Feeds:
Članci
Komentari

U amfiteatru Narodne biblioteke Srbije, u ponedeljak 19.11.2018., Catena Mundi je organizovala razgovor o mojoj knjizi „Surovi novi svet“. Informacije o ovom događaju su na adresi:

http://catenamundi.rs/vesti/nebojsa-katic-u-narodnoj-biblioteci-srbije/

Ulaz je slobodan. Dobrodošli!

Advertisements

Veliki broj građana duboko je zagazio u klopku duga iz koje se ne može izaći bez velike traume. Kreditna politika koja je dovela do ovakve situacije ugrožava i stabilnost i razvoj srpske ekonomije, pa zbunjuje da država ne reaguje na ove opasne procese.

Kada se pogledaju bilansi banaka i kada se analizira njihova kreditna aktivnost, samo je jedan pokazatelj van svih proporcija, a i van pameti. Od kraja 2014. pa do septembra 2018. dug građana po gotovinskim kreditima se uvećao za 101 procenat.

Ludost ovakve kreditne politike jasnije se vidi ako se kreditiranje građana uporedi sa kreditiranjem privrede. U istom četvorogodišnjem periodu krediti privredi (po svim osnovama) porasli su za samo tri procenta, dok su krediti za investicije porasli za jadnih osam procenata. Banke nisu odviše zainteresovane da kreditiraju privredu, a pogotovo su nezainteresovane za kreditiranje investicija.

Građani danas duguju više po gotovinskim kreditima nego po stambenim kreditima, i više nego što privreda duguje po investicionim kreditima. Iskazana u evrima, potraživanja banaka po gotovinskim kreditima su krajem septembra iznosila gotovo 3,4 milijarde. U poslednje četiri godine dug građana je porastao za oko 1,7 milijardi evra.

Ovaj veliki skok je neposredna posledica budžetske štednje i rezanja plata i penzija. Kada država štednjom popravlja svoj budžet, neminovno stradaju porodični budžeti i budžeti privrede. Građani su pad kupovne moći ublažili zaduživanjem i time su privremeno odložili susret sa realnošću. Rast gotovinskih kredita i dodatna tražnja koja je time kreirana objašnjavaju i zbog čega Srbija nije upala u još dublju (efektivnu) recesiju od ove u kojoj je bila poslednjih godina.

Iz ugla zdravog ekonomskog razuma, najnezdraviji oblik kreditiranja su upravo gotovinski krediti. Pri tome, ovde nije reč samo o opasnosti od dužničke omče. Kada se bankarski krediti usmeravaju u potrošnju umesto u proizvodnju, pre ili kasnije to mora dovesti do neravnoteže između tražnje koja raste i ponude domaćih proizvoda koja ili stagnira, ili raste sporije.

Taj jaz se može zatvoriti ili rastom domaćih cena, ili rastom uvoza, ili kombinacijom ove dve loše pojave. Zaduživanje građana za sada nije dovelo do rasta cena jer je ukupna kupovna moć (iako uvećana kreditima) i dalje mala. Cene su ostale stabilne delom i zbog apsurdnog jačanja dinara kojim je usporen rast uvoznih cena. „Pomoglo“ je i što su krediti trošeni na turistička putovanja van Srbije.

Danas građani kako-tako servisiraju svoje kreditne obaveze jer su kamate relativno niske zahvaljujući niskim (međunarodnim) euribor stopama, dok je dinar ojačao u odnosu na evro čime je olakšana otplata kredita. To neće trajati večno i dužnici će se suočiti sa dvostrukim udarom – kamatnim i kursnim. Euribor kamate će početi da rastu kao što danas rastu dolarske kamate i to će povećati kamatno opterećenje. Još gore, rast euribora će verovatno dovesti i do pada dinara. Euribor neće rasti samo ako evropske ekonomije uđu u novu veliku krizu – ali to je najgori scenario i u takvom scenariju veliki pad dinar je neminovan.

Jedini način da država zaštiti svoje građane od potencijalne katastrofe je da se odrekne besmislice po kojoj očajni i osiromašeni građani sami najbolje znaju šta je za njih dobro, pa tobože donose racionalne odluke. Na nivou pojedinca takve teza i mogu proći, ali kada dužnička drama postane igrokaz sa desetinama ili stotinama hiljada dužnika, tada problem dolazi na vrata države, a ne na vrata tržišnih talibana i/ili bankarskih lobista.

Ako država želi da pomogne građanima, privredi i sebi, ona mora uvesti instrumente kreditne kontrole i usmeravanja. Mora se ograničiti pravo bankama da kreditiraju koga i kako hoće, bez obzira na efekte po ekonomiju i društvo. To bi podrazumevalo da se bankama sistemom kvota odredi koliko svog potencijala mogu usmeravati u koje svrhe.

