I dok dlanom o dlan, već posle 13 godina nenormalne monetarne politike i ludog štampanja novca, inflacija se konačno pojavila i u razvijenim ekonomijama. Najveće centralne banke energično su odlučile da ne preduzimaju ništa. Ako se ironija ostavi po strani, činjenica je da su centralne banke i kreatori ekonomske politike sebe doveli u gotovo nemoguću poziciju koju, bar za sada, pokušavaju da reše samo rečima.
Razvijene države, panglosijanski uverene da je sa sistemom sve u najboljem redu, u najboljem od svih svetova, započele su 2008. silovito štampanje novca i obaranje kamatnih stopa do nule, ili čak ispod nule. Mere koje su najavljivane kao privremene traju već duže od decenije. Jeftini novac je doveo do ogromnog rasta dugova država, privrede i građana, a taj proces je potom ubrzan pandemijom. Globalni dugovi se u ovom trenutku bliže cifri od 300.000 milijardi dolara i već su narasli na oko 356 procenata svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Samo u 2020. dugovi su uvećani za novih 28.000 milijardi dolara. Zaduženost država je danas na višem nivou nego što je to bila na kraju Drugog svetskog rata, kada su zbog vojnih izdataka zabeleženi istorijski rekordi.
Centralne banke uveravaju svet da nema razloga za strah i da je trenutni rast cena samo prolazni fenomen izazvan naglim postpandemijskim rastom tražnje i uskim grlima u proizvodnji i transportu. Ova vrsta optimističnih tumačenja služi da opravda politiku niskih kamatnih stopa uprkos pretećoj inflaciji. Optimizam vladara univerzuma bi trebalo da umiri finansijska tržišta i predupredi paniku. Može biti da su iskusni bankari u pravu, mada veliki broj njih ne veruje ni u sopstvena objašnjenja, ali sledi „partijsku“ liniju. Uzgred, ne treba zaboraviti i da je model obračuna inflacije takav da, veoma blago rečeno, ne reflektuje stvarni rast cena. Ilustracije radi, cene nekretnina ne ulaze u obračun inflacije iako značajno utiču na finansijski život ogromnog broja ljudi.
Američka centralna banka, čiji je predsednik izjavio da još uvek „ne razmišlja da počne da razmišlja“ o podizanju kamatnih stopa, menja koncept ciljane inflacije i implicitno najavljuje ciljanje nivoa cena. Ili, prevedeno – ako je rast cena u jednoj godini niži od ciljnog, taj zaostatak se može nadoknaditi time što će se dopustiti veći rast u sledećim godinama. Više nije neophodno da inflacija bude u okviru zadatog koridora u svakoj godini, već je važno da višegodišnji prosek rasta cena ne probije zadati okvir. To objašnjava zašto centralna banka ne razmišlja da podigne kamatne stope iako je trenutna inflacija u SAD oko pet procenata.
Evropska centralna banka (ECB), čuvena po svojoj inflacionoj strogoći, koliko juče je smatrala da se crvena lampica pali kada (godišnja) inflacija dostigne dva procenta. Sada, kada je ta stopa dostignuta, crvena lampica se ipak nije upalila. ECB je odlučila da izvrši reviziju svoje monetarne politike i dopusti da inflacija pređe dva procenta, a da pri tome ne mora da podiže kamatne stope. (Ostaviću po strani jezičku ekvilibristiku kojom je ova nova politika najavljena, kao i skepsu nemačkih centralnih bankara u vezi sa ovom promenom.)
Iza nove monetarne doktrine nazire se, sva je prilika, nemoć koja se pokušava sakriti naoko logičnim objašnjenjima. Visina globalnih dugova je takva da bi svako podizanje kamata dovelo do lančane reakcije u kojoj bi veliki broj dužnika bio potopljen. Privredni oporavak bi bio zaustavljen ili bar bitno usporen, usledila bi nova recesija praćena dužničkim krizama velikih razmera.
Ali, postoji još jedan važan motiv za promenu politike. Iako se ne udara u talambase, jasno je da samo inflatorno obezvređivanje dugova može dovesti do relativnog pada zaduženosti i da je to strategija koju su centralne banke (diskretno) odabrale. Inflacija bi značajno povećala nominalni rast BDP-a, pa bi dugovi u odnosu na tako uvećan BDP izgledali relativno niži i podnošljiviji. Nevolja sa ovim pristupom je što on ne rešava krizu već je odlaže, i što počiva više na nadi nego na pouzdanim modelima za koje inflacija baš ne haje.
U ovom haosu izmiče šira slika. Liberalni kapitalizam je na respiratoru novčane emisije i niskih kamata. Kako bi se sakrilo da je sistem u ćorsokaku, potrebno je stvoriti utisak da sistem nije diskreditovan iznutra – dobro, možda malčice – već pre svega spolja, pandemijom i globalnim zagrevanjem. Strah od pandemija, strah od klimatskih promena i njenih posledica biće, bojim se, konstanta u vremenu koje dolazi.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Kupujem sir na pijaci i prodavačica kaže: Izvini Gane ali sada je cena 700 din zaboravila sam da ti kažem. Vučić je povećao penzije šta da ti radim.
Ja kažem: Dobro bre ženo, kakve ja imam veze sa tim. Meni Vučić nije dao ništa.
Tek će ona: Ne mogu da pravim izuzeci, ti ako ti se ne sviđa čuvaj kravu, ionako ne radiš ništa. Molim lepo!
I tako ismejasmo se malo. Naravno šalim se ja. Da se ja pitam i treba da poskupi.
PS:
Click to access Statistika%20aukcije%2009.01.2023%20srpski.pdf
Zanimljiva aukcija. Na 12 godina po stopi od 7,15%. Čini mi se da su investitori optimistični u pogledu RSD, nisu učestvovali na aukciji samo oni koji moraju da kupe.
Tragedija se dešava u celom društvu, finansije su najmanja tragedija… Ali vi se bolje razumete u novce od mene.
Nadam se da ćete imati s kim da podelite zadovoljstvo dobrih finansija.
Za Bojana 2.
Sve što ste napisali o berzi i finansijama je tragedija.
Za g. Katića,
Zamolio bih vas ako imate mišljenje o tome, kako će porast kamatnih stopa da utiče na poslovanje osiguravajućih društava? Voleo bih to malo bolje da sagledam. Evo, gde se kolebam. S jedne strane već su učinjeni plasmani u obveznice sa niskim kuponskim stopama koje se sada obezvređuju a opet sa druge strane otvaraju se prilike za kupovinu jeftinih obveznica sa visokim prinosima. Kako bi to moglo da utiče na poslovanje kompanije dobro ili loše? Da naglasim da me zanima uticaj na dobit kompanije ne zanimaju me ljudi koji su recimo, uplaćivali životno osiguranje i šta će biti sa njihovim realnim primanjima. Ako već nemate mišljenje o ovome zamolio bih vas da ne odgovarate na ovaj komentar.
By the way… Investiranje u kvalitetne državne obveznice. Šta su to kvalitetne i kojih država.
Pandan ovom vašem ja vidim u mojim profesorima. Oni su ulagali u svoju decu, svoje plate su ulagali u njihov odlazak u Beograd ili gde već, njihove stanove. Nije to bilo samo njihovo investiranje, mnogi su tako investirali, a danas je skoro zločin ako to ne radite.
Rezultat za samo nekih 15-20 godina. Danas su u našem gradu glavna elita vlasnici većih prodavnica, restorana, butika, poneki inženjer vlasnik fabrike. Nije da ih degradiram, ali se nekako svi sa setom sete uglednih doktora, sudija, nastavnika, zanatlije, preskočiću sigurno ljude iz nekih profesija koje nisu generisale ogroman novac.
