Kada predsednik Srbije govori o ekonomskoj budućnosti zemlje i slika je vedrim, ružičastim bojama, on će se možda pokazati kao vizionar i izvanredan prognozer, a možda će budućnost izneveriti predsednika, kao toliko puta do sada. Sasvim je drugačije kada se analizira prošlost, budući da o njoj postoje podaci koje je lako proveriti. Kako predsednik često daje pogrešne izjave o domaćim ekonomskim kretanjima, a kako on nije ekonomski stručnjak, mora biti da mu ekonomski savetnici namerno podmeću pogrešne podatke kako bi ga diskreditovali.
Kada npr. predsednik saopšti da je Srbija sa Litvanijom u 2020. bila najuspešnija evropska zemlja mereno kretanjem BDP-a, to je netačno i u raskoraku je sa objavljenim statističkim podacima. Srbija po ovom parametru nije ni prva ni druga u Evropi, kako to predsednik uporno tvrdi, već je šesta. Iako je iskaz faktografski netačan, greška nije velika – Srbija je zaista veoma dobro prošla kroz 2020. godinu i nalazi se u nevelikoj grupi zemalja koju je kriza najmanje pogodila.
Sasvim drugačije vrste je nedavno izrečena predsednikova tvrdnja da je Srbija za devet godina, uključujući tu i projekcije rasta za 2021, kumulativno uvećala svoj BDP za oko 50 procenata. Kako je BDP u evrima u 2012. bio oko 33,7 milijardi, a kako se očekuje da na kraju ove godine BDP bude nešto preo 50 milijardi, došlo se do kumulativnog rasta od oko 50 procenata. Nažalost, neko je grubo obmanuo predsednika koristeći jeftin statistički trik.
Privredni rast se ne izračunava preko BDP-a iskaznog u evrima. Razlog je jednostavan – BDP iskazan u evrima počiva na dinarskom, nominalnom BDP-u koji u sebi sadrži inflaciju i koji se potom deli kursom dinara. Reč je o pokazatelju koji je deformisan kombinacijom rasta inflacije i politikom kursa dinara. Na primer, ako je privredni rast jednak nuli ali inflacija raste dok se kurs dinara ne menja, BDP u evrima će pokazati rast kojeg u stvarnosti nema – taj „rast“ će biti jednak rastu inflacije. Ili, ako nema ni realnog privrednog rasta, pa čak ni inflacije ali dinar ojača u odnosu na prethodnu godinu, BDP u evrima će pokazati „rast“ za onoliko procenata, za koliko je dinar ojačao. (Ovo sam veoma davno nazvao ekonomskom alhemijom.)
Realni ekonomski rast, onaj na bazi kojeg se upoređuje ekonomski uspeh država, bazira se na nominalnom dinarskom rastu BDP-a iz koga se isključuje efekat inflacije i na čiji obračun ne utiče politika kursa dinara. Odstupanja stope realnog rasta i „evro BDP rasta“ na koji se predsednik poziva, mogu biti drastična i Srbija je tu odličan primer. U periodu sulude politike jakog dinara u ambijentu visoke inflacije – 2002, 2006, 2007. ili 2008. – deformacije su bile ogromne. Ilustracije radi, godišnji „evro BDP rast“ u 2002. bio je oko 24,5 odsto a iako je realni rast bio 6,4 odsto.
Za aktuelnu vlast nije mudro da istrajava na metodu obračuna rasta koji predsednik promoviše. Opozicija bi, koristeći taj isti (pogrešan) metod, mogla tvrditi da su prethodne vlasti od 2001. do 2012, za samo jedanaest godina, uspele da BDP podignu za 131 procenat.
No, vratimo se periodu od poslednjih devet godina o kome predsednik govori. Iako je inflacija od 2013. bila niska, iako politika kursa nije sumanuto precenjivala dinar kao u prvoj deceniji ovog milenijuma, kumulirana razlika između „evro BDP rasta“ i realnog rasta srpske ekonomije je ogromna. Ako se projekcije realnog rasta za 2021. ostvare i budu na nivou od oko šest procenata, BDP će na kraju 2021. biti realno veći za samo 24 procenta, a ne za 50 procenata u odnosu na 2012. Devetogodišnji realni prirast srpskog BDP-a je duplo manji nego što predsednik tvrdi.
Stvarnost se ne može prevariti jeftinim statističkim trikovima ko god da ih plasira, niti se sretnija budućnost može prizvati ružičastim najavama. Dosadno je ponavljati da je Srbija po nivou BDP-a po glavi beznadežno na dnu Evrope, ili još crnje da Srbija tek sada dostiže ekonomski nivo na kome je bila 1990 godine. O nevoljama srpske ekonomije bi se moralo ozbiljno razgovarati, a to nije posao stručnjaka za medijske obmane.
Argumentovana ekonomska rasprava je odavno blokirana i ona se samo simulira. Tragično je da u tome ogromnu ulogu ima najuticajniji deo ekonomske struke koji već 20 godina reciklira istu neoliberalnu frazeologiju o ambijentu, institucijama i korupciji kao ključnim faktorima srpskog zaostanja. Pomenuti defekti svakako otežavaju razvoj, oni su odurni, izazivaju mučninu i jedan su od faktor moralnog propadanja, ali oni nisu ključni faktori ekonomskog zaostajanja. Srbija nema ni industrijsku, ni razvojnu politiku, niti ima kreditno-monetarnu politiku koja bi pospešila razvoj i omogućila rast i razvoj domaćih preduzeća. Ili kraće, Srbija živi od danas do sutra, od jedne strane investicije do druge – to je kolonijalni a ne razvojni model.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Ajde da stvar redukujem na najprostiju teorijski primer realizovan u praksi tamo negde i nekoj zemlji gde važe neke pravno ekonomske norme koje bi zadovoljavale osnovne sivilizacijske standarde.
Danas je nezabeležena kriza u svim strukturama društva i u svim političkim sistemima.
Moj junak Đura radi kod jednog kapitaliste koji mu već 5 godima uplaćuje platu na račun jedne NN banke koja legitimno posluje decenijama. Pre par dana banka Đuri šalje poziv na razgovor.I pitam se zašto je bankar poslao poziv Đuri?
Bakar ovako razmišlja – Đura ne troši novac štedi po viđenju. Znači može da ga podigne svakog trena. Znači ponovo banka svakog trenutka mora imati te novce u sefu da ga isplati. Ta Banka ima takvih Đira na hiljade, jer se Đure u krizama ponašaju slično.
Bankar dalje zaključuje.Ja te silne Đure u slučaju kraha sistema moram da isplatim po zakonu mometalno kad se stvori red pred bankom.Znači bankar mora imati u sefu adekvatnu količinu razervne, novca koji se neoplođuje zbog likvidnosti, upravo zbog rizika podizanja ogromne količine novca odjednoma.
E sad bankar zaključuje da Đure pozove na razgovor i da ih ubedi da novce oroče na pet godina iz stimulativnu kamatu. Akcionari banke tu oslobođeni masu novca na pet godina, reše i donesu odluku da te pare investiraju u Srbiju, gde je rizik zbog društvene nestabilnosti veliki ali biće i kamate na investiciju velike na primer 7% na pet godina. Znači oni kroz novu tehologiju grade fabriku gde imaju sirovinu,recimo litijum, jeftinu radnu snagu, firma je tu u Evropi, transport je brz i jeftiniji nego da je firma u Vijetnamu. Idejno projekat pokazije projektovanu dobit. Veština bankarskih pregovarača je samo da naprave takav ugovor da sa njihove strane nema rizika, jer će oni sve iz ugovora da ispoštuju. Naša strana se mora obavezati da i ona poštuje ugovorene obaveze. Sećate se Panića i Galenike? Panić je uložio kao kapitanl nove lekove koji bi se proizvodili u Galenici za ceo svet. Znanje je bilo njegov kapitalni ulog.
Iz gore izloženog svi dobijaju. Bankari 2% dobuti na ulošen kapital. Đura 5% na svoja sredstava čiju masu svakog meseca, na primer 2/3 od plate ostavlja i mesečno uvećava štednu masu oročenu na 5 godina i kad se po isteku ugovora vrati u Surdulicu kao penzioner, podige taj ulog uz lepu kamatu.
