Rođen sam 1955. u Valjevu. Od 1992. živim u Londonu gde sam do 2020. radio kao samostalni poslovni konsultant. „Korporativni“ život mi je bio vezan isključivo za beogradski Energoprojekt u kome sam između ostalog bio finansijski direktor radne organizacije Energoprojekt-Energodata i finansijski direktor holdinga Energoprojekt. Završio sam osnovnu školu Drinka Pavlović u Beogradu, zatim Petu beogradsku gimnaziju, i diplomirao sam i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Izuzev ovog bloga nisam aktivan na društvenim mrežama i izvinjavam se svima koji pokušavaju da me kontaktiraju preko mreže LinkedIn. Iako moj profil tamo postoji, odavno sam ga zatvorio, ali nažalost LinkedIn ga i dalje drži na svom sajtu.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Хвала.
За Д.А. Теодора – Немам ништа против да мој текст уврстите у зборник. Када Вам књига изађе, јавите се, па ћу Вам дати адресу за слање, обзиром да на три различите адресе проводим велике „пакете“ времена. Драго ми је да Вам се мој текст допао. Свако добро и сретно са књигом.
Да ли имате нешто против да Вас у своју књигу „ДЕМОКРАТСКА МЕРИТОКРАТИЈА-АЛТЕРНАТИВА ВЛАДАВИНИ ПАРТИЈА“ уврстим као госта-аутора са Вашим текстом „ДЕМОКРАТИЈА И МЕРИТОКРАТИЈА“ и на коју адресу да Вам пошаљем књигу кад изађе?
Za mladog ekonomistu – Završio sam IV smer – Finansije i računovodstvo. Koliko se sećam, to je bio najnepopularniji smer i tu je bilo najmanje gimnazijalaca. (Planiranje privrednog razvoja i Spoljna trgovina su bili popularni smerovi.)Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu, da li mozete reci koji ste smer zavrsili na fakultetu?
Za Sinišu Kisića – Pretpostavljam da ste mislili na moj eventualni komentar vezan za političke događaje u Srbiji i predstojeće izbore. Ako je tako, moraću da Vas razočaram. Ne komentarišem srpsku izbornu scenu. Hvala na komentaru.
Zainteresovan Sam za komentare gosp.Nebojse Katica na tekuce dogadjaja. Pozdrav
Za Ekonomist – Hvala Vam na ljubaznom pozivu. Kako imam blog, a i mogućnost da se oglasim na stranicama “Politike”, ne bih širio prostor svog oglašavanja. To sada znaju već svi mediji i portali koji su mi se obraćali. Hvala još jednom.
Postovani g-dine Katicu, pokusali smo da pronadjemo neki vas kontakt kako bismo vas zamolili za komentar odredjenih aktuelnih ekonomskih i finansijskih pitanja u regionu, ali nismo mogli pronaci email adresu. Da li biste nas mogli kontaktirati za vise detalja?
S postovanjem, tim portala „Ekonomist“
За г. Катића.
Одличан вам је чланак у Политици о колонијалној концесији аеродрома (уз нажалост лапсус о Косову). Ех да је само аеродром случај колонијалног менталитета, то је само један пример и изгледа тренд нажалост.
Једна сугестија ако допуштате – да оставите могућност приватних порука на овом блогу или неки контакт, мада је можда сувишна јер можда желите да останете на дистанци што је разумљиво у неку руку али је губитак за озбиљно покретање неке теме сем узгредних коментара нажалост.
Ако је тако штета, невезано за то све најбоље јер сте један од ређих гласова разума у мраку који влада.
С поштовањем
Za Igora Dudaša – Hvala Vam na ljubaznom pozivu. Kako imam blog, a i mogućnost da se oglasim na stranicama „Politike“, ne bih širio prostor svog oglašavanja. To sada znaju već svi mediji i portali koji su mi se obraćali. Hvala još jednom.
Poštovanje gospodine Katiću,
Obraćam vam se ispred informativnog portala koji se u širem smislu bavi i ekonomijom. Želeli bi da dodatno podignemo svest o lošem modelu praktično „neprijateljskog preuzimanja“ Aerodroma Nikola Tesla.
Želja nam je da nam vi budete sagovornik na tu temu. Svakako više detalja bi mogli dogovoriti u daljoj prepisci putem maila koji sam ostavio u kontakt formi
Za Softveraša – Koliko sam video, u Srbiji je prevedena popularna knjiga Gregori Mankjua „Principi ekonomije“. Iako se radi o autoru koji mene ne impresionira (pominjao sam ga ovde https://nkatic.wordpress.com/2014/05/22/mladost-na-trzistu-ekonomskih-ideja/), to je danas klasik i trebalo bi da je knjigu lako naći. U mladosti sam čitao P. Samuelsona „Ekonomija“, ali nisam siguran da li se to može danas lako naći u Srbiji. Hvala na komentaru.
Poštovani Nebojša, pratim i jako cenim Vaše nastupe, jer o širokom sprektru ekonomskih tema pričate vrlo jasno i razumljivo. Da li možete da preporučite knjigu gde se mogu naučiti osnove ekonomije, za nekoga ko nije iz ekonomske struke?
Za Pecu – Tekstovi u knjizi su izbor sa bloga. Ako Vam je svejedno da li čitate sa ekrana ili iz knjige, i ako ne dajete prednost knjizi, tada nema potrebe da kupujete knjigu. Hvala na komentaru.
Gospodine Nebojsa ako citam clanke vaseg bloga ima li potrebe da kupim vasu knjigu ( koliko je stivo razlicito )?
Pozdrav Peca
Sa osobitim zadovoljstvom čitam Vaše tekstove. 🙂
Da li se poznajemo? Pa ja bih rekao da ja Vas znam, ali sam siguran da Vi mene ne znate. Vi svojim pisanjem prikazujete sebe. Salim se, ne znamo se, ali eto, greske se desavaju, posebno kada se obraca vise paznje na sustinu a manje na formlanost. Americka skola, ne zamerite. Bila je prica, kazu stvarno se desilo. Dolazi grupa inzenjera iz Nemacke u Detroit, nekada najjaci auto centar u svetu i predstavljaju se: Doktor Kurt,. doktor… doktror… Amerikanci se gledju, u cemu je stvar da svi potenciraju ovo doktor. Po prici jednog starog Teskasaninina, Phd psihologije, on doktor upotrebljava samo sa lekarima u restoranu, da bi ga tretirali kao lekara. 🙂
Моје велико поштовање Небојша. Управо приводим крају читање ваше књиге „Из другог угла“, за мене та је књига ризница знања која са економске стране баца светло на оно што нам се догодило послдњих 15ак година и како нам се догодило. Леп, питак, ни у једном тренутку досадан стил писања чак и за лаика којем су текстови из економске струке увек замарајући.
Za Dušana – Ako Vam je za utehu, i u Beogradu veoma retko držim predavanja. Srećom, tu je youtube, pa ako se i „desi“ predavanje, možete ga videti. Hvala na lepim rečima i komentaru.
Poštovani gospodine Katiću,
Imam svega 21 godinu i oduševljen sam onime što čujem s Vaše strane. Gledao sam Vaše učešće u „OKO magazinu“, te me je to navelo da dođem do Vaše knjige. Iako nisam na nekom ekonomskom fakultetu, određeni ispiti mi jesu ekonomski i većina njih zastupa upravo doktrinu neoliberalizma, ali nekako prikriveno kroz nazive „Tržišna ekonomija“ i slične. Nisam iz Beograda, ali se nadam da ćete u nekom narednom periodu održati neko svoje predavanje i u unutrašnjosti Srbije. Žao mi je što taj Beograd ima sve ono što ostatak zemlje kao da ne sme da ima…
Srdačan pozdrav,
Dušan
Za Nikolu – Hala na lepim rečima, mada je pohvala malo preterana.
Postovani, pitam se samo kako to da Vas niko nije pozvao da radite za drzavu (mozda i jeste, ali nikad Vas nisam cuo da ste to pomenuli) ? Izuzetna je steta da jedna takva velicina ne radi u drzavi, ili izgleda da se ovdasnji politicari vode samo partijskom knjizicom i njihovim licnim interesima. Sve najbolje. Pozdrav.
Za Zorana – Ne samo da sam ja u šoku, već su u šoku i svi sa kojima sam razgovarao u Londonu. Raspoloženje je vrlo mračno i mlađi ljudi su ogorčeni glasanjem starijih. Racionalni Englezi su ovog puta bili iracionalni. Hvala na lepim rečima.
