Komentari 2024

Ovde je prostor za nove komentare za 2024. godinu

KAKO „UKRASITI“ ISTOČNI ZID GROBLJA PER LAŠEZ

Na zapadnom zidu poznatog pariskog groblja Per Lašez, 2018. godine postavljene su table s imenima poginulih i nestalih Parižana u Prvom svetskom ratu. Spisak je gust, dug, i na njemu je 102,415 imena. Kod mene te ploče izazivaju mučan osećaj i asocijacije.

Čini se da na ratobornog predsednika Makrona to ne deluje kao na mene. Čini se da njemu neće smetati ako i zid na istočnoj strani groblja bude dekorisan na isti način – samo sa nekim novim francuskim imenima.  

 

PATRIOTIZAM, NACIONALIZAM ILI, MOŽDA, BUDALIZAM

„Le Monde“ je 3.3.2024. objavio dugačku reportažu o velikom čišćenju biblioteka u Ukrajini. Ideja je da se, po preporuci vlasti i u uslovima vanrednog stanja, uklone svi autori koji podržavaju rusku invaziju ili ideju o ruskoj supermaciji (šta god to da znači). Ovde nije reč o kulturnom vandalizmu, već o patriotskom činu ne samo ukrajinizacije, već i derusifikacije biblioteka.

Veliko čišćenje je obuhvatilo i ruske klasike, mada je usput potkačilo i npr. Paola Koelja zbog njegovih susreta s Putinom i stava da je Ukrajina rusofobna.

Kako je u tekstu objašnjeno, Ukrajinci nisu nacisti i ne spaljuju knjige već ih samo sklanjaju od čitalaca po magacinima, podrumima ili tavanima. Ponegde se ruski klasici čak mogu dobiti na čitanje ako ih neko baš traži, a ponegde se mogu i naći, ali samo u prevodu na ukrajinski. Jedna bibliotekarka se nada i da će se ruski klasici vratiti na police kada Rusi napuste Ukrajinu.

U tekstu ima i zanimljivih zapažanja ali ću ovde navesti samo dva, budući da dolaze iz institucija kulture.

Kako je to objasnila Olexandra Kolar, direktorka novoformiranog instituta za promociju ukrajinske literature (https://ubi.org.ua/en), ruski klasici su jako štetni jer oblikuju mišljenje ljudi. Njih zato treba ukloniti i zadržati ih samo u specijalističkim bibliotekama kako bi stručnjaci mogli da proučavaju korene zla i totalitarizma.

Volodymyr Yermolenko, predsednik ukrajinskog Pen kluba je objasnio da je Rusija, podižući spomenike Puškinu ili dajući nazive ulicama po njemu, obeležavala teritoriju imperije. Nije slučajno da se njegovi spomenici uklanjaju ne samo u Ukrajini, već i u Letoniji na primer.

Bibliotekari nisu dobili instrukciju da sa polica uklanjaju neke druge klasike, npr. nemačke ili poljske.

https://www.lemonde.fr/m-le-mag/article/2024/03/03/exit-pouchkine-dostoievski-tolstoi-grand-menage-dans-les-bibliotheques-d-ukraine_6219811_4500055.html

DA LI JE PREDSEDNIK BAJDEN DAR OD BOGA

„New York Times” je 23.2.2024. objavio intervju s Merilin Robinson, američkom spisateljicom koja je prevođena i u Srbiji. Spisateljica, inače vršnjakinja američkog predsednika, objašnjava da ona smatra da je predsednik Bajden dar od Boga, te da čvrsto veruje u njegovu kompetentnost, briljantnost i svetonazor. Robinsonova kaže  i da su Bajdenove godine upravo njegov kvalitet.

Za svaki slučaj navodim naslov intervjua: „Marilynne Robinson Considers Biden a Gift of God“, i citiram njene rečenice: „Because Obama’s signature quality was youth, and Biden’s is age. Frankly, I’m less than a year younger than Joe Biden, so I believe utterly in his competence, his brilliance, his worldview. I really do.“

Uzgred, među poštovaocima Robinsonove je i Barak Obama. Ona je imala i retku čast da razgovora s predsednikom i da njihov razgovor 2015. bude objavljen u  uglednom magazinu „The New York Review of Books“. 

