https://nezavisnost.org/nebojsa-katic-pandemija-je-povod-nevidjene-globalne-preraspodele-bogatstva/
Integralni tekst intervjua koji je objavljen na internet stranici Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”
19/10/2020 od Nebojša Katić
35 reagovanja
Ostavite odgovor
Kategorije
- Beogradska razglednica (9)
- Domaća ekonomija (206)
- Društvo (100)
- Forum 2015 (1)
- Forum 2016 (1)
- Forum 2017 (1)
- Forum 2019 (1)
- Forum 2020/1 (1)
- Forum 2020/2 (1)
- Forum 2021 (1)
- In English (7)
- Intervjui i javni nastupi (83)
- Kritika mojih tekstova (29)
- Medjunarodna ekonomija (129)
- Uncategorized (13)
Arhive
Skorašnji komentari
Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Jovana na Forum 2021/2022 Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Aleksandar Manojlovi… na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Nebojša Katić na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun… Aleksandar Manojlovi… na Moj intervju dat za Catenu Mun… Gane na Moj intervju dat za Catenu Mun…
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
@Gosa
Камате на тзв. „стару девизну штедњу“ су обрачунате и то је лако проверити у законима који су регулисали ту проблематику. Камате нису најважније питање. Најважније је то што је држава успела да реши тај проблем. Иначе, монетарна историја СФРЈ је историја пљачке становништва углавном кроз инфлацију. Много перфиднија пљачка од Југосандика и Дафимента била је динарска штедња која је у потпуности обезвређена на законит начин. А разлике у каматним стопама у домаћим банкама и оним у иностранству су представљале премију ризика. Недовољно високу нажалост. Замислимо двојицу инвеститора из средине 80-тих. Сваки је располагао са по 200 хиљада марака. Један је одлучио да свој новац уложи у неку од домаћих банака, а други је одлучио да купи стан на доброј локацији у Београду. Ко је боље прошао?
@Gane
Goso izvini, zadnja poruka je upućena Ganetu.
I ja pravim graške kad istovremeno obrađujem dva procesa 😂
@Gosa
Goso, ne vidim razlog, zašto mene navodiš u svom komentari.
Ja se tom oblašću ne bavim.
Dobro možda misliš na Ivana Groznog.
Mislim da je ovde ključno pitanje da li je država garantovala staru devizu štednju ili nije…… Po svemu sudeći nije ali je Srbija ipak isplatila štediše iako nije bila u obav ezi da to učini.
A evo zašto mislim da nije….. Ljubljanska banka je otišla u stečaj a država Slovenija je odbila da izmiri staru deviznu štednju i štediše Ljbljanske banke su ostali tropa……. Kontam da je jednostavno nije bilo državnih garancija i da zato Slovenija nije obeštetila štediše jer da je bilo morala bi da to učini ili bi se išlao na međunarodni sud.
Za Gošu i Ivana,
Imam utisak da mešate štednju u bankama i državne obveznice…. U svakoj varijanti ako dođe do sloma finansijskog sistema štediše u bankama će biti poslednji u prioritetima za izmirivanje obaveza. Obveznice su nešto drugo tu je direktni interes države da ih što pre isplati baš zbog toga što se gartantuje i kamata.
E, sad moram biti precizniji. Ne garantuju uvek države glavnicu i kamatu već se obveznice kreraju. NPR: nalazio sam neke obveznice gde države garantuju do 60% glavnice pa čak i do 40% glavnice bez garancije isplate kamate…. Znači, treba biti oprezan pre kupovine čitati prospekte, pratiti situaciju itd…..
”На тзв. „стару девизну штедњу“ обрачунате су домицилне камате, тако да није тачно да камата није било. Иначе, банке у СФРЈ су давале много веће камате на улоге у страним валутама него што је то био случај са земљама о чијим валутама се ради”
U kojim je to bankama bilo,da su obracunate domicilne kamate?Kada su banke bile i paralelno privatizovane,pa se ”ustedjevina”,(koja je nacionalizovana,oteta) selila iz banaka koje su prodate u Narodnu Banku,pa su nove banke tj,novo osnovane banke na nasem trzistu servisirale staru deviznu stednju,a za to su uzimali po svojoj volji i apanazu za svoje usluge,pa tako samo glavnica i manje id glavnice vracali klijentima koji su imali svoju ustedjevinu u stranim valutama.Drugo onaj ko je imao u holandskom guldenu,engleskoj funti,nemackim markama,norveskim,danskim,svedskim krunama itd..,prvo su id doticnih valuta,menjali za vrednost u dinarima,pa posle u evrima,znaci sve su uzimali najnizu vrednost doticnih valuta,menjali za dinare,pa posle dinare za najvecu vrednost u evrima.Naravno da je bilo moguce uzeti sve u dinarima.Sve su to mangupska posla olosa koji je doveo nasu drzavu do niskih grana,mislim nasu Srbiju,jer za druge zemlje bivse Jugislavije,nije interesantno za nas.Jer koliko gradjana islo u druge republike bivse Jugoslavije da stede,ili banke iz bivsih republika etablirane u Srbiji,gradjani stedeli.Bilo je ekspoziturana banaka iz drugih republika u Srbiji,pa i tu je bilo velikih problema za stare devizne stedise.
To sto su kamate SFRJ davale vece kamatne stope na valutu od zemalja o cijim se valutama radi,sta to ima sa stedisama u valuti?To ne znci po automatizmu da treba drzava da nekom otima i zabranjuje dostupnost poverenog novca gradjanima.Takodje niko nije od stedisa trazio da kamatna stopa bude veca ili niza na deviznu stednju,to je bila politika ekonomista i politicara Narodne Banke tj,tadasnje drzave,to je bila strategija da privuku stednju u devizama od gradjana.Toliko o postenju i serioznosti komunistickih prevaranaranata prema gradjanima,pa posle na kraju su se sami uzmedju sebe obracunavali i narod uvukli u njihove necasne rabote,
За Гошу
На тзв. „стару девизну штедњу“ обрачунате су домицилне камате, тако да није тачно да камата није било. Иначе, банке у СФРЈ су давале много веће камате на улоге у страним валутама него што је то био случај са земљама о чијим валутама се ради. Толика разлика у каматним стопама представљала је премију ризика за улагање у СФРЈ. На крају, испоставило се да је та премија била ниска. Што се тиче пропасти привреда социјалистичких земаља није логично да се то припише само једном узроку – нафтној кризи. Узроци пропасти су вишеструки. СССР је пливао у нафти па је његова привреда пропала. Кина није имала нафту, па је опстала. Такође, ни све капиталистичке земље нису биле високо развијене када су се десили нафтни шокови, па њихове привреде ису пропале.
