Direktor Republičkog zavoda za statistiku, gospodin Miladin Kovačević, kritički se osvrnuo na moj tekst objavljen u „Politici“ od 19.5.2021. pod naslovom „Da li predsednika neko obmanjuje“. U odgovoru se neću koristiti polemičkim metodom koji koristi gospodin Kovačević već ću se držati činjenica.
Da podsetim, u svom tekstu sam izneo dve tvrdnje. Prva je da Srbija nije po rezultatima BDP-za 2020. godinu (uz Litvaniju) bila najbolja u Evropi, kako je to predsednik izjavio. Srbija je bila šesta. Pad BDP-a je iznosio samo jedan odsto i to je i dalje odličan rezultat, bez obzira na mesto koje je tim rezultatom postignuto. Gospodin Kovačević nije osporio moju prvu tvrdnju već se napravio da je nije video. Otuda ne znamo ko je predsednika pogrešno i potpuno nepotrebno obavestio o „plasmanu“ Srbije na rang listi najuspešnijih država Evrope.
Moja druga tvrdnja je da kumulativni BDP Srbije na kraju 2021. ne može biti za 50 procenata veći u odnosu na BDP iz 2012, kako je predsednik rekao. Rast privrede se ne izračunava preko rasta BDP-a u evrima na bazi kojega je ta cifra dobijena jer je taj pokazatelj deformisan stopama inflacije i politikom kursa dinara. Na primer, BDP u evrima je u 2020. zabeležio rast od jedan odsto, iako je srpska ekonomija bila u recesiji i zabeležila pad od jedan odsto. BDP ne može istovremeno i rasti i padati.
Kao što je u prošloj godini BDP pao (a ne porastao) za jedan procenat, tako i kumulativni rast BDP u poslednjih devet godina, po istom metodu, može biti samo oko 24 odsto i nikako 50. Gospodin Kovačević ne osporava moju tezu već je prekriva konfuznim, nepreciznim rečenicama u kojima govori o nezabeleženim ekonomskim čudesima koja se događaju u Srbiji. U mnoštvu rečenica saznajemo i da predsednik ni jednog trenutka nije koristio termin „realni rast“. Ako predsednik nije govorio o realnom rastu, o kom i kakvom rastu jeste govorio, i u čemu je vrednost tog podatka?
Gospodin Kovačević uvodi novi statistički elemenat u polemiku tvrdeći da je BDP po stanovniku od 2012. do 2020. porastao za 43 procenta. I taj rast je izveden preko BDP-a u evrima, dakle po istom onom metodu koji sam kritikovao. Ako je to ispravan metod, onda prethodne vlasti mogu da tvrde da je BDP po glavi od 2001. do 2012. povećan za 141 procenat. Prihvatajući taj metod, gospodin Kovačević (doduše, indirektno ali svakako efektno) odaje priznanje prethodnim vlastima za mnogo uspešniju ekonomsku politiku – bar mereno evro BDP-om po glavi stanovnika. (Šta mislim i šta sam mislio o ekonomskoj politici prethodnih vlasti poznato je svima onima koji prate moje tekstove.)
Ako ostavimo statistiku po strani, ova polemika ima jednu, po mom uverenju, zabrinjavajuću dimenziju. Gospodin Kovačević je direktor statističke institucije koja bi, po logici stvari, morala biti nezavisna – po svojoj funkciji on nije zadužen niti da brani niti da napada predsednika, niti da hvali niti da kudi ekonomsku politiku. Još je tragičnije kada direktor na sebe preuzima funkciju portparola, kada pokušava da prodre u dubine predsednikove podsvesti, tumačeći zašto je predsednik nešto rekao, ili nije rekao, ili šta je predsednik mislio kada je nešto rekao.
