U moru tekstova koje sam napisao, zaboravio sam da ukažem da je Srbija jedna od retkih država u Evropi koja nema radio stanicu klasične muzike koja bi svoj program emitovala bar 12 časova dnevno, ako ne i svih 24. Radio Beograd 3, i povremeno Radio Beograd 2, nisu dovoljni da se ovaj propust nadomesti. Žao mi je što muzička struka i šira kulturna javnost Srbije propuštaju da izvrše pritisak na vlast i da zatraže da se ovakva stanica osnuje.
TEME KOJE SAM PROPUSTIO DA POMENEM U SVOJIM TEKSTOVIMA (1) – o stanici klasične muzike
20/02/2023 od Nebojša Katić
Можда би се ова симфонија могла уклопити у идеју теме, а посебно последњи акт:https://www.youtube.com/watch?v=IUA_A-KwXU8
Овдје би се могло поставити и једно питање: да ли би нас већа изложеност класичној музици учинила бољим људима? Или, да ли можда код зрелијих личности имамо виши ниво тенденције да преферирамо класичну музику, да ли можда ова преференција указује на неке црте личности?
Ја сам се више почео занимати за класику негдје око 25. године, случајно. На радио нисам обраћао пажњу, то је више дошло преко размјена mp3 фајлова.
Касније, стицајем околности посјетио сам неколико манифестација и то је допринело да се интерес још продуби. Осјећао сам некако да инструментална музика више прија мом мозгу. Мислим да је једно од мојих првих упечатљивих искустава оставио Вагнеров Tannhäuser. Након тога сам се учланио у клубове опере и музичког удружења. У граду у коме сам живео, од 300к становника, седмично у сезони било је бар 5-10 манифестација, да ли опере, симфонијског концерта или нечег упоредивог. Ту сам примјетио да су се често изводила дјела мојих омиљених композитора – наравно, руских, а да су и сами извођачи чешће долазили из земаља источне Европе.
Цијене улазница нису биле занемариве, поготово за добра мјеста, али су и даље биле приступачне. Била су доступна чак и јефтина стојећа мјеста. Улазница је коштала можда мало више од биоскопске карте, или у рангу неколико пиви у кафани. То сам користио као аргумент покушавајући да наговорим познанике да се придруже на концертима. Мислим да нико од њих касније није развио интерес за класичну музику.
На концертима сам уочио да су већина гостију у сали били сиједи људи, многи су дјеловали и као аристократе и богаташи. Млађи су јако штрчали у том окружењу.
Мислим да у нашем српском окружењу би било корисно више радити на приступачности музике код младих и генерално музичком образовању, да буде аутентичније, приступачније, да се више цијени. СССР је својевремено био добар примјер у том погледу. У мом стандардном школовању не сјећам се ни једног корисног детаља из музичке наставе, а мислим да сам је похађао 5-6 година.
Вреди покушати. Не верујем да је прескупо, а власти би имале чиме да се похвале.
Мислим да је већи проблем што немамо државну новинску агенцију и међународни радио. Имали смо Танјуг; дат је у франшизу или како се то већ може оквалификовати. Угасили су Радио Југославију, која их је толико занимала да јој ни име нису променили.
Не знам где се странац може информисати о Србији на енглеском, друге језике да не спомињем. Мислим да само сајт Владе Србије има енглеску верзију.
Na temu klasične muzike sam umalo upao u onaj pominjani mod negativizma . Naravno, ukočio sam spoznavši ovaj fenomen posle dve tri napisane rečenice.
Ipak, bila mi je ambicija da pojasnim da smo napravili već ozbiljnu grešku na temu tehnologija koju verovatno nećemo moći da ispravimo.
Kao što sam na forumu već napisao, nama se desilo, mada je fenomen globalni negde manje negde više, da nekoliko tehnologija u poslednjih par decenija, posebno računari i internet, mlađe generacije (kod mobilnih tobčak seže ka nižim razredima osnovne škole) razumeju mnogo bolje, da ne upotrebim neku suroviju reč, od svojih roditelja. Ljudima srednjih generacija, kojim su pre svega bile namenjene ove tehnologije kako za posao tako i za zabavu i koji su morali da budu upoznati sa njima. A ove tehnologije su se ispostavile kao dvosekli mač, olakšavaju, ali i oduzimaju, otuđuju. Radio stanica klasične muzike su najbeningnija posledica, ali u svakom slučaju je i neki upitnik da li je budućnost ka kojoj idemo zaista bolja.
Treba znati da je globalni trend „Internet kill the radio waves“, pri čemu personalizovani i deljeni streaming servisi postaju zamena za klasične radio stanice koje i dalje žive, samo na Internetu, pri čemu trenutno etar više nije besplatan.
Svet ličnog izbora počinje da menja urednike radio stanica. Lično koristim Spotify gde sam na moje zadovoljstvo uspeo da iskopam neke interesantne aranžmane klasične muzike koje sam posedovao na gramofonskim pločama. Koliko god voleo onaj stari duh krckanja ploča, slušanja Dragstora i Hita 202, otkrivanja novih pesama slušanjem radiostanica… duh vremena je takav da nove tehnologije nude neke nove mogućnosti sa kojima treba biti upoznat i uzeti onaj deo koji nam odgovara.
Inače, sledeća žrtva za odstrel je televizija kao svojevrsna analogija onoj pesmi „Video Kill the Radio Star“.
