Feeds:
Članci
Komentari

Vlada Srbije impresionirana je sopstvenim ekonomskim rezultatima. Potvrda fantastičnih uspeha stigla je i od prvog čoveka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) koji tvrdi da su ekonomski rezultati u 2016. najbolji u poslednjih 25 godina. Dirljiva je podrška koju državni službenik daje svom poslodavcu, mada su nejasni kriteriji po kojima je 2016. proglašena za najbolju u poslednjih četvrt veka. Čudan je nesklad izmeću veličanstvenih pohvala srpskoj ekonomiji i elementarnih statističkih činjenica.

Rasta BDP-a i gde je Srbija danas

Bruto domaći proizvod Srbije, kao standardna mera ekonomskog uspeha, ne daje povoda za ushićenje. Realni rast domaće ekonomije u 2016. po prvim procenama iznosi skromnih 2,7%. Ovo je visoka stopa rasta za razvijene ekonomije, ali je više nego skromna za države sa niskim BDP-om kao bazom za obračun.

U 2016. u regionu su samo Hrvatska i Makedonija, sa stopama od oko 2%, imale niži rast od srpskog. (Po kategorizaciji MMF, region kome Srbija pripada broji 11 država i Kosovo.) Pogled na poslednje četiri godine daje još mračniju sliku – prosečna stopa rasta srpske ekonomije je na nivou od oko 1% godišnje, i ako se izuzme Hrvatska, to je najniža prosečna stopi u regionu.

Situacija nije bolja ni kada se Srbija upoređuje sa sobom. Prosečna godišnja stopa rasta BDP-a od 2001. do 2009. iznosila je oko 5,9%. Kada se u obračun uključi i katastrofalni period 2009-2012., prosek za 2001.-2012. je oko 3,7%.

Ako se BDP meri po glavi stanovnika, Srbija je na dnu regiona i samo Albanija i Bosna i Hercegovina zaostaju za Srbijom. Srpski BDP po glavi je niži od hrvatskog za 37 procenata, od bugarskog 29 procenata i od rumunskog za 36 procenata, na primer. Ako bi se Srbija razvijala po stopi koja bi bila kontinuirano veća od Bugarske i Hrvatske za 2 procentna poena godišnje, tada bi se srpski BDP po glavi izjednačio sa bugarskim za oko 18, a sa hrvatskim za oko 23 godine.

Plate i penzije

Iz ugla prosečnih građana, još je manje razloga za ushićenje. Prosečna plata u 2016. je 369 evra (prosek zaključno sa novembrom) i marginalno je viša nego 2015., ali je niža nego 2013. ili 2014.

Penzije takođe opadaju iz godine u godinu, i u 2016. će biti na nivou od oko 190 evra. Jednokratna pomoć penzionerima će popraviti prosek ali neće promeniti činjenicu da će upravo penzioneri podneti najveći udar budžetskog prilagođavanja u godinama koje dolaze.

Pad kupovne moći građana je delimično ublažen trošenjem ušteđevine, što je imalo za posledicu drastično usporen rast stope štednje u poslednje četiri godine. Drugi način na koji građani podižu svoju potrošnju su gotovinski krediti. U ambijentu staganantne kreditne aktivnosti, samo gotovinski krediti beleže veliki rast – u poslednjih 12 meseci, dug građana po ovom osnovu porastao je za oko 25%. Stagnacija ličnih primanja uz istovremeni rast zaduživanja po osnovu gotovinskih kredita je opasna kombinacija.

Odakle onda optimizam kojim vlada i njeni službenici nemilice zasipaju javni prostor?

Zaposlenost i nezaposlenost

Vlada insistira na odličnim rezultatima kada je u pitanju rast zaposlenosti i pad nezaposlenosti.

Usvojeni međunarodni metod statističkog praćenja zaposlenosti počiva na anketama. Na bazi reprezentativnog statističkog uzorka i na bazi izjava anketiranih lica, dobijaju se podaci o kretanju zaposlenosti. Metodologija je velikodušna u načinu na koji tretira zaposlenost – svako ko radi bar jedan sat nedeljno i za to dobija nadoknadu, smatra se zaposlenim.

