Moj intervju dat za Catenu Mundi 4.6.2023.

POVODOM ZLOČINA U ŠKOLI „VLADISLAV RIBNIKAR“

Ako je cilj medija bio da od mladog zločinca načine heroja za sve one mlade umobolnike lišene bilo kakve empatije, posao je odrađen sjajno. Mediji su opisale mladog zločinca kao veoma inteligentnog, organizovanog, spretnog s oružjem koji odlično puca i vrlo je „kul“. Zaprepašćuje da niko od ogromnog broja eksperata koji se ne skidaju s TV ekrana (bar koliko sam mogao da vidim) ne primećuje kakva se bolesna, subliminalna poruka šalje patološkom delu srpske mladeži. Mediji moraju promeniti politiku izveštavanja kada je reč o zločinima ove vrste a način izveštavanja se mora standardizovati i precizno propisati.

RTS1 – OKO 21/4/2023. – Makron, Evropa i treći pol

 

Александар Блок – Скити

Песма Александра Блока за оне који воле поезију (и прате политичка дешавања). Песма је из јануара 1918. и ово је препев Бранка Миљковића. Песма је предуга за љубитеље хаику или „твитер“ поезије.   

СКИТИ

Вас милиони. Нас – тушта и тма ће бити.

Чик у бој с нама, ако имате моћи!

Да, Азијати ми смо! Ми смо – Скити,

И имамо жудне, косе очи!

 

За вас – столећа, за нас – један часак.

Ко робова гомила гола,

Ми смо штит били између двеју раса –

Европе и Монгола!

RUSIJA I ZAPAD, ILI O JEDNOJ NEUZVRAĆENOJ LJUBAVI – objavljeno na internet stranici RTS-a 11.3.2023.

https://oko.rts.rs/svet/5083870/rusija-i-zapad-ili-o-jednoj-neuzvracenoj-ljubavi.html

Rusija je jedina velika evropska nacija čija elita ni posle vekova krvave istorije, pogibelji i stradanja, ne uspeva da razume svoju poziciju na globalnoj sceni i da se prema tome racionalno i jedinstveno odredi. Kompleks inferiornosti, nezrelost, naivnost, konformizam pa i samoživost, trajne su karakteristike značajnog dela ruske elite. Reč je o onom delu elite koja kao da odbija da odraste i koja ne razume ni korene ni dubinu rusofobije na Zapadu. To je svet koji lebdi u trouglu političke infantilnosti, naivnog prozapadnog romantizma i provincijalizma. (Provincijalizam o kome je reč je velikim delom posledica duge, samonametnute izolovanosti SSSR-a od zapadnog sveta čije se loše posledice i danas osećaju.)

TEME KOJE SAM PROPUSTIO DA POMENEM U SVOJIM TEKSTOVIMA (4) – о zlostavljanju

Kod muškaraca se (pre)često sreće jedan tip iskompleksiranih kukavica koje to pokušavaju da kompenziraju svojim nepodnošljivim hvalisanjem, često zlostavljajući porodicu, prijatelje, pa i cele nacije, samo kada im se ukaže prilika. To je onaj tip muškaraca koji se junače na prazno, koji sve znaju bolje od drugih i koji mogu očas da reše svaki problem, ali eto, nemaju priliku.

U pomalo potcenjenoj pripoveci Ive Andrića  „Zlostavljanje“, baš takav lik je Andrija Zereković koji svakoga dana konfabulacijama i hvalisanjem dovodi do očajanja svoju mladu i lepu ženu Anicu. Neću prepričavati ovu pripovetku, ali bih predložio da ona uđe u obaveznu lektiru u srednjoj školi. Andrić je, u literarnom smislu, napisao i bolje pripovetke, ali ova koju predlažem je sjajno, edukativno štivo za muški deo srpske populacije. Uzgred, da li se bar ponekad prepoznajete u liku Andrije Zerkovića? Ja, na nesreću, da.

