I dok dlanom o dlan, već posle 13 godina nenormalne monetarne politike i ludog štampanja novca, inflacija se konačno pojavila i u razvijenim ekonomijama. Najveće centralne banke energično su odlučile da ne preduzimaju ništa. Ako se ironija ostavi po strani, činjenica je da su centralne banke i kreatori ekonomske politike sebe doveli u gotovo nemoguću poziciju koju, bar za sada, pokušavaju da reše samo rečima.
Razvijene države, panglosijanski uverene da je sa sistemom sve u najboljem redu, u najboljem od svih svetova, započele su 2008. silovito štampanje novca i obaranje kamatnih stopa do nule, ili čak ispod nule. Mere koje su najavljivane kao privremene traju već duže od decenije. Jeftini novac je doveo do ogromnog rasta dugova država, privrede i građana, a taj proces je potom ubrzan pandemijom. Globalni dugovi se u ovom trenutku bliže cifri od 300.000 milijardi dolara i već su narasli na oko 356 procenata svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Samo u 2020. dugovi su uvećani za novih 28.000 milijardi dolara. Zaduženost država je danas na višem nivou nego što je to bila na kraju Drugog svetskog rata, kada su zbog vojnih izdataka zabeleženi istorijski rekordi.
Centralne banke uveravaju svet da nema razloga za strah i da je trenutni rast cena samo prolazni fenomen izazvan naglim postpandemijskim rastom tražnje i uskim grlima u proizvodnji i transportu. Ova vrsta optimističnih tumačenja služi da opravda politiku niskih kamatnih stopa uprkos pretećoj inflaciji. Optimizam vladara univerzuma bi trebalo da umiri finansijska tržišta i predupredi paniku. Može biti da su iskusni bankari u pravu, mada veliki broj njih ne veruje ni u sopstvena objašnjenja, ali sledi „partijsku“ liniju. Uzgred, ne treba zaboraviti i da je model obračuna inflacije takav da, veoma blago rečeno, ne reflektuje stvarni rast cena. Ilustracije radi, cene nekretnina ne ulaze u obračun inflacije iako značajno utiču na finansijski život ogromnog broja ljudi.
Američka centralna banka, čiji je predsednik izjavio da još uvek „ne razmišlja da počne da razmišlja“ o podizanju kamatnih stopa, menja koncept ciljane inflacije i implicitno najavljuje ciljanje nivoa cena. Ili, prevedeno – ako je rast cena u jednoj godini niži od ciljnog, taj zaostatak se može nadoknaditi time što će se dopustiti veći rast u sledećim godinama. Više nije neophodno da inflacija bude u okviru zadatog koridora u svakoj godini, već je važno da višegodišnji prosek rasta cena ne probije zadati okvir. To objašnjava zašto centralna banka ne razmišlja da podigne kamatne stope iako je trenutna inflacija u SAD oko pet procenata.
Evropska centralna banka (ECB), čuvena po svojoj inflacionoj strogoći, koliko juče je smatrala da se crvena lampica pali kada (godišnja) inflacija dostigne dva procenta. Sada, kada je ta stopa dostignuta, crvena lampica se ipak nije upalila. ECB je odlučila da izvrši reviziju svoje monetarne politike i dopusti da inflacija pređe dva procenta, a da pri tome ne mora da podiže kamatne stope. (Ostaviću po strani jezičku ekvilibristiku kojom je ova nova politika najavljena, kao i skepsu nemačkih centralnih bankara u vezi sa ovom promenom.)
Iza nove monetarne doktrine nazire se, sva je prilika, nemoć koja se pokušava sakriti naoko logičnim objašnjenjima. Visina globalnih dugova je takva da bi svako podizanje kamata dovelo do lančane reakcije u kojoj bi veliki broj dužnika bio potopljen. Privredni oporavak bi bio zaustavljen ili bar bitno usporen, usledila bi nova recesija praćena dužničkim krizama velikih razmera.