Kada se pogledaju rezultati poslednje ankete, Srbija beleži spektakularan pad nezaposlenosti – sa 19% u prvom kvartalu, na 13,8% u trećem kvartalu. (Treći kvartal je, zbog sezonskih radova u poljoprivredi u pravilu kvartal sa najnižom stopom nezaposlenosti.) Najveći doprinos popravljanju slike zaposlenosti je vezan za rast neformalne zaposlenosti. Metodologija i način prikupljanja podataka se menjao poslednjih godina, što onemogućava da se podaci za period 2008.-2013.upoređuju sa kasnijim godinama.

Kada je reč o praćenju formalne zaposlenosti i ovde je nemoguće pouzdano upoređivati podatke u dužim vremenskim serijama. Ukidanjem Službe društvenog knjigovodstva, srpski reformatori su temeljno razorili i veliki deo statističkog sistema. Tek 2015. godine statistika je uspela da uspostavi red u praćenju formalne zaposlenosti. Otuda i RZS konstatuje da ove statističke „rezultate ne treba posmatrati kao apsolutne i precizne, već samo kao indikativne“.

Smisao ovog metodološkog podsećanja je da ukaže na problematičnu pouzdanost statistike zaposlenosti, što otvara prostor da se podaci interpretiraju sa dosta slobode.

Budžetski deficit i javni dug

Srbija je fokus svog ekonomskog uspeha usmerila ka budžetu, a smanjivanje budžetskog deficita je postao apsolutni prioritet ekonomske politike. Reč je o prioritetu koji je nametnuo MMF, kojim se interesi kreditora stavljaju ispred interesa razvoja, i ispred interesa građana i njihove budućnosti. U tom procesu, već zapuštene javne službe i delatnosti se dodatno degradiraju.

Smanjivanje budžetskog deficita ne može biti cilj racionalne ekonomske politike, a pogotovo ne može biti merilo njenog uspeha. Smanjivanje budžetskog deficita kroz smanjivanje javne potrošnje ne dovodi do privrednog rasta, sem u nategnutim, teorijskim konstruktima.

Vlada je merama štednje na jednoj strani, i jačanjem poreske discipline i uspešnom naplatom poreza uspela da stabilizuje budžet, da uredno servisira obaveze prema inostranstvu i da zaustavi rast javnog duga. Mereno aršinom MMF-a, to jeste neosporan uspeh vlade, tim više što su radikalne mere štednje prošle bez velikih socijalnih potresa. Pomoglo je i što vlada nije pribegla drastičnim otpuštanjima kako se u prvi mah najavljivalo i na čemu domaći obožavaoci radikalnih mera i dalje insistiraju.

Uprkos restriktivnoj budžetskoj politici, ukupan nivo javnog duga i dalje ostaje veoma visok, i na nivou je iznad 70% BDP-a. Zaključci koji se izvode na bazi merenja visine javnog duga u odnosu prema BDP-u su krajnje nepouzdani.

Sudbinu Srbije neće odrediti koeficijent duga, već spremnost inostranih i domaćih finansijskih institucija (u stranim rukama) da nastave njegovo refinansiranje. Takve odluke nisu pod kontrolom država dužnika. Naravno, rizik krize jeste manji kada je apsolutni nivo duga niži, ali to nije odlučujuće. Krajem 2008. Srbija je bila pred finansijskim slomom iako je javni dug u apsolutnom iznosu bio dva i po puta niži nego danas, i bio je ispod 30% u odnosu na BDP.

Postoji još jedan elemenat čiji se značaj potcenjuje, a koji je vladi išao na ruku. Međunarodne kamatne stope su na najnižem nivou u modernoj istoriji, što je omogućilo da se dospeli dugovi refinansiraju po izuzetno niskim stopama. Niska stopa inflacije i politika štednje su pomogli da riziko komponenta kamatnih stopa bude niža od one na koju je Srbija navikla. Ali, percepcija rizika se brzo menja i kada se to dogodi, kamatne stope počinju ubrzano da rastu a refinansiranje dugova biva drastično otežano. Ove promene su najčešće izazvane događajima u svetskoj ekonomija i van kontrole su sprskih aktera.

Slaba kreditna aktivnost je pomogla da se stvore viškovi novca u bankama i da se ti viškovi usmere ka državi. Kao i svaki višak ponude, i višak ponude novca je pomogao da troškovi refinansiranja javnog duga budu na mnogo nižem nivou od onoga na koji je Srbija navikla.

Javni i spoljni dug Srbije su po svojoj visini i strukturi veoma osetljivi na kamatne šokove. Rast dolarskih kamata koji je počeo i čiji se nastavak najavljuje u 2017. bi mogao dodatno da komplikuje servisiranje domaćih dugova, kako javnog, tako i privatnih. Jačanje dolara u odnosu na evro podiže dolarsku komponentu javnog duga iskazanu u evrima i takođe pogoršava koeficijente zaduženosti.

