Postoje države koje poštuju svoje građane i koje im kroz svoje birokratske procedure olakšavaju i pojednostavljuju život. Postoje i države koje svoje građane sistematski maltretiraju. Ove druge nazivam antidržavama, a bojim se, na bazi iskustava, da je i Srbija jedna od njih.
Tokom boravka u Beogradu pokušao sam da produžim ličnu kartu i izvadim novu, biometrijsku. Prijatelji su me uveravali da je procedura izdavanja nove lične karte pojednostavljena, da je postupak mnogo brži nego ranije, i da uz malo sreće, neću ni dugo čekati u redu. Ovako ohrabrujuće informacije su učinile da osetim i ponos što se u Srbiji bar neke stvari pomeraju nabolje
Po informaciji koju sam telefonski dobio iz stanice milicije, potrebno je bilo samo da platim dažbine i da sa starom ličnom kartom dođem u policijsku stanicu na svojoj opštini. Kako već posedujem novi biometrijski pasoš, nikakva dodatna dokumenta neće biti potrebna, jer je sve već u bazi podataka MUP-a.
Osetio sam veliko olakšanje, budući da se sećam muka kroz koje sam prošao kada sam vadio novi pasoš. Sećam se i koliko su vremena rodbina i prijatelji izgubili pribavljajući za mene potrebna dokumenta, budući da nisam rođen u Beogradu.
Prošlog petka sam otišao u policijsku stanicu, ali kao za pakost, red je bio veliki i vratio sam se neobavljenog posla. Danas sam pokušao ponovo, i već posle dvadesetak minuta čekanja sam stigao na red. Izašao sam brže nego što sam ušao.
Zaista korektna i ljubazna službenica mi je objasnila da moram doneti uverenje o državljanstvu kao i izvod iz matične knjige rođenih. Kako je moj biometrijski pasoš izdat u konzulatu u Londonu, a ne u Srbiji, za imaoce takvih pasoša važe neka druga pravila.
Tačno je da posedujem važeću biometrijsku ispravu (pasoš) i tačno je da sam prilikom vađenja tog pasoša morao da pribavim sva dokumenta koja mi se sada ponovo traže, tačno je da su me u Londonu, u konzulatu, slikali i da su mi uzeli otiske prstiju, tačno je da moj pasoš važi još četiri godine, tačno je da u Srbiju ulazim i izlazim sa tim pasošem. Pa šta?
U perverznom univerzumu koji se prepoznaje pod nazivom srpska administracija, moguće je da ja zapravo nisam ni rođen već se samo pravim da jesam, da ja zapravo nisam ja nego sam on, neko ko se vešto skriva već šezdeset godina pod lažnim imenom. Moguće je da ja i nisam državljanin Srbije iako imam važeći pasoš. Ne postoji racionalni univerzum u kome je moguće smisleno objasniti logiku koju sam opisao.
Epilog moje male avanture je da ličnu kartu neću produžavati, niti ću ikada više stati u red za nju. Kada sam u Srbiji, pokušaću da funkcionišem samo sa pasošem. Ako to ne bude bilo moguće, u Srbiji ću biti stranac.
Ne, ne šalim se, niti ishitreno reagujem iritiran besmislenim procedurama i brojnim lošim iskustvima. Ovo je samo poslednja kap u već prepunoj čaši besmisla sa kojom se prečesto suočavam u susretu sa srpskom administracijom. Otuda i žestina reakcije koja se nekome može učiniti neproporcionalnom.
Svaka druga reakcija bi značila da pristajem i prihvatam da me moja država šikanira, da me ponižava, da se preko mojih leđa ruga zdravom razumu, da od mene pravi budalu i da troši moje dragocene vreme. Kao neko ko ima sreću da ima dvojno državljanstvo, sebi mogu dozvoliti luksuz ovakve slobode.
Kako znam da država ne mora funkcionisati na način na koji funkcioniše Srbija? Znam, jer imam iskustvo sa britanskim sistemom.
Kada u Britaniji produžavate pasoš, procedura je jednostavna. Sa Interneta ili u pošti uzimate formular koji popunjavate, a zatim taj formular uz dve slike i stari pasoš šaljete poštom instituciji koja se bavi izdavanjem pasoša. Dve nedelje kasnije, novi pasoš će vam stići poštom. Na isti način se produžava i vozačka dozvola. Vađenje prvog pasoša ili vozačke dozvole takođe obavljate poštom i vaše prisustvo i čekanje u redu nije obavezni deo procedure. (Kurioziteta radi, Britanija je tek odnedavno počela da izdaje vozačke dozvole sa slikom. Na mojoj prvoj vozačkoj dozvoli slike nije bilo.)
Nisam pominjao ličnu kartu, budući da u Britaniji taj dokument ne postoji, niti postoji bilo kakav dokument koji je zamenjuje, niti ste u obavezi da imate pri sebi bilo kakav identifikacioni dokument. Kada glasate, na primer, niko ne proverava vaš identitet – potvrdite svoje ime i adresu kako bi vas pronašli na spisku i glasate. Kraj. (Ne daj bože da bi nekom palo napamet da vam sprejom obeležava prste.)
Postavlja se pitanje kako uopšte funkcioniše sistem u kome se dokumenta šalju poštom? A šta ako se dokument izgubi, a šta ako…? Kako funkcioniše sistem bez lične karte? Šta se događa ako na primer nemate pasoš i ne vozite, dakle nemate nikakav identifikacioni dokument sa slikom? Zaista ne znam, ali znam da sistem funkcioniše odlično.
Pretpostavljam da su kreatori sistema krenuli logikom da su građani u velikoj većini čestiti ljudi, te da sistem mora imati poverenje u svoje građane i da im mora štedeti vreme i živce olakšavajući administrativne procedure. Manjina prevaranata, bitangi i kriminalaca je prisutna u svakoj državi i svakom sistemu i ti profili će uvek naći načina da izigraju sistem, kakve god se procedure uvodile. Poenta je da sistem ne bude krojen tako da se zbog manjine maltretira većina, pa da zato svako bude tretiran kao potencijalni prevarant.
Podjednako važno, iste administrativne procedure važe za političku i inu elitu, baš kao i za „obične“ građane. Siguran sam da britanski ministar na isti način vadi svoja dokumenta kao i ja. Siguran sam i da bi srpski ministri bolje razumeli mane sistema koji su kreirali kada bi sami čekali u redovima, bivali vraćani kući po dodatni besmisleni papir, pa zatim ponovo stajali u redu.
Konačno, i najvažnije – kako je moguće da građani bez protesta podnose da žive u antidržavi ne čineći ništa što bi prisililo vlasti da se sistem promeni i da im se život olakša? Da ne zaboravim, bespredmetno je ovde potezati laku argumentaciju tipa „gde je Britanija, a gde smo mi“. Britanija je tamo gde jeste, a Srbija je tu gde jeste, velikim delom i zato što građani pristaju na to. Za takvo stanje nisu krive ni strane sile, ni Turci, ni Vatikan.
