Utemeljivači američke države (i nacije) su imali različito viđenje mesta i uloge države u ekonomskom životu. Tako je na primer Aleksandar Hamilton, čovek koji se zalagao za dirižističku ekonomsku politiku i zaštitu „industrija u povoju“ stajao nasuprot Tomasu Džefersonu i njegovom čuvenom i često citiranom stavu „da najbolje upravlja ona država koja upravlja najmanje“.
Poznati norveški ekonomista Erik Reinart vickasto zaključuje da su pragmatični Amerikanci napravili dobar kompromis, pa je Džefersonu prepušten teren retorike, a Hamiltonu bavljenje ekonomskom politikom.
Jedna od ključnih i danas popularnih kritika države je da ona ne ume i nije u stanju da investira efikasno, niti je u stanju da prepozna i podrži buduće nosioce privrednog i tehnološkog razvoja. Tako interpretirano, država je teg na nogama privrede, neprijatelj i kočničar preduzetništva, pa je najbolje da stoji po strani.
U jednoj od najzapaženijih ekonomskih knjiga objavljenih na engleskom jeziku u 2013. godini, pod naslovom „Preduzetna država“, ekonomistkinja Marijana Macukato pokušava empirijskom analizom da razbije duboko ukorenjeni mit po kome se moderni razvoj bazira isključivo na dinamizmu privatnog sektora, a jedini posao države je da obezbeđuje ambijent za razvoj[1].
Profesorka Macukato u svojoj knjizi dokazuje da su države inicirale, osmišljavale, stimulisale, koordinirale i finansirale sve krupne projekte na kojima počivaju današnje moderne tehnologije. Pri tome, ona se ponajviše bavi ulogom američke države, države koja se (intuitivno ili propagandistički) uvek smatra sledbenicom pomenutog Džefersonovog stava.
Knjiga obiluje primerima vezanim za razvoj u oblastima računarstva i Interneta, prodorima u farmakologiji, biotehnologiji, nanotehnologijama i „zelenoj“ energiji. Ako su tvrdnje Marijane Macukato tačne, sve ove grane ogromnim delom počivaju na viziji, idejama i novcu koji potiču od javnog, a ne od privatnog sektora.
U tom kontekstu, ono na čemu se danas baziraju pomenute tehnološke grane, velikim delom su rezultat ogromnih, decenijskih ulaganja koje je država inicirala, forsirala i finansijski stimulisala. Nije dakle reč o ambijentu, ili bar ne samo o ambijentu, već je reč o državnom novcu i aktivnom državnom mešanju u privredne procese.
Tehnologija poluprovodnika, Internet, ili sistemi za globalno pozicioniranje na primer, nastali su ili u državnim laboratorijama, ili na univerzitetima i kompanijama čije je projekte država naručivala i finansirala. (Država je inicirala i osnivanje katedri za računarstvo šezdesetih godina prošlog veka.)
Privatni sektor je na scenu stupao mnogo kasnije, sa decenijskim zakašnjenjem, i tek u fazi u kojoj su skupa bazna istraživanja već dala ključne i upotrebljive rezultate. Znanje i tehnologiju je privatni sektor dobijao u pravilu besplatno, da bi ga potom komercijalizovao (često i to na inicijativu države) i na tome profitirao. Proces saradnje države i privrede se češće bazirao na parazitiranju nego na simbiozi.
Internet je možda najbolja ilustracija ovih fenomena, gde je država gotovo gurala privatni sektor da uđe u komercijalizaciju tog prostora. Oni koji duže pamte i prate oblast računarstva, setiće se da je moćni Majkrosoft, opsednut svojom kvartalnom profitabilnošću, potpuno potcenio značaj i potencijal Interneta, da bi se sa velikim kašnjenjem (i po običaju brutalno prema bržim konkurentima) uključio u Internet revoluciju.
Prvi algoritam na kome je izgrađena imperija Gugla, finansiran je grantom dobijenim od Nacionalne fondacije za nauku (National Science Foundation). Sve bazne tehnologije koje danas koriste Epl i druge tehnološke kompanije, razvijene su na inicijativu i o trošku države. Uostalom, poluprovodnici ili grafički interfejs i nisu tehnologije koje u garaži mogu razviti daroviti klinci.
Ulaganje u bazne tehnologije je preskupo, predugo, neizvesno i privatni sektor za takvu vrstu investicija ne mari. Države mogu napraviti greške, mogu forsirati i promašene projekte, ali ovi promašaji ne govore o lošoj i nesposobnoj državi. Oni govore o tome da se države upuštaju u mnogo riskantnije i skuplje poduhvate nego što to radi privatni sektor. Naravno, država lakše može sanirati gubitke poduhvata koji ne daju rezultat. Upravo gvozdena logika i racionalnost tržišta kreiraju potrebu da se pojavi država i to ne samo sa novcem, već i sa vizijom.
Veština i kvalitet američke države je upravo u tome, što je kroz decentralizovanu mrežu svojih institucija (najčešće oslonjenih direktno ili indirektno na vojni, obaveštajni ili energetski sektor), uspela da komercijalizuje rezultate istraživanja koje je finansirala, povezujući javni sektor, univerzitete, privatne kompanije i finansijere [2].
Ako se nuklearna i avio tehnologija ostave po strani, veliki deo frenetične preduzetničke aktivnosti američke države iniciran je lansiranjem Sputnjika i potrebom sustizanja SSSR-a u toj oblasti. Na drugoj strani, to sjajno ilustruje i ogromne greške SSSR-a koji nikada nije uspeo da svoja moćna bazna istraživanja, tehnologiju i znanja dovoljno dobro komercijalizuje. To je, van svake sumnje, bila cena netržišne orijentacije sovjetske privreda.
Iako se ne sme potceniti značaj i dinamizam privatnog finansijskog kapitala (venture kapitala) spremnog da podrži rizične projekte, vremenski horizont investiranja ovih fondova je ograničen. Privatne investicije su pre svega okrenute granama sa potencijalom za visok i brz rast, onima koje ne zahtevaju visoku naučno-tehnološku složenost i koje nisu kapitalno intenzivne. Vremenski horizont ovakvih ulaganja ne prelazi deset godina, a poslednjih godina i taj horizont postaje sve kraći.
Zanimljivo je da se i na komercijalnom terenu, dakle na terenu venture kapitala, kao najveći igrač ponovo pojavljuje američka država sa odličnom mrežom institucija i programa za podršku mladim tehnološkim kompanijama. Naravno, sva ova ulaganja uz aktivnu državu zahtevaju i velika budžetska sredstva[3].
Otuda su krajnje cinični zahtevi da država i porezi budu što manji, tim ciničniji kada dolaze od kompanija koje su upravo zahvaljujući državi izgradile svoju moćnu poziciju. Tužno je i ružno kada prebogati Epl na primer, na svaki način pokušava da izbegne da toj državi plati porez.
Samo u svetu modernih bajki se ekonomski i tehnološki uspeh i razvoj mogu ostvariti bez aktivne uloge države, bez njene vizije, energije i novca. U bajke veruju deca i budalasti, infantilni narodi.
______________________________________________________________________________________________________
[1] Mariana Mazzucato – “The Entrepreneurial State: Debunking Public vs. Private Sector Myths”, Anthem Press
[2] Neke od najpoznatijih institucija ove vrste su npr. Defence Advanced Research Projects Agency (DARPA), Advance Research Projects Agency – Energy (ARPA-E), ili paradržavni i kontroverzni I-Q-Tel.
[3] Među najbolje američke institucije ove vrste spadaju na primer Small Business Innovation Research (SBIR) i Advance Technology Program (ATP).
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Liberté, Égalité, FRATERNITÉ
Dzefersonova pozicija u dilemi “drustvo ili pojedinci” je jasno izrazena njegovim izborom izraza “pursuit of happiness” (njegov eufemizam za ljudsko pravo na gratifikaciju, pohlepu, gramzivost, zakon jacega) u Deklaraciji Nezavisnosti umesto “fraternité” (“bratsvo i jedinstvo” 🙂 ?) kao odraz duznosti pojedinca prema drustvu u evoluirajucem drustvenom ugovoru (npr. u Francuskoj). To je logicna pozicija za nekoga ko je bio ‘suveren’ na svojih 2.000 hektara, gospodareci mnogobrojnom poslugom i zaposlenicima koji su upravljali teglecom stokom i robovima (- “stoka koja govori”, u staroj Grckoj) – on je sigurno zeleo da minimizira bilo kakav autoritet iznad svoje visoke pozicije u drustvenoj hijerarhiji.
Mnogobrojni mrzitelji drzave uopste, i posebno drzavnog ucesca u privredi (cesto po svojoj prirodi monopolistickoj), navode cesto primere neefikasnosti takvih zahvata (nazalost, uglavnom tacne) ciljajuci pri tom na socijalistike ideje i drustva, zaboravljajuci da se isto moze primeniti i na privatni monopol. Oni pri tom antropomorfiziraju drzavu (citaj – Socijalizam) kao neko zlo bice ili duh a zaboravljaju pojedince koji rade neefikasno (ili nikako), nesposoban i/ili corumpiran menadzment i one pojedince koji ih tamo postavljaju iz sopstvenih interesa.
Da socijalizam ne mora uvek biti izvor takvih “zala”, moze se videti iz sledecih redova:
“… long before Marxian socialism was so much as dreamed of, the Russian state became the largest landowner, the largest factory owner, the largest employer of labor, the largest trader, the largest owner of capital, in Russia, or in the world.”
“ To this structure of state capitalism, Alexander I and Nicholas I added a system of military state farms, termed by Vernadsky an “experiment in military socialism” … Whole regiments were settled in farming areas… New communities were constructed to plan, with farmhouses, barracks, communal buildings. They received cattle, horses, subsidies, tax exemptions… they prospered, piling up a reserve of 32,000,000 rubles. Begun in 1810, by 1825 when Alexander I died, they embraced 138 infantry battalions and 240 cavalry squadrons: over 200,000 soldiers and their families, one-third of the standing army. The system continued for over 40 years…”
“… in 1861… the state continued to expand economically, and to take on additional enterprises: notably, a vast construction of railroads and telegraph lines, with state operation; new trade monopolies; and large state banking. Alexander III, according to Count Witte, declared in the language befitting Lenin or Khrushchev: “The existence of Railroad Kingdoms ruled by little railroad sovereigns is incompatible with the dignity and security of the Russian autocratic empire” (Witte: Vospominaniya, p. 352.) In 1869, state owned 23% of the railways; in 1890, 60%. … In the twentieth century it was also the leading banker, the State Bank having the turnover of 234,009,000,000 gold rubles in 1913.”
“What the Bolsheviks really took over in 1917, even before they had nationalized a single industry on their own, was the largest state economic machine in the world.” (Bertram D. Wolfe, ‘Three Who Made a Revolution’ (pp. 21-23))
Uzgred, gore navedene cinjenice potkrepljuju i tezu Frica Fisera da se Nemacka plasila Rusije pred prvi svetski rat: “Nad Nemačkom se nadvijao veliki i razumljiv strah od Rusije. Procene su bile da će i ekonomska i vojna moć Rusije već od 1916. godine biti takva, da Rusiju niko više neće moći da pobedi.” Iliti, posmatrano Iz Drugog Ugla – nemacka ‘elita’ se ‘bojala’ da vreme ističe za ‘Drang nach Osten’.
Za Srboljuba Savića,
Zanimljivo, pitko, tačno!
Sa zaljenjem sam, posle (ne dovoljno detaljno) procitanih komentara, zakljucio
da olako „izlecemo“-skrecemo sa teme, a cak nam ni neki osnovni podaci
nisu poznati, kao:
– mehanizam drzavne (federalne) kontrole investiranja, istrazivanja i razvoja;
– da su pojmovi, kao narod, nacija,drzava, drustveno, bez odrednica, prazni;
– da je Jugoslavija stvorena posle I-og sv. rata (a ne II-gog i „Jalte“), i da je
pre razaranja 90-tih, bila razorena 1941, sto kroz nekoliko okupacionih
sistema, sto uspostavljenjem NDH;
– da je Jugoslavija, menjala ime-prefikse, ali i privredni i upravljacki sistem.
Prvo (1952) su drzavna preduzeca dobila pandan Upravnih odbora (u
kapitalizmu), radnicko samoupravljanje i institut Radnickih saveta. Potom.
su preduzeca preimenovana u takozvana drustvena preduzeca, a
uvodjenjem dohodka i i licnog dohodka, u akcionarska preduzeca, gde su
svi zaposleni bili akcionati, sa ogranicenom pravima (bez prava prodaje).
Iako pravo nije to „propratilo“, sustina je ostala.
U celoj „sumi“ preduzceca, bilo je takvih, koja su bila na nivou (po svemu)
kapitalistickih, njihovi direktori i strucni kadar postovan i bio prisutan na
trzistu (taakav je bio Energorojekt). Primera radi, pri skalpanju velikih
ugovora (kada je garancija drzave ili … neophodna) garancija General-
exporta je bila vreednija (i trazenija) od gaarncije drzavne, Narodne banke.
Sve u svemu, i upravljanje drzavom i privredni sistem, bitno su se
razlikovali od sistema u SSSR i zemljama Varsavskog ugovora.
Medjutim propaganda je sve izjednacila i mnogo toga prikrila. Tako, u
Istocnoj Nemackoj (iako o tome nije pisano) bilo je ne mali broj privatnih
fabrika i uspesnih proizvodjaca.
Kako je u SSSR-u, posebno posle II sv. rata, vladala „glad“ za mnogim
proizvodima, posebno, siroke potrosnje, proizvodnja je zaostajala za
traznjom, a drzava je odredjivala i fiksirala cene (tako je, na svakoj
kasicici, cena bila presovana u toku proizvodnje, kako bi se sprecila
spekulacija) Pod pretnjom sa zapada, i u nevidjenom strahu od
sabotaza i izdaje, ceo vojni, vasionski i vrh naucno-istrazivackog rada
je bio izdvojem\n i strogo kontrolisan.
Medjutim, u strukturi ekonomije, nije bilo brojnih elemenata ili su bili
embrionalni, samim tim i troskovi. Takodje, sektor usluga je bio u povoju.
Medjutim, iako zvuci kao apsurd, stednja je bila itekako snazan finasijski
stub. Ono cime smo mi bili odusevljeni- krediti (kod nas generator inflacije
a i gubitaka), oni nisu imali. Da se kupi automobil, moralo se (namenski)
stedeti 3 godine. Prozvodjac je „knjizio“ priliv realnog novca, dok je, kod
nas, inflacija obezvrdjivala prihode proizvodjaca.
Medjutim, u teorijama i propagandi sa univerziteta, zvucnih imena (a autori,
po pravilu, su iz ex komunistickih) tvrdi se (cak bez argumenata) da drzava
los upravljac a privatnik jedino uspesan. Zaslepljeni „autoritetom:“ ne zelimo
da se zapitamo, zasto dva vlasnika istih imanja, u istom selu, imaju ponekad,
i drasticno razlicite rezultate i u tekucem i razvojnom poslovanju.
Takodje, kao da je „nesto drugo“ pitanje poreza, osnovnog obrazovanja*
drzavnog aparata, vojske, …
[* Da, i osnovno obrazovanje, kao i srenje i visoko, mogu biti privatni, i
samim tim elitisticki. Da, nje nepoznato, gde se skoluju buduci upravljaci
u nekim drzavama. Da, to se placa, ali niti je garant najboljeg, a jos manje
pravednog.]
Kad govorimo o drzavi-investitoru, ipak „se moarmo spustiti“, jer u stvari
govorimo o definisanim instituciajma i ljudima sa imenom i prezimenom.
Danasnje staje u Srbiji, cak „kuka“ za drzavom, jer su brojni (cesto spekulanti i neznalice) privatni preduzetnici uzeli (dati im bez kriterijuma, provere i garancije) kredite, koji su nam dati, uz garanciju drzave, pa je
rezultat gori nego sto smo i svesni. Nista stvoreno, dok su dugovi
predati narodu (sada blize odredjenom) koji ce utoliko manje imati od drzave, jer ona izvrsava otplatu i (manje) daje narodu-drzavljanima sadasnjim i buducim.