Trgovinski deficit i deficit tekućeg bilansa

Jedan pomalo potcenjen, pozitivan elemenat u ukupnoj ekonomskoj slici Srbije vezan je za ozbiljno popravljanje trgovinskog bilansa (robe i usluge), i sa njim povezanog bilansa tekućih plaćanja. Izvoz raste brže nego uvoz, a pokrivenost uvoza izvozom je značajno bolja i bliži se stopi od gotovo 90%. (Pad domaće tražnje i niske cene nafte su pomogle da trgovinski bilans bude bolji.)

Uravnoteženje trgovinskog bilansa je dovelo i do zaustavljanja rasta spoljnog duga koji je najpouzdaniji pokazatelj rizika po finansijsku stabilnost. (Spoljni dug je zbir javnih i privatnih dugova koje su finansirali stranci). Uprkos zaustavljanju rasta, spoljni dug od oko 26 milijardi evra i dalje je na previsokom, veoma rizičnom nivou.

Monetarna politika, inflacija i kurs dinara

Vlada i NBS su ponosni na rezultate u monetarnoj politici. Dinar je stabilan, devizne intervencije su manje nego ranije, a inflacija je na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija, pa su i kamatne stope značajno niže nego ranije. Ovakvi rezultati se mogu interpretirati na različite načine. Popularna teza je da su rezultati postignuti veštom i kompetentnom monetarnom politikom NBS. Da li je tako?

NBS već dve godine za redom podbacuje i ne ostvaruje planiranu stopu inflacije. Stopa inflacije je ispod planiranog koridora od 2,5-5,5%. Ako bi NBS zaista kontrolisala cene, tada bi stopa inflacije morala biti u okviru zadatog koridora.

Razumno je zapitati se: zar nije bolje da inflacija bude niža od planirane, zar nije idealno da bude, na primer, oko nule? Nije, i nije slučajno da niska inflacija zabrinjava sve velike centralne banke.

Ultra niske stope inflacije govore da je ekonomija na ivici recesije, da je monetarna politika restriktivna, da je kreditna aktivnost banaka na niskom nivou, a sve to ugrožava privredni rast. Stabilnost cena nije posledica vešte politike NBS, već činjenice da je budžet restriktivan, da su građani osiromašili, da banke teško odobravaju kredite privredi, da je veliki deo privrede na samoj ivici opstanka, da je ekonomija na ivici recesije sa stopama rasta koje, kada su i pozitivne, na nivou su statističke greške. Dakle, manjak tražnje, a ne mudra monetarna politika NBS je ključni razlog niske inflacije.

Kako inflaciju ne uspeva da drži u zadatom koridoru, NBS je našla rešenje tako što je za 2017. koridor smanjila na 1,5-4,5%.

U odbranu vlade

Iz činjenice da su gotovo svi ekonomski pokazatelji (osim trgovinskog bilansa) podjednako loši ili gori nego što su bili do 2013. mogao bi se izvući pogrešan zaključak o uspešnoj ekonomskoj politici prethodnih vlada, i o lošoj politici nove vlada.

Aktuelna vlada je krajem 2012. godine nasledila ekonomiju u kojoj su svi ključni trendovi od 2008. bili na strmoj nizbrdici. Relativno visok privredni rast (pomenut na početku teksta) postignut je na najgori mogući način. Realizovan je kroz rast domaće potrošnje, kroz uvoz finansiran zaduživanjem, kroz katastrofalnu politiku kursa dinara, kroz prodaju preduzeća strancima. Reformatori su finansijski sistem poklonili strancima, izvršila su besmislenu liberalizaciju uvoza i potpisali su sa EU verovatno najgori mogući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Ekonomija koja je tokom 90-tih pretrpela strašne štete od višegodišnjih sankcija i posledica ratova, dodatno je, i verovatno bespovratno urušena ekonomskom politikom liberalnih reformatora – politikom od koje su imali koristiti samo oni lično, i stranci koji su kolonizovali ekonomski sistem. Namerno ne krivim domaće tajkune, jer su oni samo tranzitorni fenomen, samo epizoda ka potpunoj kolonizaciji Srbije. Pre ili kasnije, domaći tajkuni će, jedan po jedan, nestajati sa ekonomske scene.