UK i registar lica koja zastupaju strane interese

Ujedinjeno Kraljevstvo planira da uvede registar osoba koje zastupaju strane interese na njenoj teritoriji. To se odnosi kako na političke, tako i na poslovne interese i obuhvata sve one pojedince koji dolaze u kontakt s političkim strukturama u UK, ili mogu uticati na javno mnjenje. Svako ko se bavi ovakvim aktivnostima dužan je da se registruje, a ako to ne učini, može biti kažnjen zatvorom do pet godina. Od ove obaveze su izuzeti svi koji zvanično zastupaju strane interese poput članova diplomatskih predstavništava i sl. Smisao ove regulative je jačanje nacionalne bezbednosti i zaštita domaće javnost i demokratskih institucija od stranog uticaja. (Takvi registri već postoje u SAD ili Australiji, na primer.)

Ovaj predlog je izazvao veliko nezadovoljstvo država EU i SAD jer bi se „lineranom“ primenom ovih mera one stavile u isti položaj kao npr. parije poput Rusije, Irana, Sirije i sl. čiji je globalni uticaj ogroman. Opšte je poznato da zapadni akteri ne utiču na javno mnjenje drugih država i ne korumpiraju njihove političare. Ako to baš i rade, to je uvek u najboljem interesu demokratije i u interesu država domaćina.

Sličan registar postoji i u Rusiji i tamo je domaća demokratska javnost to dočekala na nož, iako su ruske vlasti to prepisale od SAD. I na Zapadu je procenjeno da je reč o antidemokratskim merama usmerenim ka gušenju slobode medija u Rusiji.

Verujem da su strani, znani i neznani savetnici srpskih vlasti sigurno sugerirali da i Srbija uvede takav registar kako bi zaštitila svoje bezbednosne, političke i ekonomske interese. Sasvim sigurno se intenzivno radi na pripremi odgovarajućih propisa i verovatno je pitanje dana kada ćemo od predsednika države saznati kada će propisi stupiti na snagu. Dobro, ovde sam se malo našalio.

TEME KOJE SAM PROPUSTIO DA POMENEM U SVOJIM TEKSTOVIMA (3) – o negativizmu i kontriranju

Čitaoci će se možda setiti ranijeg teksta u kome sam se bavio domaćom sklonošću ka digresijama, površnom čitanju i manjku fokusa na temu (https://nkatic.wordpress.com/2016/01/31/o-razumevanju-teksta-ili-ta-je-pisac-hteo-da-kaze/). Dodao bih tome još par zapažanja.

Možda grešim i uopštavam na bazi malog uzorka, ali mi se čini da se negativizam i kontriranje prečesto sreću u nas. Kakav god predlog da se da, kakva god inicijativa da se pokrene, prvi instinkt je da se to odbije. Ovde nije reč o konstruktivnoj analizi gde se vagaju argumenti za i protiv, ovde je pre reč o negativnom, instiktivnom startu „na prvu loptu“. Dešava se da predlozi koje neko daje i koji su sazrevali neko vreme, budu odbijani od ljudi koji su o toj temi razmišljali čak po dva ili nekada i cela tri minuta. (Dugo razmišljanje o nekoj temi ne garantuje i da je finalni produkt dobar, ali ovde nije o tome reč.)

Nekako smo gadljivi i prema politici popravljanja stanja malim koracima i evolutivno. Ako, na primer, sistem ne može da se reformiše odmah i odjednom, onda ga ne vredi popravljati. Može biti i da je ovde reč o skrivenom defetizmu i manjku borbenosti.

Dalje, sretao sam u debatama o nekim važnim temama da se predlozi odbijaju ili ignorišu samo zato što se neko toga nije setio pre vas, ili zato što je dobar predlog došao od nekoga ko vam nije simpatičan.

Bojim se da će se ovi loši fenomeni vremenom pogoršavati i da će postati jedna od antropoloških karakteristika srpskog bića.  Nažalost, moram da priznam da povremeno i sam podležem ovom našem defektu.