”jer je moguć samo zastoj u isplati ali ne i gubitak glavnice niti kamate……”
Stara devizna stednja je vracana na slamcici posle 5okt,i to bez kamatne stope na povereni novac,samo su glavnicu razdelili na vise decenisko vreme.Posteno zaradjen novac je drzava koristila,a stedise nisu mogli ni da pridju novcu,davali su nesto u dinarima 90ih,da se moze koristiti,a dinar prema DM,$,£ itd,svaki dan je opadao,a i na kraju krajeva drzava je garantovala polozen novac u valuti i kamatu u valuti,a ne u Din.”Domace zivotinje su najbolje za sisanje”!
Bar da smo kao srpska nacija imali svi neke koristi od koriscenja nase drzave stare devizne stednje ili od novca za preporod Srbije,nismo imali nista,i dan danas vucemo posledice zloupotrebe drzave uzurpirajuci privatnom imovinom.
Ljudi su culi i znaju za VW,BMW,Mercedes Benz,Krups,Philips,Statoil,Alcatel,ABB,Volvo,BEA Systems,Apple itd..,itd…
A tek koliko ima podproizvodjaca dobavljaca ovim gore velikim koncernima,a kotiraju na berzama svetskim itd..,i u moru velikih,srednjih i manjih kompanija po EU,VB,SAD,Kanadi,Meksiku,Australiji,itd..,sta je jedan Wirecard za njih?
U fondu jednom u koji stedisa veruje,izabere najbolju alternativu koja doticnom pasuje da stedi ili plasira svoj novac,sto podrazumeva da isti novac ima transparentnu osnovu porekla istog.
To je razlog sto sam spomenuo neke neimenicno fondove koji se bave plasiranjem kapitala u paketu na berzi rizicne stednje.Treba znaci naznaciti da istoriski uspeh nekih fondova ili kompanija na berzama tj,stednja u njihovim akcijama koje se kotiraju na berzi,ne garantuje u buducnosti dividendu i pozitivne rezultate stedisama.To je rizicno plasiranje i svaki covek unapred je obavesten da moze i da izgubi svoj novac,a sam odlucuje kako zeli svoj kapital da investira.
I narodu Srbije je drzava bila garant za staru deviznu stednju,i dividendu,i sta je bilo od garancije,zar bi trebali da budemo sretni sto su nam vracali na slamkicu?
Da ne budem samo kriticar i da sve vidim da je crno sto se tice privrede i ekonomije,stojim i dalje cvrsto i uporno na vrhu brega i ”vicem” tj, zagovaram i da ko god cita ove komentare na blogu G.Katica,da sam veliki pobornik za osnivanje i efikasni mali tim koji cese baviti razvojem domace ekonomije i privrede,a da ne ponavljam ko papagaj vise,i da je i sam G.Katic pisao u svojim izjavama za pisane medie da je Srbiji potreban ekspertski tim!!!Apsolutno ne koristim ili se ”kesam”,za svoje licne svrhe/interese sta je izjavio ili pisao G.Katic,vec naprotiv da ne glorifikujem previse,covek realno i objektivno pozitivno ukazuje na nase ekonomske i privredne nedace!
Za Gošu,
Citat: „Ima dosta serijoznih ino,fondova npr;nekih od fondova vrednost je skocila za 525% za 10g“
Vidite…… baš zato ne bih smeo da stavim ni cent u taj fond…. Zbog slične situacije ne bih smeo da stavim ni cent u bilo koji zapadnoevropski fond.
Citat: „Ja nikada ne bi bio stedisa u nekim kompanijama u Srbiji,ako se ne kotiraju na Londojskoj,Frankfurtsoj berzi,a i na Bgd,brrzi,ne bitno u fondu ili samo u akcijama.“
Wirecard se je kotirao na Frankfurtskoj berzi. Ušao je među 30 najvećih kompanija u Nemačkoj, listiran je bio na DAX-u, prošao sve kontrole tamošnje Komisije za hartije od vrednosti, prošao reviziju eminentnih revizorskih kuća…… I…….. šta se je desilo ????……… Mislim da vam je poznat taj slujčaj.
PS:
WIRECARD je bila firma često izložena „Šort napadima“ (neko pusti lažnu vest da bi oborio cenuj akcije a zatim kupio)……. i u prvih nekoliko dana veliki broj investitora a među njima je bilo i mnogo Srba su kupovali te akcije nakon pada od 200 na 50- 60 evra misleći da se radi o šort napadu…… Nemačka komisija za HOV je bila potpuno paralisana situacijom i nije preduzimala ništa…. Kada su ljudi shvatili da firma stvarno odlazi u stečaj akcija je pala na 1 do 2 evra. I danas se trguje akciojom iako je firma u stečaju (što de fakto znači da će akcije biti poništene) po ceno od 0,5 evra i ponovo niko ne preduzima ništa.
Ovo sam ispričao da bi shvatili da o svom novcu sami morate voditi računa. Ako mislite da će neko drugi brinuti o vašem novcu ili da je Londonska berza ili XETRA garancija da ćete očuvati vrednost novca onda zaista živite u velikoj zabludi.
Za posetioce bloga,
Ulaganje u državne obveznice je bolja opcija od štednje u bankama. Država garantuje isplatu i glavnice i kamate uz to isplata državnih obveznica će imati prioritet u odnosu na garancije date povodom štednje. Bankrot države nije opasan po pitanju imaoca državnih obveznica jer je moguć samo zastoj u isplati ali ne i gubitak glavnice niti kamate…… Naravno treba biti oprezan u odabiru i voditi računa da vam kuponska stopa pokrije inflaciju. NPR: Ja već nekoliko godina ne kupujem državne obveznice zbog pada kuponskih stopa jer se plašim inflacije. Ranije bih sve što zaradim na berzi ulagao u obveznice. Obveznicu Telekoma sam hvalio pre svega zbog varijabilne kuponske stope koja je štitila od inflacije…..
Tema za komentare pratioca blog G.Katica.
(https://www.youtube.com/watch?v=YmGz02oeG5Y)
”Ja NPR. ne bih smeo da stavim tamo ni cent naročito ne u stranim fondovima”.
Ima dosta serijoznih ino,fondova npr;nekih od fondova vrednost je skocila za 525% za 10g.Posebno ima fondovi koji svoje klijente koji povere i uloze vise od 700 000€,imaju poseban tretman,a ima naravno i fondovi koji za obicne ljude dostupni,skocili za 10g,izmedju 190%-350%.U takav fond npr;moze da se stedi od 10€ mesecno minimum pa sve neograniceno itd..,i ima fondova koji mogu i strani drzavljani da stede i nema nekih posebnih uslova itd…
Ja nikada ne bi bio stedisa u nekim kompanijama u Srbiji,ako se ne kotiraju na Londojskoj,Frankfurtsoj berzi,a i na Bgd,brrzi,ne bitno u fondu ili samo u akcijama.