U raspravi, drzavno-privatno, kapitalizam v.s. neki drugi …izam, a jos
zaludjeni poimanjem kapitalizma i kapitala, zanemarujemo da je u bilo
kom …izmu, narod-radna snaga, u pripremi (u skoli i pre), do penzionera,
najbitniji kapital. Samo zdrav, obrazovan, osposobljen i organizovan narod
moze da upravlja stvaranjem dobara i usluga, reprodukcijom i razvojem
sveukupnog kapitala.
Srboljub Savic
Mislim da prof. Macukato zeli na svaki nacin nama smrtnicima koji placamo porez da je dobro da drzava aktivno igra ulogu (FINANCIRA) u istrazivanjima pa tako sto skuplje i duze to bolje. Ona se isto tako nije, kako vidim, bavila koliko je projekata propalo, a mozda su se novci mogli racionalnije iskoristiti. Takvih podataka nema. Meni se cini da je prof. Macukato kao i svi njezine kolege znanstvenici pronasli LAKSI nacin da dodju do novca nego recimo iz privatnog setora. Evo recimo prva i druga industrijska revolucija su se financirale iz privatnog kapitala i sta smo dobili celik, elektricnu energiju, auto… i puno drugih ljepih stvari u ime profita koorporacija.
Eto padne mi na pamet ,moj sunarodnjak, covjek koji je izmislio 20.vijek Nikola Tesla. Tko je njega financirao u pocetku. Megakorporacije u ime profita.
Mislim da ona ne spominje jednu bitnu stvar a to je efikasnost trosenja novca.
Zahvalio bih se što i dalje pišete, iako izbegavate domaće teme. Vaši ekonomski saveti, iako ih Vi tako ne shvatate, meni su vredni. Ja razmišljam da posao finansijskog savetnika i nije da govori kako investirati već gde ne investirati i koji način razmišljanja izbegavati. Kako vreme prolazi sve više ste u pravu kada ste odlučili da ne učestvujete direktno u novoj finansijskoj garnituri Srbije i svoju ličnu egzistenciju vežete za ovu našu akrobatiku. Takodje nadam se da će u nekoj budućnosti Vaša znanja ipak biti od koristi državi. I na kraju čestitao bih Vama i svim čitaocima predstojeće praznike.
Skromni doprinos u shvatanju funkcionisanja „preduzetne drzave“ u arapskim drustvima – Wasta: The Hidden Force in Middle Eastern Society od Roberta B. Cunninghama i Yasina K. Sarayraha. Svaka slicnost sa nasim sistemom Vitamina V (V od veza ?) je slucajna i nenamerna…
За Владана – Слажем се са Кругманом. Не видим ни једну корисну функцију биткоина, изузев за људе који оперишу у сивој и црној зони. Паралела са златом је доста добра и тачна. Хвала на коментару.
Sta mislite o tekstu Paul Krugmana u New York Times-u, gde se javno zapitao cemu zaista sluzi Bitcoin? Cak je istakao da ta valuta ima dosta slicnosti sa vidjenjem zlata John Maynard Kanes-a.
„Čovek i hrast su daleki rođaci…“
Karl Segan je bio idealista, a nije se baš bavio sociologijom na realan način.
Ironija je da su ljudima neke stvari zaista zapisane u genima, ali po meni „bog“ sa time ima isto toliko veze kao i sa činjenicom da su bubašvabe otporne na radijaciju. Sujeta je zaista veliki greh.
Nesretni Bosanci su, kao i svi mi ovde, imali jednog lokalnog boga, koji nas je ako ništa drugo, za čitavih 40 godina sprečio da se međusobno pokoljemo.
Kada bi se sve u prirodi desavalo na isti nacin, nauka nam ne bi bila potrebna, jer bismo tacno znali sta ce da se desi. Takodje kad bi bio potpuni haos nauka nam ne bi pomogla.
Stvari se desavaju sa odredjenom verovatnocom i to je ono sto je gilicalo inteligenciju da se razvije, i pokusa da predvidi buducnost.
Tako tvrdi Carl Segan u svom najpoznatijem delu ‘Cosmos’.
Sto se nas tice, ima mnogo ljudi koji svakog minuta zarade milion, znaci:
milio, milion, milion, milion … I oni bi najradije da se nista ne menja.
Jedna od strategija je da ubede ostale da se nista ne moze promeniti, da je to sve upisano u nasim genima, da je Bog tako rekao, sudbina ili kako bi Bosanci rekli: – Tako nam se grah pao
Pozdrav
Za Vladimira i Katica,
Jos jedna ‘koska’ http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=12&dd=22&nav_id=792038
Preporucijem knjigu The Selfish Gene – Richard Dawkins
Inače, kada su u pitanju barut, gvožđe i balistika – ima jedan poučan film:
Princess Mononoke (1997)
@ Бојан 21/12/2013 u 17:26
„У вези са статистикама које се односе интелигенцију народа у Европи и Срба, сјећате ли се можда неких упутница у вези са тим?“
На теми интелигенције целих народа и томе слично, упутно је претражити фразу „human biodiversity.“
(Да будемо начисто, ово кажем информацијa & сазнања ради. Тема ме не привлачи.)
За инг. Дејана – Идеја о формирању велике европске рејтинг агенције која би била на нивоу америчих је била у оптицају. Роланд Бергер, човек који је гурао тај пројекат, није за сада успео да обезбеди довољно новца за формирање такве агенције. Могуће је да се Европљани више не узбуђују превише, обзиром да су се америчке агенције компромитовале и да су „прочитане“. Верујем да ће пре или касније, агенција ипак бити формирана.
ЕУ покушава већ дуго да уведе ред у банкараски сектор и формирање банкараске уније је у току. Највеће европске банке, њих 130, биће под супервизијом ЕЦБ до краја 2014. године. Очекује се и да ће фонд за санирање банка бити формиран поступно, с тим да буде комплетно спреман тек око 2026. године. Многи мисле да фонд са својих 55 милијарди евра неће бити довољно моћан. До тада ће буџети индивидуалних држава морати да брину о стабилности система. Ново је да ће и кредитори сносити одговорност за санирање банака, и да би следећа криза могла бити разрешавана по моделу Кипра. Хвала на коментару.
Inteligencija nije kolektivna kategorija, već individualna. Nisu inteligentni majmuni, nego onaj ko upravlja njima. Sve druge teorije služe za opravdanje politike, da bi se majmuni lakše podelili.
Što se tiče istočnjaka, oni potiču od starosedelaca Marsa. Tamo je atmosfera bila ređa i zračenje malo jače – zbog toga se čini da imaju žućkastu put i stalno žmirkaju. Zbog toga su i veoma prilagodljivi i strpljivi.
Kad je ta planeta opustošena, oni su došli na Zemlju i usavršili proizvodnju baruta. Drugi su se bavili čelikom. Kad su majmuni u pitanju, nije stvar u inteligenciji. Sve je u dobroj organizaciji.
A u Srbiji su osvanuli bilbordi na kojima Deda-mraz poručuje:
Verujem i ja u tebe.
За господина Катића – Имам два (простопроширена) питања за Вас.
1. Својевремено сте подвлачили како ЕУ треба да се ослободи стега које дефинишу три водеће америчке агенције за давање рејтинга. Докле се стигло с тим? Можда ће мој став за звучати наивно, али можда би било згодно да унутар ЕУ изграде поуздану агенцију за давање рејтинга (која неће „преписивати“ од „америчких колега“), или институцију која треба да „рејтингује“ поменуте америчке агенције.
2. Недавно су унутар ЕУ одлучили да заведу ред у банкарски сектор. Да упростим, банкама се ставља до знања да их државе неће више спасавати. Искрено, мислим да ће хазардерски зов бити јачи од страха… Зар није било целисходније започети „сређивање“ банкарског сектора пре два таласа монетарне експанзије (децембра 2011. и фебруара 2012. године)?
Унапред хвала на коментарима.
Ваш текст из политике ми је промакао и нисам га тада прочитао. Књиге америчких аутора су одраз њиховог менталитета и више окренуте сензационализму. Сви ставови почивају на тезама. Прочитавши Ваш осврт на тему ублажавам критику и сматрам да сте на брзину и неодмерено покушали да будете иронични.
Поздрав
За Ивана Н. – Мислио сам да је текст посвећен тој теми https://nkatic.wordpress.com/2009/06/10/pametni-i-manje-pametni/ јасно дефинисао мој став везан за интелигенцију и њено мерење. Узгред, а у вези са поменутим текстом, IQ Израела је 95. Хвала на коментару.
Прво сам појам интелигенције је споран. Друго категоризацијом интелигенције ми ограничавамо димензије људског бића на рационалну метрику која служи свему. Већином у пропагандне сврхе. Треће колико сам лично упућен данас је дефинисано преко седам врста интелигенција. Четврто статистичке податке колективне интелигенције већина озбиљних научника сматра неозбиљним. Пето, молим пронађите менсине податке тестова интелигенције за србију па упоредите.На крају интелигенција је ствар индивидуе а не колектива. Колективна идеја поништава интелект јединке.
ПС. Нисам повређен већ изненађен.
О иронији
Не било ми замерено, јер је питање упућено господину Катићу.
Не очекујете, ваљда, да било који аутор каже: „А сада једна иронична опаска – …“. То се наслућује из контекста.
Позивајући се на истраживања неке НН агенције, власт било које државе може да каже: „Наша нација није довољно паметна и зато је ту где јесте. Ми (власт) ту ништа нисмо криви.“
Џаба интелигентних људи, ако је систем државе накарадно постављен и не може то да валоризује.
За Милана – Књига се бави успоном Европљана и изузетно је хумана и информативна. То је књига коју сам најчешће поклањао пријатељима. Веза између интелигенције и економског благостања свакако постоји, али се ради о двосмерном односу и ниво интелигенције није заувек дат. Она расте са едукацијом и порастом благостања. При томе, и сама дефиниција интелигенције је спорна и то ћете видети и у Дајмондовој књизи, на самом почетку. Хвала на коментару.
За Ивана Н. и Молдвина – Жао ми је ако сам Вас повредио. Очигледно је да нисам добро одмерио иронију.
За Бојана – Пре пар година је лондонски Економист објавио текст о утицају и корелацији заразних болести и нивоа интелигенције. Ту сам видео статистику за 184 земље. Српски коефицијент је 89, хрватски 90, словеначки 96, босански 90, македонски 91. (Црне Горе није било.) Први на листи је Сингапур са 108, затим иду Ј. Кореја са 106, Јапан и Кина са 105.
Покушајте да претражите Интернет са овим улазом „IQ v burden of infectious disease in 184 countries“. Хвала на коментару.
G.Katicu hvala na odgovoru. Knjiga Guns, Germs, and Steel – Jared Diamond ce sigurno biti na mojoj listi knjiga za citanje. Zanima me da li se ta knjiga bavi I ekonomskim usponom azijata ili samo bele rase?
Ukratko- vi ne vidite vezu izmedju IQ-a I ekonomskog blagostanja?
Za Milana a i ostale
Ja Wikipediju ne uzimam kao relevantan izvor podataka.
@Katic ‘Srbi su po nekim statistikama koje sam video najgluplji narod u Evropi. Ako je tako, rezultati Srbije koreliraju sa inteligencijom. Hvala na komentaru.’
Da li biste mogli ovo da nam pojasnite sta ste hteli d akazete.
Hvala
@Nebojsa
У вези са статистикама које се односе интелигенцију народа у Европи и Срба, сјећате ли се можда неких упутница у вези са тим?
Господине Катићу, ваш задњи коментар, његова закључна акробатика не одговара вашим интелектуалним габаритима (претпостављам). Зашто тако поентирате не знам?
.
Za Milana – Ne zaboravljam na model Hong Konga, ali ga ne smatram relevantnim, budući da se radi o gradu, a ne o državi. Neuporedivo je lakše i jeftinije postići ekonomski uspeh na na maloj teritoriji koja je pri tome luka, bankaraski of-šore centar i mesto kroz koje se papirno kanališe veliki deo trgovine. Mnogo je teže razviti državu, izgraditi infrastrukturu i industrijom kompenzirati relativno nisku produktivnost agrara koju države imaju, a gradovi nemaju.
Što se inteligencije tiče, njene definicije i merljivosti, o tome sam nešto pisao ranije u tekstu https://nkatic.wordpress.com/2009/06/10/pametni-i-manje-pametni/. Uspeh jugoistočne Azije pre vezujem za socijalni model nego za inteligenciju. Ako je inteligencija zaista merljiva na nivou nacije i zaista određuje ekonomski uspeh, tada Srbije ne treba da se sekira. Srbi su po nekim statistikama koje sam video najgluplji narod u Evropi. Ako je tako, rezultati Srbije koreliraju sa inteligencijom. Hvala na komentaru.
Kakvo je Vase misljenje o odnosu IQ I ekonomskog razvoja jedne zemlje?
Poznato mi je vase divljenje prema dalekoistocnim zemljama I njihovom ekonomskom modelu, ali zaboravljate da su neke dalekoistocne zemlje zemlje imali suprotan program(hong kong npr.) sa opet istim rezultatima. Koliko se taj uspeh moze pripisati ekonomskom modelu a koliko nivou IQ, sobzirom da je utvrdjeno da azijati(dalekoistocni) imaju u proseku najvisi IQ od 106, sledi bela rasa sa 100 I na kraju negroidi sa negde cini mi se 86.
Kakvo je vase misljenje o ovoj tabeli I korelaciji uzetoj iz knjige Iq and the Wealth of Nations
upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/92/IQatWoN_GDP_IQ.png/220px-IQatWoN_GDP_IQ.png
I gledajuci ove podatke kakvi su vase prognoze za Srbiju imajuci u vidu da Srbija ima najmanji IQ u Evropi.
Da mnogi hoce veci komad gasproma to razumem ali opet ne razumem argumentaciju drzavnog monopola. Znaci ako se Gasprom privatizuje pa postane privatni monopol onda je ok, a kao drzavni monopol nije ok.
Za Moldvina – Mislim da će EU, ako bude trebalo, zabraniti na teritoriji EU promet gasa koji dolazi iz Južnog toka. Osnov će biti da je reč o državnom monopolu i da on ugrožava konkurentsko tržište energenata EU. Ove poruke dolaze sa mnogo strana. Mislim da bi paket sporazum mogao sadržati i privatizaciju Gasproma. Verujem i da u Rusiji ima mnogo onih koji bi želeli veci komad Gasproma. Ovo su naravno samo moje spekulacije. Hvala na komentaru.
Jel mozete jos malo da pojasnite zasto mora da se privatizuje zbog juznog toka? Verujem da nije samo zbog troskova izgradnje.
Hvala
Za Moldvina – Pretpostavljam da je privatizacija Gasproma neminovna i da će biti deo velikog sporazuma sa EU. Npr. ako hoćete Južni tok, onda se morate privatizovati. Verujem dakle da će doći do privatizacije, da će stranci u tome učestvovati i da će se bitka voditi oko kontrolnog državnog paketa. Hvala na komentaru.
Kako komentariste najave o privatizaciji Gasprom. Da li su to prazne price?
Ako Gaspriom ide u privatizaciju da li ocekujete ucesce zapadnih kompanija?
Hvala i
Srecan Sveti Nikola!
За Бојана – Претпостављам да је неким посетиоцима потребно место где скривени, у потпуној приватности, могу да се ослобађају својих фрустрација. Понекад мој сајт послужи и у терапеутске сврхе. Хвала на коментару.
@Sumska republika
@Nebojsa Katic
Због чега пуштате овакве коментаре?
Ово су увреде.. ако нисте повезали, шумска република се односи на Републику Српску.