Postovanje, pratio sam sinocnju emisiju sa velikim zadovoljstvom. Sta kazete za rezultat! Mislim da se ne poklapa sa Vasim procenama a pre svega ko ce glasati i odluciti. Srdacno bilo je uzivanje slusati Vase komentare. Zoran Radojicic
Za Danka Trmcica – Nadam se da nećete pogrešno razumeti moj pomalo anglo-saksonski ugao. Fenomen zaduživanja u francima, a identičan slučaj je npr. i sa jenima, zove se carry trade i bio je veoma popularan do 2008. Nije reč o prevari, ali je reč o hazarderskoj špekulaciji. Uzmete kredit u jenima sa kamatom oko nule i novac uložite u hartije od vrednosti u nekoj drugoj valuti koje daju znatno veći prinos od kamate koju plaćate na jene. (Novi Zeland je npr. bio jako popularan za ovu vrstu plasmana.) Pretpostavka je da će kursevi valuta ostati stabilni i oka nivoa na kakvom su bili u trenutku zaduživanja. Naravno, ovde je reč o špekulativnim transakcijama u koje se ulazi uglavnom kratkoročno, i ne verujem da bi ikome palo napamet da ovakve operacije obavlja na rok od 20 godina.
U Srbiji se događalo nešto što bih nazvao modifikovanim carry trade-om. Dužnici uzimaju kredite u valuti u kojoj ne posluju, zato što su kamate na te valute niže od kamata na valute u kojima dužnici posluju ili zarađuju. Korišćenje tog mehanizma za višedecenijske stambene kredite je suludo neproračunljivo hazardiranje, i vi ste žrtve takve suludosti. Za razliku od carry trade-a koji sam opisao i koji je špekulantski izbor, srpski problem je drugačiji. Vi niste imali izbora – mogli ste da uzmete kredit ili u francima ili evrima ili da ne kupite stanove, i u tome je sva ludost sistema. Koliko se sećam, stambenih kredita u dinarima ili nije bilo, ili su kamate bile namerno suludo visoke, kako bi vas gurale u evro i švajcarac.
Nevolja je što su i evro dužnici u slično opasnoj situaciji, ali je njihov problem za sada manje vidljiv jer NBS godinama brani kurs evra. Dakle i kod evro dužnika se radi o fenomenu modifikovanog carry trade-a. Smisao mog upozorenja iz prošlog komentara je samo da ne zaboravite kontekst i da ga imate u vidu – verujem da se i banke i NBS boje da će ustupci dužnicima u francima sutra otvoriti brešu i za evro dužnike i da će se i oni pojaviti sa sličnom zahtevima i sa sličnom argumentacijom. Zaista mi je žao zbog svega što vam se događa.
Postovani,
Pozitivne pravne norme u RS su na nasoj strani, postoje pravosnazne presude na tuzbe kojima smo dokazali pljacku i zelenasenje, ceka se presuda za nistavnost i nezakonitost celog ugovora. Prevara sa kreditima indeksiranim u CHF valuti nije od juce, od Australije preko Azije stigla je i u Evropu, samo sto su se Evropski narodi izborili i doveli banke „poznaniju prava“, Ceska, Poljska, Madjarska, Island, Hrvatska… Samo u Srbiji se ne postuje zakon izglasan u Narodnoj skupsini jos krajem proslog veka. Nije problem u zakonu, problem je sto se zakoni ne postuju a sudije ne smeju da presudjuju po zakonu i Ustavu, a nece da donose nezakonite presude i onda se ceka… Tako godinama vec!
I ne trazimo mi zaduzeni u CHF-u da nam drzava „pomogne iz budzeta“, i da placa nase dugove, trazimo samo da se postuje zakon, bake imaju pravo na zaradu po kamatnoj stopi koja mora biti odrediva, to im niko ne spori. Ali ne smeju se baviti zelenasenjem! A to upravo rade. Hvala Vam na savetu, u svakom slucaju. Ovo je ipak Vas fah i bolje se snalazite, zato sam Vas i pitao, mada je ovo cisto pravno pitanje, ali je itekako povezano sa ekonomijom.
Za Danka Trmcica – Kao što možda znate, napisao sam veliki broj tekstova u kojima sam upozoravao da će krediti u stranoj valuti dovesti do velikih problema. To sam pisao mnogo pre nego što je kriza izbila i nastavio sam sa kritikom te politike. Ništa nije pomoglo, niti se bilo ko obazirao na upozorenja te vrste – to važi kako za državu, tako i za građane. Moj glas je potpuno irelevantan, ili je u najboljem slučaju marginalan. Više istog neće pomoći.
Imajte u vidu da su vlasti svesne da ako se vama bude načinio ustupak, evro dužnici će krenuti istim putem onog trenutka kada dinar bude počeo brže da deprecira. (Verujem i da MMF ne podržava konverziju kredita u EUR, niti bilo šta drugo što može ugroziti interes bankarskog sektora.)
Da budem grubo iskren, meni se čini da postoje dve vrste dužnika. Prvi su oni koji su se kockali, izabrali CHF i izgubili. Teško je braniti njihovo pravo na konverziju. Drugi su oni, koje su banke nagovorile da uzmu kredite u CHF kako bi se visina rate uklopila u njihovu mogućnost otplate. Oni su na neki način prevareni, i tu verovatno postoji osnov za sud, pod uslovom da se to može dokazati.
Ne zaboravite da nije logično tražiti da se konverzija vrši preko leđa budžeta. Trošak mora pasti na banku, ali da sam na vašem mestu, ponudio bih nekakvu podelu troška između dužnika i banke i ne bih nikako išao na maksimalističke zahteve. Dakle, moja logika bi bila da zahtevi ne počivaju na etičkim argumentima o zlim i zelenaškim bankama, već na praktičnoj činjenici da dužnici ne mogu da podnesu teret duga jer je CHF previše ojačao. Ni za banke nije dobro da dođe do masovnog aktiviranja hipoteka i možda će biti otvorenije za razumne kompromise. Gledano iz mog ugla, kompromis mora biti takav, da ne izgleda kao „sistemsko“ rešenje na koje se kasnije mogu svi pozivati i koristiti ga kao model.
Najveću pomoć vam mogu pružiti dobri advokati (neskloni demagogiji) jer vaš zahtev mora biti utemeljen u domaćem pravu koje ne poznajem. Ako nema dovoljno dobrog pravnog, tehničkog utemeljenja, na ruku vam ide predizborna atmosfera i to je poslednja šansa da se izborite za kakve-takve ustupke. Na vama je da se organizujete kako nađete za shodno. Žao mi je što Vam ne mogu pomoći. Možda će neko od čitalaca bloga imati bolje sugestije od mojih. Uzgred, na blogu je već debatovana tema kredita u švajcarcima i moj stav je bio tvrđi od stavova većine posetilaca bloga.
Postovani, obracam Vam se ispred neformalne grupe gradjana CHF Srbija za pomoc. Da li ste upuceni u problematiku protivzakonitih stambenih kredita indeksiranih u CHF valuti u R.Srbiji i kradje gradjana koji isti otplacuju jer ova vlast nema razumevanja za nase muke niti kaznjavanu banke zbog zelenasenja i nepostovanja pozitivnog prava u RS? Da li ste voljni da nam pomognete, savetim, kontaktom, strucnim tekstom ili na neki dr nacin koji smatrate prikladnim? Hvala.
Predlažem da obrišete sve moje komentare. Baš se ne uklapaju ovde.
За Драгана Атанцковића – Нажалост, немам никаквих планова за скори долазак у Београд. Хвала на интересовању.
Хоћете ли скоро до Србије? Ових дана почиње „тиха револуција“. Имали бисмо о чему да разговарамо, као што већ разговарамо са стручњацима разних профила.
Za Branislava J F Skrbica – Zamolio bih Vas da komentar stavite ispod teksta o Kini, pa ću potom obrisati ovaj komentar koji je na pogrešnom mestu. Hvala na komentaru.
Normalno je da visoko razvijene zemlje imaju malu stopu rasta GDP. Uopste, javnost je dobro spinovana sa GDP, a on ni izdaleka nije pokazatelj tacnog stanja i najpre bogatstva jedne nacije, vec je pre parametar koristan investitorima da procene kakav mogu imati prinos kapitala. Naravno oni koji vole Kinu potencirace rast GDP, ali ce precutati pro capita ili ukupno bogatstvo nacije koje Kini bas ne ide u prilog.
За Милоша Ђорђевића – Хвала на лепим речима и добродошли на блог.
Поштовани,
Случајно сам „налетео“ на Ваш блог данас, читам већ 2 сата ваше текстове и жао ми је јер раније нисам знао за Ваш рад!
Неко Вас је ословио са професоре и Ви то јесте, јер Ваши текстови су едукативни, релевантни и поткрепљени. Глас људи као Ви треба далеко да се чује и едукује овај заглупљен и заведен народ, да разбира шта је шта.
До данас сам поштовао четворо економиста, а од данас Ви сте пети.
Срдачан поздрав
Милош Ђорђевић спец. маш. инжењерства
Поштовани господине Катићу,
гледала сам Ваше излагање у емисији „ОКО“ на РТС-у, у вези са кризом у Грчкој, и морам да изразим своје одушевљење Вашим коментарима. Нарочито ми се допало што нисте занемарили емотивни и аспект националног поноса, који се најзад пробудио код Грчког народа.
