Rast svetskih cena se ubrzava i inflacija je danas na nivou kakav u većini razvijenih zemalja nije viđen već četrdesetak godina. U jučerašnje, bajate priče o rastu cena kao prolaznom fenomenu više niko ne veruje. Istovremeno, samo naivčine mogu poverovati i u tezu da je na sceni „Putinova inflacija“ izazvana ratom u Ukrajini i rastom cena energenata. Inflacija je tu jer su je zapadne ekonomske i političke elite želele. Na čemu se bazira ovako radikalan stav?
Inflacija nije krenula kada je započeo rat u Ukrajini i njeno ubrzavanje je počelo još sredinom 2021. Uprkos opasnim signalima, zapadne centralne banke su nonšalantno odmahivale rukom, pravdajući rast cena bilo čime što bi im palo na pamet u tom trenutku. Ogromno štampanje novca koje pod raznim izgovorima traje duže od decenije se nastavilo, uz stalno odlaganje da se krene s podizanjem i normalizacijom kamatnih stopa. Ubrzani rast kamata bi mogao izazvati duboku recesiju, pa to objašnjava hamletovsku dilemu centralnih banaka … i tako iz godine u godinu. Kamatna stopa Evropske centralne banke je i danas negativna uprkos stopi inflacije koja je prešla sedam procenata – tu stopu bi ECB morala da drži na nivou do najviše dva procenta. Američka centralna banka je počela da podiže svoju kamatnu stopu najavljujući nova povećanja do kraja godine, ali to verovatno neće biti dovoljno da se inflacija obuzda.
Kada je reč o „Putinovoj inflaciji“, suočeni smo s fenomenom kakav nikada nije viđen. Cene energije rastu kada raste tražnja, ili kada kartel proizvođača autonomno podiže svoje cene. Ovo je prvi put u modernoj istoriji da kupci energenata samovoljno podižu cene onoga što kupuju. Iako Rusija (do juče) nije obustavljala izvoz gasa i nafte, Zapadne zemlje su, duboko potresene ratom u Ukrajini, najavile da će se potpuno osloboditi uvoza energenata iz Rusije. (Doduše, Zapadne zemlje su, i nepotresene, nešto slično najavljivale već godinama unazad.) Da slučajno ne bi bilo dileme, ta vrsta izjava histerično se ponavlja iz dana u dan. Samo apsolutni amateri mogu biti nesvesni kakve posledice po cene energenata imaju takve objave. Teško je poverovati da njihov cilj nije upravo da cene energenata odu u nebo, ne bi li se zahuktaloj inflaciji dalo još malo impulsa.
Ako su geopolitički razlozi ovakve politike sasvim jasni, kakvi mogu biti ekonomski ciljevi proinflacione politike? Inflacija u kombinaciji s niskim kamatama obezvređuje postojeće, ogromne dugove država. Kada se ti dugovi stave u odnos s BDP-om koji je inflacija značajno uvećala, koeficijenti zaduženosti će izgledati značajno manji. Zapadne države sada najavljuju veliki porast troškova za naoružanje i za finansiranje energetske transformacije. Zahvaljujući inflaciji i ovaj prirast javnih dugova će izgledati snošljivije.
Rast cena energenata će pomoći i da se smanji cenovni jaz izmeću fosilnih i „zelenih“ energenata. Proces prelaska na zelenu energiju, koji je usporavan velikim otporima, sada će se ubrzati. Ako se baš i ne bude ubrzao, profiti energetskih kompanija će eksplodirati na radost akcionara i njihovih prijatelja iz sveta politike. Građani će se navići na visoke cene energije i počeće više da štede. Standard zapadnih porodica će dodatno opasti, ali u njihovim kućnim budžetima manji deo otpada na troškove energije i hrane nego što je to slučaj u ostatku sveta. Konačno, u cilju širenja NATO-a na istok nešto mora i da se žrtvuje. Lokalne elite će krivicu za osiromašenje svojih građana pripisati Rusiji i tako sebe abolirati od krivice za ekonomsku politiku kakva se protiv interesa većine građana vodi već nekoliko decenija. Sjajno, bolje ne može.
Najveće žrtve ovakvih ekonomskih procesa i već pomenute zapadne potresenosti, biće zemlje u razvoju. Njihovi budžeti su zbog pandemije već u ozbiljnim problemima a sada su dodatno ugroženi i rastom troškova energije i hrane. Dugovi ovih država će zato nastaviti ubrzano da rastu, uslediće i novi kamatni udari, kao i verovatna, globalna recesija. Veliki broj zemalja će se, poput Šri Lanke danas, naći na ivici bankrota i socijalnog haosa. U nekim državama će se pojaviti masovna glad a pokrenuće se i novi talasi izbeglica.
Za razliku od razvijenih ekonomija koje mogu štampati novca koliko im treba, države u razvoju tu privilegiju nemaju. One će morati, s kapom u ruci, da mole za pomoć zapadne štamparije i međunarodne organizacije koje su pod zapadnom kontrolom. A kada do toga dođe, uz uobičajena ekonomska uslovljavanja uslediće i ona politička. Države koje traže novac moraće jasno da se stave na stranu „vrline, pravde i slobodnog i demokratskog sveta“ u akutnoj fazi geopolitičkog ludila. Sjajno, bolje ne može.
Ponoviću – sve što gledamo samo je ćorsokak globalnog ekonomskog sistema koji se održava na silu, neprekidnim stvaranjem haosa i stimulisanjem vojnih sukoba. Neko bi, daleko bilo, mogao pomisliti i da su ljudi postali velika smetnja novom preuređenju sveta i da se nekome čini da nas je previše.
Za Nikolu – Da, euribor bi trebalo da prati smer kamatne stope ECB. Generalno, stope centralnih banaka uvek određuju smer svih ostalih kamata.
Za gospodina Katića.
Da li postoji direktna veza između kamatne stope ECB i euribor-a? Ili su to odvojene veličine koje ne zavise jedna od druge? Hvala puno.
Za dzogovica – Stvari se vrlo brzo menjaju i već imamo najavu vanredne sednice ECB i najavu podizanja dolarske kamatne stope za 0.75% što je neuobičajeno visok inkrement. Što se ostalog tiče, finansije su se odavno otele razumu, pa su sve aberacije postale normalno stanje … bar dok sve ne ode dođavola.
Za Jasnu N. – Kada budem imao više informacija verovatno ću se baviti i tom temom, iako je moj glas suviše slab da bi mogao da utiče na bilo šta.
Meni nije jasno, kako je moguće da inflacija divlja svuda po svetu, a da recimo berze i dalje rastu, zlato pada, kamate i dalje blizu nule. Nekako se sve promenilo u odnosu na ranije zakone ekonomije. U Srbiji i dalje rastu cene nekretnina i čini se da kupaca ima dovoljno. Odakle dolazi taj novac.
G. Nebojša, kada po vašem mišljenju može doći do značajnijeg rasta kamata i da li će to dovesti do deflacije i korekcije cena kada su u pitanju recimo akcije i nekretnine?
