Feeds:
Članci
Komentari

http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/1669540/Talasanje+-+Pusti+pri%C4%8Du.html

Ekonomska politika može biti veoma opasna po zdravlje – čak ubitačna, i to sasvim bukvalno. Koliko god ekonomske krize bile duboke i teške, one ne ubijaju. Ubijaju moderni lekovi kojima se krize leče – šok terapija i politika velike budžetske štednje. Unesrećene porodice, trajno oboleli ljudi i na kraju izgubljeni životi, cena su takvog ekonomskog izbora. Za razliku od berzanskih pokazatelja i privrednog rasta koji pre ili kasnije vaskrsnu, mrtvi ostaju mrtvi i kada se privreda oporavi. Nastavi čitanje »

Vođena sigurnom rukom i savetima MMF-a, Argentina je bankrotirala 2001. godine. Mučni proces traženja nagodbe sa kreditorima je trajao deset godina. Argentina je kroz dva reprograma (2005. i 2010. godine) uspela da reši problem oko 93 procenta svojih dugova. Najveći broj kreditora je prihvatio uslove reprograma i veliki otpis dugova koji je sa tim išao. Manji broj kreditora nije prihvatio reprogram. Oni su odlučili da sačekaju ishod sudskog spora koji je jedan od poverilaca (NML Capital Ltd) vodio pred američkim sudom, tražeći da mu se dug isplati odmah i u celosti. Nastavi čitanje »

Ne pamtim da je neka knjiga ekonomskog sadržaja naišla na takav odjek, kao što je slučaj sa knjigom Toma Piketija (Thomas Piketty) „Kapital u dvadeset prvom veku“[1]. Piketi je dirnuo u osinje gnezdo uvodeći u žižu debate uporno potiskivanu temu rasta nejednakosti u modernom kapitalizmu. Kako to obično biva kod ovakvih knjiga, o njoj žučno raspravljaju i tumače je ne samo oni koji su knjigu čitali, već i oni koji o knjizi sude samo na bazi sudova drugih, koji opet o njoj sude na bazi sudova trećih, itd.. Nastavi čitanje »

Na ekonomskom akademskom tržištu poslednjih decenija, kako je već i red, vladaju neumoljivi zakoni konkurencije. Sve ideje su dobrodošle, sve ideje su ravnopravne, pod uslovom da su neoliberalne. Moglo bi se ipak dogoditi da ustoličena vladajuća doktrina izgubi nešto od svoje nadmoći. Velika recesija unosi promene i na tržište ekonomskih ideja, i prvih nagoveštaja već ima. Nastavi čitanje »

Preturajući po starim papirima, našao sam par putopisnih tekstova koje sam objavio kao student, pre više od 35 godina. Tekstovi po sebi nisu bitni i imaju sentimentalnu vrednost samo za mene. Bitan je, verujem čak veoma bitan samo društveni kontekst u kome su tekstovi pisani, i to je jedini razlog zbog koga sam želeo da ih podelim sa čitaocima. Nastavi čitanje »

Ako je suditi po najavama nove vlade, put ka ekonomskom ozdravljenju Srbije bi mogao slediti baltičke uzore. Bolne reforme bi trebalo sprovesti brzo i odlučno, onako brzo kako je to učinjeno na primer u Estoniji u periodu od 1992. do 1994. godine. Kada se reformski procesi okončaju, i Srbija bi, uz malo sreće, mogla postati tako čudesno uspešna, kao što su to danas baltičke države.

Čemu nas može naučiti baltičko iskustvo, šta su ključni elementi tog uspeha, i na kakvim idejama taj uspeh počiva[1]? Nastavi čitanje »

According to hints by the new government, the road to Serbia’s economic recovery could follow the Baltic model. Painful reforms should be implemented quickly and decisively; as quickly as was done, for example, in Estonia from 1992 to 1994. Once the reform processes are completed, Serbia too could, with a little luck, become as miraculously successful as the Baltic states are today.

What lessons were learned from the Baltic experience, what are the key elements of success and what ideas form its foundations? [1] Nastavi čitanje »

СВИМ ПОСЕТИОЦИМА БЛОГА ЖЕЛИМ СРЕТНЕ ВАСКРСНЕ ПРАЗНИКЕ, И ДА ВАС ГОСПОД ЧУВА!

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/1576310/Komplikovan+tajming.html

Koliko juče, inflacija je doživljavana kao najveće ekonomsko zlo protiv koga se države moraju boriti svim sredstvima, pa makar tome žrtvovale i zaposlenost i privredni rast. Velika finansijska kriza je u velikoj meri razorila taj najveći moderni ekonomski tabu, da bi konačno dovela i do ozbiljnijeg preispitivanja samih temelja monetarne politike.