Moji profesori su danas neka zadnja rupa na svirali (iako bi mogli što šta da pametno urade za grad) , što svojevoljno (imaju i oni neke svoje biznise), što zbog samog trenda ko su ljudi koji generišu mikrokulturu grada.
Kad su jednom počeli da “tupe” na temu kako se sve poremetilo, kako ih skoro niko i ne konstatuje po nekim pitanjima od opšteg interesa grada, pitao sam ih, onako šeretski, gde su im deca? Ajd što je nastao tajac, nego nikad više nisu ni pomenuli tu temu, barem u mojoj blizini. Tu i tamo nekad pomenu kako im deca slabo dolaze, nema se vremena.
Ulaganje u nešto tamo daleko, samo zato što donosi dobit je jako đavolji posao. Može da ima smisla, ali retko na duže staze. Nije čovek kamen, pa da može da pamti vekove, trpi vremena.
Mislim da sam vas dobro čitao Gane. Da nisam, ne biste mi sami potvrdili vaš koncept trgovanja na berzi, nijednog trena nisam ni posumnjao da vas etika ne zanima, trebala mi je samo vaša lična potvrda. Ne da bih vas etiketirao, vaš koncept je ionako u trendu. Više mi je bila interesantna fenomenologija razmišljanja ne znam čime se neko bavi, ne zanima me, ne zanima me ni gde to vodi, ali me zanima novac koji trenutno rešava neke moje problem, ambicije.
Upravo zato smatram da je apsolutno pogrešno to što predlažete, na stranu što mi deluje kao neverovatan paradoks. Poljoprivreda podrazumeva etiku (znam da vam deluje čudno i filosofski), sem ako i tu nije sporno da nekom zavalite trulu ili taze prskanu papriku. Poljoprivreda je trud, znoj, nekad radost, nekad tuga, a ne fotelja iz koje olupate tastaturu jer akcije padaju. Ta kombinacija jednostavno vodi u otuđenje, a mi smo već dovoljno otuđeni i zato nam je sve ovako kako jeste.
Pa seljaci počinju da zavide jedni drugima kad nekom bolje rodi, zašto mislite da se ovo ne bi javilo među mladima po pitanju berze? Trajalo bi to neki period, idealno bi bilo da imaju zajednički fond za infrastrukturu, ali bi pre ili kasnije došlo do ove pojave, ipak smo mi Srbi😁. Na stranu što bi to bio gradski život u selu.
Berza je hazarderstvo (da nije, ne bi ljudili gubili i sticali milione) i ne vidim što mladi ne bi dodatni prihod sticali od klađenja na sportske rezultate. Delimično šala, delimično zbilja.
A sad zbilja. Berza bi mogla da bude generator prihoda kada bi imala iole zdravu komponentu etičnosti. Nemoguće je da nema tu komponentu, a da vam se ne obije o glavu jednog dana. Etičnost nije tu zbog etičnost već zbog razmišljanja gde će voz da vas odvede jednog dana, da li nešto na duže staze ima smisao. I tu je upravo ona Katićeva priča o izdaji intelektualaca, školovanih ljudi. Nas školovani ljudi vode u propast.
Niste vi izmislili toplu vodu sa vašim predlogom. Norveška ima državnu strategiju koja dosta liči na vašu, vaša je ograničena na grupu ljudi koji bi živeli na selu. Oni su prihode od nafte uložili u državni investicioni fond koji širom sveta ulaže, a građani imaju razne benefite od toga. Pri tom govorimo o zajedničkom benefitu, barem je tako bilo na početku. Letovanja u zakupljenim vilama Španije po povoljnijim cenama, ulaganje u zajedničku infrastrukturu ili uzimanje dividende, verovatno ima još aktivnosti, za ove ja znam. Moji kumovi koji tamo žive kažu da se uzimanje dividende neverovatno povećalo poslednjih godina, a godinama se o tome nije ni razmišljalo. Kuma kaže da su se odjednom pojavili i Betman-i i Spiderman-i, kojih je sve više svake godine. Pričamo o dečijoj psihijatriji. A investicioni fondovi su počeli i u svašta da investiraju. Porno industrija, američki zatvori… Vreme će pokazati da li su im Brejvici slučajnost. Norvežani su dosta ksenofobno društvo, jako štite svoju kulturu, iako se uklapaju u određene globalističke trendove. Naravno, daleko je još Norveška od propasti, niti će propasti, previše je tamo surov život da bi mase pohrlile. Ja sam imao priliku da se preselim tamo, ali naprosto mi nije prijala ta kultura na duži period, uslovi života,
Celu priču o Norveškoj sam vam izneo zato što pomalo liči na vašu. Nikad Norveška neće privući masu ljudi, kao i selo. I kao i vaša ideja, ima svoje smislenost dok ima zdrav odnos između surovih uslova i benefita prema zajednici. Onog momenta kad se izgubi odnos prema zajednici, tog momenta kreće pad.
Seme povratka na selo treba da bude zajedništvo, život od sopstvenog fizičkog rada, a ne gradski život na selu, bekstvo iz jednog otuđenja u drugo.
Možda grešim u svojoj ideji, ne mislim da sam apsolutno u pravu, ali mislim da aktuelni trend pokazuje da se čovek otuđio od onoga što ga čini čovekom. Nije novac dobro merilo, sve više ga poseduju ljudi koji nemaju nikakav dodir sa zdravim radom.
(https://www.youtube.com/watch?v=-H2x7BdUfQ8)
Za Bojana 2,
Morate pažljivo čitati moje komentare.
Oduvek sam pisao da je najbolja kombinacija za mlade ljude poljoprivreda (naturalna, ne robna) + berza. Druga najbolja kombinacija je poljoprivreda (da naglasim ponovo naturalna, ne robna) + internet posao + berza.
Poljopriverda ali naturalna je potpuno kompatibilna sa internet biznisom i berzom. Čak sam i javno pisao da je po mom mišljenju najbolje odmah prodati stan, kupiti neko seosko domaćinstvo i malo zemlje a ostatak novca uložiti u miks kvalitetnih državnih obveznica i akcija.
Ovo što sam napisao nije kocka. Kocka je ako uzmete stan na kredit sa euroriborom na 30 godina.
I ne znam o kojim milionima među stanovništvom govorite. Ja nemam ni desetine hiljada, a kamoli milione evra, niti mi trebaju.
Meni bi bilo logičnije da ste predložili da se enormno oporezuju dodatne nekretnine. A onda od tih poreza da se plate subvenicije malim i srednjim poljoproizvođačima, pa onda ograničavati cene brašna i ostale osnovne robe koja realno najviše poskupljuje zbog mešetaranja i izvoza. Veliki proizvođači su ionako deo nekih sistema spojenih sudova koji i prave finansijske deformacije.
Naravno ovo je sve utopija, znamo da oni koji drže uzde neće sami sebe oporezovati za stanove, komercijalne objekte. Ostaje da gledamo šta se dešava, jer volan nije u našim rukama. Mada, sami smo dali volan.
Bendžamion Franklin je davno rekao: „Oni koji mogu da se odreknu osnovne slobode zarad malo privremene sigurnosti, ne zaslužuju ni slobodu ni sigurnost.“
Ne znam šta je tad imao na umu, ali mi nekako deluje da ova njegova rečenica ima veći smisao danas.
Kao što sam napisao u startu, ne mogu uopšte da razumem vašu filozofiju. Hoćete da ulažete na berzi, a brinete se za seljake, kupce stanova pod kreditima. Objasnim vam kakvo zlo predstoji iza softvera kompanije u koju nameravate da uložite, a vi kažete da vas interesuje samo novac, nema etike.
Kad stavite noge u vrelu vodu, ne možete da se nadate da se neće skuvati.