Navaljni i Karađorđevići

U Parizu, na ulazu u Bulonjsku šumu, nalazi se lep spomenik Petru i Aleksandru Karađorđeviću.

U podnožju spomenika sada je napravljen mali memorijal preminulom Alekseju Navaljnom. Da li neko zna kakva je veza između počivšeg Navaljnog i pоrodice Karađorđević? 

OD DOS-A DO SNS-A, STVARNOST I MITOVI O SRPSKOJ EKONOMIJI – objavljeno u „Le Monde Diplomatique“ (srpsko izdanje, februar 2024)

Politički diskurs u Srbiji, kao i u drugim tranzicionim demokratijama, najčešće ima samo dve, povezane teme – to su zloupotreba vlasti (u različitim oblicima) i korupcija. U senci ovih tema, pred decembarske izbore 2023, polemisalo se i o ekonomskim rezultatima vladajuće SNS-ove koalicije uz povremeno upoređivanje s rezultatima prethodnih, DOS-ovih vlasti. Polemisalo se površno, propagandno i svako je iz obilja ekonomskih pokazatelja uzimao ono što mu odgovara i interpretirao kako mu je volja.

NEMCI, JEVREJI I SLOVENI

Ko poznaje istoriju Bliskog istoka verovatno zna da je Nemačka, još od vremena Konrada Adenauera, bila najodaniji evropski saveznik Izraela. Nemačka je pružala i političku i ogromnu ekonomsku pomoć Izraelu. Od nemačkih kancelara jedino je Vili Brant pokušavao da vodi nešto uravnoteženiju politiku pokazujući razumevanje i za palestinsko pitanje. (Ironijom sudbine, na olimpijskim igrama u Minhenu 1972. dogodio se težak teroristički napad kada su pripadnici palestinske organizacije „Crni septembar“ ubili 11 izraelskih sportista – i to baš za Brantovog mandata.)

Nemačka podrška Izraelu je više nego razumljiva a osećaj krivice za genocid nad Jevrejima je, prirodno i pravedno, u korenu te podrške.

Zanimljivo je, međutim, da ni Nemačka ni Nemci, čini se, nemaju ni izbliza, a ni izdaleka, takav odnos prema milionima Slovena koje su ili pobili ili umorili glađu.

BRITANCI I SRBI KAO BRAĆA ROĐENA

Između Britanije i Srbije ima mnogo više sličnosti nego što se misli. Na primer, kada su investicioni radovi na infrastrukturi u pitanju, i u Britaniji kao i u Srbiji se po svemu sudeći gradi malčice skuplje nego drugde u Evropi. Za Britaniju postoje obrađeni podaci dok se za Srbiju više oslanjamo na slutnje.

Kada je o prugama reč, Britanci su bez premca u Evropi. Troškovi po kilometru pruge su 7,7 puta veći nego u Nemačkoj, 6,3 puta veći nego u Francuskoj i 3,5 puta veći nego u Italiji.

Gradnja kilometra podzemne železnice je dva puta skuplja u Britaniji nego u Italiji ili Francuskoj, i šest puta skuplji nego u Španiji.

Kada je o putevima reč, Britanija drži priključak – gradnja autoputeva u Britaniji je samo za 23% skuplja nego u Francuskoj i za 13% skuplja nego u Italiji.

BRITANSKI MANIRI … NEKADA

Kada je, posle napada na Perl Harbur, Britanija 8. decembra 1941. objavila rat Japanu, diplomatsku notu je japanskom ambasadoru uputio Čerčil.

Pismo je veoma učtivo i Čerčil je pismenu objavu rata završio ovim rečima: „I have the honour to be, with high consideration, Sir, Your obedient servant“. Poneko je kritikovao pismo zbog prevelike učtivosti. U svojim memoarima Čerčil odgovora, da „kada treba da ubijete čoveka, ne košta ništa da se bude učtiv“. (“But after all when you have to kill a man it costs nothing to be polite “.)

Uvek rado citiram ovu duhovitu i ciničnu rečenicu.

ЈОВАН Б. ДУШАНИЋ СВОМЕ ОТАЧЕСТВУ

Читаоци који познају економске радове и текстове професора Јована Душанића можда нису приметили да се он последњих година бави историјом Босне и Херцеговине и историјом свога краја. Између осталог, 2018. објавио је и изузетно читану књигу „Срби  Босне и Херцеговине у XIX веку – борба за слободу и уједињење“ која је до данас доживела десет издања.