Poštovani g. Katiću,
obraćam Vam se ovde u nadi da ćete procitati moj komentar i odgovoriti. Nisam se bavila previše istraživanjem kako drugacije da Vas kontaktiram (direktno), ali kad dodje vreme za to verujem da nece biti problem. Bitno mi je da procitate moju poruku u ovom komentaru jer sam primetila da uglavnom svima odgovarate.
Godinama unazad pratim to što pricate u javnosti i zaista se slazem sa većinom onoga sto iznosite.
Medjutim, razlog mog obraćanja je tekst koji je izašao i upravo sam ga pročitala na sajtu Nova S gde se objašnjava kako će ici prodaja EPS-a.
Sve je to već dobro poznata priča i znam da ste o tome pričali i pisali, ali pošto se sad sprema finale, odnosno realizacija, smatram da treba reagovati kako bi se taj scenario sprečio.
Vi, kao javna licnost, bi ste sigurno mogli da iznesete neku vrstu upozorenja i da podstaknete ostatak javnosti da nekako reaguje (mada je to u Srbiji postalo sve teže jer smo pod maksimalnom kontrolom).
Još jednom Vas pozdravljam i želim svako dobro i Vama i Vašoj porodici.
Inspirativna diskusija na ovaj Katićev tekst mi je povod da se i ja prikljucim, iako nisam ekonomista (mada je svako od nas ekonomsko i političko biće, hteo-ne hteo).
Od 2008-e pocrkaše mašine koje štampaju dolare i evre. I gotovo 15 godina nije bilo rasta cena. Kako je to moguće? Zašto nije porasla traznja tokom tih godina? Logično je da se postavi pitanje: pa dobro, kud se ‘dede’ toliki novac? Da nije većim delom otišao u iste one banke koje i izazvaše krizu i to zato što odavno više nisu banke tj. klasični fin. posrednici već su postale fin. supermarketi koje niko ziv ne moze da kontroliše?
S tim u vezi, pade mi na pamet svedočenje Alena Grinspena pred Kongresom pre nekoliko godina gde on bukvalno reče da FED više nije mogao da prati šta zapravo rade banke u smislu fin. inzenjeringa. I onda su SAD navodno uvele oštriju regulativu. A sad čitam da je taj balon kudikamo veći nego te 2008-e, samo što derivativne hartije imaju drugačije nazive nego pre 2008-e.
Nisam pristalica teorija zavere, naprotiv, ali je zaista simptomatično da je onda usledio kovid pa odmah potom i rat koji, daj Boze, neće postati globalni (ali i Drugi svetski rat je počeo sa ‘zadrškom“ a tu je takodje bila i ekonomska kriza).
Naravno, nas najviše brine stanje u Srbiji. A sve napred navedeno došlo je vlastima kao poručeno jer sad imaju izgovor. Ako nas zadesi beda (tačnije, kad nas zadesi) uzrok će biti uvezena inflacija tj. cena energenata itd.
Naš Mesija pre par dana reče da nemamo pristup medj. trzistu kapitala i to je prošlo gotovo nezapazeno. Da li to znači da smo prinudjeni na zajmove samo od drzava? Ako je tako, to je više nego nepovoljno, da ne pominjem mogućnosti za mahinacije svake vrste.
Takodje, niko se ne brine što se devizne rezerve tope kao led, stotine miliona za poslednjih par meseci, što za uvoz struje što za odbranu kursa dinara. Taj će balon pući, kad-tad i, kao i uvek, pući će nama gradjanima u lice a ne onima koji su do toga doveli.
Za Ganeta – Pretpostavljam da mislite na strane berze. Ne znam ništa što već nije u javnom domenu. A to što jeste u javnom domenu jasno govori koliko je situacija rovita, neizvesna i opasna. Mislim da se to ne može sakriti sve i da to neko želi.
Za g. Katića,
Ako mogu da vas zamolim za mišljenje povodom ove stvari.
Šuška se na berzi da je stanje ekonomije veoma loše ali da se šokantni podaci namerno zataškavaju kako se ne bi izazvala opšta rasprodaja akcija. Da li i vi imate takav utisak i ako imate saznanja šta se sve skriva od javnosti tj. ne objavljuje a trebalo bi da se objavi.
Иван Грозни – Пред нама је само избор између мањег од два зла.
Одговор;
Нема ту никаквог избора зла. Историјски процеси се одвијају по нужно убрзаном и узбудљивом ритму онако како се све мора одвијати.
Пред нас Србе је историја ставила дилему, нужду,или пак спасење да већ једном нађемо смирај на овом вековно трусном подручју.
Да ти буде јасније, прати само информације из светских политичких кухиња где се све ово крчка како би народи прогутали што опорији залогај без планетарне побуна, јер ће у супротном – устати народи и племена па ће свргнути своје владаре и поставиће лажне пророке, глумце, и опсенаре који већ заузимају важне позиције на светској политичкој сцени.
Као доказ прилажем најновија вест које звучи шокантно али она је сасвим очекивана.
Пре пар сати изјавио је амерички државни секретар Ентони Блинкен.
– За САД Кина представља већи изазов светском поретку од Русије,
Ова изјава историјски отвара сасвим ново политичко питање тријалектичке условљености у троугли Кина – Русија – Запад и њихови будући односи.
Епоха тражи да се успостави нова констелација односа између култура, вера и смислене политичке толеранције.
Тако да је нама остало да паметно изаберемо средњи пут спасења и да нашу мали барку вешто качимо, у историјском ритму, за велике светске тегљаче који креирају овај изазовни трећи миленијум.
Примети како се ‘опозиција’ ућутала. Мук.
Све ово знају светски жреци !!!
Е да ли ће све бити како се наумило?
Можда, ако неки ненадани ђаво не умеша своје прсте и поквари људски наум. Јер Ђаво из прикрајка све то помно прати 🙂
Ух, одох далеко, од мене довољно 🙂
@Ivan
Неће бити никакве нагодбе. А још мање се бавим навијањем. Стање у Европи слично је као нпр. крајем 1940. или почетком 1941. Финска и Шведска су већ изабрале страну. То је учинила чак и Швајцарска. Пред нама је само избор између мањег од два зла. Проблем је што од оних који воде ову земљу још нисмо добили „cost-benefit“ анализу.
@Иван Грозни – Не може бити неутралан нити чекати разрешење сукоба онај ко се налази у дубокој позадини једне од сукобљених страна. Врло лако ће нас сврстати тамо где треба.
Одговор; Покушам да је дешифрујем ову твоју исказну заврзламу и испада да дубоко ниси у праву.
Не могу да разумем ову твоју дубоко шифровану политичку биваленцију која је у основи погрешна зато што искључује средње решење /нагодбу/ која је политички најфункционалнији инструмент у изналажењу осетљивог политичког решења где глобално има много заинтересованих.
Мој ти је савет – остави навијачке емоције по страни 🙂
@Ivan
Не може бити неутралан нити чекати разрешење сукоба онај ко се налази у дубокој позадини једне од сукобљених страна. Врло лако ће нас сврстати тамо где треба.
KOME SMETAJU SANKCIJE?