Nova vlast, u svim svojim potonjim inkarnacijama, zatekla se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Račun katastrofalne reformske politike je došao na naplatu, pa je isporučen onome ko se zatekao na vlasti u tom trenutku. Ove činjenice se moraju imati u vidu kada se kritikuje ekonomska politika vlade poslednjih godina.

Kritika vlade

Ako se mora imati razumevanje za poziciju u kojoj se nova vlada našla 2013., teško je pravdati sve ono što vlada radi poslednje četiri godine. Negativni trendovi su zaustavljeni ali nisu preokrenuti. Ekonomska politika koju vlada vodi ne može dovesti do ozbiljnijeg preokreta, već će u najboljem slučaju stabilizovati ekonomiju na niskom nivou BDP-a i zaposlenosti.

Vlada je nastavila sa ekonomskom politikom koja spas traži u neprekidnom dozivanju stranaca koje treba privući niskim platama i subvencijama. Fokus je na podršci strancima, a ne domaćim privrednicima. Jasni nagoveštaji da vlada planira da proda sve što stranci žele da kupe neće spasiti ekonomiju Srbije – uvešće je u stanje apsolutne nemoći i zavisnosti. Reč je o klasičnom neoliberalnom „razvojnom“ konceptu koji je samo drugo ime za kolonizaciju. Onog trenutka kada se proda i poslednje preduzeće koje funkcioniše, Srbija će izgubiti i poslednju šansu da upravlja svojim razvojem.

Razvoj se planira, on se ne događa spontano. Vlada u ovom trenutku nema institucije koje mogu planirati, pa se „planira“ od danas do sutra. U nizu problema i slabosti, jedan se posebno ističe. Bez domaćih banaka usmerenih ka finansiranju razvoja, bez samostalne monetarne politike, bez kreditne kontrole i kreditnog usmeravanja ka domaćim preduzećima, nema ni investicija, ni samostalnog razvoja. Čini se da elita (kako ekonomska tako i politička) to ne razume, ili ne želi da razume.

Алекса Шантић: ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ

Сјутра је празник. Своју свјетлост меку
Кандило баца и собу ми зâри.
Сâм сам. Из кута бије сахат стари,
И глухи часи неосјетно теку.

Напољу студен. Пећ пуцка и грије.
Ја лежим. Руке под главом, па ћутим,
И слушам како грањем замрзнутим
У моја окна голи орах бије.

Тако на врата суморног ми срца
Сјећање једно удара и чека
Кô друг и сабрат, као душа нека
Што са мном плаче и у болу грца.

Негда у таке ноћи, када отка
Помрлом грању зима покров ледан,
Ова је соба била кô врт један,
Гдје је кô поток текла срећа кротка:

Као и сада, пред иконом сјаји
Кандила свјетлост. Из иконостаса
Сух бршљан вири. Лако се таласа
Измирне прамен и благослов таји.

Сва окађена мирише нам соба.
Около жуте лојане свијеће,
Ми, дјеца, сјели, кô какво вијеће,
Радосни што је већ грудању доба.

Под танким велом плавкастога дима
У пећи ватра пламти пуним жаром,
И сјајне пруге по ћилиму старом
Весело баца и трепери њима.

Уврх, на меку шиљту, отац сио,
Пружио чибук и дим се колута;
Његова мисô надалеко лута,
И поглед блуди сањив, благ и мио.

Уза њ, тек малко на шиљтету ниже
Кô симбол среће, наша мајка бдије;
За скори Божић кошуље нам шије,
И каткад на нас благе очи диже.

У то би халка закуцала. – „Петар!“
– Ускликне отац – „Он је зацијело!
Он вазда воли говор и сијело –
Отворите му!“… – И ми сви, кô вјетар,

Трчи и вратâ пријевор извуци.
И стари сусјед, висок као бријег,
Тресући с руха напанули снијег,
Јавио би се с фењером у руци.

Сваки му од нас у загрљај хита,
Мајка га кротко сусрета и гледа,
А он се јавља, па до оца сједа,
И бришућ чело за здравље га пита.

Сва новом срећом огране нам соба!
На сваком лицу свето, сјајно нешто.
Сучући брке, стари сусјед вјешто
Почô би причу из далеког доба.

И докле прозор хладна дрма цича,
Ми сваку ријеч гутамо нијеми;
Срца нам дршћу у радосној треми
Све догод не би довршио чича.