У издању „Завода за уџбенике и наставна средства“ (Источно Ново Сарајево), недавно је изашла нова, луксузно опремљена књига Јована Душанића под насловом „Утемељивачи Републике Српске на прелазу из XIX  у XX век“.

У својој последњој књизи Душанић подсећа на период борбе Срба у БиХ за црквено-школску аутономију под аустроугарском окупацијом и чува од заборава имена и биографије људи који су тој борби дали највећи допринос. Реч је о периоду у коме се српска елита у БиХ, „коју су предводили свештеници, занатлије и трговци“, како Душанић каже, „определила за доследан пасиван отпор, те стрпљив и упоран ситан рад који даје, корак по корак, резултат на дуги рок“. Овај „ситан рад“ је тим значајнији што су се Срби у БиХ суочили са вештом, перфидном и искусном империјом која је користила све политичке трикове како би у завади држала три народа у БиХ и која је пре свега била окренута однарођивању и потчињавању Срба. Читаоцу ове књиге неће бити тешко да у догађајима од последњих тридесетак година препозна исти метод и исте обрасце које и данас страни центри моћи намећу у БиХ.  

Ваља напоменути и да је Душанић у свом казивању  одмерен (као и увек) и да ова књига неће иритирати ни онај део читалачке публике који, може бити, има органску реакцију на свако помињање Срба у БиХ или Републике Српске. (Узгред, РС се нигде ни  не помиње осим у наслову књиге.) Верујем да ће ова књига бити занимљива не само Србима у БиХ и из БиХ, већ и свима који желе да сазнају нешто о једном од веома значајних и поучних периода српске историје.  

ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Сретан Божић и свако добро.

NORMALNO I NENORMALNO

Racionalno je razmišljati o emigraciji ako postoji vera da će se odlaskom obezbediti bolji život – materijalni, naučni, intelektualni, itd. U retrospektivi će se videti koliko je procena mogućnosti bila realna, koliko je bilo ili nije bilo sreće. Kakav god ishod bio, navedeni razlozi za razmišljanje o emigraciju su racionalni.

Ali, ima i onih koji bi da uteknu iz Srbije SAMO kako bi živeli u nekoj „normalnoj“ (zapadnoj) zemlji. Bojim se da je to slabašan razlog satkan od zabluda. Odlazak će jednu nenormalnost zameniti drugom, možda i gorom. Socijalna i politička patologija su globalni fenomeni i nikako nisu srpski ekskluzivitet, mada je struktura patologije nešto drugačija. Ne kažem „ostajte ovde“, već bih samo da upozorim da je bekstvo u „inostranu normalnost“ naivan, pogrešan motiv za emigraciju. Roditelji ili javne ličnosti koje insistiraju na domaćoj nenormalnosti nasuprot normalnosti drugde, čine lošu uslugu i društvu i svojoj deci.

KAKO JE ČERČIL VIDEO PALESTINCE

Ravnodušnost prema višedecenijskom stradanju Palestinaca, koje se na Zapadu manifestuje u svakoj prilici i svakim povodom, najbolje se može objasniti Čerčilovim iskazom pred Pilovom komisijom (o palestinskom pitanju) koja je formirana 1936. a svoj izveštaj je dala 1937.

Čerčil kaže da Arapi imaju onoliko prava na Palestinu, koliko prava na svoju prostirku ima pas koji je na njoj dugo ležao. Tim ljudima, kaže Čerčil, nije učinjeno ništa loše zato što je jača, kvalitetnija i sposobnija rasa došla i zauzela njihovo mesto.

Ne verujem da bi neko danas javno ponovio Čerčilove reči, ali nisam tako siguran da zapadnom politikom ne upravlja ista misao, kada god je reč o „inferiornim“ narodima.

GOSPODIN LJUBOMIR MADŽAR, ILI ČOVEK UČI DOK JE ŽIV

Čovek uči dok je živ. Malo je ljudi koji tako snažno potvrđuju ovu tezu, kao što je to slučaj s gospodinom Ljubomirom Madžarom. Iako u dubokim godinama, gospodin Madžar je i dalje aktivan,  spreman da uči i da koriguje svoje stavove. Malo je ljudi (bar onih van politike) koji su u stanju danas energično da kažu jedno, a sutra, još energičnije, nešto potpuno suprotno. Tu vrstu kvaliteta, to hvale vredno odsustvo doktrinarnosti,  ima i gospodin Madždar. 