Na pomolu su tektonske promene – profesor Dejan Šoškić
(https://m.youtube.com/watch?v=DvwIRISNe1w)
Викиликс 27. маја 2022. године
Да ли долази стварност? Да ли је зато новинару Вашингтон поста , који је био на фронту у Украјини, дозвољено да ово напише?
https://www-moonofalabama-org.translate.goog/2022/05/as-things-fall-apart-biden-may-want-to-escalate.html?_x_tr_sl=en&_x_tr_tl=sr&_x_tr_hl=sr&_x_tr_pto=sc
Објавио: Деан Онеил | 27. маја 2022. у 15:48 сати | 2
Чему све ово –
Шта је сада Бајденов план? или је то Сорошев план? или ко гура овај рат русији да будем конкретнији? осим Валл Ст-а, војног индустријског комплекса и енергетског сектора који контролише запад, не видим никакве заслуге за било шта од овога.. и као последица тога страдају многи невини људи – углавном Украјинци.. у суштини јесте још један рат који нам је донела америчка империја са бившом британском империјом и сл. – све у тегли… они воде свет преко литице…. изгледа да немају разума ни да одступе.. .имран кхан је у праву за многе ствари..
Niko ne sluša Kisindžera
@Иван Грозни
Ја у овом случају се бавим само идејама.
Криза модерног друштва је очевидна јер данас недостају јасне идеје како ће се креирати будућност света. Једно је јасно либерални хегемонизам је неодржив.
Тако да сам ја слаб аналитичар овако епохално глобалних стремљења у одлуци или Истока или Запада. Једно је огромно историјско искуство по овим питањима а друго те владајуће класе које држе судбину света у својим рукама имају тимови експерата и стручњака који ствари анализирају до детаља.Треће сукоб њихових ставова је неминован.
Ми мали морамо да чекамо разрешење сукоба и да што мање будемо оштећени у овом тумбању.
Оно што могу са сигурношћу тврдити то је да ће решење (нагодба) бити негде на средини, јер то је умеће вођења политике, јер зато политика и постоји.
Много говори Бајденова кулоарска изјава – МНОГО САМ УМОРАН ОД СВЕГА ОВОГА –
@Ivan
А ко би све чинио ту „Велику Евроазију“? Русија и централноазијски „станови“? Не видим да су се Казахстан и остали „станови“ претргли од неке велике подршке Русији. Нарочито је опрезан Казахстан да им се не би десио неки Донбас на северу земље. Све те земље осим донекле Киргистана су аутократије створене на темељима азијске деспотије и совјетског наслеђа. Да ли је из тог дела света можда стигла нека стартап компанија која је продата за милијарде долара ? Када је мењао устав да би својој породици обезбедио имунитет као да је у питању монархија, Путин је користио казахстанска искуства. Када се ради о Србији, сва срећа да су „станови“ прилично далеко. Што даље, то боље. Плашим се да су не дај Боже ближе, да би многима код нас пале на памет „занимљиве“ идеје. Много је лепше читати на овом блогу размену аргумената међу учесницима него некакве пропагандне памфлете Захарове, Пескова и остале братије.
@Vladimir Milošević
Свет о коме маштају левичари (назовимо их тако) могућ је само у економетријским моделима, у неким изолованим заједницама у Амазонији и у условима апсолутног сиромаштва. Између једног Кубанца који заради 30 евра месечно и његовог колеге који заради око 28 евра нема великих разлика. Оно што их најчвршће повезује је беда.
Za g. Katića re: „Za one koji imaju finansijsku imovinu, pogotovo u obliku akcija, ili koji primaju privatne penzije, potencijalni gubici mogu biti ogromni.“
Istina. U ovakvim situacijama opada vrednost kapitala i imovine brže nego vrednost samog novca pa je bolje (ustvari manje loše) držati novac nego deonice ili mnoge izvedene instrumente. Mogu se isplatiti robe ali to je potpuna lutrija. Generalno je sada vreme kada kapital propada. Ostaje pitanje dokle će ovako biti, a ja sam ipak optimista.
Interesantno za levičare, ovo sve smanjuje razliku između bogatih i siromašnih. Ima Piketty-jeva knjiga koja to bogato potkrepljuje podacima preko jako dugog perioda. Jasno se vidi da nema sreće od jednakosti koja uvek bude na zajedničkom minimumu i da je ipak važnije ukupno bogatstvo nego raspodela.
Interesantno i za zagovornike kripto valuta u sadašnjem obliku jer se vidi da one samo prate generalni trend ostatka berze, ali zbog odsustva supstance to je kod njih višestruko pojačano.
Глобално замршено политичко клупко полако се одмотава
ПУТИН ЖЕЛИ СТВАРАЊЕ ВЕЛИКЕ ЕВРОАЗИЈЕ!
Велика Евроазија је, без претеривања, велики цивилизацијски пројекат, а основна идеја је да се створи заједнички простор за равноправну сарадњу свих регионалних организација, рекао је Путин, преноси Тас.
Велика Евроазија је, без претеривања, велики цивилизацијски пројекат, а основна идеја је да се створи заједнички простор за равноправну сарадњу свих регионалних организација, рекао је Путин, преноси Тас.
Према његовим речима, циљ великог Евроазијског партнерства је мењање политичке и економске архитектуре и оно треба да буде гарант стабилности и просперитета читавог континента, узимајући у обзир разлику у моделима развоја, као и у културама и традицијама свих народа.
Сврха Евроазијског економског форума, који је основан одлуком Врховног евроазијског економског савета и који се поклапа са састанком СЕЕЦ, јесте даље продубљивање економске сарадње између држава чланица ЕАЕУ.
ЕЕФ 2022 у Бишкеку, са темом Евроазијска економска интеграција у ери глобалних померања: нове могућности улагања, биће фокусиран на области за стратешки развој интеграције. Учесници су разговарали о начинима продубљивања индустријске, енергетске, транспортне, финансијске и дигиталне сарадње.
Додатне теме усредсређене су на садашње санкције које су САД и ЕУ наметнуле Русији и Белорусији у светлу рата у Украјини и како ЕАЕУ може стратешки да капитализује губитак западних инвестиција и предузећа за домаћи развој и транснационалну сарадњу са економијама у развоју централног региона.Азије.
Све је више земаља у свету које желе да воде независну политику и ниједан „светски жандарм“ неће моћи да заустави тај глобални процес, а надам се и да ће схватити да је то апсолутно безнадежно, рекао је Путин.
Владимир Путин се обратио на пленарној седници 1. Евроазијског економског форума, путем видео конференције.
(https://m.youtube.com/watch?v=djtZWSG06HM)
Za ivana,
Moj komentar se je odnosio na temu kako pojedinac da pametno uloži novac i zaštiti kapital. Pored obveznica za restituciju apostrofirao sam kupovinu i rentiranje zemlje. Naravno, po mom mišljenju sam i dao obrazloženje.
Citat: „U svom najnovijem izvještaju MMF Ukrajinu navodi kao najsiromašniju državu Europe, a jedana je od najvećih proizvođača hrane u svetu. Prema oceni ove svetske financijske organizacije, ukrajinski BDP po glavi stanovnika je nešto niži od Hondurasa, Filipina, Butana i tek nešto više od Laosa, Egipta, Papue Nova Gvineja i Vijetnam“…………….
