Marta 2018, direktorka MMF-a posetila je Argentinu i bila ushićena reformama koje je sprovodila vlada Mauricija Makrija. Kristin Lagard je tom prilikom izjavila da su ekonomske reforme predsednika Makrija neverovatno uspešne. Samo tri meseca kasnije pokazalo se da je direktorka MMF-a spektakularno promašila u svojoj proceni stanja argentinske ekonomije.
Juna 2018. Argentina se našla na pragu bankrota i bila je prisiljena da zatraži pomoć MMF-a u visini od 50 milijardi dolara. Septembra iste godine paket pomoći je uvećan za dodatnih 7,1 milijardu. Ovaj finansijski paket, formalizovan kroz trogodišnji stend-baj aranžman, najveći je u dugoj istoriji MMF-a.
Do Makrijevog dolaska na vlast Argentina je pokušavala da vodi nezavisnu ekonomsku politiku boreći se protiv finansijskih lešinara koji su, uz pomoć njujorškog sudije Tomasa Griese, besramno čerečili Argentinu. (Priča je mučna i prekomplikovana da bi stala u ovu kolumnu.) U tom „suverenističkom“ periodu svetska finansijska tržišta su bila zatvorena za Argentinu. Država je kuburila sa inflacijom, pezos je bio pod stalnim pritiskom, ali Argentina je ostala na nogama i čak zabeležila solidne ekonomske rezultate. Naravno, Kristina Fernandez je rutinski kritikovana, lepljena joj je etiketa populiste, kako se to već rutinski radi sa onima koji bi da vode politiku koja nije u skladu sa interesima finansijskih i političkih moćnika.
Makri je na mesto predsednika Argentine došao decembra 2015, obećavši da će od Argentine napraviti „normalnu zemlju“, da će rešiti problem inflacije i stabilizovati pezos. Poslovna javnost i svetski finansijski centri bili su u ekstazi. Na čelo Argentine je došao reformista protržišne orijentacije, a protržišni reformisti su heroji novog vremena, pa čak i onda, kada im se kao Makriju, ime pojavi u čuvenim „panamskim papirima“.
Makri i njegov tim su od samog starta imali fantastične reformske ideje. Najveća od njih, sasvim bukvalno, bila je da Argentina već u aprilu 2016. obori svetski rekord u jednokratnom zaduživanju (za zemlje u razvoju). Prodajom dolarskih obveznice različitih ročnosti Argentina je u jednom danu povećala svoj spoljni dug za 16,5 milijardi dolara. Troškovi zaduživanja su bili ogromni i, u zavisnosti od ročnosti obveznica, kretali su se između 6,25 i osam procenata godišnje. Ali tu nije bio kraj – protržišni reformisti su odmah najavili da imaju još veću ideju i da će vrlo brzo pozajmiti dodatnih 30 milijardi dolara.
Iz ugla zdravog ekonomskog razuma ovi potezi su bili sumanuti, ali su uprkos tome naišli na opšte oduševljenje u svetskim finansijskim krugovima. Nije ni čudo. Ako se od Argentine mogu naplatiti tri do šest puta veće kamate nego od američke države, zar to nije razlog da se investitori raduju? Ako finansijski konsultanti mogu uzeti debele provizije koje uvek prate emitovanje obveznica na međunarodnom tržištu, zar to nije razlog da se svako suludo zaduživanje ohrabruje – što luđe, to bolje?
Dok su protržišni reformisti povlačili svoje reformističke poteze, argentinska ekonomija je srljala prema bankrotu. Inflacija je daleko prevazišla stope iz perioda Kristine Fernandez. U poslednjih 12 meseci inflacija je prešla 50 procenata, dok su kamatne stope na pezose u zoni od oko 70 procenata. Kada je Makri došao na vlast za dolar se moglo dobiti oko 10 pezosa, dok se danas može dobiti oko 44. Spoljni dug je povećan za oko 100 milijardi dolara. Argentinska država je danas, posle Venecuele, najrizičniji međunarodni dužnik. Nema nikakve dileme da su Makrijevi rezultati neuporedivo gori od rezultata Fernandezove, i da tu ne pomažu jeftini izgovori da su za sve krivi „oni pre nas“.
Argentinu čekaju novi predsednički izbori u oktobru ove godine. Ako ne bude osuđena za korupciju, stvarnu ili navodnu, i/ili ako joj se ne zabrani učešće na izborima u oktobru, Kristina Fernandez bi se ponovo mogla pojaviti na političkoj sceni, ovoga puta kao kandidat za potpredsednika. Ova najava je zabrinula svetske finansijere koji svom snagom i uticajem navijaju za Makrija. Kako je moguće da centri moći podržavaju čoveka koji je Argentinu doveo do bankrota?
Odgovor je jednostavan. Postoji strah da bi Fernandezova mogla odmah da stopira otplatu argentinskih dugova i zatraži njihov reprogram. Za razliku od nje, Makri bi verovatno pokušao da još koju godinu cedi Argentinu na radost kreditora, pa bi tek nakon toga zatražio reprogram do koga svakako mora doći.
Tobožnji protržišni reformisti koji zadužuju svoju zemlju i guraju je u čeljusti kreditora, uvek će imati snažnu podršku MMF-a i međunarodnih finansijera, uprkos pustoši koju iza sebe ostavljaju. Što je pustoš veća, to su aplauzi gromkiji – u Argentini, Rusiji ili Srbiji, svejedno.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Za Stefana – Pogledaću kada uhvatim malo vremena. Moguće je i da se radi o kreditima za projektno finansiranje, a da projekti kasne tako da kreditne linije nisu aktvirane. Hvala na komentaru.
Hvala na odgovoru G.Katiću
Moram reći da se podaci o zaduživanju koje sam izneo ne odnose na refinansiranje starih kredita novim,već se radi članu 3.B ,strana 7,budžeta Srbije za 2017,2018 i 2019 godinu, tj. o deviznim kreditima koje država uzima za finansiranje raznih projekata i programa na državnom nivou.Ta svota se od 2017 povećava za u proseku 50% na godišnjem nivou i prolazi prilično neprimećeno. Podaci su uzeti iz Zakona o budžetu R.Srbije za 2017,2018 i 2019 godinu u PDF formatu koji se mogu naći na sajtu parlamenta Srbije.
Za Stefana – Bio bih iznenađen da se manipuliše podacima o javnom dugu obzirom na važnost tih podataka za MMF. Statistika duga je sigurno varljiva kada je reč o koeficijentima zaduženosti o čemu sam pisao ovde: https://nkatic.wordpress.com/2017/09/13/javni-dug-i-statisticko-sludivanje-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-13-09-2017/
Cifre koje ste naveli možda znače nešto drugo – da će država uzeti nove kredite kako bi refinansirala stare. Dakle, tu možda nije reč o dodatnom zaduženju već samo o zameni kredita. Ovo samo nagađam. Uzgred, gde ste našli te podatke?
Što se deviznih rezervi tiče, u pravu ste. O tome sam pre dve godine pisao ovde: https://nkatic.wordpress.com/2017/05/24/o-deviznoj-tednja-i-nevelikim-deviznim-rezervama-objavljeno-u-dnevniku-politika-24-05-2017/
Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću
Imam za vas par pitanja.Od 2017 godine počinjem da uočavam sve veće anomalije u iznosima uzetih stranih kredita po raznim osnovma od strane države i onih prikazanih kroz podatke Uprave za javni dug.Srbija dramatično ubrzava tempo zaduživanja od 2017 i iako isključivo otplaćuje uzete kredite novim,njena zaduženost u evrima to uopšte ne odražava.
Naime,ako pogledamo budžet Srbije za 2017,2018 i 2019 godinu videće se da je Srbija po raznim osnovama budžetom Srbije za 2017 godinu predvidela uizimanje stranih kredita u vrednosti od 359 milijardi dinara( oko 3 milijarde evra), za 2018 to je 576 milijardi dinara( 4,9 milijardi evra) ,a za 2019 to je čak 832 milijarde dinara ( oko 7 milijardi evra).Rast tempa zaduživanja je od 50- 66% godišnje,što je više nego alarmantno.Medjutim podaci Uprave za javni dug pokazuju da je od kraja 2016 do danas ukupni dug smanjen za oko 1.7 milijardi evra.Jasno je vidljiv ogroman raskorak izmedju tih podataka i mislim da se vodi neka vrsta lažnog knjigovodstva unutar državnih organa.
Isto tako podaci o deviznim rezervama se prikazuju na način koji obmanjuje običnog čoveka.Devizne rezerve danas i 2012 su na nivou od oko 12 milijardi evra.Medjutim 2012 štednja gradjana je u toj sumi bila oko 7,5 milijardi evra ,a stvarne rezerve države oko 4.5 milijardi evra.Danas,štednja gradjana je oko 10 milijardi evra,a stvarne devizne rezerve oko 2 milijarde evra.Znači,devizne rezerve države su od 2012 smanjenje sa 4.5 na 2 milijarde evra.Medjutim državni organi devizne rezerve nastavljaju da prikazuju kao da su u celosti državne,što s obzirom na stepen zaduženosti i tempo novog zaduživanja može u trenutku kada taj kreditni mehur pukne dovesti do toga da država veliki deo te štednje iskoristi da vraća devizne dugove i stvori Staru deviznu štednju 2.
Savremeni Latinskoamerički Socijalizam – Roman Balvanović
Gane – Svaki put kada NBS otkupljuje devize, ona emituje dinare, a kada prodaje devize, ona poništava dinare. Dinare koje tako emituje, NBS uplaćuje prodavcu deviza, ko god to bio. Npr. država može pozajmiti devize od stranih kreditora, prodati ih na deviznom tržištu i tako doći do dinara za investicije. Ako devize kupuju npr. uvoznici, tada nema emisije, jer se sa računa uvoznika novac prenosi na račun države i novčana masa ne raste. Ako NBS otkupi devize od države, tada se emituje dodatni novac.
