Feeds:
Članci
Komentari

Ne, ovaj tekst nije o Srbiji kako bi čitalac mogao pomisliti iz naslova kolumne. Ovde je reč o nenormalnom stanju svetske ekonomije i globalnog finansijskog sistema koje traje još od Velike recesije 2008. Najbolji indikator tog nenormalnog stanja su kamatne stope zapadnih ekonomija, koje su već 11 godina na najnižem nivou u modernoj ekonomskoj istoriji.

Snižavanje kamatnih stopa je uobičajeni mehanizam u borbi protiv recesije. Centralne banke u recesiji snižavaju kamatne stope, vode ekspanzivnu monetarnu politiku i pokušavaju time da stimulišu potrošnju i investicije. Takav period traje godinu-dve, dok ekonomija ne izađe iz recesije, a potom se kamatne stope podižu kako bi se kontrolisala inflacija koja u pravilu prati svaki ozbiljniji ekonomski oporavak.

Danas, 11 godina posle Velike recesije, kamatne stope centralnih banaka najrazvijenijih država su ili negativne, ili se, uz nekoliko izuzetaka, kreću u rasponu od nule do jednog procenta. Jedini važniji izuzetak su SAD. Kako se američka privreda potpomognuta i Trampovim smanjivanjem poreza najbrže oporavljala, centralna banka je pre dve i po godine krenula u proces postepenog normalizovanja kamatnih stopa i danas ih je dovela na nivo od oko 2,5 procenta. Trampovoj administracija se čini da i tako niska stopa ugrožava privredni rast, pa se od centralne banke traži – direktno i grubo – novo snižavanje kamata.

Deformacije do kojih ovakva monetarna politika dovodi najbolje se vide na tržištu državnih obveznica. Najveći deo emitovanih obveznica u evro zoni sada donosi negativan prinos. Ko danas uloži u ovakve hartije od vrednosti, u trenutku njihovog dospeća dobiće manje nego što je u njih uložio. Procenjuje se da je na svetskom tržištu oko 12.000 milijardi dolara državnih i korporativnih obveznica sa negativnim prinosom. (Zašto se, uprkos gubicima, ipak ulaže u ove obveznice van teme je ovoga teksta.)

Posledice aktuelne monetarne politike su izuzetno opasne. Građani koji štede se kažnjavaju i već godinama efektivno gube novac. Kamatne marže banaka su niske, pa banke i druge finansijske organizacije jureći za profitom sve više rizikuju ulažući novac u sve problematičnije finansijske instrumente. Krediti se velikodušno odobravaju kompanijama (i državama) sumnjivog boniteta jer se od njih mogu naplatiti visoke kamate. Ovo suludo zanemarivanje rizika sve više liči na stanje pred izbijanje krize 2008. Tržišni mehanizam u kojem su kamatne stope važan integralni deo odavno je raštimovan i nesrazmerno stimuliše ulaganja kapitala u finansijsku sferu. Posledica ovakvog kretanja kapitala je da berze beleže rekordni rast kreirajući fiktivne vrednosti kojih u realnoj ekonomiji nema. Spekulativna finansijska ekonomija se tako sve brže udaljava od realne.

Uprkos obilju štampanog novca, uprkos apsurdno niskim kamatama, investicije i produktivnost zapadnih ekonomija stagniraju, a sa njima i privredni rast. Svetska ekonomija danas preživljava na steroidima novih dugova sa niskim kamatama kojima se održava privid ekonomske normalnosti. Rast kamata bi, brzo i veoma brutalno, pokazao sve slabosti koje su se poslednjih decenija kumulirale u svetskoj ekonomiji. Centralne banke to znaju i susret sa realnošću pokušavaju da odgode, nadajući se da će se u međuvremenu dogoditi nekakvo ekonomsko čudo.

Ovo što danas gledamo nisu prolazni monetarni poremećaji. Ovo je fundamentalna kriza kapitalističkog modela koji više nije u stanju da generiše privredni rast bez prekomernog kamatnog stimulansa. Kriza iz 2008. bila je poslednji znak za uzbunu, ali su svi ključni ekonomski i politički akteri odbili da je prepoznaju kao sistemsku krizu. Bilo je lakše držati glavu u pesku i štampati novac čekajući da kriza prođe. Ali kriza nije prošla i nenormalno stanje globalnog finansijskog sistema o tome jasno svedoči.

Za razliku od krize iz 1929. ekonomisti danas nemaju nikakvih ideja koje mogu ponuditi za rešavanje ove nove krize. Kejnzijanska teorija je potrošena, a monetaristički recepti više ne pomažu. Vladajuća neoliberalna dogma je do te mere umrtvile ekonomsku i socijalnu misao da one danas nemaju šta da ponude, osim recikliranja otrcanih fraza.