Ja recimo uopšte ne brinem na temu hrane. Neka bude kako je rečeno, kako ova idiotska civilizacija stremi, a stremi ka kolapsu, jer su danas naizgled proste stvari postale komplikovane.
Ja jedan deo hrane sam proizvodim, ne smeta mi fakultetska diploma da se dohvatim motike, ašova, deo obezbeđujem od rođaka i poznanika, kolega sa sela. Nema većeg zadovoljstva od paradajza iz sopstvene bašte, a zadovoljstvo mi je i da poznanicima platim mleko, jaja po većoj ceni od one po kojoj prodaju, jer znam da tako ulažem u njihov rad, da znaju da ne gaje krave i kokoške uzalud. Nije to nikakva etika, sopstvena veličina, nekako cenim da je to nešto normalno.
I ovu gerila, direktnu trgovinu predlažem svima, jer samo tako mogu biti uništeni ili ograničeni oni koji su osilili da upravljaju kvalitetnom, količinom i cenama onog od čega ljudi egzistencijalno zavise.
Zato, kad me ganjate da se „kladim“ na berzi, ja vam kažem da me savršeno ne interesuje da u ovom ludilu u kom svi zarađuju više od proizvođača, budem deo tog, makar iz pijeteta prema seljačkoj muci.
I vi treba da znate, mada verujem da znate, da cena opet neće rasti toliko zbog proizvođača, već zbog mešetara kao i uvek. Pa nisu mleko i šećer nestali iz rafova zato što su proizvođači osnovnih sirovina stali sa proizvodnjom, a onda misteriozno poskupeli duplo. Zbog proizvođača? Nije nego.
I dalje ne mogu da se načudim vašim stavovima koji su često dijametralno suprotni, često potiru jedan drugog.
„Iskreno ne znam otkud kod vas tolika briga za cene poljoproizvoda i proizvođač, obzirom da vas zanimaju berzanska ulaganja.“
Krivo mi je brate Bojane,
Zašto sve mora da se slomi na leđima seljaka? Evo, juče su ograničili cene brašna, ulja, šećera…… Zašto? Narod ima para, ko kaže da danas nema para – laže. Kukaju za cenu šećera od 100 din. a kupuju stanove od milion evra….. O kakvom socijalnom miru pričamo? Čemu ovakav populizam i kuda to vodi? Posle pričamo kako mladi neće na selo, normalno je da niko neće da radi za DŽ. Raselismo celu Srbiju.
PS:
Ograničenje cena neće zaustaviti njihov rast. Cene se nikad više neće vratiti na staro, naprotiv eksplodiraće. U to sam kao što rekoh siguran i mislim da je to samo pitanje vremena.
Za Bojana 2,
Možete da “šortujete” cene poljoprivrednih proizvoda ako ste sigurni da će padati. Možete i na “forexu” da opalite “sel”.
Evo prilike da se proverite koliko ste sigurni. Ajde, da vas vidim, pustite priču.
Možda u vašem kraju pipaju, u mom kraju sve manje pipaju i kupuju gotove proizvode od paprika. I taj trend se proširuje u svim oblastima. Srbiju osvaja manija dostave gotove hrane.
Ja recimo prodajem po Beogradu poznanicima i njihovim njihovoj okolini šumadijske i vojvođanska suhomesnate proizvode koje proizvode moji rođaci. Što je skuplji proizvod to je veća potražnja jer ljudi hoće jedinstveni kvalitet. Pri tom cena nema realnu vezu sa cenama sirovina, prosto kvalitet nema cenu.
Ja cenim da će doći do podele na kvalitetnije i skuplje sirovine i sirovine za ostale… Cena poljoproizvoda teško da će dramatično rasti, već se ide na smanjivanje kvaliteta već niz godina, a kroz preradu tek će svašta da prolazi. Eventualno dramatično povećanje će smanjiti potražnju, jer realno i ove cene su bile visoke za stanovništvo.
Iskreno ne znam otkud kod vas tolika briga za cene poljoproizvoda i proizvođač, obzirom da vas zanimaju berzanska ulaganja.
Za Bojana,
Brate, niko neće da naruči papriku na neviđeno. Ovde se radi o prodaji na pijaci. Ljudi koji kupuju na pijaci dva puta okruže pijac, tri puta pipnu robu i dobro zagledaju pa tek tada kupe.
Želeo sam da pokažem u svom komentaru da cene poljoprivrednih proizvoda zaista nemaju smisla. Tek kad bi se sve zamrzlo a cene seljačkih proizvoda trenutno skoćile duplo, mogli bi reći da ide prema fer.
Ne slažem se sa vama u pogledu kretanja cena. Mislim da razmišljate pravolinijski, bez širine i na bazi logike deformisane nultim kamatnim stopama. Ja baš mislim suprotno. Mišljenja sam da će rast kamatnih stopa izazvati tektonske poremećaje na tržištu i promeniti sve valuacije. Siguran sam da u narednoj deceniji cene seljačkih proizvoda moraju ići samo naviše.
Cenim da ste izabrali loš primer, jer danas niko ne ide 300 km da proda 30 kg paprike… Na stranu što je recimo kurirskom službom 30kg oko 1500 dinara, tako da bi vaš deda danas mogao i da ne mrdne iz sela ako bi prodao papriku online. Inače danas je glavni trošak u prodaji ovakve robe logistički, a ne roba. Ljudi u gradovima ionako polako prelaze na kupovinu gotovih proizvoda, a to obično znači da cena neće rasti na zadovoljstvo proizvođača osnovne sirovine.
Nesporno je da cene poljoprivrednih proizvoda diskutabilna i nefer prema proizvođačima, ali problem poljoprivredne proizvodnje je najslikovitiji na Ukrajini. Najsiromašnija zemlja Evrope je dodatno aktuelna kao branik svetske gladi, a da to, cenim, niko nije znao do sada.
Želeo bih da se na fenomen inflacije osvrnem anegdeotski.
Elem,
Moj deda je pre 50 godina iz mog mesta (ne mogu otkrivati jer sam već previše otkrio) vozio papriku autobusom u Prolom banju da prodaje. Vozio je 2 džaka sa oko 30 kg. kvalitetne paprike. Dođe on tamo ali prodaja nikako ne ide. U tom naiđe autobus za Vrnjačku banju i on se reši da kupi kartu i okuša tamo sreću. U Vrnjačkoj banji proda sve, ruča roštilj u kafani vata autobus pa preko Prolom banje se vraća kući. Rezultat je bio „toj za toj“. Sve što je zaradio je potrošio. Doneo je nešto sitno kući.
Da vidimo koja bi danas bila „fer cena paprike“ Put je u oba pravca ukupno bio 300 km. Autobusa u smislu redovne linije iz mog mesta odavno više nema, ali može da se ide autom (uostalom svi danas voze i imaju kola). Dakle, neka prosečni auto u Srbiji troši 7 l na 100 km, to je 21 litar benzina puta 200 din. Oko 4.000. din. + ručak u kafani minimum 1.000. din + moj deda je platio i prtljag u jednom pravcu ajde da uzmemo još 1.000 din. i neka je kući doneo reciom 500 din.
Ovo bi bila fer cena paprike: 6.500 din / 30 kg paprike = 200 din za kilogram cirka.
Najkvalitetnija paprika u Leksovcu se je prodavala za 100-120 din, jesenas. Daleko smo mi još uvek od neke fer cene poljoprivrednih proizvoda. Jednostavno, mora sve još da poskupi najmanje bar 80%.
Kako izgleda proces razmišljanja kada se trguje akcijama?
(https://www.youtube.com/watch?v=UTLEI_nBgo4)
Na 53,27 imate moju molbu da mi izanaliziraju Commerzbank. Najpre ide fundamentalna a zatim tehnička analiza.
