Feeds:
Članci
Komentari

Ima nečeg čudnog, opasnog i gotovo kockarskog u načinu na koji je „Trojka“ (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) mesecima pregovarala sa Grčkom. Čini se da su pregovori odavno prešli sa terena ekonomije na teren politike, ako su na terenu ekonomije ikada i bili. Trojka kao da više želi da uništi Sirizu, nego što bi da rešava finansijsku krizu Grčke i da predupredi potencijalno teške posledice koje ta kriza može imati na stabilnost evro zone i evropskih ekonomija. Nastavi čitanje »

Advertisements

DSCN0740 U Beogradu je 22. maja 2015. preminuo moj kum i prijatelj Radomir Bata Naumov. Javnosti je bio poznat kao nekadašnji ministar energetike, a potom i kao ministar vera. Drugovali smo trideset i pet godina. Nastavi čitanje »

Da li je globalizacija samo nastavak starih procesa imperijalne ekspanzije, ili je u pravu Gidens (Anthony Giddens) koji u globalizaciji vidi neminovni i radikalni hod moderniteta[1]?

Da li je globalizacija spontani proces iza koga stoji nevidljiva ruka tržišta, ili je reč o kontrolisanom procesu kojim združeno upravljaju vidljive ruke transnacionalnih kompanija i međunarodnih organizacija (Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije i sl.)?

Da li je globalizovani svet najbolji od svih svetova kako tvrde neoliberalni teoretičari, ili je reč o procesu velike socijalne regresije i brutalnog izrabljivanja kako misle antiglobalisti? Nastavi čitanje »

Сретни Вам и благословени васкршњи празници.

„Види, стојим на вратима и куцам; ако ко чује мој глас и отвори врата, ући ћу к њему и јешћу с њим – и он са мном.“ (Отк. 3,20)

Evropska centralna banka (ECB) je 9. marta započela svoj veliki program štampanja novca[1] koji se eufemistički naziva „kvantitativno labavljenje“. Planirani obim novčane emisije je 1.100 milijardi evra, što ilustracije radi, čini oko 33 godišnja bruto domaća proizvoda Srbije. Ukupnu novčanu emisiju bi trebalo realizovati u mesečnim tranšama od po 60 milijardi evra. Nastavi čitanje »

Kako komentari na blogu često nemaju dodirnih tačaka sa mojim tekstovima, zamolio bih posetioce da tu vrstu komentar postavljaju pod ovim obaveštenjem. Hvala na razumevanju.

Gospodin Boško Mijatović je poslao odgovor na moj tekst Boško Mijatović protiv lovca na veštice. Novi tekst gospodina Mijatovića je ovde Odgovor Katicu2.

Zadovoljan sam odgovorom gospodina Mijatovića, i neću dalje nastavljati polemiku.

———————————————————————————————————————————————

P.S. Tek u polemici sa B. Mijatovićem sam video da sam napravio lapsus manus – na jednom mestu u Post Scriptumu o „našim naučnim sporovima“,  Veliku recesiju sam nazvao Dugom recesijom. To sam naknadno ispravio. U ostatku istog teksta sam koristio ispravnu kovanicu Velika recesija, pa nije bilo potrebe da bilo šta menjam.

Moj kritički osvrt (post-scriptum-o-nasim-naucnim-sporovima) na tekst gospodina Ljubomira Madžara, imao je „kolateralnu žrtvu“ – gospodina Boška Mijatovića. Madžar se, osporavajući moje teze o ozbiljnosti krize koju danas zovemo Velika recesija, poslužio Mijatovićevim tekstom Odgovor Jovanu Dušaniću ili o tzv. neoliberalizmu (Mijatović 2012.)[1]. Moj Post scriptum daje osvrt i na taj tekst, pa je time i Mijatović, sasvim razumljivo, imao potrebu da se uključi u polemiku. Nastavi čitanje »

Gospodin Ljubomir Madžar me je 05.02.2015. obavestio da Post scriptum (post-scriptum-o-nasim-naucnim-sporovima) u kome sam pokušao da odgovorim na njegovu kritiku upućenu meni, neće biti prihvaćen. Kada je priložio svoj naučni rad, gospodin Madžar je priložio i tekst pod naslovom Uputstvo za čitanje. U tom uputstvu za čitanje njegovog teksta između ostalog piše: Nastavi čitanje »

Ako se čitaoci sećaju, na blogu sam objavio tekst pod naslovom Srpska ekonomska drama i intelektualni eskapizam (https://nkatic.wordpress.com/2014/12/15/srpska-ekonomska-drama-i-intelektualni-eskapizam/). Tekst je napisan za naučni skup koji će se održati u Beogradu 20.03.2015.

