Feeds:
Članci
Komentari

Iz ugla ekonomske istorije i skorašnjih iskustava, ekonomska politika kakva se vodi u evrozoni izmiče zdravom razumu. Politikom budžetske štednje kreatori ekonomske politike već godinama maltretiraju svoje građane odbijajući da javnim investicijama pomognu posustali privredni rast. Iako su ekonomije evrozone ponovo na ivici recesije, ekonomski stratezi se još uvek premeštaju s noge na nogu, odlažući nužnu promenu ekonomske politike. Kao što se u Evropi ozbiljno kasnilo sa promenom monetarne politike u trenutku izbijanja velike finansijske krize 2008, tako se danas kasni sa promenom fiskalne politike pred novom krizom koja je na pragu.

Od osamdesetih godina prošlog veka ekonomska politika počiva na slepoj veri da se ekonomski procesi mogu efikasno kontrolisati i usmeravati isključivo merama monetarne politike, pre svega promenama visine kamatnih stopa koje kontrolišu centralne banke. Kada je o fiskalnoj politici reč, dozvoljeno je samo snižavati poreze, pre svega najbogatijima, jer to, eto, podstiče privredni rast.

U tako zadatom okviru i ekonomski odgovor na finansijsku krizu iz 2008. bio je isključivo monetarni. Evropske centralne banke su tada drastično snizile svoje kamatne stope i spustile ih do nule, da bi ih poslednjih godina uvele i u negativnu zonu. Pored toga, Evropska centralna banka je upumpala i ogromne količine novog novca u sistem. Ovakvim merama je trebalo obezbediti likvidnost finansijskog sistema, olakšati kamatni teret dužnicima i podstaći privatnu i investicionu potrošnju. Reč je o monetarnom eksperimentu kakav do tada nije bio viđen u ekonomskoj istoriji.

Ove mere su dale rezultate – posledice krize su ublažene i katastrofa je izbegnuta, ali su efekti te politike danas potrošeni. Mere čije je trajanje moralo biti ograničeno i dalje su na snazi sa opasnim posledicama.

Tržišni mehanizam je deformisan niskim kamatnim stopama, a privreda i građani-dužnici se poput narkomana navikavaju na ovaj neodrživi kamatni ambijent. Kako su prihodi od kamata drastično pali, finansijski sektor je dodatno stimulisan da u potrazi za zaradom uđe u novi ciklus neodgovornog hazardiranja. Centralne banke su postale taoci sopstvene politike jer i najmanji nagoveštaj da bi kamatne stope mogle da porastu sada izaziva berzansku paniku. Kako su kamatne stope oko nule, monetarna politika neće imati prostora za velike intervencije i za dodatno snižavanje kamata kada nova kriza izbije.

Dok monetarna politika pokušava da ostvari ciljeve koji odavno prevazilaze njen kapacitet i dok se politika budžetske štednje nastavlja, infrastruktura evropskih država postaje sve zapuštenija. Uprkos potrebi da se infrastruktura modernizuje i pripremi za tehnološke i ekološke izazove 21. veka, uprkos činjenici da bi to podstaklo i privredni rast, evropske države oklevaju.

Formalni izgovor za izostanak investiranja vezan je za sporazum iz Mastrihta po kome javni dug država evrozone ne sme preći 60 procenata BDP-a, a godišnji budžetski deficit ne sme biti veći od tri procenta BDP-a. Kako su dugovi velikog broja evropskih država iznad ovih limita, insistira se da prostora za povećavanje javnih investicija nema. Iako zajednička valuta zahteva (razumnu) harmonizaciju fiskalnih politika, bojim se da pravi razlozi za ignorisanje javnih investicija leže na sasvim drugoj strani i da su više u sferi ideologije i zaštite moćnih interesa.