PS:
Ovako mali broj pregleda na ovakvu emisiju je po mom mišljenju društvena tragedija i pokazuje stepen lobotomije naše nacije.
Ima još jedna društvena tragedija koja se upravo dešava i koja je gotovo neverovatna ali o njoj ne želim da pišem dok ne završim kupovinu jedne akcije. Mislim da će to potrajati još par meseci. Nakon toga ću napisati tekst.
Jako korisno iz oblasti praktične ekonomije (https://www.youtube.com/watch?v=4jYdvzPwfDA)
Kalkulator se može preuzeti na linku u opisu videa.
Za Ganeta – Inflacija je nešto viša i u Kini i u Japanu, ali se za sada ne može uporediti sa inflacijom na Zapadu. Razlog je pre svega vezan za činjenicu da istočne ekonomije i dalje proizvode vrednosti i da se novac usmerava u proizvodnju, što uravnotežuje odnos robnih i novčanih fondova. Zapadne ekonomije usmeravaju novac u finansijski sektor i potrošnju, stvarajući veliki je debalans između kreiranog novca i robnih fondova.
Za g. Katića,
Zamolio bih vas da iznesete mišljenje, naravno ako pratite situaciju kako to da nema inflacije u Kini i Japanu? Naročito me zanima Japan jer vidim da im je stopa nezaposlenosti svega 2,7%. Kako je moguće da imaju punu zaposlenost a nema inflacije uprkos porastu cena nafte, sirovina, metala, žitarica……
Za čitaoce bloga,
Pitanje sam postavio zbog japanskog jena koga ću sada intenzivno početi da pratim. Preporučio bih pažnji izuzetno oštar pad vrednosti zapadnjačkih obveznica. https://tradingeconomics.com/germany/government-bond-yield Moje mišljenje je da ovaj pad može samo eskalirati u narednim mesecima.
U školi i na studijama su nas učili da je ekonomiji svojstvena inflacija a da je deflacija samo sporadična pojava koja se je vrlo retko javljala u svetskoj ekonomiji. Da li je to baš tako ?
https://www.multpl.com/inflation
Jasno se vidi da je u proteklih 200 godina bilo skoro jednakih perioda inflacije i deflacije sa gotovo identičnim amplitudama. Takođe, vidi se smanjenje oscilacija i da se inflacija drži blizu nule manje više uspešno poslednih decenija. Da li su zapadnjačke ekonomije naučile da kontrolišu inflaciju ? Poslednja velika oscilacija je bila 1980.
PS:
Ako neko hoće malo ozbiljnije da stekne širi uvid u ekonomijju ovde se mogu pronaći podaci od 1840 pa nadalje… Meni je ovaj sajt značajan i zbog obilja informacija o indeksu S&P 500 (koji je ključan za razumevanje ekonomskih trendova). Vrlo bitan sajt. https://www.multpl.com/sitemap
Gledao sam statistiku i u SAD kamate ne mogu pobediti inflaciju još od 2010 godine. U Evropi sigurno već 6-7 godina kamate ne mogu pobediti inflaciju… Ovo već nisu kratki periodi. Ne znam kako sada je onima koji kupuju obveznice, verovatno kupuju po inerciji ili po službenoj dužnosti (npr: fond mora imati u portfoliju 70% ili 80% obveznica po nekom zakonu neke države)… Nemam drugo objašnjenje. Ovo pitanje sam postavljao još 2015 godine ali ajde da kažemo da se je to moglo objasniti niskom inflacijom, deflatornim očekivanjima, privremenim kamatnim stopama itd…. Mislim da sada sve ovo pada u vodu jer se ovaj jaz između niskih kamata i inflacije produbljava jer inflacija postaje sve veća…. A bogami period u kome obveznice donose realne gubitke se oduži.
Nedavno je Srbija organizovala aukciju 5-ogodišnjih dinarskih obveznica. Izvršna stopa prinosa je bila oko 2%….. Na aukciji se je pojavilo samo jedno pravno lice i kupilo neku manju količinu….. Nisam se interesovao ko je to kupio ali po svojoj intuiciji mislim da je u pitanju Dunav osiguranje.
Click to access Statistika%20aukcije%2012.10.2021%20srpski.pdf
Ne znam da li treba da budemo zabrinuti, da li je ovo prvi znak da će država sve teže i teže dolaziti do novca. Da li investitori gube živce i da li je pitanje vremena kada će krenuti u rasprodaju državnih obveznica….
Bavio sam se malo ovom temom u prethodnom komentaru i prognozirao sam skorašnju rasprodaju obveznica Italije koja će verovatno biti prva na udaru i Grčke. Ovo će biti idealne obveznice za šortovanje u nekom trenutku. Mislim da je pitanje samo vremena kada će neko izgubiti živce i početi da prodaje. Takđe, mislim da će sledeća kriza biti obveznička kriza i da će vrednosrt obveznica više pasti nego vrednost akcija.
Hvala Vam najlepše na odgovoru.
Za Mladena – Rast kamata treba da podigne troškove zaduživanja, destimuliše zaduživanje i tako smanji kreditnu emisiju. To bi trebalo da smanji količinu novca u opticaju i time smanji tražnju za robama i uslugama. Pad tražnje bi trebalo da zaustavi rast cena.
Nebojša Katić na 19/07/2021 u 08:36
Za Bojana – Ako se inflacija pokaže „tvrdoglavijom“, tada kamate moraju da rastu, a to znači velika bankrotstva. Banke će, pretpostavljam, u tom slučaju dobiti pomoć centralnih banaka, a ostali će biti prepušteni sudbini. Sve smo to već gledali.
Molim Vas za objašnjenje zašto kamate moraju da rastu kada inflacija raste. Ili ako imate neku referencu samo stavite link.
@ Vladimir Dž
Mislim da je sve jasnije odakle vetrovi duvaju.Da se vratimo na temu,ali i ovo što ste pisali nije daleko od teme.
(https://www.reuters.com/business/finance/ceos-central-bankers-talk-past-each-other-inflation-2021-08-06/)
(https://www.reuters.com/world/china/china-intervenes-manage-commodity-prices-2021-08-04/)
Multinacionalne globalističke kompanije i kineska vrhuška na istom zadatku -borbe protiv inflacije.(Uz to,Kinezi su malo prigušili sopstvene vodeće kompanije,da ne iritiraju gazde)….Ali srećom bankari su izabrali pravu stranu istorije.(Nikada nisam ni sumnjao u dr. Fausta)
P S
Što se tiče čuvene melodije „tralala“…Izgleda da i naš domaćin zna jednu staru,a uvek poučnu narodnu priču.Era,Sveti Sava,Švaba se stalno nadmudruju sa đavolom…..Svaka sličnost sa legendom o Faustu je namerna.
(https://www.opanak.rs/ponavlja-kao-svaba-tralala-ovaj-frazem-zapisao-je-jos-vuk-s-karadzic-a-sta-u-prevodu-znaci-uverite-se-sami/)
Za Vladimira Dž:
Veza Faučija i laboratorije u Vuhanu dokazuje malo. Ta priča je dobra samo za unutrašnje potkusurivanje demokrata i republikanaca. Dosta više sa izvozom američke političke i svake druge nestabilnosti. Prvo Tramp, pa BLM, sada vakcinaši protiv anti-vakcinaša.
Amerikance svet treba da ignoriše, bio bi to melem na sve rane koje su naneli svetu. Do tada, mogli biste svoje teorije da postavljate u komentarima na nedavni intervju gospodina Katića. Ovaj tekst ima dosta manje veze sa kovidom od tog.