Za Gošu,
Zašto bi pre uložili novac u strane fondove ? Možete li malo da obrazložite svoj stav. Ja NPR. ne bih smeo da stavim tamo ni cent naročito ne u stranim fondovima….. Što se tiče akcija, tu bih se složio sa vama, mislim da tu sada može nešto da se probere i to baš na stranim tržištima.
Razumem nepoverenje ljudi u sistem nakon svega što se je ovde izdešavalo ali mislim da ispuštate iz vida dve stvari:
1) Imate čitave oblasti u ekonomiji za koje privatni kapital nije zainteresovan a država nema novca da pokrene neku inicijativu. Država može kreirati bezrizične projekte u nekim oblastima koji bi se finansirali novcem građana koji ne moraju biti profitabilni. Država bi dobila satisfakciju u zapošljavanju ljudi u zamenu za troškove kuponskih stopa koje bi isplaćivala građanima.
2) Nisu svi nezainteresovani za ovakav vid plasmana novca. Ja bih bio zainteresovan ako bi te HOV bile kreirane povoljno za investitore. NPR: po mojim procenama obveznica Telekoma je bila lepo kreirana.
Za Ivana Groznog,
Kapitalističke države su razvijale industriju od lake ka teškoj i njih je naftna kriza zatekla sa izuzetno razvijenom lakom industrijom dok je kod socijalističkih država bilo obrnuto i njih je naftna kriza zatekla sa nerazvijenom lakom industrijom a predimenzioniranom teškom industrijom. Po meni naftni šok je bio glavni uzrok krize i njihovog kasnijeg sloma, značajniji od njihovih spoljnih dugova i rasta kamatnih stopa zato što je privredna struktura po pitanju odnosa lake i teške industrije za njih bila nepovoljna.
Što se tiče mere od 50.000. evra osigurane štednje ne bih rekao da je doneta iz populističkih razloga već mislim da je bila tada iznuđena.
Slažem se sa vama da bi bile potrebne decenije da se vrati današnja stednja ako bi kojim slučajem „ne daj bože“ propala. Što se tiče opasnosti od skoka kamata ja bih otišao korak dalje. Po meni već na samu najavu podizanja kamatnih stopa od strane ECB-a mi ćemo biti u bankrotu.
Србија тренутно има велику срећу што су камате у свету ниске, тако да нам терет дугова не изгледа тако тежак. У случају било каквог поремећаја на светском финансијском тржишту и раста каматних стопа доживећемо катастрофу гору него СФРЈ. Што се тиче гаранција државе за улоге до 50 хиљада евра, то је била једна популистичка мера јачања поверења у банкарски систем. У случају неког новог проблема са штедњом грађана, јавни дуг би експлодирао и те обавезе би се отплаћивале деценијама. Јако сам скептичан у односу на разне пројекте које би иницирала наша држава и у њихову профитабилност. Стручни и морални квалитети великог броја људи који би доносили одлуке о таквим пројектима крајње су дискутабилни. Нека ми се опрости што скачем са теме на тему, то је зато што има занимљивих коментара. Не бих се сложио да је раст цена нафте уништио социјалистичке економије. И капиталистичке земље које нису имале нафту такође су биле погођене. СССР је пливао у нафти, а Кина не, али је Кина на крају успела да трансформише своју привреду.
”Nisam mislio na ovakva ulaganja građana a verujem da nije ni g. Katić već na ulaganja u konkretne projekte sa malim rizikom uz državne garancije ili u velike javne sisteme gde bi se novac građana prikupljao preferencijalnim akcijama i obveznicama.”
Posebno bi se osvrnuo na napisane reci u tekstu ovde gore.
”sa malim rizikom uz državne garancije”.
Da,to je dokaz nepoverenja u nas financiski ekonomski sistem,a to su nam pripomogli razni poslovni/privredni domaci mesetari,koji na nasim prostorima vec vise decenija posluju po principu ”otmi,uzmi,bezi”, a dobro znaju i strani poslovni krugovi,pa svaki izvoz za Srbiju ne bitno jel je u pitanju privatni uvoznik ili u drzavnom vlastnistvu,traze da drzava stoji iza kao garant za placanje tj,naplate za nabavke tehnologije i drugih proizvodnih resursa.
E sad,razvijene zemlje nas guraju u sistem drzavnog kapitalizma,a taj model koji drzava obavlja,ona se siri i na regionalni nivo i lokalni,i to usput nisko rangiranim drzavnim cinovnicima na regionalnom i lokalnom nivou,omogucava uvecanje korupcije i ekonomskog/privrednog javasluka,jer izabrani lokalni i regionalni mocnici koji su nominirani na sluzbi u skupstini,ministarstvima,agencijama i sam vrh predsednistva itd…
Takodje mala i srednja privatna preduzeca su ucenjeni i reketirani od ovih gore imenovanih birokrata,koji od njih traze poslusnost,lojalnost i ”apanazu”,ako misle da opstanu,a kada se eventualno dodje do promene politickih struktura na lokalnom,regionalnom i drzavnom nivou,mnogu preduzetnici ili odu pod stecaj,ili menjaju tabor i jos vise dele prinudni ekstra ”porez=apanazu”,mocnicima.
I kako ce mladi ljudi uspeti da u takvom ambijentu se bave privatnim preduzetnistvom,i zapocnu na slobodnoj konkurenciji i trzisne potraznje se izbore sa uvoznim lobijem,koji naravno ne rizikuju puno u svojem poslovanje,vec placaju u lancu mocinicima za svoj uspeni biznis.I jos kada procitam u medijima uspesni biznismen,a tek kada procitate cime se bavi doticni uspesni biznismen,sve je svima jasno.
I sad da kazemo gradjani hoce da kupuju obveznice ili akcije,mislim za penzisku stednju ili rizicne spekulacije,mislim da je minimum sanse da se to i dogodi.Zbog takvog mentaliteta dodao bi totalno i pogresno zagovaranje price privredno javno/privratno partnerstvo,doveli smo sve gradjane da jedva prezivljavaju sa svojim primanjima,a mladi cim zavrse neku struku,beze u svet gde vladaju jasni principi rada,i nesto ljudski zarade,i pored manjkavosti sa kojima se susrecu u tom belom svetu.
Zato bi pre svoj novac sto ostane od mesecnih prihoda investirao u druge zemlje i njihove akcije/fondove,nego kod nas u Srbiji.
P.S.
Investirati u javne velike sisteme,dobro bi razmislio ko je na celu takvih sistema,ko sedi u UO,koliki obrt imaju,da li isti sistemi imaju konkurenciju na trzistu,da li su politicari ukljuceni u istim sistemima i njihov uticaj itd…
Zato je nama potreban ekspertski tim ekonomskog/privrednog karaktera koji ce uspeti da se izbori za prave vrednosti preduzetnistva i razvoja domace privrede.