Kao odgovor na Veliku depresiju tridesetih godina prošlog veka, javne investicije su postale jedan od ključnih instrumenata antirecesione politike. Uporedo sa tim, došlo je i do drastične promene u odnosu prema ulozi države u ekonomiji. Osim što je podstakao javne investicije, državni intervencionizam je tada doveo i do reforme poreskog sistema i velikog rasta poreskih stopa za najbogatije. Trend velikog socijalnog raslojavanja je time zaustavljen i na kraju procesa reformi pojavila se država blagostanja. Ono što je počelo kao tehnički odgovor na ekonomsku krizu, okončalo se velikom socijalnom transformacijom u korist onih koji žive od rada, ne od kapitala.

Razgrađivanje tako stvorenog sistema, uz dosta muka i uz različite izgovore, počelo je osamdesetih godina prošlog veka. Ova ekonomska i ideološka transformacija se vezuje za period Margaret Tačer i Ronalda Regana. Procesi započeti u anglosaksonskim državama su se širili i danas su deo opšteprihvaćene ekonomske doktrine u velikom delu sveta.

Razumno je pretpostaviti da je oklevanje sa javnim investicijama posledica straha da bi to mogao biti početak novog jačanja uloge države u ekonomiji. U nekom trenutku bi se proces mogao oteti kontroli i mogao bi dovesti do nove socijalne transformacije koja bi ugrozila interese onih koji danas određuju sudbinu sveta. Za te centre moći, taj rizik je prevelik.

Advertisements

Srbija je, po najavama vlasti, na korak od plate od 500 evra … i tako već četiri godine. Stvoren je utisak da će jednoga dana, kada prosečna plata konačno dostigne nivo od 500 evra, to biti važna prekretnica i konačna potvrda da građani žive mnogo bolje. Obećana prosečna plata još nije dostignuta, pa kritike na temu „a zašto nije, i kada će“ ne izostaju. Problem, međutim nije u roku, problem je u pogrešnom cilju. Nastavi čitanje »

Italijanski parlament je početkom juna podržao ideju vlade o izdavanju državnih obveznica u malim apoenima od 1 do 500 evra (tzv. mini Buoni Ordinari del Tesoro ili mini-BOT). Država bi ovim obveznicama mogla plaćati isporučioce roba i usluga, dok bi građani takvim obveznicama mogli izmirivati svoje poreske obaveze. Iako je glasanje u parlamentu bilo neobavezujuće, iako su detalji vezani za eventualno uvođenje ovih obveznica nejasni, nema sumnje da bi one u nekom trenutku mogle postati paralelna valuta na tržištu Italije, pogotovo ako nemaju rok dospeća. Uzgred, ova ideja nije od juče i prisutna je u italijanskom javnom prostoru već nekoliko godina. Nastavi čitanje »

Ne, ovaj tekst nije o Srbiji kako bi čitalac mogao pomisliti iz naslova kolumne. Ovde je reč o nenormalnom stanju svetske ekonomije i globalnog finansijskog sistema koje traje još od Velike recesije 2008. Najbolji indikator tog nenormalnog stanja su kamatne stope zapadnih ekonomija, koje su već 11 godina na najnižem nivou u modernoj ekonomskoj istoriji. Nastavi čitanje »

Zanimljiv intervju sa gospodinom Begovićem je na ovoj adresi: https://www.youtube.com/watch?v=ia4lr5aQyVQ

Gospodin Begović me pominje dva puta u intervjuu. Direktno, u delu intervjua koji počinje oko 3:21:46 i indirektno, u delu intervjua koji počinje oko 3:56:40.

 

Marta 2018, direktorka MMF-a posetila je Argentinu i bila ushićena reformama koje je sprovodila vlada Mauricija Makrija. Kristin Lagard je tom prilikom izjavila da su ekonomske reforme predsednika Makrija neverovatno uspešne. Samo tri meseca kasnije pokazalo se da je direktorka MMF-a spektakularno promašila u svojoj proceni stanja argentinske ekonomije. Nastavi čitanje »

Link za emisiju je na adresi:

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2019/06/10/36410939/setnja1106.mp3

Za čitaoce bloga – Molim Vas da za komentare koji nisu neposredno vezani za temu priloga, od sada koristite Forum 2019.