У понедељак, 26.09. стиже мој друг из Француске. Живи и ради 50 година тамо. Имао је наш пасош и личну карту, која је истекла. У четвртак, 29.09 је отишао у ПУ Врачар и у периоду од 15 до 16.50 чекао, платио, попунио обрасце и добио обећање, да ће већ у петак 30.09. добити нову личну карту. И тако би! Лично сам присуствовао догађањима. Не пада ми на памет, да ово искуство прогласим за правило, као што сте Ви Ваше покушали и то јавно. С обзиром, да сте ме отписали, могу да Вам кажем, да ми је описано пружило неописиво задовољство, што се показало, да сте склони, да јавност, непотпуно, па и нетачно, овде обавештавате. Сасвим је друга ствар са Вашим текстовима који се појављују у штампи.
Мој мејл је slobodan.mlinarevic@gmail.com ако имате и желите било шта да ми саопштите.
@ Marko Bojkovic
Povrat PDV-a i nije bila mera koja je pomagala povecanje nataliteta,sto bi trebao biti prioritet.Kroz povracaj PDV-a novac je vracan onima koji su ga i imali pa su kupovali auto sedista po 40 000 dinara,ili kolica od 60 000,a siromasni roditelji su kupovali turske pelene od 800 dinara za pakovanje.Siromasni su ostvarivali povracaj oko 5 000 dinara godisnje.
Potrebno je znatno povecati deciji i roditeljski dodatak,ali se bojim da od toga nema nista jer se mere sprovode pod patronatom MMF-a,koji ima diametralno suprotne interese od interesa srpskog naroda.
Ako bi Vlada imala snage da napravi zdrave rezove npr. u EPS-u,te ostvari znatne viskove sredstava mogla bi deo plasirati u smeru podrske radjanju,istovremeno bi smanjila pritiske sa strane ka prodaji ovog strateski vaznog sistema.
„Kad je o samom natalitetu rec,mislim da se mora i dresiti kesa ako treba,a treba.Kad su plate ovakve kakve su onda bar uvecati decije i roditeljske dodatke.“
(Kum, 10/12/2015 u 22:19)
Ево, Куме, слушају вас у Влади Србије – у договору са ММФ-ом од идуће године биће повећан родитељски додатак:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:623732-NOVOSTI-SAZNAJU-Ukida-se-povracaj-PDV-za-bebe
За Слободана Млинаревића – Неколико пута сам покушао да Вам укажем да ми тон Ваших коментара смета. Нажалост није помогло. Ваш данашњи коментар нисам пустио, нити ћу пустити било какав будући коментар, ако би га било. Жао ми је али потрошили сте залихе мог стрпљења. Хвала на посети блогу.
Ја одавно нисам обновио личну карту. На тему личне карте имам однос као и велики број Британаца. (отприлике : Шта, како… ? Срамота! Не долази у обзир!)
У животу се довијам без ње и без додатних кршења закона. И, шта када могућности довијања без личне карте буду пресахле?
Сећам се грађанске непослушности Индијаца против идентификационих докумената, у јужној Африци, пре стотинак година (Satyagraha 1906). Било би апсурдно да се покажем мање принципијелан од њих.
Реакције на управо речено могу да замислим:
– Каква бесмислица!
– Ако неко хоће да сам себе упропасти …!!
– Може бити опасно.
Живот је 100% опасан: увек се завршава смрћу. Није ми јасна та врста аргумента.
На линији сам и оног што се каже на линку иза мојег имена.
За инг. Дејана – Хвала за линк. Драго ми је да се неке ствари померају, мада не верујем да ћу поново ићи у МУП. Планирано време сам потрошио. У међувремену сам сазнао да ћу вероватно имати грдне муке да укњижим један стан, где ништа не би смело да буде спорно итд. итд.. Пре пар месeци сам о свом трошку исправљао грешку општине код укњижења једне викендице. Општина је погрешила, признала грешку, али је трошак сносила моја супруга. О изгубљеном времену да не говорим. Хвала на коментару.
За господина Катића – Не било ми замерено, али можда се, ипак, предомислите у вези вађења биометријске личне карте. Прошло је неколико месеци од писања чланка (када сте били под јаким утиском), а страсти су се у међувремену – сва је прилика – стишале.
http://www.bizlife.rs/vesti/totalno-su-moderni-ministartsvo-objavilo-video-o-odlasku-ft1p-u-istoriju/
Најзад нешто симпатично: „Можда би било занимљиво упоредити како се систем у Србији односи према истој категорији људи о којима говори Лоуч. Ово кажем без предрасуда, јер не познајем ни систем у Србији. Било би сјајно ако би Србија ту могла да послужи као пример Британији.“ То рече и оста жив, аутор, који 25 година није у Србији, а здушно се бави Србијом!!??
@Марко Бојковић
Многа питања која у основном тексту покреће аутор и покушава да упореди са Уједињеним краљевством су бесмислена и често непримерена. Аутор нам сервира неке измишљење приче и податке о реалној ситуацији у земљи у којој живи. Многима су његови коментари „симпатични“, али немају никакве везе са реалним животом у Уједињеном краљевству. Ауторов покушај, да упоређује државу у којој проводи „рест“ свога живота са Србијом је ТОТАЛНО бесмислен. Мени је несхватљиво, да неки „економиста“ ЗАБОРАВЉА порекло реда и богатства Уједињеног краљевства. Заборавља, да живи у ПЉАЧКАШКОЈ држави, која ја је ВЕКОВИМА пљачкала цео свет. Као и многи други, који су изабрали, да живе у белом свету, што је наравно слободан избор, покушавају, да нам ДОКАЖУ, да је њихов избор прави. Лично се слажем, да је свачији избор ПРАВИ. Мало ми је НЕСИМПАТИЧНО, када се труде да нам докажу, да је њихов избор најбољи на свету и около. С обзиром, да сам неко време живео у белом свету и да ми је за нормалан живот, без икакве штедње, а да се приближно понашам и живим, као у оној „проклетој“ ЈУГИ, требало 6.000 ДМ, питам аутора, колико он НЕТО зарађује у „срећној“ Британији. Ту је и додатно питање, колико очекује, да му пензија буде и да ли мће од те пензије моћи да живи? Управо ми је пријатељица у Немачкој стигла до пензије и пензија ће јој бити ца 800 еврића. Мисли ли наш врли економиста, да се за те паре може живети у Немачкој?
За Марка Бојковића – Ако се изузме комунистички период, Србија има традицију срамног односа прем својим херојима. Однос према јунацима из 1999. је у том смислу вероватно најсрамнија страница историје српског сећања. Хвала на коментару.