TEME KOJE SAM PROPUSTIO DA POMENEM U SVOJIM TEKSTOVIMA (2) – o bontonu kao školskom predmetu

Žao mi je što nisam napisao tekst u kome bih predložio da se u škole, osnovne i srednje, uvede obavezan predmet gde bi se deca učila lepom ponašanju i pravilima bontona. Npr. to bi se moglo učiti u sedmom razredu osnovne škole i u drugom razredu srednje. Mogla bi se organizovati i školska takmičenja na tu temu. Bazni udžbenik bi mogao biti npr. „Poznajete li bonton“ (Soldatović i Džuvarević), a obuku bi mogle vršiti razredne starešine. To bi pogotovo pomoglo onoj deci koja kod kuće, iz raznih razloga, to ne mogu da nauče. (Mislim da sam negde u komentarima ovaj predlog pominjao, ali nikada nisam tome posvetio poseban tekst.)     

TEME KOJE SAM PROPUSTIO DA POMENEM U SVOJIM TEKSTOVIMA (1) – o stanici klasične muzike

U moru tekstova koje sam napisao, zaboravio sam da ukažem da je Srbija jedna od retkih država u Evropi koja nema radio stanicu klasične muzike koja bi svoj program emitovala bar 12 časova dnevno, ako ne i svih 24. Radio Beograd 3, i povremeno Radio Beograd 2, nisu dovoljni da se ovaj propust nadomesti. Žao mi je što muzička struka i šira kulturna javnost Srbije propuštaju da izvrše pritisak na vlast i da zatraže da se ovakva stanica osnuje.  

МИР БОЖЈИ-ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Сретан празник свима који славе уз „Вера вечна“

Srećna Nova godina i svako dobro pratiocima bloga!

KADA REČI IZGUBE SMISAO – objavljeno u dnevniku „Politika“ 28.12.2022.

Revolucija je čin nade, a bez nade nema pobune. Ovo zapažanje ruskog anarhiste Petra Kropotkina danas je možda tačnije i aktuelnije nego ikada u modernoj istoriji. Uprkos svakodnevnom i svakovrsnom kvarenju života, uprkos strašnom ponižavanju razuma i ciničnom ruganju pameti, pobune nema. Današnji vladari, bilo da su na svetlu ili u senci, ne moraju previše da brinu – njihova „stvar“, bar za sada, stoji dobro.

Samo naivni ili ostrašćeni mogu poverovati da je društvena obamrlost specifično srpski fenomen koji se može objasniti ovim ili onim istorijskim ili antropološkim razlogom ili defektom. Greše svi oni koji veruju da je Srbija nekakav poseban politički prostor, tamni vilajet mimo sveta. Ne treba imati iluzija da nasuprot srpskog jada i čemera stoji idilična Arkadija. Kada se utekne iz Srbije (na Zapad, a gde drugde) neće se ući u svet kojim vladaju razum, vrlina i pravda … ako je to ono za čim se žudi.

BAUK DESNICE KOJI KRUŽI EVROPOM – objavljeno u dnevniku „Politika“ 30.11.2022.

„Bauk kruži Evropom – bauk komunizma. Sve sile stare Evrope sjedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka, rimski papa i ruski car, Meternih i Gizo, francuski radikali i nemački policajci.“ Kako je komunistički bauk odavno sišao sa scene, ovaj početak „Komunističkog manifesta“ bi se danas mogao ironično prilagoditi duhu vremena i poslednjoj političkoj modi, ovako nekako:

Bauk kruži Evropom – bauk desnice (tvrde, radikalne, ekstremne i sl.). Sve sile stare Evrope sjedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka – novinari, profesori, mislioci, političari. Iako rimski papa ćuti a Meternih, Gizo i ruski car su opravdano odsutni, policajci su srećom tu. To je nova policija, policija uma, koja kontroliše medije, globalne društvene mreže i digitalni prostor, određuje šta je istina i ko je (ne)podoban da se oglašava u javnom prostoru.