Svi zadovoljni, i radnici u novoj firmi, i bankari i sve Đure.
Evo ovo što ja rekoh verijem da je gospodin sa belim panama šeširom isto rekao našm gastarbajteru Đuri.
P.S.
Čudi me da se onaj Gosa što ima mali ekspertski tim ne javlja na ovakav izazov.
Jer ova ideja, ili realnost videćemo, je idealna za njega.
Zato sam se ja i upiro da uđem u njegov mali tim 😂😂😂, ali nisam bio ubedljiv.
Za Ivana – Nisam uopšte sumnjao u Vaše motive. Imam ogromno iskustvo i sa prevarantima i otuda sam tako rezolutno napisao komentar. Upozorite prijatelja da ne naseda na priče velikoj, garantovanoj zaradi, jer velike, garantovane zarade ne postoje u svetu finansija. Npr. kamatu od 5% na rok od 5 godina niko ne može danas obećati ili garantovati.
Za Ivana,
Ne razumem šta je Đuri ponuđeno…. Možete li malo da objasnite taj bankarski proizvod…… Evo baš me zanima o kakvim se to akcijama sa kamatama radi.
Postavio sam link u kome se vidi da je postojao bankarski proizvod pre 2008 godine u Švajcarskoj u kome su klijenti davali novac kojim je banka trgovala na berzama u zamenu za „podelu dobiti“….. Doduše ovo dvoje nisu toga svesni jer govore o depozitu ali ja iz detalja razgovora vidim da nije u pitanju štednja ili depozit već nešto drugo.
Gospodine Katiću,
Hvala Vam na korektnom odgovoru,
Znam da je problem u iskazu – Kamata od koje se vrti u glavi.
Ni ja nisam suguran kolika je ta kamata,
Ali pretpostavljam do neih 5% u današnjem vremenu verovatno da je to dobra kamata. Jer je Đura iz šoka da gubi na ‘štednji’, oduševio se kad mu je slušbenik rekao da će na pet godina imati ‘neku kamatu’ .
Kod Đure je slušbenik hteo da izazove pozitiva šok dobitka umesto gubitka na štednji, i to je upalilo. A gospodin iz Novog Sada je poslat, dal od Boga ili đavola to samo Onji znaju 😂 .
Potrudiću se da saznam više o tom bakarskom proizvodu pa ći svoju pretpostavku korigoati mislim da je sama ponuda tačna.
A tih naših zemljaka sa belim panama šeširima ima po celom svetu.
U ovoj polemici nisam ciljao na Vas, jer Vi korektno komunicirtae sa nama laicima.
Iznenađuje me da većina učesnika diskusija kometarišu, mudruju, analiziraju daleko kompleksnija ekonomska, politička i sudbonosna civilizacijska pitanja a o ovako prostom pitanju nema mišljenja .
Prijatno „Londonsko“ popodne, nadam se de je tu svežije nego kod nas, ovde tropski žeže.
Pozdrav,
Za Ivana -Možete slobodno da kažete Đuri da je gospodin sa belim šeširom prevarant, jer to što on obećava ne postoji sem u piramidalnim šemama. Ne postoji banka koja Đuri može da obeća „akcije“ sa „kamatom“ od koje se vrti u glavi. Takav proizvod nikada nisam video u svojoj praksi, sem kod Jezde i Dafine. S druge strane, takvih kao što je gospodin u belom šeširu sam video na desetine.
Strane kompanije kod nas mogu uzeti kredit kod bilo koje ino banke po stopama od kojih se ne vrti u glavi, mogu emitovati obveznice sa kamatama od kojih se ne vrti u glavi, ili mogu uložiti slobodna sredstva na koje danas ne dobijaju kamatu, ili dobijaju minimalnu kamatu.
Banka ima Đurine pare i pare miliona Švajcarca na koje ne plaća kamatu. Te pare može plasirati kome hoće sa kamatom i tako zaraditi. Nema razloga da se Đuri daje kamata od koje se vrti u glavi. Đura može uložiti u akcije ili kakav drugi oblik hartija od vrednosti, može zaraditi ili izgubiti, ali zaradu od koje se vrti u glavi niko ne garantuje.
Dali je besmislica ili ne?
Mehanizam je nagađane.
Razgovor đure je u pricipu tako vođen.Gospodin sa belim šeširom je Đuri tako objasnio.Možda je i on mlatio jer kafana je javni parlament 😂
Tajna je u kljičnim stvarima koje mi ne znamo.
Sama švajcarska je velika bankarska tajna.
Videćemo Đurinu odluki ako bude hteo da je saopšti..
Ja je naslićujem ali ne smam da je napišem jer je ‘Besmislica’ 😂.
Samo vreme u kome živimo je besmislica da neko ima na primer 150 milijardi dolara.
P.S.
Gde je greška u mehanizmu?
Ili bolje objasnite kako se finansiraju strane kompanije koje se otvarju kod nas?
Pozdrav,
Za Ganeta – „Aranžman“ koji je banka „ponudila“ je besmislica i to nije vredno komentara.
Za g. Katića,
Zaboravio sam ponovo da stavim zagradu. Molim vas stavite da vam video ne zauzima prostor. Inače, aranžman sa bankom je veoma zanimljiv. Izgleda da je banika igrala sa njihovim novcem na berzi uz polugu i da je sve izgubljeno 2008. Ali ovo dvoje ne razume u šta su se upetljali. Možda će vam biti interesantno da pogledate.
Za Ivana,
Da vas citiram „Орочите на 5 година купите акције по камати од X %“
Ne razumem šta je službenik banke ponudio Đuri. Da oroči na štednju ili nešto drugo. Ako je štednja u pitanju molim vas napišite kolika je kamata ponuđena a ako je u pitanju nešto drugo napišite šta….
Pitanje za sve ostale, ako neko zna ovo da objasni:
Da li negde u inostranstvu banke nude opciju da im date novac da igraju na FOREX tržištu ili berzi i da za to nude velike nadoknade (nazovimo ih kamate) ?
Zašto ovo pitam? Preporučujem da pogledate ovu emisiju…….. jezivo je interesantna za svakog ko se bavi ekonomijom:
Ovo dvoje ne shvata da je banka izgubila 2008 godine njihov novac na berzi….. bar sam stekao takav utisak.
Mislim da bi ovaj aranžman sa švajcarskom bankom bio izuzetno interesantan i za g. Katića.
Прича са западне стране
Наши људи у иностранству.
У данашњoј свеопштој мобилности рада, радне снаге и капитала има и поучних прича.
Е дал’ су баш истините или само слободна конструкција наших снова то остављам читаоцу да просуди.
Прича је ова
Пре две седмице доби возач Ђура, који скоро пет године вози шлепера по Европи, поруку да се јави у банку на разговор са службеником банке где је отворио рачун. Оде Ђура у заказано време и јави се службенику.
Службеник му објасни да на рачуну има ‘доста’ новаца и да мора на суму већу од 25000 еура да плаћа камату што му чувају новац. Ђура се збуни па затражи да тај вишак пребаци у неку нашу овдашњу у Србији. Службеник љубазно рече да би то било неповољно јер су трансфери скупи. Ђура поново затечен упита службеника – па добро шта сад да радим ? Службеник, поново љубазно, даде савет – Орочите на 5 година купите акције по камати од X % . Кад Ђура чу колика је камата он се забезекну. Па онако ошамућен промуца – господине да размислим неколика дана па кад одлучим шта ми ваља чинити ето мене.
То није све, ево и наставка.
У међувремену са леве стране поред његовог шалтера се створи господин који нешто потписује и Ђура сконта да ми је то земљак по га упута. Одакле си рођо ? Ја из Новог Сада а ти ? Одговори господин у ланеном оделу и панама шеширу.Ја из Сурдулице,рече Ђура.
Упознаше се они седоше у један пријатан ресторан ту на углу, па почеше причу.
Ђура ми исприча све што у банци доживе и упита зема – јели то што чух могуће?
Господин земо му рече, – јесте.
Ево шта му стари Новосађанин бизнисмен који живи по свету од 1967 исприча.
Добро ти је службеник предложио. А ево како они то раде.
Већина малих штедиша којима новац стоји на рачунима а није у функцији стимулишу да ороче за неку пристојну камату и да сваки месец од плате остављају оно што штеде за повратак у Србију.