„Можда би било занимљиво упоредити како се систем у Србији односи према истој категорији људи о којима говори Лоуч. Ово кажем без предрасуда, јер не познајем ни систем у Србији. Било би сјајно ако би Србија ту могла да послужи као пример Британији.“
Како се систем у Србији односи према истој, или бар сличној, категорији људи о којима говори Лоуч показује, на пример, ова репортажа из Ганетове општине Бојник (подсећања ради, у питању је, како сведочи Гане, општина у којој скоро па нико не жели да се бави пољопривредом: „Znači, ima podsticaja, ima infrastrukture, ima zemlojišta koliko god hoćete (ljudi su napustili poljoprivredu i daju zemlju uglavnom sa rentom od 0 dinara) – samo nema radnika………. Ovde je problem pronaći radnike, ljudi koji su zasadili maline, višnje i jagode ne mogu obezbediti radnu snagu.“ – https://nkatic.wordpress.com/2016/04/18/voda-hrana-i-geopolitika/#comment-12808 ; „Termin seljak se u našem rečniku koristi da označi neupućenog i priglupog čoveka. To je otišlo tako daleko da se u mom selu se smatra sramotom ako neko radi poljoprivredu, čuva kravu i sl……“ – https://nkatic.wordpress.com/2016/04/18/voda-hrana-i-geopolitika/#comment-12789 итд.):
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/heroj-sa-kosara-zivi-u-bedi-otac-sedmoro-dece-nema-ni-za-protezu-za-oko-izgubljeno-u/jfb2ejd
За Марка Бојковића – Кен Лоуч је изузетан човек и вероватно последњи режисер који се озбиљно и континуирано бави социјалним темама. Филм који се помиње нисам гледао, али Лоучу верујем „на филм“.
Што се мог текста тиче, он се бавио једноставним бирократским процедурама везаним за издавање или продужавање докумената, и све што сам написао је апсолутно тачно и базира на мом искуству од 25 година у Британији. Проблем о коме Лоуч говори је од друге врсте, и слава Богу, нисам имао прилике да искусим ту страну британске администрације. Дакле, мој текст и филм Кена Лоуча се не баве истом врстом проблема. Можда би било занимљиво упоредити како се систем у Србији односи према истој категорији људи о којима говори Лоуч. Ово кажем без предрасуда, јер не познајем ни систем у Србији. Било би сјајно ако би Србија ту могла да послужи као пример Британији.
Британске новине, поготово десне провенијенције, засуте су причама о скандалозним злоупотребама система, где нерадници узимају новац од државе, а потом се проводе, па чак и неопрезно стављају слике са путовања на Facebook. Те приче, иако тачне, драматизују се преко сваке мере. Могуће је да систем покушава да спречи злоупотребе и да у томе све више претерује, поготово од када систем убрзано клиза удесно. Мој је утисак да у Британији најбоље пролазе јако богати, као и преваранти са дна социјалне лествице. Најгоре пролазе честити људи који раде за мале паре, који се лавовски боре да преживе, и који повремено остају без посла.
Хвала на коментару.
„Da ne zaboravim, bespredmetno je ovde potezati laku argumentaciju tipa „gde je Britanija, a gde smo mi“. Britanija je tamo gde jeste, a Srbija je tu gde jeste, velikim delom i zato što građani pristaju na to.“
Колико је заиста ужасна ситуација са бирократијом у Великој Британији и колико сте ви то верно приказали?
Не може бити верније, јер не може бити горе. Све што сте видели у филму је стопостотно истинито. Засновано на искуствима стварних људи и радника који су због бирократских перипетија у националној социјалној служби и националној агенцији за запошљавање остајали на улици, завршавали у болницама, чак и умирали.
http://www.politika.rs/scc/clanak/355088/Golijat-zvani-birokratija
Cayo:
”Плаћање основног дохотка довровољних војних обвезника уз одустајање од субвенционисања радних места би био одличан метод за сузбијање беле куге, јер се успоставља природна биолошка неравнотежа у приходима полова.
Обвезници би могли да буду обавезани и уговором, нешто слично стипендији, те да се међу њима регрутују најбољи и за администрацију и за све остало. Понављам, подразумевао сам јасне психофизичке услове, без компромиса и инклузивних квота. Само преусмеравање финансирање агенција ”за ово и оно” на војну обавезу би обезбедило средства за доходак пола милиона обвезника годишње.”
Kum:
”Cilj treba da bude sto vise ljudi uposliti u privredu a ne sve poslati u vojsku. (…) koja vojska dobija rat (…) Staljin (…) zdrave desne snage…”
Cayo:
”Какав рат? Па ко Швајцарцима ради у привреди, када су ”сви у војсци”?”
Kum:
”Znate ko radi u Svajcarskoj? Dosljaci izmedju ostalog i Srbi. Znate li i da ta Svajcarska nema bas visok natalitet. A Kosovo? (…) Sadam Husein (…) JNA (…) Srbi trenutno ne zele redovan vojni rok…”
Гјоле, квака можда и није од гвожгја, а ограда? Па још гомила свачега. Опет, опет, и опет.
За мене крај расправе. Не, нисте ви спамери, већ је мени потребно ”уобличавање мисли у логичку целину”. То вам се случајно омакло, заједно с оним ”јао ћао”.
Имате ли неки коментар на субвенционисана радна места, и објашњење зашто неолиберали не реагују?
Моја нада умире задња.
Za Cayo – Проблем са (не)држањем теме је једна од познатих српских мана. Хтео сам и да напишем текст на ту тему. Хвала на коментару.
@ Cayo
Zao mi je sto insistirate da je moja i Ivanova poruka spam.
Cini mi se da ste temu Vi nametnuli i da se u svakom Vasem postu,pored ostalog, provlaci pitanje vojnog roka.Mozda mi se pricinilo da ste pomenuli sluzenje vojske u Svajcarskoj.
U svakom slucaju,nismo na istim „talasnim duzinama“.Ukoliko su Vas moji komentari uvredili,Izvinite!
Bar za ovu situaciju postoji resenje.Trudicu se da ne komentarisem Vase poruke.
Od srca Vam zelim sve najbolje,ali ne i da Vam se sve ideje o uredjenju drustva ostvare!
Господине Катићу,
Не могу да се сетим да сам прегрубо реаговао на импутирање хомосексуализма, политичких опредељења, лудила, потпуно сам игнорисао она суптилнија (јаловост, јао ћао) па чак и ово ”уобличавање мојих мисли у логичку целину”.
Слободно наведите ако сам несмотрено реаговао на тако нешто.
Оно на шта вам скрећем пажњу је нешто што је основа дискусије – а то је држање теме. ДЕСЕТИНЕ коментара који су настали као последица једне једине реченице – нису полемисали са тезом те реченице, већ изнели претходне увреде. Све сам то прилично коректно поднео, али је сасвим очигледно да су два коментара заредом најобичније затрпавање, БЕЗ ЧАК СИМУЛАЦИЈЕ осврта на моју тезу.
То је невероватно.
Za Cayo – Жао ми је када расправа сасвим непотребно постаје груба, али немам снаге да реагујем на све коментаре који ми засметају. (Истини за вољу, било је ту и пар Ваших ранијих коментара.) Веровао сам да можда личним примером могу држати блог у оквирима које сматрам пристојним, али се бојим да је то јалова нада. Хвала на коментару.
Мислио сам на два након мог коментара. То је било ван памети, и ”Кум” је видео колико је спам очигледан, па је наредним покушао да релативизује.
Страшно, и ја имам границе.
Господине Катићу, зашто не допустите и остале њихове коментаре? Баш ме занима чиме су ме нагрдили.
За последња два би ионако добили забрану даљег учествавања на било којем озбиљном форуму.
@ Cayo
Zar ja nisam pisao o smanjenju nameta na rad koje ide u korist poslodavaca?
I izneo sam cifre,da bi se videlo o kako malim apsolutnim sumama je rec kada je minimalac upitanju,sto je najcesca plata kod privatnika u Srbiji.