U sredu 5.6.2019 u 19 časova, u svečanoj sali opštine Stari grad u Beogradu, Catena Mundi predstavlja treće izdanje knjige Jovana B. Dušanića „Ekonomija postmoderne“. Zgrada opštine Stari grad je u Makedonskoj br. 42.

 

O knjizi govore:

Božo Drašković

Nebojša Katić

Jovan Dušanić

      

Економија постмодерне: кратак приручник за разумевање кризе

 

Otvarajući poslednju deonicu južnog kraka Koridora 10 predsednik Srbije nije odoleo da jedan objektivno važan i radostan događaj začini neutemeljenim obećanjem. Predsednik je izjavio je da će se „Srbija trkati sa svima i prestići mnoge koji su bili daleko ispred nas“. Predsednik nije naveo koje su to „mnoge države“ koje Srbija namerava da prestigne, u čemu će ih prestići, niti kada bi se to moglo dogoditi. Ovo nije prvi put da predsednik daje ovako – poslužimo se eufemizmom – neobične izjave. Nastavi čitanje »

Za mesečnik CorD koji izlazi u Beogradu na engleskom jeziku, napisao sam tekst o Brexitu. Tekst se nalazi na ovom linku:

https://cordmagazine.com/comment/nebojsa-katic-economist-brexit-no-good-exit/

Ako je tačno, kako je to Čerčil rekao, da je demokratski sistem najmanje loš od svih isprobanih sistema, zašto se to u Srbiji ne vidi? Zašto je u Srbiji nemoguće voditi ozbiljnu debatu o bilo kojoj velikoj političkoj, ekonomskoj ili socijalnoj temi? Zašto je nacija izložena besomučnoj torturi najprimitivnijih medija u modernoj istoriji? Zašto se na političkoj sceni smenjuju sve bahatije vlasti koje nikome ne polažu račune, niti podležu demokratskoj kontroli? Ili provokativnije – kako je moguće da je demokratska Srbija velika regresija u odnosu na onu nedemokratsku, iz socijalističkog vremena? Nastavi čitanje »

1. Prošlo je deset godina od izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine. Kako biste objasnili njene uzroke?

Postoje dva ključna uzroka finansijske krize i Velike recesije iz 2008. Prvi je vezan za makroekonomsku teoriju koja dominira od sedamdesetih godina prošlog veka i koja insistira na efikasnosti tržišta koje uvek daje optimalni ekonomski rezultat. To se pogotovo odnosi na teoriju o efikasnim finansijskim tržištima gde se podrazumeva da su cene svih finansijskih instrumenata objektivne, da su tržišta u ravnoteži i da su zato velike krize nemoguće. Otuda nema potrebe da se država upliće i da svojom regulativom ometa tržišne procese. Na ovakvoj teorijskoj podlozi je stvoren finansijski kazino koji je doveo do verovatno najveće ekonomske krize modernog doba. Da kriza nije izbila na tržištu hipotekarnih kredita, izbila bi na nekom drugom finansijskom tržištu. Reč je o sistemskoj grešci, a ne o regulatornom propustu na jednom specifičnom tržištu. Nastavi čitanje »

Humanitarno bombardovanje Srbije iz 1999. dobar je povod da nacija razmisli o svojoj istoriji i usudu koji je prati. Čini se da i ovih dana najmudriji među Srbima upravo to rade, hrabro saopštavajući naciji istinu – za bombardovanje Srbije kriv je Slobodan Milošević. Klinton, ili savetnici srpske vlade, Bler i Šreder, na primer, samo su humanisti koji su Srbiji pokušavali da pomognu. Sporazum iz Rambujea je zato trebalo potpisati bez obzira šta je u njemu pisalo. Za najmudrije među Srbima, realpolitika je matematički precizna – snagu protivnika uporediš sa svojom i onda se predaš. Nastavi čitanje »

Intervju je dat na engleskom jeziku, pa je preveden na nemački i objavljen uz redakcijsku obradu. Oni koji znaju nemački intervju mogu naći na adresi https://www.jungewelt.de/artikel/351281.serbien-muss-wirtschaftliche-vorgaben-von-eu-und-iwf-befolgen.html.