Онда Банка те паре улаже у пројекте код нас, рецимо у фабрику лекова у Шабцу. Услове финансијери диктирају. Законски прописи су по диктату инвеститора. Инвеститор доноси опрему, рецепте за производњу лекова. Неке базне сировине имају и овде.Што је најважније имају развијено тржиште. Радна снага јефтина, посао лаган и чист и профит загарантован.
Ђура саслуша па одговори – можда си земљаче ти у праву.
Паметни ови Швајцарци нема шта 😂
У свој тој Ђуриној причи мени је енигма господин у ланеном оделу и белом панама шеширу, још наше горе лист ?!
Ја овој финансијској акробатици не нађох мане. А ви?
Бизнис је чудо 😂
Како се ми не сетисмо овога?
Инжењери на западу су ресурс или сировина која се може купити или изнајмити. Компанија у којој радим ће ове године 30% инжењерског посла избацити ван Канаде, следеће године ће тај проценат бити виши… Зато и одлазе.
Понекад нам дођу у посету студенти. Велика већина су страни студенти, махом из Азије, Индија, Пакистан, а остало су деца прве генерације имиграната. Англо Канађани су доктори и адвокати, ако су одлични студенти, или у финансијама.
Ја лично мислим да извоз послова има скривену цену, не зато што обара моју цену рада јер то за економију није битно, већ што умањује базу из које можете регрутовати будуће експерте и менаџере. У инжењерингу као и у свакој другој професији, мали број људи је стварно изузетан, рецимо 2-3% који даје визионаре који мењају индустрију. Није исто да ли ваша база за регрутовање има десет или стотину или хиљаду људи.
Погледајте како пролазе велики индустријски пројекти, мени је ваздухопловство струка па ћу навести A380, B787, A400M, B737 MAX, CSeries, низ пројеката који су имали озбиљна прекорачења рокова и буџета и који су или потопили компаније (Бомбардиер) или би то учинили да није било интервенције државе.
Није то случајно, ја сам радио на неким од тих пројеката, знам какве смо програм менаџере имали.
Moj komentar na koji ste dali odgovor (Hvala!) se ne vidi.
Mislim da ta praksa odlaska inženjera u finansije ne pomaže mnogo ni tehničkim naukama,ni finansijama,a ni državama u kojima se to događa.Svakako da postoji neki „račun“ za koji se to tako radi.A inženjeri su samo dobro plaćeni statisti.Jinger je imao misao kojom bi to mogli opisati,ali ne bih sada o tome.
@Додекагон – Данас су најбоље гатаре очигледно математичари, физичари… Главно је питање за чије бабе здравље гатају?
Не гатају они за бабино здравље већ за лову.
Лова је добра, почетник у некој већој компанији, после проласка обуке, има месечну плату око 16.000 долара.
Њутн један од највећих практичних генија у историји, био изузетно суров по питању спровођења закона одлука које су морале бити испоштоване, није презао ни од сурових казни.
Ово је занимљиво за Њутна, он је донео одлуку да се металне новчанице, нарочито златници по ободу нарежу како не би преваранти и трговци стругали златник и смањивали количину злата а вредност остајала иста. Јесте смешно али проблем је решио Њутн.
Мудро примећујете Дакле, математичари, физичари, инжењери или како су у оно доба људи попут Њутна, Лајбница… себе називали „natural philosophers“ или у преводу – природни филозофи.
Управо цивилизација долази да исцрпљивања Аристотелове философије.
Глобална криза је наступа услед кључних потања – како даље – .
Е та кључна питања су и сфери онтологије и природне логике.
За заинтересоване више:
https://www.mdpi.com/2409-9287/3/4/27
Врхунски практичари управљања ризиком, баве се суштинским аспектима савременог управљања финансијским ризицима.
Важно је напоменуту да они само дају најбоље процене извесности успеха или неуспеха.
Они не доносе одлуке и не сносе одговорност за будуће предузете радње.
Они се баве стратегијом, о проценама финансијског ризика. Набоље резултате су показали и доказали у глобалној финансијској кризи 2008. године.
Они дају одговоре на питања као што су, правилна процена тржишне позиције од тржишне вредности и одређивање потребних резерви и избегавања зона неизвесности процене, структурирање ограничења за контролу преузимања ризика и обликовања математичких модела контроле ризика, како би исти могли да се избегну.
Кључна област је математика у финансијама, математика деривата и модела каматних стопа и кредита.
Већ сам једном наводио, али није згорег поново: Свё новое, это хорошо забытое старое, или у преводу: Све ново је добро заборављено старо.
Надам се да се сви сећају Моаврове формуле:
De Moivre was a streetwise mathematician. He had been exiled from France for his Protestant religion and was treated with suspicion in London for his French origins. So, while contemporaries like Isaac Newton and Daniel Bernoulli became professors in their fields, de Moivre was forced to find other ways to support himself. Part of his income came from tutoring middle-class boys in London (it has been speculated, although not proven, that a young Thomas Bayes was one of his pupils) and the rest was obtained from ‘consultancy’. He could be found in Old Slaughter’s Coffee House on St Martin’s Lane giving advice to everyone from gamblers and financiers to Sir Isaac Newton himself.
The work de Moivre presented in November 1733 was a step up in sophistication from his earlier writing. It showed how the new mathematics of calculus, recently developed by Newton, could be used to determine our confidence in the long-term profitability of games of chance. Ultimately, the equation he presented was to become the basis for the way scientists and social scientists were to establish confidence in their research results.
Каква је тек гре(х)ота не подсетити се да је Њутн био на челу Ројал Минта. Њутн је још пре 3 века схватио, да ако има вредности неке функције у неколико тачака, да на основу тих вредности, дакле без знања саме функције, може да процени вредност функције и у некој прозвољној тачки. У Средњем Веку то се називало мистика. Данас је то статистика. Зато не чуди да се данас борба води за податке, који се потом математичким методама, нпр. регресије, моделују у нпр. економетријске функције, које за циљ имају, да са одређеном вероватноћом, предвиде нпр. тражњу.
Дакле, математичари, физичари, инжењери или како су у оно доба људи попут Њутна, Лајбница… себе називали „natural philosophers“, су одувек били у финансијско-економском свету, али је, чини ми се, глобализацијом знања дошло до некакве дивергенције, којој су очигледно делимично кумовали и они који су били на челу министарстава просвете: систем је конципиран да даровити ученици у природним наукама студирају на техничким факултетима. Да ли је разлог томе била интензивна индустриализација, којој је био неопходан велики број оваквих кадрова? Или можда бојазан власника акумулираног капитала? Не знам.
Треба имати у виду и да су пробоји у теоретској математици, физици… често били у раскораку са тадашњим техничким могућностима, тј. њиховом (практичном) применом (квантна физика — квантни компјутери). Појавом рачунара, интернета, аутоматизације, ушли смо у пост индустријско друштво, у коме највећу вредност има (нечије) време. Тако долазимо до скупљања података и „анонимног“ прављења психолошких профила, јер предвиђање будућности и понашања је оно чему се тежи: „Ко контролише садашњост, контролише прошлост, а ко контролише прошлост, контролише будућност“. Зато и не чуди, да на пријемним испитима будућих психолога данас добар део чине задаци из вероватноће и статистике, а и појава финтех фирми коинцидира са овим временом.
Као добар пример може послужити нагли развој скупљања и обраде метеоролошких података, који у нпр. енергетици, нарочито „зеленој“, имају круцијалну улогу. С тим у вези и не чуди, да су 90-их, две службе, до јуче „завађених“ најјачих држава света отпочеле сарадњу на размени и обради података (једни имају податке, други компјутере) у вези Арктика и Северног Леденог Океана: иако чини само 5% укупне водене површине има утицај на све остале океане. За кодно име операције је изабрана грчка богиња гатања.
Данас су најбоље гатаре очигледно математичари, физичари… Главно је питање за чије бабе здравље гатају?
Za Kuma – Inženjeri idu u finansije zbog para i statusa. U anglosaksonskom svetu je inženjerska struka (osim u IT-iju) potcenjena i relativno slabije plaćena.