Ključno pitanje, a o tome sam pisao (https://nkatic.wordpress.com/2012/02/29/bauk-primarne-emisije-i-ugodno-inozaduzivanje/), glasi: Zašto se država ne zaduži kod NBS, već uzima novac kod ino kreditora, a NBS onda na bazi tog novca emituje dinare. Ili bolje, šta će posrednik u emisiji novca? Ovo pitanje međutim izaziva lupanje srca kod domaćih ekonomista. Moguće je da sledeću kolumnu još jednom posvetim toj temi, pod uslovom da se ne pojavi nešto aktuelnije. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Poznato je moje mišljenje o vama. Ako vi tako kažete – prihvatam da grešim….. Iskreno, čudi me da država ne kreira novac na bazi deviznog priliva. Evo, kratkog pitanja za vas: Da li bi država mogla štampati dinare na bazi deviznog priliva ????? Ako se to može raditi a ja mislim da bi trebalo da se radi pod obavezno možete li mi reći zašto se to ne radi. Ne verujem da je u pitanju samo MMF.
Srdačan pozdrav.
Socioploška vertikala
O mentalnom sklopu naroda kultura i religija
@Kum – primećuje
Ljudi sa juga…Cincari i drugi….Poseban je to mentalni sklop.
Кум даје лепу инспирацију за размишљање.
Ово време узнемирује и надахњује:
Песимиста мисли да је несавршеност друштва чињеница, док оптимиста овај тренутак сагледава као нормално стање процеса који прелази у нову фазу сивилизациског сазревања на емпирији и перманентно се одупире утопијском рефлексу.
Ако вам се овог трена учинило да је глобални развој нелогичан него иначе, да друштва постају заточеници патолошких социјалних форми, то је нормално. Све је уствари у реду, свет се развија у складу са својим различитим антрополошким матрицама. Кина се развија потпуно у скалду са њеним поимањем вредности, религија, образовања, идеологије.
Народи су различити – јер универзални човек у лику рационалног хомо економикуса не постоји. Људи нису једнаки – народи су различити – универзални човек не постоји. Америка је отеловљење архаичног и универзалног хомо сапиенса /људско исувише људско/ боље него иједна друга заједница на свету. Права тајна Америке је да се свету представља као једина будућност, док истовремено у себи носи дубоку противуречност. Америка нам пружа наду у напредак и истовремено материјалну срећу. Америка делује технолошки ултра-модерно, и друштвено архаично, насупрот руском политичком моделу. Америка, ЕУ и Јапан су као “неолиберална глобалистичка тројка” водили пројект који је између 1999-2015. доживео врхунац.Са нужним доласком Трампа на власт, Сједињене Америчке Државе видно напуштају глобалистички брод; социологија је победила економију. “Клинтонизам” је био амерички неолиберални империјални сан , ‘трампизам’ је национални.
Наше стање Комунистичког Титоизма је био само једна српска етапа или прелазна фаза ка ауторитарној демократији која тражи антрополошку матрицу прикључења новим савезима Русије и Кине.
После петог октобра престаје финкционисање старих институционалних шема, али не изграђију се до данас нове. Ми просто не знамо да конципирамо модел уређења прикладног нашој културној матрици.
Ауторитарна демократија функционише у земљама типа (Русија, Србија, Кина…).Она је хијерархијска моделована слично немачкој по принципу вертикалне демократије, али та се вертикална осигурава дисциплином, ауторитрана је и баштини – митске емоције! На место респекта и дисциплине код вертикалне демократије немаца, у Србији влада неписано правило да се власт воли или мрзи, да тај захтев не долази одозго – осим у епизодама великих историјских заноса случаја Милошевић, где он преузима одговорност да испуни жеље народа. – већ одоздо, из антрополошке матрице, из гласа народа.Ваљда то објашњава српску политичку сцену која стално тражи “чврсту руку”, док је истовремено не подноси…Овај тип ауторитарне демократије, је антрополошка матрица српске демократије је подељена на “ми” и “они” – освајање према вани, и морал и кохезија према унутра. Ми смо у перманентно ‘нармалоном’ политичком сукобу схватајући да је то нармално политичко стање.
Ове мисли су инспирисане квалитетним коментарима
Дали су то заблуде или наша истина, ето сам Бог зна. Будући догађаји ће кординисати кретање наше судбине.
Тарабића пророчанство је сувише метафорично.
Поздрав,
Za Ganeta – Ne bih da cepidlačim, ali … Monetarni agregati i statistika su najpouzdniji deo statističkog sistema jer ne bazirju na procenama, uzorcima itd. Baziraju na prometu i novčanim transakcijama koje se registruje preko računa banaka. Gotovinski promet u dinarima je takođe uključen u novčanu masu jer NBS zna koliko je dinara fizički štampala. Kroz monetarnu statistiku se vidi sve, pa i deo koji je otkupila NBS kroz repo operacije. Dakle, po četvrti put, tih 2 milijarde kreiranih dinara nema, nisu nigde skriveni i nisu završili u državnim investicijama. Državne investicije od oko 1.7 milijardi evra (u 2018.) finansirane su iz budžeta i nemaju veze sa emisijom o kojoj Vi govorite, tim pre što je budžet bio u suficitu. Narvno, ne smeta da Vaša vera bude jača od statistike. Hvala na komentru.
@Katic
Verovatno te prodaje izgledaju kao logican potez iz ugla vlasti koja ima instikt samoodrzanja.
Mozda ce Vucic ostati poslednji neoliberal u Evropi.
@Gane
Ljudi sa juga…Cincari i drugi….
Poseban je to mentalni sklop.Kazu da je Koca Popovic namerno namestio ono razorno bombardovanje Leskovca na kraju rata.
Mislite o tome…
Za g. Katića,
Mislim da je bilo kreiranja dinara na bazi deviznog priliva i da je veći deo sveže kreiranih dinara ipak otišao na javne investicije. Međutim to se ne vidi kroz novčanu masu zato što je NBS lako kontroliše kroz prevremeni otkup hartija od vrednosti ………
Click to access Statistika%20aukcije%2003.06.2019%20srpski.pdf
Mi u Srbiji nemamo stvarnu predstavu o monetarnim agregatima. Statistika je potpuno iskrivljena i ne pokazuje realno stanje…… Naši ljudi kada prime platu odmah trče u menjačnicu i dinare pretvaraju u evre ili CHF a zatim ih kriju po slamaricama ili zakopavaju u zemlju. Bio bih spreman da se kladim u veliku svotu novca da se u Srbij nalazi ogromna količina tezaurisanog novca sigurno ne manja od 15 milijardi evra……. U poslednje vreme je sve više popularna kupovina investicionog zlata koje se takođe zakopava u zemlju i čuva……… Veći deo platnog prometa kod nas je gotovinski i to u evrimai. Ljudi većinu međusobnih kupoprodajnih transakcija realizuju u evrima dok se u ugovorima fiktivno pišu dinari i to se radi u desetosturko manjim sumama…………. Sve ovo se radi i u transakcijama pravnih lica sa fizičkim licima kada su u pitanju kupovine polovnih automobila, aparata, uređaja itd…….. Takođe, sumnjam i da se ugovori pri kupoprodaji stanova realizuju u evrima a fiktivno se pišu manje sume dinara……..
Za Ganeta – Ako je NBS kreirala dinare otkupom deviza u iznosu od oko 2 milijarde evra, taj rast novčane mase bi negde morao biti vidljiv. To „negde“ je u monetarnim bilansima, a tamo se ne vidi. Ukupan rast dinarske novčane mase (M2) je npr. blago negativan kada se gledaju poslednji podaci maj-decembar. Ponavljam (treći put) da se stanje deviznih rezervi nije bitno povećalo – devize koje je NBS otkupila su verovatno potrošene na razduživanje države, u tom procesu je poništen deo novčane mase, tako da od nekakvih 2 milijarde svežeg novca nema ni govora.
Podsetiću Vas da je mobilni operater prodat Telenoru i najavljeno je da će se tako realizovati Dinkićev investicioni plan. Tako je bar bilo objašnjeno. Slutim da će se novi investicioni plan „realizovati“ npr. prodajom Telekoma ili EPS-a. Hvala na komentaru.
Gde su investicije SNS , povecana je beda (ironicno kroz zaposljavanje),ali logicno i jasno da funkcionerima bude dobro . Pronasao sam podatak (Ivanu je to vazno-nije sa Wiki) da je u Bojniku 72,72 % dobio jedan kandidat na predsednickim izborima 2017 .
Vucicev “ program “ je prepisan od Regana/Tacerke i razumljivo je -nije kadar da smisli ni lose ,novo sam . Antikomunizam je uvek najveci gde je zivot tezi,a to je neobjasnjivo . U Zagrebu i Berlinu je Ekstremna Levica dosta jaka,a sasvim se solidno zivi .
Zabraniti investiranja koja DONOSE ZARADE nize od prosecnih-spreciti bilosko,zdravstveno satiranje ljudi-iscrpljivanjem,izgladnjivanjem .
Dinkicevo-AveOve ekonomske iskonstrukcije treba krivicno goniti,procesuirati .
Za g. Katića,
Na ovom sajtu https://www.investing.com/currencies/eur-rsd možete primetiti da je evro pao jutros OKO 7h i 15 min. na 117,4000 a zatim je podignut na 117,9000 štampanjem (p’rodajom) dinara. Ako uzmete minutni grafik videćete da NBS silom diže evro na 117,9000…. Šiljci su na gore – to su sve intervencije NBS tj. kupovina evra od strane NBS.
Po meni NBS će ovo morati da radi još 2-3 godine najmanje i tu vidim prostor za relaksaciju budžeta tj. da deo novca ode na javne investicije……
Dve milijarde evra je razlika između kupljenih i prodatih evra tokom godine od strane NBS. NBS za toliko više kupuje evre nego što prodaje tokom jedne godine. Da nije toga dinar bi ojačao ko zna još za koliko…….. Nema sumnje da uvoznici takođe masovno kupuju evre ali i ovaj podatak koji sam izneo je egzaktan. Nema dana da ne prođe a da NBS ne kupi par miliona evra…..
Što se tiče vlasti one prodaju državne imovine pravdaju neefikasnošću državne svojine, frazom da je država loš vlasnik. Nikada nisam čuo u medijima da se prodaja imovine pravda investicijama.