Ако сам некима… или већини иритантан са својим коментарима то могу да схватим и могу да смањим своје учешће.. али не видим чему пуштање коментара који садржи двије реченице, од којих је једна предрасуда и увреда, а друга провокација.
@и ту бих имао понешто да прокоментаришем али већ сам узео превише простора..
Good riddance!
Само мањи кометар у вези са наводима Филипа.
Фејсбук и Јутјуб, њихов успјех и развој тек треба да се анализирају и истраже у будућности. Када говоримо о економском успјеху, шта је то што су ФБ и ЈТ донијели човјечанству? Или боље речено – коју цијену њиховог успјеха ће да плати човјечанство?
ФБ је огромна машина за надзор шпијунирање и праћење људи. Исто тако је то и машина за траћење времена. Рецимо, ако у Србији 3 милиона корисника сваки дан у просјеку потроши по 10 минута, то је 500.000 часова дневно. Ако је просјечна плата рецимо 2€ по сату, то значи да ФБ на дангубљењу отме Србији сваки дан милион €. Екстраполирајмо то на читав свијет и биће нам јасно одакле ФБ купи вриједност и због чега вриједи толико. Једноставно, он отима слободно вријеме људима, отима им вријеме које би потрошили на продуктивнију активност или у крајњој линији провели га са ближњима, што је можда тешко квантитативно изразити у економским величинама али сигурно има неког утицаја.
Постоји разлика између ФБ и нпр. тунела испод Беринговог мореуза. Овај други ће ангажовати огромну масу људи и ресурса, покренути неке нове индустрије итд и уштедиће људима вријеме, раздаљину, енергију итд за путовање. Тешко да могу да замислим неке негативне екстерналије овог пројекта, мимо можда неких еколошких ризика. Са друге стране горњи аспект ФБ-а у смислу негативне екстерналије је само један од бројних проблема.
Други примјер проблема је нпр масовни надзор људи. На који начин да бесплатно добијете неколико билиона слика од пар милијарди људи, како бисте могли да са њима истренирате софтвер за препознавање лица? Пааа, стаљинистичким методама би то било тешко одрадити… Али шта ако бисте то постигли бесплатно, тј чак и са зарадом – да људи сами постављају своје слике и означавају их? Е, па то је бизнис модел ФБ-а, и врло мудро су се тога сјетили.
Ово горе што сам поменуо као примјере мало сам искарикирао и поједноставио са намјером да укажем на проблематичног представљања ФБ-а као некаквог успјеха. Можда је он успјех за његове осниваче, деоничаре, НСА, САД или кога већ. Друго питање је, колики је његов реални допринос друштву, а шта је у свему томе само паразитски удио и намјера даљег преноса новца од сиромашних ка богатима и моћнима?
Што се тиче истраживачких пројеката које финансира ЕУ, и ту бих имао понешто да прокоментаришем али већ сам узео превише простора,
Rat, Enigma, Bletchley park, kompjuter, Facebook…
Čudni su putevi akumulacije kapitala.
Voleo bih da dam samo par komentara na Vas odgovor, ali pre toga moram da ukratko kazem sta je izazvalo moj prvi komentar (da ne bi bilo zabune).
Dakle, moje misljenje da je drzava neefikasna proizilazi iz toga da je, kao sto sam rekao, uspesnost istrazivackih projekta u kontekstu inovacija i transfera u industriju mala. Naravno da drzava promasuje. Takodje, da bi i 2, 5 ili 20% projekta uspelo mora i da postoji i onaj ostatak koji nece da uspe. Ne pokusavam da poredim privatni i drzavni sektor, samo mislim da je drzavni sektor neefikasan.
Rekli ste i da „samo u svetu modernih bajki se ekonomski i tehnološki uspeh i razvoj mogu ostvariti bez aktivne uloge države, bez njene vizije, energije i novca.“ Facebook i Youtube su primeri velikog ekonomskog uspeha bez uloge drzave. Institucije koje cu spomenuti dole su primer tehnoloskog uspeha.
Gotovo sve tehnologije koje su omogucile WWW jesu vec postojale dugi niz godina (Internet je na primer celih 20 godina stariji od WWW). Ali ipak je bila potrebna vizija jednog coveka, a ne drzave, da nastane jedan tako revolucionarni proizvod kao sto je WWW. Da nije bilo interneta ne bi bilo ni WWW, to je tacno, ali davati zasluge za WWW bilo kome drugom nego Berners-Liju je po mom misljenju logicka greska. Kada je nastajao internet, kao i za 20 godina postojanja interneta, nikome nije palo na pamet kakav potencijal on ima.
Ako se pak vodimo tom logikom, mozemo da idemo i korak nazad. Ne bi bilo ni interneta ni kompletne informatike da nije bilo Alana Tjuringa ili Klod Sanona! Tjuring je za vreme rata radio na razbijanju enigme u Blecli parku i covek osmislio kompjuter da bi resio taj problem. Nije u drzava rekla sta da radi. Sanon je otac informaticke teorije na kojoj se zasnivaju mnoga druga tehnicka dostignuca. Istu je razvio u Prinstonu na „Institute of Advanced Studies“, koja je jedan primer institucije gde su istrazivaci radili sta su hteli i bez ogranicenja, a koja je donela sjajne rezultate (npr informaticka teorija!) i okupila neke od velikana nauke.
Bell Labs je jos jedna (privatna) istrazivacka institucija koja je itekako zasluzna za razvoj kljucnih tehnologija informaticke ere.
A mozemo cak i da odemo jos koju deceniju ili vek unazad – nista od toga ne bi bilo bez kvantne mehanike, teorije relativiteta (Ajnstajn), ili elektromagnetne teorije (Maksvel), koje su rezultat vizije, radoznalosti i istrazivanja skupa pojedinaca bez uticaja drzave.
Ne pokusavam ovde da dam kontraprimer Vasem komentaru, vec samo da ukazem na to da se nauka i tehnologija razvija doprinosima mnogih, i da argument „da nije bilo a ne bi bilo ni b“ po mom misljenju nije dobar argument.
Dakle, nije sve tako crno i belo, i nije samo drzava ta koja ima presudan uticaj ili bez koje spektakularni proboji nisu moguci.
Ima jedan stari jugoslovenski film, koji se bavi zlom krvi i revanšizmom posle rata – „Rafal u nebo“.
Izgleda da se to nikada neće završiti.
Što se tiče Grka, evo jedne akcije od juče:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=12&dd=16&nav_category=78&nav_id=789935
Ja sam veoma skeptičan. Ne samo što je danas levica potpuno nebulozna i kompromitovana, zazirem od tih patriotskih trulih koalicija. Crkva, krupni kapital…
Još im samo fali neki Franko Frankopulos.
Nema veze, oni su u Nato paktu.
Za Filipa – Države investiraju, finansiraju projekte, pogađaju i promašuju na isti način na koji to čini i privatni sektor. Pri tome, one podržavaju opstanak ogromnog broja naučnika i istraživačkih centara koji povremeno prave spektakularne proboje. Države to sebi mogu da priušte, privatni sektor ne može.
Centri koje države prave, poput CERN-a na primer, pod patronatom su države. Ako pogledate upravljačku strukturu CERN-a, videćete da države preko svojih predstavnika još kako upravljaju projektima. Koliko znam, samo je u SSSR-u postojao jedan institut koji je radio bez ograničenja i gde su naučnici radili šta su hteli. Igru „Tetris“ je napravio čovek iz tog instituta. Ne mislim da je ta sovjetska ideja bila odviše racionalna.
Što se tiče kreacije WWW ona jeste ideja jednog čoveka, ali ona se oslonila na baznu tehnologiju koju je stvorila vojna agencija DARPA. Bez te tehnologije, WWW ne bi postojao. Facebook ili Youtube su samo upotrebe tehnologija čiju su bazu stvorili drugi. IBM, HP, Apple itd. su sjajne firme, ali njihova moderna poluprovodnička baza je delo države. Pri tome, kroz vojne projekte i narudžbine, ove, i mnoge druge privatne kompanije, izdašno su subvencionisane. Isto važi i za avionsku industriju.
Ne bi bilo Airbusa da države nisu stale iza tog projekta. Francuska ne bi bila energetski nezavisna da nije doneta odluka o gradnji nuklearnih elektrana, a to nije bio privatni projekt. Ceo nuklerani sektor počiva na baznim, državnim tehnologijama.
Ogroman broj privatnih firmi koristi državne venture fondove, ali se to rado zaboravlja. Začudo, privatni sektor se ne gadi državnog novca. Teza o neefikasnoj državi je mit koji služi da se opravda pritisak na snižavanje kamata. Kada dopadnu muka, kao npr. finansijski sektor, autoindustrija ili avioindustrija, ta teza se odmah zaboravi…do prve prilike. Ja Vas neću razuveriti da je država neefikasna, ali Vaše uverenje je intuitivno. Hvala na trudu.
Izvinjavam se na zakasnelom odgovoru, ali obaveze ne dozvoljavaju!
Sto se tice prvog podatka o uspesnosti istrazivackih projekata, pokusavao sam ponovo da pronadjem izvor ali nisam uspeo! Medjutim, ono sto mogu da kazem iz svog iskustva (do duse ne bas velikog priznajem, ali krecem se u nekim relevantnim krugovima i imam neki uvid u to sta se desava na pojedinim poljima) je da zaista mali broj rezultata istrazivanja zazivi van akademskih krugova. Meni su licno poznati projekti koji su finansirani milionima evra i koji van akademije nisu doneli prakticno nista.
Ko osmisljava projekte koje finansira drzava i ko njima rukovodi? Dakle, drzava prvo raspise konkurs za projekte (program finansiranja postoji i na nivou EU). Na primer, EU je za narednih 7 godina izdvojila 80 milijardi evra finansija [1]. Nakon toga, istrazivacke institucije (fakulteti, privatne firme itd.) salju predloge [2], sto znaci da su one te koje moraju da se udruze i osmisle kompletan projekat i do najsitnijeg detalja predstave sta ce da rade (do sada sam i sam ucestvovao u tom procesu). Odluku o finansiranju donose eksperti iz oblasti angazovani od strane EU, a ukoliko imate ludu srecu da dobijete novac krecete sa projektom i niko osim clanova konzorcijuma ne ucestvuje i ne upravlja vasim projektom (nikako ne drzava). Jedina uloga drzave do zavrsetka projekta je da jednom godisnje proveri da li radite ono sto ste u predlogu projekta rekli da cete da radite!
Dalje, pogledajte strukturu NASA-e i ko su njeni administratori kroz istoriju [3] – doktori nauka, naucnici, bivsi astronauti; politicara nema. Isti je slusaj sa CERN-om, sve proslavljeni fizicari i doktori nauka kao generalni direktori [4]. Spomenuo sam i IBM, koji je nastao privatnom inicijativom Carlsa Flinta [5]. Meni je stvarno tesko da zamislim da su u ovim institucijama inovacije vizija drzave ili da drzava moze da ima bilo kakav uticaj na njih (osim mozda finansijski). Isto tako je i sa univerzitetima i istrazivackim grupama na drzavnim institucijama (gde i sa sedim u jednoj takvoj).
Veliki broj privatnih kompanija ima svoje istrazivacke centre koje finansira iz svojih prihoda (Apple, Google, IBM, Telefonica, Banco Santander, da navedem samo neke)). U Americi i privatni univerziteti igraju znacajnu ulogu (Stanford, MIT, itd.).
World Wide Web (vecina ga pogresno poistovecuje sa internetom) je bukvalno ideja i vizija jednog coveka tada zaposlenog u CERN-u [6]. Razvoj WWW tehnologija koji je usledio dugujemo entuzijastima i privatnim kompanijama, a ono u sta se WWW pretvara danas, iako jedan deo finansira drzava kroz projekte, takodje je vizija Berners-Lija [7].
Originalni rad PageRank algoritma (Google) mozete naci u listi referenci [8]. Facebook [9] je jos jedan primer giganta koje je rezultat vizije i rada pojedinaca, i to studenata. Youtube [10,11] takodje. Dakle, nije bajka! Isto tako, oblast nanotehnologije je spomenuta u Vasem tekstu, a cela oblast je nastala iz vizije jednog jedinog coveka – Ricarda Fajnmana [12].
Dakle, kada je u pitanju naucni i tehnoloski razvoj, moje misljenje i sve sto sam izneo tera me na zakljucak da je drzava neefikasna. Stotine miliona evra poreskih obveznika je otislo u crnu rupu (na primer [13]). Situacija nije ubedljiva ni kada je rec o viziji ili aktivnoj ulozi drave.
Sta je tu glavni problem? Pa glavni problem je to sto gde god drzava ima neki uticaj postoji mogucnost za lobiranje i korupciju sto vodi neefikasnosti. Ni EU projekti nisu izuzetak!
P.S. Odlicna knjiga o kompjuterskim mrezama – internetu, sadrzi i fino poglavlje o istoriji interneta [14].
[1] http://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/en/what-horizon-2020
[2] http://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/en/how-get-funding
[3] http://en.wikipedia.org/wiki/Administrator_of_the_National_Aeronautics_and_Space_Administration#Administrators
[4] http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Directors_General_of_CERN
[5] http://en.wikipedia.org/wiki/Charles_Ranlett_Flint
[6] http://www.w3.org/People/Berners-Lee/Kids.html#What
[7] http://www.w3.org/People/Berners-Lee/Kids.html#What
[8] http://ilpubs.stanford.edu:8090/422/1/1999-66.pdf
[9] http://www.theguardian.com/technology/2007/jul/25/media.newmedia
[10] http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/10/06/AR2006100600660.html
[11] http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,1990787,00.html
[12] http://metamodern.com/2009/12/29/theres-plenty-of-room-at-the-bottom%E2%80%9D-feynman-1959/
[13] https://lpo.energy.gov/our-projects/discontinued-projects/
[14] http://www.cet.rs/index.php/knjige-2/knjige-mreze/umrezavanje-racunara-od-vrha-ka-dnu-prevod-6-izdanja-detail.html
Kada se govori o SFRJ, o problemima koje je imala, o raspadu te države i stigne se do današnjih dana, često asociram na pričicu o mišu koji je imao problem.
Elem, bio jednom jedan miš i imao je veliki problem. Nije mogao da uđe u rupu. Jednog dana je pronašao rešenje – vezao je sebi tikvu za rep!
Doduše, nije sve sam smislio, i mačka mu je pomogla!
Za Vladimira DŽ: Žao mi je što je vaša porodica tako postradala. O svojoj sam govorila kao o primeru da takvo ponašanje iskazano prema vašoj porodici nije bilo sistemsko. Dakle, nije bilo plana: pobij čorbadžije i zemi im zemlju.
Država se, kakva god da je, nažalost, često pojavljuje u liku pojedinaca ili grupa pojedinaca koji u ime države, a bez njene saglasnosti, rade svakakve, pa i užasne stvari.
Što se tiče izdvajanja iz ličnog dohotka za stambenu izgradnju U SFRJ, napomenula sam da je reč o stanovima solidarnosti. Pravio se specijalni fond u čemu su direktno, odričući se jednog dela plate, učestvovali i svi zaposleni.Zaposleni su sami, većinom glasova, izglasali takvo izdvajanje. Ti stanovi su bili namenjeni, bolesnima, samohranim majkama, mnogočlanim porodicama, ljudima sa posebnim potrebama, dakle, svima koji nisu mogli da čekaju regularnu raspodelu stanova, niti njihovu izgradnju. Nisu sva preduzeća dobro poslovala i nisu sva mogla da stambeno zbrinu sve radnike, a bilo je onih koji nisu mogli da čekaju. I bilo je nepravde i malverzacija i kad je bila regularna raspodela i ova solidarna.
Dakle, pokušavam da razdvojim šta su sistemske greške u državi, a šta su zloupotrebe. Naravno, način na koji se država obračunava sa zloupotrebama i kako preventivno deluje protiv zloupotreba takođe mogu da ukažu na sistemske greške.