Kongresmen Jim Jordan je vodio odličnu istragu protiv Doktora Faučija i njegovih drugara iz Kine. Iz imejlova se vidi da su znali da je virus iz laboratorije, odmah na početku pandemije. Laboratoriju u Vuhanu je Dr Fauči sponzorisao preko organizacije Eco Health. Dr. Fauči je priznao da je bilo finansiranja ali da nije znao šta se radi tamo tačno.
Kasnije su u ovom saslušanju doktori rekli da su znali kakav je virus napravljen u laboratoriji da bi mnogi životi bili spašeni. Jedan od doktora je rekao da mnogi doktori nisu hteli da govore o poreklu virusa jer bi to pomoglo Trampu da ostane na vlast.
(https://www.youtube.com/watch?v=Hz5UN_VuA_A)
Integralna verzija istrage
JUST IN: House Republicans Hold Hearing On COVID-19 Origin, Explore Lab-Leak Theory | FULL
Pravi horor.
Gosp Katicu pogresan prilog ste postavili treba ovaj
(https://www.youtube.com/watch?v=kKyda16KrJ8)
Prilog je od juče u američkom senatu. Pojedini senatori traže u ime nadzornog organa u kom sede da im se najzad dostave svi imejlovi i poruke koju je imao Dr Fauci sa saradnicima.Do sada su dobijali papire u kome je prepiska bila teško zatamnjena. Cilj istrage je veza Dr Faučija i laboratorije u Vuhanu.
Duboka država briše poruke jednog doktora i ignoriše Senat. Da li bi ovaj prilog mogli nazvati – Američki senat Tralalala.
Zaboravih još jednu sitnicu.
Otkud pasoš za vakcinisane u 2019 godini?
Click to access 2019-2022_roadmap_en.pdf
Poenta je sledeća.
– Vakcinacija znači da će virus mutirati rapidno brže dok ne nadje sebe gde će zaobilaziti vacinu. Što se više vakcinišemo to je njegov evolutivni proces brže gurnut u tu stranu.
– Decenijama isto ovo slušamo od te iste struke, ali kad su bakcili u pitanju. Što više antibiotika pijemo, to su bakcili jači i zaobilaze sve prepreke. Ovu analogiju su u ovom slučaju potpuno zaboravili.
-Potpuno ignorišu prirodnu imunizaciju ljudi kad preleže Covid. Pokazala se kao mnogo jača i trajnija od vakcina. Vakcinacijom će nov soj ugroziti i ove ljude.
– Potpuno ignorišu lekove koji su se pokazali kao efikasnim. Zapravo su ih zabranili. Sa druge strane su mesecima preporučivali lek koji se na kraju pokazao kao veoma loš. Podignute su optužnice zbog ove preporuke i zabranu pravih.
– Desetina hiljada ljudi je već umrlo od vakcina na zapadu. Stotina hiljada je teško povredjeno. Ovo su njihovi zvanični podaci. Neki doktori koji znaju za ove sisteme prijavljivanja svedoče da je broj prijava minoran. Većina doktora i ne zna za sistem prijave povreda i smrti. Nedavno je VAERS uhvaćen kako briše podatke, sa 15000 su smanjili na 10000 mrtvih, a ovakvih sistema ima još devet u Americi.
– Pola zdravstvenih radnika nije vakcinisano u Americi. Pitanje je zašto.
– Zašto mediji ne dozvoljavaju sučeljavanje dve opozicione strane na nacionalnoj televiziji.
– Izumitelj mRNA tehnologije, Dr Malone, je godinama govorio da ova tehnologija nije za vakcine već za laboratorije. Od prvog dana vakcinacije je bio protiv ovakve vakcine.
– Izumitelj PCR testa je godinama govorio da njegov test nije za utvrdjivanje da je neko zaražen već za laboratoriju. Od nove godine ga Amerika izbacuje iz upotrebe.
– Brojne su analize pokazale da maske ne štite od virusa, sem skupih N95.
– Decenijama je grip odnosio sličan broj žrtava, otkud sad više njega nema.
– Sve ovo se odnosi na zapad. Nemam nikakve podatke za ruske i kineske.
– Sve ovo može Gosp Katić da prebaci u forum, ili još bolje da sve izbriše jer nikog to ne interesuje.
PS. od juče
https://www.newsweek.com/lambda-covid-variant-1000-cases-us-shows-vaccine-resistance-1615668
Like the Delta variant, Lambda is highly transmissible but Japanese researchers believe that three mutations in the variant’s spike proteins make it more resistant to antibodies induced by vaccination.
Прешао сам видео у овом линку. Сумаризована објашњења око 25. мин звуче смислено. Опаска у вези са менталитетом крда је на мјесту.
Нисам упратио да ли се његови коментари односе на мРНА варијанту вакцине, или на све?
У суштини испада да је актуелна масовна вакцинација само куповање времена. Истовремено се потискује природни имунитет и чека да се најопаснија варијанта вируса искристалише и рашири.
У вези са овом темом подијелио бих са вама и следећи линк: (https://c19early.com/)
Агрегатни преглед резултата мноштва студија у односу на ефект третмана. Занимљиво је примјетити како уобичајене супстанце – куркумин, цинк, витамини Д и Ц, значајно смањују негативне исходе.
Tačno je da ima dosta eskperata koji su napisali dosta debelih knjiga. Čovek treba da selektuje stavove koji su po njemu najracionalniji. Što više različitih stavova poslušaš – to bolje.
Ovog čoveka slušam od kada se pojavio na jutjubu i ostalim kanalima. Naravno da sam poslušao i gomilu oprečnih mišljenja.
Njegovi stavovi su se pokazali kao tačni tokom vremena. Ostali su promašili. Mislim da sam i ovde dao link prema autoru mRNA tehnologije koji potvrdjuje njegov stav.
U ovom slučaju, može da bude samo jedna istina.
За Владимира Џ
Као што сте пре пар дана у једној реплици лепо приметили да је и друга страна (тих страна вероватно има много више:) ) написала гомилу „дебелих“ књига, пре гледања видеа виролога са линка, не будем лењ, „издакдакгоуем“ његово име и одмах ми искочи овај линк: https://correctiv.org/faktencheck/2021/04/21/beguenstigen-impfungen-corona-mutationen-wissenschaftler-widersprechen-den-behauptungen-von-geert-vanden-bossche/. Аутори су поред провере његових генералија, разговарали и са четири еминентна експерта, који оповргавају његове тврдње. Ако не знате немачки, послужите се неким од онлајн преводилаца.
Видео на крају нисам одгледао: немам никакво мед. образовање, а тек тако уска специјализација је за мене практично црна рупа:) Тај утисак беспомоћности, да не могу да се ослоним на неки ауторитет (тих „ауторитета“ очито има ко плеве), ако већ сам због недостатка знања не могу (макар делимично) да проценим ситуацију у којој смо се сви нашли, (ми) је још само један показатељ колико је обичан човек зрно песка на ветрометини.
пс
Претпостављам да сте Ви пре 10-ак година вршили преводе документараца о креирању новца, па бих Вам се овом приликом на томе захвалио!
Ovo treba ceo svet da zabrine. Govori jedan od najboljih svetskih vilrologa.
Šahovskim rečnikom rečeno, ovo što su uradili sa vakcinacijom – šah-mat.
(https://www.youtube.com/watch?v=pS6g52hJW1U)
Čini mi se da je najbolji pokazatelj inflacije u Americi rast berzanskih akcija, nekretnina, troškova zdravstvenog osiguranja i obrazovanja. Problem je zataskan cinjenicom da štampanje novca završava u rukama malog broja ljudi – koji uvecavaju svoje bogatstvo, sto dovodi do dodatnog socijalnog raslojavanja u društvu. Sve ovo ukazuje na kraj jedne imperije i uspon nove – Kine. Sve dok je dolar globalna valuta (i dok je Amerika najveća vojna sila sposobna da ga brani) za Ameriku neće biti vecih problema od štampanja novca. Problem nastaje kad dolar prestane da bude globalna valuta.
