Srbija na odličnom petom mestu po rastu BDP-a u 2020.

Prema upravo objavljenim podacima Eurostata, na takmičenju ko je imao najmanji pad BDP-a u 2020, Srbija je zauzela odlično peto mesto sa padom od 1%. Na prvom mestu je Irska sa rastom BDP-a od 3,4%, Turska je druga sa 1,8%, a zatim slede Norveška i Litvanija sa padom od po 0,8%. Srbija je ostala bez medalje, ali joj niko ne može zabraniti da se oseća kao pobednik.

IZGUBLJENI RAJ – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 24.2.2021.

Ako je verovati onom najaktivnijem i najangažovanijem delu srpske intelektualne elite, dolaskom SNS-a na vlast nastupio je period nepodnošljive regresije i diskontinuiteta u svim sferama života. Silina kritike je takva da bi se mogao steći utisak kako je do 2012. Srbija bila normalna i uspešna država, a da se dolaskom naprednjaka sve dramatično promenilo. Tako gledano, 2012. bi mogla biti i godina izgubljenog raja.

DE GOL I POLITIČKI LILIPUTANCI NAŠEG DOBA – objavljeno na internet stranici RTS-a 22.2.2021.

Za internet stranicu RTS-a (Oko) napisao sam duži tekst o Šarlu De Golu, o njegovom liku i delu. Tekst je omaž političaru za koga verujem da je bio jedan od dvojice najvećih evropskih državnika 20. veka.

https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3202/politika/4265043/de-gol.html

Svojim rukama sam podigao i držao mrtvo telo Francuske uveravajući svet da je to telo još uvek živo.“ Ovo je slobodniji prevod rečenice koju je general Šarl De Gol izrekao u svom domu u Kolombeju, tokom poslednjeg razgovora sa Malroom decembra 1969. godine. (Andre Malro je razgovor zabeležio u knjizi „Hrastovi koje obaraju“.)

INFLACIJA, EKONOMSKE TEORIJE I ZANOVETNA EMPIRIJA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 27.1.2021.

Možda ekonomija i nije tako jadnjikava nauka kako je to u 19. veku mislio Tomas Karlajl. Može biti i da je čuveni ekonomista Džon Galbrajt bio previše samoironičan kada je rekao da je akademska, teorijska ekonomija izuzetno korisna … da ekonomistima obezbedi zaposlenje. Na sličnoj ironičnoj liniji moglo bi se reći da je ekonomija društvena nauka koja pati od uobraženja da je egzaktna samo zato što svoju golotinju skriva koristeći matematički instrumentarij. Sa finansijskom krizom iz 2008. godine, a pogotovo sa ekonomskim događanjima tokom 2020, otpao je i poslednji smokvin list zabluda o egzaktnosti ekonomije. Nigde se to ne vidi tako jasno kao u monetarnoj sferi.

Forum 2021/2022

Ovde možete postavljati svoje komentare koji nemaju neposredne veze sa mojim tekstovima.

Informacija za posetioce bloga

Za slučaj da nekoga interesuje, na svojoj Facebook stranici sam počeo da objavljujem svoje stare tekstove za koje verujem da su i danas aktuelni.

­ZAŠTO PONOVO ČITATI KLASIKE – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 31.12.2020.

Kuda pobeći i gde se skloniti od sveopšteg jada i užasa oko nas? Kuda pobeći od bolesti, od straha, panike i histerije? Gde se skloniti od ljudskog taloga koji je isplivao i valja se medijima, političkom i kulturnom scenom? Kuda pobeći od primitivizma i primitivaca? Kuda pobeći od laži i obmana, od brutalne propagande i manipulacija onih grotesknih figura – domaćih ili stranih, svejedno – koje nazivamo moćnicima? Gde se skloniti od patologije i nenormalnosti koje se, uporno i agresivno, nameću kao nova normalnost? Čitalac iz naslova ovog teksta već naslućuje mogući odgovor.

EVROPSKE VREDNOSTI I PUZAJUĆI TOTALITARIZAM – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 2.12.2020.

Dok uticajni centri moći i njihovi mediji dele demokratske lekcije levo i desno, a pogotovo istočno, na zapadu Evrope se događaju procesi koji liče na ruganje proklamovanim demokratskim vrednostima. Procesi kapilarnog totalitarizma pod različitim izgovorima neprekidno jačaju i oblikuju javnu sferu.