Krajem 2019. u NIN-u sam objavio tekst pod naslovom „Tražili ste, gledajte“ (https://nkatic.wordpress.com/2019/11/30/doprinos-srpskih-ekonomista-dolasku-zlatnog-doba-tekst-objavljen-u-nin-u-28-11-2019-pod-naslovom-trazili-ste-gledajte/). Između ostalog, tu sam ukazao na jedan kontraintuitivni fenomen –  nesposobnost vlasti i korupcija obračunski povećavaju BDP. Ovo je pasus iz tog teksta: 

“Paradoksalno jeste, ali i korupcija i nesposobnost, bar kratkoročno, pomažu povećanju BDP-a. Nekompetentnost, kada se isti poslovi rade po dva-tri puta i zato koštaju mnogo više, podiže BDP iako s radi o neproduktivnom trošenju. Korupcija, kada se cene projekata uvećavaju ugrađenim provizijama, podižu vrednost radova, a time i BDP. Cinik bi rekao da ovde nije reč o neznanju i lopovluku, već o ekonomskom patriotizmu i plemenitom pokušaju da se na najbrži način uveća BDP“.

Gospodin Madžar, koji je tada imao 81. godinu, žestoko je kritikovao ovaj moj stav (https://nkatic.wordpress.com/2019/12/28/od-ovakve-drzave-ni-orah-iz-ruke-ne-bih-uzeo-objavljeno-u-nin-u-19-12-2019-br-3597/). Ovo je ta ubitačna kritika :

“Najekstravagantniji je Katić kad pokušava da bude neobičan i efektan. Obrušavajući se na „domaće ekonomiste“, on im imputira kako njihovo rezonovanje podrazumeva da i širenje korupcije, pa i ponavljanje izvedbe projekata koji su u prvim navratima bili loše izvedeni povećava BDP, iako u dužoj vremenskoj perspektivi popravke loših projekata znače upropašten deo finansiranju namenjene akumulacije i stoga mogu samo negativno da se odraze i na izmereni BDP i, sasvim pogubno, na njegov rast. Bilo bi zanimljivo čuti od Katića kako bi oni i na kratak rok produkovali povećanje BDP-a ako se uzme u obzir da popravka loše urađenog, uz ostalo, povećava materijalne troškove izvođača, a materijalni troškovi nisu deo BDP-a nego odbitna stavka u njegovom obračunu.”

Srećom po ekonomsku nauku, gospodin Madžar nije prestao da uči i istražuje. U svojoj 85-toj godini, posle perioda učenja i duboke analize,  u tekstu “Lažni rast BDP-a” koji je objavljen u „Novom magazinu“ od  5/10/2023. gospodin Madžar kaže:

„Korupcija i neefikasnost upravljanja dve su komponente viška troškova izgradnje infrastrukture u odnosu na međunarodne standarde. Taj višak, ovde nazvan teret neefikasnosti, ulepšava sliku o nivou i tempu rasta BDP-a, te vlast prikazuje u nerealno povoljnom svetlu.“

„PRECENJIVANJE BDP-A: Način na koji neefikasnost upravljanja rezultira u precenjivanju BDP-a najlakše se da pokazati na definicionoj jednačini BDP-a kojom se on, u rashodnoj varijanti, opredeljuje kao zbir agregatne lične potrošnje, bruto investicija raščlanjenih na javne i privatne, državne potrošnje i razlike između izvoza i uvoza. Kad bi se javne investicije izvodile po međunarodnim standardima efikasnosti, do precenjivanja BDP-a po ovom osnovu ne bi došlo. Međutim, kad se u jednačinu uvrsti teret neefikasnosti, kom ponenta javnih investicija vidno se povećava, a za iznos toga povećanja dolazi do precenjivanja BDP-a. … Posledice tereta neefikasnosti posve su očigledne. BDP je precenjen, a to ima za posledicu izobličenja ekonomske politike koja ne može biti valjano koncipirana bez tačnih i pouzdanih informacija o makroekonomskim agregatima I njihovim odnosima i kretanjima.”

I dok dlanom o dlan, samo četiri godine kasnije, gospodin Madžar je prihvatio ono što je pre toga žustro i autoritativno odbijao.