Budžetska štednja, uporno potkopavanje socijalne države, staganantna primanja i bujajuće socijalne razlike, opasna su i zapaljiva smesa. Sistem kakav je danas može se održavati samo na silu – lažima, medijskom kontrolom, tihom suspenzijom demokratskih institucija i stalnim otvaranjem novih konflikata – vojnih, a sada i trgovinskih. Vreme će pokazati da li će ovi oprobani metodi socijalne kontrole i dalje biti uspešni, ili će ovo stalno „zatezanje žice“ dovesti do eskalacije unutrašnjih i spoljnih konflikata koji će se oteti kontroli.

Advertisements

Zanimljiv intervju sa gospodinom Begovićem je na ovoj adresi: https://www.youtube.com/watch?v=ia4lr5aQyVQ

Gospodin Begović me pominje dva puta u intervjuu. Direktno, u delu intervjua koji počinje oko 3:21:46 i indirektno, u delu intervjua koji počinje oko 3:56:40.

 

Marta 2018, direktorka MMF-a posetila je Argentinu i bila ushićena reformama koje je sprovodila vlada Mauricija Makrija. Kristin Lagard je tom prilikom izjavila da su ekonomske reforme predsednika Makrija neverovatno uspešne. Samo tri meseca kasnije pokazalo se da je direktorka MMF-a spektakularno promašila u svojoj proceni stanja argentinske ekonomije. Nastavi čitanje »

Link za emisiju je na adresi:

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2019/06/10/36410939/setnja1106.mp3

Za čitaoce bloga – Molim Vas da za komentare koji nisu neposredno vezani za temu priloga, od sada koristite Forum 2019.

U sredu 5.6.2019 u 19 časova, u svečanoj sali opštine Stari grad u Beogradu, Catena Mundi predstavlja treće izdanje knjige Jovana B. Dušanića „Ekonomija postmoderne“. Zgrada opštine Stari grad je u Makedonskoj br. 42.

 

O knjizi govore:

Božo Drašković

Nebojša Katić

Jovan Dušanić

      

Економија постмодерне: кратак приручник за разумевање кризе

 

Otvarajući poslednju deonicu južnog kraka Koridora 10 predsednik Srbije nije odoleo da jedan objektivno važan i radostan događaj začini neutemeljenim obećanjem. Predsednik je izjavio je da će se „Srbija trkati sa svima i prestići mnoge koji su bili daleko ispred nas“. Predsednik nije naveo koje su to „mnoge države“ koje Srbija namerava da prestigne, u čemu će ih prestići, niti kada bi se to moglo dogoditi. Ovo nije prvi put da predsednik daje ovako – poslužimo se eufemizmom – neobične izjave. Nastavi čitanje »

Za mesečnik CorD koji izlazi u Beogradu na engleskom jeziku, napisao sam tekst o Brexitu. Tekst se nalazi na ovom linku:

https://cordmagazine.com/comment/nebojsa-katic-economist-brexit-no-good-exit/

Ako je tačno, kako je to Čerčil rekao, da je demokratski sistem najmanje loš od svih isprobanih sistema, zašto se to u Srbiji ne vidi? Zašto je u Srbiji nemoguće voditi ozbiljnu debatu o bilo kojoj velikoj političkoj, ekonomskoj ili socijalnoj temi? Zašto je nacija izložena besomučnoj torturi najprimitivnijih medija u modernoj istoriji? Zašto se na političkoj sceni smenjuju sve bahatije vlasti koje nikome ne polažu račune, niti podležu demokratskoj kontroli? Ili provokativnije – kako je moguće da je demokratska Srbija velika regresija u odnosu na onu nedemokratsku, iz socijalističkog vremena? Nastavi čitanje »

1. Prošlo je deset godina od izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine. Kako biste objasnili njene uzroke?

Postoje dva ključna uzroka finansijske krize i Velike recesije iz 2008. Prvi je vezan za makroekonomsku teoriju koja dominira od sedamdesetih godina prošlog veka i koja insistira na efikasnosti tržišta koje uvek daje optimalni ekonomski rezultat. To se pogotovo odnosi na teoriju o efikasnim finansijskim tržištima gde se podrazumeva da su cene svih finansijskih instrumenata objektivne, da su tržišta u ravnoteži i da su zato velike krize nemoguće. Otuda nema potrebe da se država upliće i da svojom regulativom ometa tržišne procese. Na ovakvoj teorijskoj podlozi je stvoren finansijski kazino koji je doveo do verovatno najveće ekonomske krize modernog doba. Da kriza nije izbila na tržištu hipotekarnih kredita, izbila bi na nekom drugom finansijskom tržištu. Reč je o sistemskoj grešci, a ne o regulatornom propustu na jednom specifičnom tržištu. Nastavi čitanje »