Хвала Вам на гостовањима на српским медијима.
Срдачан поздрав,
Сања
За Срђана – Сврха хипотеке је да заштити кредитора, и како се ради о несиметричним уговорима, у неким правним системима можете изгубити стан или кућу, можете изгубити и депозит који сте дали, и при томе можете и даље остати дужни банци. Ово се не догађа често и карактеристично је за велике и нагле падове цена некретнина. Колико знам, у САД нпр. систем је другачији и обавеза не иде преко хипотеке. Отуда су током кризе 2007/2008 у САД била позната тзв. џингл писма – дужник би напустио кућу, кључеве поштом вратио кредитору и тиме изашао из уговора.
Ништа нисам чуо у вези са Есмарковим захтевом за одштету. Хвала на коментару.
Поштовани господине Катићу,
Пратим Ваш блог где за разлику од већине медија у Србији могу прочитати да економија не постоји због економије.
Молио бих за коментар неких детаља које сам скоро прочитао у медијима.
Која је суштинска сврха хипотеке ако дужник и после продаје некретнине има дуговања према банци?
Да ли сте прочитали да Есмарк тражи одштету, од неке словеначке фирме, од 100 милиона долара као одштету у вези преговара са железаром у Смедереву?
Хвала.
За Д. Атанцковића – Хвала и сретно.
Ево, господине Катићу, ми смо кренули, па, када имате времена, навратите мало на наш сајт и дајте свој став.
restruktura.org
За Александра Б. – Немам поуздане статистичке податке везане за Југославију с краја 80-тих и 90-тих. Нерадо бих писао само на бази сећања и искустава из тог времена. Пре годину дана сам написао следећи коментар везан за политику Анте Марковића:
—————————————————————–
Za grey owl – Vlada Ante Markovića je bila suočena sa najvećim problemima od 1945. godine. Inflacija je sasvim izmakla kontroli i kretala se oko nivoa od 2.500%. Politička kriza je bila duboka, raspad zemlje je visio u vazduhu, i nijedna uticajna republika nije podržavala Markovića.
Reforme su se odvijale pod uticajem tada popularnog Džefri Saksa i bazirale su na fiksiranju kursa i liberalizaciji uvoza. Radilo se o neoliberalnom receptu, ali nešto redukovanom. Kapitalna kontrola je zadržana, a nikome još nije padalo na pamet da prodaje imovinu strancima.
Politika kursa je počivala na nekoj vrsti mekog valutnog odbora, i na dinaru kao monetarnom sidru. Slabost te politike sam objasnio u tekstu https://nkatic.wordpress.com/2006/03/31/olovno-monetarno-sidro/.
Administriranje i kontrola uvoza, sprovođena kroz sistem kvota, kontigenata i dozvola, je ukinuta. Komplikovana raspodela deviza koja je bazirala na tzv. deviznim pravima i deviznim pozicijama je takođe ukinuta. Sistem koji je do tada favorizovao izvoznike i kažnjavao uvoznike je nestao preko noći, a za uvoznike su se otvorila vrata raja.
Liberalizacija uzvoza u kombinaciji sa fiksnim kursom je bila strašna greška. Devize su postale jeftine, dinar skup, a domaće kamate ogromne. Situacija je bila vrlo slična onoj koja je nastala od 2002. godine.
Proces radničke privatizacije je počeo, kao i masovno otvaranje privatnih trgovačkih i posredničkih firmi. Zahvaljujući ovim firmama, korupcija je ušla na velika vrata, budući da je modus operandi ovih firmi bio korupcionaški. To je bila druga velika greška. Ovaj tip firmi nije bio potreban sistemu.
Iako tada nije izgledalo tako, vlada A. Markovića je napravila ogromne greške, koje su zbog raspada zemlje ostale delom skrivene. Ista, ali mnogo gora i radikalnija politika je Srbiji nametnuta 2002. godine.
U Markovićevu odbranu treba reći da je ambijent bio veoma loš, i da tada nismo razumeli sve opasnosti koje neoliberalizam sobom nosi. Uz to, tadašnja vlada je pokušavala da se prilagodi vremenu i novim uslovima, pokušala je da privatizacijom udahne novi život sistemu koji je posustajao. Tadašnji proces privatizacije je bio postupan, i meni se čini da nije bio loš. Nije bio otvoren prostor za tajkunizaciju i kupovinu firmi u bescenje.
Bio sam član jednog od saveta za analizu predloga zakona, i sećam se da su i Ante Marković i ljudi oko njega bili vrlo tolerantni i otvoreni za sugestije. Uz to, savezna administracija je bila sasvim dobra, mnogo bolja od republičke. U odnosu na administraciju danas, razlika je bila kao nebo i zemlje.
———————————————————
Хвала на коментару.
Господине Катићу, редовно читам ваш блог. Мислим да су ваши текстови изванредни. Ако некада будете у прилици, волео бих да напишете једну вашу анализу периода Анте Марковића и његове економске политике.
Срдачан поздрав
Za Marka – Emisije na radiju i televiziji ne pravim ja, a i dosta sam selektivan u prihvatanju poziva. Pravilo koga se držim je da gostujem samo u medijima sa nacionalnom frekvencijom. Što se grčke krize tiče, čini se da sve karte nisu na stolu i da nas čeka zanimljiv period. Kako god da bude, za Grčku će i dalje biti veoma teško i bojim se da Siriza neće moći da ispuni ono što je obećala. Što se sajta na koji ste me uputili tiče, nemojte mi zameriti, ali nažalost nemam dovoljno vremena da analiziram pisanja na drugim blogovima. Hvala na komentaru.
Poštovani gospodine Katiću,
molim Vas da napravite više TV/radio emisija (sačuvane na internetu) sa Slobodanom Komazecom, Miodragom Zecom, Brankom Dragašom, itd. (emisiju da vodi novinar koji malo priča 😉 )
Molim Vas da date komentar na tvrdnje Nenada Bakića na njegovoj internet stranici http://eclectica.hr/. Posebno me interesira Vaše mišljenje u svezi stanja u Grčkoj. Hvala.
Za Predraga M. – Moje trenutne preferencije su vezane za Linux Mint. Ubuntu je vrlo popularan i koristim i njega. Više volim gnome distribucije nego KDE, mada SUSE koristim u KDE varijanti. Sve ove distribucije su takve, da se lako prelazi s jedne na drugu. Instalacija je laka i mnogo brža nego za Windows. Linux se lako instalira pored Windowsa, ali uvek prvo instalirajte Windows. Nije loše da Vam neko pomogne kod instalacije, mada ćete i sami naći dobra uputstva za instalaciju na Internetu.
Umesto MS Offica možete koristiti LibreOffice. LibreOffice imate i za Windows, pa možete vežbati. On nije glamurozan kao Office, ali je vrlo funkcionalan. Umesto Outlooka, imate dve solidne alternative – Evolution i Thunderbird. Hvala na komentaru.
Poštovani gospodine Katiću,
čitam vaš blog već neko vreme,čak i mnogo starije tekstove,ali bih vam postavio pitanje vezano za vaše opredeljenje za Linuks operativni sistem.Koji Linuks koristite i zašto?I da li biste mogli da preporučite neki Linuks program koji bi bio najprikladniji i najlakši za pregled dokumenata koji dolaze iz MS Office-a(Word,Excel,Power Point,..).Ozbiljno razmišljam da predjem na Linuks,i tražim pravi model.
Hvala i svako dobro.
Поштовани Катићу,
одговоре, ако хоћете, можете доставити и на имејл: d.a.teodorATgmail.com
Публикација, коју спремамо, имаће преко 70 питања и, колико је могуће, кратких одговора.
Поздрав.
За Драгана Атанцковића – Поставили сте пуно питања која траже дуже одговоре и озбиљнију елаборацију. На добар део питања сам већ „одговорио“ у текстовима који су на блогу. Требаће ми мало времена да повежем Ваша питања и моје текстове. Хвала на коментару.
Поштовани Катићу,
већ сте дали одговор ћете пружати подршку нашој Асоцијацији „Реструктура“, у виду писања из далека.
Сагласан сам са тим. Кад и ако оцените да имате разлог – ето вас код нас.
Зато Вас молим да, како Ви, тако и читаоци овог блога, дате одговоре на следећа питања:
Како бисте решавали питање јавног дуга и дугова грађана и привреде?
Како бисте решавали питање незапослености?
Како бисте решавали питање доприноса и пензија?
Шта урадити са реалним вишком запослених у јавном сектору?
Које је, по Вама, решење за села и сељаке?
Какав је Ваш однос према питању Косова и Метохије и ентитету „Република Косово“, који је настао на тој територији?
Какав је Ваш однос према питању придруживања Европској Унији?
Шта је, по Вама, суштина функционалне домаће макроекономске политике?
Какав образовни систем бисте увели?
Које бисте потезе, да сте део врховне извршне власти, Ви повукли као примарне?
Толико за сада. Хвала.