JEZIČKE ZANIMLJIVOSTI

Ruska invaziju na Ukrajinu se u poslednje vreme kvalifikuje kao full-scale invasion. Ovo se možda može prevesti kao „invazija punog obima“. Reč je ili o nepotrebnom, propagandnom pleonazmu ili možda postoje invazije koje nisu potpune (full-scale) – npr. osrednje invazije, ništa naročito invazije, male, obične, takoreći invazijice.

A kad smo kod jezika, pre par godina sam u knjizi „Presstitutes Embedded in the Pay of the CIA“ (Udo Ulfkotte) naišao na novu reč za koju ne verujem da je ušla u rečnike. Na engleskom je to presstitute. Verujem da ovo ne mora da se prevodi, a ako baš mora onda je reč o prestitutkama ili novinarima koji se prodaju za pare.

Ne znam zašto sam se baš sada ovoga setio.

Minijaturni prilozi s moje Fejsbuk stranice:

23-8-2023

Zanimljivo zapažanje Balzaka o Poljacima:

„… jer ako Poljaku pokažete provaliju, on će odmah da skoči u nju.“

Ne znam zašto mi to danas pade na pamet.

24-8-2023

“… ja sam platio … ja sam izgradio … ja sam dao…“ i to – JA – ponovljeno je stotinak puta.

Reč je o tekstu Res Gestae Divi Augusti koji je sastavio imperator Oktavijan Avgust neposredno pre svoje smrti (14. godina nove ere) i u kome je pobrojao sva svoja dostignuća i uspehe.

Ne znam zašto mi to danas pade na pamet.

Ličnosti koje su obeležile 20. vek

U nedavno objavljenoj knjizi “Personality and Power: Builders and Destroyers of Modern Europe”, čuveni britanski istoričar Ian Kershaw daje prikaz 12 ličnosti koji su obeležile 20. vek u Evropi. Ovo je spisak imena:

Lenjin, Musolini, Hitler, Staljin, Čerčil, De Gol, Adenauer, Franko, TITO, M. Tačer, Gorbačov i H. Kol

Moj intervju dat za Catenu Mundi 4.6.2023.

POVODOM ZLOČINA U ŠKOLI „VLADISLAV RIBNIKAR“

Ako je cilj medija bio da od mladog zločinca načine heroja za sve one mlade umobolnike lišene bilo kakve empatije, posao je odrađen sjajno. Mediji su opisale mladog zločinca kao veoma inteligentnog, organizovanog, spretnog s oružjem koji odlično puca i vrlo je „kul“. Zaprepašćuje da niko od ogromnog broja eksperata koji se ne skidaju s TV ekrana (bar koliko sam mogao da vidim) ne primećuje kakva se bolesna, subliminalna poruka šalje patološkom delu srpske mladeži. Mediji moraju promeniti politiku izveštavanja kada je reč o zločinima ove vrste a način izveštavanja se mora standardizovati i precizno propisati.

RTS1 – OKO 21/4/2023. – Makron, Evropa i treći pol

 

Александар Блок – Скити

Песма Александра Блока за оне који воле поезију (и прате политичка дешавања). Песма је из јануара 1918. и ово је препев Бранка Миљковића. Песма је предуга за љубитеље хаику или „твитер“ поезије.   

СКИТИ

Вас милиони. Нас – тушта и тма ће бити.

Чик у бој с нама, ако имате моћи!

Да, Азијати ми смо! Ми смо – Скити,

И имамо жудне, косе очи!

 

За вас – столећа, за нас – један часак.

Ко робова гомила гола,

Ми смо штит били између двеју раса –

Европе и Монгола!

RUSIJA I ZAPAD, ILI O JEDNOJ NEUZVRAĆENOJ LJUBAVI – objavljeno na internet stranici RTS-a 11.3.2023.

https://oko.rts.rs/svet/5083870/rusija-i-zapad-ili-o-jednoj-neuzvracenoj-ljubavi.html

Rusija je jedina velika evropska nacija čija elita ni posle vekova krvave istorije, pogibelji i stradanja, ne uspeva da razume svoju poziciju na globalnoj sceni i da se prema tome racionalno i jedinstveno odredi. Kompleks inferiornosti, nezrelost, naivnost, konformizam pa i samoživost, trajne su karakteristike značajnog dela ruske elite. Reč je o onom delu elite koja kao da odbija da odraste i koja ne razume ni korene ni dubinu rusofobije na Zapadu. To je svet koji lebdi u trouglu političke infantilnosti, naivnog prozapadnog romantizma i provincijalizma. (Provincijalizam o kome je reč je velikim delom posledica duge, samonametnute izolovanosti SSSR-a od zapadnog sveta čije se loše posledice i danas osećaju.)