Da li ocekujete da zbog toga mrzim Radulovica i sve privatnike?
Ne,ja samo mislim da rade ono sto im je u interesu.
Treba li na svakom postu da ostavljam poruku kako je subvencionisanje radnih mesta stranim kompanijama izraz bezidejnosti krteatora ekonomske politike?
@Gospodine Cayo,
pored velike želje da shvatim i povežem vaše misli u jednu logičku celinu ne uspevam i prekidan diskusiju.
Oprostite
@ Cayo
Odkuda zavitlavanje kad iznesem svoj stav.
Znate ko radi u Svajcarskoj?Dosljaci izmedju ostalog i Srbi.Znate li i da ta Svajcarska nema bas visok natalitet.A Kosovo?
Ne vidim da neko danas Svacarsku armiju smatra za silu.Ali Svajcarske banke,satovi,sir,e to se postuje.Nadjite na internetu o istoriji Svajcarske,zanimljivo je (bar meni).Tad ce te shvatiti da svako poredjenje Srbije i Svajcarske ne stoji.
Analizirajte cinjenice i izvlacite sustinu.Svet je surov,morate biti najsposobniji da bi isplivali.Znaci morate imati tehnoloski superiornu armiju,nije sustina u regrutima koje ce te nauciti da rukuju sa puskom.I Sadam Husein je imao brojcano veliku armiju,pa sta bi sa njom?
To sto vidite u Svajcarskoj je vid vezbe i ucenja redu i disciplini gradjana.
Nije to presudno za odbranu zemlje.
Uostalom sta Vam slucaj JNA govori?
Cini mi se da stalno polazite od svojih zelja,a realnost ignorisete.Srbi trenutno ne zele redovan vojni rok,mozda ce nekad biti drugacije.Ako zelite to da ostvarite neophodne su suptilnije metode od pisanja dugih i upornih postova.
Имате ли неки коментар на субвенционисана радна места, и објашњење зашто неолиберали не реагују?
Чудна тишина за некога ко ме оквалификовао као непознаваоца реалног сектора.
Хајде мало да анализирамо цифре.
Осигурање (доприноси) на минималну нето плату од 22 000 износи 11 000 динара.
На просечну нето суму од 45 000 динара износи 23 000.
Пошто се дигла велика галама око ”превеликих доприноса” у Србији, поставио бих вам једноставно питање:
Знате ли неку приватну осигуравајућу кућу која би пристала да за ту багателну цену (па још недискриминационо) осигура упосленике и У ЦЕЛОСТИ плати социјална давања, укључујући пензију, здравство, плаћено боловање, трудничко, породиљско, и одсуство ради неге детета? И не само њима, већ и незапосленима и пензионерима, што је укључено у цену. Макар пропорционално делу запослених у приватном сектору.
Чим сазнате за такво чудо, могли бисте да пошаљете предлог Радуловићу и компанији да своју пропаганду прошире на приватизацију социјалног, пензионог, и здравственог осигурања. Под обавезом да се радницима обезбеде сва досадашња права, ако може и ”за мање паре”. Не, господа би да им држава плаћа ”слободно тржиште”.
У међувремену би било лепо да се дотични бар упристоје, и престану са безочном пропагандом. Држава подржава и њихово учешће у тихом геноциду, па би био ред да бар заћуте, ако не желе да проговоре истину. Истина је да су се приватници тихо привукли на државну сису, и још се жале да је ”скупо”. Како да не.
А како можемо да видимо, громогласно ћуте о питању које сам поставио. Зато су великодушни са етикетама. Не могу да побројим квалификације које сам добио само на овој страници.
Међу последњима је прича о милитаризму и ратоборности, истовремено игноришући чињеницу да се у једној Швајцарској редовно служи војни рок, и да су грађани на референдуму фантастичном већином одбили његово укидање. Па ко њима ради у привреди, када су сви у војсци? Какав диван закључак! И шта Куме, и даље тврдите да ме не завитлавате?
„‘treba privuci sto vise kupaca,izboriti se sa konkurencijom na surovom trzistu,cekati 5-7 g. da se isplate investicije“Uredu.
A pitam ja Vas (pošto se sa ovim iskazom ne slažete) kako bi trebalo?
„Kaze banke ne mogu da ulazu u ove ogromne poduhvate.“
Znači po vama mogu, jel tako?
*Nešto slično je rađeno 90-ih prošlog veka gotovo bez rizika. Oblast prehrane.
Nekadašnje prehranbeno prerađivačke firme su davale planinskim gazdinstvima repromaterijal, šećer, teglice,poklopce, nalepnice,za proizvodnju slatkog od šumskih plodova, borovnice, maline, ploda zove, kupine i tome slično.Preuzimanje proizvoda je lično nadgledao kupac i uživo pri degustaciji.
Slatko su spravljale stare bake, tehnološki goteovo nepismene, ali iskustveno savršeno.Sve je direktno išlo u izvoz. Engleska.
Za jednu sezonu te starice su zarađivale više hiljada €.
Gde je danas ta ekonomska mudroat, mobilnost i preduzimljivost.
Ako čekamo da nam to zapad objasni, jer onakvih baka više nema, obrali smo zelen bostan.
Za posetioce bloga – Bilo je par nervoznih komentara koje nisam pustio, kao i par komentara koje umalo nisam pustio. Zamolio bih za malo mirniji ton u međusobnom obraćanju. Hvala na razumevanju.
Posto sam komentar pogresno poslao ovde,moram da objasnim da se odnosi na predavanje o inovacijama nekakvog politicara,stranka ili partija mu se zove ‘dosta je bilo’….
izvinjavam se zbog nesmotrenosti
Gledao sam nekoliko minuta i dalje nisam mogao.Nista strasnije od dosadnog i beskorisnog predavanja,prica uobicajene fraze-‘treba privuci sto vise kupaca,izboriti se sa konkurencijom na surovom trzistu,cekati 5-7 g. da se isplate investicije’……
Samo mi NIKAD nece biti jasno kako se i on,liberal,neoliberal,savremen,poduzetan okrene drzavi,kada mu ona treba.Kaze banke ne mogu da ulazu u ove ogromne poduhvate.
Ako je on stvarno uspeo u SAD,zasto ovde ne kupi neku propalu firmu i pokaze u praksi kako treba raditi.
Sto vi kazete ‘jedno je pricanje,a drugo rintanje’.
Mozda je bolje da se deca ne radjaju,nego da zive u ovom teskom svetu;ako postoje testovi za voznju,administraciju,vojsku,trebalo bi da postoje i za radjanje
Decu bi u mojoj ‘drzavi,koja misli’ imali samo odabrani,najbolji po svim psiho-fizickim i drugim kriterijima,i to minimalno,kao u Kini jedno -pa bi se broj stanovnika za par decenija spustio po zelji masona
@Cayo
Subvencionisana radna mesta su nužda i promašena ideja, jer ovi ne znaju da smisle ništa efikasnije.
P.S.
Kum vam je odlično odgovorio, osim u vezi liberalizma*.
*Librealizam u suštini je traganje za novim rešenjima!
@ Cayo
Vi pravilno uocavate sustinu problema,ali izvodite pogresne zakljucke,verovatno zbog nedostatka iskustva.