Gledajmo stvari iz svetlijeg ugla.Evo u poslednjih 5 hiljada godina kamate nikada nisu bile niže.To nije mala stvar.Tarabići na Volstritu kažu da će u sledećih 5 000 godina kamate rasti…Samo nisu sigurni kada će taj rast krenuti.
(https://www.marketwatch.com/story/interest-rates-havent-been-this-low-in-5-000-years-11627644496?mod=mw_more_headlines)
Postovani gospodine Katic,
Iz svega navedenog, kao laik zakljucujem da ce se kola opet slomiti na siromasnijim slojevima drustva. Stoga se postavlja pitanje, sta raditi sa ustedjevinom, koja je u Srbiji najcesce u evrima? Da ljudi ne bi ostali i bez te rezerve. Hvala
@ Dodekagon
Kad smo kod gatanja,jedan zanimljiv podatak.1982 u knjizi „Kremansko proročanstvo“,objavljen je i pasus o „malim žutim ljudima“,jedno od retkih autentičnih proročanstava.(Jer se decenijama pre toga prepričavalo u narodu,kao i još par „izjava“)Ironično,autori su baš ovom proročanstvu osporavali autentičnost i vrednost.
Mislim da je 99% navedene knjige je bezvredno,kao i Kazimirovićeve iz 1940 godine.
Ali verujem da je pravo proročanstvo postojalo,i to neveliko po obimu.Ono se sačuvalo do danas u usmenoj tradiciji naroda.Naravno,svako ima svoj stil pripovedanja i obično nešto doda ili oduzme,ali suština je bitna.Evo verzije o žutim ljudima objavljene 1982:
„I danas je u užičkom kraju, ili bolje rečeno, na čitavom području regiona zapadne Srbije, živa legenda, prema kojoj su kremanski proroci, još za vreme svoga života, izrekli poruku: „Dugo će iza opšteg rata* biti mir, a ondakar će nastati velika glad i izbiti grozan pomor od raznijeh boleština. Našu zemlju i čitavu Jevropu preplaviće mali, žuti ljudi, jerbo će mnoge države ostati brez svojih naroda. Onaj koji budne umio to da preživi pobjeći će u tri krstate gore. Posije će doći neki novi narod preko dalekijeh mora i otjerati male, žute ljude. Ko to preživi živjeće vazda u izobilju i rahatluku“
Možda je zanimljivo i sledeće što se prepričavalo :Kada na presto carevine preko mora dođe car koji bude „crveni čauš“ doći će do preokreta prema drugom caru.Naslednici tog cara će puške opaliti.
U verziji Milenkovića i Golubovića to nije baš tako.Tačnije,prilagođeno je trenutku iz 1982.(Strana 194)
(https://vdocuments.net/reader/full/23723567-kremansko-prorocanstvo-55844edcc0e2a)
Nadam se da g. Katić neće zameriti na ovom malom kafanskom ćaskanju.Nije nam prvi put.
Za Lenjina – Bojim se da će Belorusija, pre ili kasnije, krenuti putem Ukrajine i Gruzije. Srpske sankcije prema Belorusiji su više simbolične, ali su, svejedno, sramotne.
Za Katica
Koje je vase misljenje o trenutnom stanju u Belorusiji i nasim sankcijama uperenim protiv nje ?
Hvala unapred.
За Н. Катић
Хвала на одговору. Погледао сам инфлацију у еврозони по секторима у јуну https://www.ecb.europa.eu/stats/macroeconomic_and_sectoral/hicp/html/index.en.html и није ни чудо да највећи раст бележе транспорт, становање, струја, гас… Константно повећање цена некретнина/становања је практично директна последица вишегодишње монетарне политике (бесомучног) штампања новца. Нафта је у последњих годину дана практично дупло скупља због раста тражње након драстичног пада због Короне. На скоро рекордне цене струје(х2) и гаса (х3) ове године су највећим делом утицале временске (не)прилике, као и драстичан пораст цене CO2 сертификата. Ако се ове цене устале, онда ће и инфлација пасти.
Било ми је занимљиво, да на графику који приказује стопе инфлације у последњих скоро 25 година, видим да је већ било периода, нпр. 2011-2013, у којима је инфлација константно била изнад 2%, тј. изнад циљане стопе од мало мање од 2% (да ли је период од 2 године средњи рок, тј. шта они подразумевају под тим појмом?), али се дефиниција циљане стопе ЕЦБ-а мења баш сад.
Kako nam inflacija može pomoći da smanjimo nejednakost? Zanimljiv rad.
(https://www.cepweb.org/wp-content/uploads/2014/05/CEP_WP_Inflation_and_Income_Inequality.pdf?campaign_id=4&emc=edit_dk_20210714&instance_id=35265&nl=dealbook®i_id=83272121&segment_id=63391&te=1&user_id=82e775392f8016656ac24d1c557b0138#:~:text=They%20show%20that%20a%20rise,for%20high%20initial%20inflation%20rates.)
За Додекагон – Мислим да статистика третира некретнине као облик финансијског улагања и да зато није у потрошачкој корпи. У корпу обично улазе трошкови становања где је и трошак рентирања станова и кућа. У УК трошкови становања, разни, имају висок пондер и креће се око 33%. Проблем је што често цене некретнина расту много брже него цене рентирања.
Изгледа да некима кристална кугла предвиђа да скок инфлације неће бити кратког даха, као код њихових партнера: Банк Расији је јуче увећао реф. каматну стопу за читав процентни поен, након повећања од 0.5 пп у јуну. У изјавама гувернерке, нарочито се истиче бојазан од раста цена некретнина (да ли они ове цене урачунавају у инфлацију било би занимљиво знати).
С тим у вези је интересантно, да ЕЦБ намерава да у „догледно“ време уврсти и цене некретнина „за сопствено коришћење“ у обрачун инфлације. Ако неко уме да објасни ову дефиницију, јер како ја схватам, испада да куповина некретнине као инвестиције не утиче на инфлацију, био бих захвалан.
пс
Ево једне посластице за љубитеље гатања у изведби садашње директорке ЕЦБ-а, нарочито јер смо у 2021. години:
Hajde da probamo da budemo kreativni,da pomognemo našim ekonomistima.Pretpostavimo da je inflacija u jednom trenutku previsoka i da želimo da je obuzdamo.Šablonski pristup je dizanje kamatnih stopa.Ali mi želimo niske kamatne stope.Šta možemo da uradimo da bi održali niske kamate (nešto više nego sada),a da pri tome suzbijemo inflaciju?
Prvo ćemo pronaći one segmente koji generišu najvišu stopu inflacije,zatim ćemo intervenisati u tim segmentima na strani ponude kako bismo sprečili dalji rast cena.
Ekonomisti,naravno,znaju (ne znaju!?) da inflaciju obično generiše rast cene jedne do nekoliko roba sa širokom upotrebom,čija se upotreba ne može,ili se može samo ograničeno supstituisati.
@ Gane
Inflacija je tu,Tako sam pisao još krajem prošle godine.Vi kao profesionalac ste trebali videti još u avgustu ono što sam ja video u decembru.Vi i dalje pišete „ako do inflacije dođe“.
Za Kuma,
Slušajte ostarelog berzanskog špekulanta. Ne igrajte se sa liborima. Ako se inflacija ustali, odoše libori u nebo.
Samo opušteno, ne ljutim se zbog vašeg pisanja. Čak bih želeo da vas pohvalim zbog odličnog razumevanja ekonomije. Po mom mišljenju vi ste treća tabla na ovom forumu odmah iza g. Katića i Epija.
