Feeds:
Članci
Komentari

Mali dodatak na moj tekst o ekonomskim posledicama kovida-19. Intervju je dat putem Vibera.

Koliko god paradoksalno zvučalo, kovid 19 je dar s neba za zapadne vladajuće političke i ekonomske strukture. Pandemija će imati razorne ekonomske posledice, ali velika ekonomska kriza je bila neminovna i bez nje. Početak krize se jasno video još u septembru 2019. Pandemija će sada poslužiti da se ta činjenica sakrije, a neugodna pitanja gurnu pod tepih. Nastavi čitanje »

Konferenciju, „Stvaranje novog poretka“ organizovali su Studentska unija Pravnog fakulteta, Univerzitetska omladina Beograda, Centar za međunarodnu javnu politiku i Studentski parlament Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu uz podršku i saradnju sa Kancelarijom za mlade Grada Beograda i Forumom za diplomatiju i međunarodne odnose Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. „Svet na raskršću“ je naziv  prve panel diskusije u kojoj su učešće uzeli mr Nebojša Katić, dr Darko Drašković i g. Filip Rodić.

U Londonu je 24. februara ove godine počeo sudski proces u kome se odlučuje da li će Džulijan Asanž, prvi čovek „Vikiliksa“, biti izručen američkim vlastima po osnovu optužbi za špijunažu. Kako god engleski sud da odluči, slučaj Asanž će ostati trajno svedočanstvo o zloupotrebi pravnog sistema u državama koje se obično navode kao uzori vladavine prava. Nastavi čitanje »

Ko želi da se informiše ili podseti na genezu skandaloznog slučaju Asanž, neka obavezno pročita intervju Nilsa Melcera ovde: https://www.republik.ch/2020/01/31/nils-melzer-about-wikileaks-founder-julian-assange

Danas sam od uglednog i uvek pouzdanog gospodina Milomira Marića saznao da sam u Londonu imao (i imam?) banku koju sam osnovao sa gospodinom Vukom Hamovićem. Informacija me je iznenadila i obradovala. Nije mala stvar imati banku u Londonu. 😀 🤑 Žao mi je što je gospodin Malagurski doveden u poziciju u koju ga je doveo ugledni voditelj. Deo o „banci“ je oko devetog minuta.

 

– Moj odgovor na tekst „Da je ćutao, ostao bi filozof“ (NIN br. 3605 30.1.2020.)

Milić Milovanović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član G17, kolegijalno je stao u odbranu Ljubomira Madžara od mojih, kako je napisao, „blasfemičnih“ napada. Kao novi učesnik u polemici iznudio je moj odgovor i time produžio ovu besmislenu, digresivnu i repetitivnu polemiku. Da je polemiku pažljivije pratio, Milovanović bi bio oprezniji i možda ne bi propustio priliku da se ne oglasi. Nastavi čitanje »

– Profesor Milić Milovanović polemiše sa mojim tekstom „Madžar protiv Madžara“ (NIN br. 3603 16.1.2020.)

Nebojša Katić je u nastavku polemike s Ljubomirom Madžarom izneo više netačnih tvrdnji, na koje bih želeo da ukažem. Ukratko, Katić optužuje Madžara da je nedosledan u svojim stavovima, da je nekad bio marksista, a sada Poperov sledbenik, da je on, ili njegovi učenici, učestvovao u vlasti koju je vodila Demokratska stranka i da se ta ekonomska politika i dan-danas sprovodi. Zato je Madžarova kritika današnjeg stanja protivrečna njegovim ranijim stavovima (Madžar protiv Madžara). Nastavi čitanje »

Ekonomska čuda u Evropi su moguća, a Srbija je mesto gde bi se čudo moglo dogoditi. To sledi iz obimne studije „Novi program za rast Srbije“ (Serbia’s New Growth Agenda) koju je Svetska banka (SB) upravo objavila. SB veruje da bi uz reforme kakve predlaže, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u narednih dvadeset godina mogao biti sedam procenata godišnje. Reč je o spektakularnoj prosečnoj stopi kojom bi se BDP Srbije za dvadeset godina povećao gotovo četiri puta. SB naglašava da bi bez mera preporučenih u studiji BDP mogao da raste najviše tri do četiri procenta godišnje – nedovoljno da Srbiju približi životnom standardu Evropske Unije. Nastavi čitanje »

Odgovor na tekst „Od logičkih kontradikcija do faktičkih pogrešaka i nazad“ (NIN br. 3602 9.1.2020.)