Porodica i deca su temelj drustva i paznju treba usmeriti ka njima.Ali Vi ocekujete od poslodavaca da se brinu o porodicama svojih zasposlenih.I kakavo Vam je to razmisljanje da u toku odsustva trudnice ili porodilje poslodavac treba da joj daje nadoknadu.Ona ne doprinosi poslodavcu za vreme svog odsustva,ali doprinosi drustvu i drzavi.
Cilj treba da bude sto vise ljudi uposliti u privredu a ne sve poslati u vojsku.Sta ce ta vojska jesti,ko ce praviti naoruzanje?
Pogledajte statistike koja vojska dobija rat,ona cija drzava proizvede vise celika,naoruzanja i vojne opreme.
Nije Staljin industrijalizovao SSSR zato sto mu je bilo dosadno.
Danas su zdrave snage desne snage i u tom konstektu Vas stav je u nacelu ispravan,ali dalja razrada Vam nije dobra.
Не знам како сте ишта били у могућности да закључите ад хоминем тезом о мојој заради у реалном сектору. Можете ли да ме упознате са методологијом коју сте користили? Имам само утисак да сте се из неког разлога препознали у вези са субвенцијама у привреди, можда грешим.
Имате ли неки коментар на субвенционисана радна места, и објашњење зашто неолиберали не реагују?
@Јаооооо, Ћаоооо!!!
„Куд се дедоше неолиберали? Ућутали се као беба кад се унереди“
Из Вашег мудровања се јасно примећује да Ви нисте у животу зарадили један динар у реалном сектору.
Једно је драги мој Ћао причање а друго ринтање.
Поздрав
Господине Катићу, из неког разлога сам дуплирао коментар (можда на две теме), па вас молим да један не објавите, поготово ако је отишао ван ове стране.
Осврћем се на геноцидну политику и предлоге за начин њеног елиминисања. Не видим какве то има везе са ”савршеним друштвом”, а још мање са лепим жељама у ироничном смислу. Поента је била у спречавању очигледне депопулационе политике.
Зашто не би послодавац плаћао све тошкове радног места, укључујући и сва одсуства породиља? Нарочито ако је цео век на снази пропагирање запослености као социјалне улоге.
Дакле грандиозни социјални радник, познат под филантропским изразом ”послодавац”, требало би да се побрине за своје упослене. Није фертилитет нека ”болест”, да би на тај рачун примао дотације од друштва. Мада се трудноћа све више пропагира као ”нездрава”, на то ћу се осврнути мало касније. Узгред, зашто послодавац не би плаћао и за професионалне болести? Ваљда би то допринело превенцији, а не да га држава субвенционише плаћањем последица.
Данас разном акробатиком покушавају да прикрију да је женско радно место субвенционисано, између осталог и путем залагања за присилу оца на коришћење пола одсуства ради неге детета.
Међутим, чак и да натерају очеве да одсуствују са посла, не могу да избегну чињеницу да је пола радних места субвенционисано кроз трудничко и породиљско које послодавац не плаћа. Друго, све више се појављују породиље без познатог оца детета, и тешко је да ће мушки да парирају тој појави, дакле ризик од одсуства посла није исти, а предузећима га плаћа држава, не она (предузећа) сама. Занимљива прича, у својој фирми упослим харем, а држава ми плаћа њихово одсуство с посла. Дакле, за мог упосленика – плаћају грађани.
Куд се дедоше неолиберали? Ућутали се као беба кад се унереди.
Претходно сам навео практичне мере депопулационе политике. Сада бих се осврнуо на индоктринацију.
У уџбенику сексуалног образовања који је у употреби у Србији, налази се следећа реченица: ”Планирање породице у ужем смислу: – Право људи да имају жељени број деце (не више од 4).”
У нешто другачијем облику, уз апологетски ”здравствени” моменат, та се реченица налази и у публикацијама неких студентских асоцијација: ”Планирање породице у ужем смислу: – Право људи да имају жељени број деце (по препоруци Светске здравствене организације – не више од 4).”
Дакле, сугерише се грађанима да НЕМАЈУ ПРАВО на више од четверо деце. Поштовани читаоци, лично сам потпуно илегално на овом свету. Отворена еугеничка политика је на снази.
Такође, мења се досадашња теза о абортусу, која је тврдила да је то оперативни захват којим се одстрањује нешто ”што није дете”, те се сада тврди да је планирање породице у ствари ”спречавање рађања нежељене деце”. Дакле отворено се уводи категорија ”нежељене деце” у уџбенике. Нема више само еуфемистичке ”нежељене трудноће”, већ се отворено помиње шта је то нежељено – деца.
Када се СЗО отворено укључи у геноцидну политику, тада је ваљда потпуно јасно шта је циљ, и нема места дисквалификацији оних који су просто приметили геноцидни моменат субвенционисања радних места за крупне капиталисте и остала предузећа. Индоктринациони део депопулационизма је доста слабији од практичног, који се већ догодио. Ово што се сада дешава је пропагандна апологетика.
Зар нисте приметили огромну контрадикцију између залагања за ”приватни сектор и слободно тржиште” и игнорисања државног интервенционизма којим се приватницима масно плаћају лепши и послушнији упосленици? Чудно неко слободно тржиште.
Шта је последица тог субвенционисања? Последица је довођење полова у међусобно конкурентски положај, огромна понуда радне снаге, ниске наднице, изражен сексизам, атомизовање појединца који зависи искључиво од послодавца, и на крају распад породице.
Имамо и форсирање послушности и медиокритетства, уз одсуство било каквог отпора геноцидној политици у феминизираним установама. Како неко ко је на јаслама субвенција може против тога да се побуни? Како неко ко зарађује 200 евра у Србији да се побуни против тога што му је супруга запослена и приходује додатних 200 евра? Изузетно тешко.
Ситуација је слична са индексираним кредитима. Што се задужених грађана тиче, свет може да се руши, важно је само да је курс стабилан. Против последица се тешко борити, морају се отклонити узроци. Плаћање војних обвезника уз одустајање од субвенционисања радних места би био одличан метод.
Обвезници би могли да буду обавезани и уговором, нешто слично стипендији, те да се међу њима регрутују најбољи и за администрацију и за све остало. Понављам, подразумевао сам јасне психофизичке услове, без компромиса. Само преусмеравање финансирање агенција ”за ово и оно” на војну обавезу би обезбедило средства за доходак пола милиона обвезника годишње.
Уосталом, зашто држава да купи отпатке крупног капитала, када може да буде обратно? Шта ради Катић у Лондону, а шта ради господин Вулин у Београду?
@ Иван
Сурову савремену ”дијалектику” одлично схватам, те се ”ригидно” надам потенционалној расправи у неком будућем времену пред нама, уколико до тада овај језик буде био у употреби. Не знам ко вас опет прозива, чиме то, и у какву свету недељу. Уколико сматрате да је тема јалова, уопште не разумем зашто се у њу укључујете и како планирате да допринесете нечему јаловом.