Kada udare u zid, poneki (kasno) uoce nedostatak antropologije i …
Postovani g.Katicu…i ja se pridruzujem onome sto je napisao g.Slobodan (Прочитао сам све што сте написали и погледао сваки ваш снимак који сам нашао на интернету и желим да вам се захвалим на свему што сте урадили. Схватам ваше разочарење, али вас молим да наставите са писањем. Мој утисак је да је ваше писање дало резултате. Можда не очигледне, али су ту)…uz sve ovo mnoge vase komentare,odgovore citaocima,sam registrovao…sve u svemu mnogo ste ucinili za ljude koji su strukom dalje od ekonomije i poducili ih…Veliko vam HVALA. D.Dudić,Bgd.
Da se i ja umešam u diskusiju.
Ne razumem zašto bi dobri inženjeri išli u finansije ako mogu ostvariti rezultate i karijeru u oblastima gde imaju afinitete.U bankarstvu i finansijama nije preterano zanimljivo,osim ako niste negde u vrhu gde se bave politikama i strategijama.Ne znam koliko ima guvernera CB po obrazovanju inženjera? Koliko ih je na pozicijama predsednika investicionih fondova i osiguravajućih društava?
U privredi,posebno u Nemačkoj,ima mnogo inženjera na čelu kompanija.Ali oni se prvo dokazuju u svojim oblastima,i tek onda ako imaju liderskih kapaciteta dodatno se osposobljavaju za finansije.
Хвала пуно свима на коментарима.
Посебно хвала господину Катићу на врло детаљном скупу упутстава. Такође, хвала Ивану на врло занимљивом углу посматрања Бенфордове расподјеле и на лепим речима.
За господина Катића:
Не сећам се тачно где сам прочитао о томе да је НБС купила акције Телекома, али сам претпостављао да сам то прочитао на овом блогу. Пошто нисам био потпуно сигуран, написао сам: ,,Ако се не варам“. Што се тиче последњег пасуса у вашем коментару, потпуно се слажем. Међутим, проблем није у заради, већ у људима који додељују средсва за истраживања и сувише непотребне бирократије. То је основни разлог зашто сам одлучио да се пребацим на вештачку интелигенцију. Економија и финансије ме занимају претежно као део политичке писмености. Нпр. да није вас и неколицине сличних економиста, ја бих вероватно био убеђен да живимо у златном добу и вероватно бих гласао за владајућу странку. Али временом је зрно радозналости расло и све више ме занимају и друге области, попут берзе.
Дугорочни циљ ми је да се вратим у Србију и да се бавим науком. Надам се да ће ми се и остварити.
За Ганета:
Један од мојих професора са ЕТФ-а је имао обичај да каже да неуспешни физичари и инжењери завршавају у финансијама, јер чак и они боље познају математику од људи који су већ тамо. Не знам колико треба веровати у ово.
Поздрав!
Слободан
Napisaću još jedan komentar inspirisan Slobodanovim dilemama i stvarno neću više jer zvučim kao pokvarena ploča….. stalno ponavljam jedno te isto.
Da je dilema postavljena pre 3-4 godine ja bi reko: Idi u Hedž fond radi 2 godine uzmi lovu i beži na selo…… Jbg, sada iskreno mislim da je kasno za bilo šta…….. Ne valja ni jedno ni drugo……
Pozdrav svima.
Za Ganeta:
„Zanimljivo je da hedž fondovi angažuju fizičare i matematičare. Pa ako neko ima objašnjenje neka iznese.“
Moderne analitičke metode koje se koriste prilikom analize finansijskih portfolija uključuju mnogo matematike. U poslednje vreme se koriste i kompjuterske skripte pisane u jezicima Python, R, Julia i drugim jezicima koji su namenjeni za statističku analizu. U takvom ambijentu, najbolje će se snaći matematičari i fizičari.
@Gane
1 – Zanimljivo je da hedž fondovi angažuju fizičare i matematičare.
2 – Mislim da najviše ulažu elektronci.
Tačno.
Upitajmo se zašto?
Kvantni fizičari su za vreme studija i ogromnog broja eksperimenata u laboratorijama razvili intuitivni reflak procene stanja ishoda nekog procesa, jer tu vladaju univerzalni zakoni skrivenih varjabli, koje kvantni fizičari razvojem intuicije dobro naslućuju.
Drugo oni razvijaju u svojoj svesti prirodnu logik dinamičkih promena.Poznaju neproračunsku matematiku, teorije brojeva, teoriju skupova, komplaksnu analizi koja se primenjuje u kvantnoj fizici.
Treće odlično vladaju programima statističke procena iteracionih finkcija, dimamičnih nelinaranih promena sa povtatnom spregom.U na kraju kvalitet njihovih procena je upravno srazmeran broju podataka koju unesu u porogram procene. Teorijski govoreno kada bi u pogram ubacili sve raspoložive podake koji postoje do trenutka promene stanja oni bi i pogodili tačan ishod.
Evo već danas kvantni komjuteri višestruko prevazilaze moć ljuckog uma i procenama ishoda nekog kompleksno-dimamičkog procesa.
Tako da oni koji dobro plaćaju, napominjem većinom kvantne fizičare, a njih je malo, dobro znaju što ih plaćaju. Jer danas, a i ubuduće, onaj ko bude vladao informacijama vladaće i svetom, i zato je danas informacija najskuplja.
Na BU a na FF gotovo da nema fizičara tog smera, i ono što zabrinjava svi svršeni odlaze iz Srbije.Taj smer preti da se ugasi na FF.
Eto kliko mi možemo da protumačima znake vremena.
Za g. Katića,
Hvala za link…. Dakle, traže se aktivni mozgovi….. To se ceni danas….. Bilo bi zanimljivo videti da li hedž fondovi jure šahiste i književnike. To su takođe ljudi koji mnogo razmišljaju.
Za Ganeta – „Zanimljivo je da hedž fondovi angažuju fizičare i matematičare. Pa ako neko ima objašnjenje neka iznese.“
To sam pokušao da objasnim pre 14 godina ovde: https://nkatic.wordpress.com/2007/06/21/u-svetu-matematicke-pameti/.
Mislim da je Slobodan pomešao korporativne obveznice Telekoma i akcije. Ja sam pisao o korporativnim obveznicama i hvalio ih kao dobru investiciju zato što postoji garancija NBS da će ih otkupiti ukoliko ih Telekom ne isplati….. Koliko znam deo korporativnih obveznica je već otkupljen od strane NBS.
Zanimljivo je da hedž fondovi angažuju fizičare i matematičare. Pa ako neko ima objašnjenje neka iznese. Takođe, primetio sam da vrlo malo ekonomista ulaže na berzu a i oni što ulažu su uglavnom neuspešni……. bar vlada takvo mišljenje. Mislim da najviše ulažu elektronci.
За Слободана – За податке о српској економији имате неколико важних извора. Један је НБС и податке имате овде: https://nbs.rs/sr_RS/drugi-nivo-navigacije/statistika/ . Други извор је РЗС: https://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB. Трећи извор је Министарство финансија: Макроекономски подаци https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/makroekonomski-i-fiskalni-podaci и четврти је Управа за јавни дуг: http://www.javnidug.gov.rs/default.asp
За међународна поређења је најважнија база ММФ-а и последњи подаци из априла 2021. су овде: https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2021/April/select-country-group. ЕУ статистика је овде: https://ec.europa.eu/eurostat/data/database
Не знам где сам писао да је НБС купила акције Телекома. Можете ли ми наћи тај линк?
Што се српског БДП-а тиче, РЗС објављује податке у динарима, еврима и доларима. У динарима објављује податке у текућим и сталним ценама, а у еврима и доларима се објављују подаци само у текућим ценама. Стопе раста се објављују само као реалне стопе, јер све друге, изведене стопе, концептуално су бесмислене.
Стопе инфлације имате и на сајту РЗС и на сајту НБС.
Када пишем, увек користим последње расположиве податке из „примарних“ извора. Разлика између стопа које сам помињао у разним старијим текстовима и података које данас имате у базама НБС и РЗС могу проистећи само због ревизије података које домаћа статистика периодично ради, као и због ревизије проистекле из промене методологије. Дакле, данас на сајту НБС или РЗС могу бити објављени једни подаци, а потом се, коју годину касније могу појавити други подаци, јер је у међувремену РЗС урадио ревизију податка. (То раде и друге статистичке агенције.)