Poštovani Ivane, BBC 3, od kad znam za sebe (sredovečan sam čovek), emituje klasičnu muziku i džez, makar onoliko koliko ja slušam. Ne sećam se da sam tamo čuo neki informativni program. O BBC-ju kao servisu javnog informisanja razmišljam kao o sredstvu propagande sklonom cenzuri za šta su Britanci maheri, mnogi pak sadržaji tog radija i televizije su vrlo zanimljivi, čak dragoceni. Važno je da znamo o čemu govorimo. Ja i to shvatam kao nekakav bon-ton. Inače, meni muzika pomaže upravo da se uhvatim u koštac sa teškim problemima, koje svaki živi stvor, a naravno i ljudsko društvo, ima.
Делим интензиван интерес за класичну музику и њену популаризацију. Делим интерес и за бон-тон. Али, ови предлози су напросто иритирајући.
Зашто?
НИЈЕ за веровати да човек који важи за „сурово“ хладнокрвног аналитичара, коме је Маркс најбољи тумач и водич кроз савремени свет, верује да би се свет оболелог друштвеног система побољао изолованим мерама и сфери културне надградње.
Те мере чак личе на постављање украса на гранама оболелог дрвета.
Није могуће да за било којег проницљивог човека, а камоли Катића, поента буде да буде државне радио станице на којој је у довољној мери заступљена класична музика.
То је као нека збрка где се могуће средство ставља на место циља.
Осим тога: стари, добри економиста који изузетно цени технократизам и експертизу, би свакако сматрао да су експерти маркетинга ти који су позвани да осмисле прави приступ промоцији. И да би та промоција свакако имала сличности са промоцијом сваког другог комерцијалног продукта намењеног широким масама…
А свако ко има појма о школском образовању, зна да је једна од његових главних одлика такозвана … преоптерећеност. И буквално свака фела хоће да се њен рад што више популаризује и цени, па тако музичари су за више часова музике, занатлије за часове заната, итд. То што се чује залагање за „само“ још један наставни предмет …. мени говори о катастрофалном степену егоцентризма предлагача.
…
Нормални активизам би имао као поенту да се класична музика *промовише*.
А ако се нешто промовише, човек и просечног ума, а не вашег натпросечног, би уочио да се то не може урадити тако што му се одређени простор „обезбеди“.
Одређени простор олакшава – избегавање. „Знам да је то канал за хип-хоп, па га никада не слушам.“ А, истовремено би тај простор лако постао својеврсни нови индијански резерват или концентрациони логор, за шта год хоћете да у њега ставите.
Лични пример : Бибисијев Радио 3 : Некад смо га слушали са великим занимањем, али временом је Бибиси постао оруђе у рукама оних који нам раде о глави, и квалитет је пропао. Годинама га не пратимо.
….
И све ово предлагање говори о одређеном стању ума код предлагача, стању ума који ми је познат из личног искуства. Треба се суочавати са тешким проблемима. Погледамо ли на историју задњих тридесетак година, она представља остваривање свих претходно највећих ,опасности’. Па, људи и даље живе. Поздрав
За Дејана – Хвала. Лепо и концизно сте објаснили моју поенту, па нема потребе да и ја то понављам.
Мислим да поента г. Катића није била да се класична музика не може наћи на интернет или „таласним“ радио станицама широм земљине кугле, знамо да може и то бесплатно, већ да нема државне радио станице у Србији на којој је у довољној мери заступљена класична музика.
Na kablovskoj mrezi koju imam placam i radio program.Imaju dva programa Classical Calm i Classical Great, 24/7.Nije dovoljno i placa se dodatno,ali eto…
@Dejan mislim da Dvestadvojku ne mogu privatizovati. Taj radio ipak ima malo širi kontekst od pomenutog i deo je RTS-a. Dakle finansije sigurno nisu problem. Kada je u pitanju izbor muzike, reklamiraju se kao beogradski radio. Beograd nije Beč, jer da jeste, verovatno bi puštali i klasiku.
Šalu na stranu, ako je zastupljenost klasične muzike na državnim radio i TV stanicama kriterijum, znajte da je RTS bolji od ostalih državnih medijskih kuća bivše SFRJ. Ono čega nema na RTS-u, a ima na HRT-u i RTV SLO na primer je vox populi: uključenje građana (telefonom npr.) u program koji se emituje uživo.
Zapravo postoji online streaming klasicne muzike, izmedju ostalog https://www.naxi.rs/classic
Plašim se, g. Katiću, da je problem dublji, kako se obično pokaže sa svim problemima u Srbiji. I sam sam ljubitelj radija i klasične muzike, ali siroti Radio Beograd jedva diše, tako da je teško očekivati da može da učini neku veću promenu u programima. Privatizacija Beograda 202 godinama visi u vazduhu (sluša se, eto parica od reklama, program će činiti tzv. plej-liste idiotske novomuzike), tako da je situacija poprilično crna i sa postojećim, nekmoli sa potencijalnim novim stanicama. Ali, u pravu ste. Dok ne zakukamo mi koji volimo radio (i rado ga se sećamo), posebno klasičnu muziku, nema ni šanse da se nešto promeni.
U pograničnim mestima domaće stanice nemaju domet pa ni Radio Beograd.
Zato naša zemlja ima celodnevne programe u vidu raznih rijalitija, što je u skladu sa sprovođenjem kretenizacije naroda.