POLITIČKA (ZLO)UPOTREBA ANTISEMITIZMA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 27.02.2019.

Antisemitizam je ponovo postao velika tema u političkom životu Evrope, tema koja se sa periferije polako pomera (ili gura) ka centru političkih zbivanja.

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, tvrdi da je antisemitizam u velikom porastu u Evropi, da njegova eskalacija traje već godinama i da je reč o fenomenu kakav nije viđen još od Drugog svetskog rata.

U Londonu se Laburistička partija optužuje za institucionalni antisemitizam, uz dodatne tvrdnje da njen lider, Džeremi Korbin, zatvara oči pred tom činjenicom. Pre nedelju dana partiju je napustilo devet poslanika koji su antisemitizam u redovima partije naveli kao ključni razlog, ili jedan od ključnih razloga zbog kojih napuštaju laburiste. Ovakva vrsta pobune odavno nije viđena na britanskoj političkoj sceni.

Advertisements

Read Full Post »

POPULIZAM I LIBERALNI AUTIZAM – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 30.01.2019.

Liberalni demokratski poredak je u opasnosti. Srećom, vodeći zapadni mediji i uticajni intelektualci uspeli su da otkriju i demaskiraju vinovnike takvog stanja – za sve su krivi nacionalistički orijentisani populisti i naravno, Rusi koji ih podržavaju i podstiču.

Read Full Post »

SRBIJA, EVROPSKE VREDNOSTI I EVROPSKI INTERESI – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 31.12.2018.

Vlast je poslednjih nedelja pokazala da stoički trpi šamaranja i poniženja bez obzira na to da li dolaze iz Prištine ili Pariza. I ne samo da vlast to trpi već i odlučno i čvrsto odlazi po još. Takva tolerantnost i stoicizam nailaze na punu podršku.

Read Full Post »

DA LI JE DEMOKRATIJA MOGUĆA U SRBIJI? – objavljeno u dnevniku “Politika” od 18.07.2018.

Moderna demokratija je sistem koji obezbeđuje poštovanje ljudskih prava i jednakost građana pred zakonom, sistem u kome građani na slobodnim izborima biraju vlast i aktivno i neometano učestvuju u političkom životu. Da bi demokratija zaista funkcionisala potrebna je i kvalitetna politička elita, a tu je Srbija u velikom problemu.

Read Full Post »

DA LI JE PRAVOSLAVLJE KRIVO ZA SVE? – objavljeno u dnevniku “Politika” od 23.05.2018.

U okviru istraživanja koja publikuje Svetska banka nedavno je objavljen rad bugarskih autora Simeona Đankova i Elene Nikolove pod naslovom „Komunizam kao nesretni (drugi) dolazak“. Ovaj nespretni naslov (uz argumentaciju koja sledi) trebalo bi da sugeriše da je komunizam bio samo druga inkarnacija ili drugi dolazak pravoslavlja. Pozivajući se na Berđajeva i pojednostavljujući ga, autori iznose tezu po kojoj je komunizam procvetao na plodnom pravoslavnom tlu.

Read Full Post »

Standardi u javnom životu – naši i njihovi – objavljeno u dnevniku “Politika” od 03.01.2018.

Gvozdeno pravilo britanske politike je da se skandali vezani za političare ne mogu zataškavati kada uđu u javni prostor. Preko skandala se ne može preći i oni u pravilu znače privremeni prekid, a često i kraj političkih karijera. Ovo se odnosi na sve političare, bez obzira koliko bili moćni, koje ministarstvo vodili i ma koliko bili bliski premijeru ili premijerki.

Read Full Post »

Tehnologija zavere–objavljeno u dnevniku “Politika” od 06.12.2017

Da li je svet u raljama malog broja bogatih ljudi koji kontrolišu javni prostor i posledično upravljaju životima svih nas? Da li su takve teze samo trućanje dokonih gubitnika koji svoju paranoju hrane oslanjajući se na nepouzdane izvore? Ako zavere zaista postoje, kakvi su mehanizmi kojima se one sprovode, ko učestvuje u tome i kako je satkan veo koji zavere skriva?