Ali, postoji još jedan važan motiv za promenu politike. Iako se ne udara u talambase, jasno je da samo inflatorno obezvređivanje dugova može dovesti do relativnog pada zaduženosti i da je to strategija koju su centralne banke (diskretno) odabrale. Inflacija bi značajno povećala nominalni rast BDP-a, pa bi dugovi u odnosu na tako uvećan BDP izgledali relativno niži i podnošljiviji. Nevolja sa ovim pristupom je što on ne rešava krizu već je odlaže, i što počiva više na nadi nego na pouzdanim modelima za koje inflacija baš ne haje.
U ovom haosu izmiče šira slika. Liberalni kapitalizam je na respiratoru novčane emisije i niskih kamata. Kako bi se sakrilo da je sistem u ćorsokaku, potrebno je stvoriti utisak da sistem nije diskreditovan iznutra – dobro, možda malčice – već pre svega spolja, pandemijom i globalnim zagrevanjem. Strah od pandemija, strah od klimatskih promena i njenih posledica biće, bojim se, konstanta u vremenu koje dolazi.
Gledajmo stvari iz svetlijeg ugla.Evo u poslednjih 5 hiljada godina kamate nikada nisu bile niže.To nije mala stvar.Tarabići na Volstritu kažu da će u sledećih 5 000 godina kamate rasti…Samo nisu sigurni kada će taj rast krenuti.
(https://www.marketwatch.com/story/interest-rates-havent-been-this-low-in-5-000-years-11627644496?mod=mw_more_headlines)
Postovani gospodine Katic,
Iz svega navedenog, kao laik zakljucujem da ce se kola opet slomiti na siromasnijim slojevima drustva. Stoga se postavlja pitanje, sta raditi sa ustedjevinom, koja je u Srbiji najcesce u evrima? Da ljudi ne bi ostali i bez te rezerve. Hvala
@ Dodekagon
Kad smo kod gatanja,jedan zanimljiv podatak.1982 u knjizi „Kremansko proročanstvo“,objavljen je i pasus o „malim žutim ljudima“,jedno od retkih autentičnih proročanstava.(Jer se decenijama pre toga prepričavalo u narodu,kao i još par „izjava“)Ironično,autori su baš ovom proročanstvu osporavali autentičnost i vrednost.
Mislim da je 99% navedene knjige je bezvredno,kao i Kazimirovićeve iz 1940 godine.
Ali verujem da je pravo proročanstvo postojalo,i to neveliko po obimu.Ono se sačuvalo do danas u usmenoj tradiciji naroda.Naravno,svako ima svoj stil pripovedanja i obično nešto doda ili oduzme,ali suština je bitna.Evo verzije o žutim ljudima objavljene 1982:
„I danas je u užičkom kraju, ili bolje rečeno, na čitavom području regiona zapadne Srbije, živa legenda, prema kojoj su kremanski proroci, još za vreme svoga života, izrekli poruku: „Dugo će iza opšteg rata* biti mir, a ondakar će nastati velika glad i izbiti grozan pomor od raznijeh boleština. Našu zemlju i čitavu Jevropu preplaviće mali, žuti ljudi, jerbo će mnoge države ostati brez svojih naroda. Onaj koji budne umio to da preživi pobjeći će u tri krstate gore. Posije će doći neki novi narod preko dalekijeh mora i otjerati male, žute ljude. Ko to preživi živjeće vazda u izobilju i rahatluku“
Možda je zanimljivo i sledeće što se prepričavalo :Kada na presto carevine preko mora dođe car koji bude „crveni čauš“ doći će do preokreta prema drugom caru.Naslednici tog cara će puške opaliti.
U verziji Milenkovića i Golubovića to nije baš tako.Tačnije,prilagođeno je trenutku iz 1982.(Strana 194)
(https://vdocuments.net/reader/full/23723567-kremansko-prorocanstvo-55844edcc0e2a)
Nadam se da g. Katić neće zameriti na ovom malom kafanskom ćaskanju.Nije nam prvi put.
Za Lenjina – Bojim se da će Belorusija, pre ili kasnije, krenuti putem Ukrajine i Gruzije. Srpske sankcije prema Belorusiji su više simbolične, ali su, svejedno, sramotne.
