarevom delu i njegovom moćnom analitičkom i polemičkom metodu. Madžar je u mojim radovima našao toliko grešaka, netačnosti i nelogičnosti da u ovom tekstu neću uspeti da ih sve pokajnički nabrojim.

Read Full Post »

Surovi novi svet–objavljeno u dnevniku “Politika” 12.10.2016.

Tehnološki progres koji je krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka fantastično podigao kvalitet života zapadnog sveta, sada se okreće protiv njega. U sistemu u kome je interes profita važniji od čoveka i njegovog života, događa se ono što se moralo dogoditi – ogroman broj ljudi postaje višak – apsolutni, neuposlivi, nepotrebni višak. Tržište, kao vrhovni arbitar ljudskih sudbina, je presudilo – računari, roboti i algoritmi odnose pobedu. Tačnije, pobeđuju vlasnici tih tehnologija.

Read Full Post »

TTIP – transatlantski (ne)sporazum? – objavljeno u dnevniku „Politika“ 01.09.2016

U polumraku i daleko od očiju javnosti, kako je to već postalo uobičajeno u zrelim demokratijama, EU i SAD su poslednjih pet godina pripremale sporazum o transatlantskoj trgovini i investicionom partnerstvu (TTIP). Mogućnost da se od sporazuma ipak može i odustati počela je snažnije da se najavljuje tek od maja ove godine, pa otuda i ne iznenađuje vest da su pregovori najverovatnije propali.

Read Full Post »