Za Ganeta – Bojim se da grešite. Zato što je trgovinski bilans sve gori, CB ne mora kupovati devize jer devize otkupljuju uvoznici i tako smanjuju ponudu deviza. Zato što devize otkupljuju uvoznici, zato što država ima devizne obaveze prema inostranstvu, devizne rezerve sporo rastu uprkos prilivima po osnovu zaduživanja i ino investicija. Država može investirati na bazi viškova budžeta i-ili novog zaduživanja. Višak u budžetu je minimalan za ozbiljne investicije i zato ostaje samo novo ino zaduživanje, ili prodaja imovine. Slutim da bi neka nova, velika prodaja državne imovine mogla biti pravdana potrebom za tobože novim investicijama. Dakle, još jednom, država ne investira na bazi štampanog novca i to MMF i lokalni eksperti nikada ne bi dozvolili. Uzgred, gde ste videli da je NBS štampala 2 milijarde evra (u dinarskoj protivvrednosti)? Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Ali baš zato što je trgovinski bilans sve lošiji država mora štampati novac, kupovate evre i povećati obim javnih investicija….. Na to sam računao kada sam napisao da ima prostora za povećano javno investiranje. Država to mora uraditi jer bi loš trgovinski bilans u jednom trenutku slomio dinar……
Što se tiče deviznih rezervi – kako se to računa nema ni u Mikijevom zabavniku…. Neki računaju i zlato koje je demonetarizovano još 1976 godine, drugi ga ne računaju, neki računaju i specijalna prava vučenja, neki opet to osporavaju itd….. Prava papazjanija…… Ja se ne bih opterećivao deviznim rezervama, jednostavno vidi se da NBS štampa dinare u vrednosti od oko 2 milijarde evra godišnjei to je to……….
Kada sam pisao o lepom životu u Bojniku nisam mislio na to da neko može da se obogati……. To ne može u Bojniku…… ali da se lagodno zaradi prosečna srpska platica to već može….. Možete li zamisliti sledeće: odete da berete pečurke u junu i za par sati naberet 50 kg….. Vrganji veći od pola metra….. Divlje kupine u prethodnih 10 godina imale cenu od 100 – 350 din…… A kod nas ih možete brati na vagone…….. Iskopate 80cm zemlje a ono kulja voda pa napravite ribnjak, ne tre baju filteri, motori, ništa, bukvalno ništa, sve funkcioniše na prirodan pad……. Napraviću fotografije pa će svima biti jasnije na šta sam mislio……. Na Radan planini 100.000 izvora vode, voda sama izbija iz zemlje, za ribnjak ne treba ni da kopate. zemlju možete kupiti po ceni od 15-20 evra po aru…….
Za Ganeta – Devizne rezerve su od decembra 2018. do maja 2019. porasle za oko 393 milona evra i u maju 2019. su bile na nivou novembra 2018. Ponoviću još jednom – devizne rezerve nisu impresivne obzirom na visok priliv investicija i rast devizne štednje. Trgovinski bilans je sve lošiji i to je opasan trend. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Izneo sam zvanične podatke. Inače postoje portali koji dnevno prate kupoprodaju evra i dinara………
https://naslovi.net/cir/vesti/kurs-evra/
Kliknite na prvi naslov i videćete da je Srbija od početka 2019 godine kupila 1,085 milijardi evra a prodala 130 miliona evra…….
Nisam pisao o dobroj ekonomskoj politici. Samo sam želeo da vam ukažem da se ipak nešto radi i to je vidljivo u celoj Srbiji. Po mojim procenama država će morati da štampa novac u naredne 2-3 godine kako bi sprečila dalje jačanje dinara i tu mislim da postoji prostor za povećanje javnih investicija. Priču predsednika Vučića o 5-10 milijardi evra smatram realnom, nije u pitanju izborni trik. Čak mislim da će biti i više prostora za investiranje i da je on umereno oprezan u svojim procenama.
Iz mog sela su se ljudi većinom iselili u Beograd. Paradoks je da od 2006 godine mi imamo kanalizaciju (ostalo je još malo da se uradi u jednom delu sela) i svu infrastrukturu do nivoa da je sve asfaltirano, dok od ljudi koji su otišli u Beograd bukvalno, ali bukvalno niko nema kanalizaciju………..
Za mene je moje selo sada raj na zemlji. Mirno, tiho, nema gužve, fantastične prirode, sa rekom, jezerom na 12 km u blizini……….. Prebogato divljom kupinom, pečurkama, šipurkom, lekovitim travama….. Dušu dalo za intelektualni rad i mezetluk i uživanje.
Максимално се трудећи да се не укључујем у дискусију,иако редовно пратим блог,овога пута морам.Мислим да чињеница, да се на крају друге деценије 21.века,хвалимо тиме што смо асфалтирали неке улице,најсликовитије говори о томе колико је дубока наша криза.
Za Ganeta – Problem Latinske Amerike je što nije industrijski evoluirala i što je i dalje vezana za izvoz sirovina i poljoprivrednih proizvoda. (Ovde je samo Brazil napravio neke pomake.) Neoliberalizam je samo pomagao i „ohrabrio“ ih da ostanu na tom putu i da nikako ne razmišljaju o razvojnoj politici.
Što se ostatka Vašeg teksta tiče, sam ste ponovili ono o čemu ste več pisali. Ne razumem deo u vezi sa NBS, pa ne mogu da to komentarišem. Gde ste našli podatke koje ovde pominjete?
Primeri koje dajete za opštinu Bojnik su ohrabrujući, ali ne znam koliko su šire reprezentativni. I važnije, u logici stvari je da se uvek ponešto događa i popravlja. Bilo bi tužno da se nigde ništa ne radi i to bi verovatno bio jedinstven primer u istoriji modernih društava. Pitanje je koliko se efikasno radi, po kakvim cenama, po kakvim prioritetima i sl. Npr. u Beogradu se realizuju potpuno nepotrebi projekti, dok veliki broj prigradskih zajednica pliva u fekalijama, itd. Hvala na komentaru.
Za G. Katića,
Gledajući seriju Montevideo bog te video primetio sam da su Urugvaj nazivali Američkom Švajcarskom zbog izuzetno dinamičnog privrednog razvoja. Koliko sam video i Argentina je 1930-tih ekonomski stajala veoma dobro……. Međutim, nakon II svetskog rata u ovim državama vreme kao da je stalo……. Slede decenije stagnacije a negde sam čitao da je Argentina nakon II svetskog rata bankrotirala 20 puta. Bilo bi dobro da ste nam dublje približili stvarne uzroke ovakvog zaostajanja Južne Amerike……. Meni nije do kraja jasno šta se tu događa jer su oni stagnirali i pre primene neoliberalnog koncepta.
Što se tiče naše vlasti NBS je na bazi deviznog priliva štampala dinare u 2018 godini u vrednosti od oko 2 milijarde evra……. Država već štampa dinare na bazi deviznog priliva i radi se ozbiljnim sredstvima. To je omogućilo kupovinu deviza za devizne rezerve i povećanje nivoa javnih investicija. Efekti su vidljivi svuda u Srbiji. Vi danas nemate selo u kome se nešto ne radi. Navodio sam primer opštine Bojnik u kojoj su asffaltirane ulice u 5 sela plus jedna ulica u Bojniku a pre neki dan je država odobrila sredstva za još 3 sela – sve u svemu preko 20 km asfalta za jednu godinu……. Plus drugi objekti…… Ne kažem da imamo privredni razvoj ali mislim da se ne može reći da baš ništa nije urađeno……… Ne razumem kako to niko od ljudi na ovom forumu ne vidi ili možda ne želi da vidi.
Evo još jedne pikanterije iz empirije koja će vam možda biti interesantna. Leoni je sklopio ugovor sa Audijem i zaposliće još 1.500 ljudi. Njihovi agenti su bili u Bojniku i pokupili su gotovo sve slobodne mlade ljude sa tržišta rada. Međuitim, Leoni insistira da se ljudi odjave sa zavoda u Bojniku i prijave na zavod u Nišu (tj. Leoni će to izvesti za njih)…… Na ovaj način opština Bojnik neće dobiti ni dinar po osnovu poreza i doprinosa jer po našem zakonu porezi i doprinosi se uplaćuju u opštini prebivališta……. Znači ovi ljudi će biti fiktivno prijavljeni u Nišu zbog toga a živeće i dalje u Bojniku……. Pretpostavljam da investitori imaju slične dilove sa svim lokalnim samoupravama u većim mestima. Ovo je problem na koji inače lokalna samouprava u Bojniku ćuti jer su SNS kadrovi iz Niša jači od SNS kadrova iz Bojnika………… Ljudi prave karijere i odbijaju da se zameraju jačem od sebe.
Sta nam kaze struka?
@Nebojša Katić,
Vama Katići kao domaćinu i ostalim učesnicima čestitam na otvaranji ovako aktuelnih tema.
Samo kristalizacijom tema, koje kroz dijalog sazrevaju i dobijaju jasnu formu, možemo menjati paradigmu očaja u pozitivnom smeru.
Smatram da ovako kvalitetan blog zasližuje više kvalitetnih kometatora i da oslobode misao pa i ako grešimo, i to je ljucki.
Svima pozdrav,
Za Nebojšu Katića – Naravno, nisam ni mislio da nam za pokretanje investicija potrebno 100 % deviznih sredstava, nego su vaši odgovori na komentare ostalih učesnika na tu temu bili pomalo nespretno formulisani.
Interesanti su vam predlozi. Hvala na sažetom i informativnom odgovoru.