Pozdrav.
@ Gane
Gane,kako se kreću prinosi na američke desetogodišnje obveznice poslednjih dana?Prate li CPI? Naravno da ne,jer nema potrebe za tim.Da investitoru treba novac od kamate za hleb i jogurt,bio bi važan odnos kamate i potrošačkih cena.
Ja nisam video da piše u Svetom Pismu da razni libori moraju pratiti inflaciju.Ne znam odakle Vam ta ideja.Bitno je pokrenuti ekonomiju,realni sektor,proizvodnju.Ostalo je sekundarno,uključujući i akcije.
Dragi Gane,ne treba da se ljutite,ali to što ste Vi dobili (niste zaradili jer niste radili) prošli put je dokaz da je sistem bolestan.Prosto je,kada bi milioni ljudi na berzi dobijali,od koga bi smo svu tu novu vrednost uzeli?
Kao iskusan špekulant,očekivao sam da odavno primetite odakle vetar duva.Nažalost,ostali ste u vremenu koje je prošlo.
Za Kuma,
.“Ako se dugovi građana obezvređuju – to je dobro jer se zna ko je zadužen – samo onaj ko je sposoban da stvori novu vrednost.“
Zaduženi građani će prvi stradati ako krene inflacija jer su posledice inflacije ugarađene u libore (eulibor, belibor i sl….).
Zbog čega bi štitili nekog nemačkog penzionera sa 100 000 evra keša na računu?Novac je za trošenje,za pokretanje ekonomije.Ekonomija je tok.
Štediše će stradati ako su ulagali dugorono, ali znajući građane mislim da niko nije ulagao na period duži od jedne godine…… Ako bude inflacije porašće kamate što je dobro za štediše jer otvara šanse ne samo za štednju već i za kupovinu obveznica za dužim rokom dospeća po višim stopama prinosa….. Ja sam do 2017 godine kupovao srpske obveznice i dobro zaradio na konjukturi kada je nastupila deflacija i obaranje kamatnih stopa.
Mislim da je ključno da budemo spremni za režim više inflacije kroz narednih par godina.Kao što sam ranije pisao,problem je u izostaloj inflaciji od 2008 do danas.Jedan od glavnih generatora nejednakosti je nedostatak inflacije.U režimu visoke inflacije (ne hiperinflacije!) dolazi do preraspodele u korist radno sposobnog dela stanovništva.Ako se dugovi građana obezvređuju – to je dobro jer se zna ko je zadužen – samo onaj ko je sposoban da stvori novu vrednost.Zbog čega bi štitili nekog nemačkog penzionera sa 100 000 evra keša na računu?Novac je za trošenje,za pokretanje ekonomije.Ekonomija je tok.
Danas se pokreću visoke peći,ekonomija se zahuktava,otvara se posao,razvija se život…Sve zahvaljujući inflaciji.
(https://www.business-standard.com/article/markets/as-steel-prices-smash-records-it-injects-life-into-long-suffering-industry-121071800107_1.html)
Odlican tekst. Cini se da ce inflacija u stvari biti bez kontrole prepustena svojoj eksponencijalnoj prirodi.
Zanima me da li mislite da ce se drazve koje su posednici resurasa nekako stititi da im resurse kupuju inflatornim novcem?
Једно занимљиво мишљење о инфлацији у САД:
(http://market-ticker.org/akcs-www?post=242943)
Za Bojana – Ako se inflacija pokaže „tvrdoglavijom“, tada kamate moraju da rastu, a to znači velika bankrotstva. Banke će, pretpostavljam, u tom slučaju dobiti pomoć centralnih banaka, a ostali će biti prepušteni sudbini. Sve smo to već gledali.
Postovani g. Katicu,
monetarna ekonomija mi nije jaca strana pa Vas molim za jedno objasnjenje. Koliko sam razumeo, centralne banke ovim manevrom sebi daju „lufta“ da jos uvek ne pocnu sa povlacenjem novca, sve se nadajuci da ce se njihove prognoze (nade?) o privremenom karakteru ovog inflatornog talasa ostvariti. Moje pitanje je sta ako tako ne bude, sta ako se inflacija pokaze ‘tvrdoglavija’? Da li to znaci da ce monetarno zatezanje u neko dogledno vreme morati da bude ostrije nego da su sad poceli? Ako je odgovor da, sta bi bile moguce globalne posledice, pre svega za bankarski sektor i za trziste nekretnina na kojem su cene (bar po meni) kako u Srbiji tako i u Evropi, astronomske?
Citajuci Vas tekst o promenjenoj politici centralnih banaka, pade mi na pamet kineska poslovica: opasnost je u odlaganju.
Veliko hvala unapred
„Centralne banke uveravaju svet da nema razloga za strah i da je trenutni rast cena samo prolazni fenomen izazvan naglim postpandemijskim rastom tražnje i uskim grlima u proizvodnji i transportu.“
У неколико интервјуа прошле недеље, једна фрау директорин ЕЦБ-а, понавља овај цитат практично од речи до речи. Одакле ова увереност? Она образлаже, да ће раст цена да се устали ако дође и до раста плата, а ЕЦБ, а изгледа и њихова кристална кугла, раст плата не види…
Само чепркамо по површини,
Шта се данас догађа у свету, и који је најдубљи смисао ових догађаја?
Треба ли ослушнуту Харарија који нас суочава са изазовним животним упозорењима доносећи непрестане шокантне промене. Оне утичу на нашу егзистенцију и мењају постојеће обрасце размишљања и делања.
Харари нас припрема за будућност која ће се много разликовати од овог историјског тренутка и указује нам која питања треба да поставимо себи да бисмо као народ преживели.
Технологија напредује брже него што ми успевамо да је разумемо, а свет никада није био тако поларизован.
Како ће компјутери, вештачка интелигенција и роботи променити значење речи ‘ЈА’ човек?
Јесу ли нације и религије и даље важне?
Зашто је либерална демократија у кризи?
Како избећи још један светски рат? Како ће се у будућности решавати вишак радне снаге и како се припремити за то?
Ако се наша будућност буде решавала без наше сагласности – ни ми ни сви остали у окружењу нећете бити изузети од последица.
Бојим се да ми нисмо спремни да пливамо у тим надолазећим историјским бујицама, јер нема ко да нас упозори и припреми за будућност која долази !
– Пред нашим очима се рађа – нови врли свет !?
Излазак из Балканске Пећине ће за многе бити заслепљујући.
Za Mladena – Ciljana inflacija je metod gde centralna banka određuje za svaku godinu koridor u kome se cene mogu kretati, a da to ne izazove reakciju banke. Npr. ako je ciljana inflacija 2%, a inflacija u toj godini bude 1%, ništa se neće dogoditi – u sledeću godinu će se ući sa istom stopom ciljane inflacije od 2% u odnosu na nivo cena iz prethodne godine „koja je podbacila“. Kod ciljanja nivoa cena, ako inflacija „podbaci“ za 1%, tada u sledećoj godini cene mogu da skoče 3%, a da banka ne mora da reaguje.
Citat iz clanka: Kako bi se sakrilo da je sistem u ćorsokaku, potrebno je stvoriti utisak da sistem nije diskreditovan iznutra – dobro, možda malčice – već pre svega spolja, pandemijom i globalnim zagrevanjem.
Citat iz jednog od komentara : Климатске промене […..] ће бити изговор за селективни притисак на разне земље и имаће исту функцију коју је имала и борба против „недемократских“ режима. При томе, неразвијене државе ће бити оптерећене новим еколошким трошковима и новим дуговима иако оне засигурно нису довеле до ове ситуације.