Read Full Post »

O duhu poltronstva i podaništva – objavljeno u dnevniku “Politika” od 16.08.2017

U Srbiji, državi svakovrsnog diskontinuiteta, podaništvo, poltronstvo, često i beščašće, trajni su fenomeni. Menjaju se vođe, sistemi i ideologije, menjaju se granice države, menjaju se mehanizmi propagande, kontrole i represije, slabi ili jača uticaj spoljnih centara moći. Sve se menja, samo mehanizam vlasti koji počiva na udvorištvu ostaje isti i uvek sa istim, pogubnim posledicama po sudbinu države i njene budućnosti.

Read Full Post »

O državi i antidržavi – ovoga puta drugačije

Pre dve godine, prilikom jednog od boravaka u Beogradu, pokušao sam da promenim ličnu kartu i vozačku dozvolu. Svoje neprijatno iskustvo sam opisao u rezigniranom tekstu „O državi i antidržavi“ ( https://nkatic.wordpress.com/2015/10/27/o-drzavi-i-antidrzavi/). Prateći srpske medije, saznao sam da su procedure pojednostavljene i da iskustvo kakvo sam imao ne bi trebalo da se ponovi. Više iz znatiželje nego iz potrebe, odlučio sam da prikom narednog dolaska u Beograd to i proverim.

Putem interneta sam jednog dana zakazao termin za 11 sati u policijskoj stanici moje opštine. Stigao sam na vreme i službenica me je prozvala u 11:05. Kod sebe sam imao samo važeći pasoš i istekla dokumenta. Ovoga puta mi niko nije tražio uverenja, potvrde, izvode i sl. Iako su i lična karta i vozačka dozvola davno istekle, od toga nije napravljen problem, niko me nije korio niti mi je držao predavanje s tim u vezi. Za nekih 20 minuta su obavljene sve procedure i rečeno mi je da će dokumenta biti gotova za dva dana. Službenica je videla da živim u inostranstvu i dala je nalog da mi se dokumenta izdaju po skraćenoj proceduri. Tri dana kasnije otišao sam u policijsku stanici i podigao nova dokumenta.

Obradovala me je ova promena pa sam, korektnosti radi, poželeo da svoje dobro iskustvo podelim sa čitaocima. Naravno, moglo bi se još štošta popraviti, ali ovo nije trenutak za cepidlačenje već za pohvalu.

Read Full Post »

O ĆUTANJU ILI – NE DIRAM TE, NE DIRAJ ME – objavljeno u dnevniku „Politika“ 26.04.2017.

Iako se društvo u velikoj meri raspada i degeneriše, iako patološke pojave bujaju i dobijaju na snazi i učestalosti, iako se moralni i kulturni raspad društva podstiče sa raznih strana, u Srbiji kao da postoji zavera ćutanja. Godinama već ćute i oni koji to nikako ne bi smeli. Teško je poverovati da Srpska pravoslavna crkva ne vidi strašne društvene anomalije, ali se čini i da joj ne smetaju previše. Tako bar proističe iz (ne)istupanja najviših crkvenih velikodostojnika, kao i iz rutiniranih poslanica koje se šalju u etar povodom najvećih hrišćanskih praznika.

Read Full Post »

O lažnim vestima ili ko ima monopol na laž

Vodeći svetski mediji i zapadna politička elita zabrinuti su zbog lažnih (ili „lažnih“) vesti koje kolaju internetom. Kontrolori svetskog virtuelnog prostora poput Gugla ili Fejsbuka intenzivno rade na razvijanju algoritama koji bi trebalo da spreče širenje lažnih vesti. Ako nekome to možda izgleda kao početak cenzure, to je samo zato što opisane inovacije upravo to i jesu – uvod u cenzuru interneta i ogorčena borba da se monopol na laž, kao i do sada, zadrži u vlasništvu najuticajnijih zapadnih medija.