Gospodin Kovačević kaže da „ … Katić želi da dezavuiše i time indirektno diskredituje predsednika“, „ … da imputira predsedniku “, da je moj cilj da se „ … diskredituje predsednik i realan napredak srpske privrede“. Ne. Moj cilj je samo da u javnoj sferi govorimo jezikom činjenica, da ne manipulišemo statističkim podacima, i najvažnije, da konačno otvorimo raspravu o pravcima ekonomske politike. Upravo to, vešto ili nevešto, dobro ili loše, stručno ili nestručno, radim već 17 godina nepristrasno, ne obazirući se na to ko je na vlasti. Konačno i možda najvažnije, istorija nas uči da vlast diskredituju i na kraju joj glave dođu pre svih poltroni i „mangupi u njihovim redovima“, oni koji su dobri svakoj vlasti … dok je na vlasti.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Za Stefana P. – Srpska ekonomska nauka, meni se bar tako čini, sve je na nižim granama. Istovremeno, obezbediti dobar život bez mnogo rada, najlakše je upravo u akademskim oblastima koje gravitiraju politici i na koje se politika oslanja. Otuda ne čudi što afere i različiti oblici akademskog brukanja bujaju upravo na tom segmentu društvenih nauka. Gospodina Kovačevića ne bih komentarisao.
@Stefan Petrovic
Iz Vašeg kometara izdvajam dve ključne stvari, odnosno pitanja koja postavljate, verovatno sebi i nama.
1 – Ovo nije pitanje visukih naucnih normi, vec da su neki doktorati ili trivijalni, ili cak pogresni. Moguce je da je u tehnnickim naukama lakse da se razdvoji pogresno/tacno, trivijalno/netrivijalno, itd.
2 – Drugo, ako bi svi „Kovacevici“ (sa fakulteta, agencija, komisija, iz skupstine, vlade, itd.) sutra bili smenjeni, da li mi imamo dovoljno kvalitetnog (ljudski i strucno) kadra da ih zamenimo?
To što je možda trenutno najbitnije je, da ta takva pitanja ne postavlja javno mnjenje, jer ono nije zrelo to da pita. Vidite po samoj opoziciji čime se oni bave.
Prvo vlast i njihovi mediji beže od običnih pitanja koja živit znače običnim ljudima.
Tako da je vidljivo da mladi gube interesovenje za život ovde, jer je no bez perspektive. Dok se golim okom vidi da ti isti tridesetgodišnjaci vani postižu odlične pozicije kako akademske tako i finansijske. I njih 80% već prvih pet godina rangiraju se na listu višeg staleža po primanjima i obrazovanju.
E sad se upitajmo ko bi od njih se vratio da poturi grbaču za krajnje neizvestan ishod.Lep primer je Lazar Krstić, momak doživeo fijasko i umal sebi ne uništi karijeru.
Mladi koji odlaze odavde svesni su da se mora podneti veliki napor na svtskoj naučnoj pozornici i zato su spremni na pit po trnju do cilja ispunjenja svojih kapaciteta.
Da bi se vratilo 40000 stručni, koje je davno pominjao gospodin Katić trabaju sredstva, i još teže uslovi da bi ti ljudi radili za dobro naroda.
Takve uslove mi ne možemo ovde da obezbedimo, što zbog korupcije,što zbog vekovne negativne kadrovske selekcije, Zbog zabluda koje su nam ušle pod kožu i svet sagledavamo sa velikom dozom straha da preuzmemo odgovornost za sopstvenu budićnost.
Zavržavam kometar ovim neospornim zaključkom.
Roditelji isprate svoje jedinče sa 500 evra u džepu i prvom avionskom kartom u surovi vrli svet.
Za pet godina to dete sazri u racionalnu osobu sa jasnim životnim putem.
Pitajte se koja je to sila formirala jednu sređenu i jaku ličnost?
Moj odgovor je zdrava sredina u kojoj je dete spartanski racionalno živelo i steklo zdrave poglede na komplikovan život.
Postovani Nebojsa i citaoci bloga,
Jako me vredja kada se gospodin Kovacevic zove profesorom i doktorom. Proveo sam godine na univerzitetu i mogu da posvedocim da iza tih akademskih titula ne stoje kravate, odela, novac i funkcije nego 70-casovna radna nedelja i mnogo odricanja. Gosp. Kovacevic je potpuna suprotnost tom stilu zivota – poslusnistvo, nestrucnost, odsustvo integriteta i etike, a sa druge strane oholost, bahatost, gledanje sa visine, itd.