Humanitarno bombardovanje Srbije iz 1999. dobar je povod da nacija razmisli o svojoj istoriji i usudu koji je prati. Čini se da i ovih dana najmudriji među Srbima upravo to rade, hrabro saopštavajući naciji istinu – za bombardovanje Srbije kriv je Slobodan Milošević. Klinton, ili savetnici srpske vlade, Bler i Šreder, na primer, samo su humanisti koji su Srbiji pokušavali da pomognu. Sporazum iz Rambujea je zato trebalo potpisati bez obzira šta je u njemu pisalo. Za najmudrije među Srbima, realpolitika je matematički precizna – snagu protivnika uporediš sa svojom i onda se predaš. Nastavi čitanje »

Intervju je dat na engleskom jeziku, pa je preveden na nemački i objavljen uz redakcijsku obradu. Oni koji znaju nemački intervju mogu naći na adresi https://www.jungewelt.de/artikel/351281.serbien-muss-wirtschaftliche-vorgaben-von-eu-und-iwf-befolgen.html.

Ovde je izvorna, engleska verzija intevjua. Nastavi čitanje »

Promocija moje knjige „Surovi novi svet“ održana je 19. 11. 2018. u Narodnoj biblioteci Srbije. O knjizi su govorili: – Prof. dr Radmila Nakarada; dr Jovan B. Dušanić; Nikola Marinković, izvršni urednik i ja. Tribinu je moderirala: Milena Đorđijević.

Antisemitizam je ponovo postao velika tema u političkom životu Evrope, tema koja se sa periferije polako pomera (ili gura) ka centru političkih zbivanja.

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, tvrdi da je antisemitizam u velikom porastu u Evropi, da njegova eskalacija traje već godinama i da je reč o fenomenu kakav nije viđen još od Drugog svetskog rata.

U Londonu se Laburistička partija optužuje za institucionalni antisemitizam, uz dodatne tvrdnje da njen lider, Džeremi Korbin, zatvara oči pred tom činjenicom. Pre nedelju dana partiju je napustilo devet poslanika koji su antisemitizam u redovima partije naveli kao ključni razlog, ili jedan od ključnih razloga zbog kojih napuštaju laburiste. Ovakva vrsta pobune odavno nije viđena na britanskoj političkoj sceni. Nastavi čitanje »

Dosta davno (22.06.2016.) dao sam intervju RTS-u za emisiju “Vreme (je) za elitu”. Intervju je vodila gospođa Zorica Pantelić i traje oko 50 minuta. Emisija je prvi put prikazana na RTS3 10.02.2019. i reprizirana je 11.02.2019.

Emisiju možete pogledati na ovoj adresi https://www.youtube.com/watch?v=NnxjdwEWNoc

 

Liberalni demokratski poredak je u opasnosti. Srećom, vodeći zapadni mediji i uticajni intelektualci uspeli su da otkriju i demaskiraju vinovnike takvog stanja – za sve su krivi nacionalistički orijentisani populisti i naravno, Rusi koji ih podržavaju i podstiču. Nastavi čitanje »

Koliko je izvesna nova svetska ekonomska kriza?

Bojim se da je nova svetska kriza neminovna i pravo je čudo da se ona još nije dogodila. Pripadam pesimističnijem krugu ekonomista koji veruju da će nova kriza biti slična ili teža od one iz 2008. Gotovo svi pokazatelji rizika danas su gori nego pre deset godina, a kapaciteti država da se sa krizom nose velikim delom su potrošeni na saniranje prethodne krize. Na sceni je opasan ekonomski rat Kine i SAD, EU je u dubokoj krizi, Latinska Amerika je u nevoljama, i da ne nabrajam. Dodatni faktor rizika je vezan za usporavanje rasta kineske privrede i to je novi, loš fenomen koji nismo imali 2008. Sve to se dešava u ambijentu u kome su i politički rizici neuporedivo veći nego pre. Nastavi čitanje »

Сретан Божић и свако добро посетиоцима блога који славе по старом календару!

Vlast je poslednjih nedelja pokazala da stoički trpi šamaranja i poniženja bez obzira na to da li dolaze iz Prištine ili Pariza. I ne samo da vlast to trpi već i odlučno i čvrsto odlazi po još. Takva tolerantnost i stoicizam nailaze na punu podršku. Nastavi čitanje »

Institut za evropske studije i Hans Zajdel fondacija organizovali su trodnevni program predavanja i konferencija (14-16. novembar 2018) sa temom „Sankcije EU – Rusija: rezultati, posledice, predviđanja“. U drugom delu konferencije, na panelu Ekonomske posledice sankcija, učestvovao sam i ja.