Za Bojana,
Koliko vidim radi se o dobrovoljnom penzijskom fondu. On radi ono što i svi penzijski fondovi – plasira novac u obveznice i akcije kako ne bi tokom vremena izgubio vrednost. Ranije su postojala pravila da 80% ulaganja ide u državne obveznice a 20% u akcije i sve ostalo. Verovatno pad prinosa na obveznice gura fondove da više ulažu u akcije.
Što se tiče investicionih fondova u Srbiji ima ih koliko hoćete. Na internetu se sigurno može pronaći tačan broj. Oni rade isto što i penzioni fondovi s tim što ne dobijate penziju posle izvesnog broja godina već raspolažete investicionim jedinicama za koje se nadate da će rasti tokom vremena i koje možete prodati u svakom trenutku kad poželite…..
Pisao sam već da u nekoj budućnosti očekujem kolaps penzionih i investicionih fondova jer se novac u državne obveznice sve teže može plasirati sa pristojnim prinosima a ulaganje u akcije je samo po sebi rizično. Poseban problem su derivati (NPR: zaštita od inflacije pa se formira derivat koji fondovi kupuju) za koje se ne zna tačno kako će reagovati ako do inflacije ili nekog drugog poremećaja stvarno dođe…..
Nisam mislio na ovakva ulaganja građana a verujem da nije ni g. Katić već na ulaganja u konkretne projekte sa malim rizikom uz državne garancije ili u velike javne sisteme gde bi se novac građana prikupljao preferencijalnim akcijama i obveznicama.
У вези са улагањем новца грађана у пројекте, обвезнице и сл… један примјер, у Републици Српској је прије неког времена основан Пензијски резервни фонд. Замисао је да се путем овог фонда прикупљају средства грађана, у виду обавезних и добровољних уплата уз примања, и да се та средства даље реинвестирају у портфељ састављен од акција, обвезница и сл. Тренутно акције учествују 40-45% у структури инвестиција фонда.
Не знам да ли у Србији постоји тако нешто?
Као идеја мислим да није лоше да се олакша финансирање локалних пројеката и државе и са теоријске стране звучи добро. Штета што раније није спроведено.
Ја сам ту ипак релативно скептичан и видим неколико проблема.
Прво, бојим се да власт то посматра као још један од начина екстракције новца од грађана, у служби финансирања нерационалне потрошње и задуживања за нерентабилне пројекте, најчешће повезане са политичким партијама и људима блиским власти.
Друго, у нашим државама систем је и даље дубоко корумпиран, и готово па гдје год постоји могућност да се украде, украшће се. То ствара један глобални амбијент неповјерења и несигурности, никако не погодује развоју, и баца сумњу на све иницијативе.
Треће, избор људи који управљају оваквим иницијативама је више везан за подобност, него за стручност. У смислу стручности, мислим да домаће тржиште има још доста потенцијала за напредовање. Проблематичан је и примарни параметар код дизајна система, који није оптимизација исхода већ задовољење бројних политичких интереса. Питање је и колико ће њихове инвестиције бити плодотворне у иницијалним фазама, посебно имајући у виду искуства са Инвестиционо-развојном банком РС, која је проћердала доста новца на стамбене кредите (непродуктиван капитал).
Са аспекта (малог) инвеститора, мислим да у овом миксу недостаје мало истрајнији рад на унапређењу домаћег корпоративног управљања на свим нивоима, и координација/планирања на нивоу централизоване институције, о чему је г. Катић често писао.
Мислим да је такође потребна и нека врста преумљења у институцијама, у смислу начина на који се доносе одлуке и планира политика. Власт никада неће нешто учинити зато што је то добро или у (дугорочном) интересу грађана. Већина иницијатива које они чине могу се сврстати у неку од следећих категорија:
1) подмиривање захтјева страних газди и финансијера
2) краткорочно рјешавање горућих проблема (ради превенције социјалних немира, што је повезано и са претходном тачком)
3) екстракција % од инвестиције (сврха инвестиције није да се нешто створи, већ да се неко угради)
4) маркетинг, предизборна кампања, куповина гласова, управљање перцепцијама
5) про-форма подмирење неког стандарда или захтјева, без сагледавања суштинских последица (усвајање закона или оснивање институције који у теорији доприносе рјешању неког проблема а у пракси не рјешавају ништа већ само удомљавају дио страначких ветерана)
Можда и једини начин да садашња власт, или нека власт у оквирима садашњег политичког система, прихвати и крене у спровођење неких од тачака које г. Катић помиње у својим економско-просветитељским текстовима је да се ове тачке угњезде у ставове грађана, и да крену да се доминантно појављују у анкетама за мјерење пулса јавности које агенти власти редовно спроводе.
”Dobo Goso bre,
nemoj me plašiti. pre bilo kakve praktične inicijative 😂
Otkri mi gde je zamka neuspeha i gde se možemo saplesti ?
Moj prijatelj je čestit čovek radio nekad kao projektant u Elanu.
Pre 20 godina prešao u privatni biznis i danas radi na austrijskom tržištu.”
Ovde se radi o interesu jednog coveka,i licni interesi su u pitanju,kada se obradjuju trzista i trgovina radi se na specifican nacin,ovde se radi da neko zeli da nesto plasira konkretno u Austriju,pa tako ako je nekom prijatelj,sa srecom neka bude trgovina.Komentator da objavi kada je posao zavrsen.
Takav mentalitet je vrlo poznat u drugim razvijenim zemljama.Da bi otkrio kako se radi i na koji nacin,to je posebna strategija i ona se radi na visokom nivou,gde bi trebalo da znaju u vladi i njihovim agencijama kako domacim privrednicima pomoci,jer isti pune budzet vlastodrscima,a i dobro su njihovi strucnjaci placeni.Samo mi nije jasno zasto se podrzavaju financiski ”strani investitori”,a ne domaci,koji nisu partiske ”sobarice”.
Dobo Goso bre,
nemoj me plašiti. pre bilo kakve praktične inicijative 😂
Otkri mi gde je zamka neuspeha i gde se možemo saplesti ?
Moj prijatelj je čestit čovek radio nekad kao projektant u Elanu.
Pre 20 godina prešao u privatni biznis i danas radi na austrijskom tržištu.
Ekonomija i privreda cvetaju,Srbija je raj na zemlji.
(https://m.youtube.com/watch?v=Hjn-ZhCYVlI)
” U međuvremenu dobih ponudu od nekadašnjeg saradnika i prijatelja iz Slovenije i obeća da će sve učiniti da nam pomogne jer se i oni bave sličnom delatnošću, pošto su oni i sam znaš već na tržištu EU, i ti problemi su im dobro poznati. Prijatelj kaže samo se vi odlučite za savremenu tehnologiju, napravite dobar i cenom konkurentan proizvod, a znamo da imate kvalitetne sirovime i radne ljude, sve ostalo je naša briga.”.