Ideja bi morala biti da se primarno kreditiraju privreda i investicije i da se podrže mala i srednja preduzeća koja su najveća žrtva trenutnog sistema. Investiciono kreditiranje privrede dovodi do novog zapošljavanja, do rasta domaće proizvodnje i domaće ponude, i to je najzdraviji oblik kreditne aktivnosti. To je i jedini način da domaća preduzeća ne budu izbačena iz tržišne igre.

Država bi trebalo da zabrani i reklamiranje gotovinskih kredita kao što je zabranila reklamiranje cigareta, da zabrani valutnu indeksaciju i da zabrani vezivanje kamata za euribor, budući da se građanima kroz gotovinski kredit na raspolaganje stavljaju dinari a ne evra.

Predložena promena sistema kreditiranja nije recept preuzet iz propalih diktatura, već je nešto što su radile i rade sve ozbiljne države u fazama ubrzanog razvoja. Do osamdesetih godina taj isti model je korišćen i u velikom broju najrazvijenijih država.

Snimak mog gostovanja na Radio-televiziji Vojvodine na ovoj adresi:

http://media.rtv.rs/sr_ci/pravi-ugao/41452

U sredu 31.10.2018. na Kolarcu ću održati predavanje o tome kako se kreira novac.

Informaciju o predavanju i siže predavanja možete naći na ovoj adresi:

http://www.kolarac.rs/predavanja/misterija-novca-ko-zaista-kreira-novacpredavac-nebojsa-katicsreda-31-10-u-19-30-sati/

IMG-0ff6652af3097de73c9707d44fd29624-V.jpgIMG-ac948b53c92f767e74bbbf77ac6cb46d-V.jpg

 

CATENA MUNDI je organizovala razgovor o mojoj drugoj knjizi Surovi novi svet.

Sve informacije u vezi sa promocijom su na ovoj adresi:  http://catenamundi.rs/vesti/vece-nebojse-katica-u-lazarevcu/

Dobrodošli!!

 

 

Ako kojim slučajem kupite ugradnu rernu „Gorenje“, bićete vrlo zadovoljni, pogotovo ako rernu ne upotrebljavate. Otvaranje vrata rerne vas može uvesti u nevolju jer se lako može dogoditi da vam drška ostane u ruci i da se spoljno staklo razbije na hiljadu malih komadića. Za ovaj efekat nije neophodno ni da je rerna vruća … staklo (provereno) može pući i kada se otvara hladna rerna.

Kako to izgleda može se videti na donjim slikama.

image

image

Servis „Gorenje“ ima rešenje i staklo će zameniti o vašem trošku. Za staklo koje je puklo samo od sebe nestručnim otvaranjem rerne, garancija ne važi, sve i da je imate. Sasvim logično, jer vrata ste otvarali vi, a ne ljudi iz „Gorenja“. Zamena stakla je inače jeftina, i po usmenoj informaciji iz servisa košta 8,000 dinara. To jedva da je trećina cene nove, slične, rerne.

Dakle, sa rernama „Gorenje“ važno je razviti tehniku stavljanja i vađenja plehova, ali bez otvaranja vrata. Nisam probao, ali verujem da se takva tehnika može razviti strpljivim vežbanjem. Svejedno, kada koristite rerne „Gorenje“, nije na odmet imati pri ruci i usisivač, jer će vam dobro doći kada budete skupljali rasuto staklo.

NB – Pri izvođenju složene operacije otvaranja rerne niko nije nastradao.

Moderne ekonomije ciklično prolaze kroz periode recesija i sa tim fenomenom su naučile da žive. Velike nevolje nastaju kada se umesto cikličnih kriza dogode globalne, kataklizmične. U poslednjih sto godina svet se suočio samo sa dva takva događaja – sa Velikom depresijom iz 1929. i sa Velikom recesijom iz 2008. Kriza koja se danas najavljuje biće pre od ove opasnije vrste. Nastavi čitanje »

Dok strane investicije kuljaju u Srbiju, domaći zvaničnici egzaltirano predviđaju da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2018. biti veći od 4%. Ta stopa je toliko visoka da će čak dostići najnižu godišnju stopu rasta koju je Srbija imala u periodu 2001 – 2008. U tom osmogodišnjem periodu je prosečna stopa rasta bila oko 6%, dok u periodu 2009 – 2017. ta stopa nije premašila ni 0,5%. Nastavi čitanje »

Ališer Usmanov, ruski milijarder uzbekistanskog porekla, upravo je izgubio bitku za londonski fudbalski klub Arsenal. Usmanov je prošle godine ponudio milijardu funti kako bi otkupio 67 procenata udela od drugog vlasnika, ali je ponuda odbijena. Pre par dana, posle dugog natezanja, Usmanov je prodao svoj manjinski udeo u Arsenalu.