Za Katica
Koje je vase misljenje o trenutnom stanju u Belorusiji i nasim sankcijama uperenim protiv nje ?
Hvala unapred.
За Н. Катић
Хвала на одговору. Погледао сам инфлацију у еврозони по секторима у јуну https://www.ecb.europa.eu/stats/macroeconomic_and_sectoral/hicp/html/index.en.html и није ни чудо да највећи раст бележе транспорт, становање, струја, гас… Константно повећање цена некретнина/становања је практично директна последица вишегодишње монетарне политике (бесомучног) штампања новца. Нафта је у последњих годину дана практично дупло скупља због раста тражње након драстичног пада због Короне. На скоро рекордне цене струје(х2) и гаса (х3) ове године су највећим делом утицале временске (не)прилике, као и драстичан пораст цене CO2 сертификата. Ако се ове цене устале, онда ће и инфлација пасти.
Било ми је занимљиво, да на графику који приказује стопе инфлације у последњих скоро 25 година, видим да је већ било периода, нпр. 2011-2013, у којима је инфлација константно била изнад 2%, тј. изнад циљане стопе од мало мање од 2% (да ли је период од 2 године средњи рок, тј. шта они подразумевају под тим појмом?), али се дефиниција циљане стопе ЕЦБ-а мења баш сад.
Kako nam inflacija može pomoći da smanjimo nejednakost? Zanimljiv rad.
(https://www.cepweb.org/wp-content/uploads/2014/05/CEP_WP_Inflation_and_Income_Inequality.pdf?campaign_id=4&emc=edit_dk_20210714&instance_id=35265&nl=dealbook®i_id=83272121&segment_id=63391&te=1&user_id=82e775392f8016656ac24d1c557b0138#:~:text=They%20show%20that%20a%20rise,for%20high%20initial%20inflation%20rates.)
За Додекагон – Мислим да статистика третира некретнине као облик финансијског улагања и да зато није у потрошачкој корпи. У корпу обично улазе трошкови становања где је и трошак рентирања станова и кућа. У УК трошкови становања, разни, имају висок пондер и креће се око 33%. Проблем је што често цене некретнина расту много брже него цене рентирања.
Изгледа да некима кристална кугла предвиђа да скок инфлације неће бити кратког даха, као код њихових партнера: Банк Расији је јуче увећао реф. каматну стопу за читав процентни поен, након повећања од 0.5 пп у јуну. У изјавама гувернерке, нарочито се истиче бојазан од раста цена некретнина (да ли они ове цене урачунавају у инфлацију било би занимљиво знати).
С тим у вези је интересантно, да ЕЦБ намерава да у „догледно“ време уврсти и цене некретнина „за сопствено коришћење“ у обрачун инфлације. Ако неко уме да објасни ову дефиницију, јер како ја схватам, испада да куповина некретнине као инвестиције не утиче на инфлацију, био бих захвалан.
пс
Ево једне посластице за љубитеље гатања у изведби садашње директорке ЕЦБ-а, нарочито јер смо у 2021. години:
Hajde da probamo da budemo kreativni,da pomognemo našim ekonomistima.Pretpostavimo da je inflacija u jednom trenutku previsoka i da želimo da je obuzdamo.Šablonski pristup je dizanje kamatnih stopa.Ali mi želimo niske kamatne stope.Šta možemo da uradimo da bi održali niske kamate (nešto više nego sada),a da pri tome suzbijemo inflaciju?
Prvo ćemo pronaći one segmente koji generišu najvišu stopu inflacije,zatim ćemo intervenisati u tim segmentima na strani ponude kako bismo sprečili dalji rast cena.
Ekonomisti,naravno,znaju (ne znaju!?) da inflaciju obično generiše rast cene jedne do nekoliko roba sa širokom upotrebom,čija se upotreba ne može,ili se može samo ograničeno supstituisati.
@ Gane
Inflacija je tu,Tako sam pisao još krajem prošle godine.Vi kao profesionalac ste trebali videti još u avgustu ono što sam ja video u decembru.Vi i dalje pišete „ako do inflacije dođe“.