Karte u međunarodnoj podeli rada su podeljene na štetu poljoprivrede. Svi poljoprivredni proizvodi su u valuacijama podcenjeni. Mislim da će se to promeniti. Valuacije poljoprivrednih p roizvoda u godinama i decenijama koje dolaze mogu ići samo naviše. Naravno, ovo je opet samo moje mišljenje. Nadam se da ćemo doživeti da ovo proverimo u praksi.
@Gane – Zemlja je ne samo najsigurnija već i najprofitabilnija investicija i to ubedljivo.
Ovakvom tvrdnjom Gane nisi me baš ubedio.
Evo ti upravo aktuelnog i praktičnog primera Ukrajine.
U svom najnovijem izvještaju MMF Ukrajinu navodi kao najsiromašniju državu Europe, a jedana je od najvećih proizvođača hrane u svetu. Prema oceni ove svetske financijske organizacije, ukrajinski BDP po glavi stanovnika je nešto niži od Hondurasa, Filipina, Butana i tek nešto više od Laosa, Egipta, Papue Nova Gvineja i Vijetnama.
A sa druge strane Ukrajina najveći proizvođač žitarica i veštakih đubriva a jedna od najsiromašnijih zamalja Evrope. Paradoksalno zar ne?.
Tako da se može zaključiti da tvoja teza nije baš uverljiva.
Tu nešto nije uredu Gane.
За Ивана – “Како напредују технологије и ове данашње претње глађу у свету, фармацеути и научници ће се окренути производњи неких таблета које ће заменити природну храну па ће и ова обрадива земља изгубити вредност.”
Може бити, мада би и за производњу тих таблета свакако биле потребне некакве сировине – придошле највећим делом са обрадиве земље, за претпоставити је – слично узгајању синтетичког меса, које је иначе већ нашло своје место на менију ресторана:https://www.energetskiportal.rs/na-meniju-restorana-u-singapuru-naslo-se-i-meso-iz-laboratorije/
Za Ivana,
Zemlja je ne samo najsigurnija već i najprofitabilnija investicija i to ubedljivo. Rentiranje zemlje ubedljivo pobeđuje rentiranje stana bilo gde u svetu pa i u B.G. kao i sve statistike ulaganja u akcije, obveznice, zlato itd.
U mom selu 1 h zemlje možete izdati za 500 kg pšpenice ili kukuruza. U novcu to sada vredi 20.000. din + od države se može uzeti subvencija od 8.000. din. Cena jednog hektara je oko 3.000. evra. To je neto prinos od 8%. Dugoročno ovo pobeđuje sve što postoji na tržištu, osim indeksa S&P 500.
Po mom mišljenju cene poljoprivrednih proizvoda mogu ići samo gore. Trenutni skok nije posledica rata već pomeranja valuacija ka realnom sektoru.
Gane – Pametni ljudi kupuju zemlju.
Па нисам ја Гане баш толико паметан
Просто не могу да сконтам, и да је купим шта би са њом?
Куповина земље,слутим, је ствар која би на изузетно дуг рок (можда) могла и да се исплати. Како на знам јер данас нико неће да ради. У Србији 600000 ha обрадиве земље је запарложено.
Како напредују технологије и ове данашње претње глађу у свету, фармацеути и научници ће се окренути производњи неких таблета које ће заменити природну храну па ће и ова обрадива земља изгубити вредност.
Међутим, може се десити случај 90-тих па да не можете извући ни десети део а можда вам баш тад затреба. Пољопривреда је била и остаће (дуги низ година, читај заувек) ниско профитабилна, ниско рентабилна грана са јако спорим обртом капитала. Цене хране су СВЕ само не ЕКОНОМСКА категорија. Осим житарица и десетак других берзанских роба остало је пре свега ПОЛИТИЧКИ контролисано. Улагати новац у земљиште, под оваквим условима, врло је неизвесно. Сама земља тешко да може пропасти и то јесте залог за будућност породице али већином постаје “мртав капитал”.
Не бих се баш олако кладио на такав твој предлог драги мој Гане 🙂
Za Ivana,
„Ja Gane pošteno rečeno ne znam šta treba da radim 🙂
Objasni nam šta u ovom slučaju trebam da radimo.“
Pametni ljudi kupuju zemlju.
@Gane – Mislim da je nakon ovoga što sam napisao pametnom dosta da shvati šta treba da se radi.
Ja Gane pošteno rečeno ne znam šta treba da radim 🙂
Objasni nam šta u ovom slučaju trebam da radimo.
Ja ovako zaključujem. Današnji kapital je podeljen na tri komponente: ljudski kapital, strukturni kapital i realni kapital. Današnji tokovi tog kapitala se mogu lako identifikovati kud i kako streme. Tako da sva današnja globalna trvenja se vrte oko toga da se zauzmu što bolje pozicije za buduću raspodelu svetskih resursa i tržišta. Reset valuacija će se odrediti sam po sebi jer to će biti refleksni odraz stanja budućih ekonomskih dešavanja kako kod nas tako i u svetu.
Rast kapitala u narednom periodu će verovatno pasti na nižu stopu.
Da bismo bolje razumeli ovaj argument, može biti od koristi da razmotrimo da nizak godišnji rast tokom narednog perioda dovodi do znatnog ekonomskog prestrojavanja glogalne privrede.
Prost zaključak koji se nameće u ovom trenutku da stopa rasta veća od 1-1,5% godišnje ne može se očekivati u doglednom vremenskom periodu. A to će se odraziti na još veće podele i protevurečnosti na ekonomsko-političkim planu u odnosu razvijenih i zamalja u razvoju.
Tako da se neki veći rast ili boljitak ne može očekivati u ciklusu od 30-ak godina.
Većinu ljudi muči pitanje kako sačuvati kapital u uslovima inflacije. Šta je to što je sigurno a čija će vrednost rasti više od inflacije? Po mom mišljenju nalazimo se na početku jednog dugoročnog ciklusa porasta kamata u kome će doći do „reseta valuacija“ svih imovinskih kategorija i roba.
Na berzi se šuška da Ilon Mask „najbogatiji čovek na svetu“ kupuje Minakvu. U toku su pregovori ali se za sada ne udara na sva zvona u medijima. Pametni ljudi znaju da pravi razlog kupovine nije voda već nešto drugo. Minakva ima u Bačkoj Topli u svom vlasništvu poljoprivredno dobro Dožu Đerđ sa 1.500 hektara najkvalitetnije vojvođanske zemlje u sistemu sa totalnim navodnjavanjem. Sve pored auto puta i železničke pruge kroz Vojvodinu. Mislim da je nakon ovoga što sam napisao pametnom dosta da shvati šta treba da se radi.
Za g. Katića,
„Štednja u gotovina je važna jer obezbeđuje likvidnost i premošćavanje teških perioda.“
Interesantno zapažanje ali šta ja da radim? Ne mogu da sedim miran. Ne mogu da držim Keš. Kad god dođem do gotovine mene svrbi, osećam se ko šugav dok je se ne oslobodim.
Za Bojana – Često sam pisao o tome da kriza iz 2008. niti je sanirana, niti može biti sanirana neprekidnim štampanjem novca. Otuda i govorim o krizi sistema, a ne o klasičnoj cikličnoj krizi koja se sanira „klasičnim“ merama ekonomske politike.