Затим би отац, ведар кô сјај дана,
Узео гусле у жилаве руке,
И гласно почô, уз гањиве звуке,
Лијепу пјесму Страхињића Бана…

Мени је било кô да пјесме ове
Сваки стих поста пун бехар у роси,
Па трепти, сјаје, и мени по коси
Просипа меке пахуљице нове…

О мили часи, како сте далеко!
Ви, драга лица, ишчезла сте давно!
Пуста је соба… моје срце тавно…
И без вас више ја среће не стеко’…

Кандило и сад пред иконом тиња,
И сад је позно предбожићње доба;
Ал’ глуха јама сад је моја соба,
А ја лист свео под бјелином иња.

Узалуд чекам… У нијемој сјени
Никога нема… Сам, кô камен ћутим.
Само што орах грањем замрзнутим
У окна бије и јавља се мени…

Но док ми мутни боли срце косе,
Кô студен травку уврх крша гола –
Из мојих књига, са прашњава стола,
Ја чујем шушањ кô вилине косе.

Гле! Сад се редом расклапају саме
Све књиге старе, снови чежње дуге –
Мичу се, трепте једна покрај друге,
И њихов шумор кô да пада на ме.

Сањам ли? Ил’ би ово јава била?
Из растворених листова и страна
Прхнуше лаке тице, кô са грана,
И по соби ми свуд развише крила.

Све се свијетле!… Све у блијеску стоје!…
Једна около кандила се вије,
А нека болно, Кô да сузе лије,
Пред сликом дршће мртве мајке моје.

Неке бијеле као љиљан први,
Само им златно меко перје груди;
Неке све плаве, тек им грло руди,
Као да кану кап зорине крви.

Неке ми пале ту на срце свело,
Па крил’ма трепте и шуште кô свила;
А једна лако, врхом свога крила,
С цвркутом топлим додирну ми чело,

Кô да би хтјела збрисат сјен туге…
И слушај! Редом запјеваше оне!…
И гласи дршћу, тресу се, и звоне,
Мили и сјајни кô лук младе дуге:

„Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
Ми пјесме твоје, и другова свију
Што своје душе на звјездама грију –
Света смо жива породица теби!

Ми као роса на самотне биљке
Падамо тихо на сва срца бона,
И у ноћ хладну многих милиона
Сносимо топле божије свјетиљке.

Ми здружујемо душе људи свије’!
Мртве са живим вежу наше нити:
И с нама вазда уза те ће бити
И они које давно трава крије!

Пригрли ова јата благодатна!
И када једном дође смрти доба,
Наша ће суза на кан твога гроба
Канути топло кô кап сунца златна“…

И акорд звони… Све у сјају јачем
Кандило трепти и собу ми зари…
Из кута мукло бије сахат стари.
Ја склапам очи и од среће плачем…

Ekonomska politika i rezultati srpske vlade nailaze na jednodušnu i snažnu pohvalu međunarodnih finansijskih institucija i zvaničnika Evropske unije – s dobrim razlogom. Srbija sprovodi sve ono što se od nje traži i to radi sa entuzijazmom i čvrstinom kakve se retko sreću u državama koje su takođe u teškoj situaciji.

Politika budžetske štednje, smanjivanje i zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, loše finansiranje javnih službi, sve to ima samo jedan cilj – štedeti budžetski novac kako bi se uredno otplaćivali inostrani dugovi. U ovom trenutku Srbija to obavlja dobro i otuda bodrenje i pohvale kreditora.

Drugi, podjednako važan cilj međunarodnih kontrolora jeste da Srbija svoje ključne kompanije i resurse proda strancima. Prodaje se moraju realizovati postepeno i fazno, na način koji neće izazvati revolt javnog mnjenja. I reči se biraju pažljivo, pa se za privatizaciju i prodaju koristi eufemizam – restrukturiranje. U operacijama ove vrste, poput lovaca koji znaju da im plen više ne može pobeći, iskusni stranci obično pokazuju više strpljenja od domaćih političara.

Za 2017. godinu najavljena je prodaja Komercijalne banke, druge najveće banke u Srbiji i sistemski važne finansijske institucije. Ako se već prodaje Komercijalna banka, nema razloga da se sutra ne prodaju ,,Dunav osiguranje“ i Banka Poštanska štedionica, pod uslovom da se ove institucije urede kako vlada obećava, i da se za njih nađu zainteresovani strani kupci.