За Слободана Стојичевића – Хвала Вам на љубазној понуди. Биће ми драго да погледам Ваш приручник, па ћу се јавити кад следећи пут будем долазио у Београд. Хвала на коментару.
Поштовани господине Катићу,
управо сам прочитао Ваш интервју на сајту покрета Двери и одушевљен сам. Ја не пратим баш помно „новију економску мисао“ у Србији (ако се то уопште тако може назвати) али нигде још нисам прочитао да је неко овако лепо и јасно образложио значај извоза за привреду. Пошто се већ више од деценије бавим извозом српске робе у Русију, видим колико је тај здрав девизни прилив важан а што је још важније: колико доприноси да се барем сачувају (на овом мом нивоу) ако не и да се отварају нова радна места. Сарађивао сам и сарађујем са десетинама приватних производних предузећа из Србије као консултант за извоз у Русију, тако да сам практичне савете и одговоре на проблеме из праксе преточио у један „Приручник за извоз у Русију“. На крају овог Приручника сам саставио списак предлога решења за конкретне мере за повећање извоза у Русију. Овај Приручник је наишао на одличан пријем али нажалост само код привредника а не и код државних органа. Ови предлози директно корелирају са Вашим ставовима о извозу. Било би ми драго да Вам поконим један примерак са посветом. Само ми јавите да ли долазите до Београда или адресу па да Вам пошаљем поштом.
С поштовањем
Слободан Стојичевић
hadzisloba@gmail.com
+381642181452
Skype> irina.slobodan.stojicevic
П.С. ево неколико мојих интервјуа и гостовања на ТВ:
http://srbin.info/2014/10/02/veoma-korisna-knjiga-prirucnik-za-izvoz-u-rusiju-i-evroazijski-carinski-savez/
http://www.pecat.co.rs/2014/10/slobodan-stojicevic-osam-predloga-za-izvoz-u-rusiju/
http://serbian.ruvr.ru/2014_10_01/Srpski-izvoz-u-Rusiju-ne-meshati-bratstvo-sa-matematikom-3248/
Hvala lijepo
Za Slobodana – U prvom delu starog teksta pod naslovom „Rat dolara i evra“ ćete možda naći odgovor na pitanje koje ste postavili https://nkatic.wordpress.com/2011/10/13/rat-dolara-i-evra-i-deo/. Hvala na komentaru.
Dragi Nebojsa,
vec duze vrijeme me kopka cinjenica da je najzaduzenija držva u svjijetu ujedno i najveci kreditor, pod tim naravno mislim na SAD.Moze te li mi dati svoje vidjene stvari po ovom pitanju,tj kako istovremeno mogu da enormno troše i da se istovremeno enormno zaduzuju bez nekih velikih posledica sto je i sam kriza potvrdila.
Hvala i veliki pozdrav iz Crne Gore
Za Aleksandra S. – Sticajem sretnih okolnosti, računarstvom sam se bavio od kraja 70-tih godina. Zatim, kada je došlo do PC revolucije, koristio sam sve operativne sisteme od DOS-a, preko OS-2, svih verzija MS počev od 3.1, Aplove 9 i 10. Kada sam video da MS više energije troši na brutalno ubijanje konkurencije nego na kvalitet sistema, prešao sam odavno na Linux. Sistem je brži i robusniji i ja sam prezadovoljan. Hvala na komentaru.
Poštovani,
Pitanje nije vezano za ekonomiju i nadam se da neće biti nepristojno.
Kako to da ste na Linuxu i zakleti Linuxovac?
Unapred hvala i izvinite još jednom što malo skrećem sa tema koje dominiraju.
За Војислава Перошевића – Радо бих Вам помогао, али не знам како. Немам никакав однос са Васељенском, нити сам у контакту са било ким. Не знам ни зашто сте мислили да Вам могу помоћи. Свако добро.
Добардан
молим Господина Катића да ми помогне да ми ВАСЕЛЈЕНСКА више не шаље своје коментаре на моју електронску адресу nerodimka@orange;fr
разлог је што ћу бити одсутан на дуго,,,БОЛЕСТ,Хвала унапред!
париз
04.06.2014
.
Za Moldvina – Nažalost ne znam i ne koristim tu vrstu sajtova. Možda će neko od čitalaca znati da Vam nešto preporuči. Hvala na komentaru.
Da li biste mogli gospodine Katicu da nam preporucite neke sajtove tipa Lynda.com ili Pluralsight.com koji ima video tutorijale iz oblasti finansija?
Hvala,
Moldvin
хвала вам за одабир ових цитата Достојевског
Чудно је ово време комуникација …када неко може да вам надокнади пропуштено и то у тренутку када вам је толико потребно.
За Скептика – Шта рећи – прочитали сте ме. После серије хвалоспева новим властима и њиховој политици, нисам више имао шта да додам. То би већ било неукусно подилажење и било би контрапродуктивно. Хвала на коментару.
@ Nebojša Katić
Za dipl. oec – Verovatno Vam je promaklo da sam obavestio čitaoce bloga da od oktobra ne komentarišem događaje u Srbiji.
—————————————————————
Izvinite ako sam nepristojan ali da li se Vaše, gospodine Katiću, odustajanje od pisanja o Srbiji nije zapravo poklopilo sa vraćanjem gospodina Stanka Subotića Caneta, za koga ste radili, u Srbiju, pa da 1) ne možete da ne govorite istinu i obmanjujete da je ekon. situacija dobra a 2) isto tako nije red da pričate loše o vlastima koje su tako ljubezno primile gospodina Subotića u majčicu Srbiju ?
Za dipl. oec – Verovatno Vam je promaklo da sam obavestio čitaoce bloga da od oktobra ne komentarišem događaje u Srbiji. O onome što se u Srbiji danas događa, pisao sam u tekstovima https://nkatic.wordpress.com/2012/01/13/iluzije-o-ekspertskim-vladama/, https://nkatic.wordpress.com/2013/09/07/ministarstvo-privrede-u-potrazi-za-misijom/, https://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/ ili https://nkatic.wordpress.com/2013/08/09/sukob-sa-centrima-moci-ili-dno-evrope-tekst-objavljen-u-nin-u-od-08-08-2013/ npr. Ne verujem da bih danas napisao bilo šta novo ili drugačije. Hvala na komentaru.
Postovani gospodine Katicu,
Pratim Vas blog od 2009 godine i uvek se obradujem Vasem novom tekstu ili gostovanju u nekoj od televizijskih emisija. Jedan se od retkih koji umeju ne samo da kritikuju vec i napisu obrazlozenje kao i korake koji bi Vi licno preduzeli kako biste resili odredjeni problem.
S obziom da u poslednje vreme ne postavljate nove clanke na blogu kao ranije zamolio bih Vas ako biste bili ljubazni da napisete Vase videnje citave situacije koja u poslenjih nekoliko dana potresa Srbiju, koja u neku ruku izgleda kao prekretnica da li je Srbija odlucna da se sauci sa svim problemima na polju ekonomije i napravi jedan veliki rez ili da i dalje nastavlja da probleme gura pod tepih – naravno govorim o reformama ministra Radulovica i ostavci na mesto ministra, jer se zaista ne secam koji je ministar samoinicijativno podeo ostavku na takvu funkciju, a da nije bio primoran na takav cin (mislim na medijske pritiske kao i pritiske iz Vlade).
S obzirom da veoma cenim Vase misljenje zaista bih voleo ako biste nasli vremena da se pozabavite u ovom temom jednim kracim tekstom.
Hvala unapred!
За инг. Дејана – Србија још увек више воли демагогију – популистичку или неолибералну, свеједно. Занимљиво је и да се те две врсте демагогије на волшебан начин понекад уједињују. Што се негативних коментара било које врсте тиче, можете бити сигурни да ме не додирују. Разлог мог „повлачења“ је везан за аргументе које сам дао у одговору Ивану Н.. Разумем да би читаоцима било занимљиво да напишем понешто и тако отворим тему у вези са оним што се у Србији догађа, али заиста у томе, за сада, не видим никакав смисао. Било би превише мазохизма у томе. Хвала на коментару.
Za Ivanu – Sve i da imam kvalitete koje mi pripisujte, sve i da u Srbiji postoje ljudi koji te kvalitete zaista imaju, oni u ovom trenutku ne bi mogli ništa da promene, sve i da se odluče na veliku žrtvu. Hvala Vam na lepim rečima i komentaru.
За господина Катића – Када сте крајем децембра 2013. поставили чланак-интервју „О Србији, меланхолично“, био сам у недоумици да ли да пошаљем коментар на тему Вашег, условно речено, повлачења. Надовезаћу се на Ваш коментар
https://nkatic.wordpress.com/2014/01/12/istorijski-revizionizam-i-duga-senka-frica-fisera/#comment-5192
Приликом Вашег гостовања у емисији „Око“ РТС-а од 10. јула 2013. године, стекао сам утисак да још увек зрачите оптимизмом. Међутим, рекао бих да сте већ септембра исте године, после „економске“ реконстукције владе и када је горенаведени чланак-интервју сачињен, дефинитивно изгубили наду да се у Србији у скорије време било шта може променити набоље.