Ovde je izvorna, engleska verzija intevjua. Nastavi čitanje »

Promocija moje knjige „Surovi novi svet“ održana je 19. 11. 2018. u Narodnoj biblioteci Srbije. O knjizi su govorili: – Prof. dr Radmila Nakarada; dr Jovan B. Dušanić; Nikola Marinković, izvršni urednik i ja. Tribinu je moderirala: Milena Đorđijević.

Antisemitizam je ponovo postao velika tema u političkom životu Evrope, tema koja se sa periferije polako pomera (ili gura) ka centru političkih zbivanja.

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, tvrdi da je antisemitizam u velikom porastu u Evropi, da njegova eskalacija traje već godinama i da je reč o fenomenu kakav nije viđen još od Drugog svetskog rata.

U Londonu se Laburistička partija optužuje za institucionalni antisemitizam, uz dodatne tvrdnje da njen lider, Džeremi Korbin, zatvara oči pred tom činjenicom. Pre nedelju dana partiju je napustilo devet poslanika koji su antisemitizam u redovima partije naveli kao ključni razlog, ili jedan od ključnih razloga zbog kojih napuštaju laburiste. Ovakva vrsta pobune odavno nije viđena na britanskoj političkoj sceni. Nastavi čitanje »

Dosta davno (22.06.2016.) dao sam intervju RTS-u za emisiju “Vreme (je) za elitu”. Intervju je vodila gospođa Zorica Pantelić i traje oko 50 minuta. Emisija je prvi put prikazana na RTS3 10.02.2019. i reprizirana je 11.02.2019.

Emisiju možete pogledati na ovoj adresi https://www.youtube.com/watch?v=NnxjdwEWNoc

 

Liberalni demokratski poredak je u opasnosti. Srećom, vodeći zapadni mediji i uticajni intelektualci uspeli su da otkriju i demaskiraju vinovnike takvog stanja – za sve su krivi nacionalistički orijentisani populisti i naravno, Rusi koji ih podržavaju i podstiču. Nastavi čitanje »

Koliko je izvesna nova svetska ekonomska kriza?

Bojim se da je nova svetska kriza neminovna i pravo je čudo da se ona još nije dogodila. Pripadam pesimističnijem krugu ekonomista koji veruju da će nova kriza biti slična ili teža od one iz 2008. Gotovo svi pokazatelji rizika danas su gori nego pre deset godina, a kapaciteti država da se sa krizom nose velikim delom su potrošeni na saniranje prethodne krize. Na sceni je opasan ekonomski rat Kine i SAD, EU je u dubokoj krizi, Latinska Amerika je u nevoljama, i da ne nabrajam. Dodatni faktor rizika je vezan za usporavanje rasta kineske privrede i to je novi, loš fenomen koji nismo imali 2008. Sve to se dešava u ambijentu u kome su i politički rizici neuporedivo veći nego pre. Nastavi čitanje »

Сретан Божић и свако добро посетиоцима блога који славе по старом календару!

Vlast je poslednjih nedelja pokazala da stoički trpi šamaranja i poniženja bez obzira na to da li dolaze iz Prištine ili Pariza. I ne samo da vlast to trpi već i odlučno i čvrsto odlazi po još. Takva tolerantnost i stoicizam nailaze na punu podršku. Nastavi čitanje »

Institut za evropske studije i Hans Zajdel fondacija organizovali su trodnevni program predavanja i konferencija (14-16. novembar 2018) sa temom „Sankcije EU – Rusija: rezultati, posledice, predviđanja“. U drugom delu konferencije, na panelu Ekonomske posledice sankcija, učestvovao sam i ja.