Vlada Srbije će raspisati novi tender za prodaju PKB-a i tako se rešiti ovog nepotrebnog balasta. Vlada će nastaviti aktivnosti na prodaji ili davanju u koncesiju Aerodroma Beograd. Državni monopol će postati privatni, preći će u strane ruke i postati naravno bolji – po definiciji, ako ne baš po iskustvu.

Vlada najavljuje i da će u ovoj godini EPS biti uspešno restrukturiran, s tim da će četiri elektrane biti zatvorene. Restrukturiranje EPS-a će omogućiti da se privuče manjinski privatni kapital i da se obezbedi profesionalno upravljanje (manjinski privatni kapital ovde treba čitati kao – strani kapital). Uvođenje manjinskog stranog vlasnika dobar je put da se i EPS pripremi za konačnu prodaju, kada javnost bude spremna za tu radosnu vest.

Za decentralizovane infrastrukturne sisteme koji se ne mogu prodati jednostavnom odlukom centralnih vlasti, optimalan metod privatizacije na mala vrata će ići kroz javno-privatno partnerstvo i koncesije. Posebno će biti zanimljivo videti ko će se javiti kao privatni partner za velike regionalne vodovode.

Ključna karakteristika srpske ekonomske politike poslednjih petnaest godina je ogromna sloboda kojom raspolažu njeni kreatori. Oni bukvalno mogu da rade sve šta požele, bez ikakve potrebe da svoju politiku objašnjavaju bilo kome… osim MMF-u.

Parlament, kakav je danas, a takav je bio i juče, nije mesto gde se postavljaju neugodna ekonomska pitanja, gde se debatuje ili se traže objašnjenja. Ako se poneko pitanje i postavi, biće ugušeno bukom besmislenih i promašenih polemika.

Ni u medijima neće biti previše pitanja, tim pre što su novinari već iskusili pravedni gnev vlasti kada su pokušavali da otvore neugodne teme.

Ponajmanje treba brinuti o stavovima stručne javnosti. Domaći ekonomisti možda nemaju velike razvojne ideje, ali imaju sjajan nagon za samoodržanjem koji ih je odlično služio kroz sva vremena i sve režime. Biti na strani vlasti, i još važnije, biti na strani međunarodnih institucija i centara moći, dobitna je kombinacija koja garantuje ugodan život i dobro plaćene sinekure.

A može biti i da je kritika koja se provlači između redova ovog teksta potpuno promašena, da je rezultat manjka znanja i posledično, loše, neki bi rekli, standardno loše analize. Može biti da nit koja povezuje srpsku politiku, strane centre moći i domaću intelektualnu elitu nije nit interesa, neodgovornosti i izdaje. Može biti da je Srbija izabrala najbolji ekonomski put, upravo onaj koji vodi u srećnu budućnost. A ta budućnost ispunjena je novim istorijskim uspesima koju samo ljudi sa vizijom umeju da sagledaju u svojoj raskoši.

Kako ne može sve odjednom, danas se popravlja državni budžet, a koliko sutra ili za godinu-dve, i život građana će se promeniti do neprepoznatljivosti. U toj nadi, svim čitaocima „Politike“ želim srećnu novu, istorijsku 2017.

Forum 2017

Za čitaoce bloga – Molim Vas da za komentare koji nisu neposredno vezani za temu priloga, od sada koristite Forum 2017.

Posetiocima bloga  želim spokojnu i dosadnu godinu, dobro zdravlje, mir u kući i mir u duši.

Konferencija je održana 15/12/2016. u Beogradu. Naslov moje teme je bio:

Nova tehnološka revolucija i globalizacija na raskršću

Izlaganje je na ovoj adresi:

 

 

Svaki pokušaj kritike nametnutih političkih, ekonomskih ili vrednosnih klišea, moćni globalni mediji amortizuju odvraćanjem pažnje, prećutkivanjem, relativizacijom, i veštim, sistematskim političkim etiketiranjem. Takvo etiketiranje, taj pomalo orvelovski „novogovor“, do nedavno je odlično služio svrsi. Nastavi čitanje »

Ako je agencija Beta korektno prenela, premijer Vučić je 17/11/2016 izjavio:

„Sledeće godine privredni rast bi mogao da bude 3,5 odsto, a ako prosečan rast u narednih pet godina bude 3,2 odsto dramatično ćemo se približiti evropskim zemljama čiji rast, ukoliko ne interveniše Evropska centralna banka, može da bude oko 1,1 do 1,2 odsto“. ((http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=11&dd=17&nav_id=1200535). Nastavi čitanje »

Srbija je, kao i većina tranzicionih država, s velikim entuzijazmom i bezrezervno prigrlila globalizaciju. Svoje ekonomske resurse i prostor Srbija nudi svakome ko želi da ih kupi ili koristi, i na tome gradi svoju razvojnu strategiju.