Read Full Post »

Na putu za srećnu (kolonijalnu) budućnost – objavljeno u dnevniku „Politika“ 29.03.2017.

Da li je Srbija tek na putu da postane kolonija, ili je na tom putu tako daleko odmakla da povratak više nije moguć? Da li je Srbija voljna žrtva tranzicionog kolonijalizma, ili joj je on nametnut? Da li su ovo razumna pitanja, ili je reč o antiglobalističkoj kuknjavi pametnjakovića koji ne razumeju ni moderno vreme ni logiku ekonomskih procesa?

Read Full Post »

Kompleks „svetskih” Srba – objavljeno u dnevniku „Politika“ 01.02.2017.

U tranzicionoj Srbiji uspostavljeno je pravilo po kome je sve što dolazi iz inostranstva uvek bolje od domaćeg. To nije percepcija koja se odnosi samo na investitore i kapital, već je u vezi i sa samim Srbima.

Read Full Post »

Novogovor u vremenu postistine – objavljeno u dnevniku „Politika“ 07.12.2016.

Svaki pokušaj kritike nametnutih političkih, ekonomskih ili vrednosnih klišea, moćni globalni mediji amortizuju odvraćanjem pažnje, prećutkivanjem, relativizacijom, i veštim, sistematskim političkim etiketiranjem. Takvo etiketiranje, taj pomalo orvelovski „novogovor“, do nedavno je odlično služio svrsi.

Read Full Post »

Surovi novi svet–objavljeno u dnevniku “Politika” 12.10.2016.

Tehnološki progres koji je krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka fantastično podigao kvalitet života zapadnog sveta, sada se okreće protiv njega. U sistemu u kome je interes profita važniji od čoveka i njegovog života, događa se ono što se moralo dogoditi – ogroman broj ljudi postaje višak – apsolutni, neuposlivi, nepotrebni višak. Tržište, kao vrhovni arbitar ljudskih sudbina, je presudilo – računari, roboti i algoritmi odnose pobedu. Tačnije, pobeđuju vlasnici tih tehnologija.

Read Full Post »

Izvori i geneza hrišćanskog seksualnog morala

Tokom prva dva veka širenja hrišćanstva utemeljena je doktrina na kojoj počiva seksualni moral koji crkva i danas propoveda – uz više ili manje tolerancije. Odnos hrišćanske crkve prema seksu nastajao je na nasleđu Starog zaveta i grčke antičke filozofije, ali je u prvim vekovima hrišćanstva taj odnos snažno obeležen i verovanjem u skori, drugi dolazak Isusa Hrista. Osnove hrišćanskog seksualnog morala se ne mogu razumeti izolovano od helenskog konteksta u kome se hrišćanstvo širilo.[1]

Read Full Post »

O razumevanju teksta, ili šta je pisac rekao

U srpskom debatnom i polemičkom prostoru vidljiv je nedostatak usredsređenosti na temu, digresivni način izlaganja i polemike, opširnost i repetitivnost bez ikakvog smisla i mere.

Read Full Post »

O državi i antidržavi

Postoje države koje poštuju svoje građane i koje im kroz svoje birokratske procedure olakšavaju i pojednostavljuju život. Postoje i države koje svoje građane sistematski maltretiraju. Ove druge nazivam antidržavama, a bojim se, na bazi iskustava, da je i Srbija jedna od njih.

Read Full Post »

Demokratija i meritokratija

Da li je demokratsko ustrojstvo uvek i svuda najbolji model političkog organizovanja i da li je bazni demokratski princip – jedan čovek jedan glas – jedini način na koji se može doći do stabilnog i uspešnog društva? Da li se volja većine može pretvoriti u teror nad manjinom? Da li u modernoj demokratiji bogata manjina može manipulisati demokratski proces? Da li je važniji demokratski proces, ili rezultat?

