Feeds:
Članci
Komentari

Koliko je izvesna nova svetska ekonomska kriza?

Bojim se da je nova svetska kriza neminovna i pravo je čudo da se ona još nije dogodila. Pripadam pesimističnijem krugu ekonomista koji veruju da će nova kriza biti slična ili teža od one iz 2008. Gotovo svi pokazatelji rizika danas su gori nego pre deset godina, a kapaciteti država da se sa krizom nose velikim delom su potrošeni na saniranje prethodne krize. Na sceni je opasan ekonomski rat Kine i SAD, EU je u dubokoj krizi, Latinska Amerika je u nevoljama, i da ne nabrajam. Dodatni faktor rizika je vezan za usporavanje rasta kineske privrede i to je novi, loš fenomen koji nismo imali 2008. Sve to se dešava u ambijentu u kome su i politički rizici neuporedivo veći nego pre.

Kako bi srpska ekonomija reagovala, ukoliko do nje dođe i kakve posledice možemo da očekujemo?

Ako do krize dođe, priliv kapitala će se zaustaviti i Srbija će se suočiti sa padom dinara i sa dužničkom krizom. Pretpostavljam da će odgovor na krizu biti isti kao i 2008. i da će se Srbija ponovo obratiti MMF-u za pomoć. Kriza će se manifestovati onako kako se takve krize uvek manifestuju – bekstvom kapitala iz zemlje, dubokom recesijom, propadanjem preduzeća, rastom nezaposlenosti i novim porastom siromaštva.

Kakvo je stanje srpske ekonomije danas? Šta su njene najslabije, a šta najjače tačke?

Dubok je jaz između stvarnog stanja domaće ekonomije i slike koju o tom stanju stvaraju državne institucije. Pogotovo je opasno kada se takva slika kreira u predvečerje nove krize. Srbija je i danas ranjiva kao što je to bila 2008. Ekonomski trendovi su se svakako popravili i to nije sporno, ali u ekonomskim krizama trendovi prestaju da budu važni i važne su samo apsolutne veličine zatečenih dugova.

To se pre svega odnosi na visinu spoljnog duga, visinu javnog duga, kao i na visinu dugova privatnog sektora. Trend rasta spoljnog duga je značajno usporen poslednjih godina, a u poslednje tri godine spoljni dug gotovo da stagnira zahvaljujući prilivu stranih investicija. To je svakako dobro, ali taj dug je i dalje za oko sedam milijardi evra veći nego što je bio pred izbijanje krize 2008.

Trend rasta javnog duga je zaustavljen, ali i taj dug je i dalje veći za oko 15 milijardi evra nego što je bio 2008. To je ogroman skok dugova za ekonomiju čiji je BDP u poslednjih deset godina porastao samo za osam procenata. Mene pogotovo brine ogroman rast dugova građana i bojim se da je on izmakao kontroli. Brine me i politika kursa dinara, a još više me brine neukusno samozadovoljstvo NBS-a sopstvenom politikom.

Šta biste, kao ekonomski konsultant, savetovali Vladi Srbije u pogledu budućih ekonomskih poteza?

Ni ova, ni prethodne vlade ne haju za savete, sem za one koje daju stranci i njihove domaće ekspoziture. Već sam napisao veliki broj tekstova i dao veliki broj predloga, pa ne bih imao ništa novo da dodam. Kako vlasti čine suprotno od onoga što se meni čini logičnim, ostaje mi da se nadam da oni vide i bolje i dalje no ja.

Protivnik ste neoliberalizma. Može li srpska privreda da uspe bez pomoći države?

Nema uspešnog razvoja bez jasne strategija razvoja, bez instrumenata kojima se ta strategija realizuje i bez aktivne pomoći domaćoj privredi. O tome svedoče sva uspešna inostrana iskustva i to ne vide samo oni koji to ne žele da vide. Doduše, srpske vlade su do sada izdašno pomagale … strance. Čini se da im je kaput nekako uvek bio bliži od košulje.
Na koji način Srbija najbolje može da zaustavi odlazak mladih obrazovanih ljudi iz Srbije?

Srbija prolazi kroz period strašne regresije. Regresija nije samo ekonomska, već je i politička, kulturna, ili kraće, civilizacijska. Otuda je problem odlaska mladih ljudi pre svega posledica gubitka svake nade. Mnogi želi da pobegnu iz društva koje doživljavaju kao bolesno.