Ако одете у финансије (нпр. хеџ фондове) радићете најбоље плаћене, али бесмислене послове. С друге стране, физика је фантастична, инспиративна наука, али се данас, као и свака наука, лоше плаћа.
@слободан
Бенфордов закон у почетку може бити лепљив као теоријски концепт.
Ослања се на идеју да расподела цифара у вишецифреним природним бројевима није случајна.
Ово је битно, Бенфордов закон се примењује само на „природне бројеве“.
Природни бројеви су реални,они бројеви који нису поређани у одређеној шеми нумерисања и нису генерисани од човека или генерисани из система случајних бројева.
Још од Хајзенберга и настанка квантне физике па до статистичких истраживања степена поузданости вероватноће процена на берзи и у многим областима ризика, господари чаролија комплексних бројева који имају ту имагинарну димензију да коњуговано комплексно стање преведу у реалност.
Е ту Бенфордов закон не функционише, јер комплексни бројеви су систематично дизајнирани да преносе информације које не могу преносити природни бројеви јер они су реални, а преварант се користи имагинацијом која не подлеже „објективној реалности“😂
Овај „закон“је само природни куриозитет и ништа више.
П;С;
Вама као младом доктору физике желим успех у животу и будућој каријери.
Претпостављам да имате потенцијал за напредак у науци, а квантна физика је данас једна од најизазовнијих области за научни рад.
Поздрав,
Поштовани господине Катићу,
Хвала вам пуно на брзом одговору и извињавам се што ми је требало 3 дана да вам одговорим.
Не желим да вас замарам са књигама, јер, као што сте рекли, економија има велики број области, а моје знање није довољно да бих знао конкретно шта ме занима. Знам да сте препоручивали књиге на блогу, па ћу то прегледати мало детаљније. Надао сам се да ћете бити у могућности да ми препоручите неку књигу у вези са Бенфорфовом расподелом, па сам зато поменуо књиге.
Ако имате времена, било би лепо ако бисте могли поделити неколико линкова на адресе на којима пратите шта се дешава у Србији. На пример, писали сте о томе да је председник Вучић износио податаке о БДП-у у еврима, чиме су сакрили инфлацију. На страници РСЗ сам пратио БДП-а и бројеви су били виши од оних које сте ви годинама износили. Касније сам сазнао да инфлација није била урачуната Да ли бисте могли поделити са нама где сте нашли податке о инфлацији? Као и где сте нашли податке о БДП-у у другим земљама, да бих могао упоредити. Као и подаци о јавном и спољњем дугу и висини камата у Србији. Често чујем различите податке, па бих волео да имам извор и проверим сам.
Још једна ствар која ме занима су наша јавна предузећа. Тако сам и дошао до Бенфорда. Пре неког времена сте писали о томе како је НБС купила акције Телекома, а то је представљено као инвестиције. (Надам се да сам добро схватио.) Да ли бисте нам могли рећи где сте дошли до тих података?
Хвала вам и надам се да вас не замарам превише.
Иначе, докторирао сам физику у Великој Британији и баш сам прошле недеље добио понуду од једног хеџ фонда, али сам одбио. За сада ми је циљ да учим. Можда вас будем питао и о хеџ фондовима за неколико година.
Поздрав!
Слободан
За Слободана – Не знам за Бенфордову расподелу. Погледао сам индексе бар десетак књига у мојој финансијској и рачуноводственој библиотеци, али нигде нисам нашао да се помиње та одредница.
Што се тиче књига које бих препоручио, то сам већ радио на блогу. Економија има много области, па ако ми кажете која Вас област интересује, могао бих да нешто додатно препоручим. Узгред, да сте физику дипломирали у УК, вероватно бисте завршили у каквој финансијској или ревизорској кући.
Поштовани господине Катићу,
Ево, пишем на неком форуму након више од 10 година, а основни повод је ваше најављено пензионисање публицистичке активности.
Прочитао сам све што сте написали и погледао сваки ваш снимак који сам нашао на интернету и желим да вам се захвалим на свему што сте урадили. Схватам ваше разочарење, али вас молим да наставите са писањем. Мој утисак је да је ваше писање дало резултате. Можда не очигледне, али су ту. На пример, мој тата је био жестоки гласач СНС-а, али подаци које сам му износио, а које сам научио од вас, су довели до тога да промени мишљење. Верујем да има још таквих примера. Не заборавите, тиха вода и брег рони.
У јавном животу у Србији, а чини ми се и у великом делу света, економска мисао прати идеологију, а подаци су ту небитни. Зато се против вас и вама сличних не може. Једино могу да се праве да не постојите.
Верујем да ће доћи тренутак кад ћемо имати способне политичаре на власти чији економски програм ће се заснивати на подацима, а не на идеологији.
За крај, да ли знате за Бенфордову расподелу (https://en.m.wikipedia.org/wiki/Benford%27s_law)? Користи се у рачуноводственој форензици. Надао сам се да ми можете препоручити неку књигу или нешто слично јер ме занима примена. Ја сам физичар, а о економији сам углавном учио од вас, па вас молим за мало лаганије штиво.
Хвала на труду! Поздрав!
Слободан
Za Ozrena P. – Problem kursnih razlika u preduzećima je ogroman, pogotovo tamo gde postoji valutni debalans i gde su dugovi preduzeća u evrima, a prihodi u dinarima. Mislim da se tu stalno moraju raditi stres testovi. Ne bih se ustručavao da zabranim davanje deviznih ili indeksiranih kredita svima koji nemaju devizne prihode koji mogu pokriti dug. Kod država bi logika morala biti slična – ni cent stranog kredita da bi se pokrili dinarski troškovi. O tome sam često pisao, uvek uzaludno.
Što se saradnje tiče duboko sam u penziji i sve sam bliži „penzionisanju“ i moje publicističke aktivnosti. Moje pisanja poslednji 17 godina nije dalo rezultat. Najbolje je, ako Vas teme o kojima se ovde piše interesuju, da svoja razmišljanja podelite sa čitaocima bloga. Kao što ste sigurno primetili, i ja se uključujem kada mislim da je to potrebno ili kada sam direktno pitan.
Danas na jednoj sahrani priča čovek pred krugom ljudi.
Kaže on: Glasam za Vučića…… Ranije glasam iz ubeđenja, pa pasem travu…… E, pa nema više sine mamin, sada glasam samo za onoga ko daje pare.
I svi potvrđuju: u pravu si, u pravu si, u pravu si……
@Ozren Prica,
– Da li postoji osnova za određeni oblik saradnje, komunikacije, korespodencije?
Malo šire pojasnite ovaj Vaš zaključak.
Pozdrav,
Za g. Ozrena Pricu,
Možete li navesti naziv osiguravajućeg društva čije ste bilanse analizirali ? Držim na oku akcije jednog osiguravajućeg društva i ako se namesti situacija onako kako mislim……spreman sam da kupujem za sve pare. Već me svrbe prsti pa i sam u slobodno vreme pregledam po malo bilanse osiguravajućih društava.
@Kum, @Aleksandar
Логика г. Ковачевића је слична логици некога ко би се радовао смрти родитеља због тога што ће наследити имовину и на тај начин постати богатији. О томе колико пад броја становника искривљује наше економске показатеље већ је било речи у коментарима на овај текст.
Poštovani,
Samostalno sam vršio analize bilnsa, bilansnih pozicija i relaciju istrih sa rezultatom. U pitanju je korporacija, osiguravajuće društvo koje ima zakonom definisan cenzus. Došao sam do formule da se optimalno poslovanje postiže ako su Evro pozicije aktive jednake Evro pozicije pasive + cenzus.
Akcionari nisu imali pravi uvid u rezultat, a samim tim ni pozicije akcija na tržišti nisu adekvatno odražavale vrednost kompanije. Moguće je imati dobit, iako je rezultat poslovanja osnovne delatnosti negativan. I, obrnuto, a zasluga ovog divergentnog ponašanja je kurs, odnos dinara prema evru.
Dva osnovna faktora determinišu ovu pojavu:
– Cenzus se niveliše vanbilansno, a ne bilansno
– knjiženja kursnih razlika nije pravilno sproveden u P&L tako da taj agregat nije saglediv sa stranog akcionara.
