Feeds:
Članci
Komentari

„Velika mačku goveđa glava“ – ovo bi mogao biti naslov nove hit predstave koja se igra u srpskom tranzicionom teatru. U ovoj predstavi, patuljasti „Napred“ i njegov ambiciozni vlasnik, udruženi sa dve prijateljske im kompanije o kojima se ništa ne zna, planiraju da preuzmu „Energoprojekt“.

Ova farsa preti da pomuti slavu čuvenog vodvilja u kome se radnja vrtela oko pokušaja jednog tabloida da preuzme „Politiku“. Ovakve montipajtonovske farse nisu samo manifestacija bespuća tranzicije – one pokazuju i koliko je u Srbiji izgubljen svaki osećaj mere, reda, pa i elementarne pristojnosti.

„Energoprojekt“ (EP) nije samo „jedna od najboljih građevinskih firmi“, kako se često pominje u medijima, on je više od toga – EP je brend, možda poslednji srpski brend. EP je građevinski i projektantski sistem širokog dijapazona delatnosti i još veće geografske disperzije poslovanja. Nema domaće firme koja se ikada mogla meriti sa EP-om. Ni raspad zemlje, ni ratovi, ni sankcije, čak ni tranzicija, nisu uspeli da ga unište. Sistem je opstao i uprkos nesebičnom trudu postoktobarskih struktura da mu odmognu.

Ovo nije sentimentalni panegirik nekoga ko je potekao iz EP-a. Sistem je uvek imao ozbiljnih slabosti, a mora biti da ih i danas ima. Svejedno, takav kakav je, najbolje je što je Srbija stvorila. Takav kakav je, jedini je sistem koji ima potencijal da se nosi sa inostranim konkurentima.

Da li ovo znači da je EP sveta krava koja je nedodirljiva i koju niko ne sme ni pomisliti da kupi – zbog imena, veličine, reputacije, nostalgije? Ne. U tržišnoj privredi se događa i da manja riba proguta veću. To se dešava onda kada je veliko preduzeće u krizi, i/ili kada ga preuzima novi vlasnik, inventivniji i bolje prilagođen tržištu. Uz to, novi vlasnik može uneti nove ideje i tehnologiju, svež novac, bolje metode upravljanja.

Da li potencijalni vlasnici EP-a spadaju u tu kategoriju i da li će sa njima EP biti uspešniji nego do sada? Šta ih kvalifikuje za ovaj poduhvat? Ko su ti ljudi i kakve su njihove reference? Ko su stvarni vlasnici Jopag AG i Montinvest Properties, dva preduzeća koja takođe učestvuju u preuzimanju EP-a?

Odgovor bi mogao biti da novi vlasnici ne moraju ništa da dokazuju i da je dovoljno da se u procesu preuzimanja pridržavaju zakona … dobro, možda je i taj minimalni uslov malo prestrog – u Srbiji oni ne moraju ni to.

Polaznici večernje škole kapitalizma će objasniti javnosti da su, eto, pravila takva, da preduzeće može preuzeti bilo ko, ko se na berzi pojavi sa novcem, a da će tržište sve to dovesti u red. Najvažnije je da se država ne meša u tržišne procese.

Veliko akcionarsko preduzeće nije kiosk brze hrane, već je i institucija od nacionalnog interesa. Ko to ne razume, neka proveri praksu Zapadnih država koje, bez pardona, suspenduju pravo akcionara da prodaju svoje akcije najboljem ponuđaču onda kada država proceni da to nije u nacionalnom interesu.

Problem preuzimanja EP-a nije samo pitanje formalnih procedura – da li su potencijalni kupci povezana lica, kako su stekla akcije, kakvim novcem je kupovina obavljena, da li je kršen zakon i sl.? Ključno pitanje je vezano za budućnost sistema „Energoprojekt“. Da li bi novi vlasnici i od njega napravili ono što su napravili od „Napreda“?

Ako pameti negde ima, EP bi morao biti na kratkom spisku strateški važnih kompanija. Država je suvlasnik u EP-u i to je dodatno čini odgovornom za njegovu budućnost. Država se ne može praviti mrtva ili se pravdati argumentima već pomenute večernje škole. Država uvek ima instrumente (ovakve i onakve) kojima može da spreči destrukciju preduzeća i ugrožavanje javnog interesa … sem ako i ona nije saučesnik u uništavanju sistema.