Država može usporiti odlazak demonstrirajući sposobnim mladim ljudima da misli na njih i da ih podržava. Za početak, vlast je mogla napuniti državne službe i javna preduzeća najboljima. Mogla je pokazati da u Srbiji i pametni imaju šansu, a ne samo primitivni mediokriteti. Umesto ološa koji se promoviše kroz domaće medije, možda bi se mogla organizovati stalna kampanja promocije pametnih mladih ljudi, na primer. Čoveku je važno i prepoznavanje, a ne samo novac.

Imate dugogodišnji staž na direktorskim pozicijama u Energoprojektu, a više od dve decenije živite u Londonu. Kako Vam se čini srpska ekonomija-privreda iz evropske perspektive?
Gledano iz evropskog, ali i iz svakog drugog ugla, Srbija liči na koloniju, kao što na kolonije liče i gotovo sve zemlje u tranziciji. Sve vredno je u stranim rukama ili će preći u strane ruke. Pri tome, po ­pogrešan, ali to niko ne želi da prizna.

Srbija na putu ka EU – koje su najteže stavke koje treba da savlada Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji? Da li Evropa i dalje „diže ruke od sebe“, kao što ste to izjavili pre nekoliko godina i – kako se to odražava na buduće članice?

Uvek sam se izjašnjavao kao pristalica ulaska Srbije u EU. Danas sam, nažalost, sve sigurniji da Srbija neće ući u EU, bar ne u roku koji današnjim generacijama nešto znači. Bojim se da se Srbija zavarava i da sada troši vreme i energiju na pogrešnoj strani. Obećanje o evropskoj budućnosti služi samo tome da bi EU kontrolisala ključne političke i ekonomske procese u Srbiji i držala je na kratkoj uzdi.

Da li je srpska privreda spremna za četvrtu industrijsku revoluciju i automatizaciju poslovanja i proizvodnih procesa?

Srbija nema ni ozbiljnu strategiju, ni dovoljno kadrova za tehnološki skok. Za to su potrebni kvalitetni kadrovi i obrazovni sistem koji ih stvara u kontinuitetu. Ono što je stvoreno rasuto je po svetu, a egzodus kvalitetnih kadrova se nastavlja. Obrazovni sistem je odavno u slobodnom padu i jedino je uspešan u proizvodnji doktorskih titula. Teza o svetloj tehnološkoj budućnosti za sada je samo propagandni slogan dok se ne nađe neki bolji.

U toku su privatizacije domaćih banaka (Komercijalne, Jubmes i Srpske) ali i prodaja potraživanja banaka u stečaju, kako komentarišete ove postupke?

Bez domaćeg bankarskog sektora nema dinamičnog razvoja Srbije. Bez kreditnog usmeravanja i čvrste kreditne kontrole nema ozbiljnijih investicija. Srbija je odavno odlučila da kompletan bankarski sistem prenese strancima, i čini se da je veoma ponosna na put koji je izabrala. Mogu samo da kažem – neka je sa srećom.

[1] Pitanja postavljali Daniela Ilić Krasić i Dušan Stojaković

Advertisements

Сретан Божић и свако добро посетиоцима блога који славе по старом календару!

Vlast je poslednjih nedelja pokazala da stoički trpi šamaranja i poniženja bez obzira na to da li dolaze iz Prištine ili Pariza. I ne samo da vlast to trpi već i odlučno i čvrsto odlazi po još. Takva tolerantnost i stoicizam nailaze na punu podršku. Nastavi čitanje »

Institut za evropske studije i Hans Zajdel fondacija organizovali su trodnevni program predavanja i konferencija (14-16. novembar 2018) sa temom „Sankcije EU – Rusija: rezultati, posledice, predviđanja“. U drugom delu konferencije, na panelu Ekonomske posledice sankcija, učestvovao sam i ja.

Moje izlaganje možete čuti ovde https://www.youtube.com/watch?v=yhHiQzhNLhE i ono počinje oko 46-tog minuta. Par mojih komentara možete čuti i pri kraju, posle jednog sata i 27 minuta.