U recesiji, za malog čoveka koji nema nikakvu finansijsku imovinu niti kreditne obaveze, osnovi problem može biti ili gubitak posla ili realni pad prihoda, a time i standarda. Za malog čoveka koji je zadužen, problemi su mnogo veći jer može doći i do gubitka imovine koja je kupljen na kredit. Za one koji imaju finansijsku imovinu, pogotovo u obliku akcija, ili koji primaju privatne penzije, potencijalni gubici mogu biti ogromni.
Štednja u gotovina je važna jer obezbeđuje likvidnost i premošćavanje teških perioda. Gubitak vrednosti gotovine je vezan samo za inflaciju. (Ovde neću komplikovati pričom o velikom kumulativnom gubitku koji je nastao usled višegodišnjih nultih kamata iako inflacija nikada nije bila nulta, itd.)
Države malih valuta u uslovima recesije moraju da štede, a to je onda udar na sve oblike javne potrošnje uključujući i plate javnog sektora i penzije.
Za g. Katića,
pretnja globalne inflacije beše diskusija na ovom portalu pre par meseci, uz potku da se inflacija neće zadrzati „dan ili dva“. Ispostavilo se da je to bilo tačno.
S tim u vezi, zanima me sledeće: 1) delite li mišljenje da je ovo posledica krize iz 2008-e tj. da ta kriza zapravo suštinski uopšte nije sanirana (čitam na netu da su danas fin. surogati još obimniji ali, iskreno, ne mogu da procenim kredibilnost tih izvora), 2) šta zapravo (izgledna) recesija znači za „običnog“ čoveka (osim eventualnog otkaza, daleko bilo) tj. da li to znači verovatan pad vrednosti imovine, da li keš dobija na značaju i sl.
Hvala Vam unapred na odgovoru.
World Economic Forum
„Наш свет је у опасности: трансформација управљања за отпорну будућност”.
„Историја је на прекретници, ако радимо заједно на обнављању поверења”.
– Свет је у кризи и његова будућност је у опасности ако лидери из бизниса, владе и цивилног друштва не предузму акцију.
– Крхко поверење у институције прети да додатно оштети друштво и спречи напредак у највећим изазовима са којима се суочавамо.
– Потребан нам је нови друштвени уговор који поново гради поверење – онај који се заснива на сарадњи и одговорности.
Владе такође имају кључну улогу. Ниједан сврсисходан или утицајан циљ неће бити испуњен осим ако јавне политике не поставе чврсте и добро осмишљене основе за акцију. Политички импровизоване прича које нису реалне једноставно ће погоршати неповерење у јавне институције.Јер напредак није одржив осим ако друштво у целини не напредује.
https://www-weforum-org.translate.goog/agenda/2022/05/new-social-contract/?_x_tr_sl=en&_x_tr_tl=sr&_x_tr_hl=sr&_x_tr_pto=sc
Куда то свет иде?
Кисинџер каже да сукоб у Украјини може трајно промени глобални поредак.
Упитан за његову перспективу о главним питањима са којима се свет данас суочава.
Кисинџер је нагласио како би текући сукоб између Русије и Украјине могао да преобликује свет какав познајемо: „Странке је требало довести у мировне преговоре у наредна два месеца. Украјина је требало да буде мост између Европе и Русије, али сада, како се односи компликују, можемо ући у простор где је линија поделе поново исцртана и Русија је потпуно изолована.Сад се суочавамо са ситуацијом у којој би Русија могла да се потпуно отуђи од Европе и тражи трајни савез негде другде. Ово може довести до дипломатских дистанци налик хладном рату, што ће нас вратити деценијама уназад. Требало би да тежимо дугорочном миру.“
„Суочени смо са реалношћу да савремене технологије доводе земље у ситуације у којима никада раније нису биле“, рекао је Кисинџер. Нуклеарне силе и нове војне технологије, без утврђених критеријума за ограничења, могле би представљати катастрофу за човечанство.“
Bez kometara,
Proročanstvo po Vuku
https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/ruski-vili-brant-u-kijevu/?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.me
Megapolitički idealizovano skicirano i jasno napisano, . Ali životno sanjano!
Dakle, sve ide po planu?
Čudna li čuda, a ja taman pomislio da se kula od karata ruši neviđenom brzinom. Kad ono..
Subete keikakudōri.
@Aleksandar
Извињавам се на „плагирању“ коментара зато што сам тек сад видео да сте споменули Национални стадион. Ја сам додао неке „пројектиће“.
Видећемо шта ће се десити у Србији када на Западу дође до осетнијег раста каматних стопа. Обично у таквим ситуацијама долази до одлива шпекулативног капитала из земаља периферије. Када смо већ код Србије, можда нам се спрема „савршена олуја“. Рецесија у Европи није немогућа, Србија се отежано задужује, расту спољнотрговински и буџетски дефицит, а моћни динар јача. Обично у фази инфлације у којој смо сада буџетски приходи аутоматски расту. Али ускоро нас чекају захтеви за растом пензија и зарада у јавном сектору. Економски токови постепено се разарају као људски организам од неке подмукле болести. А опште је познато да лечење подмукле болести звана инфлација није баш безболно. Занимљиво је да се власт још не оглашава поводом најављених мегаломанских пројеката попут изградње националног стадиона, аеродрома у Требињу, атлетског стадиона у Новом Саду, истовремене изградње неколико скупих аутопутева итд. Чак смо најавили и помоћ у „обнови Украјине“. А да не говоримо о томе како нас највероватније очекују нова поскупљења енергената и хране. Можда ће, али не бих се заклео, доћи до сезонског појефтињења воћа и поврћа, па ће се из НБС хвалити како је све под контролом. Поједини министри најављују да ћемо следеће зиме увозити струју, факултети најављују повећање школарина, итд., итд. Преведено на „кафански“ језик, изгледа да се ближи фајронт, а конобар се спрема да направи рачун.
Za g Ganeta,zahvaljujem Vam na informacijama.Mislim da drzava insistira na niskim kamatama iz psiholoskih i propagandnih razloga.Da bi pricali kako se zaduzujemo po niskim kamatama.Ali ,to vreme je proslo…Pretpostavljam da je manji broj aukcija zato sto ne postoje sigurni kupci,aukcija mora da se dobro pripremi.U prva tri meseca,deficit budzeta je bio 72 milijarde dinara.Ako se drzava ne zuri da se zaduzuje…ne znam sta da kazem,verovatno se ocekuju neki vanredni prihodi.Inace ne znam odakle ce se graditi Nacionalni stadion,Onkoloska klinika ili Bioistrazivacki centar u Kumodrazu(sve ukupno kostace oko 1,3 milijarde evra)…
Отуда помињем да је реч о рату који елита води и против својих грађана.
Или, да поновим, раст цена енергената је намерно изазван.
Znači Putin je kriv. Tako to dokazuje ološ u čiji klub i mi žarko želimo da udjemo. Samo kad pričitam pismo koje su poslali našim školama, počeo sam da osećam gadjenje prema tom klubu.