Za Kuma,
Slušajte ostarelog berzanskog špekulanta. Ne igrajte se sa liborima. Ako se inflacija ustali, odoše libori u nebo.
Samo opušteno, ne ljutim se zbog vašeg pisanja. Čak bih želeo da vas pohvalim zbog odličnog razumevanja ekonomije. Po mom mišljenju vi ste treća tabla na ovom forumu odmah iza g. Katića i Epija.
Pozdrav.
@ Gane
Gane,kako se kreću prinosi na američke desetogodišnje obveznice poslednjih dana?Prate li CPI? Naravno da ne,jer nema potrebe za tim.Da investitoru treba novac od kamate za hleb i jogurt,bio bi važan odnos kamate i potrošačkih cena.
Ja nisam video da piše u Svetom Pismu da razni libori moraju pratiti inflaciju.Ne znam odakle Vam ta ideja.Bitno je pokrenuti ekonomiju,realni sektor,proizvodnju.Ostalo je sekundarno,uključujući i akcije.
Dragi Gane,ne treba da se ljutite,ali to što ste Vi dobili (niste zaradili jer niste radili) prošli put je dokaz da je sistem bolestan.Prosto je,kada bi milioni ljudi na berzi dobijali,od koga bi smo svu tu novu vrednost uzeli?
Kao iskusan špekulant,očekivao sam da odavno primetite odakle vetar duva.Nažalost,ostali ste u vremenu koje je prošlo.
Za Kuma,
.“Ako se dugovi građana obezvređuju – to je dobro jer se zna ko je zadužen – samo onaj ko je sposoban da stvori novu vrednost.“
Zaduženi građani će prvi stradati ako krene inflacija jer su posledice inflacije ugarađene u libore (eulibor, belibor i sl….).
Zbog čega bi štitili nekog nemačkog penzionera sa 100 000 evra keša na računu?Novac je za trošenje,za pokretanje ekonomije.Ekonomija je tok.
Štediše će stradati ako su ulagali dugorono, ali znajući građane mislim da niko nije ulagao na period duži od jedne godine…… Ako bude inflacije porašće kamate što je dobro za štediše jer otvara šanse ne samo za štednju već i za kupovinu obveznica za dužim rokom dospeća po višim stopama prinosa….. Ja sam do 2017 godine kupovao srpske obveznice i dobro zaradio na konjukturi kada je nastupila deflacija i obaranje kamatnih stopa.
Mislim da je ključno da budemo spremni za režim više inflacije kroz narednih par godina.Kao što sam ranije pisao,problem je u izostaloj inflaciji od 2008 do danas.Jedan od glavnih generatora nejednakosti je nedostatak inflacije.U režimu visoke inflacije (ne hiperinflacije!) dolazi do preraspodele u korist radno sposobnog dela stanovništva.Ako se dugovi građana obezvređuju – to je dobro jer se zna ko je zadužen – samo onaj ko je sposoban da stvori novu vrednost.Zbog čega bi štitili nekog nemačkog penzionera sa 100 000 evra keša na računu?Novac je za trošenje,za pokretanje ekonomije.Ekonomija je tok.
Danas se pokreću visoke peći,ekonomija se zahuktava,otvara se posao,razvija se život…Sve zahvaljujući inflaciji.
(https://www.business-standard.com/article/markets/as-steel-prices-smash-records-it-injects-life-into-long-suffering-industry-121071800107_1.html)
Odlican tekst. Cini se da ce inflacija u stvari biti bez kontrole prepustena svojoj eksponencijalnoj prirodi.
Zanima me da li mislite da ce se drazve koje su posednici resurasa nekako stititi da im resurse kupuju inflatornim novcem?
Једно занимљиво мишљење о инфлацији у САД:
(http://market-ticker.org/akcs-www?post=242943)
Za Bojana – Ako se inflacija pokaže „tvrdoglavijom“, tada kamate moraju da rastu, a to znači velika bankrotstva. Banke će, pretpostavljam, u tom slučaju dobiti pomoć centralnih banaka, a ostali će biti prepušteni sudbini. Sve smo to već gledali.
