Feeds:
Članci
Komentari

(http://www.pecat.co.rs/2021/07/nebojsa-katic-ekonomista-zivimo-u-najopasnijem-vremenu-od-drugog-svetskog-rata/)

I dok dlanom o dlan, već posle 13 godina nenormalne monetarne politike i ludog štampanja novca, inflacija se konačno pojavila i u razvijenim ekonomijama. Najveće centralne banke energično su odlučile da ne preduzimaju ništa. Ako se ironija ostavi po strani, činjenica je da su centralne banke i kreatori ekonomske politike sebe doveli u gotovo nemoguću poziciju koju, bar za sada, pokušavaju da reše samo rečima. Nastavi čitanje »

Intervju je na momente, nažalost, previše emotivan.

JADNA JE ZEMLЈA KOJA REŠENЈE VIDI U PRODAJI SVEGA[1]

U jeku krize izazvane pandemijom kovida-19 upozorili ste da mnoge siromašne države nisu svesne šta im se sprema i da će iz ove krize izaći zadužene do nosa, da će biti u nemilosti kreditora, da će zbog toga kasnije morati dodatno da smanjuju ionako jadnu javnu potrošnju, i prodavaće sve što im je još preostalo da bi se oslobodile duga. Važi li sve to što ste rekli i za Srbiju i kako će se problem značajno naraslog duga na kraju rešiti? Nastavi čitanje »

Ovde možete pogledati moj razgovor na različite, globalne teme, vođen u Cateni mundi povodom izlaska moje knjige „Opasna vremena“. Intervju je vodio gospodin Branimir Nešić.

Svetska javnost je s nadom i odobravanjem primila vest da su lideri vodećih zapadnih sila inicirali reformu globalnog poreskog sistema u delu koji se odnosi na oporezivanje dobiti velikih kompanija i (zlo)upotrebu „poreskih rajeva“ u tom kontekstu. Postignuti dogovor počiva na dva stuba. Nastavi čitanje »

Catena Mundi je upravo izdala novu, treću zbirku mojih tekstova pod naslovom „Opasna vremena“. Knjiga je trenutno u pretprodaji i može se naručiti direktno od izdavača na sajtu:

Direktor Republičkog zavoda za statistiku, gospodin Miladin Kovačević, kritički se osvrnuo na moj tekst objavljen u „Politici“ od 19.5.2021. pod naslovom „Da li predsednika neko obmanjuje“. U odgovoru se neću koristiti polemičkim metodom koji koristi gospodin Kovačević već ću se držati činjenica.

Da podsetim, u svom tekstu sam izneo dve tvrdnje. Prva je da Srbija nije po rezultatima BDP-za 2020. godinu (uz Litvaniju) bila najbolja u Evropi, kako je to predsednik izjavio. Srbija je bila šesta. Pad BDP-a je iznosio samo jedan odsto i to je i dalje odličan rezultat, bez obzira na mesto koje je tim rezultatom postignuto. Gospodin Kovačević nije osporio moju prvu tvrdnju već se napravio da je nije video. Otuda ne znamo ko je predsednika pogrešno i potpuno nepotrebno obavestio o „plasmanu“ Srbije na rang listi najuspešnijih država Evrope. Nastavi čitanje »

Reagovanje na tekst „ Da li predsednika neko obmanjuje”, „Politika” 19. 5. 2021.

Gospodin Nebojša Katić nastoji da stvori lažnu sliku o nekakvom „obmanjivanju predsednika jeftinim trikovima” u pogledu realne stope rasta BDP-a. Prema gospodinu Katiću nekakvi ekonomski savetnici „namerno podmeću pogrešne podatke predsedniku kako bi ga diskreditovali” i „istrajavaju na metodu obračuna rasta koji predsednik promoviše”. Zaista je komično kako kritičari zamišljaju stvarnost i rad predsednika,  kao da on ne zna razliku između nominalnog i realnog rasta i kao da među stručnim timovima predsednika, uključujući i Ministarstvo finansija, Narodnu banku Srbije i Republički zavod za statistiku, nema nikog da ukaže predsedniku da je u „zabludi”. Nastavi čitanje »

Kada predsednik Srbije govori o ekonomskoj budućnosti zemlje i slika je vedrim, ružičastim bojama, on će se možda pokazati kao vizionar i izvanredan prognozer, a možda će budućnost izneveriti predsednika, kao toliko puta do sada. Sasvim je drugačije kada se analizira prošlost, budući da o njoj postoje podaci koje je lako proveriti. Kako predsednik često daje pogrešne izjave o domaćim ekonomskim kretanjima, a kako on nije ekonomski stručnjak, mora biti da mu ekonomski savetnici namerno podmeću pogrešne podatke kako bi ga diskreditovali. Nastavi čitanje »