„Par-nepar“ u Beogradu: Rešenje za zagađenje vazduha i saobraćajne gužve u srpskoj prestonici? – objavljeno na internet stranici RTS-a 19.11.2022.

https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3211/drustvo/5025846/par-nepar-na-zelenom-mostu.html

 

Građani Beograda se godinama guše u smogu i svako ko može da bira izbegava posetu Beogradu u zimskim mesecima. Ovo potvrđujem i vlastitim iskustvom. Situacija je svake godine sve gora, a nemar prema zagađenju jedna je od onih loših konstanti koju ni jedna beogradska vlast nije ni pokušavala ozbiljnije da promeni. Ima li rešenja, makar i privremenih?

Kratkoročno gledano, vlast ima dve mogućnosti. Prva je, i vlast to već radi, da objasni građanima kako je u nekim stranim gradovima situacija još gora nego u Beogradu. To bi moglo da obraduje onaj deo građana koji mnogo lakše diše kada zna da se u susedstvu, ili tamo negde, diše još teže. Druga mogućnost je da se problem delom olakša uvođenjem sistema par-nepar koji bi smanjio broj vozila koja se dnevno nalaze na ulicama Beograda. Sistem je poznat i funkcioniše tako što se privatni automobili mogu voziti svaki drugi dan u zavisnosti od poslednjeg broja na registarskoj tablici.

Kritika gospodina Dragaša povodom mog teksta „MRTVO MORE EKONOMSKE MISLI: KADA STVARNOST IZNENADI TEORIJU

О ЛИЦЕМЕРЈУ НЕБОЈШЕ КАТИЋА

MRTVO MORE EKONOMSKE MISLI: KADA STVARNOST IZNENADI TEORIJU – objavljeno na internet stranici RTS-a 15.11.2022.

https://oko.rts.rs/ekonomija/5018926/mrtvo-more-ekonomske-misli-kada-stvarnost-iznenadi-teoriju.html

Tomas Karlajl, škotski mislilac iz XIX veka, u nekoliko svojih eseja ekonomiju je nazivao jadnjikavom naukom (dismal science). Njemu se pripisuje (verovatno pogrešno) i da je autor poznate pošalice na račun ekonomista po kojoj papagaj, kada nauči reči ponuda i tražnja, postaje ekonomista.

Bez ambicije da se u cinizmu takmičim s Karlajlom, u jednom dugom eseju od pre osam godina, kritikovao sam (pomalo rezignirano) skolastičke rasprave srpskih ekonomista. Kritikovao sam njihovo bekstvo s terena „primenjene“ ekonomije u udobnu zavetrinu političke filozofije, ideologije pa i frazeologije. Iako je kritika bila oštra i neugodna, u njoj ni danas ne bih ništa promenio ali bih je, pravde radi, stavio u širi kontekst vezan za tužno stanje ekonomske nauke u svetu. Ovo je kratki izvod iz pomenutog teksta:

TREBA LI PRIVATIZOVATI EPS – objavljeno u dnevniku „Politika“ 2.11.2022.

EPS je na putu da postane akcionarsko društvo i to je prvi korak u pravcu njegove delimične ili potpune privatizacije. U Srbiji, bar kada su veliki sistemi u pitanju, reč privatizacija služi kao eufemizam za prodaju preduzeća strancima. Mora biti da ljubitelji rasprodaje svega postojećeg s ushićenjem čekaju taj sretni trenutak kada će se Srbija ratosiljati još jednog državnog balasta i tako osvežena i ekonomski pročišćena nastaviti putem svoje afrikanizacije. U opštem haosu, domaćem i globalnom, prodaja EPS-a bi mogla proći lakše nego u nekim mirnijim vremenima.