Što se tiče Marksa, nije ga lako čitati, pa često posežemo za sekundarnom literaturom, gde nam tumači tumača Marksovih ideja govore šta je Marks pisao, rekao, šta je zapravo mislio itd., a pri tom umeju da ponešto iz Marksovih dela iščupaju i citiraju kao potkrepljenje svojih tumačenja. I vrlo često se „sačine tako neke splačine“.
Pitanje države, odnosa države i društva, države i naroda, države i kapitala postaje, mislim, ponovo veoma važno. Državni modeli koji su uhodavani posle Drugog svetskog rata , su se rastočili i sada kao da smo u nekoj međufazi, kao da se ne zna kuda i kako, kakva kome treba država, šta ko očekuje od države. Imamo mnoštvo država koje to i nisu, jer suštinski nemaju svoj politički, ni ekonomski integritet i suverenitet, a može li biti države bez toga.
Zanimljiva su događanja u Grčkoj, naročito ideje koje plasira Siriza, radikalna levica. Koliko sam razumela, Siriza se povezala sa grčkom pravoslavnom crkvom i delom krupne buržoazije. Takvo što je šokantno i za druge levičare, ali i za desnicu. Ideja je da se povežu i udruže snage svi koji su spremni da se okupe oko ideje spašavanja grčke države i njenog čupanja iz ruku banaka, MMF-a, stranih kreditora, investitora, EU….domaćih i stranih tajkuna koji deru kožu narodu. Da li su utanačena osnovna načela i principi oko kojih su se okupili i da li će Siriza izaći na predstojeće izbore sa takvom podrškom….videćemo. Ideja stvaranja nacionalnog, patriotskog i novodržavnotvornog pokreta sa levim ideološkim predznakom uz učešće crkve i dela krupnog kapitala je vrlo zanimljiva i neobična. A i otpor će, slutim, biti vrlo žilav, blago rečeno.
Evolucija hijerarhije
Države nisu isto što i narodi. U svakoj su postojale elite. Bile su rodovsko-klanovske, partijske i tajkunske. A narod su uvek podanici. On zavisi od interesa elite. Od kako se neke države izdvajaju kao jače i nastoje da dominiraju drugima, dolazi i do kombinatorike lokalnih i spoljnjih interesa.
Svaka elita će nastojati da sačuva privilegije i status. Pri tom, može pokušati da uz ustupke jačem, napravi kompromis u cilju umanjivanja tragedije za narod, čak da se izbori za bolje uslove. A može biti politički nesposobna i besprizorno uslužna prema kolonizatoru. I onda će biti nagrađena, dok će narod biti uništen.
U vreme procvata feudalno-kastinskog sistema, slovenska plemena stižu na Balkan. Tadašnji veliki igrači ih dele na katolike i pravoslavce i oni će osetiti čari civilizacije, pa će tu biti još politike, podela i satiranja od strane jačih. Mudrošću jednog nepismenog domaćina dolazi do formiranja lokalne elite koja stvara i državu. Zanimljivo je kako je i ovom slučaju domaćinska diktatura bila efikasnija od demokratije.
Onda se pojavljuje ekipa pametnjakovića, koja je procenila da je vreme za novu „zdravu“ dinastiju i novu „nacionalnu politiku“. Posle čačkanja mečke i uspešnih ratova, imaju mogućnost da poprave štetu i da na račun pozitivnih poena vode realnu politiku u interesu svih podanika. Ne, oni su alavi, bahati. Hoće sve, a pri tom deo podanika tretiraju kao nižu vrstu. Niti su ulagali u razvoj oslobođenih provincija. Čak ni sveta crkva, nije vratila sedište u kolevku, pošto je lepše u prestonici.
Kada je sve spremno za novo krljanje na svetskoj pozornici, jedan general sa ekipom koja veruje u deda-mraza, ignoriše ultimatum jačeg. Dobili smo okupaciju i klanicu. A „Komunisti“ su se izborili za vlast jer su radili posao u interesu najjačih, u pravom trenutku. A mogli su da se zahvale i prethodnoj eliti. Inače, Tito je bio majstor za pravljenje dilova sa jačima.
Jugoslavija nije bila idealna, ali nije bila tajkunsko-korupcionaška država. Čak je redak primer zemlje gde je podanicima bio pružen izbor da žive dostojanstveno i utiču na elitu radi opšteg interesa. I umesto da smo reagovali kao Poljaci početkom 80-tih (solidarnost), dozvolili smo prevarantima da nas podele kao balvane. Bogovima nije bio nikakav problem da nas dokrajče i pretvore u trećerazredne kolonije.
Era evolucije robovlasničkog sistema – Mi i oni
Na planeti odavno postoji hijerarhija. U ranijim fazama regionalna, po kontinentima, sa razvitkom civilizacije postaje globalna. Države su nastajale radi kontrole ljudi i usmeravanja procesa u interesu onih koji su bili na vrhu piramide. Logično je da neka od tih organizacija postaje stožer evolucije.
Egipat, Rim, „mračni“ srednji vek. Posle eksperimenata sa cementiranjem društvenih odnosa na bazi strašnih priča o kraju sveta, počinje utakmica i razvoj globalnog tržišta. Mozgovi se dogovaraju i u osvit atomskog doba se uzdiže novi orao. Proces je potpomognut revolucijama. Bilo ih je raznih, sve su farse, ali su bile efikasne. Počevši od ideje da se porez ne plaća „tamo nekome“, da su svi u državi braća ili da je vreme da se ljudi oslobode eksploatacije.
Odličan metod, ravan priči o smaku sveta je i kriza, velika depresija. I kad zatreba, u lokalu, diktatura će najefikasnije obaviti posao. Pitanje je za koga. I to jeste teorija (priča) o zaveri. Jednu veliku zaostalu feudalnu despotiju su tako industrijalizovali i pripremili za rat. Cinično je što se to predstavljalo kao „socijalistička revolucija“. Pandan su bili bolidi u Evropi i na dalekom istoku koji nisu imali smisla za humor.
Posle velike žurke i par dinamitara, prešlo se na instalaciju sistema slobode i ljudskih prava. U tome je pomogao „ideološki neprijatelj“. Ali došlo je vreme da ni on nije mogao da odoli čarima demokratije i slobodnog tržišta. Doduše postoji jedna velika država na istoku koja odbija humanističke aksiome zapada ali ne i biznis. Sjajno se nadopunjuju. Tu su i oni koji se klanjaju drugom bogu, pa će osim političkih metoda, možda biti potrebno primeniti i grublje. Ionako je planeta prenaseljena.
Juče je na Mesec sletela nova sonda. Tržište se širi. A Mars nestrpljivo čeka i kruži u vakuumu. Preporučujem film „Red Planet“ (2000)
@ Vladimir Dž
Bojim se da ćemo tek dobijati sve gore signale. A možda bi se nešto bolje moglo videti, recimo na Islandu. A tamo je, kao u retkim slučajevima tokom istorije, došla do izražaja – solidarnost i kolektivna svest. Da li će i ubuduće uspeti da se nose sa svetskim ludilom, ostaje da se vidi.
Ja primećujem (i osećam) da svuda u svetu vlada monopol – na istinu a onda i robno-novčane etalone. Ne znam gde to sportske zvezde ne zarađuju više od akademaca, osim možda na Kubi i još ponegde.
Kada pominjem indijance, uglavnom podrazumevam severnoameričku varijantu, mada bih mogao da se pozovem i na Aboridžane ili neke stanovnike polinezijskih ostrva i slično. Nisu imali države. Nisu imali „politički život“. Po meni tu počinje civilizacija. Ne smatram da su imali tržište, jer razmenu dva krompira za klip kukuruza, baš i ne vidim kao neki biznis.
Biznis, tržište i novac nastaju pre svega, zbog težnje nekih „subjekata“ da prisvoje višak vrednosti koji nastaje organizovanim radom. Krajnji izum te organizacije je apsolutna vlast preko monopola na sve.
Ako dve ekipe krenu da se šibaju oko lovišta bizona, to vidim kao sport, fight club. A kada neko organizuje i nagrađuje uvežbane strelce da gađaju druge majmune, radi stavljanja pod kontrolu (vlast) druge teritorije i resursa – to je država.
Gosp Katić – A što je ne bi mogao da biram šta ja hoću? To ste napisali kao da je to gotova stvar, da drugačije ne može nikako. Ja se ne slažem stim nikako. Deluje mi kao da ste vi digli ruke na sve i meni sada savetujete – to je što je, ne može drugačije.
Kad bi svi tako razmišljali bili bi još u eri robovlasništva. Imamo iz ove perspektive dovoljno istorijskog iskustva da biramo koje su pozitivne strane kapitalizma i da ga preusmerimo sa pogrešnog puta. Takođe smo videli i poneke pozitivne tekovine socijalizma pa i njih možemo umetnuti. Po meni ništa nije sveto pismo. Društvena evolucija je u toku.
Treba samo identifikovati one koji su uzurpirali poluge moći o kojoj je Lord Acton govori. Nažalost ta identifikacija će doći na kraju i ona će biti najbrutalnija do sada. Tu moram opet da pozovem Lorda Acton-a u pomoć:
„Problem koji se gomila već vekovima i oko kojeg će biti borbe pre ili kasnije, jeste narod protiv banaka“ ~ Lord Acton, (1834-1902).
@katic, moj komentar uopste NIJE diskvalifikovao ni na koji nacin vaseg komentatora ..neverovatno;
Pustili ste komentar koji kompletno izvrce ono o cemu se govori, a niste pustili odgovor na to; gospodine Katicu zauvek i kompletno se iskljucujem sa vaseg foruma. Zbogom.
Za Vladimira Dž. – Mislim da niste pažljivo pročitali ono što sam Vam napisao. Nije reč o tome šta biste Vi voleli, reč je o tome da ne možete birati kakav kapitalizam hoćete. I u 19. i u 20. veku, ishodište je bilo imperijalizam. Danas je na delu isto to uz male nijanse, i zove se globalizacija. Kapitalizam je imao samo kratak period „aberacije“ prouzrokovane postojanjem socijalizma. Socijalizma više nema i sve se vratilo na stari, provereni put. Hvala na komentaru.
Gosp Katića – Lenjina nisam u detalje čitao, samo neke bitne izjave. To što je Lenjin napisao kao nužno ishodište kapitalizma je sasvim normalna stvar. Ali to isto važi i za socijalizam. Jer ako iskombinujemo dve važne izjave Lorda Actona:
Moć teži korupciji, a potpuna moć korumpira potpuno.
I upamti, tamo gde imaš koncentraciju moći u rukama njih par, dešava se često da ljudi sa gangsterskim mentalitetom preuzmu kontrolu. Istorija je dokazala to.
Ovo Lenjin nije video u povoju njegovog režima. Da je doživeo koju deceniju života više, shvatio bi i da njegova ideologija dobija snow-balling efekat kao i kapitalizam. To se očito videlo tokom 60ih.
Ja jesam za kapitalizam ali ne i za njegovu završnu formu koju vi levičari smatrate – normalno evolutivno ishodište – globalizam. Ima nas dosta koji nismo za to. Mi smo za očuvanje nacionalnih i porodičnih vrednosti, što je u suporotnosti sa globalizmom. Komunizam je isto to radio sa nacijama i porodicom. Samo mi nemamo to istorijsko sećanje kao sovjeti.
U vezi ranog socijalizma ja sam čitao dosta o onima koji su ga potajno finansirali. Istorijska je činjenica da je tadašnji Sovjetski savez imao već dosta veliki dug prema zapadu još u periodu 20ih.
„Na kurs Ruske istorije u velikoj meri su uticale operacije medjunarodnih bankara. Sovjetskoj Vladi su date pare od strane Ministarstva Finansije iz Federalnih Rezervi. Pare su išle preko Chase Banke. Engleska je pozajmila pare od Saveznih Rezervi te ih pozajmila Sovjetskoj Vladi sa mnogo većom kamatom. Dnjeparska Brana je sagradjena od para koje su nezakonito uzete od Ministarstva Finansije preko nečasnih i korumpiranih Saveznih Rezervi“ – Kongresman Louis T. McFadden, Predsednik Komiteta za Bankarstvo i Monetarni sistem tokom 20 i 30-ih.
Ovo je samo jedna od mnogobrojnih izjava iz moje arhive koje govore da su zapadni bankari i tu stvarali svoj eksperiment. Čitao sam ono što je Antony C. Sutton pisao o tome, a evo ko želi da čuje to ukratko:
Za ecc – Nisam pustio Vaš poslednji komentar. Neću puštati komentare u kojima se diskvalifikuju sagovornici. Hvala na razumevanju.
Za Vladimira Dž. – Izdvajanja u stambeni fond su bila relativno mala, a tokom osamdesetih su podlegala složenoj formuli koja su ta izdvajanja dodatno ograničila i svela na smešan iznos. Hemus je u pravu kada kaže da individualna izdvajanja nisu takva da bi tim novcem neko mogao kupiti stan, ili otplatiti njegovu vrednost ni posle 40 godina rada. S druge strane, Vi ste u pravu kada kažete da je sistem bio nepravedan, jer su neki dobili stanove, a neki nisu. Taj defekt je postao kristalno jasan kada su stanovi otkupljeni bagatelno. Stambena politika je napravila ogromne štete, iako se radilo o dobrim namerama. Slovenci su to radili bolje i mudrije, ali je sve ovo tema za neki drugi tekst.
Mislim da bi Vama možda bilo korisnije da čitate Lenjina (ako već niste). Videli biste da današnja globalizacija strašno liči na imperijalizam o kome je Lenjin pisao kao nužnom ishodištu pozne faze kapitalizma. Ne želim da osporavam Vaše preferencije prema kapitalizmu, ali moram da Vam ukažem da globalizacija ide sa njim u paketu, da nije aberacija, nego logična implikacija kapitalizma. Ne možete preferirati kapitalizam, a biti protivnik globalizacije. Otuda sam Vam i pomenuo Lenjina. Nažalost, ni kapitalizam ne ide a la carte. Hvala na komentaru.
Za Miroslava Cicka – Kritička valorizacija socijalizma je velika, i za mene, gotovo opsesivna tema. Još uvek se ne usuđujem da se sa tim uhvatim u koštac. Vaša teza o liberalizmu kao emotivnom odgovoru je sjajna, i deo je i mog iskustva. Kao socijalistički direktor sam se opuštao i praznio čitajući H. D. Toroa.
Što se Koreje tiče, u diktaturi je moguće uraditi ono što u demokratiji ne možete. Pri tome, akcenat u Koreji je bio ne toliko na smanjenju birokratije, koliko na podizanju kvaliteta. To je veći podvig od smanjiovanja birokratije za 20% npr.. Dobra birokratija je moćan faktor razvoja, koliko god da to jeretički zvuči. Japan je fantastična ilustracija tog fenomena. Hvala na komentaru.
Не бих да се укључујем у полемику о економском развоју социјалистичке Југославије. Рекао бих само да људи не жале за социјализмом, већ за оним какав је он (према теорији) могао да буде. Мој допринос ће бити следећи линк:
htt p://ww w.yout ube.com/wa tch?v=d0Zgvyf6Ubw („Разбио“ сам линк и за оне који користе Linux.)
Говори новинар Јован Шћекић (отац Јакше Шћекића). Снимак је из шездесетих година – како помиње реформе (Привредна реформа из 1965. године), рекао бих да је у питању 31. децембар 1967. године (уочи преступне 1968. године).
Да ли примећујете неке сличности са садашњим тренутком?
Gospodine Katiću,
slažem se s Vama iako sam dugo godina bio zastupnik ideje liberalizma. Sada vidim da je to bio moj emotivni odgovor na „loše“ države (i bivša SFRJ i današnja Srbija).
Naivno sam verovao i jako želeo (na početku devedesetih godina) da društvene firme što pre pređu u privatne ruke i da se krene sa pravim, efikasnim poslovanjem.