За Епистемологија – Заборавили сте да цитирате и другу реченицу, па ћу је зато поновити:“… не требају вам страна средства да би покренули инвестиције. Треба вам план, памет, и компетентни људи.“
Компетентни људи би прво поделили буџет на девизну и динарску компоненту и тада би видели да је огроман део инозадуживања непотребан. (Ово сам већ предлагао.) Компетентни људи би за сваку јавну инвестицију израчунали девизне потребе, и онда би видели да за њихово финсирање нису ни изблиза потребни 100% девизни кредити, поготово не ако домаћа предузећа изводе радове. Затим би се направила хијерархија пројеката где би предност имали пројекти са најмањом девизном компонентом. Овај приступ би смањио прилив девиза од кредита и динар би полако дошао на разуман ниво који стимулише извоз и дестимулише увоз. То би помогло домаћу индустрију и по том основу би се смањиле потребе за увозним робама и додатно се смањи девизни одлив. Затим бих забранио готовинске кредите и тиме ослободио део потенцијала за финансирање инвестиција, истовремено смањујући увоз. Издао бих еврообвезнице са нпр. 2 или 3% камате и понудио бих грађанима. Тиме бих дошао до девизе за покривање ино компоненте инвестиција. Итд. итд. Хвала на коментару.
iako sam citao nesto na plamenu od druga-bilo je zanimljivih stvari………treba reci da to sto se rasprodajom naziva (silna industrija i sve slicno) ,nije vredelo ni 80-ih a ni u slobino doba,i ne iz razloga koje je ivan naveo
-za ivana (inace sam i ja ljubitelj fizike…sheldon cooper je najveci)
ne zna se da li je misicaviji roger ili ovaj navedeni,a bil gejts ih je sve ‘sasio’
…frakfurtska ekipa filozofa je sa pravom marxov opus (po meni ranije preterano) poredila sa metodama ausvica,prinudom,slican stil/recnik
@Za Ganeta
Ovaj snimak u vezi jednog naseg sunarodnika koji zivi u Berlinu,ne pokriva pravu istinu.U Berlinu sam bio 4 puta,jer moj sin sa zenom je ziveo u Berlinu,a i cesto putuju za Berlin.U svakom slucaju radili su poslovno za kompanije,a i imaju svoje prijatelje u istom gradu,kao i u drugim Nemackim gradovima.Evo neka ministar nase policije naredi da se testiraju zaposleni po raznim ministarstvima i predsednistvu na koriscenje raznih opijata,(a licno sam video ispred jedne institucije pri sporednom ulazu u parkicu koji okruzuje doticnu instituciju na klupi 2 mladih poslovno obucenih i u trendu kako smrkaju drogu)!A imamo na sve strane i drogu,prostituciju,kriminal,razno razne klubove itd..,sto ne poricem da to nema i Berlin,Bratislava,Prag,Drezden,Lion,Pariz itd..,jer ne vidim u cemu je poenta pismo naseg zemljaka koji zivi u Berlinu.
Mozda bi trebalo da konkurise za novac i ostvari neki svoj projekat?
http://www.dijaspora.gov.rs/rezultati-konkursa-za-sufinansiranje-projekata-3/
Imam pitanje za vas g. Katiću,
„Поновићу, не требају вам страна средства да би покренули инвестиције. “
S obzirom da je Srbija poslednjih 20 godina temeljno uništila bazičnu industriju, te potom mašinogradnju i pozatvarala mnoga preduzeća iz prerađivačkih delatnosti, svaka šira skala investicija povlači, preko input-output matrice intermedijalnih komponenti, uvoz raznih materijala, opreme, mašina, nafte, goriva itd., kako nam onda nisu potrebne strane valute za uvoz svega toga?
@Vladimir Dž – Realne veza između kvantne fizike i ekonomije nema.
Tačno, ali tu nam nepograšivo pomaže kompleksan račun samim tim što sve imaginarne, incidente koji će se dogoditi anulira, pa ih dekoherentno prevodi u realno iskazano stanje procesa. Ovo nam sugeriše Gudštajnova teorema. Ovo se čini nemogućim ali je istinito. Matematička indukcija nam omogućava da prevaziđemo nedokazive, imaginarne, postupke koje ne možemo ukalupiti u skup pravila.
I ovde ste u prvu – U derivat ulazi i jako obimna pravna građa.
Na osnovu iskazanig dinamičkih procesa koji predviđaju objektivne događaje uz otklanjanje belog šuma ili nejsanih ishoda,koji su u većini sličajeva neizbežni. Sve je ostalo stvar stroge zakonske regulative.
E ovo je poluistina – Znači fizičari su tu da samo konvertuju jezikom kojim se služe neka ekonomska vratolomija. Oni tu obavljaju uslugu konvertovanja.
Vratolomija, je samo tolerisan poremećaj, umrljan belim šumom deterministički proces, koji kvantni fizičari izvežbanom intuicijom stečenom na nivou subatomskih neizračunljivih procesa, po Hajnzerbergeovom principu,mogu da svrstaju u atraktoraki prepoznatljive forme.
@Gane
Za Ivana,
Ne to….. To je na mišiće. …..
Pa Gane bre, kako drugačije nego na mišiće? jer ako ne koristimo mišiće atrofiramo.Mislim da je Marks otkrio višak vrednosti, a to znači da jedino fizički rad koji je ugrađen u proizvod ima merenu novčanu vrednost. Pa kad ne bi imalo novostvorene vrednosti ne bi imalo ni proizvoda ni trgovine sa tim proizvodima, ni zdravog novca itd.
Lep reimer je Đoković. Koliko on prolije znoja, pohaba mišića i živaca, sve pod kontrolom kompjuterski bistre pameti, da bi pobedio i bio broj 1. Ali to je adekvatno plaćeno jer se vrednuje na svetskoj rang listi.
Rad je osnovni životni princip od kamenog doba pa do kraja civilizacije i on je nezamenljiv, on jedini funkcionalno oslobađa nas od zavisti raznih usrećitalja na brzaka.Pa zar marksisti nisu skovali jenu od najlepših parola? – RAD JE STVORIO ČOVEKA – . To podrazumeva da fizičkim radom razvijaš kompletnu ličnost, um i telo. A još ako se koristi mozak, onda se oplemenjuje i duša. Ta rezultanta je Darvinov evolutivni čovek. A religija to krsti bogougodnim življenjem. Kod nas Srba takav čovek se zove domaćin. E ta Srbija ima budućnost. Ovu drugu, modernističku, stranu naše narodne ličnosti ne kometarišem jer bi …
@Ivan
Kako postojeci ekonomski sistemi funkcionisu?
Pa na bazi nekakvih uverenja,ideja,dogmi.Slicno religijskim sistemima.
Koliko kvantna fizika pomaze popovima,malo vise ce pomoci ekonomistima.
Tamo gde je covek u centru,tu je dimenzija duha primarna,iako mozda tako ne izgleda na prvi pogled.
Negde sam procitao da po Tojnbiju moramo koristiti „jezik mitologije“ da bi smo razumeli istoriju,kulturu,drustvo…Pa samim tim i ekonomske sisteme.
Spengler je pisao da prirodu „saznajemo“ i tu vaze vrednosti tacno i netacno a istoriju koju covek tvori „sagledavamo“ i tu vaze vrednosti plitko i duboko.
Za Ivana,
Ne to….. To je na mišiće. ….. Samo ako mi ljudi dozvole da slikam i snimim, mislim da ćete biti šokirani kad vidite šta sve našem čoveku može pasti na pamet i koliko je naša država bogata a potencijal gotovo neiskorišćen. Nije u redu da snimam bez dozvole i objavljujem na jutjubu, zato mora da se sačeka.
Specijalno za Kuma,
Realne veza između kvantne fizike i ekonomije nema.
Veza o kojoj javnost priča je uspostavljena onda kad su ekonomski alhemičari počeli da pakuju razne hartije od vrednosti u takozvane derivate. Za takvo pakovanje su im potrebni jako kompleksni matematički modeli. Pronašli su da bi im tenzorski račun idealno poslužio toj svrsi.
Ljudi koji su se najviše bavili takvim računom su bili kvantni mehaničari. Njih su pozvali u pomoć da im matematičku opišu to što berzanski hoštapleraj želi.
Po meni, cilj ovog je da se napiše jednim jako kompleksnim rečnikom hartija od vrednosti tako da ga što manji broj razume te da mu se samim tim digne cena u nebesa. U derivat ulazi i jako obimna pravna građa.
Znači fizičari su tu da samo konvertuju jezikom kojim se služe neka ekonomska vratolomija. Oni tu obavljaju uslugu konvertovanja.
@ Gane – Poznajem mnogo ljudi koji lepo žive iako nemaju nikakvu platu……
Evo Gane da i ja priložim jedan primer.
http://infoliga.rs/2019/06/24/bez-dana-radnog-staza-stvorio-bogastvo-za-zivota-ima-samo-jos-jednu-zelju/
Pozdrav,
За Ганета – Мислим да грешите. Шпекулативни приливи, када их има, долазе и одлазе муњевито и не могу се користити за инвестиције које су по себи дугорочне. При томе, колико сам могао да видим по обиму репо операција, не изгледа да је Србија томе изложена, поготово не као до 2008. Поновићу, не требају вам страна средства да би покренули инвестиције. Треба вам план, памет, и компетентни људи. Хвала на коментару.
@ epistemologija
Мeне интересује веза између квантене физике и модерене економске теорије.Сматрам да она негде у дубини има заједничку фазну форму.
Како постојећи економски системи заиста функционишу?
Ако квантни принцип двојног књиговодства националног и мeђународног плаћања функционише комплексно, по принципу преплетености, односно изајамне зависности, као што је то изражено на квантном нивоу међучестичне сихроницетске међузависности.Онде мора постојати дубоко скривена аналогија између квантног парадокса два прореза и квантног двојног књиговодства.
Ако скривена каузална веза постоји онда је статистика непотребна. Довољан је комплексни рачун расподеле вероватноћа.
Мислим да би се на овај начин уклонио недостатак емпирије. Ово би био, логичко-концептуални темељи или практично-конкретна примена истих формалних принципа, двоструког књиговодства вођеног од стране банака као квантни бројчани облик информације који изражава било који производни резултат.
Економско-финансијска криза која је тренутно предмет интензивних напора да се нађе излаз, може се превазићи само ако се утврде њени структурни узроци,који леже у националним и међународним плаћањима. Мере које су до сада предлагане на покушаје сузбијања кризног ширења, остају без успеха. Међутим, постоји много оправданија потреба да се постави дијагноза која би, идентификовала основне узроке, омогућила превентивно деловање, чиме би се идентификовао њен настанак. То је оно што се може очекивати од анализе квантне макроекономије двојног књиговотства, која, осим што графички сликовито показује структуру кризе, мери и квант степена поремећаја на тржишту.