Za Aleksandra,
Očigledno je da država insistira na nerealno niskim stopama. Logično je da niko neće obveznicu sa 0,8% kada je inflacija na tu valutu 10%. Zašto to radi – ne znam. Imam utisak da se državi ne žuri da se zadužuje. Od kada sam na tržištu nikada nije bilo manje aukcija nego u poslednjih godinu dana.
E ako Jorgovanka kaze da dobro stojimo,odmah mi je lakse.Inace,danas je Uprava za javni dug pokusala da proda nase drzavne obveznice,dvogodisnje,za 65 miliona evra,a prodala je samo za 11 miliona.Eto koliko dobro stojimo.Pozdrav za g.Ganeta…
Веровали или не,
ЕУ, која је увела оштре санкције Русији, са закашњењем схвата да санкције више штете европским него руској економији. У неким европским земљама годишња стопа инфлације се приближава 20%, док су цене у еврозони у просеку порасле за преко 11%. Током видео- конференције у Москви у четвртак, председник Путин је истакао да:
– Руске компаније стабилно замењују западне партнере који су отишли због
санкција;
– У руској жетви ове године се очекује 130 милиона тона житарица,
укључујући 87 милиона тона пшенице — „највише у историји Русије“;
– Стопе инфлације у Русији су неколико пута пале у односу на мартовске
нивое;
– Буџетски суфицит достигао је 2,7 трилиона рубаља;
– Остварен је рекордан спољнотрговински суфицит;
– Рубља бележи „боље резултате од свих других страних валута“ од
почетка 2022.
Блумберг извештава, позивајући се на податке Међународне агенције за енергетику (ИЕА) да је, упркос западним санкцијама, приходи од извоза нафте из Русије скочили за неких 50 одсто у 2022. Руске испоруке су у априлу порасле за око 620.000 барела дневно, враћајући се на њихов просек пре санкција. Због повећане потражње, више пошиљки је било усмерено ка Азији. Иронично, ЕУ је, упркос тврдолинијашком ставу извршне власти, до сада остала највеће тржиште за руско гориво са 43 одсто извоза нафте у априлу, оценила је ИЕА.
M.K. Bhadrakumar. – INDIAN PUNCHLINE
Opravi se, Open ofis otvara.
Za g. Katića,
Na bazi istorijskih podataka. G. Vidaković je analizirao grafikone i pokazivao da je Američka privreda najbolje funkcionaisala u vreme kada je Repo stopa bila na 3% što se je pozitivno odražavalo na ostatak sveta. Po njemu umereni rast kamata može biti samo blagotvoran za realnu privredu jer niske kamate ne pokrivaju rizike loših plasmana i zato nisu bile uspešne.
Hvala za link ali ponovo imam problem. Preuzmem fajl ali komp neće da ga otvori kako treba. Probao sam wordom, exelom i nisam uspeo. Ako neko zna šta je u pitanju neka mi pomogne.
PS:
Nikola Dragašević jedan od direktora NBS je pokazivao grafik kako su glasali guverneri ECB. Nažalost nisu dozvolili komentare pa ne mogu da postavim pitanje na kojoj adresi je pokupio informacije.
Sa ove stranice https://www.stlouisfed.org/fomcspeak/history-fomc-dissents može da se učita excel fajl iz koga se vidi kako su glasali članovi FED-a. Koliko znam, ništa slično ne postoji za ECB.
Ne znam šta je podloga za stav da su „ … ekonomije najbolje funkcionisale kada su kamate pomenutih C.B. bile na nivou 3% i da je povratak na taj nivo najbolji za sve“. U teoriji postoji koncept „neutralne kamatne stope“, ali ona nije univerzalna i nema jedne stope koja se može primeniti na sve ekonomije.
Za g. Katića,
Ponovo želim nešto da vas zamolim. Zanima me da li postoji sajt na kome se može pratiti kako su glasali članovi ECB u pogledu povećanja kamatnih stopa ili bar statistički prikaz ko je kako glasao ? Isto me zanima i za FED.
Ako znate molim vas da postavite link a ako ne onda ništa molim vas da ne gubite vreme oko toga.
Da malo prokomentarišem tekst,
Mislim da je ključno pitanje za države u razvoju koji nivo kamatnih stopa FED i ECB mogu da izdrže. G. Vidaković kaže da su ekonomije najbolje funkcionisale kada su kamate pomenutih C.B. bile na nivou 3% i da je povratak na taj nivo najbolji za sve. Nekako mi se čini da dobro procenjuje stvar , deluje mi da bi Srbija mogla izdržati ove stope uz uslov da dinamika porasta ne bude previše brza. Prava opasnost po države u razvoju je ako stope krenu preko ovih nivoa uz veću dinamiku porasta, tada bi retko ko mogao da izbegne bankrot. Međutim, opšte mišljenje na tržištu je da će ključne C.B. tolerisati malo povišenu inflaciju i da neće biti preteranog podizanja kamatnih stopa.
Pre neki dan smo imali konferenciju za štampu NBS (https://www.youtube.com/watch?v=1BF0teg-CMU&t=41s) Jorgovanka kaže: sve je u redu, stojimo dobro…….“Zer gut“ što bi rekli moji rođaci iz Švajcarsku.
Ovu konferenciju toplo preporučujem svima koji hoće da nauče nešto novo. Vrlo je edukativna. Ovo sam napisao ozbiljno, nisam se šalio, ne pamtim da sam ovoliko stvari zapisao u svesku kao kod ove konferencije.
За Бранка -Ниже у коментарима је линк за мој текст који је преведен на енглески. Превео га је портал Serbian daily.
Кратко и јасно. Сигуран сам да г. Катић разматра и друге детаље тренутне ситуације, непоменутих за сада због ограниченог формата. Нпр., ефекат економске кризе која тек почиње да се захуктава на даљи пораст неједнакости на Западу, после претходне фазе контролисаног уништења економије путем затварања. Поред поменутих мотива појефтињења државних дугова, наметнута инфлација и криза ће довести до даљег пораста сиромаштва и опште нестабилности: обриси Швабове визије „нећеш имати ништа и бићеш срећан“, јер ће се Велики Брат бринути за тебе (ако будеш послушан, наравно), се јасније разазнају. Попут Ивана К., мислим да би текст био занимљив и за енглеско говорно подручје. Нпр. сајт https://dailysceptic.org/ прима предлоге за пубикације, а објављује разумне коментаре на све облике тренутног тоталитаризма- п(л)андемију, „глобално загревање“, woke идеологију, чак и на тему Украјине.
За Византинца – Огроман број грађана западних држава је на ивици егзистенције и тоне све дубље, али њихова судбина никога не интересује. Отуда помињем да је реч о рату који елита води и против својих грађана. Чини се да они немају снаге да се организују како би извршили притисак на власт и да су инструменти репресије прилично јаки и да се издржљивост грађана стално тестира и анализира.
За Драгана Миодраговића – Можда се неки читаоци сећају мог залагања да Србија штампа свој новац и развојно га усмерава. Ово се мора радити пажљиво како се не би изазвао велики инфлаторни удар, и у том смислу штампање пре свега треба усмеравати на јачање понуде, не тражње. Наравно, страни саветници су против тога, али верујем да упркос ризицима, мислим ту и на бомбе, простор постоји. Верујем да је већи проблем што је домаћа економска елита „на страни“ иносаветника.