Planovi su rađeni na osnovu predviđanja kursa u odnusu na euro, što je vrlo bremenito. Ova formula, odnosno pristup, traži da se planiraju evro pozicije u aktivi i pasivi i uz mesečni monitoring da se održava približno navedenoj jednačini.
Ovaj „alat“ može da posluži, ne samo kod velikih sistema sa značajnim cenzusom, već i kod analize kreditne zaduženosti Države u jednoj valuti, a za pokriće ovih obaveza se koristi domicilna valuta, odnosno novčani tokovi budžeta. Drugim rečima, upravljanjem kursem preko centralne monetarne institucije se mogu postići dodatni efekti, zavisno od trenutne želje i potrebe kreatora.
Da li postoji osnova za određeni oblik saradnje, komunikacije, korespodencije?
Pozdrav,
Stari gospodin Kovačević.Nisam iznenađen…
Koliko je Kovačević u RZS?Preko 40 godina.Od Tita do danas koliko je vlada i država ispratio…?To bi bila zanimljiva statistika.
Koja je tajna te dugovečnosti…?
Za Aleksandra – Nažalost, nisam video tekst gospodina Kovačevića jer nije postavljen na internet stranici „Politike“.
Jedva čekam odgovor g.Katića na napad i uvrede Miladina Kovačevića u današnjoj „Politici“.Kaže on da je Predsednik govorio o rastu BDPa po glavi stanovnika.Ha,ha…pa ne kaže nam za koiiko se smanjio broj stanovnika od 2012.Znači,ako bi se smanjio broj stanovnika na pola ,npr.neutronskom bombom,automatski bi preživela polovina stanovištva bila duplo bogatija.I još piše da je stabilan kurs dinara odraz jačine srpske ekonomije.Šta reći,mislim da će otrežnjenje biti bolno…
Naravno da AV zna da podatak o rastu od 50% nije istinit. Ali to ne zna vecina koja predstavlja glasacko telo. Opozicija nije u stanju da iskoristi laz, jer je nesposodna i nema medije. Tako da upotroba lazi i manipulacija postaje standard u Srbiji. To je mozda i najvece zlo ove price. To nije slucaj samo sa Srbijom. Ovo je praksa i u Velikoj Britaniji.
Treba priznati,Srbija nikada nije više bila preplavljena likvidnošću nego poslednjih meseci.Milijarde se država zadužila,ali se milijarde i privreda zadužila,i poljoprivreda i građani.
Lepo i lako je trošiti novac koji dođe bez muke – kreditom….Razgovaram sa ljudima,narodom,kažu:“Ceo život kad im tražiš pare (misli se na vlast,direktore i sl.) kao da im sipaš sode u oči,a sada daju sami,te za vakcinu,te 30 evra,te ovo,te ono….“Ja se smeškam i kažem:“To je naka „natura“ (magija) koja ih je obuzela,uživajte dok traje.“
https://bankar.rs/2021/05/19/gradani-bankama-sada-duzni-vise-od-105-milijardi-evra/
Evo kako izgleda ekonomska analiza iz ugla RTS-a:
(https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3226/ekonomija/4380288/inflacija-i-posledice.html)
Ovo je najbolji deo:
„То за нас значи да ће свака следећа отплата нашег дуга бити све скупља. Из тога можемо да се извучемо једино кад се убрза привредни раст. Наш јавни дуг је експлозиван јер су камате по којима се задужујемо веће од привредног раста“, упозорава професорка Даница Поповић.“
Drugim rečima, voda je mokra.
@Иван Грозни
Схватио сам одмах да се нисте прецизно изразили :). Како сам свакако желео да отклоним недоумицу насталу током данашњег пажљивијег читања последње колумне домаћина, а неко од форумаша је у међувремену имао коментар на Вашу формулацију од јуче, покушао сам, онако ан пасан 🙂 , да математички формулишем и ток Ваших мисли, тј. од којих варијабли је цена услуга директно, а од којих индиректно пропорционална. Наравно, једначина коју сам навео је потпуна бесмислица 🙂
Поздрав
@Бојан na 21/05/2021 u 14:03
Не сматрам да фриленсери требају да буду изузети од плаћања пореза. Ствар је у томе да се кроз порески систем таква занимања задрже у земљи. Од свих чинилаца пословања наш порески систем је рад учинио најскупљим. То је озбиљна аномалија. Што се тиче земаља које су изашле из зачараног круга сиромаштва тачно је да су често спомињане источноазијске земље. У неким ранијим коментарима спомињао сам и поједине афричке земље као што су Боцвана и Маурицијус. Проблем изласка из зачараног круга је што он кошта. У таквим преокретима поједине интересне групе губе привилегије. Резултати нису видљиви у кратком року што политичари не воле.
@Додекагон
Нисам се прецизно изразио. Мислим да је то разјашњено.
@ Gane
Imate ovde informacije pa vidite da li su im potrebni radnici.Inače fokus novog Zakona (FEG) je na zanatima.
(https://belgrad.diplo.de/rs-sr/service/visa-einreise/05-VisaEinreise)
За Ивана Грозног:
Слажем се готово са свим.
Што се тиче фриленсера, њихов статус се мора некако регулисати, и то је учињено у свим нормалним државама. Навешћу пример мог колеге. Он зарађује неких 3000€ нето. Међутим, званична плата на коју се води је неких 600-700€, а остатак добија директно из САД, од фирме власнице која је давно купила локалну фирму за коју ради. Тај новац добија као предузетник и на њега плаћа 2% паушалног пореза. Мислим да није у реду да су социјални доприноси које плаћа тако ниски, и није у реду да се на тако високе зараде готово па и не плаћа порез.
Са друге стране, пореско-социјални систем има бројне мањкавости, од којих бих у овом контексту издвојио непостојање ограничења горње основице за уплату доприноса (нисам пратио да ли је то у међувремену решено?). Нпр у Аустрији ова основица износи мало испод две просечне (прочишћене) плате, и преко тога се не обрачунавају доприноси (важи за скуп свих примања и тренутно је то неких цца 6400€ бруто месечно). Са овог аспекта разумљива је горе наведена акробатика, али није оправдана и није дугорочно одржива.
Други проблем који видим је непостојање прогресивних пореза на приход (све приходе) и генерално застарелост и неприлагођеност пореског и већине система са таксама, накнадама, казнама итд. Штавише, многа од правила су непоштена и онемогућавају развој. Личног сам мишљења да би порез на приход требао да буде 0% до висине просечне плате или мало изнад, а преко тога да се стопа прогресивно прилагођава.
Иначе читајући неке коментаре, укључујући и моје, чини се да Србија нема светлу будућност. У суштини сматрам да је тако, тј. да неће бити напретка са оваквим политичко-економско-социјалним системом. Треба имати у виду да су у историји постојали примери земаља које су успеле да обрну негативне трендове и испливају. Нпр. Јужна Кореја, или Сингапур… помињано је веома често на блогу. Само, мислим да њихови успеси нису резултат „демократских процеса“ и воље просвећене већине… ипак је потребна нека организована сила која се бори против те ентропије.
@Додекагон
Тако је,
Иван Грозни је у пропорционалном односу броиоца и имениоца који се смањује, вероватно у брзини писања, у глави заменио места имениоцу и броиоцу, или их погрешно крстио.
Да је само рекао – да се именилац, број извршилаца смањује – исказ би логички одговарао написаном тексту и закључак би био тачан.
Добро, то није страшно, а овај приговор је само мала логичка акробација.
За Додекагон – Сва три појма за раст која сте поменули у коментару означавају исти показатељ. Како се ради о колумни и како би текст био мање досадан и монотон, мало „шарам“.
Господине Катићу,
да ли бисте били љубазни да појасните, питам као неко, ко није економски школован, да ли би читалац изразе које користите у тексту: раст БДП-а, привредни раст, економски раст…, требао да схвата као синониме или, пошто се обраћате широком аудиторијуму, у форми новинског чланка, просто водите рачуна о стилу писања? Хвала!
@Ivan, @Иван Грозни
Не знам какву је једначину @Иван Грозни имао на уму, али ево како сам ја схватио, можда буде од помоћи:
p = Q/N, или можда боље диференцијална једначина p = dQ/dN,
где су p цена, Q количина или обим посла/услуга и N број радника. Како се N, тј. именилац, смањује (одлазак у печалбу), а Q остаје исти, то цене услуга расту. Ако се и Q повећава, нпр. већ поменути раст грађевиског сектора, то ће раст цена бити још виши.