Анализе квантних система двојних, националних и међународних плаћања, омогућио би да се криза сликовито наслути. пре него што се погорша до те мере да се социјалне тензије ескалирају у спиралу насиља са далекосежним и потенцијално врло турбулентним импликацијама.
Za g. Katića,
Pisao sam o špekulativnom prilivu deviza u Srbiju u naredne 2-3 godine i šansi da se taj novac iskoristi za kreiranje investicionog potencijala.Ubeđen sam da država ne sme dozvoliti dalje jačanje dinara i da će na ovaj ili onaj način dramatično povećati obim javnih investicija. Kada bude objavljen konkretni investicioni plan imaćemo više materijala za komentarisanje. Želim vam prijatan odmor.
Za ostale,
Da bi vam poslao slike i video snimke koje sam obećao moram ih objaviti na jutjubu a onda postaviti linkove na ovom sajtu…….. Morate znati da ja ne želim slikati objekte bez dozvole vlasnika. ako ljudi budu dozvolili da snimim šta rade onda će biti snimaka. Poznajem mnogo ljudi koji lepo žive iako nemaju nikakvu platu tako da mislim da neće svi odbiti da se vidi čime se bave…… Mislim da će materijali biti vrlo edukartivni i da će pametan čovek imati šta da vidi i nauči.
Za Ivana – Modern Monetary Theory (MMT) se bazira na čartalističkom shvatanju postanku novca i na neutemeljenoj kauzalnoj vezi između budžetskog deficita i privatne štednje sastavljenoj od zadržanih profita i štednje domaćinstava, to jest, po njima povećano trošenje vlade, naštampavanjem para, stvara dohodak i pomenute dve makroekonomske kategorije štednje.
MMT danas zagovaraju levičarski krugovi i radikalno krilo američke Demokratske stranke, a najeminentnija je među njima je Stephanie Kelton, savetnica Berni Sandersa u njegovoj kampanji za predsedničke izbore 2016. godine.
Za temeljnu kritiku makroekonomskog modela MMT-ijevaca sa stanovišta marksističke ekonomske teorije pogledati članak Micheala Robertsa:
https://thenextrecession.wordpress.com/2019/03/03/macro-modelling-mmt/
A za temeljnu eksplikaciju MMT-a i njegove veze sa čartalističkim shvatanjem prirode i nastanka novca, te potom detaljnu kritiku ove pozicije, videti serijal članaka, takođe Michael Robertsa:
1) https://thenextrecession.wordpress.com/2019/01/28/modern-monetary-theory-part-1-chartalism-and-marx/
2) https://thenextrecession.wordpress.com/2019/02/03/mmt-2-the-tricks-of-circulation/
3) https://thenextrecession.wordpress.com/2019/02/05/mmt-3-a-backstop-to-capitalism/
Što se tiče Gligorova, pisao je članak za nekoga ko već razume o čemu je reč, za laike je potpuno nerazumljiv.
Za Ganeta – Trebalo bi mi puno vremena da komentarišem ono što ste napisali. Na odmoru sam, pa to nije idealan milje za tu vrstu pisanja, te ću biti kratak. Prvo, ukupne devizne rezerve su oko 13.4 milijarde evra. One bi bile visoke, da devizna štednja nije oko 10 milijardi. Otuda, bilo bi krajnje opasno da se devizne rezerve troše. Za investicioni ciklus nisu potrebne devize, potrebni su pre svega dinari, a Srbija nema kreditni mehanizam kojim može da generiše dinare za investicije. Jedini način je da se stalno uzimaju devizni krediti, da se zatim strancima daje da rade puteve i da se tako država stalno zadužuje bez velike potrebe. To je put bez nade. Što se najava i obećanja vlasti tiče, rekao bih, najmekše što se može, da im fali kredibilitet. Hvala na komentaru.
Za Ivana – Nova monetarna teorija je poslednjih godina dosta popularna, ali je tema previše komplikovana za komentare. Ključno je da i ona polazi od toga da poslovne banke, a ne centralne banke danas kreiraju novac, i da bi to trebalo promeniti. Hvala na komentaru.
Za Milana Pešića – Na javnoj sceni nema previše apetita za konstruktivnu debatu, što je velika šteta. Na blogu, u rubrici „Kritika mojih tekstova“, možete naći neke od polemika sa ekonomistima koje ste pomenuli, ali nisam siguran koliko je to čitljivo. Hvala na komentaru.
Za Kuma,
Ne mogu da verujem da me ne razumete…….. Ne radi se o modelu primarne emisije koji zastupa g. Katić već se radi o moranju da se spreči dalje jačanje dinara……. Makroekonomske okolnosti u svetu su takve da će Srbija imati špekulativni priliv deviza još 2-3 godine ali da zbog ubitačnog deficita mora sprečiti dalje jačanje dinara. U tom smislu povećanje obima javnih investicija ne samo da je realno i izvodljivo već je i neophodno da se uradi.
Svako treba da izabere svoju sreću. Moram ipak napisati da sam razočaran vašim stavom. Da sam na vašem mestu ni sekundu se ne bih razmišljao, ponavljam ni sekundu ostao bih u Srbiji baš zbog dece. Po meni poljoprivreda je ubedljivo najperspektivnija i najsigurnija delatnost koja se u ovom trenutku može izabrati za decu…………
Mislim, da je sada pravi trenujtak za ulazak u agro biznis. Vrlo brzo već za par godina može biti kasno, i da hoćete može se desiti da više nećete moći da uđete. Vi već sada imate razrađen biznis………..i to menjati za upišanu Nemačku……. ne znam šta da kažem………Ekonomska slika Nemačke je lažna, berze ne pokazuju pravu vrednost privrede a monetarni sistem je kontaminiran do mere nakon koje se više ne može popraviti. Finansijski slom Nemačke je neminovan a kada do toga dođe može se desiti da investitori otpočnu proces prebacivanja aktive u realna dobra. Tipujem na zemlju čija bi cena u samim počecima krize mogla skočiti u nebo. Poslušajte starog berzanskog špekulanta i razmislite malo o ovome.
Ovim završavam bilo kakvu diskusiju na ovom forumu. Ograničiću se u budućnosti samo na stvari koje mi nisu jasne i na postavljanje pitanja onima koji su poznavaoci nekih oblasti bolje od mene….. Sve što sam napisao bilo je dobronamerno.
Srdačan pozdrav svima i svako dobro.
Za gospodina Katića i ostale
moderne teorije monetarne politike
http://www.novimagazin.rs/stav/vladimir-gligorov-moderna-monetarna-teorija
Molim Vas prokomentarišite ovaj tekst gospodina Gligorova.
Ja se suzdržavam da ga kometarišem jer je to za mene valiki zalogaj.
A slutim da se iza brda javljaju dve mogućnosti razrešenja krize.
Možda grešim ali intuicija ponekad može biti nepogršiva.
@ Gane
Mislio sam na ovaj Katicev tekst:
https://nkatic.wordpress.com/2012/02/17/beznade-bespuce-i-moguci-izlaz/
Ali se prebacih na drugi koji je takodje korisno procitali.
U svakom slucaju,niste bili suvise „plasticni“ i detaljni u opisu tog famoznog mehanizma kreiranja novca za finansiranje investicija.
Moram da kazem da su moje predstave o buducnosti ove zemlje prilicno pesimisticne.
Ovih dana se prvi put ozbiljno razmisljam da pokusam da napustim Srbiju.U tom pravcu me tera razmisljanje o buducnosti dece.
Nemacka je u ovom trenutku jedina izgledna destinacija,jer posedujem kvalifikacije i radno iskustvo u jednoj ozbiljnoj industriji,ali nemacki (za sada) ne znam.
u intervjuu ste rekli da telekom ne bi trebalo da povlaci dividende vec da reinvestira-zvuci logicno,pametno
….ali,ipak je njima cilj da se sto pre pojede sve to,dokrajci kompanija kako bi imali razloga za prodaju u buducnosti (sav onaj arsenal argumenata o reliktu proslosti bi ovde docekan sa ovacijama).
telekom bi bio i jaci da nisu finansirali prenose svih champions league,premier league i tako pomogli svoje tv,a samim tim i marketinske agencije koje su preprodavale reklame
Za Kuma i ostale,
Nije predizborni trik. Pročitajte moj komentar pažljivije. Mislim da sam vrlo plastično objasnio kako će država kreirati investicioni potencijal.
Za gospodina Katića
U komentaru ispod stavili ste link za Vaš intervju kod Ljubice Gojgić. Ovaj Vaš intervju mi je nekako promakao, te Vam se sad zahvaljujem na ovom linku, vrlo sam ga pažljivo odgledao.
U nekom trenutku voditeljka spominje Danicu Popović. To me je nagnalo da se zapitam, da li je ikada postojala mogućnost nekakve javne debate o ključnim pitanjima između Vas i zastupnika slobodnog tržišta poput Danice Popović, njenog supruga Borisa Begovića, Ljubomira Madžara i ostalih? Da li je možda nekada nekom novinaru palo na pamet da organizuje emisiju u kojoj bi suočio Vaša mišljenja? Siguran sam da bismo mi, pratioci Vašeg bloga sa velikom pažnjom takvu emisiju propratili
Inače, pomenuta mi je posebno ostala u sećanju kada je u jednom od svojih tekstova u Politici napisala kako su gubici Zastave u Jugoslaviji bili toliko veliki, da je državi bilo pametnije i jeftinije da je taj novac trošila na subvencije za kupovinu automobila od drugih proizvođača (stranih, jelte) umesto što je pokušavala da održi sopstvenu domaću proizvodnju
Da,ili da „digne“ desetak milijardi iz deviznih rezervi?….E,to bi tek bilo veselo.
@ Gane
Pa bilo bi dobro da se bar g. Katic izjasni.
Nisam cuo da Vucic kaze odakle ce uzeti tih 10 milijardi evra.Hoce li to biti krediti od komercijalnih banaka?Krediti od MMF-a,Svetske banke?Krediti iz ogromnih kineskih fondova?