Iznenađuje lakoća kojom najveći deo zapadne javnosti već godinama prihvata ograničavanje svojih elementarnih prava, tobože u ime sigurnosti. Juče je to bilo zbog borbe sa islamskim terorizmom, danas je to zbog borbe sa pandemijom, a za sutra se već najavljuje ljuta borba sa sajber-terorizmom. Podjednako je opasna i brzina kojom se javni govor neformalno cenzuriše i gde agresivna manjina, uz diskretnu podršku vlasti, nameće svoj sistem vrednosti i promoviše svoje interese.

SRBIJA I NJENI TUTORI – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 4.11.2020.

Mora biti da u Srbiji traje građanski rat, ali da o tome niko nije obavestio njene žitelje. Ne može se na drugačiji način objasniti najava novog kruga pregovora vlasti i opozicije koji će se održavati uz posredovanje Evropskog parlamenta. Ovaj oblik spoljnog mešanja u unutrašnje poslove jedne zemlje karakterističan je za države u kojima traju ratni sukobi koji se ne mogu rešiti bez stranih posrednika. Kada država nije u ratu, a stranci aktivno učestvuju u njenom političkom životu, takve države se obično nazivaju banana državama. Čini se da gotovo nikome ne smeta samoponiženje kome se Srbija dobrovoljno izlaže pozivanjem stranih posrednika. (Oprezni optimisti bi možda rekli da ne treba biti prestrog i da uvek može gore – recimo da se budući pregovori vlasti i opozicije održavaju na neutralnom terenu u Strazburu, Rambujeu ili, zašto ne, u Dejtonu.)

Integralni tekst intervjua koji je objavljen na internet stranici Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”

https://nezavisnost.org/nebojsa-katic-pandemija-je-povod-nevidjene-globalne-preraspodele-bogatstva/

SPOLjNI DUG I VAŠINGTONSKI SPORAZUM – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 7.10.2020.

Krajem juna, spoljni dug Srbije (dug države i privrede inostranim kreditorima) dostigao je opasnu 31 milijardu evra. Samo od juna 2019. do juna 2020, dug je porastao za 3,5 milijarde evra. (Gotovo polovina ukupnog prirasta zaduženja potrošena je na održavanje kursa dinara.) U poslednjih dvadeset godina ovako spektakularan rast duga u tako kratkom periodu viđen je samo tokom finansijske krize 2008.

„Svetska ekonomija i međunarodni političko-bezbednosni odnosi posle korone“– tribina održana 10/09/2020. na Kolarcu

Snimak tribine možete naći na adresi: https://www.youtube.com/watch?v=Rcb11As_D3k

Ni zvuk ni moja dikcija nisu idealni.

SINDIKATI I DRUŠTVENE PROMENE – Friedrich Ebert Stiftung

U saradnji beogradske kancelarije Friedrich Ebert Stiftung i Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST, urađena je studija Sindikati i društvene promene. Studija je modularna i (uz uvod) ima tri dela. Uz gospodu Zorana Stojiljkovića, Dragana Aleksića, Mihail Arandarenka i ja sam dao svoj prilog (treći deo studije).

Studiju možete preuzeti u pdf formatu na adresi: https://library.fes.de/pdf-files/bueros/belgrad/16509.pdf

Tribina „Svetska ekonomija i međunarodni političko-bezbednosni odnosi posle korone“, četvrtak, 10/09/2020. u 19h, mala sala Zadužbine Ilije M. Kolarca

Ako nekoga interesuje, danas ću imati uvodno izlaganje na tribini, na Kolarcu. Ne znam, nažalost, koliko će biti slobodnih mesta u sali s obzirom na ograničenja vezana za pandemiju.

Tribinu organizuje Srpski spoljnopolitički krug.