Read Full Post »

Da li je Evropa sišla s uma?

Postoje trenuci u istoriji kada se čini da ludilo nezaustavivo juriša, da se sve otima kontroli, da neka skrivena ruka gura svet u propast i da se haosu ne može stati na put. Trijumf zla i ludosti se uvek jasnije vidi u retrospektivi, uvek onda kada je previše kasno.

Nikada od kraja Drugog svetskog rata ludilo nije tako gospodarilo Evropom kako to danas čini. Evropa podseća na lutkarsku pozornicu kojom upravlja nevidljiva ruka, ili, u najboljem slučaju, na pozornicu kojom dominiraju umišljeni, ili možda ucenjeni politički Pigmeji.

Read Full Post »

Kada tranzicija ubija

Ekonomska politika može biti veoma opasna po zdravlje – čak ubitačna, i to sasvim bukvalno. Koliko god ekonomske krize bile duboke i teške, one ne ubijaju. Ubijaju moderni lekovi kojima se krize leče – šok terapija i politika velike budžetske štednje. Unesrećene porodice, trajno oboleli ljudi i na kraju izgubljeni životi, cena su takvog ekonomskog izbora. Za razliku od berzanskih pokazatelja i privrednog rasta koji pre ili kasnije vaskrsnu, mrtvi ostaju mrtvi i kada se privreda oporavi.

Read Full Post »

Toma Piketi u letu iznad osinjeg gnezda

Ne pamtim da je neka knjiga ekonomskog sadržaja naišla na takav odjek, kao što je slučaj sa knjigom Toma Piketija (Thomas Piketty) „Kapital u dvadeset prvom veku“[1]. Piketi je dirnuo u osinje gnezdo uvodeći u žižu debate uporno potiskivanu temu rasta nejednakosti u modernom kapitalizmu. Kako to obično biva kod ovakvih knjiga, o njoj žučno raspravljaju i tumače je ne samo oni koji su knjigu čitali, već i oni koji o knjizi sude samo na bazi sudova drugih, koji opet o njoj sude na bazi sudova trećih, itd..

Read Full Post »

Sećanje na sedamdesete

Preturajući po starim papirima, našao sam par putopisnih tekstova koje sam objavio kao student, pre više od 35 godina. Tekstovi po sebi nisu bitni i imaju sentimentalnu vrednost samo za mene. Bitan je, verujem čak veoma bitan samo društveni kontekst u kome su tekstovi pisani, i to je jedini razlog zbog koga sam želeo da ih podelim sa čitaocima.

Read Full Post »

Dvadesetprvi vek očima Dostojevskog [1]

O Rusiji i Rusima

Uzmite i to da se danas ratuje ne samo oružjem, nego i umom, a ova poslednja okolnost je, složićete se sa mnom, po nas veoma neugodna. (Dnevnik pisca 1873, str. 105)

Ili se konačno propiju ili, pak, za desetak rubalja više ostavljaju sve, beže nekuda, čak beže bez novca u Ameriku, da tamo „osete slobodu rada u slobodnoj državi“… Tamo, u Americi, njega nekakav gnusni preduzimač izrabljuje grubim radom, pljačka ga, pa čak i pesnicama tuče, a on posle svakog udarca srećno uzdiše: „Bože, kako su ovakvi udarci pesnicama u otadžbini grubi i nazadni, a kako su ovde plemeniti, prijatni i liberalni!“ (Dnevnik pisca 1873, str. 109)

Read Full Post »

Istorijski revizionizam i duga senka Frica Fišera

Povišena osetljivost srpske javnosti u vezi sa interpretacijom uzroka Prvog svetskog rata je razumljiva, ali je ponešto i preterana. Ne postoji analiza uzroka rata u kojoj Srbija može proći sjajno, ali je Srbija previše mala i beznačajna meta da bi se samo preko njenih leđa mogla uspešno promeniti slika o krivici za izbijanje Prvog svetskog rata.