To me dovodi do tri teme koje nisu vezane samo za gosp. Kovacevica:
Prvo, akademci se mnogo fokusiraju na pitanje plagijata, koje je vazno ali nije jedino. Neki doktorati nemaju nikakvu vrednost iako nisu plagirani. Ovo nije pitanje visukih naucnih normi, vec da su neki doktorati ili trivijalni, ili cak pogresni. Moguce je da je u tehnnickim naukama lakse da se razdvoji pogresno/tacno, trivijalno/netrivijalno, itd.
Drugo, ako bi svi „Kovacevici“ (sa fakulteta, agencija, komisija, iz skupstine, vlade, itd.) sutra bili smenjeni, da li mi imamo dovoljno kvalitetnog (ljudski i strucno) kadra da ih zamenimo?
Trece, cudno mi je sto ljudi pout Kovacevica rade svoj posao kako ga rade i dalje planiraju da ga rade jos decenijama; i da slicne poslove rade i njihova deca. Logicnije bi mi bilo da stede novac i planiraju beg u neki tropski raj. Ovo se ne odnosi licno na Kovacevica, coveka ne poznajem, ali poznajem nekoliko slicnih „Kovacevica“.
Bilo bi mi drago ako bi Nebojsa mogao da da svoje misljenje, naravno i ostali citaoci.
Poštovana Olgice,
zaključujete – Usput, novopečeni član (D)SNS-a g. Šapić je fasciniran božjim darom Predsednika.
Verujet da sam i ja ko Šapić 😂 ( gledajući Vučkovo obraćanje naciji, postavio sam taj VIDEO na Forumu ) a besumnje verujući blagopočivšem patrijarhu Irineju, njegovoj prozorljivoj božićnoj besedi i tvrdnji, da je Vučka sam Gospod Bog poslao da spasi njegov izabrani narod.
Iako se g.Katić koristi proverivim činjenicama, one odavno nisu presudne u formiranju javnog mnjenja u Srbiji, jer g.Katić ne pripada referentnoj grupi kojoj pripada dotični Kovačević. Gotovo neverovatan procentat konformizma u Srbiji je postignut različitim metodama, od gušenja medijskih sloboda i bilo kakvog oblika smislene rasprave, namernog zbunjivanja i zatupljivanja naroda, pa do nagrađivanja poltronstva i netalasanja, a neretko i do brutalnog obračuna sa neistomišljenicima.
Ljudi poput Katića su namerno skrenuti na marginu, jer je neophodno ukloniti one koji prave razliku i unose sumnju. Tako da ostaje i g.Katiću i nama koji čitamo njegove tekstove, samo čista savest i dokaz da nisu svi poklekli u opasnim vremenima.
Usput, novopečeni član (D)SNS-a g. Šapić je fasciniran božjim darom Predsednika.
Колонијални развојни модел је супер пошто за њега одговара колонизатор. Фабрике за мотање каблова постављене на њивама које би правиле паре, технологија која није у функцији развоја, недостатак школованог техничког кадра. Све је осмишљено да се деси велики напредак у НИШТА. Ено, неко је изјавио да ћемо увозити инжињере из Индије за 500е плате а наше плате порасле на 555е. Индуси мутави а ми овако паметни извезосмо своје инжињере да раде около за пар хиљада евра.
БДП толико расте да су нам потребни све мањи фрижидери, статистички доказиво врло лако.
Mislim da predsednik sam sebe najvise obmanjuje, a gospodin Kovacevic se jos poziva na Sinisu Malog koji je gle cuda ekspert ali za plagijat. Mislim da ste sasvim korektno odgovorili gos. Katicu.
За Ивана Г. – ММФ објављује податке који се базирају на БДП-у по глави у сталним ценама. Од 2012. до 2020. БДП је порастао за око 22% кумулативно (податак од око 48% је са инфлацијом). Како ММФ користи домаће податке, нејасно је зашто РЗС не објављује и те податке, иако се лако могу израчунати.
Што се смањивања броја становника тиче, он наравно подиже БДП по глави, али феномен демографске имплозије је и у земљама са којима се Србија упоређује.