Eto odlicna ponuda,samo vozi Misko,sa srecom neka svima bude.
P..S.
Uf,da ne zaboravim,saslusao sam se takvih prica u zadnjih vise od 20g,i znam kako su prosli doticni aranzmani.😂
Dobro Goso izvini, mislo sam, bio si po toj Evropi, imaš ikustva, pa da me usmeriš.
Smatrao sam da vi ekonomisti znate tu ekonomsku nauku i praksu šire od nas ‘stručnjaka’ iz drugih oblasti.
Evo ja nekako saosećam sa narodom a oni me mole da im pomognem sa pouzdanim informacijama i sigurnim partnerima.
P.S.
U međuvremenu dobih ponudu od nekadašnjeg saradnika i prijatelja iz Slovenije i obeća da će sve učiniti da nam pomogne jer se i oni bave sličnom delatnošću, pošto su oni i sam znaš već na tržištu EU, i ti problemi su im dobro poznati. Prijatelj kaže samo se vi odlučite za savremenu tehnologiju, napravite dobar i cenom konkurentan proizvod, a znamo da imate kvalitetne sirovime i radne ljude, sve ostalo je naša briga.
Evo da danas ne svatih da je ovde u Srbiji sve nekako kilavo za neku ozbiljniju inicijativu.
Tako da uvek se nađe rešenje kad čovek zna šta hoće.
offshor kopmanije osnivaju vecini slucajeva advokati,na egzoticnim destinacijama ili poreskim rajevima.Nisam advokat,pa tako kome trebaju informacije neka se obrati advokatskoj firmi npr:Liechtenstein,Zug,ostrva Engleskom kanalu,Luksemburgu,Malti,Monaku verovatno i UAE itd…
Ne bavim se poslovima doticne vrste interesa,moje znanje i iskustvo je strateska taktika osvajanja trzista,probijanje na trzistima,osmisljavanje novih privrednih delatnosti itd..,sve to i u organizaciskom smislu.Moje sposobnosti su kompliment ekonomistima/revizorima/pravnicima da zaokruze moguci potencijonalni preduzetnicki projekat.
offshor odlicno znaju nasi tajkuni.
@Gosa
Evo par pitanja.
Gospodin Katićje dao stavrno dobru ideju.
Neću da davim dugim pisanjem.
Imam dilemu, gde se plaća taj mali porez, u Srbiji ili u recimo Austriji.
Znači ljudi, koliko sam razumeo Nebojšu, nađu zainteresovanog čoveka, austrijskog državljnina on ili oni naši gstarbajteri, ulože sredstava,KO? osniju offshor kompaniju, gde u Srbiji ili u Austriji.Jer treba finasirati novi pogon na livadi, kupiti opremu itd.Jel taj uvoz oporeme ide preko offshore i mnogo mi tu ima napoznanica.
Zaposli se 20 radnika krene prozvodnja, kako se plaća radnicima socijalno,penziono, i sve ono što radniku po zakonu sleduje?
Robu koja se proizvede u Surdulici ide ovim putem.Tako neki kažu !?
Takva offshore kompanija će primati porudžbine direktno od kupca, ali će roba biti isporučena tom kupcu od strane proizvođača ili na mestu kupovine. Dobit koja proističe iz razlike između nabavne cene i prodajne cene će tada biti akumulirana u zoni oslobođenoj oporezivanja ili zoni niskog oporezivanja.
Ko tu robu oporezije, i kako ljudi dobijaju novac za obrtna sredsva i ostale troškove, koje preduzeće ima?
Pozrav Goso,
”Uvezli bi novu tehnologiju za proizvodnu robe za izvoz na bazi domaćih sirovina.”
Hm,nije tek tako lako izvoziti domace proizvode,ima puno ”reketasa”,na putu dokla stigne gotov proizvod do kupc na strano trziste!Ali i to se moze prebroditi,jedino ako nadlezni organi i sluzbe stanu na pravu stranu tj,proizvodjaca,i odstrane ”reketase posrednike,parazite”,a naci kupca to je strateska taktika od vitalnog interesa,i ne bi dublje dalje da razvijam pricu,iz vise razloga.
”Kad njihovi pretstavnici odu u Opštinu da razgovaraju sa službama nadležnim za lokalnu investicionu politiku, sližbenici samo sležu ramenima kao da su pali s’neba”
Nisu sluzbenici pali sa neba,vec tako oni funkcionisu,em sto zaposleni u nadleznim sluzbama zaposlenih u lokalnoj Opstini,imaju ”politickog velikog brata”,u parlamentu,mozda u ministarstvu,ili savetnik nekog ministra,a i mozda savetnik premijer ministru,predsedniku drzave,ima takvu moc da em sto u tom vrzinom birokratskom kolu,zna koliko novca iz budzeta odlazi u lokalnu ekonomsku potporu,koliko od istog kolaca ce pripasti lokalnoj mocnoj politickoj partiji,koliko ceotici u lokalne nadlezne sluzbe,koliko ce se otvoriti novih radnih mesta za potrebe drzavne birokratije i ko ce dobiti posao u birokratiji itd..,da ne nabrajam taj javasluk i bezobrazluk,bahatost.
E tek nastupa posle lokalni mali privrednici da na scenu stupaju ”drzavni kapitalisti”,tu opstinski mangupi i bitange,idu kod ”lojalnih”,istomisljenika na primer u njihove kafane tkz,jagnjece brigade da se napiju i najedu i koje svalerke,svalere provode,a to opstina sve placa,ili lokalni automehanicar dobije pravo da servisira njihove opstinske sluzbene automobile,usput gratis odrade i njihove privatne,njihove dece,ljubavnica itd..,lokalne gradjevinske,stolarske,vodoistalaterske itd..mfirmice dobijaju posao odopstine,plus odrade i za njih gratis privatno itd..,da ne duzim pricu i navrajam pojedinacno puno tiga primitivnog i pristackog ponasanja kod ljudi,a ne bi da ih imenujem po imenima vec sada za koje svi znamo.
Da ne duzim,zato su popularne rijaliti sou prigrami na nacionalnim frekvencijama,van pameti toliko puno politicki debatni ptogrami na svim tv kanalima itd..,a malo se prica o ekonomiji i privredi,mislim konkretno.
I zavrsio bi svoju pricu,moja malenkost ovako tumaci komentar G.Katica
”Nebojša Katić
Za Ivana – Greška je što ne naprave ofšore firmu, angažuju kakvog stranca da ih predstavlja i tako se pojave kao strani investitori. Išlo bi mnogo lakše a možda bi se dobile i subvencije.”