@ Господине Cayo,
Ево у ову свету недељу поново ме прозивате. Зашто? Што ме не пустите да маштам неки сретнији свет, неку уређенију замљу. Ви господине износите смо списак лепих жеља. Правити функционалну државу је најтежи посао и љуцкој делатности. Ми је правимо од 1804 и још је нисмо направили. Ви утопијски маштате о овоземаљској срећи када ће дете и лав спавати заједно.
Господине Cayo пошто се бавите расподелом новца и издвајањима за ово, оно, а тај навац сматрате да би боље од ових сад расподелили. Варате се овде господине нема новца, за основне ствари. За лечење, за образовање, за култури. Нема јер немамо привреду.Ви би знам узајмљивали од богатих и усрећили породиље као у Шветској, Финској да би њихова дечица сутра врећала те исте кредита са лихварским каматама.
Не схватате сурову дијалектику тренитног друштвеног устројства. Ова непогода (катарза) море се иживети, паметно пребродити.
Како? Разумним делањем и смиреноумљем!
О теми коју Ви ригидно намећете све је већ речено али није исчитено.
Јустин Ћелијски је о томе рисао јој 60-их година.
Ко хоће да чита он ишчита и заћути.
После Јустина нема даље.
Остало је празна прича и разглабање јалових тема.
Поздрав
Kad malo bolje razmislim, život u antidržavi i nije tako loš.
Bogovi nas čuvaju i paze, od nas.
Ako sam Vas dobro razumeo taj bazni dohodak je na tragu price iz Finske gde bi svi punoletni gradjani dobijali istu mesecnu sumu.
Ako bi ste to primenili ovde na dobrovoljne regrute,svi bi hteli u vojsku pa i devojke,samo da posle primaju taj novac.
Imali bi tada masu nemotivisanih dobrovoljaca odnosno demoralisanu vojsku.Takvi se ne bi trudili tokom obuke i sutra ako dodje do mobilizacije gledali bi da je izbegnu.Koliko bi bio taj bazni dohodak?Gde bi nasli taj novac?
Kako bi nas Zapad slatko satanizovao kao „poslednje fasiste u Evropi,a mozda i na svetu“.
Зашто се не би дала месечна базна надокнада добровољним регрутима, без уговора? Служи се војни рок, а након тога прима основни доходак. Не говорим само о Србији, цела Европа је у проблему. Базни доходак у висини потрошачке корпе би омогућио обуставу било какве регулације минималне плате.
Друго, поставио сам тезу о садашњим мерама које сузбијају наталитет. Такође, напоменуо сам да су конвенцијом о геноциду те мере забрањене.
То није изазвало апсолутно никакву полемику. Евентуално квалификације да сам нациста, хомосексуалац, дверјанин, вучићевац, итд, цели дијапазон ”контрааргумената”.
Што вели Иван, није посао државе да се меша у то. Па нека изволи и престане са де меша, управо је то моја теза. Нека укине квоте и подстицај запошљавања слабије способнима. Нека укине субвенционисање одсуства с посла, и нека послодавцу наложи да плати породиљско ”љупкој и јефтиној касирки”. Што би грађани плаћали приватне хареме Делте? Што би грађани плаћали финансирање скупље и неефикасније администрације?
Нека се умеша у оно што јој је посао – плаћање војних обвезника, на пример. Повећање прихода. Наплата прихода. Државне инвестиције. Монетарна политика. Укидање девизне клаузуле. Обезбеђење базног дохотка, итд.
Могла би и да се умеша у послове 6000 грађана који потражују своју децу:
http://www.kradjabeba.org/
И, шта сад, ништа, појео вук магарца. Доћи ће браћа Арапи.
@ Cayo
Situacija u selima je jos dramaticnija.
Ovde je neophodno napustiti dosadasnji sistem obracuna katastarskog prihoda koji diskriminise ljude na kojima se vodi malo zemlje u ostvarivanju mnogih socijalnih prava.
Dakle,prvo im overiti zdravstvene knjizice.Dodeliti decije dodatke porodicama sa decom.(Naravno znacajno povecati deciji dodatak,i uslove za dobijanje olaksati i kod zaposlenih)Zemljisni limit,za ostvarivanje ovog prava,podici na 50 ha.Roditeljski dodatak da ne prima samo majka vec da oba roditelja mogu podizati novac itd.
@ Cayo
Nisam imao vremena ranije da Vam odgovorim.
Kao sto rekoste,u pitanjima koja ste postavili ima dosta retorike.
Naravno da porast nataliteta pozitivno utice na privredu.Logicno je da ozenjeni vise rade i zaradjuju od neozenjenih.
Povodom treceg pitanja,mogla bi se uvesti mera da sve porodilje na teritoriji republike imaju istu naknadu.Trenutno naknadu primaju samo zaposlene porodilje i to u visini svoje osnovne plate.Znaci porodilje zaposlene u javnom sektoru i na bolje placenim mestima su privilegovane.Na mesto takvog sistema obracuna uvesti svim zaposlenim i nezaposlenim porodiljama naknadu u visini prosecne plate na nivou republike.Ukinuti diskreciono pravo lekara da otvara porodiljsko izmedju 45 i 21 dan pre termina za porodjaj,vec porodiljsko otvarati dan po porodjaju.Porodiljsko bolovanje voditi kao radni staz i nezaposlenim porodiljama.
Ovo su samo moguci primeri boljeg pristupa ovom problemu.
Lep gest bi bio oslobadjanje od nekih poreza za mlade bracne parove sa decom.Na primer prilikom registracije vozila,itd…
Sto se tice dobrovoljnog sluzenja vojnog roka,slazem se naravno da se dobrovoljcima da plata vojnika po ugovoru.Ali radi kvaliteta obuke vojni rok produziti na godinu dana.
Sva ova pitanja treba detaljno razmatrati,za sta nemamo dovoljno prostora u komentarima.
Постављам овде јавне коментаре који су отворени за дискусију. Шта ћете ви радити, то ни до сада није зависило од мене, немојте мени пребацивати одговорност за властите изјаве.
Za Cayo – Hvala na linku. Gledaću da se ubuduće uzdržim od komentarisanja Vaših postova.
Не тражим никакав коментар, само тражим да се полемише са мојим тезама, у супротном је поштено заобићи их у широком луку.
Мртав ладан сте ме окарактерисали као заговорника проституције, хомосексуализма, нацизма, Двери, Американаца, Порошенка… Греј Аул је додао ”лудило”, Иван да је ”тема ружна”, а Кум ”јес вала, ајд да причамо о лепом времену”. Полемисали са мојим тезама нисте ни најмање.
За вашу информацију, Ђорђевић углавном лоше преписује из одличног рада професора Слободана Антонића:
https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:2783/bdef:Content/get
Ви мене подсећате на најобичнијег спамера, којем је до полемике стало као до лањског снега. Ко вас тера да коментаришете, када немате ништа да кажете?
@Господине Cayo
нисте рарзумели мој коментара Ваше теме.
Он је био узгредан нисам ни размишљао ко је покренуо тему.
Ево експлицитно понављам, по сећању.
Наталитет није ствар државног планирања.
Сржава има улогу да обезбеди услове какве јој даје снага њене привреде.
Некада Албанцима а сада Ромима нико не даје погодности за повећање наталитета али они грувају мушки.
Наталитет је у божијим рукама и у одлуци мушкарца и жене.