На основу неких Ваших каснијих коментара на блогу закључио сам (или ми се тако учинило) да се с времена на време запитате да ли писање чланака има икаквог ефекта. Ако Вам је за утеху, вероватно је потребно да протекне неко време – односно да још једанпут економија државе дође до зида, па онда све из почетка…
Једном приликом сам на Вашем блогу написао да је међу академским светом, али и међу политичарима и обичним грађанима, далеко више противника економских (и друштвених) промена за које се залажете. Што је још горе, део јавности која претендује да се назива академском, уместо аргумената, потеже против Вас „проверене информације“ из таблоида. Нажалост, свако ко јавно наступа у Србији мора да рачуна са тим „бочним“ ударима.
П.С.
Секундарни разлог Вашег повлачења је „напад“ појединих гостију/посетилаца, који су изгубили меру – а рекао бих и пристојност.
Postovani gospodine Katicu,
od 2002. godine zivim u inostranstvu i mada cesto dolazim u Beograd, Vasi tekstovi ostaju za mene izvor vaznih informacija. Nacin na koji pristupate raznim temama, britak, nepristasan i inteligentan, ne mogu ostaviti ravnodusnim. S toga mislim da je steta za Srbiju sto Vase znanje, rad i harizmu ne stavite u sluzbu politike i direktno se angazujete u tom smislu. Mislim da je doslo vreme u kome ljudi kao Vi, Vasih kapaciteta i koji vole Srbiju, mogu mnogo da pomognu.
Srdacan pozdrav
Ivana Neskovic
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=01&dd=21&nav_id=802597
Srbija i Kina su u 2013. povećale trgovinsku razmenu na više od 1,1 milijardu dolara, rečeno je u Privrednoj komori Srbije.
…a od ukupne vrednosti razmene svega 20 miliona dolara je izvoz Srbije u Kinu…
Potpredsednik PKS Mihailo Vesović je podsetio da su odnosi Srbije i Kine podignuti na najviši nivo uspostavljanjem strateškog partnerstva dve zemlje i da bi dodatno trebalo unaprediti ekonomsku saradnju.
Za Ivanku – Kako verovatno neću skorije pisati o temama vezanim za ekonomiju Srbije, ovde ću Vam samo kratko odgvoriti. Ne verujem da je Srbija važna zemlja u kineskim ekonomskim i geostrateškim kalkulacija. Kina ima višak novca i višak ljudi u građevinskoj operativi budući da ta aktivnost usporava kod njih. Kinezi koriste višak novca da kreditiraju poslove u inostranstvu koje rade njihove kompanije.
Iako imam mnogo simpatija za Kinu, za njene vredne ljude, sposobnu državu i fenomenalan ekonomski uspeh, Kina nije prirodni ekonomski saveznik Srbije i tu nema kompatibilnosti. Kina je konkurent, a činjenica da kineske firme grade u Srbiji, samo je jedna od sličica u mozaiku ludila. (Ovo se naravno odnosi i na sve druge slučajeve u kojima stranci grade u Srbiji). Najlepše hvala na komentaru i lepim rečima.
Postovani gospodine Katicu,
Najpre srecna 2014 godina i najlepse hvala na vasem blogu. Zivim vec vise od dve decenije van, prvo Jugoslavije a potom Srbije, te iako pratim redovito nasu stamu, vasi tekstovi su mi najiteresantniji i najinformativniji ne samo po pitanjima vezanim za srpske novost vec i za ona vezana za medunarodna zbivanja, drustvo, politiku i ekonomiju. Potpuno se slazem sa razmislanjima i zakljuccima po tako reci svim pitanjima koje razmatrate. Za mene licno, vas je blog od velikog zncaja te bih vas zamolila, da ako mozete, napisete vase misljenje o novostima vazanim za napore Kine na mala vrata preko Srbije i Istocne Evrope udje u Evropu.
Srdacno vas pozdravlja,
Ivanka JT
(Spanija)
Za ing. Dejana – Još jednom hvala na trudu. Videću ima li smisla i ovo dodavati na blog.
Predlažem da rubriku „Intervjui“ dopunite sa još dve „stavke“.
1) Sreda, 1. decembar 2010. – Danas Conference Center, GTC Avenija 19, Vladimira Popovića 38-40
Siva ekonomija i poreski sistem Srbije
http://www.danas.rs/konferencije/siva_ekonomija_i_poreski_sistem_srbije.970.html?cId=53
Tu se nalazi Vaše izlaganje (video) o odgovornosti stručne elite koja je kumovala sunovratu i motivu zašto ste počeli da se oglašavate u domaćim medijima.
Meni su ovi video klipovi odavno poznati, i učinilo mi se da se već nalaze ovde:
https://nkatic.wordpress.com/2010/12/20/intervju-dnevniku-danas-objavljen-20122010-biznis-dodatak/
Istini za volju, oni su dostupni i direktno na kanalu youtube:
ht tp://ww w. yout ube.com/ watch?v =4_uPuSFrDSc (izlaganje)
ht tp://ww w. yout ube.com/ watch?v =BvDSsI8l940 (prvi komentar)
ht tp://ww w. youtu be.com/ watch?v =Ui5r9a7zh0E (drugi komentar)
Razdvojio sam nazive linkova blanko znacima, jer sam primetio da su (na blogu) prozori ka kanalu youtube Vama „nevidljivi“ (pod Linux-om). Mora da postoji mogućnost da uključite tu opciju i „vidite“ klipove koje gosti ostavljaju na Vašem blogu.
2) Postoji još jedan Vaš (stari) intervju za „KWh“, časopis EPS-a (na 19. strani):
„Gubici kao spomenik nemaru“, 13. februar 2009. godine,
Click to access broj_421w.pdf
Za ing. Dejana – Hvala na sugestijama i trudu. Dopuniću i korigovaću kako ste predložili.
Predlažem Vam da u rubrici (kategoriji) „Intervjui“ izvršite neke izmene.
https://nkatic.wordpress.com/category/intervju/
1) Intervju za “Kažiprst” (B92) 30.11.2010.
Trebalo bi da izvršite dopunu unošenjem sledećeg linka:
http://www.b92.fm/channel/Ka%C5%BEiprst/72125.html
Razlog: radio emisija „Kažiprst“ bila je duža za nekoliko minuta.
2) Trebalo bi da izvršite izmene u redosledu emisija u kojima se gostovali 2011. godine. Dva puta ste postavili link ka emisiji „U središtu pažnje“ Radio Beograda 1 od 31. marta 2011. godine.
Mišljenja sam da je potonji link trebalo da se odnosi na emisiju „Talasanje – Pusti priču“ Radio Beograda 1 od 13. decembra 2011. godine:
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1007260/Talasanje+-+Pusti+pri%C4%8Du.html
3) Na Internetu je dostupna emisija „Agora“ Radio Beograda 2 u kojoj se gostovali sa profesorima Jožeom Mecingerom, Slavkom Kulićem, Slobodanom Komazecom itd, a koja je snimana u decembru 2012. godine i emitovana 5. januara 2013. godine.
http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/Radio+Beograd+2/1229900/Agora.html
Emisija se nalazi na sredini sledeće Internet strane i sasvim slučajno sam je pronašao:
http://www.analize-komentari.com/aktuelno.html.
За инг. Дејана – Не пратим писање српских економских блогова, па ни Тржишног решења. Не ради се о ароганцији, већ о мањку времена. Један читалац ми је својевремено написао приватну поруку о ружним клеватама и квалификацијама које су се појавиле на блогу Тржишног решења. Погледао сам шта је писано и имао сам само један коментар – тужно. Никада људи не говоре о себи тако јасно, као када говоре о другима. Ако говоримо о феноменима, бојим се да је реч о типично, или ексклузивно, српском феномену. То што се у Србији може прочитати или видети, како у медијима тако и у блогосфери, нигде до сада нисам видео. Хвала на коментару.
Постоји јеврејска изрека: „Не знам зашто ме толико мрзи, јер му ништа добро учинио нисам.“
Односно, не знам шта сте добро учинили релативно младим и екстремним либералима, па су Вас толико замрзели?
Ту се посебно истицао круг окупљен портала trzisnoresenje.blogspot.com. Руку на срце, последњи напад на Вас био је после Вашег гостовања у „Утиску недеље“ (2012). Није у питању презир, већ отворена мржња која се „храни“ таблоидним информацијама и манифестује тешким дисквалификацијама. Све мисле како бацају далеко, а заправо бацају себи за врат.
Још једна цртица. Господин Владимир Глигоров јесте либерал, али није на екстремном крилу. Можда је и то разлог што ни њега каткад нису штедели.
Не желим да се изјашњавате о људима, већ о феномену. Ако сматрате да је питање лично, разумећу ако нас, посетиоце Вашег блога, ускратите за коментар.