Sve je tacno,nije mozda,vec za sigurno bi dobili subvencije,jer jedan deo ode kod lokalnog ”velikog brata”nesto lokalno razdeli,nesto ode u partiski budzet,a nesto i u privatne dzepove itd…
Drzava gusi namerno domacu privredu,ona gusi i mogucnost mladima da se bave privredom,da se udruzuju,da timski rade,da se bave privatnom delatnoscu,bez da maze po ”dupetu”,lokalne bitange,olos i primitivne mocnike itd…
Odakle novac za subvencije,e to je druga prica,to najbolje svi znaju kada pogledaju oko sebe,kako zivi prosecna porodica od mesecnih primanja.
Hvala gospodine Katiću.
Ideja dobija novi impuls ka realizaciji.
E ovo se zove praktično operativan savet.
Pozdrav,
Za Ivana – Greška je što ne naprave ofšore firmu, angažuju kakvog stranca da ih predstavlja i tako se pojave kao strani investitori. Išlo bi mnogo lakše a možda bi se dobile i subvencije.
Za Katića
Hvala Vam Katiću.
Divo i brzo ste odgovorili na dilemu mnogih građana.
Jasno ste razdvoili uzrok u posledicu. Neznanje nesnalaženje političkih delatnika, zakonske nejasnoće, protivurečne tačke zakona, prave ogromne probleme.
Većina svesnih građana, upravo to što Vi u ovom odgovorom kažete želi.
Evo vam lepog primera, a njih je mnogo, naš narod je operativno izuzetno inteligentan.
Grupa od 20-ak domaćina jednog malog mesta došli na ideju da naprave svoju skromnu proizvodnu firmu, od države ne traže gotovo ništa osim sigurnosti i osnovnih poreskih olakšica dok se posao ne pokrene. Otprilike jednu do dve godine.
Sve su ljudi sami smislili. Imaju rođake u inostranstvu, ljudi rade decenijama. Imaju solidni ušteđevini,stekli su ogromno poverenje građana zemalja u kojima rade.
Mogu da skupe zajedničkog novca oko 500000€,
Da kažem da se vanu bave usligama, gađevinarstvom its.Uvezli bi novu tehnologiju za proizvodnu robe za izvoz na bazi domaćih sirovina.
Uvoznu opremu bi kroz kredit 50% otplaćivali gotovim proizvodima, drugu polovinu kroz otplatu kredita na 5 godina.Zaposlili bi decu svojih rođaka, da ne idu iz gradića i rade po splavovima metropola, i time budu građani drugog reda.
Ljudi bi dali svoju zemlji za izgradnju pogona. Priključili bi svoje kamione,traktore itd.Sirovina tu pred nosem u prečniku od 50km, znači transport jeftin. Energetska potrošnja mala. jednom rečju ulazni troškovi mali. I tu im u svetu ne bi imalo konkurencije na proizvodnu cenu.Bila bi možda manja i od kuneske.
Kad njihovi pretstavnici odu u Opštinu da razgovaraju sa službama nadležnim za lokalnu investicionu politiku, sližbenici samo sležu ramenima kao da su pali s’neba.
Molim Vas recite mi gde ti ljudi greše.
”Srbija ovakva kakva je, danas isplaćuje staru štednju banaka koje više ne postoje,”.
Da tacno,ali koliko je ljudi izgubilo na vrednosti novca koji je bio poveren bankama i to u valutnim depozitima,a to zato sto drzava vraca na slamkicu poveren novac posteno zaradjen verujuci drzavi na cuvanje.Nisu ni kamatnu stopu uracunali na novcu koji im je bio poveren,a drzava koristila i stimulisala tajkune,i iznosila u koferima po svetu.
Novac kada je bio u najvecoj meri poveren tokom 80 i 90ih,imao je solidnu kamatnu stopu,a kada je stopirano koriscenje devizne stednje,jedan deo poverenih valuta inflacija je snizila vrednost valute,a kada su vracali samo su racunali glavnicu da vracaju ito znaci na slamkicu,a to dolazi na naplatu danas da niko ili malo ljudi veruju u svoju drzavu.
Svakom normalnom coveku sa malo mozga u glavi se vise isplati investirati,ako zeli neki rizik i mogucnost da nesto i zaradi,poveri novac u akcije ili fondove zapadnih zemalja,koje ce i ovako svoje ekonomske brige prebaciti u zemlje koje su u razvoju,koje ce uvek kaskati za njima 20-30g,pa makar one bile i clanice EU.
Nama trebaju seriozni i sposobni ekonomisti,a uz njih i iskusni poznavaci sa vestinama razvoja uspesnih privrednih poslova,ne bitno malih ili srednjih,a i vecih kalibra kompanija.
Ne bi trebalo da nam budu uzor tajkuni,cast izuzetcima,ali …
Dovoljno samo neka pogledaju Kopaonik biznis forum,ne mislim da lose radi A.Vlahovic i organizatori i ekonomsti biznis foruma,ali oni nisu domaci privrednici.
Nemogu da se osvestim da coveku poput G.Katica nije ukljucen i ekonomske i privredne tokove Srbije?
Imao sam slucajne mogucnosti da sam susretao i nase ministre,predstavnike komora,pa i po kojeg tajkuna,ali sa drugih/suprotnih pozicija,i nisam mogao da verujem koja shvatanja imaju doticni ljudi.
Za Ivana – Da ne bih ponovo pisao, citiraću sebe iz 2010: „Svoje infrastrukturne projekte država može bar delom finansirati iz štednje građana, ili novcem emigranata. Država ili javna preduzeća mogu emitovati obveznice za finansiranje puteva ili elektrana, na primer. Za servisiranje obaveza po osnovu izdatih obveznica postoje realni izvori (naplata struje, putarine i sl.), i država može stvoriti pravni okvir da se ovaj način finansiranja investicija realizuje.
Svako ko veruje da je ulaganje u državne obveznice manje sigurno od novca u banci, živi u velikoj zabludi. I najgora država je sigurnija od najbolje banke koja na njenoj teritoriji posluje. Konačno, Srbija ovakva kakva je, danas isplaćuje staru štednju banaka koje više ne postoje, a na sebe je preuzela da garantuje i štednju „novih“ banaka.
Ako bi kapitalne projekte finansirala iz domaćih izvora, država bi poslove mogla davati i domaćim kompanijama i u tom procesu ih jačati. Kako danas stvari stoje, sve poslove dobijaju stranci, dok domaće firme propadaju, ili su sve nemoćnije.