Ovaj tekst je protest protiv ravnodušnosti države, ali ne samo države. Koliko još preduzeća od nacionalnog značaja treba da bude uništeno da bi se javnost probudila iz dubokog sna? Koliko ljudskih sudbina treba da bude unesrećeno, kako bi se usrećilo par beskrupuloznih porodica? Budućnost „Energoprojekta“ je, bez patetike, pitanje i nacionalnog interesa – šansa da još pametne dece ostane u Srbiji ili da bar ne nosi pelene na radnom mestu. Suze, kada zauvek budete ispraćali svoju decu, neće pomoći, ali bi čestiti aktivizam vezan za fundamentalne teme možda i pomogao.

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2762186/velika-bitka-za-veliku-britaniju.html

 

Iako devizna štednja stalno raste, devizne rezerve godinama stagniraju ili opadaju. U periodu najveće finansijske krize i panike, 2008. i 2009., devizne rezerve su bile dva puta veće od devizne štednje. Danas su devizne rezerve veće od devizne štednje samo za oko 25 procenata. Ovo je loš trend i kontinuirano se pogoršava. Nastavi čitanje »

U ponedeljak 15.05.2017., u Domu kulture Studentski grad, sa početkom u 18h, biće održan okrugli sto povodom naučnog dela Jovana B. Dušanića. Na skupu će učestvovati: Slobodan Antonić, Blaboje Babić, Zoran Vidojević, Bojan Dimitrijević, Boško Živković, Ljubomir Kljakić, Slobodan Komazec, Slobodan Pokrajac, Slobodan Reljić, Marko Sekulović i Jovica Trkulja. Moderator skupa će biti Miloš Knežević.

Nažalost, neću moći da učestvujem na skupu, ali sam tim povodom napisao tekst posvećen Jovanu Dušaniću. Nastavi čitanje »

Iako se društvo u velikoj meri raspada i degeneriše, iako patološke pojave bujaju i dobijaju na snazi i učestalosti, iako se moralni i kulturni raspad društva podstiče sa raznih strana, u Srbiji kao da postoji zavera ćutanja. Godinama već ćute i oni koji to nikako ne bi smeli. Teško je poverovati da Srpska pravoslavna crkva ne vidi strašne društvene anomalije, ali se čini i da joj ne smetaju previše. Tako bar proističe iz (ne)istupanja najviših crkvenih velikodostojnika, kao i iz rutiniranih poslanica koje se šalju u etar povodom najvećih hrišćanskih praznika. Nastavi čitanje »

Vodeći svetski mediji i zapadna politička elita zabrinuti su zbog lažnih (ili „lažnih“) vesti koje kolaju internetom. Kontrolori svetskog virtuelnog prostora poput Gugla ili Fejsbuka intenzivno rade na razvijanju algoritama koji bi trebalo da spreče širenje lažnih vesti. Ako nekome to možda izgleda kao početak cenzure, to je samo zato što opisane inovacije upravo to i jesu – uvod u cenzuru interneta i ogorčena borba da se monopol na laž, kao i do sada, zadrži u vlasništvu najuticajnijih zapadnih medija. Nastavi čitanje »

Posetiocima bloga želim sretne praznike. Nisam zaboravio na blog i za Vaskrs sam napisao novi tekst.

Zaključno sa četvrtkom (06/04/2017), tekstovi na blogu će biti zatvoreni za komentare. Održavanje bloga i dnevna komunikacija sa čitaocima su mi oduzimali previše vremena i neprekidno su me držali uz računar. I tako godinama. Pogotovo mi je bilo teško da blog održavam kada sam na putu. Gledano u retrospektivi, „cost-benefit“ efekti nisu bili na mojoj strani. Nastaviću da pišem tekstove, ali ne i da komentarišem. Zahvaljujem se čitaocima bloga i svima koji su svojim komentarima doprineli da blog bude mesto civilizovane razmene mišljenja.