Nastavi čitanje »

Đavo je u detalju. Malo je ekonomskih oblasti na koje se prethodna rečenica može tako dobro primeniti kao na statistiku zaposlenosti. Dubok je jaz između onoga što prosečan građanin podrazumeva pod pojmom zaposlenog, i onoga što statistika pod tim podrazumeva. Nastavi čitanje »

Ako se proteklih sedam godina svet bavio ekonomskim mukama zapadnih ekonomija, čini se da bi naredni period mogao biti obeležen ekonomskim krizama zemalja u razvoju. Veliki višemesečni poremećaji na valutnim tržištima su dobar indikator nadolazeće krize. Nastavi čitanje »

O Rusiji i Rusima

Uzmite i to da se danas ratuje ne samo oružjem, nego i umom, a ova poslednja okolnost je, složićete se sa mnom, po nas veoma neugodna. (Dnevnik pisca 1873, str. 105)

Ili se konačno propiju ili, pak, za desetak rubalja više ostavljaju sve, beže nekuda, čak beže bez novca u Ameriku, da tamo „osete slobodu rada u slobodnoj državi“… Tamo, u Americi, njega nekakav gnusni preduzimač izrabljuje grubim radom, pljačka ga, pa čak i pesnicama tuče, a on posle svakog udarca srećno uzdiše: „Bože, kako su ovakvi udarci pesnicama u otadžbini grubi i nazadni, a kako su ovde plemeniti, prijatni i liberalni!“ (Dnevnik pisca 1873, str. 109) Nastavi čitanje »

Povišena osetljivost srpske javnosti u vezi sa interpretacijom uzroka Prvog svetskog rata je razumljiva, ali je ponešto i preterana. Ne postoji analiza uzroka rata u kojoj Srbija može proći sjajno, ali je Srbija previše mala i beznačajna meta da bi se samo preko njenih leđa mogla uspešno promeniti slika o krivici za izbijanje Prvog svetskog rata.

Stogodišnjica izbijanja Prvog svetskog rata je zgodna prilika da istoričari zarade neku paru objavljujući prigodne knjige u očekivanju većih tiraža. Kada su istorija Prvog i Drugog svetskog rata u pitanju, svaki povod je dobar kao korak u procesu vršenja revizije prošlosti, u skladu sa novom konstelacijom snaga i savezništava. Najveća žrtva istorijskog revizionizma je uvek i sistematski Rusija. Ovaj trend je pogotovo vidljiv poslednjih dvadeset godina [1]. Nastavi čitanje »

Сретни божићни празници свима који славе, мир и спокој домовима Вашим. То исто желим и онима који не славе.

Dva teroristička napada u Volgogradu su me podsetila na tekst koji sam napisao pre mnogo godina, ali ga nikada nisam objavio. Tekst sam malo korigovao da bih ublažio gorčinu kojom je odisao 2004. godine, kada je napisan. Nastavi čitanje »

Ovo je izvod iz dugog razgovara-intervjua koji je sa mnom vodila profesorka dr Radmila Nakarada. Intervju je napravljen septembra 2013. Kraj godine mi se učino kao dobar trenutak da neke delove tog intervjua postavim na blog, naravno uz dozvolu dr Nakarade. 

Naša država kao da propada, tone. Zašto?

Drama Srbije je pre svega uzrokovana njenom nesposobnošću da upravlja sobom. Srbija sobom ne upravlja prvenstveno zato što to ne ume, a u drugom koraku i zato što joj to i sa strane, nesporno, otežavaju. Uprkos inostranom moćnom faktoru, krivica za propadanje Srbije ide pre svega na raboš nekompetentne i lenje elite koja je pokazala mali intelektualni, a ogroman udvorički i narcisoidni potencijal. Nastavi čitanje »

Utemeljivači američke države (i nacije) su imali različito viđenje mesta i uloge države u ekonomskom životu. Tako je na primer Aleksandar Hamilton, čovek koji se zalagao za dirižističku ekonomsku politiku i zaštitu „industrija u povoju“ stajao nasuprot Tomasu Džefersonu i njegovom čuvenom i često citiranom stavu „da najbolje upravlja ona država koja upravlja najmanje“.

Poznati norveški ekonomista Erik Reinart vickasto zaključuje da su pragmatični Amerikanci napravili dobar kompromis, pa je Džefersonu prepušten teren retorike, a Hamiltonu bavljenje ekonomskom politikom. Nastavi čitanje »

Stara radio emisija za koju nisam znao da postoji na Internetu. Ing. Dejan je pronašao link za ovu emisiju i podsetio me je na nju.