Po prvim projekcijama, domaća ekonomija je u prošloj godini zabeležila pad BDP-a od jednog procenta. Srbija je zauzela šesto mesto na listi evropskih država koje su kroz kovid krizu u 2020. prošle sa najmanje ekonomske štete. Od pet zemalja koje su ispred Srbije, tri su imale zanemarljivo manji pad BDP-a od srpskog. Iako Srbija nije uzela zlatnu medalju kako su to njeni zvaničnici gromoglasno i neukusno najavljivali cele protekle godine, šesto mesto je odličan rezultat i ima boju bronze. Nastavi čitanje »

Jedno od ključnih pitanja s kojima se srećemo je pitanje dejstva korona virusa na svetsku privredu. Kakvu će ekonomsku pustoš ovaj period ostaviti iza sebe? Koliko će trajati privredni oporavak posle korone?

Volim da parafraziram čuvenog ekonomistu Galbrajta koji je ironično primetio da ekonomske projekcije služe samo da pomognu astrologiji da deluje kao reputabilna nauka. Otuda ekonomske prognoze i projekcije uvek treba uzimati sa razumnom dozom opreza. Uzgred, u periodima kriza, projekcije su obično nešto lošije od ishoda koji na kraju i usledi.

Poslednje projekcije govore da bi se svetska ekonomija (kao celina) mogla vratiti na pretkrizni nivo tokom 2022, s tim da će se brzina oporavaka značajno razlikovati od zemlje do zemlje i od regiona do regiona. Najbrže će rasti Kina koja nije ni imala pad u 2020. Od razvijenih država, SAD će se oporaviti najbrže, već tokom 2021, dok će se najsporije oporavljati EU i Ujedinjeno Kraljevstvo (UK). Kada se gledaju velike celine, Latinska Amerika je najtežoj situaciji kada je o oporavku reč. Nastavi čitanje »

Sve što se poslednjih nedelja dešava na političkoj i medijskoj sceni može stvoriti utisak da je Srbija konačno dodirnula dno. Nije. Domaća politička stvarnost uvek ume da iznenadi na goru stranu, pogotovo onda kada je jedna vlast u odlasku, kada počinje njeno paranje i kada strah i panika uzimaju danak. Ključno pitanje za Srbiju je šta dolazi sutra, bez obzira da li će sutra doći brzo ili nešto sporije? Nastavi čitanje »

Prema upravo objavljenim podacima Eurostata, na takmičenju ko je imao najmanji pad BDP-a u 2020, Srbija je zauzela odlično peto mesto sa padom od 1%. Na prvom mestu je Irska sa rastom BDP-a od 3,4%, Turska je druga sa 1,8%, a zatim slede Norveška i Litvanija sa padom od po 0,8%. Srbija je ostala bez medalje, ali joj niko ne može zabraniti da se oseća kao pobednik.

Ako je verovati onom najaktivnijem i najangažovanijem delu srpske intelektualne elite, dolaskom SNS-a na vlast nastupio je period nepodnošljive regresije i diskontinuiteta u svim sferama života. Silina kritike je takva da bi se mogao steći utisak kako je do 2012. Srbija bila normalna i uspešna država, a da se dolaskom naprednjaka sve dramatično promenilo. Tako gledano, 2012. bi mogla biti i godina izgubljenog raja. Nastavi čitanje »

Za internet stranicu RTS-a (Oko) napisao sam duži tekst o Šarlu De Golu, o njegovom liku i delu. Tekst je omaž političaru za koga verujem da je bio jedan od dvojice najvećih evropskih državnika 20. veka.

https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3202/politika/4265043/de-gol.html

Možda ekonomija i nije tako jadnjikava nauka kako je to u 19. veku mislio Tomas Karlajl. Može biti i da je čuveni ekonomista Džon Galbrajt bio previše samoironičan kada je rekao da je akademska, teorijska ekonomija izuzetno korisna … da ekonomistima obezbedi zaposlenje. Na sličnoj ironičnoj liniji moglo bi se reći da je ekonomija društvena nauka koja pati od uobraženja da je egzaktna samo zato što svoju golotinju skriva koristeći matematički instrumentarij. Sa finansijskom krizom iz 2008. godine, a pogotovo sa ekonomskim događanjima tokom 2020, otpao je i poslednji smokvin list zabluda o egzaktnosti ekonomije. Nigde se to ne vidi tako jasno kao u monetarnoj sferi. Nastavi čitanje »

Forum 2021

Ovde možete postavljati svoje komentare koji nemaju neposredne veze sa mojim tekstovima.