Više priloga sa konferencije imate ovde: https://www.youtube.com/channel/UCBmnlSKvdmFGRuxs9Wafe3g

U intervjuu Al Džaziri (postavljenom na internet sajtu te agencije 29.11.2018), premijerka Ana Brnabić je izjavila da iskreno veruje kako nova (četvrta) industrijska revolucija daje šansu Srbiji da dostigne i prestigne „taj nivo zemalja“ za kojima „u nekim situacijama“ zaostaje. Kako je reč o iskazu koji nije praćen dodatnim objašnjenjima, ostaje da se nagađa šta je premijerka želela da kaže i na šta je tačno mislila. Nastavi čitanje »

 

Nedavno ste, na tribini na Kolarcu, rekli da je država koja se zadužuje u evrima da bi izmirila obaveze u domaćoj valuti – sišla s uma. Šta biste onda rekli za Srbiju, u kojoj je samo četvrtina javnog duga u dinarima, a ostatak u nekoj drugoj valuti (konkretno – 39,3 odsto u evrima, 28,5 odsto u dolarima, a 6,3 odsto u drugim valutama)?

Istine radi, struktura javnog duga se nešto popravila i dinarska komponenta javnog duga se povećala u odnosu na, na primer, 2012. kada je dinarski udeo bio 20 odsto. Fenomen da se budžeti država u razvoju zadužuju u stranoj valuti se u literaturi naziva „prvobitni greh“. Meni je ta kovanica previše meka, pa za pomenuto zaduživanje koristim precizniji termin – sumanuta ekonomska ideja. Tu ludost su strani savetnici proglasili za mudrost i tako je prodali ubogim državama, namičući im trajno dužničku omču. Smisao podvale je da se državama onemogući korišćenje autonomnog emisionog me­hanizma i da se emisija domaće valute vrši na bazi inostranih kredita, jer se time, tobože, ne podstiče inflacija. Nastavi čitanje »

Danas je u NIN-u izašao moj dugi intervju koji će pratioci bloga čitati sutra. Na NIN-ovoj Facebook stranici (https://www.facebook.com/364025307001156/posts/2161983570538645/) se oglasio čovek koji o meni zna stvari koje čak ni ja ne znam. Belosvetski „hostapler“ (ne hohštapler) sam ja:

Nebojsa Simic Ne zaboravite ! Pisete o jednom belosvetskom hostapleru , koji je 1992., ojadio samo 30 porodica iz Enjuba. „Skinuo“ 5. miliona maraka i prebacio ih na racun svojih nalogodavaca , a kao nagradu postao finanskijski ekspert i dobio mesto u predstavnistvu srske firme sa sedistem u Londonu.???!!!

 

U amfiteatru Narodne biblioteke Srbije, u ponedeljak 19.11.2018., Catena Mundi je organizovala razgovor o mojoj knjizi „Surovi novi svet“. Informacije o ovom događaju su na adresi:

http://catenamundi.rs/vesti/nebojsa-katic-u-narodnoj-biblioteci-srbije/

Ulaz je slobodan. Dobrodošli!

Veliki broj građana duboko je zagazio u klopku duga iz koje se ne može izaći bez velike traume. Kreditna politika koja je dovela do ovakve situacije ugrožava i stabilnost i razvoj srpske ekonomije, pa zbunjuje da država ne reaguje na ove opasne procese. Nastavi čitanje »

Snimak mog gostovanja na Radio-televiziji Vojvodine na ovoj adresi:

http://media.rtv.rs/sr_ci/pravi-ugao/41452

U sredu 31.10.2018. na Kolarcu ću održati predavanje o tome kako se kreira novac.

Informaciju o predavanju i siže predavanja možete naći na ovoj adresi:

http://www.kolarac.rs/predavanja/misterija-novca-ko-zaista-kreira-novacpredavac-nebojsa-katicsreda-31-10-u-19-30-sati/

IMG-0ff6652af3097de73c9707d44fd29624-V.jpgIMG-ac948b53c92f767e74bbbf77ac6cb46d-V.jpg

 

CATENA MUNDI je organizovala razgovor o mojoj drugoj knjizi Surovi novi svet.

Sve informacije u vezi sa promocijom su na ovoj adresi:  http://catenamundi.rs/vesti/vece-nebojse-katica-u-lazarevcu/

Dobrodošli!!