To su motivi koji su veoma snazni, i govoriti o njima jeste neophodno. Medjutim, kako Vilijam Engdal obrazlaze,
(http://www.williamengdahl.com/englishNEO12July2021.php)
najnovije mere EU povodom klimatskih promena ce po svemu sudeci unistiti ogroman deo industrije Evropske Unije, i doprineti ekonomskom kolapsu EU.
Ovaj tip anti-ekonomska politike se forsira i na Zapadu izvan EU, mozda najilustrativnije u Kaliforniji.
Ne znam, zaista ne znam kako se mere povodom klimatskih promena i pandemija mogu uspesno staviti pod okvir postojecih tumacenja koja su u javnoj cirkulaciji, ukljucujuci ona koje ste naveli, ali i sva ostala tumacenja koja pretpostavljaju racionalne aktere.
Pozdrav
„Он је био предуслов глобализације и неоколонизације и његов манифест је Вашингтонски консензус….
За неразвијене државе либерализама се своди на то да све продају и предају странцима и да се не мешају у своју политику развоја. То је есенција реалног либерализма и у Србији је спроведена. Сви неспоразуми проистичу из тог фундаменталног неразумевања смисла неолиберализма, као шарене лаже за наивне Источноевропљане.“
Odlično sumirano, a danas već kopernikanski zaokret – od tržišnih barijera kao najveće jeresi (zbog koje možete bukvalno biti pod sankcijama ili čak bombardovani) do poreza na emisiju ugljen-dioksida na spoljnim granicama Evropske unije u roku od samo par godina. Da li mase i intelektialci koji tapšu shvataju da je ovo samo još jedna tržišna barijera 🙂
Inflacija je veliko pitanje oko koga se lome koplja dve „partije“ globalista i suverenista.Globalistima inflacija ne odgovara,oni vise preferiraju jedan rat sa Rusijom kao „izlaz“ iz krize.
Inflacija je za neke velika prilika,a za druge opasnost.
Mislim da je politika Fed – a ispravna i da ECB nastoji da se prilagodi toj liniji sto je pohvalno.
Mnogi u Nemačkoj imaju jasan antiinflatorni interes i globalisti ulazu znatne napore da kontrolišu Nemacku.“Bitka za Berlin“ je verovatno kljucna za budućnost Evrope.
Za g. Katića
Molim Vas za objašnjenje pojmova ciljanje inflacije i ciljanje nivoa cena.
(https://en.m.wikipedia.org/wiki/Inflation)
Meni kao laiku to deluje kao jedno te isto.
Za Андреја – Либерални капитализам по моделу Аустријске школе није функционисао нигде и остао је само у главама Хајека и Мизеса, па је отуда губљење времена расправљати о химерама. Поента либералног капитализма, или боље „реалног“ либералног капитализма, онога који је функционисао, везана је за потпуну либерализацију и дерегулацију у промету роба и капитала. Он је био предуслов глобализације и неоколонизације и његов манифест је Вашингтонски консензус. О томе сам писао овде: https://nkatic.wordpress.com/2010/01/20/neoliberalni-koreni-svetske-ekonomske-krize/ а о теоријским подлогама овде: https://nkatic.wordpress.com/2014/12/15/srpska-ekonomska-drama-i-intelektualni-eskapizam/.
За неразвијене државе либерализама се своди на то да све продају и предају странцима и да се не мешају у своју политику развоја. То је есенција реалног либерализма и у Србији је спроведена. Сви неспоразуми проистичу из тог фундаменталног неразумевања смисла неолиберализма, као шарене лаже за наивне Источноевропљане. За оне на Западу, неолиберализам је само метод манипулације јавним мњењем и све то је демаскирано 2008. за оне који су имали очи да виде.
Држава је по логици ствари највећи послодавац и то карактеристика модерне државе по себи, а не само српске државе. Када је инфраструктура запуштена, нормално је да држава инвестира и то су увек највеће инвестиције. У осталом, нека те послове ради приватни сектор, али нисам приметио да се неко отима о ту врсту инвестиција. Нисам приметио ни да је приватни сектор, нпр. са гађењем одбио помоћ државе, а могао је.
За Андреја:
Данас, када се каже либерални капитализам, мисли се најпре на неолиберални глобализам.
Да некако могу видети шта раде њихови савременици, класичари би одавно подигли буну.
Gospodine Katicu,
Bojim se da sam izgubio nit sta vi danas smatrate liberalnim kapitalizmom. U mojoj glavi to je uvek bila Austrijska skola sto pored ostalog podrazumeva i hard money i full-reserve banking. U toj slici sumanuto stampanje para nikako mi ne ide uz liberalni kapitalizam. Bojim se da je ovo danas vise korporativni globalizam nego neka forma kapitalizma. Drzave rade sve samo da se velike korporacije ne naljute i ne odu. Zarade privatne dugovi javni.
Glede Srbije – meni je uvek interesantno kada se ovde prica o liberalnom kapitalizmu. U zemlji gde je drzava najveci poslodavac, najveci investitor, najveci potrosac i kreator najvecih ekonomskih debalansa.
Sto se inflacije tice, sa tim brojevima se drzave igraju vec decenijama. Mislim da su SAD vec tri puta menjale formulu kako inflaciju racunaju. Substitution, pa onda izbace sve sto unosi ‘volatility’, pa.. Sada ne gledaju godisnju vec visegodisnji prosek… Bice interesantno… Ali jeste cinjenica da su zbog globalnog zastoja u lancima snabdevanja cene skocile. Polovni automobili u SAD – cene znacajno vise. Novi se cekaju po mesec, dva, jer nema cipova. Ogromni lageri proizvedenih automobila koji cekaju da im se ugradi taj poslednji deo…. To je samo deo koji je meni interesantan. Siguran sam da je i u drugim oblastima slicno.
За Ненада – Штампања новца је увек имало исти циљ – спашавати банке и велике корпорације. Хеликоптерски новац који је дат грађанима је кап у мору онога што се од 2008. штампа, а не повлачи.
За Зорана Поповића – Климатске промене нису спорне, али оне ће бити изговор за селективни притисак на разне земље и имаће исту функцију коју је имала и борба против „недемократских“ режима. При томе, неразвијене државе ће бити оптерећене новим еколошким трошковима и новим дуговима иако оне засигурно нису довеле до ове ситуације.
Страх од климатских промена постоји одавно (деценијама), и потпуно је научно утемељен, невезано за овај економски аспект који многим властима ,,згоддно дође” за разне сопствене (злоу)потребе, а пре свега за прикривање неспособности, системских грешака и друге манипулације.
Господине Катићу, ја верујем да сте Ви у праву и да је инфлација на нашем прагу. Међутим у вези штампања новца, да ли је проблем у томе што је механизам „штампањa“ данас другачији од оног који је примењиван пре Ковида.
Колико ја разумем QE, његова сврха је била да се становништво охрабри на задуживање, смањивањем каматних стопа и трансфером тзв. резервног новца банкама. Али повећање задужености грађана, иако је изазвало повећање цене некретнина, је у суштини дефлаторно јер умањује количину новца које грађани имају на располагању за робу и услуге.
Међутим, за време Ковида је уведен тзв. „хеликоптерски“ новац где је уместо институцијама новац дат директно грађанима и у том случају тај новац иде директно на потрошњу. Стручњаци који заступају анти-инфлаторну тезу, верују да такав приступ комбинован са supply chain шоковима je одговоран за привремено повећање инфлације. Пратећи ту логику, престанак емитовања хеликоптерског новца заједно са разрешавањем проблема снабдевања ће уклонити проблем инфлације.
Ја сам скептичан око тога, зато што мислим да ће нагомилане друштвене и економске разлике, посебно у САД, диктирати наставак новчаних субвенција у једном или другом облике. Модерна Монетарна Теорија постаје све прихватљивија и политичарима и банкарима.