Za slučaj da nekoga interesuje, na svojoj Facebook stranici sam počeo da objavljujem svoje stare tekstove za koje verujem da su i danas aktuelni.

Сретан Божић свим посетиоцима блога који славе по старом календару!

Онима који не славе, свако добро у години у коју смо ушли!

Kuda pobeći i gde se skloniti od sveopšteg jada i užasa oko nas? Kuda pobeći od bolesti, od straha, panike i histerije? Gde se skloniti od ljudskog taloga koji je isplivao i valja se medijima, političkom i kulturnom scenom? Kuda pobeći od primitivizma i primitivaca? Kuda pobeći od laži i obmana, od brutalne propagande i manipulacija onih grotesknih figura – domaćih ili stranih, svejedno – koje nazivamo moćnicima? Gde se skloniti od patologije i nenormalnosti koje se, uporno i agresivno, nameću kao nova normalnost? Čitalac iz naslova ovog teksta već naslućuje mogući odgovor. Nastavi čitanje »

Dok uticajni centri moći i njihovi mediji dele demokratske lekcije levo i desno, a pogotovo istočno, na zapadu Evrope se događaju procesi koji liče na ruganje proklamovanim demokratskim vrednostima. Procesi kapilarnog totalitarizma pod različitim izgovorima neprekidno jačaju i oblikuju javnu sferu.

Iznenađuje lakoća kojom najveći deo zapadne javnosti već godinama prihvata ograničavanje svojih elementarnih prava, tobože u ime sigurnosti. Juče je to bilo zbog borbe sa islamskim terorizmom, danas je to zbog borbe sa pandemijom, a za sutra se već najavljuje ljuta borba sa sajber-terorizmom. Podjednako je opasna i brzina kojom se javni govor neformalno cenzuriše i gde agresivna manjina, uz diskretnu podršku vlasti, nameće svoj sistem vrednosti i promoviše svoje interese. Nastavi čitanje »

Mora biti da u Srbiji traje građanski rat, ali da o tome niko nije obavestio njene žitelje. Ne može se na drugačiji način objasniti najava novog kruga pregovora vlasti i opozicije koji će se održavati uz posredovanje Evropskog parlamenta. Ovaj oblik spoljnog mešanja u unutrašnje poslove jedne zemlje karakterističan je za države u kojima traju ratni sukobi koji se ne mogu rešiti bez stranih posrednika. Kada država nije u ratu, a stranci aktivno učestvuju u njenom političkom životu, takve države se obično nazivaju banana državama. Čini se da gotovo nikome ne smeta samoponiženje kome se Srbija dobrovoljno izlaže pozivanjem stranih posrednika. (Oprezni optimisti bi možda rekli da ne treba biti prestrog i da uvek može gore – recimo da se budući pregovori vlasti i opozicije održavaju na neutralnom terenu u Strazburu, Rambujeu ili, zašto ne, u Dejtonu.) Nastavi čitanje »

https://nezavisnost.org/nebojsa-katic-pandemija-je-povod-nevidjene-globalne-preraspodele-bogatstva/

Krajem juna, spoljni dug Srbije (dug države i privrede inostranim kreditorima) dostigao je opasnu 31 milijardu evra. Samo od juna 2019. do juna 2020, dug je porastao za 3,5 milijarde evra. (Gotovo polovina ukupnog prirasta zaduženja potrošena je na održavanje kursa dinara.) U poslednjih dvadeset godina ovako spektakularan rast duga u tako kratkom periodu viđen je samo tokom finansijske krize 2008. Nastavi čitanje »

Snimak tribine možete naći na adresi: https://www.youtube.com/watch?v=Rcb11As_D3k

Ni zvuk ni moja dikcija nisu idealni.

U saradnji beogradske kancelarije Friedrich Ebert Stiftung i Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST, urađena je studija Sindikati i društvene promene. Studija je modularna i (uz uvod) ima tri dela. Uz gospodu Zorana Stojiljkovića, Dragana Aleksića, Mihail Arandarenka i ja sam dao svoj prilog (treći deo studije).

Studiju možete preuzeti u pdf formatu na adresi: http://www.fes-serbia.org/255-Publications/5682-Publikacije_2020, a moj tekst sam postavio i ovde. Nastavi čitanje »

Ako nekoga interesuje, danas ću imati uvodno izlaganje na tribini, na Kolarcu. Ne znam, nažalost, koliko će biti slobodnih mesta u sali s obzirom na ograničenja vezana za pandemiju.

Tribinu organizuje Srpski spoljnopolitički krug.