Moje izlaganje možete čuti ovde https://www.youtube.com/watch?v=yhHiQzhNLhE i ono počinje oko 46-tog minuta. Par mojih komentara možete čuti i pri kraju, posle jednog sata i 27 minuta.

Više priloga sa konferencije imate ovde: https://www.youtube.com/channel/UCBmnlSKvdmFGRuxs9Wafe3g

U intervjuu Al Džaziri (postavljenom na internet sajtu te agencije 29.11.2018), premijerka Ana Brnabić je izjavila da iskreno veruje kako nova (četvrta) industrijska revolucija daje šansu Srbiji da dostigne i prestigne „taj nivo zemalja“ za kojima „u nekim situacijama“ zaostaje. Kako je reč o iskazu koji nije praćen dodatnim objašnjenjima, ostaje da se nagađa šta je premijerka želela da kaže i na šta je tačno mislila. Nastavi čitanje »

 

Nedavno ste, na tribini na Kolarcu, rekli da je država koja se zadužuje u evrima da bi izmirila obaveze u domaćoj valuti – sišla s uma. Šta biste onda rekli za Srbiju, u kojoj je samo četvrtina javnog duga u dinarima, a ostatak u nekoj drugoj valuti (konkretno – 39,3 odsto u evrima, 28,5 odsto u dolarima, a 6,3 odsto u drugim valutama)?

Istine radi, struktura javnog duga se nešto popravila i dinarska komponenta javnog duga se povećala u odnosu na, na primer, 2012. kada je dinarski udeo bio 20 odsto. Fenomen da se budžeti država u razvoju zadužuju u stranoj valuti se u literaturi naziva „prvobitni greh“. Meni je ta kovanica previše meka, pa za pomenuto zaduživanje koristim precizniji termin – sumanuta ekonomska ideja. Tu ludost su strani savetnici proglasili za mudrost i tako je prodali ubogim državama, namičući im trajno dužničku omču. Smisao podvale je da se državama onemogući korišćenje autonomnog emisionog me­hanizma i da se emisija domaće valute vrši na bazi inostranih kredita, jer se time, tobože, ne podstiče inflacija. Nastavi čitanje »

Danas je u NIN-u izašao moj dugi intervju koji će pratioci bloga čitati sutra. Na NIN-ovoj Facebook stranici (https://www.facebook.com/364025307001156/posts/2161983570538645/) se oglasio čovek koji o meni zna stvari koje čak ni ja ne znam. Belosvetski „hostapler“ (ne hohštapler) sam ja:

Nebojsa Simic Ne zaboravite ! Pisete o jednom belosvetskom hostapleru , koji je 1992., ojadio samo 30 porodica iz Enjuba. „Skinuo“ 5. miliona maraka i prebacio ih na racun svojih nalogodavaca , a kao nagradu postao finanskijski ekspert i dobio mesto u predstavnistvu srske firme sa sedistem u Londonu.???!!!

 

U amfiteatru Narodne biblioteke Srbije, u ponedeljak 19.11.2018., Catena Mundi je organizovala razgovor o mojoj knjizi „Surovi novi svet“. Informacije o ovom događaju su na adresi:

http://catenamundi.rs/vesti/nebojsa-katic-u-narodnoj-biblioteci-srbije/

Ulaz je slobodan. Dobrodošli!

Veliki broj građana duboko je zagazio u klopku duga iz koje se ne može izaći bez velike traume. Kreditna politika koja je dovela do ovakve situacije ugrožava i stabilnost i razvoj srpske ekonomije, pa zbunjuje da država ne reaguje na ove opasne procese. Nastavi čitanje »

Snimak mog gostovanja na Radio-televiziji Vojvodine na ovoj adresi:

http://media.rtv.rs/sr_ci/pravi-ugao/41452

U sredu 31.10.2018. na Kolarcu ću održati predavanje o tome kako se kreira novac.

Informaciju o predavanju i siže predavanja možete naći na ovoj adresi:

http://www.kolarac.rs/predavanja/misterija-novca-ko-zaista-kreira-novacpredavac-nebojsa-katicsreda-31-10-u-19-30-sati/

IMG-0ff6652af3097de73c9707d44fd29624-V.jpgIMG-ac948b53c92f767e74bbbf77ac6cb46d-V.jpg

 

CATENA MUNDI je organizovala razgovor o mojoj drugoj knjizi Surovi novi svet.

Sve informacije u vezi sa promocijom su na ovoj adresi:  http://catenamundi.rs/vesti/vece-nebojse-katica-u-lazarevcu/

Dobrodošli!!