Улога долара се смањује али је то спор процес. Верујем да ће захваљујући последњим догађајима и снази Кине тај процес бити убрзан. Исто тако верујем и да ће САД и ЕУ учинити све да покушају да те процес успоре. Изазивање кризе о коме сам говорио у тексту је начин како се то успорава. Не треба заборавити да земље дужници и даље морају враћати кредите у доларима и еврима, а то значи додатни раст тражње за том врстом хартијом.
За Душана – Колумна је кратка форма и у њој се не може детаљно анализирати тако озбиљна тема каква је енергетска. Западне земље калкулишу да ће соларна енергија и атомска енергија бити ослонац енергетске трансформације. Верујем да је прича о зеленој енергији много више геостратешка него еколошка, и да је екологија само изговор да се зависност од фосилних горива минимизира, како би свет уместо од арапских и руских енергената нпр. све више зависио од „технолошке“ енергије чију технологију драже развијене земље. Бојим се да је реч о великој подвали.
Да је западњаке баш брига за екологију и климатске промене говори и то да ће се Европа вратити „привремено“ термоелектранама на угаљ како би амортизовале „руски“ удар. Такође, како је цена нафте а поготово гаса скочила, западне компаније планирају велике инвестиције у нова налазишта нафте и гаса. Или, да поновим, раст цена енергената је намерно изазван.
„Građani će se navići na visoke cene energije i počeće više da štede. Standard zapadnih porodica će dodatno opasti, ali u njihovim kućnim budžetima manji deo otpada na troškove energije i hrane nego što je to slučaj u ostatku sveta…“
Овде бих додао и да постоје грађани „са дна ланца исхране“ ако тако могу да се изразим, које ће ово значајно погодити, а они немају никаквог разумевања за проблеме и економетрику Немачне, Француске, Италије, Британије итд… Мигрантске заједнице су дошле по бољи живот и немају куд, већ да узму то. Потенцијална бомба, која може да систем докрајчи. Озбиљна тема за размишљање, на коју су ми указали наши исељеници и који увелико праве резервне поожаје.
\’Za razliku od razvijenih ekonomija koje mogu štampati novca koliko im treba, države u razvoju tu privilegiju nemaju.”
Шта би се десило кад би Шри Ланка и њој сличне државе одлучиле да саме штампају новац? Можда обојена револуција? Има ли шансе да више земаља то одлучи и да “светска полиција” то не може да исконтролише?
Додатно, колико је смањен утицај – значај долара на светском нивоу одлуком Русије да се енергенти плаћају у рубљама, односно да ли “дедоларизација” иде довољно брзо да угрози постојећи поредак?
П.С. Господине Катићу, хвала Вам што своје знање делите са нама и помажете да боље разумемо оно што неки настоје да замагле. Желим Вам добро здравље!
Поштовани господине Катићу,
у вашем тексту упитан је само један део и то онај који се односи на смање ценовног јаза измећу фосилних и „зелених“ енергената, што ствара услов за убрзавање процеса преласка на „зелену“ енергију. Наиме, „зелени“ агрегати и нове транспортне мреже праве се од 4 основна, за прoизводњу веома енергетски, па и сировински, веома захтевна елемента – бакар, алуминијум, цемент и челик. Ту је још неки проценат елемената базираних на производњи из угљоводоника, пре свега стаклопластика (пропелери) и уља за подмазивање. Уколико овде додамо и складиштење тако произведене енергије, онда су томе придружују литијум и кобалт. Повећањем цене базичних енергената, као и потребних сировина, повећава се и производна цена „зелених“ агрегата и изградње преносне мреже. Због ограничених капацитета за производњу наведених елемената, логично је, да због повећане потражње, цене додатно порасту услед немогућности довољне производње. Овоме вероватно ваља придружити и повећане трошкове производње због саме инфлације. Због тог је веома упитно да ли ће моћи да се смањи ценовни јаз или ће змија наставитi да јури свој реп.
[…] (Politika/Nebojša Katić’s blog) […]
За Јелену – Господин Шошкић говори о домаћим каматама, док је мој текст о каматама на доларе и евра. Такође, када говори о домаћим каматама, он говори о каматама 2013, не 2022.
A bivši guverner Šoškić kaže u intervjuu ,,Vremenu”(barem u delu koji je otvoren za nepretplatnike) da je kamatne stope trebalo spuštati još 2013.Ne razumem se nikako šta znači jedno ili drugo, ali zvuči kao da predlažete suprotna rešenja.https://www.vreme.com/vesti/dejan-soskic-inflacija-nece-pasti/
Моја прва помисао не текст је : можда би било веома добро превести га на стране језике.
Ово није никаква „дискретна“ сугестија, за њу не видим потребу, већ обавештење читаоца о његовим реакцијама на чланак.
Моја једина друга помисао након читања чланка била је следећа : Неспорно је да је анализа забрињавајућа… али, с друге стране, психолози ће нам рећи да су бриге контрапродуктивне, а бринути је погрешно и према православљу, … па се на крају човек осети дезоријентисано и тескобно.
Онда сам прешао на коментаре. Какво изненађење : скоро нико не помиње суочавање са конкретним проблемима који произилазе из анализе, него… „Која је улога Кине?“
Не пратим велике медије, можда је то фактор.
Други фактор може бити својеврсно бежање од личних проблема, путем бављења геополитиком.
…
Сугестија : Док је избегавање давања економских савета читаоцима етички исправно, посебно када постоји конфликт интереса, мој је утисак да се на овом блогу у том погледу помало претерује. Тако, избегава се и општа анализа економске ситуације обичног човека, становника Србије.
Али, можда се и таква анализа може сврстати у савете, можда. Или је можда она беспотребна, јер су Срби експерти за сналажење на темељу искуства из 1990их, итд.
За Ивана Грозног – Улога Кине у банкроту Шри Ланке је иста као и улога Јапана. Обе земље учествују са по 10% у спољном дугу Шри Ланаке. Наравно, не смета да се улога Кине преувелича и она прогласи за кључног кривца банкрота. Није тачно, али је у духу времена.
@N.Katić
“Ponoviću – sve što gledamo samo je ćorsokak globalnog ekonomskog sistema koji se održava na silu, neprekidnim stvaranjem haosa i stimulisanjem vojnih sukoba. Neko bi, daleko bilo, mogao pomisliti i da su ljudi postali velika smetnja novom preuređenju sveta i da se nekome čini da nas je previše.”
Mislim da bi ova rečenica trebala da bude uvod u svaki članak,tv-radio emisiju,vesti na portalima
Ne naglašava se prava pozadina dešavanja dovoljno….Previše je drveća pa je šuma nevidljiva.
Било би занимљиво када би г. Катић написао текст у коме би се извршило поређење економске ситуације у СФРЈ непосредно пред банкрот са садашњим стањем у Србији. Знам да околности никада нису исте, али многе ствари су сличне. Раст задужености, инфлација, енергетски шокови, спољнотрговински дефицит, повећање каматних стопа на Западу. Што се тиче банкротства Шри Ланке, каква је улога Кине у томе?