Naravno, ova vrsta zahvata traži mnogo više ozbiljnosti, znanja, profesionalizma i rada. Domaći izvori kapitala nisu visoki, ali su u zemlji i na dohvat ruke. Ključno je da srpska elita i građani razumeju da se država ne može razvijati besomučnim trošenjem. Taj model je testiran poslednjih deset godina, i Srbija je tu gde jeste. Račun katastrofalne ekonomske politike je stigao i plaćaće ga svi, ne samo penzioneri ili državni službenici.“
Gane, ova ti je dilama na mestu – „Posebno mi je neshvatljivo zašto država ne uključi novac svojih građana u neke projekte sa manjim procentom rizika. Zašto se ne kreiraju preferencijalne akcije EPS-a, Telekoma, ili obveznice koje bi mogli da kupuju građani…. “
Nadam se da će prvo gospodin Katić ili neko ko stvarno razime razloge neuključivanja novca iz slamarice u opticaj pojasniti.
To sam osećao u Nebojšinim predlozima ali mi se čini da nije bio elsplicitan,
ili ja to nisam dobro shvatio.
Stvarno zašto se zakonski ne uredi regulativa ivesticionih mogućnosti građana u nove idejne projekte, kako, sopstvenih, privatnih tako državnih.
Mislim da Kina nešto slično ima.
За Младена -Бојим се да се у Србији не разуме величина економског шока изазваног распадом Југославије, а поготово санкцијама. Економска елита то скрива како се не би замерила нашим западним пријатељима. Ставимо то у неки упоредиви оквир.
Данас се стрепи да би пад БДП-а Србије изазван ковидом могао бити максимално око 3%. Најугроженије европске државе би могле имати пад БДП-а између 10 и 12%. Пад друштвеног производа Србије по годинама је изгледао овако (сви проценти су негативни): 1990. 8%, 1991. 12%, 1992. 28%, и 1993. 31%. У односу на 1989. БДП је 1993. био мањи за око 59%.
При томе, 1992. Србија је избачена из светског платног система и онемогућен је било какав извоз, изузев илегалног и увоз, осим хуманитарног. Сви приливи девиза су пресечени, а средства која је Србија имала у страним банка су блокирана.
Да ли је могуће да је потребно додатно објашњавање услова у којима је избила инфлација тих година? Да ли је могуће да неко не разуме утицај реалних фактора на монетарну сферу?
Србија се није снашла у тој ситуацији јер се никада није суочила са било чим сличним. Није било упутства шта да радите у таквој ситуацији. Наравно, било је и мангупа који су у сарадњи са НБС сјајно искористили тренутак за лично богаћење, али то није кључно за хиперинфлацију деведесетих.
Систем се од 1994. како-тако стабилизовао, да би поново доживе шок 1999.
Za Mladena,
Mislim da je g. Katić to najbolje objasnio u jednom svom nastupu…. Kada su uvedene sankcije počelo je naglo izvlačenje deviza iz tadašnje Jugoslavije. Dinar je počeo da se ruši a država ja ušla u dilemu da li da troši devizne rezerve i brani dinar (uz napomenu da bi onda morala rezati plate i do 90%) ili da ga pusti niz vodu i dozvoli hiperinflaciju. Odabrana je druga opcija….. Meni deluje logično da je u vreme ratova i sankcija trebalo čuvati devize.
Skrenuo bih pažnju da tri stvari:
1) Država je uspostavila kakvu-takvu ravnotežu 1994 ali na nižim novoima dohodka. Mislim da je prosečna plata tada bila ispod 200 maraka a 1989 je bila oko 1.000 maraka.
2) Ni 1994 godine niste mogli legalno kupiti marke već je kupovina išla na crno i kurs je bio veći od legalnog.
3) 2000-te godine nakon 5 oktobra nivo deviznih rezervi je iznosio 300 miliona maraka dok je prosečna plata bila oko 50 maraka a danas je blizu 14 milijardi evra tj. 28 miliona maraka uz prosečnu platu od 500 evra tj. 1.000 nekadašnjih maraka …. Ovo pišem da bih ilustrovao na kakvim nivoima je tada postignuta ravnoteža.
Mislim da je glupo razmišljati da je 90-tih godina mogao da se brani dinar, spreči inflacija a da pri tome plate ostanu na nivou od oko 1.000. maraka.
Za Peru Kojota,
Zaista je neshvatljivo da građani drže u bankama 10 milijardi evra po trenutnim kamatama. Pretpostavljam da ima još bar duplo više novca po slamaricama – tezaurisanog novca….
Posebno mi je neshvatljivo zašto država ne uključi novac svojih građana u neke projekte sa manjim procentom rizika. Zašto se ne kreiraju preferencijalne akcije EPS-a, Telekoma, ili obveznice koje bi mogli da kupuju građani…. NPR: nisu svi nezainteresovani za ovaj vid ulaganja. Ja bih kupio obveznice Telekoma samo da sam imao pravo na to.
„DRUGO: Kada su u pitanju garancije za štednju skrenuo bih pažju čitaocima da država Srbija garantuje glavnicu do iznosa od 50.000. evra ali ne i kamatu. Dakle u slučaju Ne daj bože može se reći da su vaše pare su u sigurnim rukama….. Posebnu pažnju međutim, treba obratiti na jedan detalj. Država ne garantuje rok u kome će isplatiti štednju građanima…….. O ovome treba razmišljati jer ako dođe kriza s obzirom na situaciju mislim da je realnija opcija da se garancija nekad isplati zakonitim naslednicima.“
U ovom stanju svetske , a pogotovo domace ekonomije te garancije bi trebalo uzeti sa velikom rezervom…Ako se ne varam 2008 je osigurana suma bila 3000 Eur pa je zbog krize i i masovnog povlacenja stednje gradjana iz banaka suma podignuta na 50000 eur.Stoji sve to lepo na papiru a papir trpi svasta.Pa mozda sledece koleno naslednika nesto i naplati od toga.
I da moja skepsa prema finansijskom sektoru nije lokalnog karaktera vec globalnog pokazuje i slucaj nemackog wirecard-a kome se „zagubilo“ 1.9mlrd Eur…Bili toboze u dve banke na Filipinima pa se ispostavilo da su ipak iscezle…Gomila belosvetskih prevaranata i protuva…S tim da ovih 1.9mlrd eur nije ni kap u moru prema onome sta se radi u svetu krupnog kapitala ali pokazuje kako je sistem truo.Zato me i cudi nivo domace devizne stednje u bankama (10 mlrd eur).
@Gane,
Ако је хиперинфлација заустављена крајем јануара 1994, а земља била под ембаргом још наредне 2-3 године, како су онда санкције узроковале хиперинфлацију?
Čekajući sveže dolare tj. vest o dogovoru Republikanaca i Demokrata u SAD prokomentarisaću malo neke teze koje su mi zapale za oko:
PRVO: Nema sumnje da je Dragoš Kalajić izneo tačne insajd informacije (lično sam se uverio jednom prilikom kada sam studirao jedan kolega je kupovao marke da bi platio stan po fiksnom kursu u banci jer je imao ujaka koji mu je to omogućio, ostali su morali kujpovati na crno po daleko višem kursu)….. ali uprkos tome inflacija jeste posledica sankcija….. Kada se poteže Dragoslav Avramović zaboravlja se da je ravnoteža (kakva-takva) postignuta na daleko nižem nivou zarada. Takođe, zaboravlja se da ni tada niste mogli da kupite devize u bankama (menjačnica mislim da nije bilo) već samo na crno.