Kratki intervju za euronews.rs 19.10.2022.

https://www.euronews.rs/evropa/vesti/65995/liz-tras-umislila-da-je-nova-margaret-tacer-u-par-nedelja-uspela-da-dovede-britansku-ekonomiju-na-rub-propasti/vest?utm_source=pushfirebase&utm_medium=web&utm_campaign=push-date-2022-10-19-news-65995

BESMISLENO JAK DINAR – objavljeno u dnevniku „Politika“ 5.10.2022.

Ekonomske poruke koje evropski lideri šalju svojim građanima, iako pesimistične, groteskno umanjuju stvarne rizike kojima je Evropa danas izložena. Procena po kojoj bi se kriza u Evropi mogla završiti blagom recesijom krajem ove godine i tokom 2023. je, bojim se, u domenu ekonomskih fantazija. Najveće opasnosti po sistem prete ne samo iz sfere realne ekonomije, već (ponovo) iz dubina finansijskog sistema. A šta se u tim mračnim dubinama nalazi i kakve sve opasnosti odatle vrebaju više je u domenu slutnji nego znanja. (Finansijski ambis pred kojim se Ujedinjeno Kraljevstvo našlo pre par dana, nagoveštaj je onoga što može doći i nije samo odraz nekompetencije „mapetovaca“ koji danas vode UK.)

TAŠMAJDANSKI PARK KAO METAFORA

Srbija je jedna od najslobodnijih država Evrope. Njeni stanovnici imaju retku i dragocenu privilegiju da sami odlučuju da li, i u kojoj meri, žele da poštuju zakone. Ta privilegija nije karakteristična samo za podanike, već i za one koji zakone sprovode. I oni imaju tu hvale vrednu slobodu da odlučuju hoće li zakone uopšte sprovoditi.

KAD MOMCI IZ DAVOSA DRŽE REČ – objavljeno u dnevniku „Politika“ 7.9.2022.

Veliko resetovanje, taj novi početak istorije koji je Svetski ekonomski forum (SEF) najavio 2020, konačno dobija svoj puni smisao. Iz frazeološke magle o pravednijem društvu, humanijem kapitalizmu, ekološkoj zelenoj agendi i održivom razvoju, pomaljaju se zastrašujuće konture novog sveta kojim upravlja sve vidljivija ruka nevidljive elite iz senke. Poznati, bizarni slogan SEF-a po kome se građanima sveta obećava budućnost u kojoj će “posedovati ništa” i biće srećni, polako se realizuje – bar kada je prvi deo ovog slogana u pitanju.

Moj intervju dat za Catenu Mundi 31.8.2022.

RECESIJA, MRAČNA SNOVIĐENjA I TEORIJE ZAVERE– objavljeno u dnevniku “Politika” od 10.8.2022.

Zapadne ekonomije su na ivici recesije i to bi trebalo da bude zabrinjavajuća vest … osim za najmoćnije zapadne poslovne pa i neke političke strukture. Ako bude sreće, ako se ekonomske i geopolitičke karte nameste kako treba, umerena recesija će pomoći ostvarenju njihovih ciljeva, koje nije baš mudro javno deklarisati.

Ono što dolazi posle Borisa Džonsona: Kada se istorija ponavlja kao farsa – objavljeno na internet stranici RTS-a 18.7.2022.

Moj pogled na ostavku Borisa Džonsona iz malo drugačijeg ugla.

https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3317/svet/4889788/neslavan-kraj-borisa-dzonsona.html

Poslednji premijerski dani Borisa Džonsona prošli su u mučnim poniženjima i to je najupečatljiviji deo ove skandalozne sage. Šta se to događalo u Džonsonovoj glavi i kakav je to mentalni sklop koji nije u stanju da objektivizuje svoju poziciju i da bar minimalno zaštiti sopstveno dostojanstvo i dostojanstvo funkcije koju obavlja? Odakle potiče takva odvojenost od stvarnosti, prevelika čak i za ljude koji se bave politikom i često naginju sociopatiji? Ako se Džonsonove lične osobine ostave po strani, deo objašnjenja je vezan za klasnu strukturu britanskog društva i obrazovni sistem koji tu strukturu održava.