Moje dve osnovne greške su:
– Neshvatanje da ne postoje kadrovi u Srbiji (ili barem ne postoji kritična masa istih) koji mogu da vode firme u uslovima prave konkurencije
– Nerazumevanje civilizacijskog razvoja koji ide sporo i kao posledica toga, neuviđanje koruptivnog potencijala jedne Srbije, koja po meni, od svog osnivanja nije stala na zdrave ekonomske osnove.
Vaš članak se nije bavio nama (uostalom, objavili ste da ćete bataliti srpske teme) ali mene to „svrbi“ pa zbog toga i komentarišem na ovaj način (nadam se da Vam to ne smeta).Takođe, mislim da ova analiza skoro i da nema svrhe za zemlje tipa Srbije – Loša država loše vodi svoje poslove i uz to ima i lošu privatnu ekonomiju (pitanje kokoške i jajeta).
Hteo sam da Vam kažem da mi je mnogo značio Vaš članak o Južnoj Koreji jer o tome nisam znao ništa i tu mi je ostala glavna dilema – kako je uspelo pučistima da smanje državnu administraciju u tolikom broju? Ovo mi nabija kompleks naroda koji je u stanju da ovo iznese.
Miroslav
@Hemus – Moj otac je radio u onom delu železnice gde tih beneficija nije bilo. To nije važilo za sve.
U zimu 1946 godine mom pokojnom djedu su komunisti streljali tri brata. On je igrom sudbine uspeo da pobegne zajedno sa mojim stričevima. Krio se u centralnoj Srbiji dok su neki stričevi pobegli preko. Kasnije kad se komunističko ludilo utišalo on se vratio u praznu kuću i ne posejane njive. Svi koji su nosili moje prezime nisu mogli da dobiju važne državne funkcije, niti da idu u vojnu školu, miliciju,…šikanirani smo od meštana. Naravno da se podrazumeva da sve porodice nisu imale istu sudbinu kao moja. Niti bi se svi komunisti složili sa onim što je mojim rađeno. Moj drugi pokojni deda je proteran sa Kosova i nikad nam nije vraćena imovina. Kasnije je skupština Srbije rehabilitovala moju porodicu.
Nikako se ne bi složio sa vama da je samo 1% izdvajano od plate. Ta matematika, po mom mišljenju, ne pije vodu. Ako danas ljudi u Srbiji izdvajaju minimum 100 eura za kiriju ili stabmeni kredit, onda je tada barem izdvajano 20-50 eura (kad preračunama).
Gosp Katiću vi ste tada radili u privredi. Koliko se izdvajalo u stambeni fond?
Takođe grešite kad mislite da ne znam ništo o Marksu. Njega sam isto tako dosta prevodio. Ja moje protivnike uvek volim dobro da izučim. Ima jedna svetla stavka koju je Marx identifikovao kao ključnu. U Kapitalu (III deo, 33 odeljak) on je napisao:
„Kreditni sistem koji ima svoj temelj u navodno nacionalnim bankama i velikim bankama i lihvarima koji ih okružuju, predstavlja ogromnu centralizaciju i daje ovoj klasi parazita neverovatnu moć ne samo da periodično desetkuju industrijske kapitaliste već i da se sami mešaju u realnoj proizvodnji na najpogubniji način – a ova družina ništa ne zna o proizvodnji i nemaju ništa zajedničkog snjom.“:
Ali je isto tako je kao kukavičje jaje podmetnuo da njegovi crveni sledbenici urade isto što i krupni kapital. U Komunističkom Manifestu, 1848 godina, predložio je 10 mera koje proleterijat treba da sprovede kad preuzme vlast. Osim centralizacije celokupne proizvodnje, on je u tački 5 predložio:
“centralizovati kreditni sistem u državnim bankama, posredstvom nacionalne banke i državnog kapitala i dati im eksluzivni monopol”
Imao je i jedno vrlo interesantno mišljenje šta treba raditi sa Srbima. Moj prevod:
Dakle, sada ljudi odlaze iz Srbije razočarani u zemlju u kojoj ne vide perspektivu, a onda su odlazili zato što skromna SFRJ, ali ozbiljna, nije mogla da otvori dovoljno radnih mesta. Ali, nisu bili razočarani…zemlja je skromna, skromni su i oni.
Sada ljudi znaju da su im neodgovorni političari, Miloševići i ostali uništili život, a tada su smatrali da Doživotni, koji su i sami skromni, nisu mogli više da im ponude.
Sada ljudi znaju da političari znaju sve šta se dešava, a prave se blesavi, zato što oni, u stvari, sve te probleme i prave, a tada su smatrali da su Doživotni obmanjeni od strane onih koji ih okružuju, jer da Doživotni to znaju oni bi odmah te probleme rešili.
Ima tu logike…dogovorne.
@ Vlada, u tih 400 hiljada radnika koliko je bilo bas iz Srbije? ako zivite u Nemackoj onda i nije tako lose; Imate odlican standard ..treba prvo da kazete,
hvala SFRJ sto me je skolovala i od mene napravila coveka;
Onda sta je mogu da vratim svojoj otadzbini? Pogledajte na primer Ruse.
NJima kada se kaze rodina to je sve i svja a nama?
Znam jednog uglednog Rusa koji je veliki umetnik. On moze da drzi koncerte po celom svetu ali svake godine on ima nastupe u SAD oko pet meseci, onda jedno 4-5 meseci drzi koncerte po svojoj divnoj rodini ..e to je covek u mojim ocima.
Ko su jos ljudi ..nase velike Vojvode: Stepa Stepanovic, Zivojin Misic, BOjovic, i Putnik ..ko su jos veliki ljudi? ..PIerre Karra (moj omiljeni lik iz divnih prica)
koji je bio ozenjen divnom princezom Zorkom sa Cetinja, njihov sin, a nas kralj Aleksandar
To su bili neki veliki ljudi na primer za moj racun.
Na zalost Srbija je danas zemlja iz koje svako gleda da pobegne i to nema nikakve veze sa brojem gastarbajtera iz 1971e;
Tada su ljudi odlazili na zapad, jer SFRJ nije mogla da otvori dovoljno radnih mesta, u beli svet su odlazili svi koji su zeleli nesto vise nego sto je u sustini skromna SFRJ mogla da obezbedi. Kazem skromna jer mi smo bili razoreni
u dvadesetom veku, jedno cetiri puta samo do 1945; posle smo imali nova razaranja 1990ih ..
Osamdesetih su nasi ljudi odlazili na rad i na istok i na zapad. Radilo se mnogo u Iraku, u Kuvajtu, i u drugim zemljama zaliva; Energoprojekt je gradio ne samo u SSSR, vec Peru, Afrika, Irak …od toga je takodje zivela SFRJ
Osamdesetih smo imali sve vise prihoda i od turizma, ko se seca ..Hrvati su govorili da im Beograd uzima njihove tesko zaradjene „novce“ ..a taj „hrvatski“ turizam nije mogao da se razvija bez infrastrukture i objekata koje je dizala SFRJ skolovane radne snage i dosta njih je dolazilo u primorje opet iz Beograda; Znaci krajem osamdeetih JU je imala onda prihode od turizma oko 4.5 milijarde dolara, a zvanicno oko 2.6 milijardi dolara ..
Sada Hrvatska ima prihode od turizma od oko 10 milijardi evra, jer su vrlo ozbiljno razvili turizam i to je vazan zamajac Hrvatske privred, i mesto gde se nalazi posao. U turizmu se mnogo radi ali ima neke „crkavice“ bolje nego nista ..jedan od glavnih magnata hrvatskog turizma je Goran Shtrok, on je nekada vozio auto relie ..taj je vazan za tu kakvu god Hrvatsku drzavu a i hotelijer koji je drzavne hotele koje je gradila SFRJ kupovao ispod cene 4-5 puta ..Na primer kupio je Dbv Ekscelsior za dva miliona dolara a on je vredeo najmanje osam ..
I na kraju nesposobnost drzave Srbije ogleda se i u potpuno nestrucno vodjenom poslu oko partnerstva JAT-a sa Etihadom. Air Srbija NECE moci
da leti u zemlje zap Evrope niti u SAD gde je veliko srpsko rasejanje.
kada su pitali iz SAD kada ce imati letove za Srbiju. Americke avio kompanije su trazile od SAD vlade da se to spreci jer ne zele vise Etihada nego sto ima sada ..to je razljutilo nase rasejanje i oni pitaju kako ce putovati do Bgd; vlada Srbije je porucila da se ide za Bgd preko Abu Dhabija i pozdravila ih „putujte dijasporo“ –kakva nevidjena drskost.
Za Vladimira Dž, ali i za druge diskutante
Slušajući šta sve ljudi pričaju o SFRJ često pomislim da nismo živeli u istoj državi.
Eto, i moji preci su bili kulaci, gazde, čorbadžije….
Na osnovu seta zakona nova vlast posle II sv. rata im je oduzela veliki deo imovine.( deo te imovine je dobila porodica nadničara sa šestoro dece; ta zemlja im je dobrodošla;ishranili su se, iškolovali decu ; na drugom delu je izgradjena fabrika u kojoj su radili moji rodjaci i sugradjani, a bogufala, što bi rekla moja baba, ostalo dosta i za nas; e, a tu imovinu smo stekli naseljavanjem po odlasku Turaka sa tih prostora….došli i dobili, a drugi su malo okasnili pa su se eto zaposlili kod nas i pomogli nam da se još proširimo i obogatimo)
I tu se sve završava. Nije bilo progona, šikaniranja, nikakvih neprilika. Članovi moje familije su živeli kao i svi ostali građani.
Dalje, vidim da vam je otac radio na železnici 40 godina…Zar toliko? Zaposleni na Železnici Jugoslavije su imali beneficirani radni staž, ako se ne varam,
Dalje, za solidarnu stambenu izgradnju se, ako se ne varam, izdvajalo oko 1% ličnog dohotka, Za 12 meseci to je 12% jednog ličnog dohotka. Za 40 godina to je 480 %, odnosno nešto manje od 5 ličnih dohodaka za ceo radni staž.
Roditelji su nam uz lični dohodak dobijali i obračun gde se po stavkama, lepo i pregledno moglo videti koliko se i zašta izdvaja.
Stanove su gradila preduzeća iz tekućih prihoda i to su bile investicije i knjižile su se kao osnovno sredstvo koje su davali svojim radnicima na korišćenje.Vlasnici stanova su bila preduzeća, a korisnici stanova su plaćali stanarinu. Posle 10 godina stanovanja su sticali stanarsko pravo, tj. ako napuste preduzeće ne vraćaju stan, nastavljaju da ga i dalje koriste, ali je vlasnik stana i dalje preduzeće.
Zapanjujuće je koliko o državi u kojoj smo živeli zapravo malo znamo.
Ta država nije bila idealna. Imala je mnogo problema.
Zamiščjena je kao država ravnopravnih naroda i narodnosti, ravnopravnih građana, kao država pravde i slobode i solidarnosti. Solidarnost je jedan od ključnih termina.
Da baš nije bilo tako, da je bilo devijacija, promašaja to je jasno.
Stasale su nove generacije. Nezadovoljne. Da li zbog odstupanja od ideala, zbog narastajuće raslojenosti….zbog čega su bile nezadovoljne? Šta im nije valjalo? Ili je to nezadovoljstvo zapravo bilo inspirisano nečim drugim?
No, nove generacije, nezadovoljne onim što imaju, šta rade?U krvi sve rasturaju.
Stalno se ponavlja: nije valjala SFRJ, nije valjala. Dobro. Ali zašto nije valjala? To zahteva ozbiljnu analizu, to je veliki, kompleksan posao.Batalili smo tu državu. Pitam se šta smo napravili posle toga.
Gde su u svemu tome disidenti iz SFRJ? Za šta su se zalagali, gde su bili kad se država raspadala, kakva je njihova uloga u svemu tome i kakva danas?
Gde su toliki disidenti koji su hteli slobodu da kažu i urade nešto bolje? Jel’ oni stoje iza sve ove nesreće….ili su državu prepustili nekom drugom? Kome?
I ovde nije reč o ideologiji. Reč je o neverovatnom suludom aktu rasturanja države u krvi, o nedostatku sposobnosti da se živi u zajednici, o naglom olujnom nedostatku sposobnosti da se saoseća, solidariše, o opštoj pomahnitalosti, I da je SFRJ bila koncentracioni logor, ne bi izazvala takvu pomamu..
Svi se bavimo SFRJ, ali preskačemo deo o razaranju….
Dakle, umeli smo da srušimo, ali ne umemo da gradimo .Kao obesna deca!
Disidenti u SFRJ….ah, zanimljiva priča. Medju njima su i oni koji su su 70-tih i 80-tih okupljali omladinu po stanovima i širili svoje ideje, svoje drugačije viđenje života i stvarnosti. O čemu su pričali? Za šta su se zalagali? O čemu su pričali 68-aši? Gde je danas omladina koju su podučavali? Gde su te ideje, nove, drugačije, bolje?
I još nešto. Nisu se samo socijalističke države branile od podrivanja svog društveno-ekonomskog sistema.
U kapitalističkim zemljama disidenti su bili komunisti i mnogi levičari. Znamo kako su prošli u Americi, ali im je bilo vrlo teško i u Evropi. Levičari su bili proganjani i diskriminisani, nisu mogli da se zaposle u državnoj službi ( denkverbot, berausverbot)…itd.
Razumem da se neko ne slaže sa komunističkom ideologijom, da nešto ne voli ( ali to su ljubavne stvari i o njima nema šta da se diskutuje), ali, očigledno za život to nije dovoljno.Moramo da znamo šta hoćemo i da to onda i napravimo.Znači, nije valjala SFRJ. Pa što onda ne napravimo nešto bolje? Ili ćemo generacijama da kavječemo?
Ljudi ne mogu bez zajednice. Šta je suština ljudskog društva, na čemu se temelji? Šta kaže nauka, antropologija, sociologija,istorija, psihologija, biologija, šta kaže filozofija?
I Vladimire DŽ, trebalo je da nešto naučite iz marksizma. Da kad nešto ne volite, kad se s nečim ne slažete, da bar znate šta je to! Doduše, bili biste izloženi opasnosti da postanete levičar, jer se dešavalo da mnogi koji počnu da čitaju Marksa ili neke njegove sledbenike postanu komunisti. To je rizik svakog učenja….mož’ da se desi da promenite pogled na svet i svoje stavove.
Za ecc – „Zalosno je to da zivite u zemlji iz koje svi hoce da beze.“
Od 1961 do 1971 samo u Zapadnoj Nemačkoj broj radnika iz SFRJ se povećao sa 16.000 na 410.000 radnika.
@ Katic, iskreno gospodine Katicu NE vidim kako u Srbiji zemlji sa tako malim zaradama i sa tako mnogo sirotinje moze da se razvija bilo kakva ozbiljnija privreda ..
Mislim da prvo mora da se uvede red i pravna drzava, pa tek onda da se vidi sta moze da se uradi ..
Mislim mi znamo; Preko nekih kontakata pitam Knezevica od Prijedora
Kako cete obnoviti tekstilnu industirju, to nam treba gospodine Katicu
treba nam ta milijarda evra koja moze da se zaradi od tekstila ..nemam
odgovor; Predlazem da Knezevic dodje u NY na Fashion week to je veoma vazno da se vidi sta se dogadja na svetskoj pijaci ..tekstila.
Dalje Srbija treba da smanji uvoz za najmanje oko milijardu i da zaradi jos milijardu negde …
a takodje treba da smenji oko dve milijarde evra deficit u drzavnom budzetu.
Uospte ne podrzavam Raduloviceve mere i novi zakon o zaposljavanju, i potpuno podrzavam sindikate ..zarade moraju da idu na oko 45 hiljada min…
tj min zarada mora da se uveca za 80-100 %, plata u juznoj Srbiji naravno ne moze biti ista kao i plata u Bgd gde su troskovi zivota kao u Parizu. a juzna Srbija ima za oko 40% nize troskove mislim ..
Krstic covek nesto radi ovih dana, ako ste primetili Dinkic nece da ga kritikuje sto je dobro, ali se sada javio neki Zagi ..da prica..