TEME KOJE SAM PROPUSTIO DA POMENEM U SVOJIM TEKSTOVIMA (4) – о zlostavljanju

Kod muškaraca se (pre)često sreće jedan tip iskompleksiranih kukavica koje to pokušavaju da kompenziraju svojim nepodnošljivim hvalisanjem, često zlostavljajući porodicu, prijatelje, pa i cele nacije, samo kada im se ukaže prilika. To je onaj tip muškaraca koji se junače na prazno, koji sve znaju bolje od drugih i koji mogu očas da reše svaki problem, ali eto, nemaju priliku.

U pomalo potcenjenoj pripoveci Ive Andrića  „Zlostavljanje“, baš takav lik je Andrija Zereković koji svakoga dana konfabulacijama i hvalisanjem dovodi do očajanja svoju mladu i lepu ženu Anicu. Neću prepričavati ovu pripovetku, ali bih predložio da ona uđe u obaveznu lektiru u srednjoj školi. Andrić je, u literarnom smislu, napisao i bolje pripovetke, ali ova koju predlažem je sjajno, edukativno štivo za muški deo srpske populacije. Uzgred, da li se bar ponekad prepoznajete u liku Andrije Zerkovića? Ja, na nesreću, da.

UK i registar lica koja zastupaju strane interese

Ujedinjeno Kraljevstvo planira da uvede registar osoba koje zastupaju strane interese na njenoj teritoriji. To se odnosi kako na političke, tako i na poslovne interese i obuhvata sve one pojedince koji dolaze u kontakt s političkim strukturama u UK, ili mogu uticati na javno mnjenje. Svako ko se bavi ovakvim aktivnostima dužan je da se registruje, a ako to ne učini, može biti kažnjen zatvorom do pet godina. Od ove obaveze su izuzeti svi koji zvanično zastupaju strane interese poput članova diplomatskih predstavništava i sl. Smisao ove regulative je jačanje nacionalne bezbednosti i zaštita domaće javnost i demokratskih institucija od stranog uticaja. (Takvi registri već postoje u SAD ili Australiji, na primer.)

Ovaj predlog je izazvao veliko nezadovoljstvo država EU i SAD jer bi se „lineranom“ primenom ovih mera one stavile u isti položaj kao npr. parije poput Rusije, Irana, Sirije i sl. čiji je globalni uticaj ogroman. Opšte je poznato da zapadni akteri ne utiču na javno mnjenje drugih država i ne korumpiraju njihove političare. Ako to baš i rade, to je uvek u najboljem interesu demokratije i u interesu država domaćina.

Sličan registar postoji i u Rusiji i tamo je domaća demokratska javnost to dočekala na nož, iako su ruske vlasti to prepisale od SAD. I na Zapadu je procenjeno da je reč o antidemokratskim merama usmerenim ka gušenju slobode medija u Rusiji.

Verujem da su strani, znani i neznani savetnici srpskih vlasti sigurno sugerirali da i Srbija uvede takav registar kako bi zaštitila svoje bezbednosne, političke i ekonomske interese. Sasvim sigurno se intenzivno radi na pripremi odgovarajućih propisa i verovatno je pitanje dana kada ćemo od predsednika države saznati kada će propisi stupiti na snagu. Dobro, ovde sam se malo našalio.

TEME KOJE SAM PROPUSTIO DA POMENEM U SVOJIM TEKSTOVIMA (3) – o negativizmu i kontriranju

Čitaoci će se možda setiti ranijeg teksta u kome sam se bavio domaćom sklonošću ka digresijama, površnom čitanju i manjku fokusa na temu (https://nkatic.wordpress.com/2016/01/31/o-razumevanju-teksta-ili-ta-je-pisac-hteo-da-kaze/). Dodao bih tome još par zapažanja.