Da je Usmanov uspeo, pridružio bi se Romanu Abramoviču, vlasniku Čelsija, i dva najpoznatija londonska kluba bila bi u rukama ruskih oligarha. Kupovina zapadnih klubova je samo kockica u mozaiku ekstravagantnog trošenja novca ruskih tajkuna i u raskoraku je sa zdravim razumom i interesima ruske ekonomije. Nastavi čitanje »

Moderna demokratija je sistem koji obezbeđuje poštovanje ljudskih prava i jednakost građana pred zakonom, sistem u kome građani na slobodnim izborima biraju vlast i aktivno i neometano učestvuju u političkom životu. Da bi demokratija zaista funkcionisala potrebna je i kvalitetna politička elita, a tu je Srbija u velikom problemu. Nastavi čitanje »

Trenutni protesti i politizacija rasprave o akcizama i ceni goriva manifestacija su jeftinog populizma na pogrešnoj temi. Buka u vezi sa cenom goriva prikriva mnogo veće probleme od onih koji su na površini.

Seme današnjih problema posejano je na samom početku tranzicionih procesa u Srbiji. Bez ikakve strateške ideje o tome kuda i kako dalje, a suočene sa nestrpljenjem javnosti koja želi bolji život i to brzo, tranzicione vlasti su odlučile da građanima omoguće kupovinu jeftinih polovnih automobila nudeći im tako iluziju prosperiteta. Nastavi čitanje »

U izdanju Catene mundi je upravo izašla moja druga knjiga pod naslovom „Surovi novi svet“.

Osnovne informacije o knjizi su na sajtu Catene mundi – http://catenamundi.rs/shop/nebojsa-katic-surovi-novi-svet/

 

U okviru istraživanja koja publikuje Svetska banka nedavno je objavljen rad bugarskih autora Simeona Đankova i Elene Nikolove pod naslovom „Komunizam kao nesretni (drugi) dolazak“. Ovaj nespretni naslov (uz argumentaciju koja sledi) trebalo bi da sugeriše da je komunizam bio samo druga inkarnacija ili drugi dolazak pravoslavlja. Pozivajući se na Berđajeva i pojednostavljujući ga, autori iznose tezu po kojoj je komunizam procvetao na plodnom pravoslavnom tlu. Nastavi čitanje »

U utorak, 08/05/2018, Argentina je ponovo zatražila finansijsku pomoć MMF-a kako bi sprečila kolaps pezosa, drastičan pad deviznih rezervi i pokušala da izbegne novu, veliku valutnu krizu. Po ko zna koji put gledamo isti argentinski film čiji kraj nije bilo teško predvideti.

O putu kojim Argentina ide pod novom ekipom „naklonjenoj biznisu i tržištu“, pisao sam pre tačno dve godine u tekstu „Argentina u raljama ushićenih finansijera … ponovo“

(https://nkatic.wordpress.com/2016/05/14/argentina-u-raljama-ushicenih-finansijera-ponovo/).

Argentina je još jednom pokazala šta se događa državama koje budžetski deficit finansiraju stranom valutom, ili još opštije, kada se država,  privreda i/ili građani zadužuju u devizama kako bi se finansirale obaveze u domaćoj valuti.

Analitičari globalnih zbivanja upozoravaju da svetu ponovo preti hladni rat u čijem su epicentru udružene zapadne sile na jednoj strani, i prilično usamljena Rusija, na drugoj. Čini se da je to preblaga ocena onoga što se zbiva na svetskoj sceni. Ne samo da je hladni rat odavno počeo i da se svakim danom pojačava, već je otvoren još jedan novi front. Na tom frontu, za sada samo ekonomskom, sukobljavaju se SAD i Kina. U velikoj slici stvari, ovaj drugi sukob bi se mogao pokazati još opasnijim po globalnu ekonomsku i geostratešku stabilnost. Nastavi čitanje »

Pre šest godina sam napisao tekst „Dobri i loši đaci Karla Šmita“.  Danas, kada svet kliza ka novom velikom ratu, Šmitova politička misao je najbolji putokaz za razumevanje procesa koji su na sceni.

https://nkatic.wordpress.com/2012/06/04/dobri-i-losi-daci-carla-schmitta/

Молитва разочараног Исуса

Оче, кад опет навру

сумње и страдања страсна

и кад ме означе опет

крваве стигмате твоје,

удијели милости своје

још једном знамења јасна:

осмијех на насушну муку

и врели жар занесења

што у виђења красна

обраћа сва искушења

и сумње, и страдања страсна.