Da li je Srbija tek na putu da postane kolonija, ili je na tom putu tako daleko odmakla da povratak više nije moguć? Da li je Srbija voljna žrtva tranzicionog kolonijalizma, ili joj je on nametnut? Da li su ovo razumna pitanja, ili je reč o antiglobalističkoj kuknjavi pametnjakovića koji ne razumeju ni moderno vreme ni logiku ekonomskih procesa? Nastavi čitanje »

Kao što je i obećala MMF-u, vlada Srbije je odlučila da, po prvi put u istoriji Aerodrom „Nikola Tesla“ ponudi stranim koncesionarima na 25 godina. Ova koncesija bi trebalo da bude realizovana baš za mandata vlade koja će svojim uspesima, pogotovo onim budućim, oboriti sve istorijske rekorde. Nastavi čitanje »

U tranzicionoj Srbiji uspostavljeno je pravilo po kome je sve što dolazi iz inostranstva uvek bolje od domaćeg. To nije percepcija koja se odnosi samo na investitore i kapital, već je u vezi i sa samim Srbima. Nastavi čitanje »

Izgubljeno vreme je izgubljeno zauvek!

 

ML: Kakvi Vas utisci vezuju za period studija?

Ekonomski fakultet je verovatno na najružnijem mestu u Beogradu i ta činjenica je obeležila moj odnos prema fakultetu. Osećao sam fizičku nelagodu kada bih Kameničkom dolazio na predavanja. Taj otpor je bio tako jak, da sam od treće godine polagao u predrokovima i veoma retko dolazio na fakultet. Naravno, smetala mi je i gužva na predavanjima i neinspirativna akademska atmosfera. Nastavi čitanje »

Vlada Srbije impresionirana je sopstvenim ekonomskim rezultatima. Potvrda fantastičnih uspeha stigla je i od prvog čoveka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) koji tvrdi da su ekonomski rezultati u 2016. najbolji u poslednjih 25 godina. Dirljiva je podrška koju državni službenik daje svom poslodavcu, mada su nejasni kriteriji po kojima je 2016. proglašena za najbolju u poslednjih četvrt veka. Čudan je nesklad izmeću veličanstvenih pohvala srpskoj ekonomiji i elementarnih statističkih činjenica. Nastavi čitanje »

Алекса Шантић: ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ

Nastavi čitanje »

Ekonomska politika i rezultati srpske vlade nailaze na jednodušnu i snažnu pohvalu međunarodnih finansijskih institucija i zvaničnika Evropske unije – s dobrim razlogom. Srbija sprovodi sve ono što se od nje traži i to radi sa entuzijazmom i čvrstinom kakve se retko sreću u državama koje su takođe u teškoj situaciji. Nastavi čitanje »

Forum 2017

Za čitaoce bloga – Molim Vas da za komentare koji nisu neposredno vezani za temu priloga, od sada koristite Forum 2017.

Posetiocima bloga  želim spokojnu i dosadnu godinu, dobro zdravlje, mir u kući i mir u duši.

Konferencija je održana 15/12/2016. u Beogradu. Naslov moje teme je bio:

Nova tehnološka revolucija i globalizacija na raskršću

Izlaganje je na ovoj adresi:

 

 

Svaki pokušaj kritike nametnutih političkih, ekonomskih ili vrednosnih klišea, moćni globalni mediji amortizuju odvraćanjem pažnje, prećutkivanjem, relativizacijom, i veštim, sistematskim političkim etiketiranjem. Takvo etiketiranje, taj pomalo orvelovski „novogovor“, do nedavno je odlično služio svrsi. Nastavi čitanje »

Ako je agencija Beta korektno prenela, premijer Vučić je 17/11/2016 izjavio:

„Sledeće godine privredni rast bi mogao da bude 3,5 odsto, a ako prosečan rast u narednih pet godina bude 3,2 odsto dramatično ćemo se približiti evropskim zemljama čiji rast, ukoliko ne interveniše Evropska centralna banka, može da bude oko 1,1 do 1,2 odsto“. ((http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=11&dd=17&nav_id=1200535). Nastavi čitanje »

Srbija je, kao i većina tranzicionih država, s velikim entuzijazmom i bezrezervno prigrlila globalizaciju. Svoje ekonomske resurse i prostor Srbija nudi svakome ko želi da ih kupi ili koristi, i na tome gradi svoju razvojnu strategiju.