Stogodišnjica izbijanja Prvog svetskog rata je zgodna prilika da istoričari zarade neku paru objavljujući prigodne knjige u očekivanju većih tiraža. Kada su istorija Prvog i Drugog svetskog rata u pitanju, svaki povod je dobar kao korak u procesu vršenja revizije prošlosti, u skladu sa novom konstelacijom snaga i savezništava. Najveća žrtva istorijskog revizionizma je uvek i sistematski Rusija. Ovaj trend je pogotovo vidljiv poslednjih dvadeset godina [1].

Read Full Post »

Sećanje na Beslan, ili Moskva suzama ne veruje

Dva teroristička napada u Volgogradu su me podsetila na tekst koji sam napisao pre mnogo godina, ali ga nikada nisam objavio. Tekst sam malo korigovao da bih ublažio gorčinu kojom je odisao 2004. godine, kada je napisan.

Read Full Post »

O Srbiji, melanholično

Ovo je izvod iz dugog razgovara-intervjua koji je sa mnom vodila profesorka dr Radmila Nakarada. Intervju je napravljen septembra 2013. Kraj godine mi se učino kao dobar trenutak da neke delove tog intervjua postavim na blog, naravno uz dozvolu dr Nakarade. 

Naša država kao da propada, tone. Zašto?

Drama Srbije je pre svega uzrokovana njenom nesposobnošću da upravlja sobom. Srbija sobom ne upravlja prvenstveno zato što to ne ume, a u drugom koraku i zato što joj to i sa strane, nesporno, otežavaju. Uprkos inostranom moćnom faktoru, krivica za propadanje Srbije ide pre svega na raboš nekompetentne i lenje elite koja je pokazala mali intelektualni, a ogroman udvorički i narcisoidni potencijal.

Read Full Post »

Škola i tržište

Kvalitet obrazovanja jedan je od najvažnijih faktora ekonomskog uspeha zemlje i u vezi sa tim postoji potpuna globalna saglasnost. Istovremeno, najveći broj država je nezadovoljan stanjem svog školskog sistema i pokušava da nađe odgovore na nove izazove vremena.

„Obrazovanje je toliko važno, da ga ne možete prepustiti samo jednom ponuđaču“. U ovom citatu, pod jednim ponuđačem se misli na državu, a citat je došao sa pomalo neočekivane strane – rečenicu je izgovorio nekadašnji švedski ministar za obrazovanje Per Unckel.

Read Full Post »

Trijumf dirigovanog jednoumlja – tekst pisan za Beogradski fond za političku izuzetnost [1]

Velika ekonomska kriza, ili velika recesija kako se sve češće naziva, dovela je do promena u osećanju života građana na Zapadu. Budućnost više nije onako izvesna i stabilna kako je to ranije izgledalo. Umesto plitkog trijumfalizma koji je dominirao od sloma socijalizma devedesetih godina prošlog veka, pojavili su se disforija, strah, sumnja i rezignacija.

Na trenutak je čak izgledalo da bi kriza mogla otvoriti konstruktivnu debatu o egzistencijalnim, sistemskim pitanjima modernog kapitalizma i današnjeg sveta. Nada je trajala kratko, a debata koja se vodi na vidljivom delu svetske pozornice (a samo je on važan) površna je i otužno ekonomistična.

Read Full Post »

Fleksibilno tržište rada, ili kako je čovek postao balvan

Jedna od najčešćih ekonomskih kovanica koja se danas mogu čuti je ona o fleksibilnom tržištu rada. Neprekidnim ponavljanjem ove kovanice koju više niko niti analizira niti dovodi u pitanje, ona postaje nova, prihvaćena mantra. U njoj je sadržana sama suština „novog“ kapitalizma i ona simbolizuje budućnost koja ne samo da se sprema, već je uveliko tu.

Read Full Post »