Nekakve obveznice tipa „MEFO bills“?
U vezi toga je i Katic pisao:
https://nkatic.wordpress.com/2012/02/29/bauk-primarne-emisije-i-ugodno-inozaduzivanje/
Ili kreativni predsednik republike ima neke druge ideje na umu.
Mozda ce biti da je ovaj investicioni ciklus u funkciji izbora na prolece iduce godine,pa je potrebna jedna nova i jos neispricana prica.
Za Gošu,
Kada sam napisao srpska preduzeća mislio sam na sva naša veća preduzeća bez obzira na strukturu vlasništva – znači preduzeća i domaćih i stranih vlasnika………. U istoriji ekonomije je poznat slučaj kada se uzima kredit tamo gde je referentna kamatna stopa niska a zatim novac prebaci u valutu države gde je referentna kamatna stopa veća. PRIMER: Već 40 godina Investitori se zadužuju u japanskim jenima a zatim novac prebacuju u skandinavske krune (Norveška, Švedska, Danska)…….. Nešto slično tome se danas dešava sa dinarom zbog više referentne kamatne stope se igra na dinar. Situacija je čista i NBS može štampati novac bez straha od inflacije jer novac pronalazi pokriće u evrima a od sada i u javnim investicijama……… Ne trebate sumnjati u mene – godinama sam na finansijskim tržištima, opisao sam ono što se stvarno radi. Još jednom podvlačim ideja predsednika Vučića je realna i ostvariva.
Znam da vam Vučićeva izjava deluje kao prevara ali nije prevara, zaista je izvodljivo da se uradi ono što predlaže. Novca ima i proces kreiranja investicionog potencijala mislim da sam plastično prikazao.
Evo, g. Katić ako hoće može da se izjasni o mom komentaru. Smatram ga njkredibilnijim ekonomistom na svetu i neću se ljutiti šta god da napiše. Iskreno, čudim se da nije pozdravio izjavu predsednika Vučića. Glupo je da se dozvoli da dinar dalje jača. Po meni treba ući u investicioni ciklus i popraviti infrastrukturu po gotovu u manjim mestima. To sada može da se uradi, kasnije kada ECB digne referentnu kamatnu stopu bićei vrlo teško izvodljivo.
1) Srpska preduzeća se zadužuju u inostranstvu i unose evre u Srbiju.(Kod koga se zaduzuju u inostranstvu)?
2) Berzanski špekulanti uzimaju kredite u inostranstvu, unose evre u Srbiju menjaju ih za dinar a zatim dinare plasiraju u REPO operacijama centralne banke.(Kod koga se berzansji spekulanti zaduzuju u inistranstvu)?
3) Obim stranih investicija nikada u istoriji Srbije nije bio veći.(Jel ste videli ugovore o velikim investicijama stranih investitora u Srbiji,ako jeste,jel su to strani investitori objavili na transparentan nacin)?
4) Ima i mnogo drugih faktora koji utiču na jačanje dinara ali mislim da je pametnim ljudima sasvim dovoljno da shvate o čemu se radi.(Da sacekamo i vidimo misljenje od strane G.Katica,a i po ostalim tackama koje ste naveli).
Za Gošu,
Povodom vašeg linka o Investicionom planu……. Ovo nije iluzija…….Srbija već sada gradi infrastrukturu gotovo u svakom selu. Država je u stanju da poveća obim javnih investicija i infrastruktura će se izgrađivati u narednom periodu kao nikada do sada. Evo odakle novac:
– ECB drži referentnu kamatnu stopu na 0% a nedavno je Rojters objavio da se razmatra dodatno smanjenje i ulazak u negativnu zonu.
Posledice ove politike su sledeće:
1) Srpska preduzeća se zadužuju u inostranstvu i unose evre u Srbiju.
2) Berzanski špekulanti uzimaju kredite u inostranstvu, unose evre u Srbiju menjaju ih za dinar a zatim dinare plasiraju u REPO operacijama centralne banke.
3) Obim stranih investicija nikada u istoriji Srbije nije bio veći.
4) Ima i mnogo drugih faktora koji utiču na jačanje dinara ali mislim da je pametnim ljudima sasvim dovoljno da shvate o čemu se radi.
Iz svega ovoga proizilazi veliki obim ponude evra na srpskom finansijskom tržištu što jača dinar. Posledica jakog dinara je:
Veliki deficit u spoljnoj trgovini – uvoz je mnogo veći od izvoza i taj deficit raste po godišnjoj stopi od 30-40%. Trenutno je na oko 6 milijardi evra……. Ova razlika između uvoza i izvoza se mora platiti u evrima koje država ne može da štampa i preti da u jednom trenutku slomi dinar…. Da se to ne bi desilo država mora da štampa dinare i kupuje evro. u 2018 godini je NBS štampala dinara u vrednosti od oko 2 milijarde evra. To je uzrokovalo porast deviznih rezervi Srbije na 11 milijardi evra po oficijelnim statističkim podacima dok po prof. Slobodanu Komazecu devizne rezerve dosežu 15 milijardi evra. Za našu državu je ovaj nivo sasvim dovoljan i postavlja se pitanje zašto držati ovoliki sterilni novac ????? Po meni je u investicioni ciklus trebalo krenuti mnogo ranije.
S obzirom na situaciju u EU, Srbija će biti prinuđena da štampanjem novca brani EVRO još najmanje 2-3 godine. Jedan od načina da se spreči dalje jačanje dinara je i povećanje obima javnih investicija. Znači, sve što je predsednik Vučić obećao je realno i izvodljivo…….. Samo velika ekonomska kriza sličana onoj iz 2008 godine može zaustaviti investicioni ciklus o kome je govorio predsednik,…… samo to i ništa više…… pošto ECB i FED neće podizati referentne kamatne stope još neko vreme.
Potpuno sam ekonomski nezavisan od sistema, nisam pristalica političkog ekstambišmenta u Srbiji i nemam nikakav lični interes da ovo pišem. Samo želim da objasnim stvari da bi ste znali o čemu se radi.
@Gosa – Možda nisi primetio ali na ovom blogu postoji posebno mesto gde ljudi pišu van postavljenih tema. To ti je Forum 2019.
Jos samo sto ne potece Srbijom med i mleko?Pa zbog cega nam odlaze ljudi u svet?
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3566889/srpsko-rudarstvo-u-ekspanziji–potvrda-i-od-svedjana.html
Evo uskoro ce otvoriti i fabriku baterija u Srbiji?
https://northvolt.com/
Italijani preduzetnici vole Srbiju?
https://www.blic.rs/biznis/vesti/intervju-djordo-markedani-predsednik-komore-italijansko-srpskih-privrednika-za-blic/mll63ff
@Za G.Katica
Intervju Vas dat za RTV,je vrlo tacan i precizan.Samo bi dodao da Unija Poslodavaca Srbije i Privredne Komore Srbije su veliki pomocnici da se takva kakvu ste i Vi opisali privredno/ekonomska politika vodi u Srbiji.Mislim i bicu direktan da deci i unucima jos iz doba samoupravljanja,bez iole malo znanja i iskustva rada iz zapadnih zemalja,a koji su rasporedjeni svuda u administraciji,ministarstvima,znacajnim agencijama,drzavnim institucijama itd..,ali i finansiranim,sufinansiranim itd..,iz drzavne kase potpomazubtako suludno i van pameti situaciji koju i Vi opisujete u intervju,a mislim da i novinarka koja Vas intervjuisala nije bas shvatila i razumela o cemu Vi zborite.Birokratski plen pojedinaca i klanova u UPS i PKS,su pojedinci i grupacije koje imaju jedini cilj da oni sami sebi prigrabe dobit kroz poltronsko i pronicljivo uvlacenje vlastima tj,ministrima i vladi da iz budzeta izvade i njima se omoguci da deceniski vladaju i despotski upravljaju doticnim organizacijama ili agencijama itd…To je slicno kao i medije koje imaju ”Nacionalnu frekvenciju”,a doticne medije ce sluziti svakom vladaru koji dodje na vlast,isto kao i tkz,turbo folk elita pevaca Srbije,koji sebe nazivaju ”Dzet set”, naravno tu u i starlete,sponzoruse,voditeljke,fudbaleri,kosarkasi itd..,naravno cast izuzetcima onih koji imaju nesto u glavi.To sve dobro zna i sam Predsednik G.A.Vucic.Ali nazalost nije spreman da prihvati one koji znaju sta treba ciniti,u protivnom strahije da nece Srbija moci da izvozi na EU trziste,ali ni da nasi ljudi odlaze da rade u EU,pa tako na taj nacin naduvani balon koji se zove Srbija,ima rupice i ispusta vazduh da nepukne,a dobro dodje. problemi oko Kosova,pa tako od svih strahova koje imamo,jedini koji nam garantuje opstsnak i da cemo uspeti preziveti je Predsednik G.Vucic,ali da ima tim ljudi Srbija koji moze sprovesti tkz,”pozitivni nacionalizam”,ovde mislim na ekonomiju i privredu,sav izvoz za EU bi mogli sami da pronadjemo drugo trziste,tu ste i Vi opisali da neke zemlje indirektno sprovode globslizaciju za druge zemlje,ali za svoje sasvim drugacije nastupaju.Licno tim zemljama skidam kapu dole,i zato kod tih zemalja korupcija je na niskom nivou,a i drzavni kapitalizam ima sasvim drugaciji oblik ucesca u drustvu,od naseg modela u Srbiji,jer kod nas kao sto sam ovde gore opisao kako funkcionisu UPS i PKS,kao i druge institucije.To zna i Gospidin Predsednik A.Vucic,ali nema kud,kao i predhodnici pre njega,da ljudi znaci u blizim redovima vladavine moci su tu samo iz pohlepe,gramzljivosti,bahatosti,sebicnosti itd..,nedopustaju da se sposobnim da mogucnost i pokazu sta znaju i umeju naravno iz iskustva i sta je potrebno za Otadzbinu!E zato oni koji znaju sta bi mogli da odrade za Srbiju i zive van Srbije,ne pada im na pamet da rade gratis ili da budu korumpirani,a to se ne svidja onma koji bi da vladaju dozivotna.Cirka najmanje 2/3 sveta su slicne poput Srbije,pa zato cemo ziveti kako i zivimo,zadovoljavamo se da narodu izbacuje politicka elita kosti s malo mesa da glodju i izmedju sebe otimaju,i slusaju kako je svakim danom sve bolje i bolje u Srbiji.