 

 

Ako kojim slučajem kupite ugradnu rernu „Gorenje“, bićete vrlo zadovoljni, pogotovo ako rernu ne upotrebljavate. Otvaranje vrata rerne vas može uvesti u nevolju jer se lako može dogoditi da vam drška ostane u ruci i da se spoljno staklo razbije na hiljadu malih komadića. Za ovaj efekat nije neophodno ni da je rerna vruća … staklo (provereno) može pući i kada se otvara hladna rerna.

Kako to izgleda može se videti na donjim slikama.

image

image

Servis „Gorenje“ ima rešenje i staklo će zameniti o vašem trošku. Za staklo koje je puklo samo od sebe nestručnim otvaranjem rerne, garancija ne važi, sve i da je imate. Sasvim logično, jer vrata ste otvarali vi, a ne ljudi iz „Gorenja“. Zamena stakla je inače jeftina, i po usmenoj informaciji iz servisa košta 8,000 dinara. To jedva da je trećina cene nove, slične, rerne.

Dakle, sa rernama „Gorenje“ važno je razviti tehniku stavljanja i vađenja plehova, ali bez otvaranja vrata. Nisam probao, ali verujem da se takva tehnika može razviti strpljivim vežbanjem. Svejedno, kada koristite rerne „Gorenje“, nije na odmet imati pri ruci i usisivač, jer će vam dobro doći kada budete skupljali rasuto staklo.

NB – Pri izvođenju složene operacije otvaranja rerne niko nije nastradao.

Moderne ekonomije ciklično prolaze kroz periode recesija i sa tim fenomenom su naučile da žive. Velike nevolje nastaju kada se umesto cikličnih kriza dogode globalne, kataklizmične. U poslednjih sto godina svet se suočio samo sa dva takva događaja – sa Velikom depresijom iz 1929. i sa Velikom recesijom iz 2008. Kriza koja se danas najavljuje biće pre od ove opasnije vrste. Nastavi čitanje »

Dok strane investicije kuljaju u Srbiju, domaći zvaničnici egzaltirano predviđaju da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2018. biti veći od 4%. Ta stopa je toliko visoka da će čak dostići najnižu godišnju stopu rasta koju je Srbija imala u periodu 2001 – 2008. U tom osmogodišnjem periodu je prosečna stopa rasta bila oko 6%, dok u periodu 2009 – 2017. ta stopa nije premašila ni 0,5%. Nastavi čitanje »

Ališer Usmanov, ruski milijarder uzbekistanskog porekla, upravo je izgubio bitku za londonski fudbalski klub Arsenal. Usmanov je prošle godine ponudio milijardu funti kako bi otkupio 67 procenata udela od drugog vlasnika, ali je ponuda odbijena. Pre par dana, posle dugog natezanja, Usmanov je prodao svoj manjinski udeo u Arsenalu.

Da je Usmanov uspeo, pridružio bi se Romanu Abramoviču, vlasniku Čelsija, i dva najpoznatija londonska kluba bila bi u rukama ruskih oligarha. Kupovina zapadnih klubova je samo kockica u mozaiku ekstravagantnog trošenja novca ruskih tajkuna i u raskoraku je sa zdravim razumom i interesima ruske ekonomije. Nastavi čitanje »

Moderna demokratija je sistem koji obezbeđuje poštovanje ljudskih prava i jednakost građana pred zakonom, sistem u kome građani na slobodnim izborima biraju vlast i aktivno i neometano učestvuju u političkom životu. Da bi demokratija zaista funkcionisala potrebna je i kvalitetna politička elita, a tu je Srbija u velikom problemu. Nastavi čitanje »

Trenutni protesti i politizacija rasprave o akcizama i ceni goriva manifestacija su jeftinog populizma na pogrešnoj temi. Buka u vezi sa cenom goriva prikriva mnogo veće probleme od onih koji su na površini.

Seme današnjih problema posejano je na samom početku tranzicionih procesa u Srbiji. Bez ikakve strateške ideje o tome kuda i kako dalje, a suočene sa nestrpljenjem javnosti koja želi bolji život i to brzo, tranzicione vlasti su odlučile da građanima omoguće kupovinu jeftinih polovnih automobila nudeći im tako iluziju prosperiteta. Nastavi čitanje »

U izdanju Catene mundi je upravo izašla moja druga knjiga pod naslovom „Surovi novi svet“.