 

А када грчеви мину

и када скршено тијело

остави своје распело,

твоме посљедњем сину

подари меку топлину

сумрака душе и свијести.

Прекрати му снаге за нова

лутања, нова прегнућа,

прекини гласове зова;

рашчарај скупу врлину

пророчких надахнућа,

чудесних исцјељења;

утишај милосном руком

помаму румених врења

и одјек лажљивих слава,

и пошаљи на уморну душу

благодат заборава

и покров мутна смирења.

 

Па нека душа врлуда

међи свијести и сјене

шумска муцава луда

што заман повратку тражи

путеве затрављене;

нека, гаврани врани

по мутном и ниском небу,

гракћу нада мном дани

и умиру дозивā јеке

– а крилом да не такну мене!

Владан Десница

Komitet za strane investicije republike Srbije (KSIRS) je, posle detaljne analize troškova i koristi, odlučio da privrednom društvu „Continental Automotive d.o.o.“ dodeli 9.500.000 evra za osnivanje Centra za istraživanje i razvoj koji će biti otvoren u Beloj Palanci. Komitet je procenio da će osnivanje pomenutog Centra pomoći da se zaustavi odliv mladih inženjera koji su sa juga Srbije godinama odlazili ili u inostranstvo, ili u Beograd i Novi Sad. Nastavi čitanje »

U poslednjih godinu dana kurs je sa oko 124 dinara za evro ojačao na oko 118, dok je prema dolaru sa 116 ojačao na oko 96 . Na ovom nivou dinar je poslednji put bio u trećem kvartalu 2014. U jednoj od najjadnijih evropskih ekonomija koja je godinama na ivici recesije i u kojoj je u 2017. deficit tekućeg bilansa dupliran, ovo bi se moglo okarakterisati kao samoubilačka politika kursa. Sve ovo je već viđeno i skupo je plaćeno. Nastavi čitanje »

U poslednje tri godine zaposlenost u Srbiji je porasla i to pokazuju različiti statistički parametri. Kako je reč o periodu tzv. fiskalne konsolidacija (stezanja budžetskog kaiša), rast zaposlenosti u takvim uslovima jeste uspeh i u tu ne može biti dileme. Dilema je vezana za objektivnu meru tog uspeha kao i za širi ekonomski i demografski kontekst u kome je do rasta zaposlenosti došlo.

Čini se da „osećanje ekonomskog života“ odudara od optimizma koji politika dnevno emituje pozivajući se na veliki pad nezaposlenosti. Veliki je nesklad između anemičnog ekonomskog rasta i drastičnog pada nezaposlenosti, veliki je nesklad između neodmerenog samohvalisanja srpskih zvaničnika i ukupnog stanja ekonomije koje za tako egzaltiranu hvalu ne daje mnogo osnova. Taj vatromet neodmerenih izjava blokira ozbiljnu debatu i gura pod tepih ogromne ekonomske, socijalne i demografske probleme sa kojima je Srbija suočena. Nastavi čitanje »

U Trebinju, u organizaciji Eparhije zahunsko-hercegovačke i primorske, upravo je završen simposion o teologiji u javnoj sferi. Sa velikim zadovoljstvom sam učestvovao na ovom interdisciplinarnom skupu i ovom prilikom se zahvaljujem organizatorima na odlično pripremljenom i realizovanom skupu. Zahvaljujem se i sjajnoj, angažovanoj publici koja je doprinela odličnoj atmosferi na skupu. Iz Trebinja, u kome sam bio prvi put, nosim najlepše utiske.

Kompletan snimak svih sesija možete naći na ovoj adresi:

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=38621

Gospodin Boris Begović, gospodin Rastko Jović i ja smo učestvovali u panelu pod naslovom “Pravoslavna etika i duh kapitalizma: da li pravoslavni narodi propadaju?” Snimak možete pogledati ovde:

Kao sve ozbiljne i odgovorne države i Srbija je za 2018. zacrtala dva cilja hvale vredna. Prvo, NBS planira (kao i prošle godine) da inflaciju održi na niskom nivou od oko tri procenata. Drugo, vlada Srbije planira budžetski deficit od svega 0,6 procenata BDP-a. Ima li ikoga ko može naći zamerke ovako odgovornoj monetarnoj i fiskalnoj politici? Čini se da nema pa ću pokušati ja. Nastavi čitanje »