Ovo su udarnicki uspesi,a tek buducnost,pa i Josip Broz-Tito bi pozavideo Srbiji.
Za Gosu – Ako pogledate tekstove koji su složeni u rubrici „Domaća ekonimija“, videćete moj pogled na ekonomsku politiku koja se u Srbiji vodi. Uzelo bi mi puno vremena da pravim siže onoga što sam napisao. Možete pogledati i dva intervjua koja delom daju odgovor na Vaša pitanja. Jedan je stariji https://nkatic.wordpress.com/2013/07/10/oko-11-sta-bismo-s-parama-10072013/ i jedan je noviji http://media.rtv.rs/sr_ci/pravi-ugao/41452. Hvala na komentaru.
@Za G.Katica,
Molim za Vase misljenje o privredno/ekonomskim obecanjima koje nam Predsednik Srbije G.Vucic prezentuje.Nekako dobija se osecaj da su obecanja vrlo vazna i da volimo ziveti i verovati obecanjima?Izgradnja infrastrukture i obnova infrastrukture je u sustini za svaku vladu obaveza da je sprovodi i planira.Ali kako oziveti mala i srednja preduzeca,kako osnivati nova mala i srednja preduzeca itd…Dobija se osecaj da od 2012 do danas SNS i G.Vucic najvise vremena utrosili ”cisteci”,smece iza DOS,ovaca koji su nam ostavili,ali i da su SNS,ovci doveli dosta stranih kompanija itd..,a sta cese dogoditi kojim slucajem se ponivi 2008g?Nema sumnje da su dosta ucinuli od 2012g,ali mi nedostaju umesto rialiti sou programa,emisije konkretno sa fokusom na privredno/ekonomski razvoj zemlje i da se narod sam uveri od strane nezavisnih eksperata u pravi uspon privrede i ekonomije.
Za g. Katića,
Naravno da vas razumem. Bavim se berzom i FOREX-om fanatično do nivoa da sam postao zavisnik od toga. Verujte da nije u pitanju samo novac, već me te teme potpuno intelektualno zaokupljuju. Da nije vaš stav ovakav verovatno bih vas pitao još mnogo toga…….. Razgovori na ove teme bi mogli navesti ljude da ih pogrešno protumače i izgube novac prilikom ulaganja. Mene niko ne bi krivio ali bi vi sigurno snosili posledice……. Uvek razmišljam i o tome kada pišem komentare ali desi mi se da ne mogu da se suzdržim i zađem malo dublje u konsalting i analize konkretnih situacija i preduzeća.
Zamolio bih čitaoce da moje komentare na pomenute teme tretiraju samo kao jedno lično mišljenje a nikako kao investicioni savet šta da se radi…….
Srdačan pozdrav još jednom.
@inzaghi
Poštovani, krompir te vaše cene je idustrijski krompir, narod ga zove drugačije.
Kvalitetnije, organsko, povrće je skuplje a prodavci na svojim rafovima ne navode sortu i procenat skroba, a to nije u skladu sa trgovačkom etikom.Cenu koju sam ja naveo je za prošlogodnišnji rod koji je bio skup jer ga nije bilo na tržištu.Zato sam ga i uzeo za primer.
O Hasu, nadam se da ste pročitali ovaj moj tekst iz P.U.L.E i to je dovoljno.
Ako pronađete bolji bilo bi mi drago da ga pročitam.
I dobronameran savet.
Ostavite se Vikipedije to su samo površne infornacije a ne dubinsko razumevanje prirodnih zakona.
Srdačan pozdrav,
Za Ganeta – Moraću da preskočim odgovore na Vaša pitanja jer se tu već dublje ulazi u zonu konsaltinga, a to nije smisao ovog bloga. Nadam se da razumete moje razloge. Što se najavljenog teksta tiče, on je napisan za jedan mesečnik, ali ću morati da malo duže sačekam sa postavljanjem na blog. Hvala na komentaru.
Zamolio bih još jednom da komentatori vode računa o tonu polemike. Više neću ponavljati molbe. Hvala na komentarima.
Zanimljiva su vremena-neko ko ne poznaje razliku prihoda i profita pise o deterministickom haosu,zakonima postanka….
Najbolje kada se izvini,pa zahteva od drugog bar 2 x toliko izvinjenja………
Isti i ne poznaje najbolje da ce cena (krompira,npr.) u pocetku uvek biti veca i da je sada 50 din. (mozda je negde i visa,ali je i ovakva)
Tako je to kada se hoce sve-narodna umotvorina za basaru i njega je
“ ko je za sve,nije ni za sta “
Ne znam za buducnost svemira-medjutim,ljudi poput njih,megalomani rdjavih ambicija imaju deterministicku i vrlo predvidljivu buducnost kroz opstanak samoodrzavanja i prilagodjavanja svakoj promeni (i sistema i) vlasti
Za Katića.
Oprostite gospodine Katiću,
Jesam malo pretero. A već ste me jednom izbacivali, u pređašnjem blogu, a i jesam bio kriv, ali prema Vama lično. Žao mi je iskreno vam kažem.
Ali da kometar mog zemljaka hercegova, da me treba strpati i ludnicu, zbog javne reči i to istinite,e to je već stvarno neumesno.
Vi se niste osvrnuli na to, ali dobro sve je to ljucki.
Ali evo Vam poiklanjam jdean moj tekst da se uverite da nisam lažov i opsenar. Većina stavri koje kometarišem kod vad su u osnovi istinite.
https://pulse.rs/filosofija-fizike/
Srdačno subotnje popodne,
Za g. Katića,
Nisam dovoljno iskusan u investiranju. Na berzu i FOREX sam ušao nakon velike recesije – preciznije 2014 godine. Da vam se javim me je ohrabiro vaš odgovor na komentar Kuma……..
Postoji određeni broj srpskih firmi koje su akumulirale ogromnu neraspoređenu dobit a da pri tome vode destimulativnu politiku dividendi….. NPR: Energoprojekt, Fitofarmacija, Metalac, Termika Beograd, da više ne nabrajam. Preduzeća su krcata likvidnošću. Sada me zanima kako će se domaći jači akcionari ponašati ako dođe kriza – da li će doneti odluku da pokupe neraspoređenu dobit kroz dividende ???? Molim vas da iznesete svoje mišljenje i kakva su empirijska iskustva u samim počecima krize sa dividendama.
Što se tiče domaćih firmi u kojima su većinski vlasnici stranci po ovome što ste napisali razmišljam da kupim neku njihovu akciju kao dobru antikriznu zaštitu…… Jer ako povlače dividende iz ogromnih neraspoređenih dobiti (postoje takve firme, NPR: Meser Tehnogas, NIS i sl.) biće novca i za male akcionare.
Ima još nešto…….. Jedno od retkih srpskih preduzeća koje nema većinskog akcionara je Goša Montaža. Tokom 2018 godine je bilo pokušaja obaranja cene akcija. Koristile su se godine mršavih rezultata i jedan broj ljudi je u međusobnom trgovanju obarao cenu akcije sa očiglednom namerom da izazove paniku kod malih akcionara pre svega radnika Goše.Tako je jedan akcionar došao do 10% vlasništva. Odgovor ostalih akcionara je u bio da iz neraspoređene dobiti isplate enormnu dividendu i destimulišu ljude da prodaju svoje akcije….. Sada me zanima kako se još može braniti preduzeće osim isplate enormnih dividendi u ovakvim situacijama. Kakva su empirijska iskustva u svetu u vezi sa ovim…… Inače, kupio sam ove akcije pre dana dividende i sada imam lep prinos na uloženi novac……. Naravno, kao akcionar sam sada zaiteresovan za odbranu firme ali nemam dovoljno znanja i iskustva o tome kako se to radi.
Srdačan pozdrav.
PS: Jedva čekam vaš tekst na temu zaduživanja države kod centralne banke.
Замолио бих посетиоце да воде рачуна о правилима комуникације које имамо на блогу. Хвала на коментарима.
@inzaghi
Šifrovani, bez identiteta citira,
„sada moze da investira,inovira etericnim uljem“
E moj šifrovani 1992 progran destilacija eteričnih ulja je bio program oživljavanja sela.Pokazao se kao zuzetno uspešna ideja. Indija je bila vodeća u svetu.
U svetu se tada okretalo milijarte dolara, i to je bila treća grana privrede tada.
U taj program su bili uključeni, Josif Pancić – institut, ne onaj Pnčić lično jer je on pokojnik samo da te obavestinm:-). Naučno ušešće su uzeli Tehnološki Fakultet, farmaceutski, farmakom, INIOKS, Metalac Gornji Miloanovac.Na pešteri je 500 ljudu živelo od toga. Bile su sankcije ali išlo je. Za to nije imalo granice. E dans ti ljidi kreatori te ideje su ili pokojnici ili u penziji ili vani, po svetskim farmaceutskim kompanijama.
Eto tako šifrovani, bavi se ti blago meni POP ARTOM i ne napreži mozak nego puštaj pesmice otkrivaj političke protivnike i kradi Bogu dane. Sve ste bre uništili 🙂
Za Vladimira Dž:
Te obveznice emitovane od strane CB kupuju komercijalne banka, instituti i fondovi. Kao što Vam u članku piše, novac kreiran na ovaj način služi samo za povećanje finansijske likvidnosti, ne ide direktno na kupovinu roba i usluga.
Stoga ne utiče toliko na inflaciju, kao recimo direktno emitovan novac.
За Вадимира Џ. – Као што рекох, државе не позајмљују директно од централних банака и то би био „смртни грех“. То што пише на Википедији је нетачно и ако погледате пажљивије, Википедија је ставила ограду. Узгред, да ли сте икада чули да је НБС купила обвезнице Србије од Министарства финасија? Хвала на коментару.
https://en.wikipedia.org/wiki/Internal_debt
The money created is in the form of treasury securities or securities borrowed from the central bank.