Gospodin Ljubomir Madžar ima jak poriv da polemiše sa mnom, iako obrnuto ne važi. Ne obazirući se previše na sadržaj mog teksta, Madžar ga pogrešno interpretira, pa potom, arogantno i nekorektno, polemiše sa sopstvenom interpretacijom[1]. Nastavi čitanje »

– Drugi odgovor Ljubomira Madžara Nebojši Katiću –

Priča se da je Ajnštajn jednom izjavio da nije baš siguran da je svemir beskrajan, ali je uveren da je beskrajna ljudska glupost. Ovo se može generalisati tako što će se reći da je još širi svet neistina, jer ima šire razuđen spektar izvora: manjkavu analitičnost, logičku nedoslednost, slabu obaveštenost a kadikad i deficit u samoj etici. U svom prethodnom tekstu, u NIN-u broj 3599, stavove formulisane u Katićevom tekstu podelio sam na dve klase, one koji su logički kontradiktorni, pa time automatski netačni, i one koji su faktički pogrešni. Toga se dosta našlo i u njegovom novom tekstu. Nastavi čitanje »

Forum 2020

Сретни божићни празници и благословени били. 

Posetiocima bloga želim sretnu Novu godinu, dobro zdravlje, mirne i spokojne dane.

Ako ste se kojim slučajem usudili da protestujete protiv bombardovanja Jugoslavije, ako ste član komiteta za odbranu Slobodana Miloševića – balkanskog kasapina i novog Hitlera – ako kritikujete politiku lidera slobodnog sveta i negirate zvaničnu istinu o jugoslovenskim ratovima, ako niste jasno i glasno antisrpski orijentisani, zaslužili ste pravedni gnev onih osetljivih duša koje bol stradalih od srpske ruke osećaju kao sopstveni, pa čak i jače. (Čitaocu je prepušteno da u ovom tekstu stavlja znake navoda gde želi, ako to želi.) Nastavi čitanje »

Kao što su neki čitaoci primetili, u NIN-u se oglasio gospodin Ljubomir Madžar sa kritikom mog teksta DOPRINOS SRPSKIH EKONOMISTA DOLASKU „ZLATNOG DOBA“ koji je NIN objavio pod naslovom “Tražili ste, gledajte”.

Sa dopuštenjem gospodina Lj. Madžara, objavljujem njegov tekst, kao i moj odgovor iz poslednjeg NIN-a.

U tekstu pod naslovom Od ovakve države ni orah iz ruke ne bih uzeo (NIN br. 3599 od 19. decembra 2019.) gospodin Ljubomir Madžar polemiše sa mojim tekstom pod naslovom koji je NIN dao, Tražili ste, gledajte (NIN br. 3596 od 28. novembra 2019).

Kako je od mog teksta pa do osvrta Madžar prošlo tri nedelje, malo je verovatno da će se čitaoci setiti mog teksta i verovatno će poverovati u njegovu (re)interpretaciju koju Madžar nudi. Ako nekoga ova polemika interesuje, ako želi da uporedi moj tekst i kritiku, ako nije sačuvao prvi „beli“ NIN u kome je moj tekst izašao, može ga naći na mom blogu: https://nkatic.wordpress.com/2019/11/30/doprinos-srpskih-ekonomista-dolasku-zlatnog-doba-tekst-objavljen-u-nin-u-28-11-2019-pod-naslovom-trazili-ste-gledajte/. Nastavi čitanje »

Odgovor Ljubomira Madžara Nebojši Katiću –

 

Naša država je kao elementarna nepogoda, korumpirana je, ignorantski se odnosi prema vladavini prava, a za ključna mesta partijske zasluge su važnije od stručnosti. Radeći ono što ne treba, ne stiže da odradi ono što treba. A pride nema ni znanja, ni motivacije

U tekstu Tražili ste, gledajte (NIN br. 3596 od 28. novembra 2019), Nebojša Katić ostao je veran etatističkom pozvanju i ponudio još jedan pledoaje u prilog prosvećenog državnog intervencionizma. Koliko god on naginje državnom usmeravanju, ako ne i dirigovanju, brojnih društvenih odnosa, toliko ja žudim za što radikalnijim udaljavanjem države iz neposrednog angažovanja u privrednim tokovima i investicionim poduhvatima. On zamera ovdašnjim ekonomistima što insistiraju na uređivanju poslovnog ambijenta i što tobože smatraju da je „bilo kakav oblik državnog intervencionizma nepotreban i, još gore štetan“, te da „strogo vode računa da državi ne predlože kakve…upotrebljive razvojne mere…u vođenju ekonomske politike“. Ljuti se na ekonomiste što smatraju da „sve treba privatizovati“ i implicira da je privatizacija u Srbiji otišla predaleko. Nastavi čitanje »

jw_294_Kapital Monopol

All the omens for the next recession are palpable. The only question is how deep the crisis will be and what will trigger it. It is safe to say that nothing has been learnt from the Great Recession of 2008/2009. Despite promises of systemic transformation: tough new regulations, breaking up of the large banks, taxes on speculative transactions etc., the financial system remains unchanged, shielded by the Basel IV regulations framework, serving as a fig leaf. Nastavi čitanje »