Ne mislim da u Srbiji moze da se govori o nekoj konkurenciji kada se NE znaju pravila ni rada ni poslovanja i kada vlada uglavnom zakon jaceg ..sudstvo nije u stanju da osudi lopove i ratne profitere nego ih pustaju da idu iz zemlje i pricaju Beograd grad na vodi sto je notorna besmislica jer to kosta …to je samo zamajavanje nego mora i Beko u zatvor; Za sada ga Vucic stiti a Dacic stiti svoje ..svi imaju svoje ..najnakaradniji primer je Milka Forcan ..koja svi znaju sta je radila i sta je bila ..neko kaze otac je bio udbas ..UDba ne postoji
od druga Staneta ..prema tome smesno je pricati. Krimosi su drzavnu bezbednost pretvorili u sta? A ova gospodja kojoj u svakoj zemlji sledi dozivotna robija ima sve privilegije. kada imate takve primere, onda je jasno da je rasprava o konkurenciji smesna ..jer nemate uslove da bi imali konkurenciju.
@Katic, iskreno ne razumem zasto je gospodja Vucic odabrala nekog Domagoja da mu daje dokumentaciju o tokovima novca ..to je meni neverovatno i groteskno.
Ona je bila vrlo oprezna mislim. Daleko od toga da sam pristalica;
Vucic je trebala vec 92e da ide u penziju ..a Milosevic da bude smenjen sa svom klikom ali nije moglo jer su drzali i policiju i vojsku …a u Srbiji se od prvih buna najbolje cuvaju samo svoja ledja. ovo naravno nema veze sa nasim divnim vladikom Radom koji je jedan u svijet .. i sa nama ciji je on bio Gospodar.
@Vladimir Dz;@ Vladimir
sta je dobro uradio MIlosevic? ne vidim nista dobro.
Kako moze gospodo i drugovi da bude dobro kada sirom otvorite vrata krimosima, kada proizvedete Miskovice, Karice, Kostice i ostale clanove kluba Sekspirova ulica.
Uopste NE znam sta hocete da kazete kada je globalizam u pitanju ..mislim da je to jos jedno lazno opravdanje. Zasto je Nato bombardovao nas ..zato sto su hteli svoj geo strateski pristup Balkanu ..mi smo bili slabi ..mnogi od nas su bili i onda i sada spremni da i rodjenu majku prodaju za jedan bolji „rucak“ i onda i sada. Kada su Srbi samostalno odlucivali o svojoj sudbini?
Kakva je razlika izmedju Rijeke i Trsta ..pa ta sto je Trst dobio dosta ulaganja
sa zapada posle drugog rata …u Trst smo svi isli da kupujemo koliko ono godina? Najmanje 30 godina je Jugoslavija isla u Trst po krpe, po razne druge potrepstine; Unosan je bio posao za Trscanske trgovce da zadovolje ukus
nove srednje klase u SFRJ ..koliko smo para ostavili Trscanskim trgovcima?
Da li je Tito kriv za nas povrsni snobizam? NE ..da li je SFRJ kriva? NEEE.
Ako neko od Vas dvojice hoce da mi kaze da je SFRJ bila neuspesna neka mi to pokaze u podacima a ne ovako emotivno i opisno.
Od kad su nacionalisti zgrabili vlast u Srbiji mi smo dragi moji svi u go..a
i lak smo plen za svakog globalistu ..ali globalizam i steta od istog u nasoj
prici nije uzrok vec posledica nase povrsnosti, neznanja, alavosti na pare,
gluposti ..
Znaci otvorena pitanja u ovoj raspravi su: koliko smo slupali novca za 30 godina u Trstu ..e tu je razlika izmedju Trsta i Rijeke gospodine Vlado ..prvo zap ulaganja a potom sve ostalo ..
Za nas ekonomiste velika pitanja su sada, kako organizoovati neku drzavu da ima posla i hleba za sve ..e sad neki ce imati vise a neki manje ali to su glavne teme ovih dana ..to moze da vam potvrdi i Katic.
Na primer u SAD, ja ne volim americki kapitalizam uopste jer je surov i kao buldozer rusi sve pred sobom, ali evo SAD, glavni poslodavac je drzava, i to je siguran poslodavac gde imate neka prava zagarantovana
Ne dao Vam Bog da radite u SAD za privatnog gazdu ..jer moze da bude mnogo gadno, a cim posao krene na nize, on covek mora da otpusta ..i ide redom, ko je poslednji dosao, taj ide prvi napolje ..to je pravilo; Ima o tome dosta li nema prostora …
Svi smo izasli iz drugog rata sa ogromnim oziljcima, ne znam mnogo porodica koje su se oporavile za 40 godina ..ima ih i to najvise u Beogadu. Stare Bgd porodice koje su imale kuce i stanoce pre drugog rata su povratile svoje ..
za 40 godina; Ali oni koji su spaljeni i pobijeni po zap. Bosni ..ili po Crnoj Gori ..
nisu se oporavili ..a dosao novi rat koji nikom nije trebao ..
Koliko su me puta pitali ljudi iz Evrope „Sta Vam je ljudi sta ste uradili sa onako divnom zemljom“? Sta bi Vi rekli ..znate mi smo slepci ..bili i ostali? neki ne svi ..ali kada se slepci docepaju vlasti ..bude to? Jer u mojim ocima i Tudjman i Milosevic dva glavna aktera raspada su bili to slepci.
I na kraju imati stalan posao i iskolovati potomstvo za svakog roditelja i odraslog coveka su dve najvaznije stvari…SFRJ je za jedan broj ljudi to uspela;
Ako zelimo da govorimo o uspehu SFRJ moramo da uzmemo statistike;
Profesor Marsenic (meni je bio prof na EF) je to odlicno obradio u svojim knjigama; moze da se poredi ..
I da podvucem ..NE branim SFRJ samo kazem da je to bila uspesnija drzava po statistikama od ovih malih drzavica prepunih nesrecnih ljudi.Zalosno je to da zivite u zemlji iz koje svi hoce da beze.
Ko god kaže da je ili državni ili privatni sektor efikasniji, nezna o čemu priča. Kao skoro svaki problem koji ima dve opcije, i jedna i druga su bolje za nešto ali ne za sve. Gomila ljudi, uključujući vas, vode debatu koja od dve opcije je bolja, umesto da se vodi debata za kakve projekte i biznise je koja bolja. Kao što ste rekli, za ogromne projekte i glavnu infrastrukturu kao što su putevi, internet, jedino država može da ih započne. Ali, kad tehnologija dođe do izvesnog nivoa, država prestaje da bude efikasna i onda je bolje da se prepusti privatnom sektoru da kroz konkurenciju podigne efikasnost. Naravno, neki sektori kao što su zdravstvo gde pružač usluge zarađuje manje što je efikasniji, moguće je da privatni sektor nikad nemože da bude efikasniji.
@grey owl – Ako misliš na današnje uzurpirano tržište onda si dobio loš signal da je tako stalno. Onda si u pravu jer nisi osetio i video bolje. Ali da si živeo u nekom društvu gde monopolisti ne diktiraju cenu novca onda bismo svi osetili kako tržište zapravo funkcioniše. Tu nema ovakvih deformacija da nam sportisti zarađuju daleko više od akademaca. Naravno ovo je neki ideal.
Bolje je imati bilo kakvo tržište nego ga ukinuti kao što je rađeno u socijalizmu. Barem bi termin ostao u narodnom sećanju.
Indijanci jesu imali tržište, čim su imali novac u vidu robe znači da je nekakvo tržište postojalo. Sem ukoliko nisi mislio na zabačena plemena u Amazoniji poput plemena Nukak-Maku. Ovi lovci nomadi su tipičan primerak društava koja nisu trgovala i samim time nisu znala za koncept novca i tržišta. Druge slične skupine ‘lovaca-skupljača’ koje su bile nastanjene na maloj terotiriji sa oskudnijim resursima, poput Yanomamo ili Jivaro, su bile prinuđeni da se bore sa suparnicima oko darova prirode koje su nalazili u pokretu. Ovi narodi nisu imali potrebu za novcem jer su svoje potrebe zadovoljavali na licu mesta. Novac pa samim tim i tržište se javilo kod onih naroda koji su živeli u ambijentu promenljivih godišnjih doba. Tamo gde si morao da ostavljaš višak kad dođe doba oskudice.
Svi indijanci jesu bila neka civilizacija.
Fora je u tome da tržište obezvređuje bilo čiji rad. Indijanci ga nisu imali (tržište) i bilo im je sasvim dobro. Ali, oni nisu bili civilizovani…
Za ecc-
Vi upoređujete SFRJ sa sadašnjom Srbijom, i zaključujete da je SFRJ bila ozbiljna zemlja. To je kao da uporedite FK Partizan i Čukarički, i zaključite da je Partizan ozbiljan klub. Da li je ozbiljniji…drugo je pitanje.
Ako mislite da je SFRJ neko ekonomsko čudo, za ono vreme, uporedite je sa drugim komunističkim zemljama:
Ipak, pretpostavimo da smo skrenuli levo kod Albukerkija, i preskočili, barem komunizam.
Da li bi onda bilo ovolike razlike u razvijenosti izmedju Donje i Gornje Štajerske, jugoslovenske i grčke Makedonije, Rijeke i Trsta…
Jedina razlika između ovih regija i gradova je u tome, što oni nisu imali zadovoljstvo da probaju naš put u komunizam, Dogovornu Ekonomiju, Samoupravni Socijalizam…
SFRJ je uvek više uvozila nego izvozila…kupovala je žito do sredine sedamdesetih godina…
Kažete: “Ozbiljna država”. I tako…dodje u neku zemlju Pretsednik te ozbiljne države…Doživotni.
Kažete: “SFRJ se raspala jer su tako odlucili Milosevic koji je na vlast dosao nekom vrstom politickog puca, i Tudjman koji je na vlast dosao preko namestenih izbora i uz pomoc hrvatske emigracije i Nemacke …”
Ozbiljnoj državi i priliči da se udruže dva, tako ozbiljna političara, da bi je razbila.
Verovatno su oni krivi i za raspad Čehoslovačke ili Sovjetskog Saveza.
Mislim da Srbiji nije bio potreban ni jugoslovenski, a kamoli komunistički eksperiment.
@ecc – „Vas otac nije dobio stan, a sta je dobio? Imao je sigurno radno mesto i mogao je da Vas skoluje ..to se zove uspeh.“
Ovaj deo teksta mi se tek sada pojavio.
Jeste imao je radno mesto i to veličate kao da je neki uspeh. U Kini milioni njih imaju radno mesto i rade za crne i crvene barone za bednu platu. To je za vas učene na marksizmu isto uspeh. Vi ne znate za bolje.
To što je godinama izdvajao za stan to su isto godine rada. Od njegove bruto plate se izdvajalo dosta za stambeni fond. Ako to valorizujemo, po današnjim nekim kriterijumima, i taj rad pretočimo u godine onda bi to mogle biti 5-10-,…20 godina života radeći samo za stan. Taj rad je neko pojeo. To su bili ljudi koje vi podržavate.
Moje školovanje nije bilo besplatno. Isto se od njegove plate izdvajalo za školstvo. Ali koji je to obim? Kako da procenimo šta je od njegovog rada realno otišlo u zajednički fond. Možda bi se njegov rad vrednovao mnogo bolje da je postojalo tržište? Možda bi se onda po tim kriterijumima izdvojilo mnogo više za njegove sinove. Ali vi komunisti to ne želite da znate.
Zato je svaki dijalog sa vama zapravo besmislen.
Ja nisam nikakav srpski nacionalista ako se pod to podrazumeva ono što su globalisti podmetnuli ovom narodu a to je – da svoje veličaš a da druge mrziš. Ja sam antiglobalista što automatski podrazumeva da volim svoj narod i da želim da svi moji ostanu Srbi doveka. Želim da i drugi narodi ostanu ono što su im dedovi bili a ne da nas globalisti pretaču u nekakve evropljane. Ja ne mrzim nikoga uprkos tome što su nam komunisti pobili sve muške glave u porodici posle rata, oduzeli sve što je generacijama stvarano i moje proganjali decenijama. Sve iz razloga što smo bili kulaci. Ljudi koji su imali dosta materijalno, sve svojim rukama stvarali i nikog najmili i tlačili.
Ja ovde ne srbujem i mi nismo srbijanci, mi koji smo srpskog porekla mi smo Srbi. Vi koji volite Jugoslaviju vi sebe nazivajte kako hoćete.
To što pričate za značaj i snagu Jugoslavije je simpatično. Ona je jeste bila ekonomski dosta jača nego kad saberemo ukupnu snagu odcepljenih republika danas. Ali ona je bila samo sapunica koja nije imala budućnost. Globalist dosta lako i vrlo često prave sapunice. To opijeni narod ne ume da prepozna. Živela je od stalnih dotoka kredita i njena snaga je nastala na osnovu transfera tehnologija donetih sa zapada. Bez tih tehnologija mi bismo bili na nivou jedne Bugarske.
Ja ne želim te vaše evropske standarde jer smatram da je to zamka. Radije bi živeo u bedi nego da budem rob evropskih globalista. Mislim da je EU veliko zlo. Ja ne želim od njih ništa.
Miloševića nisam voleo i to što pričate za njega nije tačno. Imao je dosta loših strana ali nešto i dobrih. Dobra strana je to što nije želeo da nam dođu ovde globalisti i kroje privredu kako oni žele. U prvom redu mislim na njihov kancerogeni bankarski sistem.
U svojoj knjizi: Put sukoba – NATO, Rusija i Kosovo (Praeger 2005), John Norris, ko je služio kao direktor za komunikacije kod Klintonovog Zamenika Državnog Sekretara Stroba Talbota tokom rata 1999 god, napisao je:
“Bilo je to Jugoslovensko odbijanje širim političkim i ekonomskim trendovima i reformama – ne stanje kosovskih albanaca – što najbolje objašnjava NATO ratove.“
Ovde je receno sledece „SFRJ je propala izmedju ostalog zato sto se zasnivala na socijalistickom pbrazovanju“ auuuu
Mi imamo dosta strucnjaka po svetu koji su izasli iz socijalistickog obrazovanja i rade rasejani u mnogim zemljama. Obrazovanje koje se moglo dobiti u Sov. Savezu u doba socijalizma je bilo sami vrh.
Sto se tice nasih drustvenih fakulteta, profesori su bili pod velikim politickim pritiskom, ali su pratili razvoj svojih oblasti i samo isli iz zemlje u zemlju ..
Koliko vidim diplomci tih socijalistickih fakulteta su vrlo brzo krenuli u
razne „ventures“ vrlo agresivno ..najbolje su prisvajali tudje, i krali drzavnu imovinu ..Ceo klub Privrednik u Sekspirovoj je tako nastao, na uspesnoj socijalisticki obuenoj kradji drzavne imovine.
Kakvi smo to mi ljudi?
Profesori koji su postali vlasnici privatnih skola po Beogradu su svi izucili socijalisticke besplaetne skole i fakultete. Jedini problem sa njima je
sto etiku nisu poznavali, mnogi. Nisu naucili u kuci ..a na studijama nije bilo etike ..to je bio najveci propust.
Iskreno gospodo i drugovi, ne znam sta je to socijalisticko obrazovanje ..vidim da svi oni odlicno plivaju u toj mocvari zvanoj politike propale Srbije.
@ vladimir Dz; najbolje je da dokazete statistickim podacima da je SFRJ bila drzava nunny .dajte podatke da je tako ..
Vase izlaganje je konfuzno; Govorite da ljudi u Srbiji izdvajaju za stanove i za niz socijalnih davanja i da ne koriste?
A kako i ko koristi sve sto se izdvaja u Nemackoj na primer?
Bojim e da Vi NE poznajete makro ekonomiju uopste. To se vidi iz svega sta ste napisali.