Унапред хвала.
Za Dejana – Sa nekim vidjenjima gospodina Radulovića se slažem, sa nekim ne. Ni ja ne verujem u spas kroz ino investicije. S druge strane, mislim da gospodin Radulović precenjuje značaj poreza, i zbunjujuće, ne pominje problem bankarskih kamata i finansijskog sistema. Hvala na komentaru.
Šta mislite o ovakvim ocenama i planovima: http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/radulovic:-strani-investitori-su-budalastina_431785.html
Za Stefana – Verovatno Vam je promaklo da ne komentarišem ljude i ne dajem ocene o ljudima. Hvala na komentaru.
Sta mislite o Draganu Djuricinu kao strucnjaku, Iskreno. Hvala
Za Nuneta – Poslao sam saglasnost na Vaš mejl. Hvala na trudu.
Poštovani Nebojša, da li bih mogao da prenesem, u potpunosti, vaš blog „U velikoj žurbi na putu za nigde“ na svojoj blog stranici koju imam na portalu B92?
Naime, imamo praksu da povremeno prenesemo tekst „gost autora“, što bih ja uradio s vama, odnosno vašim tekstom. Smatram da vaša analiza o „merama štednje“ treba da dođe do šire javnosti, a čitanost bloga B92 bi tome mogla da doprinese.
Unapred hvala na odgovoru.
S poštovanjem
Za Milanka – Na odmoru sam, pa se izvinjavam što sporo reagujem. Pročitaću Vaše priloge i javiću se mejlom. Hvala na komentaru.
http://www.koreni.rs/razvoj-modernizacija-i-ekonomija-srbije-nekada-i-sada/ http://www.standard.rs/milanko-sekler-krsticev-program-ili-srbija-pred-zadnjom-krivinom-i-ciljnom-ravninom.html
Postovani gospodine katicu….citam redovno vase tekstove a i zadnjih godina sam malo izucavao vasu oblast…amaterski…isprovociran dogadjajima oko lazara kosticu napisao sam dva teksta…voleo bih da mi kriticki sud vas iznesete o njima. Unapred zahvalan. Puno pozdrava iz kraljeva.
Dvojno dravljanstvo je strogo uzevi tehniko pitanje.Presudni su ekspertsko znanje,patriotizam,iskustvo i reenost da se krene kursem radikalno drugaijim od neoliberalnog modela. Na alost,onii koji dovode Lazara Krstia za osnovni cilj imaju manipulaciju javnog mnjenja i nastavak neoliberalne politike.Koliko je svega toga dotini momak svestan,i koliko je sauesnik u toj igri-pokazae vreme.Sve u svemu,tuno i jadno.Kako vidim u akcionom programu koji Krsti najavljuje su rasprodaje dravnih preduzea i radikalne reforme to je bojim se eufemizam opet za prodaju.eli,Vlahovi,Dinki…ve su kompromitovanje ekonomske ubice.Trenutak je za novo zvuno ime.Dominik Stros-Kan,npr.Ili Krsti.Nijedno od tih imena ne moe da impresionira ljude iz brane,ali cela lakrdija i nije smiljena zbog aice misleih i nezavisnih ljudi,avaj. U nekim drugim okolnostima,jeste Vam mesto u vladi Srbije,gospodine Katiu. Sa potovanjem,Zoran Avramovi
Za Stefana – Prvo, niko me ne zove i niko mi ne nudi ministarsko mesto. Drugo, kada bi me neko i pozvao, čovek kao ja, sa dvojnim državljanstvom, ne treba da bude ministar u Vladi Srbije. Treće, moje razumevanje srpske ekonomske situacije je radikalno drugačije od onoga koje preovlađuje. Hvala na komentaru.
Zasto ne biste prihvatili ministarsku poziciju
Za Zorana – Prvo, mislim da nikome u vladi Srbije ne pada na pamet da mi nudi ministarsko mesto. Drugo, kao što i sami razumete, nema tih uslova pod kojima bih prihvatio ponudu te vrste. Hvala na komentaru.
Pod kojim uslovima bi Vi prihvatili ponudu Vlade Srbije da budete ministar za privredu?Mada, znam da nema tih uslova, ali kad bi ih bilo?
Čestitam Vam na sjajnom gostovanju na RTS-u u emisiji OKO,čudi me da Vas uopšte zovu, moram priznati da je voditelj korektan što je kod nas retkost.
podrška vašem radu
Mislim da su Vaša strahovanja opravdana,gospodine Katiću,i posle bankrota srbije postoji rizik da jedna potrošena politička garnitura bude zamenjena koliko toliko anonimnom,ali i dalje kompradorskom,po suštini.Šta je suštinski donelo masama arapsko proleće?Zamenu sekularnih režima islamističkim,to sigurno.U ekonomskoj sferi promena nema.Par puta sam sagovornike upućivao na antikorupcijsku istragu u Italiji osamdesetih godina Mani pulite koju je vodio tužilac Di Pietro.Stotine političara je završilo u zatvoru,neki su izvršili samoubistvo,tri ili četiri velike političke stranke su rasformirane jer nisu preživele politički krah svog gotovo kompletnog vrha.Država trenutno fingira borbu protiv korupcije,uz veliku galamu.Ne postoji minimum političke volje da se naša Hobotnica neutrališe.Ništa ni nalik Di Pietru i rezultatima te alcije italijanskog tužilaštva.
Srdačan pozdrav, Zoran.
Za Zorana – Iako bi bilo dobro da se najavljena banka formira, nisam siguran u uspeh takvog projekta. Briks je suviše heterogen skup zemalja i nisam siguran da ima dovoljno vezivnog tkiva da ta zajednica opstane i razvije se u pravi ekonomski blok. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću,kako ocenjujete najavu formiranja razvojne banke Briksa-?Dotična treba da bude pandan ili rival na neki način Svetskoj banci.
Gadafi je pokušao da osnuje Afrički monetarni fond i afričku razvojnu banku,čime je ugrozio vitalne interese Zapada u tom regionu,na finansijskom planui završio je kako je završio…
Hvala Vam na komentaru unapred.
Za Ivana – Simpatična je Vaša vickastost. Hvala na komentaru.
Mog kolegu zanima da li verujete i u teoriju flogistona?
Za Ivana – Iako je koncept pomalo metafizički, a ja u ekonomiji ne volim metafiziku, verujem da je Marks najbliži istini. Ili bar ja bolju teoriju ne znam. Hvala na komentaru.
G. Katicu, da li verujete u Marksovu teoriju radne vrednosti?
Za Zorana Avramovica – Dogadjanja u Davosu pratim vrlo površno poslednjih godina, budući da se ništa značajno ne dogadja, bar ne kada je reč o onome što je u javnom domenu.Što se Kauckog tiče, danas se čini mi se, jasnije vidi da su marksisti uprkos greškama i povremeno naivnom idealizmu, bili verovatno najdublji moderni mislioci. Hvala na komentaru.
Da li ste imali priliku da prisustvujete Svetskom ekonomskom forumu u Davosu?Koliko mi je poznato,jedina srpska kompanija koja je stalni član ove organizacije je Comtrade Veselina Jevrosimovića,i to od nedavno.Pratite li njihove izveštaje i na šta treba obratiti pažnju?Drugi centar Davosa je Dalian,Kina,što je i normalno,finansijska moć se definitivno seli na Daleki istok…Kada je Karl Kaucki 1914.pisao o ultraimperijalizmu,tj.da će jednog dana sučeljene imperijalne sile stvoriti čvrst blok,to je duboko protivrečilo realnosti.Ako ni zbog čega drugog,Englezi su bili spremni da ratuju sa Nemcima bar zbog pruge Berlin-Bagdad-Basra i nafte kao dela te investicije.Pa,Kaucki i nije bio tako loš prorok,izgleda. Da li ste imali prilike da upoznate Klausa Martina Švaba?Da li je Davos zaista transparentan,i šta se može izdvojiti kao vredno pažnje? Srdačno Vas pozdravljam i zahvaljujem na odgovoru.
Za Zorana Avramovica – Bojim se da ste u pravu. Kopaonički skup je socijalni događaj gde je ekonomija samo povod. Reč je o okupljanju moćnih i uticajnih ljudi, kao i onih koji vole da se nađu u njihovom društvu. Ranije sam komentarisao te skupove koji su, bar iz mog ugla, izgledali prilično bezidejno i autistično (https://nkatic.wordpress.com/2009/03/10/zimska-bajka-na-kopaoniku/). Od ovakvih okupljanja neme štete, a koristi ima bar za turizam na Kopaoniku. Hvala na komentaru.
Na Kopaoniku teče biznis-forum koga mediji prepotentno nazivaju srpskim Davosom.Ako je po nečemu reprezentativan,onda sigurno jeste po tome što ga čine kreatori ekonomije destrukcije,profiteri -tajkuni i etablirani ekonomisti,apologete,za koje iskreno mislim da su izdali profesiju.Naravno,dozvoljavam mogućnost prisustvovanja i časnih pojedinaca,sa dobrim namerama. Pompezno,jalovo i cinično.Ili možda grešim?