За Веру – Јаки купци могу да диктирају услове куповине и то увек иде у правцу снижавања цена. Али моја поента је да ЕУ купци енергената данас сами подижу цену онога што купују.
Једнострана одлука Русије да прекине снабдевање ЕУ енергентима била би додатни импулс русофобији и не би променила политику Запада према украјинском рату. При томе, био би то непотребан губитак прихода за Русију.
U dosadašnjoj istoriji nije viđeno da kupac diktira uslove kupovine, što sada radi zapadni svet.
Da li bi probleme rešilo da Rusija odbije da im prodaje energente?
Da li bi to ogolilo ovo kriminalno ponašanje?
Nebojša Katić – Ponoviću – sve što gledamo samo je ćorsokak globalnog ekonomskog sistema koji se održava na silu, neprekidnim stvaranjem haosa i stimulisanjem vojnih sukoba.Neko bi, daleko bilo, mogao pomisliti i da su ljudi postali velika smetnja novom preuređenju sveta i da se nekome čini da nas je previše.
Ваш закључак и анкете потврђују;
Док стопе наталитета у неким земљама заиста опадају, извештај УН-а о светској популацији за 2019 , најновије издање, процењује да би глобална популација могла да достигне 9,7 милијарди што би достигло максималну границу оптималне насељености до 2050. године, са 7,7 милијарди у 2019.
Али није наивно тврдити да пад наталитета током економске кризе, као што је Инсајдер раније известио .
Растући трошкови живота у САД, на пример, такође су подстакли многе новомиленијумске Американце да одлажу стварање потомства .
У случају Јапана , људи су кривили високе трошкове рађања деце, рестриктивну имиграциону политику и родну неједнакост за успорену популациону политику.
Многи људи су такође навели утицај пренасељености на животну средину као разлог да се уздрже од рађања деце. У 2019. представница Александрија Окасио-Кортез рекла је да те забринутости наводе неке да не желе да имају децу или да имају мање беба како би било мање оптерећења за животну средину.
За Владимира Милошевића – Кина није изазвала ову инфлацију, па је не може ни обуздати. Инфлација ће се вероватно смањивати, али је мала вероватноћа да се врати на ниво од 2% који је тобожњи циљ западних централних банака. Нагађам да је идеја да камате централних банака буду значајно испод нивоа номиналног раста БДП-а.
За Александра – Колико знам, Кинези не дају кредите за ликвидност, али нисам апсолутно сигуран. Кинези не желе да угроженим државама позајмљују новац којим би оне враћале кредите западним приватним кредиторима, а остале дужне Кини. Кина може помоћи репрограмирањем својих кредита, али не верујем да ће ићи даље од тога.
Што се кинеског раста тиче, процене се разликују, снижене су и крећу се у зони од 4,2% до 4,4%. Кине је очекивала раст од 5,5% за ову годину.
За Љиљану – Мислим да су Кинези аутентично забринути због ковида и мени се чинило као да се понашају по протоколу за биолошки напад. Превелике су економске штете које Кина трпи због затварања, а ни Кинези нису одушевљени овако драстичним мерама. Дакле, не мислим да симулирају.
Не верујем ни да Кина смањујући понуду својих роба то намерно ради како би повећала западне цене. То би само појачало трендове деглобализације и повратак западних компанија „кући“, а то Кини не одговора. Кинеска инфлација је нижа од западне и то поправља конкурентску позицију Кине, али подиже и трошкове сировина које Кина увози. Кини помаже што она вероватно мање плаћа руске енергенте него што то плаћа њена конкуренција. Ипак, мислим да Кини не одговарају ни политички ни економски потреси и да би јој још која година мира и стабилности добро дошла.
За ЕУ је битно да су елите нашле изговор и кривца за рецесију која би уследила и без рата у Украјини. Евро слаби у односу на долар, али ЕУ то и жели, без обзира што и то доприноси инфлацији. Мислим да је идеја да се пажња с економског терена стално преноси на политички и то ће јачати лудачке процесе.
Postovani g.Katicu,hvala Vam na jos jednoj sjajnoj analaizi.Pridruzio bih se koment..Ljiljani i zamolio bih Vas da osvetlite politiku Kine.Da li Kina uopste daje kredite/zajmove drugim drzavama za tekucu likvidnost i finansiranje budzetskog deficita?Ili samo finansura konkretne projekte(mostove,autoputeve …)gde se uposljavaju kineske fiirme.Ispada da Sri Lanka mora da moli MMF i Svetsku banku iako Kina ima znacajne interese u ovoj zemlji.Da li se zna koliko ce „zatvaranje „Sangaja i Pekinga uticati na kineski BDP?Cini mi se da jedino Kina moze da zaustavi ovo ludilo.Rusija,na zalost,ima sad precih briga.(Tu se slazem sa prof.Srdjom Trifkovicem koji misli da je predsednik Putin napravio veliku gresku ,ovakvim upadom u Ukrajinu….)
Kao i obično, odličan tekst sa pregršt tačnih zapažanja sa kojima je teško ne složiti se. Puna podrška za buduće tekstove, nadam se uz savete šta bi po Vama bilo dobro da Srbija radi, a i šta da radimo mi kao pojedinci.
Hvala gospodine Katicu na tekstu, koji, kao i uvek ima i literalnu vrednost osim strucne, ekonomske.
I ja mislim da ce zapadne elite ici na odrzavanje inflacije koliko god bud ebilo moguce. Verujem d aje blago povecanje stopa u USA smao propagandnog karaktera.
Zanimljivo gledište. Dakle cilj inflacije je da se smanje državni dugovi i omoguće nova zaduženja za zelenu tranziciju i vojsku? Praktično da kroz dominaciju dolara novi ciklus finansira ceo svet?
Ja sam ovo razumeo kao stagflaciju nalik 70-im godinama. Činjenica je da je i dalje nestašica svega na tržištu, od materijala do proizvoda i transporta, to zna svako ko radi. Arapski kartel proizvođača odbija da poveća proizvodnju nafte nakon problema sa ruskom naftom. U Kini koja mnogo toga proizvodi i dalje je na snazi očigledno nemoguča zero-covid politika (nije jasno zašto?). Emitovani novac tokom pandemije završio je zato na berzi i rekordno podigao cene deonica ali ne može da generiše rast.
Ako vas razumem vi ne očekujete da se inflacija smiri čak ni ako se Kina reši covid restrikcija i svetska proizvodnja i trgovina normalizuju? Neće li i zelena tranzicija generisati privredni rast? Idemo u novi ciklus pre-2008?
Hvala Gospodine Katiću na ovoj analizi i verujem da je zaista tako kako pišete. Kakva je po Vama uloga Kine u svemu tome? Meni se (vrlo laička procena) čini da Kina simulira preveliku zabrinutost pandemijom i zatvaranjima utiče takođe na porast inflacije (i to takve kakvu Zapad ipak ne može da kontroliše?). Da li Kini odgovara inflacija na Zapadu? Drugo, šta se dešava sa Evrom i Evropom? Koliko dugo oni mogu da podnesu ovakve ekonomsko-energetske sukobe?
Hvala.