Ne kazem da je SFRJ bila idealna, daleko od toga; kazem da je to bila uspesna drzava jer se u periodu od 1950-1989 nacionalni dohodak uvecao vise puta;
standard je znacjano podignut. Govorim o proseku. Nismo imali velike socijalne razlike. Krajem osamdesetih, trebalo je razgovarati kuda i kako dalje, ali je
prevagnulo nasilje i pljacka. Politicka vrhuska se opredelila za plajcku i rat.
Za to nije odgovorna SFRJ odnosno ljudi kao na primer Ante Markovic koji je bio premijer.
Svi oni koji pokusavaju da porede kako je bilo i kako je sada neka sami sprovedu anketu. Jer zvanicne ankete se namestaju, ali pokusajte da razgovarate sa ljudima koje poznajete; po celoj SFRJ, koliko je srecnih, a koliko nesrecnih?
Uspeh neke drzave meri se dobrima koje ona stvara i kako ih dalje rasporedjuje. Od Milosevica Srbija se opredelila za model kradje po osnovu
politicke moci, a to vodi u propast. Svi smo zatocenici takvog izopacenog sistema u kojem se ljudi lazu i obmanjuju svaki dan;
Imate danas demonstracije, i imacete ih sve vise i vise ..jer glad NE moze dugo da se trpi a ostavlja veoma teske socijalne posledice.
Ako Vi V DZ rvrdite da su SFRJ rasturili tajkuni ..razmislite ..koji? tacno je rasturili su je oni koji su od nje imali najvise koristi. Ali klika Dacic, Nikolic Vucic svi proizvod devedesetih su i dalje na vlasti ..i zive u iluziji da su oni
„usrecitelji“ ..a da li su ..?
Znaci V DZ ako nesto tvrdite potkrepite statistikama bez toga ..nemate
ni jedan argument za Vase tvrdnje vec licni sentiment.
Vas otac nije dobio stan, a sta je dobio? Imao je sigurno radno mesto i mogao je da Vas skoluje ..to se zove uspeh.
Znate VDj ima mnogo ljudi kojima su za vreme drugog rata unistene kuce, spaljena imanja u NDHaziji na primer ..
i na mnogim drugim mestima ..posle drugog rata nije bilo nicega ..ali ljudi su imali nadu, volju i bili su mnogo bolji ljudi od ovih ..lezi lebu foliranata koji se igraju drzave (koja tone) a nocu vise po splavovima …i izigravaju neo kapitaliste. Na zalost kapitalizam u Srbiji NE postoji; postoji neka nakarada
gde novopecene gazde ljudima placaju minimalac, a sebi prisvajaju sve sto mogu tj bogate se bespostedno izrabljujuci ljude koji su prinudjeni da rade za bedu od 25 hiljada din. To je jos jedna srpska prevara ..i naravno da Srbe dragi moji niko u svetu ne uzima za ozbiljno..nas gledaju uglavnom kao luzere, folirante,ljude koji i rodjenu majku prodaju za pare.
Stavite nacionalizam na stranu, uporedite podatke SFRJ sa ovima koje imate sada. GDP, nivo zaduzenosti, GDP per capita, stopu nezaposlenosti, obrazovanje, podatke o kvalitetu med. usluga ..troskove zivota; zaposlenost, produktivnost. pismenost/nepismenost; Broj dece bez roditelja, samohrane majke, koliko imamo gladnih dece i odraslih? Koliko se hrani u narodnim kuhinjama? sve su to podaci koji stvaraju sliku o nama.
Srbija na zalost ide unazad i sada je negde na nviou koji je imala u JU pocetkom sedamdesetih. 40 godina su pojeli skakavci zbog svega sto nam se desilo od 87e do danas. Na zalost.
@Vlada;
Govorite kao tipican srpski nacionalista. Mozda se Vama ne svidja FNRJ i SFRJ ja samo kazem na osnovu cinjenica;
SFRJ je bila srednje razvijena drzava u Evropi. To nije bila idealna drzava, ali je bila drzava za kojom danas tuguje oko 18 miliona ljudi na prostoru bivse JU.
Mnogo razgovaram sa ljudima sa prostora bivse JU, a citam materjale koji se odnose na to vreme.
SFRJ je imala ozbiljne rezultate ..ovo se naravno ne svidja srpskim nacionalistima.
SFRJ se raspala jer su tako odlucili Milosevic koji je na vlast dosao nekom vrstom politickog puca, i Tudjman koji je na vlast dosao preko namestenih izbora i uz pomoc hrvatske emigracije i Nemacke ..
Srbi ili Srbijanci grade drzavu evo vec 25 godina i kakvi su im rezultati?
Meni je sve jedno kolika je i kako se zove drzava, ali ocekujem od te „XYZ“ drzave da moze da obezbedi evropske standarde bez sugestija iz Brisla?
A vi bi gospodo komentatori da srbiujete ali o tudjem trosku i to je ovde jedina istina.
Nema ni jednog ekonomskog pokzatelja u ovoj sada Srbiji koji moze da dostigne nivo koji je Srbija imala pre raspada.
Još malo u vezi Jugoslavije:
http://www.index.hr/black/clanak/jugoslavija-u-dvije-tisucitoj-kako-su-1969-zamisljali-buducnost/716526.aspx
Meni se čini da nigde na svetu nije moguće da se čovek uspinje, ukoliko nije na liniji elite.
Kako god, pošto narodi ovde veruju u bajke i upravo iščekuju deda-mraza, evo jedne prigodne muzičke numere iz vremena uklete Jugoslavije.
Mariana Mazzucato – The Entrepreneurial State (2011), cela knjizica je besplatno dostupna ovde:
Click to access Entrepreneurial_State_-_web.pdf
Ovo je rad koji je Macukato izmedju 2011 i 2013 razvila u knjigu pod istim naslovom.
„A core lesson of this pamphlet is the need to develop a new
industrial policy which learns from the past experiences in
which the state has played a leading, entrepreneurial, role in
achieving innovation-led growth.“
Поштовани Владимир Џ. Када сам вам дао подршку поверовах у ваш капацитет и свежину мисли. Међутим ово је бледа копија опште матрице излизаних фраза већ одавно депонованих на маргине историје!
ecc – A vi sebi dajete za pravo da nekome sudite da li je neko stekao dovoljno obrazovanje da bi pisao nešto o SFRJ? Pa iz onog što ste vi napisali vidi se vi da imate neko obrazovanje – ali je promašeno. Tu mislim i na većinu vaših kolega koji su obrazovani na marksističkim osnovama. Ono što ste učili na fakultetima je više bila ideologija nego primenjiva nauka. To ste i dokazali na praktičnom primeru jer su sve države koje su obrazovale svoje studente ekonomije na tom konceptu propale. Nije ostala ni jedna socijalistička zemlja u istočnoj Evropi. To je rezulatat vaše nauke. Srećom ja sam moj marksizam na mašinskom fakultetu prepisao pa samim tim nisam ostao indoktriniran.
Jugoslavija jeste bila Nanny state jer je bila socijalistička država. Po samoj definiciji kolektivističkih zajednica uloga države jeste da bude brižna i socijalna za pojedinca koji su na liniji vladajuće garniture. Ko se ne suprostavlja njihovoj superiornosti imaće svu brigu (nanny – dadilja) države; a za one koji su bili van te linije – zna se.
Ideja kolektivista (globalista) je bila da svako u društvu bude ovisan od države. Kad je svako ovisan, to jest ucenjen, onda se društvo lakše kontoliše. Kontrola je suština kod svake elite, ne novac i materijalna dobra. U posleratnoj SFRJ su to počeli da rade tako što su terali seljake sa zemlje. Preko 90% ljudi je nekad živelo na svojoj zemlji, to su bili nezavisni ljudi u odnosu na državu jer su imali sve svoje što im treba. Komunisti su terali ljude sa zemlje. Počeli su da pune gradove i da pretapaju seljake u radnike.
Posle par decenija pretapanja i ispiranja mozga dobili smo nov sloj ljudi koji su u načelu bili srećni – jer su imali socijalnu zaštitu i išli na more. Doduše nisu imali pojma da su sada postali trajno nesposobni da se samoodrže bez pomoći države. Sve veštine samoodržavanja su zaboravili i morali su u potpunosti da se oslone o volji države, tj elite. Sada su postali bezlična masa podobna za oblikanje jer su bili zavisni. Ako si uvideo prevaru, ili imao drugo mišljenje, bio bi označen u društvu kao disident i tvoj život bi postao pakao.
Tako jedno „srećno“ društvo se decenijama uljuljkivalo u blagodetima obilja. Ljudi su kupovali kola, išli u Trst, pravili megalomanske kuće na kredit, banjali se, išli na more,… dok sa druge strane uopšte nisu mislili da li je to održivo. Na stotine hiljade kuća i vikendica je sazidano tako što su ljudi uzimali kredite preko preduzeća dok sa druge strane ništa nisu radili da se ta ista preduzeća održe na duže staze. Niko nije šljivio za amortizaciju i nisu hajali da spoljni svet krupnijim koracima korača primenom novih tehnologija. Važno je da su se oni banjali i kupovali zapadne krpice dok nam sada sole pamet kako je to bilo bolje društvo. Rezultate njihovog umovanja sada osećamo.
Moj otac je 40 godina radio na železnici i celog života je izdvajao za stan. Stan nije nikad dobio iako je godine proveo izdvajajući. Njegov rad nije imao smisla. Za ljubitelje socijalizma, pa vašim aršinima, to je bilo pravedno društvo. Ja tvrdim da to nije tačno i da vi nas obmanjujete, doduše lažete i sami sebe. Milioni ljudi je izdvajalo za zdravstvo i školostvo iako nisu bili bolesni ni jednog dana ili nisu imali decu.
Mi nismo imali tržišni reper da odredimo da li su tolika izdvajanja opravdana. Samo znamo da su crveni tajkuni živeli isto tako dobro kao i njihovi zapadni pandami.
Zapravo izdvajanja su bila tolika da se ljudima ostavi tek toliko da žive. To istorija dokazuje. Uzimali su mnogo više nego što je ljudski rad proizvodio a vraćali su na male kašikice. Takvi ljudi su bili naviknuti, kao i svaka druga životinja, da je to normalno. Radio si marljivo a nisi imao predstave da ti je rezultat mnogostruko umanjen. Crveni baroni su te držali na dnu isto kao i ovi današnji crni. Nisi mogao da se uspinješ na lestvici ako nisi na liniji crvene elite.
Ta vaša SFRJ je inače bila eksperiment zapadnih finansijskih moćnika. Nije nastala kao slobodna volja njihovih građana, kako je nastala tako je i završila – po volji stranih tajkuna. Vi ste kao srećni građani uzimali strane kredite i sada je cela zajednica zavisila od stalne kreditne linije vaših neprijatelja. Zapravo vi niste ni znali da ste njihov eksperiment. Oni su vas održavali u životu novim zajmovima. To je bila klasična ponzijeva shema kojom i danas sve kontrolišu.
Kad su shvatili da je taj oblik kontrole društva neodrživ na duže staze, presekli su kreditne linije i eksperiment preoblikovali na ovo što danas rade sa EU.
Za ecc – SFRJ – FNRJ ne bi ni postojala da nije bilo Jalte i Crvene armije.
Država sa privredom samoupravljača (ZUR) i republikama sa pravom na samoopredeljenje do ocepljenja? To nije bila ni država ni privreda. Čim je umro Tito, raspade se ozbiljna država.
Kad su date političke slobode, svi se razbežaše iz ozbiljne zemlje, naravno osim „pametnih“ Srba. Nama su morali da zabrane da se, iako smo ostali sami, lažno pretstavljamo kao Jugoslavija.
Srbija je svoju nezavisnost izborila ustancima protiv Turaka, a ova sadašnja otcepljenjem Crne Gore.
Ne može se SFRJ sa „funkcionalnim“ Titom nazivati ozbiljnom državom samo zato što je ova neozbiljna.
Komičnost ove države i država nastalih na ovom prostoru je izazvana „ozbiljnošću“ bivše Jugoslavije.
Prosto je neverovanto sta se cita u ovim komentarima; Ima ovde ljudi koji nisu stekli potrebno obrazovanje o tome kakva je bila SFRJ, iz cega je ona nastala;
a ne secaju se te drzave, jer su bili veoma mladi kada je ona nestala.
Prosto je neverovatno koliko neki ljudi u vladi Srbije nemaju pojma sta se dogadjalo na nasim prostorima u poslednjih 200 godina –nije ni cudo u Srbiji je danas oko 50% stanovnistva funkcionalno nepismeno. To je tekovina neuspesnih vlasti od 87e do danas.
Jugoslavija NIKAD nije bila nunny state ..to je netacno. Posleratna JU gradjena je na principima da kazemo pravednijeg drustva; Kakve su ove male drzavice nastale iz te nekada srednje razvijene drzave, vidimo sada. SFRJ je bila pravednija, umerena drzava koja se shodno svojim mogucnostima trudila da u proseku obezbedi uslove za rad i razvoj. SFRJ je imala rezultate i bila je cenjena i uvazena zemlja; OD raspada SFRJ imamo oko 18 miliona nezadovoljnih i nesrecnih ljudi ..to kazem na osnovu niza razgovara sa ljudima iz svih krajeva bivse SFRJ ..oko milion je otislo u inostranstvu, oko dva miliona zivi bolje i zadovoljnije ..u Srbiji niko ne sme da sprovede ili objavi misljenje proseka, a prosek kaze: bolje se zivelo kada je bio Tito, bolje se zivelo pre Milosevica, bolje se zivelo za vreme Djindjica; Neki pominju ankete za koga bi glasala Srbija.
Ne znam nikog ko bi glasao za ove ili za DS nikog.
Sve nove drzavice pate od hronicnog prezaduzenja i drzave i pojedinaca; takva je situacija u Sloveniji i Hrvatskoj;
Ali ovde cu se skoncentrisati samo na Srbiju. Srbija je nekada bila srednje razvijena drzava u SFRJ; Danas je Srbija medju najkorumpiranijim, i samim tim i najsiromasnijim drzavicama u Evropi. U Srbiji su kompletno ugrozena ljudska prava, pravo coveka na dostojanstvo na zivot i na rad je ugrozeno.
Srbija ima dug od 25 milijardi evra? Guvernerka NBS ima platu od 680 hiljada dinara; Zena nije sigurna sta je njen posao, ali njena plata je 20 hiljada veca nego plata D. Shoskica, uz to treba platiti i dva savetnika sa EF-a.
Srbija je imala spoljni dug od oko osam milijardi 2000e godine.
U Srbiji se gladuje i kopa po kontejnerima ..sto je bilo nezamislivo u vreme SFRJ. U vreme SFRJ nisu deci prodavali drogu ispred skola, a to sve imamo danas u Srbiji ..
Ali da se zadrzimo u domenu makro ekonomije: Srbiji treba najmanje 400 hiljada radnih mesta do 2020, najmanje; DO sada je u Srbiji zatvoreno preko 600 hiljada radnih mesta;
Srbija ima deficit platnog bilansa od tri milijarde evra i drzavni budzet ima negativni saldo od dve milijarde evra.
Ne mislim da su svi drzavni sluzbnici problem. Problem je u samom vrhu; Drzava koja nije u stanju da se obracuna sa kriminalom i tzv carpet baggers i ratnim profiterima nije drzava nego je to joke ..
U Srbiji danas samo 10% ljudi misli da zivi u drzavi, svi ostali misle da zive
u zabokrecini ..to se moze cuti od pravih patriota, dok foliranti veruju
da su „usrecitelji“ i porucuju da se manje kuka ..a ja bas imam inspiraciju
da uzmem gusle i da zakukam iz sveg glasa jer ne volim da me niko pravi budalom.
Pa pošto već ljudi nisu sposobni za nešto bolje, zaista je najjednostavnije da se jednog dana probudimo u nekoj Super državi. Sa političkom policijom, jednom pravom religijom itd. Tragikomično je što i za to treba 150.000 godina „evolucije“. Sve sa reprizama.