TRAGIČNA NEZRELOST EVROPSKOG ISTOKA – objavljeno u dnevniku “Politika” od 13.7.2022

Kada su lideri Evropske unije doneli odluku da Ukrajini i Moldaviji dodele status kandidata za prijem u EU, a da izostave Gruziju, razočarani građani Tbilisija izašli su na ulice, demonstrirajući protiv svoje vlade koja ne čini dovoljno da ih približi EU. Ova groteskna odluka izazvala je nezadovoljstvo i u zapostavljenom regionu Zapadnog Balkana, koji već decenijama čeka na prijem u EU.

Odluka EU je groteskna jer su Ukrajina i Moldavija dve države s najnižim BDP-om po stanovniku u Evropi i do juče su tretirane kao tzv. neuspele države. (Neuspela države je kovanica koja se koristi u političkoj teoriji i ublažen je prevod grublje engleske sintagme.) Farsa je tim veća što je ovde reč o ciničnom, propagandnom gestu, budući da malo kome u EU pada na pamet da ove države zaista i primi u svoje članstvo.

NATO I EKONOMSKA ODBRAMBENA DOKTRINA – objavljeno u dnevniku “Politika” od 15.6.2022

Na velikim mukama su NATO države okružene sa svih strana agresivnim neprijateljskim silama. Pred nemilosrdnim nasrtajima svojih moćnih protivnika, NATO pokušava da nekako ojača svoje skromne vojne kapacitete i da unapredi i inovira mehanizme odbrane. Kolektivna odbrana bi se, kako se najavljuje, sada mogla proširiti ne samo na vojnu, već i na ekonomsku sferu. U tako proširenom kontekstu, svaki ekonomski pritisak na jednu NATO zemlju (sankcije, carine, ekonomska uslovljavanja i sl.) mogao bi biti tretiran kao napad na sve članice alijanse i aktivirao bi kolektivne odbrambene ekonomske mehanizme koji se planiraju.

BOJA STVARI KOJE DOLAZE – objavljeno u dnevniku “Politika” od 18.5.2022.

Rast svetskih cena se ubrzava i inflacija je danas na nivou kakav u većini razvijenih zemalja nije viđen već četrdesetak godina. U jučerašnje, bajate priče o rastu cena kao prolaznom fenomenu više niko ne veruje. Istovremeno, samo naivčine mogu poverovati i u tezu da je na sceni „Putinova inflacija“ izazvana ratom u Ukrajini i rastom cena energenata. Inflacija je tu jer su je zapadne ekonomske i političke elite želele. Na čemu se bazira ovako radikalan stav?

NIN od 12.5.2022.

Moja prepiska s NIN-om se okončava, bar se nadam. U prošlom broju (5.5.2022.) NIN je odgovorio na moj raniju reakciju (28.4.2022), a danas je NIN objavio i moj novi dopis. Nažalost, nisam mogao da prenesem raniji NIN-ov odgovor, ali verujem da će iz mog „odgovora na odgovor“ biti jasno šta je NIN otpisao meni. Istine radi, NIN je objavio moje odgovore bez skraćivanja ili promene naslove, a današnji odgovor je objavio iako, verovatno, nije bio dužan da ga objavi. 

NIN od 28/4/2022.

Za slučaj da nekoga to interesuje, NIN je danas objavio moj odgovor na tekst iz prethodnog broja u kome sam bio glavni junak.

KAKO NIN OBMANjUJE SVOJE ČITAOCE

Da li su novinari NIN-a postali udruženje za blaćenje ljudi po narudžbini? Da li je NIN ozbiljan nedeljnik ili klizi u tabloidni brlog uobražavajući da je reputabilna novina? Na osnovu sopstvenog iskustva počinjem da verujem da je u pitanju ovo drugo.