Feeds:
Članci
Komentari

https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3211/drustvo/5025846/par-nepar-na-zelenom-mostu.html

 

Građani Beograda se godinama guše u smogu i svako ko može da bira izbegava posetu Beogradu u zimskim mesecima. Ovo potvrđujem i vlastitim iskustvom. Situacija je svake godine sve gora, a nemar prema zagađenju jedna je od onih loših konstanti koju ni jedna beogradska vlast nije ni pokušavala ozbiljnije da promeni. Ima li rešenja, makar i privremenih?

Kratkoročno gledano, vlast ima dve mogućnosti. Prva je, i vlast to već radi, da objasni građanima kako je u nekim stranim gradovima situacija još gora nego u Beogradu. To bi moglo da obraduje onaj deo građana koji mnogo lakše diše kada zna da se u susedstvu, ili tamo negde, diše još teže. Druga mogućnost je da se problem delom olakša uvođenjem sistema par-nepar koji bi smanjio broj vozila koja se dnevno nalaze na ulicama Beograda. Sistem je poznat i funkcioniše tako što se privatni automobili mogu voziti svaki drugi dan u zavisnosti od poslednjeg broja na registarskoj tablici. Nastavi čitanje »

https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3226/ekonomija/5018926/o-krizi-ekonomske-nauke.html

Tomas Karlajl, škotski mislilac iz XIX veka, u nekoliko svojih eseja ekonomiju je nazivao jadnjikavom naukom (dismal science). Njemu se pripisuje (verovatno pogrešno) i da je autor poznate pošalice na račun ekonomista po kojoj papagaj, kada nauči reči ponuda i tražnja, postaje ekonomista.

Bez ambicije da se u cinizmu takmičim s Karlajlom, u jednom dugom eseju od pre osam godina, kritikovao sam (pomalo rezignirano) skolastičke rasprave srpskih ekonomista. Kritikovao sam njihovo bekstvo s terena „primenjene“ ekonomije u udobnu zavetrinu političke filozofije, ideologije pa i frazeologije. Iako je kritika bila oštra i neugodna, u njoj ni danas ne bih ništa promenio ali bih je, pravde radi, stavio u širi kontekst vezan za tužno stanje ekonomske nauke u svetu. Ovo je kratki izvod iz pomenutog teksta: Nastavi čitanje »

EPS je na putu da postane akcionarsko društvo i to je prvi korak u pravcu njegove delimične ili potpune privatizacije. U Srbiji, bar kada su veliki sistemi u pitanju, reč privatizacija služi kao eufemizam za prodaju preduzeća strancima. Mora biti da ljubitelji rasprodaje svega postojećeg s ushićenjem čekaju taj sretni trenutak kada će se Srbija ratosiljati još jednog državnog balasta i tako osvežena i ekonomski pročišćena nastaviti putem svoje afrikanizacije. U opštem haosu, domaćem i globalnom, prodaja EPS-a bi mogla proći lakše nego u nekim mirnijim vremenima. Nastavi čitanje »

Ekonomske poruke koje evropski lideri šalju svojim građanima, iako pesimistične, groteskno umanjuju stvarne rizike kojima je Evropa danas izložena. Procena po kojoj bi se kriza u Evropi mogla završiti blagom recesijom krajem ove godine i tokom 2023. je, bojim se, u domenu ekonomskih fantazija. Najveće opasnosti po sistem prete ne samo iz sfere realne ekonomije, već (ponovo) iz dubina finansijskog sistema. A šta se u tim mračnim dubinama nalazi i kakve sve opasnosti odatle vrebaju više je u domenu slutnji nego znanja. (Finansijski ambis pred kojim se Ujedinjeno Kraljevstvo našlo pre par dana, nagoveštaj je onoga što može doći i nije samo odraz nekompetencije „mapetovaca“ koji danas vode UK.) Nastavi čitanje »

Srbija je jedna od najslobodnijih država Evrope. Njeni stanovnici imaju retku i dragocenu privilegiju da sami odlučuju da li, i u kojoj meri, žele da poštuju zakone. Ta privilegija nije karakteristična samo za podanike, već i za one koji zakone sprovode. I oni imaju tu hvale vrednu slobodu da odlučuju hoće li zakone uopšte sprovoditi. Nastavi čitanje »