Što se tiče Jugoslavije, ispada da je to bila sabotaža. Zbog koje nismo ozbiljno shvatili onu rečenicu: Bolje je biti bogat, nego ne biti.
I Srbija bi verovatno ulagala u razvoj, ali previše para potroši na održavanje status quo stanja.
Dobro, onda smo došli do tačke gde se razilazimo. Vi smatatre da je odnos države i krupnog kapitala zasnovan na parazitizmu dok ja smatram da je u pitanju potpuna simbioza. Vreme će pokazati ko je u pravu.
Shvatio sam i odakle dolazi vaša sentimentalnost prema državi. Nanny state zvana Jugoslavija je ostavila jake pozitivne utiske dok ste bili mladi. Svidela vam se socijalna strana Jugoslavije. Sa godinama živeći u Londonu već vam smeta beskrupuloznost njihovog sistema. Razumem vas u potpunosti, samo mi ponekad nešto zasmeta što izostavite ili nešto prenaglasite neopravdano.
Za Vladimira Dž. – Moj tekst nije sociološki i ne bavi se pitanjima kojima se Vi bavite u svojim komentarima. Napisao sam dosta kritičkih tekstova koji dodiruju političke i sociološke teme, i mislim da je moja pozicija jasna. Ovaj tekst je mnogo uži i on se bavi ulogom države u ekonomskom i tehnološkom razvoju i prikaz je jedne solidne knjige. Dakle, tekst se ne bavi položajem srednje klase ili zloupotrebom političke policije, na primer.
U tekstu sam jasno naveo da je veliki deo tehnološkog progresa iniciran potrebama vojne i obaveštajne strukture. U tekstu (kao i u knjizi) jasno piše da je odnos države i velikog kapitala više odnos parazitizma nego simbioze. Parazitizam je dosta jaka kvalifikacija. U tekstu piše da države prave promašaje, ali ne vidim zašto bih navodio promašaje. Zamislite da neko počne da pravi inventar promašaja privatnog sektora.
Poenta teksta je jednostavna – država, njen novac, vizija i inicijativa su faktori ekonomskog razvoja. Države koje tako rade određuju sudbinu onima koji tako ne rade. Ko to ne razume, završi kao Ukrajina ili Srbija na primer.
Za teme koje Vas interesuju, prikladnije je komentaristati npr. https://nkatic.wordpress.com/2010/02/24/ne-zivi-covek-samo-o-hlebu/. Hvala na komentaru.
Tekst vam je prožet hvalospevom uloge države u društvenom životu zapada. Stekao sam utisak da nije bilo države ljudi ne bi imali ni kiselu vodu na stolu.
Slažem se sa vama da je država inicirala mnoge bazne naučne projekte. To mnogi fanatični ljubitelji privatnog sektora uglavnom opovrgavaju ili pak u najmanju ruku ignorišu. Ono što ste vi preskočili da ukažete je da krupni kapital koristi beskonačne resurse države da bi se domogli gotovih rezultata tih projekata i da iste posle premesti u svoje razvojne centre. To je ključ svega i okosnica mog stava.
Država jeste krupni kapital. Profiti i pozitivni rezultati se kanališu u privatne ruke dok se neuspešni rezultati kumuliraju u vidu državnog duga koji će obični ljudi da plaćaju. Takođe će i sam razvoj istih tehnologija da plaćaju svi. To jest, jednim delom će i te kompanije ali ja bi mnogo više potencirao da mnoge insajderske kompanija ne plaćaju porez. Nije samo Epl kojeg sti naveli. To se više ne može kriti i spisak postaje sve duži i duži.
Slučajno ili ne, niste naveli ni jedan primer velikih državnih promašaja na zapadu. Najaktuelniji je Healthcare.gov sajt od par stotina miliona dolara. Od samog početka su stručnjaci upozoravali da je projekat neodrživ i besmislen. To je u sklopu moje priče iz predhodnih komentara da se namerno ide na gušenje srednje klase. Ovo će platiti obični ljudi jer – power to tax is power to destroy.
Sofisticirane tehnologije koje danas koriste najveće IT kompanije poput Epla ili Gugla jesu razvijene u državnim institucijama. To su strateške tehnologije za očuvanje globalizma i širenje orvelizma. Vidimo da su tu istu tehnologiju dobro proučili ljudi iz NSA pa ih koriste za špijuniranje građana sveta. Odakle im šifre za ulazak na sporedna vrata mreža koju koriste Gugl, yahoo, hotmail,….i ostali? Pa šifre i sporedna vrata su dizajnirali ljudi iz NSA još na početku razvoja mreža, oni su postavili temelje, a poluproizvod su predali ostalim na nadogradnju. NSA = Google = Apple = Microsoft = ….
Nemojmo preskočiti i nedavnu vest da je gugl postao zvanično član kluba Bilderberg. Više se ništa i ne krije i globalisti jasno pokazuju svojim robovima ko im je gazda.
Pozivi za smanjenje veličine države dolaze od onih koji nisu članovi insajderskog kluba. To su kompanije i lica koja se ne poklonili mračnoj ideji globalizma. Njihovi zahtevi su opravdani jer vide da će ih država ugušiti svojim nametima. Bolje rečeno, vide da će ih insajderi progutati kad-tad i da im je borba protiv debelog sloja birokratije uzaludna.
Vi ne razgraničavate kartele koji kontrolišu vlast i ostale koji kukaju da se guše. Vi to trpate sve u isti koš dok državu, u najmanju ruku, smatrate nezavisnim faktorom u društu. To je po meni naivno.
Ako ste dobro protumačili ovaj tekst – shvatićete i suštinu mog pitanja.
Potpuno je jasno zasto drzave Zapada preko korumpiranih elita vrse pritisak na siromasne drzave da smanje drzavni uticaju privredi. U siromasnoj zemlji jedino drzava ima snagu danesto pokrene. Gasenjem uticaja drzave bice nisteni prvredni subjekti siromasnih zemalja, a na njihovo mesto dolaze zapadne korporacije.
Ti se uvek ponavlja.
Vera u liberalizam je kao religija, to je oblik fasizma, mrznja prema slabima, ali izvor te mrznje nije kolektivitet nego „snazni pojedinac“. U danasanjem kapitalizmu svako je mali, debeli tuzni Firer koji sedi sa kantom sladoleda ispred TV-a ili Fejsbuka i veruje da je natcovek.
Za Sladimira – Inicijative o kojima govorite postoje, ali je do eventualne realizacije tih inicijativa veoma, veoma dug puta. To bi značilo promenu modela, a model se jako teško može promeniti. Hvala na komentaru.
Za Vladimira Dž. – Preciznosti radi, a da bi dijalog imao smisla, možete li mi reći gde ste našli moj stav na osnovu koga ste postavili pitanje: „Koji je interes države, za koju vi mislite da predstavlja narod, da tako brižno ulaže u sve te projekte ako znamo da na duže staze ostaju ogromni državni dugovi?“ Hvala na komentaru
Dozvolite mi da opet uzurpiram malo veći prostor, ali ja prosto moram da reagujem na ovo što je napisano. Počeo bi sa citatom čoveka koji je osnovao prvu fašističku državu.
„Fašizam bi ispravnije trebalo zvati Korpotizam jer je to spoj države i moći korporacija“ – Musolini.
Takođe bi se pozvao na termin koji se danas često upotrebljava u političkom svetu zapada:
http://en.wikipedia.org/wiki/Revolving_door_%28politics%29
Obrtna (okretna) vrata – Termin kojim se opisuju ljudi koji se došli na poziciji vlasti tako što su bili predhodno u vrhu korporacija, dok ovi koji napuštaju vlast odlaze na njihovo mesto. Ove rotacije su stalne i skavodnevica zapada dugi niz decenija.
Zatim bi se pozvao na mnoge izjave (ne)zvaničnika koji govore u prilog tome da su centralne banke na zapadu pod kontrolom privatnih lica. Imamo i brojne afere poput Libor skandala kojim se potvrđuje da privatni entiteti imaju ključnu ulogu u formiranju svih najznačajnijih ekonomskih parametara.
Moje nabrajanje u dokazivanju da ne postiji jasna granica kad prestaje privatni interes a kad državni bi oduzelo mnogo prostora. Ukratko, moja teza je da te granice i nema, tj krupni kapital jeste država.
Moja pitanja za Gosp Katića bi bila – Koji je interes države, za koju vi mislite da predstavlja narod, da tako brižno ulaže u sve te projekte ako znamo da na duže staze ostaju ogromni državni dugovi? Ko će da plati sve te državne dugove ako ste i sami naveli da neke kompanije ne plaćaju poreze? Da li će to biti obični građani ili kompanije? Kako smo onda došli u situaciju da manje od jednog promila zapada kontroliše ubedljivo najveći deo bogatstva?
Ja koliko vidim države zapada su prezadužene, dok sam u predhodnim komentarima ostavio link koji govori o velikoj sumi novca koji sedi of šor na privatnim računima. Zašto država onda barem ne spreči dalje odlivanje? Šta čekaju?
Ako je vama smešna Džefersonova retorika, za mnoge je ona bila vizionarska:
„Ako Američki narod ikad dozvoli da im privatne banke kontrolišu izdavanje njihove valute, prvo preko inflacije, onda preko deflacije, banke i korporacije će narasti oko njih, tako da će ljudima oduzeti svu imovinu, dok im se deca ne probude kao beskućnici na kontinentu koji su njihovi očevi osvojili“
Поштовани,г.Катићу
Располажете ли информацијама,које говоре о томе,да се у западној Европи,конкретно у Немачкој и Великој Британији,јављају иницијативе за „деприватизацијом“,одређених сектора?(Првенствено комуналних предузећа и железнице).Нађох податак да су се у више Немачких градова покренуле иницијативе за расписивање референдума на којима би се грађани изјаснили јесу ли за то да се електроснабдевање врати под окриље Владе,односно локалних самоуправа.Наводно је референдум у Хамбургу успео.Мислим да је и Беч морао да откупи водовод након што га је приватизовао,али нисам у то % сигуран.
П.С Морам признати да сте направили успешан маневар тиме што се више не бавите домаћим темама.Лепо сте нас „охладили“.
Искрено,ја се надам да је то заиста привремено.
Поздрав
Gospodine Katiću, mi u Srbiji imamo situaciju da nam međunarodna zajednica i njeni eksperti, finansijske institucije, ministri, savetnici…, godinama/decenijama govore kako država mora da izađe iz vlasništva u javnim preduzećima.
U isto vreme, te iste države, premijeri i savetnici su u vreme ekonomske krize ubrizgale milijarde dolara/evra svojih poreskih obveznika u kompanije koje, em su najveći krivci za tu ekonomsku krizu, em te države u tim kompanijama nemaju ni promil svog vlasništva (makar se tako deklarišu).
Nama se sugeriše da država nema udela u državnim/javnim preduzećima dok oni ulažu državne/pare građana u privatne kompanije?!
Je l’ to neviđeno licemerje ili sam nešto pogrešno povezao?
Mogu da se složim da država treba da izađe iz nekih preduzeća, u nekim privrednim granama, ali smatram da sektori poput energetike (rudnici, vodoprivreda, elektrane…), telekomunikacije, farmacije, IT, pa čak i u delovima poljoprivrede, koji su em strateški, em profitabilni, država treba da igra veoma aktivnu ulogu i da zadrži većinski paket akcija u tim preduzećima.
Da se razumemo, nemam ništa protiv stranih savetnika i ekonomista, startega, naprotiv, mislim da imaju dosta iskustva i znanja. Međutim, sumnjam u njihove dobre namere, odnsono oni su tu da izvuku maksimum profita koji mogu, bez obzira na dugoročne ciljeve i interese našeg društva.
I da, to što mi ne umemo uvek dobro da upravljamo državnim firmama/javnim preduzećima je samo reflekt nezrelosti naše političke „elite“ koja loše raspoređuje kadrove i kojima ta preduzeća služe za finansiranje stranaka.
Da nije bilo drzave ljudi ne bi znali da povezu dva kompjutera u jednu mrezu.
Za Filipa – Izneli ste dosta podataka. Budite ljubazni i uputite me na izvore iz kojih ste preuzeli ove podatke i koji su podloga za Vaše stavove. Hvala na komentaru.
„Jedna od ključnih i danas popularnih kritika države je da ona ne ume i nije u stanju da investira efikasno, niti je u stanju da prepozna i podrži buduće nosioce privrednog i tehnološkog razvoja.“
Koliki je procenat naucnih i istrazivackih projekata (posto se samo takvi spominju kao uspesni u tekstu, Google, racunarstvo, itd.) ciji su rezultati uspesno preneti u industriju i ciji „rezultati“ nisu umrli onog dana kada je zavrsen projekat? Video sam negde taj podatak ali ne mogu da ga pronadjem; koliko se secam bilo je nesto tipa 5-10%. Od tih koji zazive, koliko njih su zaista noioci privrednog i tehnoloskog razvoja? Mislim da je sve to svetlosnim godinama daleko od efikasnog!
„Profesorka Macukato u svojoj knjizi dokazuje da su države inicirale, osmišljavale, stimulisale, koordinirale i finansirale sve krupne projekte na kojima počivaju današnje moderne tehnologije.“
SVE krupne projekte? Finansirale da, inicirale moguce u nekim slucajevima, ali da su osmisljavale, stimulisale na neki nacin i koordinisale to vec mislim da nije realno. Koliko sam stekao utisak, ovde je rec o naucnim i istrazivackim projektima koji se svuda u svetu, iako neki finansirani od strane drzave, vode i osmisljavaju od strane naucnih institucija, univerziteta i sl. Razumem da to mogu biti drzavne institucije, ali one su izuzete od klasicnog drzavnog upravljanja i bilo kakve politike, i u njima vladaju potpuno druge vrednosti vrednovanja i napredovanja, gde je mesanje klasicne drzave minimalno ili nepostojece.
Npr. NASA. Finansira je drzava to je jasno, ali osim novca drzava nikada nije imala bilo kakav uticaj u NASA-i.
„Nije dakle reč o ambijentu, ili bar ne samo o ambijentu, već je reč o državnom novcu i aktivnom državnom mešanju u privredne procese.“
Meni ovo ne stima. Koji su to privredni procesi u koje se drzava mesa (mozda samo guranje para) koji imaju veze za naucnim istrazivanjima, univerzitetima itd, a koji uticu na istrazivanja?
Danas projekte osmisljavaju univerziteti i naucne institucije, drzava ih eventualno samo finansira.
Kao glavni primer u tekstu se spominje internet, koji ipak nije toliko bitan koliko je bitna globalna mreza (Web, WWW). WWW je nastao u drzavnoj instituciji (CERN), ali potpuno van bilo kakve inicijative, koordinacije ili upravljanja drzave. PageRank algoritam (Google) je nastao na Stanfordu (privatni fakultet), gde cisto sumnjam da se drzava mesa na bilo koji nacin (inace, originalan rad ne sadrzi nikakav acknowledgment za NSF).
Danas (a i kroz istoriju), u kljucnim naucnim institutima i IT kompanijama drzava je imala minimalan uticaj na istrazivanja i razvoj (NASA, Google, CERN, IBM, itd.)
„Samo u svetu modernih bajki se ekonomski i tehnološki uspeh i razvoj mogu ostvariti bez aktivne uloge države, bez njene vizije, energije i novca.“
Netacno. Sta je npr. sa Fejsbukom? YouTube-om?
Jedino sto je bitno je novac. Aktivne uloge drzave nema, vizije jos manje.
Dakle, jedino gde ja vidim ulogu drzave u svemu ovome jeste finansiranje fundamentalne nauke i tehnologije; To jeste itekako potrebno i veoma rizicno, i bilo kakva dobit je nepredvidiva. Ali tu smo daleko od bilo kakve efikasnosti drzave.
Meni je ovo super:
> Ako se ukaže potreba, ovaj brod lako će moći da se prilagodi humanitarnim misijama. <
http://www.glasamerike.net/content/us-new-aircraft-carrier/1791913.html