Kreiran novac je u formi blagajničkih obveznica ili obveznica pozajmljenih od centralne banke.
– sta je 100 milijardi naspram trzista i
samoregulatorno-otvorenih (miliona) radnih mesta
– privreda se oslobodila balasta,stala na zdrave osnove i
sada moze da investira,inovira etericnim uljem ………ili krtolom
@Gosa
Putujući prodavci magle.
Sve što narod više ludi sve mi se ‘jasnije’ gudi.
Samo pažljivo slušajte i pratite sugestivna izlaganja koja hipnotišu publiku, banalizovanim seansama beživotne logike.
Put nade Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića
Ovo je sudbinsko proročanska vizija koja se dešava pred očima naroda.
Veliki duhovnik i prorok je sve ovo nagovestio pre pola veka.
Al se narod odrekao Boga i pao pod vlast sotone i njegovih žreca.
Sveti Nikolaj upozorava i opominje.Zvona zvone i opominju ali mi nenamo uši da ih čujemo.
Jadna majko Srbijo
Za Vladmira Dž. – Države se ne zadužuju kod svojih centralnih banaka, već kod poslovnih banaka i privatnih investitora. Centralne banke kupuju hartije od vrednosti na sekundarnom tržištu. Tu i jeste suština problema i apsurdnost monetarnog modela. Za koji dan na blogu će pojaviti jedan tekst koji se delom bavi i tom temom, pa će biti prilike za komentare. Hvala na komentaru.
Ubedljiva većina smatra da je sasvim u redu da se ministarstva finansija zadužuju kod svojih centralnih banaka. Ovakvo zaduživanje predstavlja najveći deo tzv unutrašnjeg duga.
Ova konstatacija sama po sebi meni deluje nenormalno. Ovo mi deluje kao kad bi moj levi džep pozamljivao desnom pare sa kamatom. Oba džepa su moji, obe institucije su državne. Zašto bi ja to radio? Zašto zapadne države to rade?
I dokle one misle da se tako zadužuju? Imali tome kraja? Jel i dalje treba da imamo poverenje u njihove valute iako budu zaduženi 15000% u odnosu na bdp? Hoćemo li kad dođe takva situacije i dalje lakonski pisati – „ali Japan se zadužuje u sopstvenoj valuti, pod najnižim kamatama i može to tako da se obrće ko zna koliko.“
Zašto jednostavno ne plasiraju nov novac direktno u opticaj iz centralnih banaka? Što moraju finansije da knjiže dug prema centralnoj banci? Sem ukoliko nisu te iste centralne banke privatne. Ono o čemu neki drve decenijama, u prvom redu antiglobalisti i libertarijanci.
Za Kuma – Za sada, meka monetarna politika pomaže dinaru. Kamate su niske, to se prenosi i na srpsko tržište gde su kamate i dalje veće nego u EU, ali najniže u ovom veku. Ako mere ECB ne pomognu, ako dođe do recesije, uvoz će se usporiti, priliv investicija zaustaviti i ponuda deviza će pasti. Stranci će početi brzo povlačenje akumuliranih dividendi, krediti stranim vlasnicima će početi da se ubrzano otplaćuju, a avansi prema inostranim dobavljačima će kuljati dok je dinar još uvek jak. Dinar će slabiti i važno pitanje je šta će raditi devizne štediše. Ne vidim kontekst u kome dinar u krizi neće ozbiljno pasti. Sve ovo smo videli septembra 2008. Hvala na komentaru.
Redovno pratim Vas blog, a ovaj tekst je nastavak teksta od pre par godina gde ste najavili ovakav scenario. Svaka cast, i na drugim temama koje otvarate. Tesko je danas u Srbiji nadji nekog ko na ovaj nacin (pre svih lakoca izrazavanja ), pokusava da nam predstavi realan pogled na razne teme …. Pozdrav Zoran
Upravo je objavljena radosna vest Sinisa Malecki prodao na londonskoj berzi obveznice R Srbije milijardu evra,neka nam je bog u pomoci.
Gospodine Katicu,
Kada dodje do nove krize,kada se uslovno govoreći“ispuca politika kvantitativnog popustanja“,kako ce se kurs dinara ponašati?I gde su u tom kontekstu kes krediti koji su danas osnovna finansijska injekcija velikom broju porodica u Srbiji?
Za Ljiljanu – Politika ultraniskih kamata i neprekidno štampanje novca je jedini instrument koji se koristi kako bi se sprečila recesija. Mislima da je reč o lošoj politici, da su njeni efekti uglavnom potrošeni i da istrajavanje na takvoj politici samo dodatno podstiče špekulativne aktivnosti. Kada su kamate oko nule, a to je nenormalno stanje, novac juri visoke prinose po svaku cenu, ma kako rizici bili visoki. Ponovo imamo sve fenomene kao i 2007-2008, i bojim se da će ponovo biti iste posledice. Problem je što kada do toga dođe, monetarna politika, koja je već potrošena, neće moći da pomogne. Meni se čini da cu centralne banke u panici, ali je skrivaju iza samouvernih izjava. Hvala na komentaru.
Svaka cast na tekstu gospodine Katicu. Vrlo je jasno ono sto pistete, svakome postaje jasno.
Za mene ostaje paradoks, kako to da je tako mali broj finansijskih lesinara u stanju da porobi citave drzave i narode.
O tome kako maldi slobodar razmisljaju, to je jednostavno tako. Radi se obicno o maldim, situiranim ljudima, punim sebe. U svojoj zelji za slobodom, njihove su simpatije uvek na strani cistih, lepih i stilizovanih eksploatatora. Tamo leze grantovi, tamo leze i putovanja, tamo su korporacije i krupni kapital kojima nasi mladi ljubitelji slobode jedva cekaju da se pokore.
Na vasoj strani je istina, jedan ste od vrlo retkih ljudi koji ima i strucni autoritet i moralni integritet da je siri.
Tuzno je jedino da se porobljivaci vise ne plase istine. Slicno vlastima u Srbiji oni sada znaju da mogu sve. Mase su razbijene, prihvatile su logiku kapitalizma i trzista, svako je za sebe. Snaga porobljivaca je u nemoguctvu kolektivnog otpora, jer samo kolektivni otpor moze da promeni nesto.
@Ljiljana
Slažem se,
Na primer u Italiji nije privreda prezaduzena,vec je to drzava prezaduzena.Srbija ima puno odlicnih makro ekonomista,a vrlo malo mikro ekonomista.Drugim recima kako u Srbiji funkcionise poreski sistem na male preduzetnike,kako sindikat utice na male privrednike,kako mali privrednik mora postupiti kada se pokvari traktor,ili s kojim problemima se suocava mali preduzetnik da svoj proizvod plasira na trziste itd..,itd…Srbija mora da ima bar dve svoje domace banke,koje mogu biti stabilan faktor za zemlju u celini.Zasto?Pa to se podrazumeva zasto?Ali doticne banke ne smeju da budu pod politickom kontrolom ili uticajem,vec u sluzbi znaci cele zemlje,ali da pozitivno posluje,naravno i da su izvedene na berzu trgovine vrednosnih papira.
@Ivan
„Italija nikad neće vratiti dvije tisuće milijardi eura svoga takozvanog duga kao što neće ni Grčka 350 do 500 milijardi, to su toliko nemogući brojevi…“
Da, ali mi se čini da nije poenta u apsolutnim brojkama već da se „okreće“, tj. da se konstantno uzimaju novi krediti, pod što većim kamatama, a da se ispoštuje dinamika plaćanja prvenstveno kamate. Jedan Japan ima dug od 250% BDP, iliti najveći na svetu, ali Japan se zadužuje u sopstvenoj valuti, pod najnižim kamatama i može to tako da se obrće ko zna koliko.
Dok mi sa našim kreditnim rejtingom, sve što zaradimo dajemo odmah na kamate poveriocima… rast BDP-a i godišnji iznos kamata na kredite su skoro pa jednaki… omča oko vrata.
Mene zanima razmišljanje G-dina Katića o novoj turi Quantitative Easing-a u Evrozoni, posledicama, trajanju, vremenu do pucanja?
„Italija nikad neće vratiti dvije tisuće milijardi eura svoga takozvanog duga kao što neće ni Grčka 350 do 500 milijardi, to su toliko nemogući brojevi da u odnosu na njih hrvatski dug veličine 50, 60 milijardi eura je naprosto smiješan. A još je sve skupa smješnije kada znate da jedna Apple korporacija ima okrete oko preko 500 milijardi eura, a nije ni postojala kad sam ja ovdje završio studije.“
Profesor Davor Pavuna
Gospodine Katiću, uvek je bilo i biće da onaj koji govori ružnu istinu bude prvi na udaru.
Svetski bankari i finansijski moćnici više i ne moraju da kriju svoje mračne planove porobljavanja čitavih naroda. Dovoljno je samo da ućutkaju one koji im se suprostave.
A neoliberalna finansijska doktrina, koju su oni i stvorili, im samo pomaže u tome. Onaj koji se zaduživao, taj im je uvek kriv.
Pozdrav.
Na twitteru su svi nešto ogorčeni i cinični 🙂
Šta je libertarijanizam? Gomila fantazija koje privlače mediokritete sa prenaduvanim egom.
Sećam se kad je jedan gospodin iz DJB (i bloger) pisao kako ne želi da mu neko nameće da li će on da stavlja pojas tokom vožnje ili ne…. Razmišljanje dostojno buntovnog tinejdžera.
Ovako mladi slobodari interpretiraju moj tekst:
Slobodarska Srbija
@SlobodarskaSrbi
Nebojša Katić u Politici, sažeto otprilike: Dobro je da se država zadužuje ali ako investitori traže svoj novac nazad, onda su đubrad i onda je dobro da država stopira isplatu dugova ili da ih reprogramira
10:45 pm – 18 Jun 2019
1 Retweet
15 Likes
Nikola
Beznadje
Ненад Јездимировић