Veliko resetovanje, taj novi početak istorije koji je Svetski ekonomski forum (SEF) najavio 2020, konačno dobija svoj puni smisao. Iz frazeološke magle o pravednijem društvu, humanijem kapitalizmu, ekološkoj zelenoj agendi i održivom razvoju, pomaljaju se zastrašujuće konture novog sveta kojim upravlja sve vidljivija ruka nevidljive elite iz senke. Poznati, bizarni slogan SEF-a po kome se građanima sveta obećava budućnost u kojoj će “posedovati ništa” i biće srećni, polako se realizuje – bar kada je prvi deo ovog slogana u pitanju. Nastavi čitanje »

Zapadne ekonomije su na ivici recesije i to bi trebalo da bude zabrinjavajuća vest … osim za najmoćnije zapadne poslovne pa i neke političke strukture. Ako bude sreće, ako se ekonomske i geopolitičke karte nameste kako treba, umerena recesija će pomoći ostvarenju njihovih ciljeva, koje nije baš mudro javno deklarisati. Nastavi čitanje »

Moj pogled na ostavku Borisa Džonsona iz malo drugačijeg ugla.

https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3317/svet/4889788/neslavan-kraj-borisa-dzonsona.html

Poslednji premijerski dani Borisa Džonsona prošli su u mučnim poniženjima i to je najupečatljiviji deo ove skandalozne sage. Šta se to događalo u Džonsonovoj glavi i kakav je to mentalni sklop koji nije u stanju da objektivizuje svoju poziciju i da bar minimalno zaštiti sopstveno dostojanstvo i dostojanstvo funkcije koju obavlja? Odakle potiče takva odvojenost od stvarnosti, prevelika čak i za ljude koji se bave politikom i često naginju sociopatiji? Ako se Džonsonove lične osobine ostave po strani, deo objašnjenja je vezan za klasnu strukturu britanskog društva i obrazovni sistem koji tu strukturu održava. Nastavi čitanje »

Kada su lideri Evropske unije doneli odluku da Ukrajini i Moldaviji dodele status kandidata za prijem u EU, a da izostave Gruziju, razočarani građani Tbilisija izašli su na ulice, demonstrirajući protiv svoje vlade koja ne čini dovoljno da ih približi EU. Ova groteskna odluka izazvala je nezadovoljstvo i u zapostavljenom regionu Zapadnog Balkana, koji već decenijama čeka na prijem u EU.

Odluka EU je groteskna jer su Ukrajina i Moldavija dve države s najnižim BDP-om po stanovniku u Evropi i do juče su tretirane kao tzv. neuspele države. (Neuspela države je kovanica koja se koristi u političkoj teoriji i ublažen je prevod grublje engleske sintagme.) Farsa je tim veća što je ovde reč o ciničnom, propagandnom gestu, budući da malo kome u EU pada na pamet da ove države zaista i primi u svoje članstvo. Nastavi čitanje »

Na velikim mukama su NATO države okružene sa svih strana agresivnim neprijateljskim silama. Pred nemilosrdnim nasrtajima svojih moćnih protivnika, NATO pokušava da nekako ojača svoje skromne vojne kapacitete i da unapredi i inovira mehanizme odbrane. Kolektivna odbrana bi se, kako se najavljuje, sada mogla proširiti ne samo na vojnu, već i na ekonomsku sferu. U tako proširenom kontekstu, svaki ekonomski pritisak na jednu NATO zemlju (sankcije, carine, ekonomska uslovljavanja i sl.) mogao bi biti tretiran kao napad na sve članice alijanse i aktivirao bi kolektivne odbrambene ekonomske mehanizme koji se planiraju. Nastavi čitanje »

Rast svetskih cena se ubrzava i inflacija je danas na nivou kakav u većini razvijenih zemalja nije viđen već četrdesetak godina. U jučerašnje, bajate priče o rastu cena kao prolaznom fenomenu više niko ne veruje. Istovremeno, samo naivčine mogu poverovati i u tezu da je na sceni „Putinova inflacija“ izazvana ratom u Ukrajini i rastom cena energenata. Inflacija je tu jer su je zapadne ekonomske i političke elite želele. Na čemu se bazira ovako radikalan stav? Nastavi čitanje »

Moja prepiska s NIN-om se okončava, bar se nadam. U prošlom broju (5.5.2022.) NIN je odgovorio na moj raniju reakciju (28.4.2022), a danas je NIN objavio i moj novi dopis. Nažalost, nisam mogao da prenesem raniji NIN-ov odgovor, ali verujem da će iz mog „odgovora na odgovor“ biti jasno šta je NIN otpisao meni. Istine radi, NIN je objavio moje odgovore bez skraćivanja ili promene naslove, a današnji odgovor je objavio iako, verovatno, nije bio dužan da ga objavi. 
Nastavi čitanje »

Za slučaj da nekoga to interesuje, NIN je danas objavio moj odgovor na tekst iz prethodnog broja u kome sam bio glavni junak.