I ŽIVOTI SIROMAŠNIH SU VAŽNI – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 9.9.2020. pod naslovom “INTERNACIONALA 21. VEKA: SUŽNJE I DALJE MORI GLAD“

Dok u državama zapadnog sveta socijalne razlike i nejednakosti decenijama rastu, dok pandemijska ekonomska politika te razlike dodatno produbljuje, socijalni bunt je, čini se, potpuno umrtvljen. (Pokret „Žutih prsluka“ u Francuskoj je izuzetak, ali kao da i on polako gubi energiju.) Tehnologija anesteziranja je impresivna i za sada je izuzetno uspešna. Ta vrste inženjeringa je najvidljivija u SAD i vezana je za projekat pod nazivom „Crni životu su važni“. Iako su trenutna sukobljavanja u SAD deo predizborne kampanje, logika i tehnologija sukoba prevazilaze neposredne političke potrebe trenutka.

KO PODVALjUJE GUVERNERKI

Narodna banka Srbije (NBS) ne krije oduševljenje sopstvenim rezultatima i politikom jakog, stabilnog dinara koju godinama vodi. Na toj liniji samohvale je i saopštenje kabineta guvernera od 26.08.2020. kojim je javnost obaveštena da politika stabilnog dinara ima i teorijsko utemeljenje i potvrdu.[1] NBS se poziva na dva teksta za koja veruje da joj idu u prilog – jedan je objavljena na blogu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF),[2] a drugi na internet stranici Banke za međunarodna poravnanja (BIS).[3]

POLITIKA KAO PLEBISCIT – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 12.8.2020.

U državama dobro simulirane demokratije građani najčešće glasaju za one političke stranke koje će, kako veruju, na najbolji način zastupati njihove interese i vrednosti. U državama koje demokratiju neuspešno simuliraju, građani glasaju za ili protiv onoga ko je u tom trenutku na vlasti, pa izbori tako postaju neka vrsta plebiscita. Oni koji glasaju protiv vlasti često glasaju za „prvog iz autobusa“, bez jasne ideje šta bi promena mogla da donese. Koliko god prethodni iskaz odslikavao skepsu prema demokratiji, dobro simulirana demokratija svakako je bolja od one druge. Istočna Evropa, i Srbija u njoj, imaju veliko iskustvo u lošem simuliranju demokratije.

GLOBALNI NERED I SRBIJA U NЈEMU – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 15.7.2020.

Kriza stvorena kovidom 19 idealan je okvir i dodatno opravdanje za eskalaciju političkog i ekonomskog rata Zapada i Kine. Posledica ovog rata je postepeno rasparčavanja globalnog tržišta i ubrzavanje procesa deglobalizacije. Korak po korak stvara se ambijent u kojem trgovinski i investicioni tokovi postaju nepredvidivi i haotični, a vojni sukobi verovatniji. Ekološki izazovi i klimatske promene će dodatno otežavati situaciju. Za Srbiju je važno da razume da se dosadašnji ekonomski model mora menjati, da se u njega mora ugrađivati jak elemenat samodovoljnosti i da je razvoj koji počiva na stranim investicijama slepa ulica.

Forum 2020/2

THE FEAR STRATEGY – published in Serbian daily "Politika" June 18th, 2020.

Could Covid-19 be the biggest peacetime catastrophe to befall us in living memory, or is  global manipulation of unprecedented proportions at play? Are the pandemic protective measures more dangerous than the disease itself? Are ordinary citizens so dim witted and irresponsible that the government must protect them from themselves, thus halting basic human rights and imposing unprecedented surveillance measures?

STRATEGIJA STRAHA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 18.6.2020.

Da li je kovid 19 najveća mirnodopska katastrofa u poslednjih sto godina ili je reč o globalnoj manipulaciji do sada neviđenih razmera? Da li su mere zaštite od pandemije mnogo opasnije od same bolesti? Da li su građani zaista maloumna i neodgovorna gomila koju vlasti moraju čuvati od njih samih, suspendujući zato osnovna ljudska prava i uvodeći mere nadzora bez presedana?

STVARI KOJE NISAM ZNAO O SEBI, A SAZNAO SAM OD g. DUŠKA KNEŽEVIĆA

Od uglednog crnogorskog bankara Duška Kneževića, koji je trenutno u bekstvu od crnogorskih pravosudnih organa, saznao sam da sam jedan od dvojice ljudi koji upravljaju novcem i bogatstvom gospodina Mila Djukanovića. Obzirom na kredibilnost uglednog crnogorskog bankara, reputabilni crnogorski mediji su o ovoj činjenici obavestili širu javnost.