Занимљиво је да када је говорио о расту БДП по становнику г. Ковачевић није напоменуо да се број становника у Србији смањује из године у годину. За некога ко се бави статистиком то је озбиљан пропуст.
za g. Katića, hvala vam za link ka članku o emigraciji. Pokrili ste tamo skoro sve što sam spomenuo i drago mi je da smo obojica odvojeno uočili neke slične relacije i efekte, što mi potvrđuje da nisam pogrešno tumačio podatke. Sve ove ekonomske i socijalne činjenice bi morale da snažno informišu javnu debatu i prosto je neverovatno da se to gotovo uopšte ne događa, čak ni kada ovim raštimovanim statistikama vlasti prosto provociraju da se podaci ozbiljno provere.
Za Vladimira – Već sam pominjao da je tema doznaka danas široko poznata i da je to fenomen koji smo imali i u Jugoslaviji. O važnom, a potpuno zanemarenom aspektu emigracije prvi (ne i poslednji) put sam pisao 2005. Teško da bih tom tekstu danas nešto imao da dodam. Ovo je tekst https://nkatic.wordpress.com/2005/12/14/ekonomija-emigracije/
Gospodine Katiću, dobru ste temu otvorili kao i obično. Predsednik često izlazi u javnost sa statistikama ili iskrivljeno računatim ili formalno tačnim ali potpuno izvučenim iz konteksta (npr. da imamo veći rast od Nemačke), pa je dobro pitanje odakle mu takvi podaci i interpretacije. Meni se sa iznenađenjem čini da ste vi sada to pitanje nenadano rešili, jer mi deluje po neprimerenom stilu i tonu odgovora iz RZS da se sam javio taj koji servira predsedniku podatke (ili jedan od tih), i da ne brani on ovim predsednika od vas nego sebe od njegove moguće reakcije.
Usput mislim da je trend BDP od 2000 / 2012 do danas jedna od stvari o kojima bi trebalo da se mnogo više piše i polemiše. Godinama mi je teško da poverujem da opozicija ne ume da prikaže ni u kampanjama kumulativne rezultate nečijeg dugogogišnjeg neometanog upravljanja, što ih u mojim očima i dikredituje kao sposobnu alternativu. Takođe bi trebalo mnogo više da se piše o učešću deviznih doznaka iseljenika u platnom bilansu Srbije, koje je bilo kada sam zadnji put gledao između 3.5 – 4 milijarde EUR godišnje, a na segmentu od 2000-te do danas kumulativno više od direktnih stranih investicija i kredita zajedno. Činjenica da se nalazimo u svetskom vrhu po odnosu ino-doznaka i BDP-a bi bacila sasvim novo svetlo na državnu nezainteresovanost (izgleda ipak zainteresovanost, ali u obrnutom smeru) da se zaustavi odlazak stanovništva, na politiku kursa dinara i oscilacije kursa u doba letnjih i novogodišnjih praznika, na prava iseljenika koja zauzvat dobijaju (da ne otvaram sada i bitnije i veće teme tipa nezainteresovanost vlasti za tržišne reforme, izvor finansiranja uhlebljenog članstva itd).
Argumentirano, kratko i jasno. Zato vas i volim čitati.
Tragično je, turobno i bolno kako gospodin Kovačević nije propustio priliku da se samodiskredituje. Ne žalim njega, žalim instituciju na čijem je čelu.
Gospodine Katiću, poslednji pasus Vašeg teksta je čista epistola. Čestitam i zahvaljujem.
Uvlacenje statistickih podataka u politicko propagandne svrhe,je obicna metoda odrzavanje na vlasti politicko dominirajuce elite,bez konkretnog ucesca gradjana u proseku koliko imaju mesecna primanja i koliko im ostane u novcaniku posle svih izdataka i nameti koje moraju placati.Strategija da je vaznije imati posao nego nemati i biti bez posla u ovim teskim privredno-ekonomskim vremenima gde je ceo svet zahvacen,je u sutini birba za golemo prezivljavanje,statistika je korisna za vrsenje ucutkavanja sirokih masa i novcem korumpirajuci jednu izvrsnu elitu koja sprovodi zastrasivanje i ucenjivanje sirokih masa stanovnistva,koja u sustini kroz strah za opstanak radeci za sitan novac podize i odrzava standard drugim razvijenijim zemljama uz pomoc nase politicke manupulantske nesposobne gramzljive elite koja koristi sve instrumente da zadrze svoje prste u cupu sa medom.
Последњи пасус боли. Најстрашније је то колико је заправо истинит.
Председник мора да се запита каквим све људима даје власт и моћ.