Поздрав
@Иван Грозни
Хвала на одговору имењаче !
Понекад вреди питати, јер кроз одговор добисмо још један квалитетан коментар.
Поздрав,
@Ivan na 21/05/2021 u 08:38
Извињавам се, направио сам „грешку у рачунању“. Суштина је у томе да ће наш економски модел увек доводити до раста дугова који неће бити искоришћени за инвестирање. Па онда када крене стезање каиша народ ће се сећати времена „када се лепо живело“. Нажалост, наш мука није само економска. Сматрам да је српско друштво талац трију интересних група – корумпиране политичке елите, запослених у јавном сектору и пензионера. Свака од ових група је спремна да „закоље вола због кило меса“. Истовремено, код нас влада невиђена мржња према предузетницима и имућним људима. Када се још погледа структура буџета и улагања у образовање и науку, јасно је да наше друштво нема никакву стратегију за будућност. Ја не видим шта то данашња Србија нуди младим талентованим људима. Наравно, онда је најлакше оптужити „зли Запад који отима нашу децу“. Мислим да је у данашњој Србији настала нова економска парадигма. Назвао бих је „ретро економија“ или „обрнута индустријска револуција“. Какво је то чудо? То би била нека „економска машина“ за путовање у времену, али искључиво у прошлост. Како тај механизам ради? Тако што се труди да отима од индустрија 21. века (програмери, фриленсери), да би развијао индустрије 19. века (плаћање турским инвеститорима да отварају текстилне фабрике).
prof Zec ima jako jednostavan stil tako da ga je lako razumeti .
Sećam se prvih lekcija iz osnova ekonomije jos iz srednje škole .
Jedini održiv razvoj je da ja, ili bilo ko stvori neku novu vrednost , to proda ( ili izveze , jos bolje ) i onda to zarađeno mozeš realno trošiti . Sve ostalo je UTOPIJA .
E kad se zaista shvati , gde smo i šta je realnost a ne ovo, pa kao mi imamo nekakav najveci rast BDP-a i slicne gluposti.
Pa zato nam beže svi radno sposobni iz zemlje .
(https://www.youtube.com/watch?v=fJEaPVkKLyI&t=367s&ab_channel=ProfesorZec-zvani%C4%8Dnikanal)
„U Nemačkoj već govore o penzionisanju sa navršenih 69 godina.Potrebno im je mnogo radnika.“
Nije im potrebno mnogo radnika već hoće da ukinu penzije.
Prilično sam siguran da na ovom nivou automatizacije Nemačka može funkcionisati sa 30% zaposlenih. Može napraviti sistem sa četvoročasovnim radnim vremenom i odlaskom u penziju sa 50 godina, bez da trenutni nivo životnog standarad pada.
Međutim, tada se otvara drugi problem: Šta ljudi da rade sa tolikim slobodnim vremenom ? Kako će da ispune dan ? . Današnji čovek je sveden na nivo priglupog kozumenta, samo zna za arbajt, da se najede, napije, kupuje, plaća račune……… i ništa više.
@Иван Грозни – Зашто су поскупеле услуге разних мајстора? Зато што су многи од њих отишли из земље. У таквим условима, чак и скроман раст БДП-а утиче на некакво побољшање стандарда. Једноставно, бројилац у једначини сиромаштва је мањи.
Лепо сте текстуално објаснили али ми није јасан модел једначине, односно шта изражава ‘мањи’ бројилац? Јер закључујете – Једноставно, бројилац у једначини сиромаштва је мањи.
@Бојан
Оно што треба да нас забрине невезано за тренутно ниске каматне стопе је динамика задуживања. Чак и када изузмемо „оправдано“ задуживање због ефеката пандемије, долазимо до закључка да повећање задужености не одговара расту инвестиција. Не треба бити посебно паметан да би се дошло до закључка да је то пут којим је већ безуспешно ишла СФРЈ. Међутим, за разлику од СФРЈ, додатни проблем за Србију представља и приватни дуг (о ризицима које носи висок ниво приватног дуга г. Катић је већ писао). Што се тиче раста БДП и те податке треба узети с резервом. Теоретски, нека земља може остварити висок раст БДП-а тако што ће нпр. посећи све шуме и продати дрво. Важан је и „квалитет“ раста БДП-а. У Србији раст БДП-а се „пумпа“ кроз грађевинарство. Мислим да је раст у оквиру грађевинског сектора у прошлој години износио око 30% (нека ме неко исправи ако сам навео погрешан податак). Оно што је проблем са грађевинарством је што пружа тренутне ефекте на раст БДП-а. Да не говоримо о томе како све значајније радове изводе стране фирме. Нажалост, раст у грађевинарству не мења структуру привреде. За нас би много боље било да смо имали чак и ниже стопе раста, али да их је генерисао снажан извозни сектор. Када смо код дознака дијаспоре, Србија спада у земље са високим учешћем тих прилива у БДП-у. Заједно са неким земљама из окружења (БиХ) у ту групу земаља спадају и земље у развоју као што су Филипини. Ту долазимо до још једног проблема који у будућности чека Србију. За разлику од Филипина, Бангладеша, Пакистана и осталих земаља које извозе своје људе, Србија има негативан природни прираштај становништва (поново се враћам на ту тему). Шта то значи? То значи да ће се у будућности приливи од дијаспоре смањивати иако се све више људи исељава. Проблем је што ће у Србији бити све мање оних којима се новац шаље. Извињавам се што можда скачем са теме на тему, али јасно је да све док је на снази постојећи економски модел у Србији, решење проблема ће се тражити у повећању задужености. До неког новог шока који ће стићи са страних тржишта и до неког новог слома.
Mislim da su najbitniji podaci oni koji se odnose na visinu spoljneg duga i bilans tekućeg računa.Zbog toga ključna stvar koju treba da imamo u vidu su visine kamata u SAD i EU.
Ja mislim da nema prostora da se te kamate značajnije podignu u dogledno vreme.To je za Srbiju blagoslov.
Sa druge strane,efekti inflacije će se tek odraziti na standard stanovništva.Mislim da za mlađe ljude do 40 godina strosti neće biti mnogo problema.U Nemačkoj već govore o penzionisanju sa navršenih 69 godina.Potrebno im je mnogo radnika.U problemu će biti „opšta država“ i starije stanovništvo.Neke domaće firme ne mogu preživeti ni manje podizanje kamata,a neke će dokusuriti veća cena sirovina.Dakle.sve one firme koje su tehnološki zaostale za konkurencijom u svetu teško da će opstati.
To su stvari o kojima treba razmišljati,a ne o beskorisnim ili naduvanim statističkim podacima.
Треба имати у виду двије битне компоненте које утичу на БДП у Србији.
Прва је ново задуживање, које је у 2020. износило око 6 млрд €. Пазите, то представља неких 13% од цца 46 млрд € БДП-а из 2019. године.
Од оних 24% кумулативног раста комотно одузмите 10% по основу овог задуживања. Тај новац је ушао у систем, ублажио пад БДП-а из 2020. и подигао очекивани раст у 2021. Истовремено, припадајуће задужење ће морати некако да се враћа. Нова вриједност ће морати да се створи која ће да врати камате и главницу, и тиме ће се посредно смањивати БДП у будућности. Да ли је 6 млрд продуктивно утрошено?
Друга компонента, што Иван помену, је дијаспора.
Дијаспора годишње упумпа у Србију између 3-4 млрд €; то су дознаке преко рачуна које се званично прате. Последњих 10ак година тај удио личних дознака из иностранства учествује са 7-9% у БДП-у.
Узмите у 2020. само дознаке дијаспоре и нови кредит, то је 20% БДП-а. Или ако хоћете, распоредите кредит на две године, добићете врло оквирно 15% учешћа две компоненте у БДП-у за обе године.