Osnovne informacije o knjizi su na sajtu Catene mundi – http://catenamundi.rs/shop/nebojsa-katic-surovi-novi-svet/

 

U okviru istraživanja koja publikuje Svetska banka nedavno je objavljen rad bugarskih autora Simeona Đankova i Elene Nikolove pod naslovom „Komunizam kao nesretni (drugi) dolazak“. Ovaj nespretni naslov (uz argumentaciju koja sledi) trebalo bi da sugeriše da je komunizam bio samo druga inkarnacija ili drugi dolazak pravoslavlja. Pozivajući se na Berđajeva i pojednostavljujući ga, autori iznose tezu po kojoj je komunizam procvetao na plodnom pravoslavnom tlu. Nastavi čitanje »

U utorak, 08/05/2018, Argentina je ponovo zatražila finansijsku pomoć MMF-a kako bi sprečila kolaps pezosa, drastičan pad deviznih rezervi i pokušala da izbegne novu, veliku valutnu krizu. Po ko zna koji put gledamo isti argentinski film čiji kraj nije bilo teško predvideti.

O putu kojim Argentina ide pod novom ekipom „naklonjenoj biznisu i tržištu“, pisao sam pre tačno dve godine u tekstu „Argentina u raljama ushićenih finansijera … ponovo“

(https://nkatic.wordpress.com/2016/05/14/argentina-u-raljama-ushicenih-finansijera-ponovo/).

Argentina je još jednom pokazala šta se događa državama koje budžetski deficit finansiraju stranom valutom, ili još opštije, kada se država,  privreda i/ili građani zadužuju u devizama kako bi se finansirale obaveze u domaćoj valuti.

Analitičari globalnih zbivanja upozoravaju da svetu ponovo preti hladni rat u čijem su epicentru udružene zapadne sile na jednoj strani, i prilično usamljena Rusija, na drugoj. Čini se da je to preblaga ocena onoga što se zbiva na svetskoj sceni. Ne samo da je hladni rat odavno počeo i da se svakim danom pojačava, već je otvoren još jedan novi front. Na tom frontu, za sada samo ekonomskom, sukobljavaju se SAD i Kina. U velikoj slici stvari, ovaj drugi sukob bi se mogao pokazati još opasnijim po globalnu ekonomsku i geostratešku stabilnost. Nastavi čitanje »

Pre šest godina sam napisao tekst „Dobri i loši đaci Karla Šmita“.  Danas, kada svet kliza ka novom velikom ratu, Šmitova politička misao je najbolji putokaz za razumevanje procesa koji su na sceni.

https://nkatic.wordpress.com/2012/06/04/dobri-i-losi-daci-carla-schmitta/

Молитва разочараног Исуса

Оче, кад опет навру

сумње и страдања страсна

и кад ме означе опет

крваве стигмате твоје,

удијели милости своје

још једном знамења јасна:

осмијех на насушну муку

и врели жар занесења

што у виђења красна

обраћа сва искушења

и сумње, и страдања страсна.

 

А када грчеви мину

и када скршено тијело

остави своје распело,

твоме посљедњем сину

подари меку топлину

сумрака душе и свијести.

Прекрати му снаге за нова

лутања, нова прегнућа,

прекини гласове зова;

рашчарај скупу врлину

пророчких надахнућа,

чудесних исцјељења;

утишај милосном руком

помаму румених врења

и одјек лажљивих слава,

и пошаљи на уморну душу

благодат заборава

и покров мутна смирења.

 

Па нека душа врлуда

међи свијести и сјене

шумска муцава луда

што заман повратку тражи

путеве затрављене;

нека, гаврани врани

по мутном и ниском небу,

гракћу нада мном дани

и умиру дозивā јеке

– а крилом да не такну мене!

Владан Десница

Komitet za strane investicije republike Srbije (KSIRS) je, posle detaljne analize troškova i koristi, odlučio da privrednom društvu „Continental Automotive d.o.o.“ dodeli 9.500.000 evra za osnivanje Centra za istraživanje i razvoj koji će biti otvoren u Beloj Palanci. Komitet je procenio da će osnivanje pomenutog Centra pomoći da se zaustavi odliv mladih inženjera koji su sa juga Srbije godinama odlazili ili u inostranstvo, ili u Beograd i Novi Sad. Nastavi čitanje »