U takvom privrednom modelu nema prostora za uskogrudo insistiranje na nacionalnim ili bezbednosnim interesima, na prehrambenoj ili energetskoj sigurnosti, na strateškim privrednim granama i sličnim suverenističkim frazama. Srbija danas drži veliku ekonomsku lekciju Zapadnim zemljama, pa čak i svom velikom uzoru – Nemačkoj. Otkud Nemačka u ovoj priči? Nastavi čitanje »

(Tekst je napisan za naučni skup Akademije ekonomskih nauka koji je održan 04. novembra  2016. u Beogradu na temu “Naši naučni sporovi – Velike alternative u izgradnji institucionalnog poretka”)

—————————————————————-

U svoja dva teksta, pripremljena za naučne skupove koje organizuje Akademija ekonomskih nauka, Ljubomir Madžar je između ostalog i ostalih, kritikovao i mene i moje stavove iznete u tri rada [1].

Tekst koji sledi je pohvala Madžarevom delu i njegovom moćnom analitičkom i polemičkom metodu. Madžar je u mojim radovima našao toliko grešaka, netačnosti i nelogičnosti da u ovom tekstu neću uspeti da ih sve pokajnički nabrojim. Nastavi čitanje »

Tehnološki progres koji je krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka fantastično podigao kvalitet života zapadnog sveta, sada se okreće protiv njega. U sistemu u kome je interes profita važniji od čoveka i njegovog života, događa se ono što se moralo dogoditi – ogroman broj ljudi postaje višak – apsolutni, neuposlivi, nepotrebni višak. Tržište, kao vrhovni arbitar ljudskih sudbina, je presudilo – računari, roboti i algoritmi odnose pobedu. Tačnije, pobeđuju vlasnici tih tehnologija. Nastavi čitanje »

Razbijajući okoštale i demodirane demokratske principe po kojima građani ocenjuju vlast a ne obrnuto, premijer Srbije je, ovoga puta pred nordijskim privrednicima, po ko zna koji put javno kritikovao narod.

Između stanja u kome se Srbija danas nalazi i sretne skandinavske budućnosti, isprečili su se nepreduzimljivi građani koji su izgubili radne navike i nisu naučili da budu preduzetnici. Po premijerovoj proceni, potrebno je oko sto godina kako bi se mentalitet građana promenio i približio nordijskom (protestantskom), kome se premijer tako često i tako javno divi. Nastavi čitanje »

U polumraku i daleko od očiju javnosti, kako je to već postalo uobičajeno u zrelim demokratijama, EU i SAD su poslednjih pet godina pripremale sporazum o transatlantskoj trgovini i investicionom partnerstvu (TTIP). Mogućnost da se od sporazuma ipak može i odustati počela je snažnije da se najavljuje tek od maja ove godine, pa otuda i ne iznenađuje vest da su pregovori najverovatnije propali.

Nastavi čitanje »

Do nedavno se činilo da postoji potpuni konsenzus u vezi sa vrlinama globalizacije. Pod potpunim konsenzusom se podrazumeva da su razvijene industrijske zemlje saglasne u oceni da je globalizacija opšte koristan ekonomski proces u kome zapadne kompanije i kapital dominiraju svetskim tržištem. Osnovni postulat globalizacije je sloboda protoka roba i kapitala. Ta i takva sloboda je uvek u interesu država i njenih ekonomija i nikako se ne sme sputavati niti ograničavati. Nastavi čitanje »

Monetarna ekonomija je pomalo ezoterična oblast i verovatno najkompleksniji segment ekonomske nauke. Novac i načini njegovog kreiranja su misterija ne samo za laike, već i za većinu ekonomista, pa i bankara. Oni koji veruju da znaju kako se novac kreira, najčešće se oslanjaju na znanje koja su sticali na fakultetima, iz udžbenika čiji autori često prepisuju jedni od drugih. Akademski ekonomisti su „najzaslužniji“ za zablude vezane za procese kreiranja novca. Nastavi čitanje »

Na referendumu, održanom 23. juna 2016 godine, građani Ujedinjenog Kraljevstva[1] odlučili su da napuste Evropsku uniju. Na veoma visokom nivou izlaznosti od 72.2 procenta, za napuštanje EU glasalo je 51.9 procenata izašlih glasača. U konačnom rezultatu, opcija za brexit je pobedila sa razlikom u glasovima od 1.269.501. Nastavi čitanje »

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2360938/bregzit-san-letnje-noci.html

 

 

U programu kolažnog tipa, moj komentar je od 10 do 24 minuta emisije.