Za Zorana – Ne verujem da će Orbanu biti dozvoljeno da nastavi sa svojim rizičnim eksperimentima i eventualno postane primer drugima. Mađarska je izuzetno ranjiva i nije teško destabilizovati sistem i srušiti vladu. U svakom slučaju, značaj onoga što se događa u Mađarskoj daleko prevazilazi okvir te zemlje.
Što se Srbije tiče, jedina realistična opcija bi bila da se od malih domaćih banaka naprave npr. dve ili tri veće banke, a da se potom jačaju. To bi bilo moguće samo u uslovima agresivne dinarizacije sistema. Ne verujem da bi u konstelaciji ekonomske i političke moći to bilo moguće. Hvala na komentaru.
Viktor Urban planira da ograniči strano vlasništvo nad madjarskim bankama,tj.kako štampa javlja, propisaće da učešće lokalnog kapitala u bankama mora da iznosi 50%.Dobar broj zemalja u ztv.tranziciji je prepustio kompletan bankarski sektor stranom kapitalu i time praktično izgubio ekonomski suverenitet.Status se promenio samo što su od satelita jedne sile postali sateliti druge,uz promenu ideologije.Ako se ne varam,prihvatljivo je da tek 1/4 bankarskog sistema bude pod kontrolom stranaca,inače država gubi vlastite poluge razvoja.Agencija Blumberg nagoveštava i moguću nacionalizaciju banaka u Madjarskoj.To bi bez sumnje veoma,veoma zaoštrilo odnos Budimppešte i Brisela.Da li bi takav raazvoj doveo do nagle seobe kapitala iz Madjarske i zar Urbanova namera nije logična.Kako jednom rekoste-neće nam stranci razvijati zemlju,ni našu ni bilo koju drugu.Urban bar čini kakve takve korake u dobrom pravcu.Vlada u Beogradu i ne pomišlja da revidira svoju politiku u ovoj sferi.Čak i u provinciji zna da bude po dvadesetak filijala stranih banaka,što veoma bode oči.
Može li Srbija da ponovo uspostavi kontrolu nad svojim bankarskim sistemom,bilo uskraćivanjem licenci za rad odredjenim stranim bankama,nacionalizacijom,ili na neki treći način,i da li je to uvod u ozbiljan sukob sa Briselom?
Zoran
O odnosu Dostojevskog prema Srbima se najbolje vidi u njegovim dnevnicima o ratovima na Balkanu 1875. – 1878. Dostojevski je bio gorljivi zagovornik pomoći Srbiji i Bugarskoj. Ipak, često kritikuje balkanske Slovene zbog zaokupljenosti sopstvenim sitnim problemima. Recimo, veoma ga iritira srpsko-bugarski spor oko Niša i Pirota. Njemu se činilo da i jedni i drugi treba da budu srećni što im se ukazala prilika da budu dio velike pravoslavne imperije. U tom smislu, Dostojevski liči na današnju EU koja svima objašnjava kako državne granice nisu važne, a srpsku tvrdoglavost oko Kosova proglašava sitnom uskogrudom čangrizavošću. Uz ogradu da se Dostojevski ipak odnosio sa više solidarnosti. Ovakav stav o nedovoljno širokim Srbima koji se uporno bore samo za svoju državicu sam srijetao i kod nekih drugih ruskih mislilaca, recimo Solženjicina. Solženjicin je kritikovao Srbe zato što su izazvali I svjetski rat i time stavili Rusiju u bezizlazan položaj. Njegova monarhistička gledišta takođe ne mogu da opravdaju atentat na jednog važnog evropskog princa i njegovu ženu organizovan od strane jedne nerazvijene državice zaokupljene samo svojim sitnim prioritetima. U tom smislu mu Srbi pomalo liče na Čečene, koji su pucali na ruskog cara kad ih je posjetio, umjesto da budu oduševljeni. No i pored toga, i Solženjicin vidi Srbe kao siromašne rođake, koje Rusija mora štititi.
Iako sam generalno pristalica jačanja ruskog uticaja na Balkanu, taj snishodljivi, paternalistički odnos mi je uvijek bio neprihvatljiv. Sličan diskurs mi je bio neprihvatljiv i u srpsko-crnogorskim odnosima.
Za Ivana K,
Na koga mislite kada kazete „lazni“ saveznici?
Očito sam umoran večeras. Što se Gadafija tiče,u projektu Velikog Bliskog istoka nije bilo prostora za njega a možda ni za Libiju kao državu.Skrećem Vam pažnju na sledeće delo:,,Strategic Geography and the Changing Middle East,, autori- Geoffrey Kemp i Robert Harkavy,Brookins Institution Press,19997. Jedan od mojih kolega reče da izuzetno poštuje Amerikance -uvek,ali uvek,otvoreno i detaljno saopšte šta žele da učine sa odredjenim prostorom.
Oprostite na brojnim slovnim greškama.Upravo sam našao naočare koje sam zaturio,sakrio na terasi,od sebe samoga. Prezime generala-lajtnanta je Kor�akov. Srdačno Vas pozdravljam. Zoran Avramović
2013/3/10, Zoran Avramovic : > Slažem se da nije nimalo lako odrediti pravilnu strategiju-treba imati > odličnu analitiku i vrlo efikasnu obaveštajnu službu,koja bi mogla da > signalizira nagle zaokrete u kursu velikih sila li radikalnu promenu > politike.Možda sam se pogešno izrazio-odlično znam da su interesi > jedina kategorija kojom se države rukovode,ne smatram sebe ni > rusofilom ni anglofilom,naprotiv.Dok je Jugoslavija trebala Zapadu kao > trula jabuka koja će inficirati ostale u komunističkom lageru,teorija > Mister X-Džordža Kenana je važila.Prvi korak kada se od nje odustalo > je 1981.kada se Čejz Menhetn banka povukla naglo iz svih mešovitih > banaka koju je Borka Vučić osnovala u svetskim finansijskim > centrima.Projekcija nove Evrope u očekivanom kolapsu SSSR-a koji je > mogao da se predvidi nije uključivala postojanje Jugoslavije.I Moskva > ima u dugom kontinuitetu prilično neprijateljsku politiku,opet vodjenu > svojim interesima.Evo samo jedan primer-GRU,ruska vojna obaveštajna > služba je 1992.došla do detaljnih planova o planiranom bombardovanju > Jugoslavije 9998.godine o čemu piše general-lajtnant Kožakov,šef > obezbedjenja Jeljcina.Jeljcin je najpre obećao ozbiljnu vojnu pomoć pa > odustao. > U kraćem tekstu nije uvek moguće precizno se izraziri i postoji i > mogućnost da budem pogrešno shvaćen. > Inače,nemojte verovati ni u iskrenost Rusije ni u iskrenost NATO-a > kada je reč o medjusobnom zbližavanju,ma koliko retorika bila > pomirljiva ili naizgled konstruktivna.Odredjnenih zajedničkih interesa > nesumnjivo ima,ali privid vara. > Nadam se da sam bar malo pojasnio svoj stav.Zahvaljujem Vam na javljanju. >
Slažem se da nije nimalo lako odrediti pravilnu strategiju-treba imati odličnu analitiku i vrlo efikasnu obaveštajnu službu,koja bi mogla da signalizira nagle zaokrete u kursu velikih sila li radikalnu promenu politike.Možda sam se pogrešno izrazio-odlično znam da su interesi jedina kategorija kojom se države rukovode,ne smatram sebe ni rusofilom ni anglofilom,naprotiv.Dok je Jugoslavija trebala Zapadu kao trula jabuka koja će inficirati ostale u komunističkom lageru,teorija Mister X-Džordža Kenana je važila.Prvi korak kada se od nje odustalo je 1981.kada se Čejz Menhetn banka povukla naglo iz svih mešovitih banaka koju je Borka Vučić osnovala u svetskim finansijskim centrima.Projekcija nove Evrope u očekivanom kolapsu SSSR-a koji je mogao da se predvidi nije uključivala postojanje Jugoslavije.I Moskva ima u dugom kontinuitetu prilično neprijateljsku politiku,opet vodjenu svojim interesima.Evo samo jedan primer-GRU,ruska vojna obaveštajna služba je 1992.došla do detaljnih planova o planiranom bombardovanju Jugoslavije 9998.godine o čemu piše general-lajtnant Kožakov,šef obezbedjenja Jeljcina.Jeljcin je najpre obećao ozbiljnu vojnu pomoć pa odustao. U kraćem tekstu nije uvek moguće precizno se izraziri i postoji i mogućnost da budem pogrešno shvaćen. Inaše,nemojte verovati ni u iskrenost Rusije ni u iskrenost NATO-a kada je reš o medjusobnom zbližavanju,ma koliko retorika bila pomirljiva ili naizgled konstruktivna.Odredjnenih zajedničkih interesa nesumnjivo ima,ali privid vara. Nadam se da sam bar malo pojasnio svoj stav.Zahvaljujem Vam na javljanju.