Jedan od tekstova koji su takođe pripremljeni za skup je i tekst gospodina Ljubomira Madžara, pod naslovom Moj obračun s njima. U svom tekstu se gospodin Madžar direktno bavi i stavovima nekih neistomišljenika, pa tako i mojim stavovima. Nastavi čitanje »

Očekivanje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine pasti za samo pola procenta je previše optimistično, ali to i nije najvažnije. Važnije je koliko će biti zaposlenih koji plaćaju poreze i doprinose, kakav će biti odnos između njih i broja penzionera, koliko će porasti javni i spoljni dug i nenaplativa potraživanja, kaže za NIN Nebojša Katić, finansijski konsultant iz Londona. Nastavi čitanje »

А од свакога коме је много дано, много ће се и тражити: а коме је повјерено
много, од њега ће се више искати.  (Лука 12:48)

Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једнога грјешника
који се каје, неголи за деведесет и девет праведника који немају потребе за
покајањем.(Лука 15:7)

https://www.youtube.com/watch?v=zm0tYXQCoYQ

http://www.b92.net/video/kaziprst.php?yyyy=2014&mm=12&dd=18&nav_id=937952

Srpska ekonomska nauka kreće stranputicom kada se okreće političkoj filozofiji pokušavajući u njoj da pronađe inspiraciju i rešenja za ekonomsku katastrofu koju Srbija doživljava.

Ekonomska nauka ima previše svojih muka, previše dilema i nudi premalo rešenja da bi srpski ekonomisti sebi mogla dozvoliti luksuz gubljenja vremena u sholastičkim raspravama. Nastavi čitanje »

Najbolje čuvana tajna svetske ekonomske krize izlazi na videlo – oprezno, dozirano, lagano. Tek sada, sa zakašnjenjem od sedam godina, upire se prst u osnovni uzrok nastanka i trajanja krize – reč je o problemu višedecenijskog rasta ekonomske nejednakosti. Deformacije u raspodeli koje su dovele do strahovitog socijalnog i ekonomskog raslojavanja nisu samo najvažniji uzrok krize, već su i najveća prepreka izlasku iz stanja „sekularne stagnacije“ u kome se svetska ekonomija nalazi[1]. Nastavi čitanje »

U tekstu „Fasade“ od 05/10/2014  http://www.dragas.biz/fasade-2/  gospodin Branko Dragaš se kritički osvrnuo na moj tekst „Fiskalna konsolidacija – na putu, ili na stranputici?“[1]  Nemam običaj da polemišem sa tekstovima koji mi nisu upućeni direktno i za čije postojanje saznajem slučajno. Kritika gospodina Dragaša sadrži teze koje se često čuju na javnoj sceni i mislim da će pomoći stručnoj debati ako napravim izuzetak i ako se na tu kritiku ipak osvrnem. Nastavi čitanje »

Vlada Srbije se nalazi u mat poziciji. Šahovska partija koja danas ulazi u završnicu izgubljena je još u otvaranju – u prvim godinama prošle decenije. Srbija je tada pošla ekonomskom stranputicom i na njoj  tvrdoglavo istrajava i danas.

Ekonomska sudbina Srbije je u rukama stranaca i direktno je zavisna od njihove volje. Vlada mora uveriti strance da je u stanju da kontroliše rast javnog duga i da svoje obaveze može uredno izmirivati. Fiskalna konsolidacija (eufemizam za smanjivanje javne potrošnje, plata i penzija) je po preporuci svekolike stručne javnosti, najkraći i najubedljiviji način da se stranci odobrovolje, da se kreditiranje nastavi i da ekonomija krene putem izlaska iz krize. Nastavi čitanje »

Postoje trenuci u istoriji kada se čini da ludilo nezaustavivo juriša, da se sve otima kontroli, da neka skrivena ruka gura svet u propast i da se haosu ne može stati na put. Trijumf zla i ludosti se uvek jasnije vidi u retrospektivi, uvek onda kada je previše kasno.