KAKO NIN OBMANjUJE SVOJE ČITAOCE

Da li su novinari NIN-a postali udruženje za blaćenje ljudi po narudžbini? Da li je NIN ozbiljan nedeljnik ili klizi u tabloidni brlog uobražavajući da je reputabilna novina? Na osnovu sopstvenog iskustva počinjem da verujem da je u pitanju ovo drugo. Nastavi čitanje »

Сретан празник свима који славе и свако добро свима без обзира да ли славе или не.

Kada ste malo zločesti kao ja, onda vam preko NIN-a pošalju poruku i stave vas na prvu stranu. U današnjem NIN-u je kroz tekst pun insinuacija i konstrukcija objavljeno da sam i ja jedan od suvlasnika proskribovanog „Nitesa“. To je notorna laž. Čak ni nadobudni amateri iz NIN-a ne mogu biti baš toliko nesposobni pa da nisu u stanju da utvrde bar vlasničku strukturu grupe koja je potpuno otvorena i jasno se vidi ko je vlasnik. A možda ih ja precenjujem? U svakom slučaju, moj komentar služi i da podstakne ponekog da potrči i proveri šta to u NIN-u piše. To je dobro za tiraž.  

http://nin.co.rs/pages/article.php?id=102362065

Ne, Srbija ne bi smela da se pridruži sankcijama Evropske unije koje su usmerene prema Rusiji, kao što nije trebalo ni da se ponižava tihim uvođenjem sankcija Belorusiji. Sankcije su instrument rata, često su razornije i od bombi a Srbija nije u ratu s Rusijom, kao što nije u ratu ni s Belorusijom. Srbija nije članica Evropske unije, nije čak ni u njenom predvorju da bi je to obavezivalo da sledi kaznenu politiku te zajednice.

Onaj deo javnosti koji se protivi uvođenju sankcija polazi od toga da je Rusija istorijski saveznik i prijateljska zemlja koja je jedini zaštitnik Srbije u Savetu bezbednosti UN. Rusija je i važan faktor domaće energetske sigurnosti. Ovoj vrsti argumentaciji nema se šta zameriti. Ona ima svoje elokventne tumače i dobar deo javnosti tu argumentaciju dobro razume. Nastavi čitanje »

Besmisleno je i detinjasto iščuđavati se licemerju i bestidnoj propagandi koja prati izveštavanje zapadnih medija o ukrajinskom ratu. Mediji samo rade svoj posao, isto onako kako su to radili tokom jugoslovenskih ratova i razaranja Iraka, Sirije, Libije ili Avganistana, na primer. Njihov posao jeste da promovišu interese globalističke elite i da podržavaju njenu politiku. A kako se radi o bolesnim, dijaboličnim ciljevima, takav poduhvat nije moguć bez upornog, udarničkog rada na obmanjivanju i zaglupljivanju javnosti. Nastavi čitanje »

https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3202/politika/4728929/ukrajina-nato-i-vanzemaljci.html

Mora biti da je sve što se dešava na istoku Evrope samo veliki nesporazum. Širenje NATO-a na istok nema nikakve veze s pokušajem da se Rusija potčini i rasparča. Ne, cilj je da se napravi što jači odbrambeni savez kako bi Zemljani bili spremni da se suprotstave napadu vanzemaljaca, jednom kada do njega dođe. Konačno, ko će braniti planetu ako ne NATO, a u tom savezu Ukrajina je nezamenjiva. Otuda, ovde nije reč o NATO pohodu na istok i nema nikakve veze s nekim ranijim, krvavim pokušajima slične vrste. Ne, reč je o pogrešnom čitanju zapadnih namera. Ovo je klasičan slučaj ruske paranoje koja u svemu, pa i u stranim bazama i raketama tik uz svoju granicu, vidi pretnju i zaveru. Nastavi čitanje »

Catena Mundi me je obavestila da su iz štampe izašla nova izdanja mojih knjiga  Iz drugog ugla i Surovi novi svet. Informacije o knjigama su na sajtu Catene Mundi.