U takvom privrednom modelu nema prostora za uskogrudo insistiranje na nacionalnim ili bezbednosnim interesima, na prehrambenoj ili energetskoj sigurnosti, na strateškim privrednim granama i sličnim suverenističkim frazama. Srbija danas drži veliku ekonomsku lekciju Zapadnim zemljama, pa čak i svom velikom uzoru – Nemačkoj. Otkud Nemačka u ovoj priči? Nastavi čitanje »

(Tekst je napisan za naučni skup Akademije ekonomskih nauka koji je održan 04. novembra  2016. u Beogradu na temu “Naši naučni sporovi – Velike alternative u izgradnji institucionalnog poretka”)

—————————————————————-

U svoja dva teksta, pripremljena za naučne skupove koje organizuje Akademija ekonomskih nauka, Ljubomir Madžar je između ostalog i ostalih, kritikovao i mene i moje stavove iznete u tri rada [1].

Tekst koji sledi je pohvala Madžarevom delu i njegovom moćnom analitičkom i polemičkom metodu. Madžar je u mojim radovima našao toliko grešaka, netačnosti i nelogičnosti da u ovom tekstu neću uspeti da ih sve pokajnički nabrojim. Nastavi čitanje »

Tehnološki progres koji je krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka fantastično podigao kvalitet života zapadnog sveta, sada se okreće protiv njega. U sistemu u kome je interes profita važniji od čoveka i njegovog života, događa se ono što se moralo dogoditi – ogroman broj ljudi postaje višak – apsolutni, neuposlivi, nepotrebni višak. Tržište, kao vrhovni arbitar ljudskih sudbina, je presudilo – računari, roboti i algoritmi odnose pobedu. Tačnije, pobeđuju vlasnici tih tehnologija. Nastavi čitanje »

Razbijajući okoštale i demodirane demokratske principe po kojima građani ocenjuju vlast a ne obrnuto, premijer Srbije je, ovoga puta pred nordijskim privrednicima, po ko zna koji put javno kritikovao narod.

Između stanja u kome se Srbija danas nalazi i sretne skandinavske budućnosti, isprečili su se nepreduzimljivi građani koji su izgubili radne navike i nisu naučili da budu preduzetnici. Po premijerovoj proceni, potrebno je oko sto godina kako bi se mentalitet građana promenio i približio nordijskom (protestantskom), kome se premijer tako često i tako javno divi. Nastavi čitanje »

U polumraku i daleko od očiju javnosti, kako je to već postalo uobičajeno u zrelim demokratijama, EU i SAD su poslednjih pet godina pripremale sporazum o transatlantskoj trgovini i investicionom partnerstvu (TTIP). Mogućnost da se od sporazuma ipak može i odustati počela je snažnije da se najavljuje tek od maja ove godine, pa otuda i ne iznenađuje vest da su pregovori najverovatnije propali.

Nastavi čitanje »

Do nedavno se činilo da postoji potpuni konsenzus u vezi sa vrlinama globalizacije. Pod potpunim konsenzusom se podrazumeva da su razvijene industrijske zemlje saglasne u oceni da je globalizacija opšte koristan ekonomski proces u kome zapadne kompanije i kapital dominiraju svetskim tržištem. Osnovni postulat globalizacije je sloboda protoka roba i kapitala. Ta i takva sloboda je uvek u interesu država i njenih ekonomija i nikako se ne sme sputavati niti ograničavati. Nastavi čitanje »

Monetarna ekonomija je pomalo ezoterična oblast i verovatno najkompleksniji segment ekonomske nauke. Novac i načini njegovog kreiranja su misterija ne samo za laike, već i za većinu ekonomista, pa i bankara. Oni koji veruju da znaju kako se novac kreira, najčešće se oslanjaju na znanje koja su sticali na fakultetima, iz udžbenika čiji autori često prepisuju jedni od drugih. Akademski ekonomisti su „najzaslužniji“ za zablude vezane za procese kreiranja novca. Nastavi čitanje »

Na referendumu, održanom 23. juna 2016 godine, građani Ujedinjenog Kraljevstva[1] odlučili su da napuste Evropsku uniju. Na veoma visokom nivou izlaznosti od 72.2 procenta, za napuštanje EU glasalo je 51.9 procenata izašlih glasača. U konačnom rezultatu, opcija za brexit je pobedila sa razlikom u glasovima od 1.269.501. Nastavi čitanje »

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2360938/bregzit-san-letnje-noci.html

 

 

U programu kolažnog tipa, moj komentar je od 10 do 24 minuta emisije.

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2354622/bregzit-kraj-jednog-divnog-prijateljstva-.html