KAKO SAČUVATI KURS DINARA A UPROPASTITI BUDUĆNOST – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 20.5.2020. pod naslovom ODRŽIVOST KURSA DINARA

Kao što se moglo i očekivati, Srbija je krenula u novi ciklus deviznog zaduživanja emitujući sedmogodišnje obveznice u vrednosti od dve milijarde evra. Obveznice su emitovane na inostranom tržištu i kupili su ih strani kreditori po stopi prinosa od 3,375 odsto. Stručna javnost je podeljena na one koji misle da ovo zaduživanje govori o finansijskoj snazi Srbije, i na one druge koji insistiraju da je Srbija trebalo da se zaduži kod MMF-a po nižoj kamatnoj stopi. Začudo, niko (od uticaja) ne dovodi u pitanje potrebu da se Srbija zadužuje u inostranstvu.

Vreme je (za) elitu

RTS ima odličan ciklus emisija pod nazivom “Vreme (je) za elitu”. Neko će se setiti da sam u jednoj emisiji i sam učestvovao. Sa žaljenjem sam primetio da je broj pregleda po emisijama na Youtubu nezasluženo mali, iako ima sjajnih razgovora. Danas sam pogledao razgovor sa profesorom Aleksandrom Zečevićem https://www.youtube.com/watch?v=59-vzDWLUNU, pre toga npr. sa Milovanom Danojlićem, Latinkom Perović, itd. Hteo sam zato da preporučim vašoj pažnji ovaj ciklus emisija.

EKONOMSKE PROJEKCIJE I GLEDANjE U PASULЈ – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 22.4.2020.

Ako se može verovati aprilskim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Srbija bi u 2020. mogla proći sa padom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od samo tri procenta. U Evropi bi jedino Malta i Moldavija mogle imati manji projektovani pad BDP-a. Koji dan ranije, Svetska banka je procenila da će pad srpskog BDP-a biti još niži – svega pola procenta. Ovakva predviđanja izazvala su ushićenje vlasti i njima bliskih medija i doživljena su kao još jedna potvrda ekonomske snage Srbije, ispravnosti njene ekonomske politike, mudrosti vlasti i vizionarstva predsednika države. Valjalo bi biti oprezniji.

Intervju za N1 emitovan 14.4.2020.

Ovde možete pogledati intervju koji sam dao 13.4.2020. za N1 i koji je danas emitovan. Intervju je vodila gospođa Minja Miletić. Nažalost, Skype veza je bila jako loša, intervju je prekidan desetak puta i nisam naročito ponosan na krajnji rezultat, ali tako je, kako je.

WHAT HAPPENS AFTER THE PANDEMIC – published in Serbian daily “Politika” on 25.3.2020

Paradoxical though it might sound, to the Western political and economic establishments, COVID-19 is a gift. The pandemic will invariably have devastating economic consequences, but a financial crisis was inevitable and imminent even before it emerged. The start of this crisis was evident back in September 2019. The pandemic will now serve as a convenient cover-up of this fact, whilst inconvenient questions will be swept under the rug.

Kratki intervju Sputnjiku – 26.3.2020

Mali dodatak na moj tekst o ekonomskim posledicama kovida-19. Intervju je dat putem Vibera.

A KADA PROĐE PANDEMIJA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 25.3.2020.

Koliko god paradoksalno zvučalo, kovid 19 je dar s neba za zapadne vladajuće političke i ekonomske strukture. Pandemija će imati razorne ekonomske posledice, ali velika ekonomska kriza je bila neminovna i bez nje. Početak krize se jasno video još u septembru 2019. Pandemija će sada poslužiti da se ta činjenica sakrije, a neugodna pitanja gurnu pod tepih.

Konferencija „Stvaranje novog poretka“ 15.12.2019. Beograd

Konferenciju, „Stvaranje novog poretka“ organizovali su Studentska unija Pravnog fakulteta, Univerzitetska omladina Beograda, Centar za međunarodnu javnu politiku i Studentski parlament Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu uz podršku i saradnju sa Kancelarijom za mlade Grada Beograda i Forumom za diplomatiju i međunarodne odnose Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. „Svet na raskršću“ je naziv  prve panel diskusije u kojoj su učešće uzeli mr Nebojša Katić, dr Darko Drašković i g. Filip Rodić.