Postovani g. Katicu,
monetarna ekonomija mi nije jaca strana pa Vas molim za jedno objasnjenje. Koliko sam razumeo, centralne banke ovim manevrom sebi daju „lufta“ da jos uvek ne pocnu sa povlacenjem novca, sve se nadajuci da ce se njihove prognoze (nade?) o privremenom karakteru ovog inflatornog talasa ostvariti. Moje pitanje je sta ako tako ne bude, sta ako se inflacija pokaze ‘tvrdoglavija’? Da li to znaci da ce monetarno zatezanje u neko dogledno vreme morati da bude ostrije nego da su sad poceli? Ako je odgovor da, sta bi bile moguce globalne posledice, pre svega za bankarski sektor i za trziste nekretnina na kojem su cene (bar po meni) kako u Srbiji tako i u Evropi, astronomske?
Citajuci Vas tekst o promenjenoj politici centralnih banaka, pade mi na pamet kineska poslovica: opasnost je u odlaganju.
Veliko hvala unapred
„Centralne banke uveravaju svet da nema razloga za strah i da je trenutni rast cena samo prolazni fenomen izazvan naglim postpandemijskim rastom tražnje i uskim grlima u proizvodnji i transportu.“
У неколико интервјуа прошле недеље, једна фрау директорин ЕЦБ-а, понавља овај цитат практично од речи до речи. Одакле ова увереност? Она образлаже, да ће раст цена да се устали ако дође и до раста плата, а ЕЦБ, а изгледа и њихова кристална кугла, раст плата не види…
Само чепркамо по површини,
Шта се данас догађа у свету, и који је најдубљи смисао ових догађаја?
Треба ли ослушнуту Харарија који нас суочава са изазовним животним упозорењима доносећи непрестане шокантне промене. Оне утичу на нашу егзистенцију и мењају постојеће обрасце размишљања и делања.
Харари нас припрема за будућност која ће се много разликовати од овог историјског тренутка и указује нам која питања треба да поставимо себи да бисмо као народ преживели.
Технологија напредује брже него што ми успевамо да је разумемо, а свет никада није био тако поларизован.
Како ће компјутери, вештачка интелигенција и роботи променити значење речи ‘ЈА’ човек?
Јесу ли нације и религије и даље важне?
Зашто је либерална демократија у кризи?
Како избећи још један светски рат? Како ће се у будућности решавати вишак радне снаге и како се припремити за то?
Ако се наша будућност буде решавала без наше сагласности – ни ми ни сви остали у окружењу нећете бити изузети од последица.
Бојим се да ми нисмо спремни да пливамо у тим надолазећим историјским бујицама, јер нема ко да нас упозори и припреми за будућност која долази !
– Пред нашим очима се рађа – нови врли свет !?
Излазак из Балканске Пећине ће за многе бити заслепљујући.
Za Mladena – Ciljana inflacija je metod gde centralna banka određuje za svaku godinu koridor u kome se cene mogu kretati, a da to ne izazove reakciju banke. Npr. ako je ciljana inflacija 2%, a inflacija u toj godini bude 1%, ništa se neće dogoditi – u sledeću godinu će se ući sa istom stopom ciljane inflacije od 2% u odnosu na nivo cena iz prethodne godine „koja je podbacila“. Kod ciljanja nivoa cena, ako inflacija „podbaci“ za 1%, tada u sledećoj godini cene mogu da skoče 3%, a da banka ne mora da reaguje.
Citat iz clanka: Kako bi se sakrilo da je sistem u ćorsokaku, potrebno je stvoriti utisak da sistem nije diskreditovan iznutra – dobro, možda malčice – već pre svega spolja, pandemijom i globalnim zagrevanjem.
Citat iz jednog od komentara : Климатске промене […..] ће бити изговор за селективни притисак на разне земље и имаће исту функцију коју је имала и борба против „недемократских“ режима. При томе, неразвијене државе ће бити оптерећене новим еколошким трошковима и новим дуговима иако оне засигурно нису довеле до ове ситуације.