Možda grešim i uopštavam na bazi malog uzorka, ali mi se čini da se negativizam i kontriranje prečesto sreću u nas. Kakav god predlog da se da, kakva god inicijativa da se pokrene, prvi instinkt je da se to odbije. Ovde nije reč o konstruktivnoj analizi gde se vagaju argumenti za i protiv, ovde je pre reč o negativnom, instiktivnom startu „na prvu loptu“. Dešava se da predlozi koje neko daje i koji su sazrevali neko vreme, budu odbijani od ljudi koji su o toj temi razmišljali čak po dva ili nekada i cela tri minuta. (Dugo razmišljanje o nekoj temi ne garantuje i da je finalni produkt dobar, ali ovde nije o tome reč.)

Nekako smo gadljivi i prema politici popravljanja stanja malim koracima i evolutivno. Ako, na primer, sistem ne može da se reformiše odmah i odjednom, onda ga ne vredi popravljati. Može biti i da je ovde reč o skrivenom defetizmu i manjku borbenosti.

Dalje, sretao sam u debatama o nekim važnim temama da se predlozi odbijaju ili ignorišu samo zato što se neko toga nije setio pre vas, ili zato što je dobar predlog došao od nekoga ko vam nije simpatičan.

Bojim se da će se ovi loši fenomeni vremenom pogoršavati i da će postati jedna od antropoloških karakteristika srpskog bića.  Nažalost, moram da priznam da povremeno i sam podležem ovom našem defektu.

TEME KOJE SAM PROPUSTIO DA POMENEM U SVOJIM TEKSTOVIMA (2) – o bontonu kao školskom predmetu

Žao mi je što nisam napisao tekst u kome bih predložio da se u škole, osnovne i srednje, uvede obavezan predmet gde bi se deca učila lepom ponašanju i pravilima bontona. Npr. to bi se moglo učiti u sedmom razredu osnovne škole i u drugom razredu srednje. Mogla bi se organizovati i školska takmičenja na tu temu. Bazni udžbenik bi mogao biti npr. „Poznajete li bonton“ (Soldatović i Džuvarević), a obuku bi mogle vršiti razredne starešine. To bi pogotovo pomoglo onoj deci koja kod kuće, iz raznih razloga, to ne mogu da nauče. (Mislim da sam negde u komentarima ovaj predlog pominjao, ali nikada nisam tome posvetio poseban tekst.)     

TEME KOJE SAM PROPUSTIO DA POMENEM U SVOJIM TEKSTOVIMA (1) – o stanici klasične muzike

U moru tekstova koje sam napisao, zaboravio sam da ukažem da je Srbija jedna od retkih država u Evropi koja nema radio stanicu klasične muzike koja bi svoj program emitovala bar 12 časova dnevno, ako ne i svih 24. Radio Beograd 3, i povremeno Radio Beograd 2, nisu dovoljni da se ovaj propust nadomesti. Žao mi je što muzička struka i šira kulturna javnost Srbije propuštaju da izvrše pritisak na vlast i da zatraže da se ovakva stanica osnuje.  

МИР БОЖЈИ-ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Сретан празник свима који славе уз „Вера вечна“

Srećna Nova godina i svako dobro pratiocima bloga!

KADA REČI IZGUBE SMISAO – objavljeno u dnevniku „Politika“ 28.12.2022.

Revolucija je čin nade, a bez nade nema pobune. Ovo zapažanje ruskog anarhiste Petra Kropotkina danas je možda tačnije i aktuelnije nego ikada u modernoj istoriji. Uprkos svakodnevnom i svakovrsnom kvarenju života, uprkos strašnom ponižavanju razuma i ciničnom ruganju pameti, pobune nema. Današnji vladari, bilo da su na svetlu ili u senci, ne moraju previše da brinu – njihova „stvar“, bar za sada, stoji dobro.

Samo naivni ili ostrašćeni mogu poverovati da je društvena obamrlost specifično srpski fenomen koji se može objasniti ovim ili onim istorijskim ili antropološkim razlogom ili defektom. Greše svi oni koji veruju da je Srbija nekakav poseban politički prostor, tamni vilajet mimo sveta. Ne treba imati iluzija da nasuprot srpskog jada i čemera stoji idilična Arkadija. Kada se utekne iz Srbije (na Zapad, a gde drugde) neće se ući u svet kojim vladaju razum, vrlina i pravda … ako je to ono za čim se žudi.