Moje izlaganje možete čuti ovde https://www.youtube.com/watch?v=yhHiQzhNLhE i ono počinje oko 46-tog minuta. Par mojih komentara možete čuti i pri kraju, posle jednog sata i 27 minuta.

Više priloga sa konferencije imate ovde: https://www.youtube.com/channel/UCBmnlSKvdmFGRuxs9Wafe3g

U intervjuu Al Džaziri (postavljenom na internet sajtu te agencije 29.11.2018), premijerka Ana Brnabić je izjavila da iskreno veruje kako nova (četvrta) industrijska revolucija daje šansu Srbiji da dostigne i prestigne „taj nivo zemalja“ za kojima „u nekim situacijama“ zaostaje. Kako je reč o iskazu koji nije praćen dodatnim objašnjenjima, ostaje da se nagađa šta je premijerka želela da kaže i na šta je tačno mislila. Nastavi čitanje »

 

Nedavno ste, na tribini na Kolarcu, rekli da je država koja se zadužuje u evrima da bi izmirila obaveze u domaćoj valuti – sišla s uma. Šta biste onda rekli za Srbiju, u kojoj je samo četvrtina javnog duga u dinarima, a ostatak u nekoj drugoj valuti (konkretno – 39,3 odsto u evrima, 28,5 odsto u dolarima, a 6,3 odsto u drugim valutama)?

Istine radi, struktura javnog duga se nešto popravila i dinarska komponenta javnog duga se povećala u odnosu na, na primer, 2012. kada je dinarski udeo bio 20 odsto. Fenomen da se budžeti država u razvoju zadužuju u stranoj valuti se u literaturi naziva „prvobitni greh“. Meni je ta kovanica previše meka, pa za pomenuto zaduživanje koristim precizniji termin – sumanuta ekonomska ideja. Tu ludost su strani savetnici proglasili za mudrost i tako je prodali ubogim državama, namičući im trajno dužničku omču. Smisao podvale je da se državama onemogući korišćenje autonomnog emisionog me­hanizma i da se emisija domaće valute vrši na bazi inostranih kredita, jer se time, tobože, ne podstiče inflacija. Nastavi čitanje »

Danas je u NIN-u izašao moj dugi intervju koji će pratioci bloga čitati sutra. Na NIN-ovoj Facebook stranici (https://www.facebook.com/364025307001156/posts/2161983570538645/) se oglasio čovek koji o meni zna stvari koje čak ni ja ne znam. Belosvetski „hostapler“ (ne hohštapler) sam ja:

Nebojsa Simic Ne zaboravite ! Pisete o jednom belosvetskom hostapleru , koji je 1992., ojadio samo 30 porodica iz Enjuba. „Skinuo“ 5. miliona maraka i prebacio ih na racun svojih nalogodavaca , a kao nagradu postao finanskijski ekspert i dobio mesto u predstavnistvu srske firme sa sedistem u Londonu.???!!!

 

U amfiteatru Narodne biblioteke Srbije, u ponedeljak 19.11.2018., Catena Mundi je organizovala razgovor o mojoj knjizi „Surovi novi svet“. Informacije o ovom događaju su na adresi:

http://catenamundi.rs/vesti/nebojsa-katic-u-narodnoj-biblioteci-srbije/

Ulaz je slobodan. Dobrodošli!

Veliki broj građana duboko je zagazio u klopku duga iz koje se ne može izaći bez velike traume. Kreditna politika koja je dovela do ovakve situacije ugrožava i stabilnost i razvoj srpske ekonomije, pa zbunjuje da država ne reaguje na ove opasne procese. Nastavi čitanje »