To su motivi koji su veoma snazni, i govoriti o njima jeste neophodno. Medjutim, kako Vilijam Engdal obrazlaze,
(http://www.williamengdahl.com/englishNEO12July2021.php)
najnovije mere EU povodom klimatskih promena ce po svemu sudeci unistiti ogroman deo industrije Evropske Unije, i doprineti ekonomskom kolapsu EU.
Ovaj tip anti-ekonomska politike se forsira i na Zapadu izvan EU, mozda najilustrativnije u Kaliforniji.
Ne znam, zaista ne znam kako se mere povodom klimatskih promena i pandemija mogu uspesno staviti pod okvir postojecih tumacenja koja su u javnoj cirkulaciji, ukljucujuci ona koje ste naveli, ali i sva ostala tumacenja koja pretpostavljaju racionalne aktere.
Pozdrav
„Он је био предуслов глобализације и неоколонизације и његов манифест је Вашингтонски консензус….
За неразвијене државе либерализама се своди на то да све продају и предају странцима и да се не мешају у своју политику развоја. То је есенција реалног либерализма и у Србији је спроведена. Сви неспоразуми проистичу из тог фундаменталног неразумевања смисла неолиберализма, као шарене лаже за наивне Источноевропљане.“
Odlično sumirano, a danas već kopernikanski zaokret – od tržišnih barijera kao najveće jeresi (zbog koje možete bukvalno biti pod sankcijama ili čak bombardovani) do poreza na emisiju ugljen-dioksida na spoljnim granicama Evropske unije u roku od samo par godina. Da li mase i intelektialci koji tapšu shvataju da je ovo samo još jedna tržišna barijera 🙂
Inflacija je veliko pitanje oko koga se lome koplja dve „partije“ globalista i suverenista.Globalistima inflacija ne odgovara,oni vise preferiraju jedan rat sa Rusijom kao „izlaz“ iz krize.
Inflacija je za neke velika prilika,a za druge opasnost.
Mislim da je politika Fed – a ispravna i da ECB nastoji da se prilagodi toj liniji sto je pohvalno.
Mnogi u Nemačkoj imaju jasan antiinflatorni interes i globalisti ulazu znatne napore da kontrolišu Nemacku.“Bitka za Berlin“ je verovatno kljucna za budućnost Evrope.
Za g. Katića
Molim Vas za objašnjenje pojmova ciljanje inflacije i ciljanje nivoa cena.
(https://en.m.wikipedia.org/wiki/Inflation)
Meni kao laiku to deluje kao jedno te isto.
Za Андреја – Либерални капитализам по моделу Аустријске школе није функционисао нигде и остао је само у главама Хајека и Мизеса, па је отуда губљење времена расправљати о химерама. Поента либералног капитализма, или боље „реалног“ либералног капитализма, онога који је функционисао, везана је за потпуну либерализацију и дерегулацију у промету роба и капитала. Он је био предуслов глобализације и неоколонизације и његов манифест је Вашингтонски консензус. О томе сам писао овде: https://nkatic.wordpress.com/2010/01/20/neoliberalni-koreni-svetske-ekonomske-krize/ а о теоријским подлогама овде: https://nkatic.wordpress.com/2014/12/15/srpska-ekonomska-drama-i-intelektualni-eskapizam/.
За неразвијене државе либерализама се своди на то да све продају и предају странцима и да се не мешају у своју политику развоја. То је есенција реалног либерализма и у Србији је спроведена. Сви неспоразуми проистичу из тог фундаменталног неразумевања смисла неолиберализма, као шарене лаже за наивне Источноевропљане. За оне на Западу, неолиберализам је само метод манипулације јавним мњењем и све то је демаскирано 2008. за оне који су имали очи да виде.