Nikada od kraja Drugog svetskog rata ludilo nije tako gospodarilo Evropom kako to danas čini. Evropa podseća na lutkarsku pozornicu kojom upravlja nevidljiva ruka, ili, u najboljem slučaju, na pozornicu kojom dominiraju umišljeni, ili možda ucenjeni politički Pigmeji. Nastavi čitanje »

http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1669540/Talasanje+-+Pusti+pri%C4%8Du.html

Ekonomska politika može biti veoma opasna po zdravlje – čak ubitačna, i to sasvim bukvalno. Koliko god ekonomske krize bile duboke i teške, one ne ubijaju. Ubijaju moderni lekovi kojima se krize leče – šok terapija i politika velike budžetske štednje. Unesrećene porodice, trajno oboleli ljudi i na kraju izgubljeni životi, cena su takvog ekonomskog izbora. Za razliku od berzanskih pokazatelja i privrednog rasta koji pre ili kasnije vaskrsnu, mrtvi ostaju mrtvi i kada se privreda oporavi. Nastavi čitanje »

Vođena sigurnom rukom i savetima MMF-a, Argentina je bankrotirala 2001. godine. Mučni proces traženja nagodbe sa kreditorima je trajao deset godina. Argentina je kroz dva reprograma (2005. i 2010. godine) uspela da reši problem oko 93 procenta svojih dugova. Najveći broj kreditora je prihvatio uslove reprograma i veliki otpis dugova koji je sa tim išao. Manji broj kreditora nije prihvatio reprogram. Oni su odlučili da sačekaju ishod sudskog spora koji je jedan od poverilaca (NML Capital Ltd) vodio pred američkim sudom, tražeći da mu se dug isplati odmah i u celosti. Nastavi čitanje »

Ne pamtim da je neka knjiga ekonomskog sadržaja naišla na takav odjek, kao što je slučaj sa knjigom Toma Piketija (Thomas Piketty) „Kapital u dvadeset prvom veku“[1]. Piketi je dirnuo u osinje gnezdo uvodeći u žižu debate uporno potiskivanu temu rasta nejednakosti u modernom kapitalizmu. Kako to obično biva kod ovakvih knjiga, o njoj žučno raspravljaju i tumače je ne samo oni koji su knjigu čitali, već i oni koji o knjizi sude samo na bazi sudova drugih, koji opet o njoj sude na bazi sudova trećih, itd.. Nastavi čitanje »

Na ekonomskom akademskom tržištu poslednjih decenija, kako je već i red, vladaju neumoljivi zakoni konkurencije. Sve ideje su dobrodošle, sve ideje su ravnopravne, pod uslovom da su neoliberalne. Moglo bi se ipak dogoditi da ustoličena vladajuća doktrina izgubi nešto od svoje nadmoći. Velika recesija unosi promene i na tržište ekonomskih ideja, i prvih nagoveštaja već ima. Nastavi čitanje »

Preturajući po starim papirima, našao sam par putopisnih tekstova koje sam objavio kao student, pre više od 35 godina. Tekstovi po sebi nisu bitni i imaju sentimentalnu vrednost samo za mene. Bitan je, verujem čak veoma bitan samo društveni kontekst u kome su tekstovi pisani, i to je jedini razlog zbog koga sam želeo da ih podelim sa čitaocima. Nastavi čitanje »

Ako je suditi po najavama nove vlade, put ka ekonomskom ozdravljenju Srbije bi mogao slediti baltičke uzore. Bolne reforme bi trebalo sprovesti brzo i odlučno, onako brzo kako je to učinjeno na primer u Estoniji u periodu od 1992. do 1994. godine. Kada se reformski procesi okončaju, i Srbija bi, uz malo sreće, mogla postati tako čudesno uspešna, kao što su to danas baltičke države.

Čemu nas može naučiti baltičko iskustvo, šta su ključni elementi tog uspeha, i na kakvim idejama taj uspeh počiva[1]? Nastavi čitanje »

According to hints by the new government, the road to Serbia’s economic recovery could follow the Baltic model. Painful reforms should be implemented quickly and decisively; as quickly as was done, for example, in Estonia from 1992 to 1994. Once the reform processes are completed, Serbia too could, with a little luck, become as miraculously successful as the Baltic states are today.

What lessons were learned from the Baltic experience, what are the key elements of success and what ideas form its foundations? [1] Nastavi čitanje »

СВИМ ПОСЕТИОЦИМА БЛОГА ЖЕЛИМ СРЕТНЕ ВАСКРСНЕ ПРАЗНИКЕ, И ДА ВАС ГОСПОД ЧУВА!