Link za audio fajl je http://www.analize-komentari.com/Audio/15-2.zip, dok je link za najavu emisije ovde http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/Radio+Beograd+2/1229900/Agora.html.

 

Na bazi poslednjih projekcija, broj stanovnika planete će se do 2050. godine povećati za oko 2 milijarde i preći će cifru od 9 milijardi. Potrebe za hranom će rasti mnogo brže. Do 2050. godine, u zavisnosti od projekcija, proizvodnja hrane bi se morala povećati za 60 do 70 procenata kako bi se izbegle velike krize na tržištu hrane.

Nastavi čitanje »

Kvalitet obrazovanja jedan je od najvažnijih faktora ekonomskog uspeha zemlje i u vezi sa tim postoji potpuna globalna saglasnost. Istovremeno, najveći broj država je nezadovoljan stanjem svog školskog sistema i pokušava da nađe odgovore na nove izazove vremena.

„Obrazovanje je toliko važno, da ga ne možete prepustiti samo jednom ponuđaču“. U ovom citatu, pod jednim ponuđačem se misli na državu, a citat je došao sa pomalo neočekivane strane – rečenicu je izgovorio nekadašnji švedski ministar za obrazovanje Per Unckel. Nastavi čitanje »

U narednom periodu ću sebi dati malo odmora i neću se baviti srpskim temama. Ako budem održao reč, neko vreme neću ni pratiti srpske medije, pa s tim u vezi neću moći ni da odgovaram na pitanja čitalaca, ako ih bude.

Na blogu ću nastaviti da pišem, ali ću se baviti drugim temama. Hvala na razumevanju.

Velika ekonomska kriza, ili velika recesija kako se sve češće naziva, dovela je do promena u osećanju života građana na Zapadu. Budućnost više nije onako izvesna i stabilna kako je to ranije izgledalo. Umesto plitkog trijumfalizma koji je dominirao od sloma socijalizma devedesetih godina prošlog veka, pojavili su se disforija, strah, sumnja i rezignacija.

Na trenutak je čak izgledalo da bi kriza mogla otvoriti konstruktivnu debatu o egzistencijalnim, sistemskim pitanjima modernog kapitalizma i današnjeg sveta. Nada je trajala kratko, a debata koja se vodi na vidljivom delu svetske pozornice (a samo je on važan) površna je i otužno ekonomistična. Nastavi čitanje »

The great economic crisis, or the great recession as it is now increasingly referred to, has led to changes in the way Westerners perceive their lives. The future is no longer as certain and stable as it once seemed. Dysphoria, fear, doubt and resignation have replaced the shallow triumphalism, which has dominated the international stage since the collapse of socialism in the 1990s.

For a brief moment it seemed that the crisis could open up a constructive debate on existential, system-wide issues concerning modern capitalism and the contemporary world. This hope, however, was short-lived, and in the visible part of the world stage (which is the only one that matters) the debate is superficial and disappointingly economistic. Nastavi čitanje »

U velikoj žurbi, vlada Srbije je donela dve konkretne mere, i njih proglasila paketom ekonomskih mera. Kako se dve mere ne mogu nazvati paketom, dodate su i deklaracije o namerama – o tome kako će se rekonstruisati javna preduzeća i smanjiti subvencije, kako će se štedeti u domenu trošenja roba i usluga, kako će se uzimati jeftini krediti i kako će se unaprediti poslovni ambijent. Naivniji deo javnog mnjenja je ovaj paket nazvao tektonskim promenama. Nastavi čitanje »

Ako se po jutru dan poznaje, prve izjave ministra privrede navode na zaključak da je to ministarstvo (bar u ovoj prvoj fazi) u potrazi za misijom i za smislom svog postojanja. Uprkos činjenici da je gospodin Radulović u srpskim medijima naznačio osnovne pravce delovanja svog ministarstva, njegovi nastupi, iako jasni i artikulisani, ostavljaju brojne nedoumice. Nastavi čitanje »

Pred rekonstruisanom vladom Srbije stoji titanski zadatak – kako se zaustaviti na putu u sunovrat, kako prekinuti kontinuitet ekonomske antipolitike koja traje već duže od decenije?

Za početak, vlada bi se morala osloboditi zabluda i starih saveta koji uvek insistiraju na istim receptima – na privrednom ambijentu i fleksibilnom tržištu rada, na niskoj inflaciji, maloj budžetskoj potrošnji i niskom javnom dugu, na privlačenju stranih investitora. Uspešnost ovih recepata, empirija ne potvrđuje. Nastavi čitanje »

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/22/RTS+Satelit/1357324/Oko+11%3A+%C5%A0ta+bismo+s+parama%3F+.html