Рече Бог : „Ја спојих двоје да буде треће.“
Мислим да сам добро парафразирао изреку.
Поздрав
Nažalost sam se pretplatio na komentare za ovu temu i oni postaju sve više spam. Postaje očigledna jedna rđava navika našeg naroda da se rasplinjava, gubi fokus i postaje previše ličan u komentarima. Molim komentatore za malo više dobre volje i malo manje arogantne egocentričnosti. Svi smo napadnuti „zlim dusima“ razularenog zapada ali to ne znači da treba da postanemo nemilosrdni jedni prema drugima.
@Cayo
Хвала, наздравље и Вама!
(https://www.youtube.com/watch?v=FvKORBTDam8)
А што се тиче седам питања, кад већ тражите коментар, подсећају ме, право да Вам кажем, на текстове Владислава Ђорђевића.
(http://izvankuhinje.blogspot.rs/2013/07/neobrazovana-i-trudna-idealna-zena.html)
Тхе, шта ћете. Ја сенилан и деконцентрисан. Умислио сам да сте предложили да се не прича о томе, да је то јалова прича, ружна тема… Демократија није за свакога, рекосте.
Тридесет коментара након моје тезе, и не полемишете с њом, али знате да је ”бесмислена”. Чудна нека ”незаинтересованост”, заједно са дисквалификацијом. Сад, можда сам наиван, али претпостављам да сте ви били сабрани док сте коментарисали.
@Господине Cayo
Приберите се мало, шта сте се наврзли на мене. Па ја ту вашу тему нисам ни дискутовао јер она је ван сфере мог интересовања.
Поздрав
Савет: више концентрације
На основу ”аргументације” коју износите Сива Сова, Иван, Кум, ви, и још неки, рачунам да је за ”дечије додатке” потребно бар 5-6 ”сендвича”.
На здравље вам посао.
Има ли неки коментар на седам питања које сам поставио?
@ Cayo
За веће дечије и родитељске додатке, по процени коју је дао Кум, потребно је додатних милијарду евра:
„Kad je o samom natalitetu rec,mislim da se mora i dresiti kesa ako treba,a treba.Kad su plate ovakve kakve su onda bar uvecati decije i roditeljske dodatke.Ako je javni dug vec 26 milijardi evra sa tendencijom rasta,moze porasti dodatno i za jednu milijardu,a da se ona potrosi na pomoc porodicama sa decom i podrsku radjanju
To bi bila najisplativija investicija.“
Рекао бих, међутум, да је за финансирање Ваше идеје о повећању наталитета потребно још више новца, за који се питам одакле га намакнути?
Но могуће је да грешим.
Када бих знао број „добровољних војних обвезника“ и висину основног дохотка у Србији (у Финској би она износила 800 евра месечно) на које рачунате, могао бих да израчунам колико је новца потребно за финансирање Ваше идеје о повећању наталитета, те да ли је идеја реално изводљива.
Овако, без бројки, могу само да претпостављам… и наравно, да (се) завитлавам. 🙂
Где би сте ви нашли паре за дечије додатке, и за било шта на крају крајева? Цео овај блог је томе посвећен.
Сад вам је јасно, Охајо и Порошенко.
Шта знате, осим да завитлавате. Надам се да је бар забавно.
@ Cayo
Захваљујем на табели „wage gap – fertility rate“; сада напокон разумем на чему се заснива Ваша идеја за стварањем „Националне гарде Србије“ (ваљда по узору на Националну гарду Охаја, са којом беше сарађује Војска Србије?)
Шта знам, можда би такво финансирање „добровољних војних обвезника“, и последично повећање разлике у заради (wage gap), заиста довело до већег наталитета.
Само где мислите да нађете новац?
Можда очекујете да САД дају новце за финансирање те Ваше идеје, а да заузврат Србија пошаље своје „добровољне војне обвезнике“ да ратују у Сирији, како се нпр. Украјина већ понудила?
(http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=12&dd=07&nav_category=78&nav_id=1071755
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/609934/Ukrajinski-dobrovoljci-spremni-da-ratuju-protiv-Rusa-u-Siriji)
Са каквим се дверима свађате?
Да ли сте икада потписали уговор о раду, да ли сте имали обавезе на основу истог, и да ли вас је неко присилио да га потпишете? Да ли сте стали пред матичара, да ли сте стекли неке обавезе на тај начин, и да ли вас је неко присилио на брак? Тера ли вас данас неко тера у војску?
Имате ли неки коментар на суштину из седам тачака везаних за наталитет или само затрпавате рубрику ”скорашњи коментари” једним те истим небулозама?
Obavezno-dobrovoljna civilizacija. Ovaj milenijum je baš zabavan.
U vilajetu počinje sezona pijanstva i mamurluka. Pa onda opet izbori.
Napred Dveri… jupiii
”А идеал о којем је 1971. године критички писала Естер Вилар (мушкарац једини запослен у породици, жена не ради него остаје у кући и чува децу), данас је за већину економски неостварив чак и у богатој Америци.”
Нема потребе следити никакав ”идеал”, довољно је укинути субвенције на женска радна места.
Wage gap – fertility rate.
United States: 30% – 1.9
European Union: 20% – 1.6
Serbia: 16% 1.4
Бојковићу, пробаћу да се концентришем на поенту са неколико питања. Не морате да одговарате, пошто су помало реторичка.
1. Какво је ваше мишљење – како се број становника рефлектује на привредни раст и благостање? Оспоравате ли тезу да је наталитет важан за привреду?
2. Имате ли коментар на чињеницу да статистика каже да ожењени имају већи приход од неожењених, а да они са децом имају више од оних само ожењених? Како бисте интервенисали у овом погледу за повећање наталитета?
3. Како видите факат да, захваљујући између осталог и државном интервенционизму, неудате жене имају већа примања од удатих, а удате без деце више од оних са децом? Како у том светлу до већег наталитета?
4. Како објашњавате чињеницу да истраживања показују да жене једнако обављају посао при бонусу од 500% плате, док мушки знатно поправљају резултат? Како бисте ви ту чињеницу употребили за повећање БДП? Знате ли нешто о структури катастрофалне српске управе и судства? Ова тема говори о томе. Да вам помогнем – администрација је у великој мери феминизирана.
5. Како објашњавате чињеницу да су најбогатији ожењени најатрактивнијим женама? Како у ”социјализму”, тако у ”капитализму”. Зашто се мушки жене, а жене удају? Шта значи ”беда на врата, љубав кроз прозор”? Шта значи ”добро се удала”… Итд. Да ли је то неки своднички жаргон и језик? Да ли сам то научио радећи у сектору сексуалних услуга, шта мислите?
6. Какве су последице државног интервенционизма супротног недискриминационој методи коју предлажем – данас се државним декретима одлучује о већим платама у женским занимањима, као и мање осигурање за женског запосленика. Сада сам мало ”либералан”, али је истина да либерали ћуте о том интервенционизму.
7. Да ли знате да конвенција о геноциду подразумева и ”мере усмерене ка спречавању рађања у оквиру одређене групе”. Имате ли неку асоцијацију у вези са потенцијалним одумирањем неких народа? Пошто вртите причу о фашизму, па још српском, хтео бих да проверим знате ли о чему причате. Говори ли вам ово нешто?