Zoran Avramovic: …da Srbi,a to znači elita pre svega,treba da budu dobri učenici Karla Šmita-da dugoročno prepoznaju prijatelje i neprijatelje…..
Mislim da zakljucak da trebamo biti dobri djaci Schmita nije bio zaista ili eksplicitno izveden (evo teksta da proverite https://nkatic.wordpress.com/2012/06/04/dobri-i-losi-daci-carla-schmitta/ ). A i nije ga lako izvesti. Npr., sta znaci odrediti dugorocne prijatelje kada “dugorocni prijatelj” Rusija veruje u saradnju i savez s “neprijateljem,” NATO paktom? I da li je takav simplisticki odnos dugorocno dobar po razvoj intelektualne misli o medjuodnosima?
Da se razumemo, ja na zidu moje sobe imam listu saveznika, i drugu listu laznih saveznika. Poceo sam je u vreme bombardovanja Libije, povodom kojeg je mnogo koja zverka pokazala trag, t.j. mnogi su pokazali lice drugacije no sto sam ga zamisljao. Ali to je moja licna improvizacija, i njen je ishod neizvestan.
Slažem se mada je u to vreme Oto fon Bizmark bio naklonjeniji Srbiji od današnjih nemačkih lidera.Ovo možda i ne liči mnogo na Berlinski kongres ali Rambuje je baš ličio na Minhensku konferenciju i Rambuje će se se na kraju mnogima obiti o glavu.Toliko o istorijskim paralelama večaras.Proučavao sam prilično pitanje Sudeta i dan danas je aktuelno,pa i kao istorjiski argument u polemici sa Nemcima.BND je obučavao OVK,finansirao i dao logistiku. Srdačno,Zoran Avramović
Kada se vec spominju Veliki sile. Citam da ovih dana “trojka“ ide u Brisel na razgovore. Slicna situacija kao pred Berlinski kongres, kada su osluskivali kakve ce granice drugi da iscrtaju.
gospodine Katiću,zahvaljujem Vam najpre na brzom odgovoru.Ni meni ne smeta Listov antislovenski stav,jednostavno konstatujem da je utro put nemačkoj moći,ujedinjenju Evrope i da je u toj viziji Srbija zbog večitog podozrenja evropskih sila prema Rusiji bila uvek potencijalna meta.Listov stav se ne razlikuje od politike Londona ili Beča po tom pitanju.Apsolutno ste u pravu kada očekujete da Srbi,a to znači elita pre svega,treba da budu dobri učenici Karla Šmita-da dugoročno prepoznaju prijatelje i neprijatelje.Što u principu nije teško jer se dugoročni ciljevi spoljne politike velikih sila ipak ili ne skrivaju ili ne mogu da se sakriju.
Još jednom zahvaljujem na Vašem odgovoru.
Srdačno,Zoran Avramović
За Ивана К. – Нисам мислио на тај пророчки есеј, иако га одлично знам. Мислим да у тексту на који бих се позвао, Достојевски види Срба као нород који не брине превише о стварима изван свог дворишта. Жао ми је што не могу да будем прецизнији. Хвала на труду.
Вероватно сте имали овај есеј in the back of your mind:
http://blog.b92.net/text/21040/Pismo-ruskog-genija/
За Ивана Н. – Тезу да Достојевски није био очаран Србима заснивам на ономе што сам читао код Достојевског у његовим дневницима и текстовима. Овде се позивам на сјајни комплет од 10 књига под насловом „Достојевски као мислилац“ (издавач Партизанска књига). Нажалост нисам у Лондону да бих могао да Вам цитирам делове који би, ако ме сећање не вара, требало да ми дају за право. Узгред, мислим да би свако ко Достојевског поштује као ја, требало да ове књиге има у библиотеци. Хвала на коментару.
Господине Катићу,
Ваша тврдња: „да Достојевски ниј био очаран Србима“ није поткрепљена извором информације.Ваша тврдња је прилично амбивалентна и не може се узети као чињеница.
Ја бих навео Политикин извор рубрике „култура“ од 03.03. 2013 г.
У недавно објављеној књизи Љубомира Ранковића „Достојевски – о Исусу Христу“ издавач „Глас цркве“ из Шапца.
Достојевски бележи: Постоје две Србије – Србија виших кругова, нестрпљива и без искуства, која још није живела правим животом која још није показала своју акцију, али која већ страсно машта о будућности, она већ има своје партије и зна за интриге које понекад добијају такве размере (све због оног помањкања искуства) какве не можемо срести ни у нацијама које су много старије, веће и кудикамо самосталније него што је Србија. Али упоредо с том горњом Србијом која тако жури да живи животом политичке нације, постоји и она народна Србија која једино Русе сматра својим избавиоцима, својом браћом,она руског цара гледа као своје сунце, она воли Русе и верује им.
Овај навод баца сасвим другчије светло на однос Достојевског према српском народу од вашег.
Срдачан поздрав!
Za Zorana – Ha-Joon Chang je sjajni korejski ekonomista koji predaje, ako se ne varam, na Kembridžu. Njegovo korejsko iskustvo je oblikovalo njegov pragmatičan pristup ekonomskoj teoriji i kod njega nisam našao doktrinarnost ni u tragovima. Spisku koji imate možete pridodati i simpatičnu knjigu „23 Things They Don’t Tell You about Capitalism“. Uzgred, sve navedene knjige se bave variranjem istih tema i nije neophodno čitati sve.
U Srbiji, bojim se, nije reč samo o kompradorskoj eliti, već i o inferiornoj eliti. Verujem da se kompardor najlakše postaje kada ste inferiorni.
Što se Lista tiče, meni nikada nije smetao njegov antislovenski stav. Konačno ni Marks nije ljubio Slovene, Dostojevski nije bio očaran Srbima itd…Uostalom, i racionalni Srbin XIX veka bi imao puno razloga (iako ne i moći) da bude izričito protiv ujedinjenja Nemačke, ili Italije.
Hvala na lepim rečima i komentaru.
Moje poštovanje,gospodine Katiću.Upravo kopiram dve knjige Ha Džung Čanga:Bad Samaritians i Kicking away the Ledder.Čang se i izričito poziva na ekonomski nacionalizam,odn.protekcionizam Fridriha Lista koji je ugradjen u temelje uspeha azijskih trigrova.Sigurno da je jedan od razloga uspeha Japana i visoka nacionalna svest,zahvaljujući kojoj se u Japanu nikad nije stvorila kompradorska kasta koja bi vladala u ime i za profite kolonijalnih sila a na štetu sopstvenog naroda,što je bio slučaj u Latinskoj americi,Bliskom istoku,Indiji…Pratim vaša javna istupanja,sa gledišta struke verujem da su savršeno ispravna ili najčešće potpuno tačna,ali osnovni problem Srbije jeste ne ovaj ili onaj ekonomski model već kompradorska elita,korumpirana i dovedena obojenom revolucijom,mekim državnim udarom.Instalirana isključivo da sprovodi neoliberalni model,i da bude po potrebi žrtvovana,kada bude politički potrošena i zamenjena novim anonimnim licima.Dakle,skup ekonomskih ubica i korisnih idiota.
Šta još možete da preporučite od dotičnog profesora sa Harvarda?Nisam siguran,mislim da ove knjige još nisu prevedene na srpski.
Znate li da je List bio izričito protiv velike slovenske države na Balkanu sa Srbijom kao stožerom okupljanja?U tome je video rusku ekspanziju.
Sa poštovanjem,
Zoran Avramović,dipl.politikolog
izvinjavam se sto sam vas oslovio sa profesore,hvala za odgovor tako sam i ja mislio da bi se desilo,bolje reci englezi se u odnosu na eu ponasaju kao i slovanci u bivsoj sfrj jos jedno hvala na odgovoru
Za Budjonija – Verujem da se šalite kada me nazivate profesorom, obzirom da nikada nisam radio ni u jednoj akademskoj instituciji. Kada bi Britanci smanjili deficit budžeta podizanjem poreza i zatvaranjem šema za izbegavanje poreza, ništa se strašno ne bi dogodilo. S druge strane, podizanje poreza u recesiji, kao i prebrzo kresanje budžeta u recesiji, samo pogoršava stanje. Hvala na komentaru.
profesore posteno recite,kako vec duze vreme zivite u londonu,kad bi britanci skinuli sa 11 posto na 3 posto deficit budjeta kao nemci i francuzi,sta bi ostalo od britanske privrede ili javnih sluzbi
Dragi Nebojsa,
zelim ti sve najlepse u ovoj godini. Hadje da vidimo kako bismo mogli da saradjujemo u okviru projekta Mokrogorske skole menadzmenta koji razvijam. Pozdrav, Srdjan