Poslednjih pedeset godina kapitalizam je funkcionisao na proklamovanoj doktrini po kojoj korporacije imaju samo jedan zadatak, a to je da brinu o dobrobiti akcionara. U takvom ambijentu interesi drugih aktera (takozvanih stejkholdera), onih koji su povezani sa korporacijama i zavise od njih – radnika, dobavljača, kupaca, lokalne zajednice i konačno države – apsolutno su podređeni interesima profita. Svaka drugačija pomisao doživljavana je kao socijalistička besmislica. Nastavi čitanje »

Veliki trud vlasti usmeren ka stalnom iritiranju i antagonizovanju intelektualne javnosti daje sjajne rezultate, najbolje u modernoj istoriji. Na javnoj sceni gotovo da nema ni jednog intelektualca od ugleda i imena koji će jasno stati na stranu vlast. Ali to je nepravda – uprkos razumljivom nezadovoljstvu većine intelektualaca, postoji deo javnosti koji bi morao biti zadovoljan politikom vlade. Reč je o ekonomskoj eliti čiji su ključni saveti, propagirani poslednjih dvadeset godina, zdušno prihvaćeni od strane vladajućih političkih struktura. Nastavi čitanje »

Države koje žele da upropaste svoju ekonomiju i uđu u dužničku krizu, to će najbrže i najefikasnije sprovesti kroz mehanizam precenjenog kursa – upravo onako kako to Srbija čini već dve decenije. Da je dinar precenjen, priznao je čak i MMF koji to inače retko i nevoljno radi. Od početka 2017. do danas, kurs je sa oko 124 dinara za evro pao na oko 117,50. Ovo apsurdno jačanja dinara dovelo je do toga da je deficit trgovinskog bilansa danas dva puta veći nego 2016. dok je deficit tekućeg bilansa povećan tri puta. Nastavi čitanje »

Jedan od najvećih skandala poslednje decenije vezan je za ime i nepočinstva američkog multimilionera-pedofila Džefrija Epštajna koji se ubio u zatvoru 10-og avgusta ove godine. Epštajnovo samoubistvo dogodilo se pod tako čudnim okolnostima da bi se moglo pomisliti kako onima koji imaju moć i nije bilo previše do toga da Epštajnu bude suđeno.

Nastavi čitanje »

Srpsko društvo je, van svake sumnje, u stanju dugotrajne regresije. Iako vidljiva na svakom koraku, ta regresija je možda najuočljivija kroz fenomen nestajanja stida i kroz vladavinu opšteg beščašća. Nastavi čitanje »

Moderna ekonomska politika počiva na brižljivo kreiranim mitovima i teorijskim konceptima koji često ignorišu stvarnost, ili se baziraju na slabašnoj i vrlo selektivnoj empirijskoj podlozi. Od osamdesetih godina prošlog veka, ekonomska politika najvećeg broja država počiva na dva konsenzusa – na „Vašingtonskom“ i na tzv. „Novom makroekonomskom konsenzusu“(NMK). Dok se u medijima „Vašingtonski konsenzus“ ponekad i pomene, NMK se pominje mnogo ređe. I pored toga, njegove implikacije su jasno vidljive i pogubne – pogotovo za nerazvijene države. Nastavi čitanje »

Iz ugla ekonomske istorije i skorašnjih iskustava, ekonomska politika kakva se vodi u evrozoni izmiče zdravom razumu. Politikom budžetske štednje kreatori ekonomske politike već godinama maltretiraju svoje građane odbijajući da javnim investicijama pomognu posustali privredni rast. Iako su ekonomije evrozone ponovo na ivici recesije, ekonomski stratezi se još uvek premeštaju s noge na nogu, odlažući nužnu promenu ekonomske politike. Kao što se u Evropi ozbiljno kasnilo sa promenom monetarne politike u trenutku izbijanja velike finansijske krize 2008, tako se danas kasni sa promenom fiskalne politike pred novom krizom koja je na pragu. Nastavi čitanje »

Srbija je, po najavama vlasti, na korak od plate od 500 evra … i tako već četiri godine. Stvoren je utisak da će jednoga dana, kada prosečna plata konačno dostigne nivo od 500 evra, to biti važna prekretnica i konačna potvrda da građani žive mnogo bolje. Obećana prosečna plata još nije dostignuta, pa kritike na temu „a zašto nije, i kada će“ ne izostaju. Problem, međutim nije u roku, problem je u pogrešnom cilju. Nastavi čitanje »