DRUGO: Kada su u pitanju garancije za štednju skrenuo bih pažju čitaocima da država Srbija garantuje glavnicu do iznosa od 50.000. evra ali ne i kamatu. Dakle u slučaju Ne daj bože može se reći da su vaše pare su u sigurnim rukama….. Posebnu pažnju međutim, treba obratiti na jedan detalj. Država ne garantuje rok u kome će isplatiti štednju građanima…….. O ovome treba razmišljati jer ako dođe kriza s obzirom na situaciju mislim da je realnija opcija da se garancija nekad isplati zakonitim naslednicima.
TREĆE: Što se tiče zemalja socijalističkog bloka (nešto je g. Katić pominjao u intervju) mislim da je glavni uzrok njihovod sloma bio skok cene nafte. NPR: Rumunija je kupila najsavremeniju tehnologiju za svoju tešku industriju zaduživši se za 10 milijardi USD u ono vreme (danas to ne bi bilo manje od 50 milijardi) a onda je nafta skočila više od 20 puta i njihova teška industrija je bila satrvena troškovima. Iako su imali najbolju tehnologiju u tom trenutku firme su odjednom postale neprofitabilne………. Interesantno je da su izgleda do naftne krize isped Jugoslavnije bile Poljska, Čehoslovačka, Istočna Nemačaka pa čak i Bugarska koje su imale kolosalna ulaganja u tešku industriju (u početku veoma profitabilnu) ali je onda došao naftni šok i vrlo brzo su upale u nesagledive poteškoće. Jugoslavija je upala u poteškoće ali izgleda da je imala diverzifikovaniju privredu i da se je zbog toga živelo bolje od 1975 do 1990 godine……. to je period koji pamtimo te mislimo da se je živelo bolje od država Istočnog bloka.
„Što se sigurnosti tiče, banke ne garantuju za vaše uloge, niti za njih garantuju strane države iz kojih strane banke dolaze. Opasna je iluzija da je novac u stranim bankama siguran samo zato što su one u stranom vlasništvu. U slučaju bankarske krize, ceo sistem je u problemu bez obzira ko je vlasnik banaka i jedini garant je država.“
A na stednji 10mlrd EUR od strane gradjana.
Tempirana bomba u najavi.
Vec je bilo kriticno 2007-08 za vreme prve krize u vreme Jelasica,pa se nekako izvukosmo , a sad ne znam kako cemo.Jos kad prestane dotok jeftinog novca eto nama problema…A treba servisirati dugove i kamate.Na kraju zakucate kod MMF-a kad vas izbace sa trzista i onda ide stezanje kaisa-povecanje poreza – smanjenje plata u javnom sektoru i ulazite u spiralu bez kraja.Priliv u budzet sve manji obaveze rastu , privreda u recesiji , rasprodaje se drzavna imovina i srusi se balon rasta iz uvozne ekonomije kao mehur od sapunice.
„Drugi put, tokom sankcija devedesetih došlo je do stravične hiperinflacije, ali se zaboravlja da se to dogodilo u uslovima strahovitog ekonomskog šoka koji je izazvan najtežim sankcijama kroz koje je jedna država ikada prošla. I ovde se namerno zaboravlja kontekst u kome je došlo do hiperinflacije.“
(Nebojša Katić)
Izgleda da se pokojni Dragoš Kalajić ne bi složio sa ocenom da je hiperinflacija iz 1993. godine posledica sankcija:
„Veoma je čudno da niko do sada nije opazio kako je uspešna monetarna reforma dr Avramovića posredno pokazala i dokazala da svetskorekordna inflacija, koju je pretrpeo srpski narod, nije bila nužna i prirodna posledica strukturalnih slabosti jugoslovenske ekonomije i preteških tereta sankcija već nedelo zlonamernog ortakluka neznalica, lopova i izdajnika na vlasti. Veoma je porazna činjenica da vinovnici tog zla nanetog privredi i narodu nisu priterani uz zid odgovornosti zbog kriminalne i veleizdajničke eksploatacije galopirajuće inflacije, koju su zdušno veštački potpirivali. Nisu čak ni odstranjeni sa položaja odakle još uvek mogu naneti nova i gora zla. (…)
Zaduživanje – gore od sankcija
U slučaju Jugoslavije, velika sreća u nesreći sankcija je posledična nemogućnost spoljnog zaduživanja države i privrednih subjekata. Izvesno je da bi pretrpljena ekonomska katastrofa bila mnogo veća da su ostali otvoreni kanali spoljnog zaduživanja. Zato je sasvim ispravna bojazan da će nakon ukidanja sankcija Jugoslavija, zahvaljujući potkupljivim pseudoelitama na vlasti, suočiti nešto mnogo gore: invaziju stranog lešinarskog i lihvarskog kapitala, od koje sankcije štite zemlju i narod. U suštini, sankcije i odgovarajuća blokada pružaju idealne uslove i za suzbijanje inflacije. U pitanju su uslovi veštački zatvorenog ekonomskog sistema. I ta činjenica ukazuje da su uzroci pretrpljene inflacije svi odreda unutrašnjeg porekla.
Osim pogrešne destinacije monetarne mase – kao i u slučaju propasti argentinske privrede – jugoslovensku inflaciju su pospešivali i brojni posebni te sasvim „originalni“ uzroci, koji često imaju čak i svoja imena te prezimena. Reč je o prilično širokom sloju profitera na vlasti koji su koristili emisije novca za velešpekulacije sa devizama i energentima. Čak su i korisnici povoljnih kredita za proizvodnju, uglavnom iz redova zvanične nomenklature, zloupotrebljavajući privilegije te novčane pozajmice bacali na crno tržište deviza, umesto da ih ulažu u proizvodnju. Bilo je slučajeva da i jedna republička vlada SR Jugoslavije monetarnu masu, iskamčenu od Narodne banke tobože za namirivanje penzionog fonda – uz ucenjivačke pretnje socijalnim nemirima – odmah po preuzeću baca na crno tržište stranih sredstava plaćanja, uglavnom nemačkih marki.“
(Dragoš Kalajić: „Avramovićevo političko čudo“; magazin „Duga“, br. 1608, od 4. do 17. februara 1995. godine)
P.S. Ceo ovaj tekst pokojnog Dragoša Kalajića može se naći skeniran na donjim linkovima:
(https://ibb.co/WfqKDdJ)
(https://ibb.co/GppyVsz)
(https://ibb.co/M92tx8J)
(https://ibb.co/cyzd2dh)