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2354622/bregzit-kraj-jednog-divnog-prijateljstva-.html

Na veliku radost svekolike svetske finansijske javnosti, a posle pauze od četrnaest godina, Argentina se 19. aprila 2016. vratila na međunarodno tržište kapitala. I ne samo to – Argentina je oborila sve rekorde u visini jednokratne emisije obveznica za jednu zemlju u razvoju. Emitovano je ukupno 16.5 milijardi dolara obveznica različite ročnosti i sve ponuđene obveznice su prodate. I ne samo to – tražnja za obveznicama je bila u proseku četiri puta veća od ponude, što je izazvalo navalu egzaltiranih komentara. Nastavi čitanje »

Сретан празник и свако добро свима који славе Васкрс по јулијанском календару.

Свако добро и онима који не славе.

Premijer Natanjahu je u nedelju (17/04/2016) izjavio da će okupirani Golan zauvek ostati u sastavu države Izrael i da svet mora da prihvati tu relanost. Ovu izjavu je Natanjahu dao upravo na Golanu, gde je po prvi put u istoriji održao i sednicu svog kabineta. Prisvajanje okupirane sirijske teritorije Natanjahu je pravdao time da je Golan od antičkih vremena bio u sastavu Izraela, te da je Sirija zapravo okupirala Golan[1]. Nastavi čitanje »

Tokom prva dva veka širenja hrišćanstva utemeljena je doktrina na kojoj počiva seksualni moral koji crkva i danas propoveda – uz više ili manje tolerancije. Odnos hrišćanske crkve prema seksu nastajao je na nasleđu Starog zaveta i grčke antičke filozofije, ali je u prvim vekovima hrišćanstva taj odnos snažno obeležen i verovanjem u skori, drugi dolazak Isusa Hrista. Osnove hrišćanskog seksualnog morala se ne mogu razumeti izolovano od helenskog konteksta u kome se hrišćanstvo širilo.[1] Nastavi čitanje »

U srpskom debatnom i polemičkom prostoru vidljiv je nedostatak usredsređenosti na temu, digresivni način izlaganja i polemike, opširnost i repetitivnost bez ikakvog smisla i mere. Nastavi čitanje »

Srbija još uvek nije u stanju da dostigne nivo realnog BDP-a iz 1989. godine. Socijalistički sistem u kome niko nije mogao tako mali da te plati koliko si ti malo mogao da radiš, bio je efikasniji od ovog tranzicionog. Državna i društvena svojina i apsolutno nefleksibilno tržište rada u kome je radio-ne radio, svirao radio, stvarali su realne vrednosti tempom o kome privatizovana Srbija može samo da sanja. Kako i zašto? Nastavi čitanje »

Посетиоцима блога који славе по јулијанском календару желим сретно Бадње вече и Божић – мирни и благословени вам празници.

Posetiocima bloga želim svako dobro u Novoj godini, dobro zdravlje, slogu u porodici i što manje muka i nevolja.

Sretan Božić svim čitaocima koji slave po gregorijanskom kalendaru.

Konačno, posle devet godina pauze, američke Federalne rezerve (FED) su krenule u ciklus postepenog podizanja kamatnih stopa. Dugo najavljivana promena kamatne politike otpočela je 16. decembra skromnim povećanjem kamatne stope od četvrtine procenta. Nastavi čitanje »

U Beogradu je 17/12/15 održana godišnja konferencija Svet u 2016., pod pokroviteljstvom  londonskog časopisa The Economist. Moje izlaganje je ovde:

dok snimak cele konferencije možete naći ovde:

http://www.color.rs/svetu2016/

Forum 2016

Ovde možete ostavljati nove komentare koji nisu neposredno vezani za moje tekstove. Nadam se da će vam to ubrzati pristup.

Izlaganje gospodina Jovana Dušanića je ovde:

Moje izlaganje je ovde:

Izlaganje gospodina Milana Kneževića je ovde: