Moj intervju u „Pečatu“, dvobroj 30.7.2021
30/07/2021 od Nebojša Katić
47 reagovanja
Ostavite odgovor
Kategorije
- Beogradska razglednica (9)
- Domaća ekonomija (206)
- Društvo (99)
- Forum 2015 (1)
- Forum 2016 (1)
- Forum 2017 (1)
- Forum 2019 (1)
- Forum 2020/1 (1)
- Forum 2020/2 (1)
- Forum 2021 (1)
- In English (7)
- Intervjui i javni nastupi (81)
- Kritika mojih tekstova (29)
- Medjunarodna ekonomija (129)
- Uncategorized (13)
Arhive
Skorašnji komentari
Lazar na Александар Блок – С… Nebojša Katić na RUSIJA I ZAPAD, ILI O JEDNOJ N… Ненад na RUSIJA I ZAPAD, ILI O JEDNOJ N… Ирина Бодина na Александар Блок – С… Nebojša Katić na RUSIJA I ZAPAD, ILI O JEDNOJ N… Драган na RUSIJA I ZAPAD, ILI O JEDNOJ N… Драган na Александар Блок – С… Lily na Александар Блок – С… Nebojša Katić na MADŽAR PROTIV MADŽARA – objavl… Miloš na MADŽAR PROTIV MADŽARA – objavl… Ирина Бодина na Александар Блок – С… Nebojša Katić na MADŽAR PROTIV MADŽARA – objavl… Nebojša Katić na Forum 2021/2022 Miloš na MADŽAR PROTIV MADŽARA – objavl… Gane na Forum 2021/2022
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
За Драгану -Као што сам објавио на блогу (https://nkatic.wordpress.com/2021/08/03/informacija-za-pratioce-na-blogu/), направићу паузу у одговарању на коментаре. Што се школских система тиче, о томе сам писао овде: (https://nkatic.wordpress.com/2013/10/31/skola-i-trziste/).
Поштовани господине Катићу,
са задовољством читам, поред колумни, и све Ваше, не баш тако честе интервјуе које дајате домаћој штампи.
Мајка сам деце основношколског узраста ( старије дете креће у гимназију од септембра), и не могу да не приметим тотално обесмишљавање ионако нарушеног и танког образовног система са овом on line наставом која нам је принудно уведена.
Иде ли се ка томе да се бесплатно образовање толико деградира и да квалитетно школство буде доступно само онима који могу да плате?
Да ли можете да нам кажете како ви видите образовни систем у тим опасним временима које живимо?
Велико хвала!
Gospodine Katicu,
Moje postovanje. Intervju je procitan, ali mnogo je tu pesimizma.
Da li obican covek moze da se nada boljim vremenima?
Hvala i pozdrav!
За Владимира,
моје лично мишљење је да је Уједињено Краљество одавно прошло свој зенит као империја, али да покушавају на било који начин да се прикажу релевантним.
Не контролишу битне минералне ресурсе, имају малобројну популацију (за империју), изгубили су индустријску основу и технолошку трку. И даље имају непропорционално велики дипломатски и финансијски утицај и надају се да ће га одржати кроз специјалне односе са САД и учествовањем у различитим „coalition of the willing“.
Тако да ја ту њихову „шетњу“ видим као јефтину провокацију и чињење услуге САД, јер се онда америчка унилатерална политика приказује као коалиција земаља који штите „владавину права“. Јефтином, зато што није подржана са војном и економском моћи и способношу да се води дужи сукоб на другој страни планете.
Gospodine Katiću,
Unapred se izvinjavam jer sam videla da ste rekli da nećete odgovarati na pitanja sa bloga neko vreme, ali ipak da pokušam, a Vi ako i kada budete imali vremena odgovorite..
Poslednjih dana (i meseci) gledamo neverovatan regulatorni napad na kineski tehnološki sektor. Kina se okrenula protiv svojih najvećih tehnoloških kompanija (AliBaba, Tencent, Meituan). Ovo je pandan kao kada bi sutra SAD udarile na Facebook, Google, Amazon. Bukvalno su u danu ukinuli ogroman edukativno-tehnološki sektor (platforme za online podučavanje), odlučivši da takva vrsta platformi može u budućnosti biti jedino nonprofitna, uz izgovor da je to podrška natalitetu Kini kroz smanjivanje nepotrebnih troškova obrazivanja i „izravnjavanja“ početne pozicije. Preko noći su bukvalno delistirane sa stranih berzi.
Da skratim, šta Vi naslućujete da je kineska strategija iz svega ovoga?? Da li se Kina više brine za monopolističku moć, kontrolu podataka i gušenje konkurencije i inovativnosti od strane od ovakvih giganata koji mogu ubrzo postati veći od bilo koje države ili je više uslovljno time što su sve ove kpmpanije imale paralelne listinge na njujorškoj berzi? Da li je ovo rizičan potez ili nužna strategija i zašto?
Hvala unapred!
Za Nenad, Toronto
Vi kažete da britanski nosač aviona nije dovoljno zaštićen, da im je više razarača na remontu nego u funkciji…a imaju i one probleme u tropskim morima…
Ali, i pored svega toga, on se “šetka“ kineskim morem…
Nemam pravo objašnjenje za takvo ponašanje …osim možda ludačke hrabrosti svojstvene Britancima…ili ne znaju ono što ste vi saznali preko Rojtersa, da Kina štanca brodove kao na traci?
Takodje, možda na to “šetkanje“ treba gledati kao odraz britanske nemoći, odnosno kineske moći, ispoljene u izjavi njenog ministarstva, da se “odlučno protivi bilo kakvim pomorskim aktivnostima koje imaju za cilj da izazovu kontroverze“…Nek im je rek’o…
Verovatno Kinezi i štancaju brodove kao na traci…ali tu bi ih Žarko Jokanović u Užičkoj republici pitao, Čiko je’l sav ovaj lebac tvoj? A, što ga onda ne jedeš, čiko?
Inače, šokiran sam informacijom da američki mornari nemaju gde “po radi sebe“, i kako se dovijaju za malu nuždu…ne mogu ni zamisliti šta rade kad je problem veći….
Napraviću dužu pauzu u odgovaranju na komentare na blogu, pa bih zamolio čitaoce da mi ne upućuju pitanja do daljeg. Hvala na razumevanju.
Za Ćurčić Vladimira – Rekli ste: „Za Kina, osim Amerike, nema suficit ni sa jednom industrijskom silom, sa svima je u debelom deficitu…“ Iz linka koji ste postavili vidi se da Kina ima suficit sa Holandijom, UK, Španijom, Singapurom, Italijom, Belgijom, Kanadom, Francuskom, Švedskom, Finskom itd. Ili ovo nisu industrijske sile, ili ste pogrešili.
Nisam dobio ni odgovor na pitanje gde ste pročitali da je Kinu razvila Amerika. Ne mari nema potrebe da odgovarate.
Za Nebojša Katić
(https://wits.worldbank.org/CountryProfile/en/Country/CHN/Year/2018/TradeFlow/EXPIMP/Partner/by-country)
Poslednje što sam gledao je ovaj link koji vam šaljem. Ne znam da imaju noviji podatci po zemljama.
Kina je imala suficit od 359 milijardi, ali kad se sabere sa drugim okom u glavi Hongkongom, koji je u deficitu 58 milijardi, ispada da je stvarni suficit 301 milijarda.
Kad izuzmemo Ameriku, koja ima deficit prema Kini od 323 milijarde, dobijamo da je Kina u deficitu od 22 milijarde u odnosu na ostatak sveta. Pogledajte deficit sa najjačima Nemačka, Japan, Koreja…
Možete izuzeti presudni uticaj Amerike na ekonomski bum Nemačke, Japana, Jugoslavije, Koreje…Kine…Onda vam ostaje vera u nemačku disciplinu i požrtvovanje, istočnjačku posvećenost dobrobiti zajednice, radničko samoupravljanje, sposobnosti doživotnih predsednika…Možda i nije važan uticaj najvećeg spoljnotrgovinskog partnera na zemlju u razvoju, ali kad su Kinezi odlučili da love miševe i da ljudi ne umiru od gladi, morali su da zovu crnu mačku…Slično kao što je i Lenjin pozvao crnu mačku da vadi naftu iz Bakua, ili Staljin da mu pravi fabrike i hidroelektrane…
Nesporno je da bi sve to bilo besmisleno bez unutrašnje organizacije tih zemalja, ali ona je samo potreban uslov u ovom dobu posle američke pobede u drugom svetskom ratu, njene kontrole energije, morskih puteva, finansija…
За Катића и Владимира Џ.
Господо, ваш неспоразум је у самом корену појмова са којима оперишете.
Саме појмове Глобализам и Антиглобализам не тумачите тачно и исто.
Прво разјаснимо појмове шта је то ГЛОБАЛИЗАМ и АНТИГЛОБАЛИЗАМ
Термин Глобализам:
Професор Манфред Стигер прави разлику између различитих глобализама, попут правног глобализма и тржишног глобализма.
Тржишни глобализам укључује идеологију неолиберализма. На један начин, усмеравање глобализма на идеологију тржишног глобализма и неолиберализма доводи до конфузије. На примјер, канадски филозоф Џон Сол у књизи „Пропаст глобализма и поновно рађање национализма” глобализам изједначава са неолиберализмом и неолибералним глобализмом. Тврди да је глобализам већ разбијен на контрадикторне делове и да грађани поново јачају националне интересе и на позитиван и на негативан начин.
Пол Џејмс дефинише глобализам,као доминантну идеологију и субјективитет повезан са различитим историјско-доминантним формацијама глобалног ширења.
Дефиниција строго подразумева да је било пред модерних и традиционалних облика глобализма или глобализације пре него што је покретачка сила капитализма настојала да колонизује сваки кутак планете, на примјер, Римско Царство у другом веку нове ере, а можда и Грцима петог века пре нове ере и Александар Македонски.”
Термин „антиглобализам“:
То је медијска кованица и сами учесници овог покрета често себе називају другим именима, попут „Покрет за глобалну правду“, „алтерглобалистички покрет“, „покрет свих покрета“ исл.
Многи активисти сматрају да је појам „антиглобализам“ заправо погрешан, те да је скројен у сврху стварања непрецизне и упроштене слике о покрету, те да је у својој природи негативан, и да асоцира на протекционизам и национализам. Покрет је у својој суштини самосвестан, интернационалистички, са тежњом ка глобалном организовању. Битно својство му је солидарност са угњетаваним људима широм света, односно оним чија су права потпуно или делимично ускраћена.
Може ли неко да ми проследи кокице? Хвала унапред.
Глобалисти против анти-глобалиста је један од хоризонталних сукоба о којима је господин Катић говорио. Права борба се води између богатих елита на врху и осталих. Они у средини обично или одаберу страну, или се не обазиру превише на овај вишемиленијумски сукоб све док и њих не закачи.
Проблем данашњице је у томе то је све мање ових у средини. Сведени су на готово истребљену врсту. Зато имамо осавремене тоталитарне медоте контроле, попут овог вируса. Циљ елита је да сукоб задрже у хоризонтали.
Ja uopšte ne vidim odakle vam podatak da sam spomenuo da su te dve škole bastioni antiglobalizma.
Po meni, vi ste mene dotukli.
Дотукли сте ме. Аустријска и Чикашка школа као бастиони антиглобализма. Предајем се.
Ispravka u komentaru, treba da stoji
Globalizam je zajednički projekat i istoka i zapada. Antiglobalizam je pokret stariji i od mene i od vas.
Gosp Katiću sad već stavljate reči u moja usta. Ako sam rekao da niste antiglobalista, to ne znači da ste globalista. Za mene ste jedan simpatičan levičar sa dobrim namerama.
Te namere ne znače da će i biti dobre za ovaj narod ako se poslušaju.
Vi ste u više navrata u ranijem periodu ponovili da bi bilo dobro za Srbiju da udje u EU. To vas automatski diskfalifikuje da ste antiglobalista.
Za svakog pravog antiglobalistu, EU je kriminalna tvorevina, tamnica naroda i večna plutokratija. Kako pratim ovu situaciju sa vakcinama, biće i najveća genocidna tvorevina.
Ako Srbija udje u EU, ona će izgubiti i ono malo suvereniteta što ima. Vaši stavovi o tome da država mora da zadrži neka preduzeća u svoje ruke će u toj situaciji potpuno nestati.
„Ja sam, naravno, globalista i to objašnjava moja zalaganja za prodaju svega postojećeg i zato insistiram na ključnoj ulozi stranih investicija u razvoju Srbije. “
Ja sebi stalno ponavljam pitanje, da li su ljudi zaista iskreni da se sa jedne strane zalažu za razvoj na osnovu domaće pameti a sa druge strane su za ulazak u EU. Inače je simpatičan ovaj vaš cinizam gore.
Antiglobalizam nije neko pomodarstvo kako vi tumačite u svom komentaru, jer navodno zapad gubi trku. To je zajednički projekat i istoka i zapada. Ovaj pokret je stariji i od mene i od vas. Uzgred,
„Koja je to suprotna strana koju ja „stalno napadam“?“
Za početak bi vas podsetio na Austrijsku školu ekonomije. Gomilu tekstova ste napisali protiv njih. Takodje ste napisali da ste i njihove knjige čitali.
Pošto sam i ja čitao nešto od njih, koliko se sećam bile su debele. Da li treba da vas podsećam na momke iz Čikaške škole? …. itd.
U suštini mi ovde imamo spor čije knjige su bolje. Vi favorizujete jedne, drugi opet koketiraju sa Mizesom, a ja ne verujem ni jednoj strani, ….itd.
Obrni, okreni, po meni uvek se svodi narod protiv elite. Tako me istorija naučila. Ili što bi rekao jedan pravi globalista.
Stav da dve partije navodno imaju suprostavljene ideale i politike, jedna koja je recimo sa desne a druga sa leve strane, je besmislena ideja koju prepoznaju samo akademski mislioci. – Prof. Carroll Quigley.
@Nemirni
Политички покер у троуглу великих и ми у улогу као подкусур,
Још за читаву деценију неће бити јасно у којој мери партнерство Кине и Русије зависи од ауторитарних личности у њеном средишту. Већ 2030. године, Си и Путин ће имати 77, односно 78 година.
Без обзира на све Пекингу је преко неопходна помоћ Москве, или барем њено пристајање, да настави ширење према западу. И то Москва добро разуме. Ниједна земља није боље позиционирана од Русије да поквари кинеске копнене амбиције.Насупрот томе Русија има мало алтернатива у продубљивању економских веза са Кином.
Трећи играч Америка такође би требало да обрате пажњу на успешност санкција које тренутно спроводи. То садашњи стратези САД добро уочавају и зато раде опрезније него Трамп.
Амбивалентност садашњих мера, без кохерентне офанзивне стратегије, слаби западне финансијске системе и подстиче друга два играча да у будуће размотре алтернативне путеве, што би по запад било веома лоше.
Занимљива је и наша позиција у тој партији покера, јер смо кроз историју у свакој чорби били мирођија, така нам је ваљда и судбина.
Си и Путин преко наше судбине износе идеје које имају за циљ да одјекну у малим ал’ чапорновитим земљама.
Тако да смо ми мали улог у великој коцкарској партији.
Империје су велике и троме али њихово огромно и зрело политичко искуство их учи да добро процене будуће токове збиље ка упливу у мирнију епоху.
Ваљда ће и Србија нешто вајдити у овом замешатељству, макар да узме пикслу.
Jedini istinski „napad“ na Kinu je bio pre COVID-19 krize, kada su zapadni mediji širili lažnu propagandu o Hong Kongu. To je bio klasičan pokušaj obojene revolucije, koju su u Kini ugušili na vrlo mudar način. Nije bilo previše nasilja, nego su vlasti na vreme sklonile glavu zmije u vidu tadašnjeg rukovodstva Hong Konga. Onaj mladić što je navodno vodio proteste je bio očigledna marioneta.
Od tada smo mogli čuti o izlizanoj priči o zločinima nad Ujgurima, međusobnim prepucavanjima o tome odakle potiče koronavirus i…malo čemu ostalom.
Kao da su se vlasti u SAD i Kini dogovorile: Vi sklonite Trampa sa vlasti, zaboravite na Hong Kong i Huawei: a mi ćemo da sarađujemo povodom Vašeg globalističkog projekta Svetske vlade, držaćemo Rusiju po strani i nećemo više depresirati našu valutu. Win-win situacija.
Za Kuma i Vladimira Dž:
U načelu bih se saglasio sa Vama. Kina ne radi mnogo kako bi produbila stratešku vezu sa Rusijom. Ne čujemo ništa o velikim međudržavnim projektima između Kine i Rusije. Projektima poput Severnog i Južnog toka, preseljavanja ruskih proizvodnih kapaciteta u Kinu kao što to rade američke tehnološke korporacije, itd. Sve što čujemo u medijima su vojne vežbe koje takođe mogu biti brojnije.
Što me čudi, pošto se savez Kine i Rusije u svim ekonomskim i privrednim granama gotovo sam nameće. Rusi imaju resurse, kinezi imaju proizvodne snage i (ukradenu) tehnologiju. Uprkos tome i prijateljskim vezama, Kina je odabrala SAD.
Medijske priče o navodnom neprijateljstvu SAD i NRK se ne pokazuju u praksi. Kina i dalje neometano gradi vojne baze u južnom kineskom moru, samo što se ponekad pojave zapadni turisti u blizini njenih obala.
Tako da sam i ja skeptičan u pogledu „istinskog“ stava Kineske komunističke partije. Usput, komunizam je odavno mrtav u Kini, eto i dodatnog razloga za skepsu.
Za Ivana – Kako me je Vladmir Dž. proglasio za globalistu, a kako on jako pažljivo čita ono što pišem, pretpostavio sam da je kod mene otkrio neke stvari koje sam krio od samog sebe.
Šta ima čovečanstvo od toga što „dobro ide Kini“?Šta radi Kina u slavu Boga?Apsolutno ništa.Znamo da Vavilon ili Sovjetski Savez nisu imali budućnost jer njihovi napori nisu bili u slavu Boga.
Konačno,i u samoj Kini,šta imaju milioni običnih ljudi od tog napretka,da ne pominjem Ujgure i Tibetance?
Gospodine Katiću i Vi,predpostavljam da se šalite, sad ovako pišete:
„Ja sam, naravno, globalista i to objašnjava moja zalaganja za prodaju svega postojećeg i zato insistiram na ključnoj ulozi stranih investicija u razvoju Srbije.
Pa zar ovo nije suprotno onoj Vašoj tvrdnj, u nekadašnjoj našoj polemici, o transformaciji EPS-a, koji bi ostao u državnom vlasništvu, pod upravom profesionalnog menadžmenta.
Govorili smo o ranije o Karlu Šmitu.Pisali ste o jednom bitnom kvalitetu zapadne politike – da prepozna neprijatelja u članku pod nazivom „Dobri i loši đaci Karla Šmita“.Naslanjajući se na Vaše rekapitulacije Šmita,dajte nam Vaš zaključak – Ko je prijatelj,a ko neprijatelj kome u ovom političkom trenutku u svetu?
Zar nas mnogo toga ne upućuje na savezništvo globalnih elita i vrhuške u Kini?
Šta dobro može doneti kineska nomenklatura češkom,srpskom,ruskom narodu i njihovim kulturama?
Koji je to vrhovni bog uspešnih Kineza?Novac,zar ne?Neko je ovde svedočio o kineskom društvu iznutra,o zlatarama u prizemljima tržnih centara.Tamo su najjači kultovi BMW-a i Porsche-a,dakle luksuz za iskompleksirane.Narodnim,radničkim automobilima poput FIAT-a ili Forda ne ide baš tako dobro.Daleko bolje im ide u Evropi i SAD.Gde je ta moderna kineska humanistička misao? (Rado bih to naručio preko Amazona)Gde je istinski socijalizam u Kini?
Znate i sami da od toga nema ništa.
Mao je bio veliki,Deng nešto manji,ali i on veliki.A ovo sada su samo obične lutke.
Šta bi uradio Mao,koliko bi minuta izdržale u Kini multinacionalne globalističke kompanije da je partija prava komunistička?
Za Vladmira Dž. – Ne razumem smisao Vašeg komentara. Koja je to suprotna strana koju ja „stalno napadam“? Možete li mi dati primer za svoju tvrdnju?
Kina je fantastično iskoristila procese globalizacije i kao vodećoj industrijskoj sili, procesi globalizacije joj odgovaraju. Ne znam da danas to neko spori. S druge strane, antiglobalisti se danas umnožavaju na zapadnoj strani jer ona gubi bitku.
Ja sam, naravno, globalista i to objašnjava moja zalaganja za prodaju svega postojećeg i zato insistiram na ključnoj ulozi stranih investicija u razvoju Srbije.
Vladimir Dž – „Ja ne poznajem ni jedan portal, ni jednu osobu iz sveta antiglobalizma, koja ne smatra da je Kina na strani globalista. Vi niste antiglobalista“.
Molim Vas, da bi se kometar razumeo uprostite gore navedeni iskaz, jer mi on u samoj svojoj logičkoj suštini liči na sofizam, jer koristi višestruku negaciju.
Čitanje tzv debelih knjiga nije garancija da ste u potpunosti u pravu, niti da sve znate. Suprotna strana, koju Vi stalno napadate, je isto tako napisala gomilu debelih knjiga.
Ja ne poznajem ni jedan portal, ni jednu osobu iz sveta antiglobalizma, koja ne smatra da je Kina na strani globalista. Vi niste antiglobalista.
Kad smo kod mogućeg sukoba izmedju zapada i Kine, zar nije moguće da su se obe strane dogovorile da se oružani sukob i dogodi. Ako se elita u prošlosti dogovarala oko ovih stvari u prošlosti, što ne i danas?
Posebno ako se uzme u obzir da su se istraživanja oko razvoja bioloških oružja prebacila iz Amerike u Kinu sredinom 2010-ih. Ono što su zapadnjaci započeli krajem 90ih je prebačeno u Kinu. Saslušanja u američkom Senatu potvrdjuje ovo.
Imamo biološko oružje koje je zajednički napravila kina i zapad, naduvane brojke umrlih, zabrana lekova koji pomažu Covid pacijentima, dokumenti iz 2018 evropskog parlamenta o uvodjenju pasoša za nevakcinisane, velikom broju umrlih na zapadu od vakcine (taj broj će drastično da poraste), bezbroj izjava i knjiga od strane globalista o tome kako je planeta prenaseljena, kinesku politiku jednog deteta, ….
U mojoj arhivi je ostao link iz 2009 godine, gde kineski zvaničnici govore o tome kako je kontrola populacije, misleći na politiku jednog deteta, dobar model za ceo svet u borbi protiv klimatskih promena. Sutradan je osvanulo gomilu tekstova na zapadu koji se slažu sa ovim.
(https://www.chinadaily.com.cn/china/2009-12/10/content_9151129.htm)
This holistic approach that integrates policy on population and development, a strategy promoting sustainable development of population, resources and environment should serve as a model for integrating population programs into the framework of climate change adaptation, she said.
Za Kuma – Izneli ste niz zanimljivih teza u vezi sa Kinom koje su u suprotnosti sa onim što ja znam o Kini na bazi praćenja globalnih zbivanja i čitanja „debelih“ knjiga. Možete li mi reći na bazi kojih izvora ste izvukli zaključke o Kini kao globalističkom projektu.
Kažete: „Ko govori o ratu protiv Kine? Globalisti pričaju samo o ratu protiv Rusije.“ Bojim se da Vam je promaklo da je npr. u vodama oko Kine veliki broj NATO brodova i da su napetosti i rizici veoma visoki.
Kažete: „Kina ne nudi svetu nikakve humanističke ideale, nema doprinosa u društvenim naukama. Poslednji veliki autentični kineski mislioci su bili Mao i Deng.“ Da li to znači da pratite intelektualnu scenu Kine i da znate šta se tamo objavljuje? Uzgred, ako je su Deng i Mao bili autentični mislioci, to znači da se u Kini ipak nešto mislilo poslednjih sedamdeset godina.
Čuli smo i Milanovića,branio je Kinu.Kina je projekat globalista,zbog toga Zapad „nije video“ uspon Kine.Kina ne nudi svetu nikakve humanističke ideale,nema doprinosa u društvenim naukama.Poslednji veliki autentični kineski mislioci su bili Mao i Deng.U Kini je najbrutalniji kapitalizam sa ogromnim razlikama i niko ne protestuje protiv tih razlika.Kome se to može sviđati?Globalistima.Kontrola rađanja,totalitarizam = Kina.
Problem je u globalistima,ne u Kini.Ko govori o ratu protiv Kine?Globalisti pričaju samo o ratu protiv Rusije.KIna nema saveznike,nema tradiciju pomorskih borbi,ne može dobiti rat.Ali je rat protiv Kine je poslednja opcija,jer je neprijatelj „među nama“,u čitavom svetu.
Plan je bio da pandemija parališe svet,osim Kine,naravno.Onda bi izašli stručnjaci- plaćenici i promovisali bi totalitarizam kao „jedini recept za uspeh“.Sa druge strane kineska ekonomija bi napredovala uz još par povezanih zemalja iz jugoistočne Azije,ostatak sveta bi bio u deflaciji i padu.Restriktivne mere bi stalno bile zaoštravane jer „trenutno nije dovoljno,moramo kao Kini biti disciplinovani“,a niko ustvari ne bi znao šta se događa u Kini.
Ne treba zaboraviti da je predsednik Tramp sklonjen delovanjem istih uzurpatora,koji su želeli da izazovu građanski rat u SAD.
U SAD nema rata.Nema rata ni protiv Rusije….A rat protiv Kine može biti jedino uz rat protiv pete kolone na Zapadu.
Не желим да изигравам дрвеног адвоката гдина Ћурчића, он ће већ сам дати одговоре на постављена питања, али надам се да следећи цитати могу конструктивно допринети дискусији. Цитати су мало дужи, не замерите 🙂
The amount of commodities that a country consumes is, for the most part, a function of two factors: the number of people in the country, and their income. The relationship with commodity demand isn’t a straight line, however. 5 As long as a country remains relatively poor, with annual per capita income below about $4,000, people spend most of their income on the basics they need to survive: food, clothes and housing. What’s more, the governments of poor countries don’t have the money to make major investments in commodity-intensive public infrastructure, such as power plants and railways. Even if a very poor country grows rapidly, it doesn’t translate into much extra demand for commodities.
The same is true for a very rich country. Once a nation’s income rises above roughly $18,000–$20,000 per capita, households spend any extra income on services that require relatively small amounts of commodities: better education and health, recreation and entertainment. Governments of such wealthy countries have usually already built the bulk of the public infrastructure they need.
In between the two extremes, there’s a sweet spot for commodities demand. After per capita income rises above $4,000, countries typically industrialise and urbanise, creating a strong, and sometimes disproportionate, relationship between further economic growth and extra commodity demand. China hit the commodity sweet spot around the time that Davis wrote his Xstrata memo: its GDP per capita reached $3,959 in 2001.
Just as China was passing the commodity demand tipping-point, another momentous event supercharged its economy. On 11 December 2001, China formally became a member of the World Trade Organization. 7 The move heralded an even more intense phase of economic growth. Foreign investment into China surged. The Chinese economy, which had grown 50% between 1980 and 1989, and 175% the following decade, now expanded by more than 400% in the decade after its accession to the WTO. 8
The impact on commodity demand was seismic. In 1990, China consumed roughly as much copper as Italy did, accounting for less than 5% of the world’s demand. By 2000, China’s consumption was nearly three times as much as Italy’s. By 2017, China accounted for half of global copper demand, making its consumption nearly twenty times that of Italy. 9
Or take oil. Until 1993, China had been a net exporter, selling more oil on the world market than some members of the OPEC cartel. But China’s oilfields were soon unable to meet its domestic demand. From 1993, the country became a net importer. Then, as it entered the commodity sweet spot, demand skyrocketed. In 2001, China’s imports were 1.5 million barrels a day. By 2009, they were triple that level, and by 2018, China had become the world’s largest oil importer, buying nearly 10 million barrels a day on the international market, equivalent to the entire production of Saudi Arabia. In just a few years, China had become the world’s biggest consumer of commodities by far.
Овде су наведени подаци о увозу/потрошњи бакра (највећи експортери Чиле, Перу, Аустралиа, Канада, САД) и нафте, где су остали минерални и енергетски ресурси, о know how-у да не говоримо. Све то иде у прилог тезе да онај ко контролише поморске путеве, допушта/не допушта развој импортно зависних земаља. А ако онај у кога је батина то допушта (прима га после испуњења свакаквих захтева у свој клуб СТО), то само значи да то одговара његовим интересима…
пс
Како је било речи и о сили Британије, замолио бих све да се присете/провере од којих речи је настао акроним највеће европске банке ХСБЦ 🙂
Hvala na odgovoru.Jednostavno se ne slažem s tim da bi na isti biološki agens države trebalo da reaguju na različite načine,u skladu sa svojim društvenim uređenjem.Virus je isti,i u Kini, i u Rusiji i u Italiji…Da li to znači da npr. posledice erupcije vulkana ili zemjotresa treba rešavati u svakoj zemlji na drugačiji način?Ako je Kina koristila protokol o biološkom napadu,šta je trebalo da uradi npr Italija?Kamo lepe sreće da su koristili isti protokol.Što se tiče zapadnih pseudoelita,mislim da je u pitanju njihova nekompetentnost,tupost i samoživost,A siguran sam i da ima tog ispitivanja ,in vivo,ljudskog ponašanja.Kod vakcinacije, ne mogu da se upoređuju ostrvske države(koje su lako kontrolisale granice) sa kontinentalnim.Ovim prvim se nije žurilo,imale su malo obolelih i mogle su da sačekaju da vide efekte vakicina.Kako su se povećali brojevi zaraženih,i oni su ubrzali.Vakcine nisu nikakav Čarobni napitak iz „Asteriksa“.One će poslužiti da skrate epidemiju,kao i da se smanji broj žrtava.Naravno ,i neke firme će zaraditi veliki novac.A virus će se pre ili kasnije navići na ljude,i mi na njega…Ne bih se više oglašavao na ovu temu i izvinite ako sam bio preopširan.
за Владимира:
Ако ћемо да причамо већ о британској поморској моћи она је сенка онога што су некада имали. Јесте, њихов носач се шета по кинеским морима, али они немају чак ни довољно бродова да попуне његову заштитну групу. Од шест разарача које имају, пет је у различитим фазама ремонта. Та класа (Type 45) има проблем са погоном у топлим морама и разарачи су због тога више пута испадали из строја.
https://www.standard.co.uk/news/uk/royal-navy-tobias-ellwood-russia-andrew-matthews-nato-b946797.html
Mr Ellwood said: “HMS Defender is now our only current operational Type 45.
“If that ship experiences propulsion problems as we have seen across the Type 45 family, then our carrier group would have to be forced to lean on a Nato ally to ensure that we have destroyer protection
Како је могуће да бродови њене краљице имају пројектну грешку која их спречава да плове по тропским морима? Ако неко има помороског искуства и традиције то су Енглези. Па могуће је из истог разлога услед кога су амерички морнари принуђени да мокре у флаше, јер им не раде тоалети на најновијем и најскупљем носачу авиона, да не спомињемо озбиљније проблеме са лифтовима за авионе и катапултима.
https://www.popularmechanics.com/military/navy-ships/a31929628/uss-ford-toilet/
Неспособност, јавашлук и корупција су се увукли у све поре друштвеног система на Западу, од финансија, преко образовања и државне управе до војске. Ако ми не верујете погледајте историју Zumwalt, Litorial Combat Ship, F-35 пројеката…
За то време Кина штанцује бродовe као на покретној траци.
https://www.reuters.com/investigates/special-report/china-army-navy/
Since 2014, China has launched more warships, submarines, support ships and major amphibious vessels than the entire number of ships now serving in the United Kingdom’s fleet, according to an analysis from the London-based International Institute for Strategic Studies published in May last year. Between 2015 and 2017, China launched almost 400,000 tonnes of naval vessels, about twice the output of U.S. shipyards in that period, the IISS said.
Кина има проблема и њен успон није загарантован, а и мало је вероватно ће нама бити боље под њима него под САД, али је неоспорно да се центар моћи, економске, развојне, а ускоро и војне премешта на Исток.
Za Ćurčić Vladimir – Kada kažete: „ Kina, osim Amerike, nema suficit ni sa jednom industrijskom silom, sa svima je u debelom deficitu…”, možete li me uputiti na statistički izvor za ovu tvrdnju?
Kada kažete da je „Amerika je podigla kinesku industriju“, možete li mi reći gde ste to pročitali?
Za Aleksandra – Po onome što ja vidim, na Tajvanu je potpuno vakcinisano 1.6%, u J. Koreji 13,7%, u Japanu 27,8%, u Vijetnamu 0,6%, u Kini samo oko 223 miliona ljudi. Samo je Singapur vakcinisao 57,2% populacije. Iako je taj region najspremnije dočekao pandemiju i prošao najbolje u njoj, vakcinacija značajno zaostaje za zapadnom Evropom gde je broj vakcinisanih najčešće preko 50%. Razlog ne znam. Što se Vuhana tiče, pretpostavljam da je Kina primenila protokol kao da je izložena biološkom napadu.
Zapadu zameram što građane drže u stalnom stanju straha i histerije, što donose nelogične i nekonzistentne mere, što ne dopušta ozbiljnu raspravu o pandemiji i što je koristi kao izgovor za gušenje ljudskih prava kakva do sada nismo videli. Dakle, ne verujem da je reč o borbi protiv pandemije, već o vežbanju masovne kontrole, kako sam to rekao u intervjuu.
Ne znam koliko globalistima stvari sa COVID 19 idu po planu.Do sada je ekonomija trebala biti slomljena.Mere štednje,deflacija i strah trebali su okovati svet.
Ofanziva pokrenuta u martu 2020 izgubila je na zamahu…Da li imaju skriveno oružje ili su igrali na blef?Čekamo da vidimo karte koje će izbaciti za jesen 2021.Delta soj,treća doza….ipak to nije dovoljno….Nešto jako im treba da se izvuku iz blata…Da li će zaigrati na sve ili ništa?
G.Katiću,zahvaljujem Vam na brzom i iscrpnom odgovoru.Na jučerašnji dan je u Kini dato 1.619.218.000 doza vakcina(90% odraslih stanovnika Pekinga je vakcinisano),a u Singapuru je vakcinisano najmanje jednom dozom 70%ukupne populacije.Ne bih rekao da je to malo ,a inače je kineska tradcionalna medicina protiv svake vakcinacije,jer svaka vakcina blokira energetske meridijane u organizmu.Nije mi samo jasno šta u ovom slučaju više zamerate Zapadu:to što su licemeri(pozivaju se na ljudska prava,a koriste se totalitarim metodama,koji se primenjuju u Aziji,npr u Vuhanu),ili to što smatrate da ovakve mere protiv korone nisu ni bile potrebne(pa ni u Vuhanu)?Mislim da virus ne razlikuje društvene sisteme i da je odgovor trebalo da svuda bude isti.Hvala unapred.
Za Nemirni
Porediti vojnu moć svetske pomorske sile Velike Brtianije i upitno regionalne sile Turske je vrlo zanimljivo, a pronaći još i prevagu Turske je baš originalno.
Verovatno vam je čudno što se britanski nosači aviona vozikaju po Južnom kineskom moru, dok kineske krstarice ne mrdaju nigde, i sve to uz kinesku uvredjenu reakciju koja se može porediti sa Vučićevim pretnjama kosovskim institucijama…
Evo sankcije Rusiji nisu dovele nikakvim ratom, takodje kad je Tramp podigao carine za kinesku robu i uveo sankcije nekim kineskim firmama, oni su to hrabro prihvatili…začudo ne izbi nikakav rat…
Amerika je podigla kinesku industriju, kao što je pre toga podigla Nemačku, Japansku, Korejsku…Sad, moguće je vi vidite nešto što nisu Nikson i Kisindžer…prevari se, ujede ga guja…ili što bi autor rekao “Zapad…nije primetio uspon Kine“…
Kina, osim Amerike, nema suficit ni sa jednom industrijskom silom, sa svima je u debelom deficitu…Evo, Britanija ništa ozbiljno ne proizvodi već 200 godina i ništa im ne fali, uvek ima nekog da proizvodi za njih…Možda bi vam bilo interesantno da se zapitate zašto Kinezima nije palo na pamet da izvoze automobile, i pored toga što im proizvodnja već nekoliko godina stagnira…
Japan je dugo godina bio drugi po BDP-u, čini mi se da je procentualno u nominalnom BDP-u bio čak i bliže Americi nego sad Kina, ali niko ih nikad nije smatrao za neku silu.
Kad se već Rusija izduvala, mora neko da udara u bubanj i insinuira neki multipolarni svet…moguće sukobe i td…
Za Vladimira Dž. – Pretpostavljam da niste pročitali ceo intervju. Moja ocena da živimo u opasnom vremenu je samo delom vezana za ekonomiju. Reč je o opasnom geostrateškom sukobu i klizanju ka totalitarizmu.
Za Aleksandra – Hvalio sam države koje ste pomenuli zato što su se uspešno izvukle iz siromaštva, a ne zbog velikih sloboda. Te države se nikada nisu dičile stanjem ljudskih prava (na zapadni način), i najčešće su kritikovane zbog toga. Ono što te države rade je na liniji unutrašnje logike tih društva i njihovi građani ih prihvataju jer imaju poverenje u svoje vođstvo. Zanimljivo je i da se te zemlje ne utrkuju da vakcinišu stanovništvo. Koliko sam pratio, restriktivne mere u tim državama nisu bile ništa oštrije nego u „slobodnom svetu“, naprotiv, mekše su nego kod anglosaksonskih „učitelja“ demokratije i dale su bolje rezultate. Ono što Australija, na primer, danas histerično radi je na granici totalitarizma.
Gosp Katić je dao stav da živimo u najopasnijem vremenu od drugog svetskog rata. To je kad se gleda situacija iz ugla ekonomije.
Za mene je situacija mnogo opasnija kad se posmatra šta se danas dešava iza kulisa Covida.
Ja se izvinjavam autoru bloga za ovaj skretanje sa teme, ali posle ovog što sam sinoć slušao, ovu informaciju moram da podelim sa drugim posetiocima. Mislim da je situacija urgentna.
U linku ispod imate 14 doktora koji govora šta se sve dešava u zapadnom svetu posle vakcinacije stanovništva. Jedan od njih je i izumitelj mRNA tehnologije, Dr Malone.
https://inoneplace.com/thewatch/item/a7VKK4WS0hA1874
Za Vladimira Dž:
Pfizer. Nije važno koju primite, važno je da ona mnogim ljudima nije potrebna. Na CNN-u vest da i trudnice moraju da prime vakcinu, navodno zbog Delta varijante. Ubrzo će primoravati i decu, kao u što već rade u Izraelu.
Stvarno ne znam, nadam se da je u pitanju samo pohlepa i ništa više. A bojim se da grešim.
Sa skoro svim što je izneo g Katic se slažem i uvek se treba podsetiti negovih,dobro argumentovanih stavova.Jedino su mi nejasni stavovi o korona pandemiji.Pa najveca kršenja ljudskih prava su nametnuta upravo u državama koje g.Katic hvali na svim drugim poljima(Kina,Japan,J.Koreja,Singapur,Vijetnam…),uz dodatak Australije,Novog Zelanda.U USA takvih mera nije bilo u većini saveznih država.Znači,ili su takve mere(bile) nephodne,ili te države i nisu toliko uzorne…
@Nemirni – Koju vakcinu si primio?
Nesporno je da čitav zapadni svet klizi u finansijsku krizu. Zato niko ne želi veće kamatne stope, pa se održava šarena laža o privremenoj inflaciji. Svet više ne može da funkcioniše na konto beskonačnog duga, to je svima jasno. Zato se vladari univerzuma služe zastrašivanjem masa raznoraznim virusima, prirodnim katastrofama, namerno i nenamerno izazvanim, klimatskim promenama i drugim bajkama. Znaju šta se valja iza brda, da se narodni gnev mora preusmeriti sa njih. Od kada su mediji počeli da pišu o novim sojevima virusa, znao sam da je jedini cilj koronavirusa stvaranje panike i prikrivanje finansijskog kraha.
U početku sam verovao u opasnost od virusa, čak sam se i vakcinisao u nadi da će to biti dovoljno. Ali ne, naravno da nije bilo dovoljno. Dobili smo nove varijante, nudi se treća doza vakcine, ove ne deluju i čak imaju negativne posledice po zdravlje. Već osećam da mi sa krvotokom nešto nije u redu. Kada čovek sklopi kockice, bude mu jasno da virus nije toliko opasan koliko mediji pišu, da su maske beskorisne i kontraproduktivne i da smo poslednje dve godine mogli uraditi mnogo više umesto da se krijemo od bezopasnog virusa za koji svakako nema leka.
Za to vreme, međunarodni bankarski kartel trlja ruke jer mu sleduje još besplatnog novca od emisije. Toliko će da se obogate da će 2008. izgledati kao obična sitna pljačka. Najbolje od svega je što to bogatstvo neće morati da dele sa sirotinjom na dnu.
Ако већ причамо о стратешкој слабости Русији, са чиме се слажем, треба споменути ни да Запад не стоји сјајно. Јесте да број становника расте, али то је становништво све више подељено, економски, етнички, језички, друштвено, а од скора и полно. То господин Катић назива хоризонталним конфликтима, а ми смо на својој кожи имали прилике да искусимо ефекте много мањих разлика.
Ја сам искрено веома скептичан у погледу квалитета и робусности западне економије. Велики број компанија на берзи су тзв зомби компанија које једва покривају камату на свој дуг у условима рекордно ниских каматних стопа. Процењује се да имају заједно преко 2.6 трилиона долара дуга.
https://www.millionacres.com/real-estate-investing/articles/us-zombie-companies-are-now-26-trillion-in-debt-what-does-that-mean-for-investors/
Руска привреда је неефикасна, и отежано функционише у условима корупције и високих каматних стопа, али искрено више имам поверења у руске компаније које успевају да преживе у таквим условима, него у америчке компаније које су финансијским махинацијама саме себе довеле на ивицу банкрота.
За Ћурчић Владимира:
Кажете:
„Svojom zavisnošću od energije i pomorskih puteva je lak plen za svakog ko je može blokirati, dovoljno malajski prolaz, a to bi mogla i sama Velika Britanija…o Americi i da ne govorimo.“
Ако игноришемо нуклеарно наоружање, Велика Британија је војно слабија од Турске….Не видим како економска блокада Кине не води у нови Светски рат. То не би чак ни одговарало САД, чије компаније највише зависе од кинеске радне снаге. Овде не мислим на политичко руководство САД, него на велике корпорације попут Епла.
На концу, да Запад може да економски изолује Кину, то би до сада урадио. До тада, надајмо се да Fallout 3 сценарија (нуклеарни рат између Кине и САД) неће доћи.
Katić – Ми видимо само фрагменте стварности и на бази такве фрагментарне слике покушавамо интуитивно да закључујемо куда то свет иде, или боље, куда га моћне структуре воде. Они који стварност суштински обликују имају неупоредиво јачи аналитички апарат, неупоредиво више информација од нас, виде даље у будућност и имају бољу слику ограничења с којима се човечанство суочава. У том контексту ми можемо само да нагађамо о коначним циљевима онога што сте назвали коронократијом.
Dolazi vreme Velikog Inkvizitora,
Ovo je esencijalna istina na koju mi nemamo nikakav idejni odgovor.
Za naše izbavljenje jedini lek je da naučimo da plivamo u tim istorijskim vrtlozima ili ćemo se po onoj Tarabićevoj, ubogo sabrati pod jednu šljivu, koja plaodova neće donositi !!!
“Запад, опијен победом над социјализмом, није приметио успон Кине, а када је пажљивије погледао, било је већ касно.“
“Економска моћ се померила на Исток и тај процес се не може зауставити, осим ратом.“
Ima li potrebe da neko ratuje sa Kinom, ili je i samoj Kini jasno kako stvari stoje. Svojom zavisnošću od energije i pomorskih puteva je lak plen za svakog ko je može blokirati, dovoljno malajski prolaz, a to bi mogla i sama Velika Britanija…o Americi i da ne govorimo.
Ekonomski džin jedini ozbiljni suficit ima sa Amerikom (koja je nesvesna da je to veliki problem?!), ali kad izuzmemo Ameriku, kineski trgovinski bilans je na nivou Danske.
U “doktrini 24 karaktera“ se i ne savetuje preuzimanje liderstva, Kinezima izgleda ipak i odgovara američko uredjenje sveta i mesto koje su dobili u njemu, mada se Si Điping vajka kako bi se trebalo suprotstaviti unilateralizmu, koji je maskiran u multilateralizam…
Сагласан сам са Вашом оценом Русије. Да је било која друга нација благословена таквим пространством и богатством ресурса, била би светска сила барем хиљаду година.
Већина остатка интервјуа је нешто што Ваши редовни читаоци већ знају.
Ваш потрет на насловној страни Печата ће свакако привући пажњу.