Taman kada je izgledalo da pandemija posustaje, da građani mogu da odahnu i vrate se normalnom životu, taman kada je izgledalo da ima nade da svet izađe iz stanja permanentne, indukovane psihoze, „kad ono međutim“ … Na istoku Evrope, na rusko-ukrajinskoj granici preti novi rat. Ima tih kriza koje prosto dolaze kao da ih je neko naručio. Nastavi čitanje »

Svet je odavno naučio da razorni ekonomski poremećaji ne dolaze iz sfere realne ekonomije već uvek nastaju u kockarnicama koje nazivamo berzama. Umesto obećanog velikog spremanja kojim bi se globalni finansijski sistem trajno stabilizovao, na sceni je suprotan proces. U finansijski kazino ulaze novi krupijei, unose se novi stolovi i aparati, ovoga puta za kockanje kriptovalutama. Nastavi čitanje »

https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3320/svet/4670154/boris-dzonson-i-sumrak-politicke-klase.html

O ne, ovaj tekst nije opis sumraka domaće političke klase – blagoslovena kakva je, ona nije imala ni svoju zoru, pa time ni zenit. Ovo je tekst o sumraku britanske političke klase i o Borisu Džonsonu kao najvidljivijem simbolu tog sumraka. Iz svog podaničkog obzira prema kraljici Elizabeti II koja u februaru obeležava 70 godina na tronu Ujedinjenog Kraljevstva, ovde ću ostaviti po strani dramu i mučno, višegodišnje posrtanje kraljevske porodice.

Na RTS-u sam pre par godina, vrlo hrabro i sasvim pogrešno, procenjivao da Boris Džonson ne može postati premijer. Bio sam uveren da čovek njegovog profila i osobina ne može biti lider Ujedinjenog Kraljevstva – zemlje čiji je vekovni, možda najvažniji resurs i najveća komparativna prednost bila kvalitetna upravljačka klasa. Ne znam da li sam tada potcenio Borisa Džonsona ili sam precenio podanike kraljevstva, tek pogrešio sam. Nastavi čitanje »

https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3320/svet/4656789/globalna-politika-i-ekonomija-2022..html

Kako je to već običaj, na kraju svake godine medijske Kasandre proriču budućnost i najavljuju najvažnije događaje koji bi mogli obeležiti godinu koja dolazi. U tome prednjače zapadni mediji čija se proročanstva potom prepisuju i prenose svetskim šarom. Kako se publika ne bi zamarala različitim bojama, valerima i nijansama, insistira se na kontrastima, pa se otuda koriste samo dve boje – crna i bela, i to bez nijansi sive. Ovaj tekst će, ravnoteže radi, takođe biti obojen, ali malo drugačijim bojama od onih koje preovlađuju u najuticajnijim globalnim medijima.  Nastavi čitanje »

Срећни и благословени Божићни празници онима који славе и свако добро и онима који не славе.

https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3205/politika/4650153/rio-tinto-kao-metafora.html

Projekat „Jadar“ je svakako ogromna ekološka briga, ali on je i mnogo više od toga – on je tužna metafora kolonijalne, tranzicione Srbije. Problem otvaranja rudnika nije samo u tome što su potencijalne ekološke i društvene štete ogromne, već što ekonomski efekti ovakve investicije ne mogu takve štete da kompenzuju. Ako eksploatacija litijuma donosi dugoročne i ogromne ekonomske koristi, ona ih donosi Rio Tintu a ne Srbiji. Insistiranje samo na ekološkim posledicama ovog projekta može se vratiti kao bumerang kada se pojavi studija koja će „dokazati“ kako, eto, eksploatacija litijuma ne ugrožava životnu sredinu, ili je ugrožava marginalno. Ostaje li tada još neki argument protiv ovog projekta? Nastavi čitanje »

Posetiocima bloga želim sretnu Novu godinu, bar malo bolju od prethodne, želim vam dobro zdravlje, i povratak u kakvu-takvu normalnost.

A kada smo kod normalnosti, možda će nekome prijati Šostakovičev valcer br. 2. za posle ponoći.