Држава је по логици ствари највећи послодавац и то карактеристика модерне државе по себи, а не само српске државе. Када је инфраструктура запуштена, нормално је да држава инвестира и то су увек највеће инвестиције. У осталом, нека те послове ради приватни сектор, али нисам приметио да се неко отима о ту врсту инвестиција. Нисам приметио ни да је приватни сектор, нпр. са гађењем одбио помоћ државе, а могао је.
За Андреја:
Данас, када се каже либерални капитализам, мисли се најпре на неолиберални глобализам.
Да некако могу видети шта раде њихови савременици, класичари би одавно подигли буну.
Gospodine Katicu,
Bojim se da sam izgubio nit sta vi danas smatrate liberalnim kapitalizmom. U mojoj glavi to je uvek bila Austrijska skola sto pored ostalog podrazumeva i hard money i full-reserve banking. U toj slici sumanuto stampanje para nikako mi ne ide uz liberalni kapitalizam. Bojim se da je ovo danas vise korporativni globalizam nego neka forma kapitalizma. Drzave rade sve samo da se velike korporacije ne naljute i ne odu. Zarade privatne dugovi javni.
Glede Srbije – meni je uvek interesantno kada se ovde prica o liberalnom kapitalizmu. U zemlji gde je drzava najveci poslodavac, najveci investitor, najveci potrosac i kreator najvecih ekonomskih debalansa.
Sto se inflacije tice, sa tim brojevima se drzave igraju vec decenijama. Mislim da su SAD vec tri puta menjale formulu kako inflaciju racunaju. Substitution, pa onda izbace sve sto unosi ‘volatility’, pa.. Sada ne gledaju godisnju vec visegodisnji prosek… Bice interesantno… Ali jeste cinjenica da su zbog globalnog zastoja u lancima snabdevanja cene skocile. Polovni automobili u SAD – cene znacajno vise. Novi se cekaju po mesec, dva, jer nema cipova. Ogromni lageri proizvedenih automobila koji cekaju da im se ugradi taj poslednji deo…. To je samo deo koji je meni interesantan. Siguran sam da je i u drugim oblastima slicno.
За Ненада – Штампања новца је увек имало исти циљ – спашавати банке и велике корпорације. Хеликоптерски новац који је дат грађанима је кап у мору онога што се од 2008. штампа, а не повлачи.
За Зорана Поповића – Климатске промене нису спорне, али оне ће бити изговор за селективни притисак на разне земље и имаће исту функцију коју је имала и борба против „недемократских“ режима. При томе, неразвијене државе ће бити оптерећене новим еколошким трошковима и новим дуговима иако оне засигурно нису довеле до ове ситуације.
Страх од климатских промена постоји одавно (деценијама), и потпуно је научно утемељен, невезано за овај економски аспект који многим властима ,,згоддно дође” за разне сопствене (злоу)потребе, а пре свега за прикривање неспособности, системских грешака и друге манипулације.
Господине Катићу, ја верујем да сте Ви у праву и да је инфлација на нашем прагу. Међутим у вези штампања новца, да ли је проблем у томе што је механизам „штампањa“ данас другачији од оног који је примењиван пре Ковида.
Колико ја разумем QE, његова сврха је била да се становништво охрабри на задуживање, смањивањем каматних стопа и трансфером тзв. резервног новца банкама. Али повећање задужености грађана, иако је изазвало повећање цене некретнина, је у суштини дефлаторно јер умањује количину новца које грађани имају на располагању за робу и услуге.
Међутим, за време Ковида је уведен тзв. „хеликоптерски“ новац где је уместо институцијама новац дат директно грађанима и у том случају тај новац иде директно на потрошњу. Стручњаци који заступају анти-инфлаторну тезу, верују да такав приступ комбинован са supply chain шоковима je одговоран за привремено повећање инфлације. Пратећи ту логику, престанак емитовања хеликоптерског новца заједно са разрешавањем проблема снабдевања ће уклонити проблем инфлације.
Ја сам скептичан око тога, зато што мислим да ће нагомилане друштвене и економске разлике, посебно у САД, диктирати наставак новчаних субвенција у једном или другом облике. Модерна Монетарна Теорија постаје све прихватљивија и политичарима и банкарима.