Мој колега је прошле године 4 мјесеца даљински радио из Србије. Његова потрошња није евидентирана у овим извјештајима. Сви који долазе из дијаспоре потроше значајну количину новца док локално бораве, то се види и по сезонама, и трговци примјећују. То је компонента која се директно слива у потрошњу, мимо дознака. Питам се, постоји ли нека евиденција количине страног новца који се преко банкомата подигне или потроши на POS-овима? Не би ме чудило да дијаспора учествује 15% у БДП-у…
Није спорно да власт у Србији манипулише скоро свим статистичким подацима и то се не односи само на економију. Мени су нпр. занимљиви подаци о незапослености/запослености. Ретко од представника власти можемо чути податак о укупном броју запослених. Једини прави извор за такву врсту података је евиденција ЦРОСО (централни регистар обвезника социјалног осигурања), а не некакве анкете. Када смо већ код незапослености, можда би се могло направити поређење између данашње Србије и Европе из 14. века у време „Црне смрти“. Тада је куга десетковала европско становништво и једна од последица била је и раст надница. Нешто слично дешава се и у Србији. Наша „Црна смрт“ је негативан природни прираштај и исељавање радно способног становништва у иностранство. Зашто су поскупеле услуге разних мајстора? Зато што су многи од њих отишли из земље. У таквим условима, чак и скроман раст БДП-а утиче на некакво побољшање стандарда. Једноставно, бројилац у једначини сиромаштва је мањи. Занимљиво је да је и СФРЈ успешно извозила становништво и тако смањивала притисак незадовољних. За Србију су управо губици у људском капиталу најстрашнији и у тој области ћемо видети колика је стварна цена лоше економске политике. Наравно, када то схватимо биће касно.
Za g.Nemirnog:Šta znači „teške godine“?Teška je bila 2014.zbog poplava,prošla i ova zbog epidemije.Po čemu su ostale bile teške?Pa to je prosečna stopa od samo 2,67%.Osim toga u BDP sada ulazi i trgovina drogom,prostitucija itd…I ono što je po meni najvažnije,u rastu BDPa veliku ulogu imaju firme u stranom vlasništvu.Tako da one iznose profit,a samo mali deo stanovništva oseća bojitak.G.Katić je već pisao o tome,kako u SFRJ stranci nisu imali ništa,pa je i manji rast mogao da se oseti kod većine,a i da je za zemlju kao našu,precizniji podatak -BND.
Rekao bih da gospodina predsednika ne obmanjuju samo u oblasti ekonomije. Razumljivo je da ovi podaci Vama kao ekonomisti najviše paraju uši.
Kao i Vi, živim u inostranstvu i trudim se da zauzmem neutralan stav po pitanju političkog opredeljenja. Pre otprilike godinu dana, u jeku prvog talasa pandemije u Srbiji došao sam do sličnog zaključka kad u pitanju zdravstvo. Predsednik je naime tada uveliko iznosio podatke o opremljenosti bolnica, stručnosti kadra, rezultatima lečenja u Srbiji. Oni na žalost nisu imali previše veze sa realnošću. Kao laik za medicinu do takvih zaključaka sigurno nije mogao sam da dođe. Moja logična pretpostavka je bila da je prosto izmanipulisan.
Ne bi me iznenadilo ako je još neko od posetilaca Vašeg bloga imao sličan utisak slušajući predsednikova izlaganja iz drugih oblasti za koje nije dovoljno stručan.
Za gospodina Katića:
Iskreno, 24% kumulativnog rasta za 9 teških godina i rast od čak 6% ove godine po meni su odlične brojke.
Nema potrebe da se manipuliše sa tim podacima.
Ma bitno je da raste, da zemlja ide napred.
За Бојана – Сви подаци су јавни и доступни свима. Не разумем зашто је потребно да се манипулише овом врстом података. Стопе раста за које сте поставили линк су званичне, и када се на те стопе дода пад БДП-а у 2020. од 1% и очекивани раст од око 6% у 2021, добија се кумулативни раст од око 24% за девет година.
Ne bi se trebalo previše osvrtati na nastupe predsednika Vučića.Oni imaju svoju publiku.Neophodno je održati najmanje 1,5 miliona birača u budnom stanju.
Jeste čudno,ali AV me na neki način podseća na sekularnog Velikog Inkvizitora.Njegovo lice bez iskrenog osmeha je lice patnika….“Јер само ми, ми који чувамо тајну, само ћемо ми бити несрећни. Биће хиљаде милиона срећне деце и сто хиљада патника, који су узели на себе проклетство познања добра и зла. Мирно ће они умрети, тихо ће се угасити у име твоје, а у гробу ће наћи само смрт. Али ми ћемо сачувати тајну и ради њихове среће мамићемо их наградом небеском и вечном. Јер, кад би нешто и постојало на ономе свету, онда, наравно, не за такве као што су они…“
Naravno,projekat Inkvizitora nema veze sa Vučićem,već govorim o mojim asocijacijama.Mislim da bi bio sjajan u ulozi Inkvizitora u nekom komadu.
Када говоримо о реалним стопама раста, овакав податак обрачунава РЗС:
(https://data.stat.gov.rs/Home/Result/0902010302?languageCode=sr-Cyrl&displayMode=table&guid=232906f0-f4ee-45f9-a1b2-f9fe182dcc01)
Да ли је овај податак тачан тј да ли иза њега стоји исправна методологија?
Мени се чини да је оквирно у линији овога што се помиње у чланку.
У том случају, дакле, податак постоји, обрачунава га надлежни државни орган, тачан је.
У јавности се презентује други податак који долази негдје из круга предсједникових људи од повјерења. Небитно, предсједник је одговоран за људе које бира. Ако није способан да изађе у јавност са исправном информацијом и методологијом око једне опште познате и давно утемељене ствари, шта друго може да се очекује од њега?
Питања су:
– због чега се не користи званичан податак издат од стране надлежне институције
– због чега се јавности представљају лажни подаци, тј због чега предсједник годинама безочно лаже
– најгоре од свега: због чега јавност не реагује (цар је го)
Манипулативно изношење искривљених економских података присутно је на сличан начин и у јавности Српске. Званичници са више нивоа власти у току последњих 3-5 година своју реторику лагано подижу на „виши“ ниво, и у аргументацију чешће укључују искривљене економске показатеље. Пошто се у задње вријеме често заједно појављују у јавности, имам утисак да користе сличну екипу која стоји у позадини и припрема их за манипулације јавности. Вјероватно исти круг који је предсједника убједио да држи руке као Ангела Меркел и на конференцијама за штампу изводи драмске комаде.
Za Nemirnog – Već sam pominjao da se sve vlasti ponašaju slično – biraju podatke koji ulepšavaju ekonomsku sliku, a skrivaju one druge. Razlika je u tome što ozbiljne vlasti ne manipulišu pogrešnim makroekonomskim podacima, već to rade njihovom selekcijom. Kada manipulišite dobro poznate podatke(kao slučaj koji sam opisao u tekstu) postižete kontraefekat, bar kada su stranci u pitanju.
Rado bih napisao i nešto dobro o srpskoj ekonomiji, npr. o značajnom popravljanju zaposlenosti i ulaganjima u infrastrukturu. Rado bih reagovao i na neke aspekte neprincipijelne i nekorektne kritike koja stiže iz opozicionih krugova. Nažalost, suočen sa stalnim medijskim manipulacija vlasti, ne mogu sebe da nateram da promenim ploču, iako bih, najiskrenije, to voleo.
Moguće je da predsednik vrlo dobro zna ovo o čemu Vi pišete. Ali njemu svakako ide na ruku (kao i Srbiji, kratkoročno) da održava pozitivnu sliku o rastu privrede. Jer, ako je glavna „razvojna politika“ privlačenje što većeg broja i obima stranih investicija, tu ekonomska propaganda može samo pomoći. Na stranu što lično mislim da takva politika vodi u propast, Srbiji su potrebne investicije.
Realnost može biti znatno ili malo drugačija, ali nije sporno ulepšati sliku, kada treba da je prodate svetskoj javnosti. Na kraju krajeva, to rade i mnogo moćnije zemlje od Srbije. Ekonomska propaganda SAD, npr. je za dve dimenzije naprednija od naše. Iako sada vidimo da ni njima ne cvetaju ruže, inflacija im diže cene goriva i osnovnih potrepština.
Naravno, Vi ste potpuno u pravu i Srbija mora što pre iz divne bajke da pređe u realnost. Na kraju, voleo bih da napišete jedan članak o pozitivnim stranama trenutne ekonomske politike Srbije, ako ih vidite. Od ovolikog pesimizma čoveka često zaboli glava.