Највећи успех политике дечијих додатака је успоравање одумирања. Подсећам, моја је теза била да треба обезбедити добровољну војну обавезу и обуку, без смањења психофизичких критерија и без инклузивних квота, те обвезницима дати основни доходак. Не видех нити једну критичку опаску о предлогу, већ само причу о нацизму, проституцији, хомосексуализму, дресираности… Шта још беше?
@ Grey Owl
Следећа ”лудила” као ”добровољне обавезе” су темељ цивилизације: посао, брак, и војска. Не знам који то ”кадрови ложе” да државе опстају и људи се рађају. Ја бих рекао да је на снази потпуно супротна прича.
@ Андрија
Чак мислим да би било довољно да друштво иступи односно ”одступи” од породице, а да се брине о држави. Данас имамо пропаганду против државног интервенционизма у државне послове (sic), и залагање за државну заштиту породице. Последице видимо.
Za inzaghi – Taj snimak je, rekao bih, neuspeli plagijat promotivnog videa za Menadžerijadu 2013. (https://www.youtube.com/watch?v=5uhrAqbolWk) A što se seksizma vs. zastupanja prava žena tiče, šta ja znam… valjda bi feministkinje trebalo da par excellence budu te koje zastupaju prava žena, pa opet neke feministkinje npr. organizuju SlutWalk, dok ga druge osuđuju kao seksistički… nemam pojma, pravo da vam kažem…
Za Marka-sta znaci taj snimak,zar nije seksisticki -nekad zastupate prava zena,nekad ne;ex predsednik tadic je govorio kako se ‘budi sa Severinom'(njegova interpretacija slusanja muzike),ministarku Zorana su nazivali ‘porno diva’;koliko su svi oni bolji od ministra Batice
Ok, u mračnom vilajetu ostaje krš i ološ, tako da je normalno da kadrovi lože pacijente s pričama koje nemaju veze s mozgom. Elementarnu logiku možemo da zaboravimo.
Dobrovoljna – Obaveza…?
Državni i antidržavni udari, udari na vođu, udari na jadnu policiju i ostalu mafiju, poplavljeni gradovi na vodi, neutrenirani narkomani u vojsci, teroristi i marsovci…
‘Ajmo sledeće ludilo…
@cayo, marko b.
Utisak koji ostavlja vasa debata, je da vam se teme ne poklapaju. Koliko shvatam, cayo smatra motivaciju i status porodice ili stvaranja potomstva vaznom oblascu kojom se drustvo mora nekako baviti. Kod marka boj. je to, sporednije. Nesto sto se u hodu moze malo bolje podpomagati… tako nekako. Izvinjavam se ako gresim, ovo je moje shvatanje. Zanimljiv mi je dijalog bez obzira.
Bojim se da se krece u pravcu razradjenom u poslednjih 5 pasusa https://nkatic.wordpress.com/2007/07/13/ekonomija-i-kvalitete-zivota-iskrivljene/
Hvala
@ Cayo
Аха, кад смо код етикета, дакле иако имате пса, као и Хитлер што је имао, слажем се са Вама да Ви нисте фашиста; Ви сте, по мом мишљењу, напросто само добро дресирани мушкарац:
Наиме, као и бројни други мушкарци и Ви сте дресирани, пардон, социјализовани, да будете провајдер, главни инвеститор у породици.
На Вашу жалост, социјални трендови су нешто другачији: http://www.theatlantic.com/magazine/archive/2010/07/the-end-of-men/308135/
А идеал о којем је 1971. године критички писала Естер Вилар (мушкарац једини запослен у породици, жена не ради него остаје у кући и чува децу), данас је за већину економски неостварив чак и у богатој Америци: http://endoftheamericandream.com/archives/goodbye-middle-class-51-percent-of-all-american-workers-make-less-than-30000-dollars-a-year
Све у свему, једино реалистично, по мом мишљењу, јесте оно што је предложио Кум: циљана помоћ родитељима и деци, како би и деца из сиромашних породица могла имати колико-толико једнаку стартну позицију.
О ПОЈМУ ПОЈМА И СМИСЛУ ДИСКУСИЈЕ
Прозван сам. Зашто?
Прво, када ме помињете ставите Иван Н., јер има више дискутаната са истин именом.
Друго молим вас наведите тачну мисао, која није тачна, добра или пак неумесна, па ви предложите бољу.
Ви који учествијете у дискусијама примећијете да се ја бавим искључиво појмовима и идејама. А чиме другим?
Појмови и идеје су окоснице љуцке мисли. Оне су основе философије (или изворно мудрости, од Хелена до Хајдегара) данас мудрасти више не постоји. Данас царије лаж и празне фразе.
Кроз појмове препознајамо структуру личности која их саопштава. Појмови су чисти и јасни елементи изражаја дискутанта. Кроз појмове можемо дешифровати намеру, карактер, поглед, зрелост, дубину, исказане мисли.
Па зато свака дискусија је јасна улолико има јасне појмове који су уткани у сам ток дискусије.
О наталитету
Слажем се наталитет, или бела куга, је горући пробелм у нас.
Не слажем се како га решавати.
Наталитет се некада решавао, не плански већ спонтано. У првој половини двадесетог века биле су јаке породичне заједнице јер су имале досте зеље па је требало и доста радне снаге да се замља обрађије. Мало која кућа је имала једно или двоје деце, ако је могло више. Није било контроле рађања. Млада за кућу се бирала сочењем предност је имала она која је крупна, румена, широких бокова,здравог изгледа, од какве је фамилије, итд.Биле су то махом вишечлане породице.
После другог светског рата доласком социјализма почиње да расте стандард, задруге се разграђују. Момци и девојке одлазе у фабрике па почиње планирање породице на другим основама.
Статистика показује да је стопа прираста становништва,тамо негде до деведесетих ишла узлазном линијом.
Трећег пута нема.
Свако државно планирање породице је празна прича.
И земља је плодоносна кад је квалитетна. Када се створе услови за добар род.
Данас да би породица била здрава и вишечлана мора имати здраву државу и јаку привреду. Добар буџет за стимулисање рађања а жана свесна своје материнске мисије, а мушкарци одговорни за своје потомство. Сложићете се да ми то данас немамо.
ПС.
Ова тама колико ја смем приметити је наметнута од стране дискутанта који је верујем близак идејама ДВЕРИ и то није лоше.
Пар путе сам присуствовао њиховим трибинама и закључио, – води их усплахирено срце подгрејано митом, а не хладна глава која је једино исправан идејни водвиљ у овим временима.
Жашто ми је Кум драг?
Кум је човек овог подневља.
Радник, земљорадник (домаћин). Бистре памети. Породичан човек и поштен борац за свију егзистенцију.
Господо, мало ли је?
Поздрав
Blago nama sa ovakvim dizajnerima.
Бојковић:
„Но, из Ваше „стереотипизације“ произилази да ће жена ићи у кревет са „добровољним војним обвезником“ иако је исти не привлачи…“
Ово имплицира да ви сматрате да је пропаст породице и наталитета проузрокован целибатом, јер у Србији нема привлачних мушкараца. Тешко да је то случај. Такође, импутирање фашизма због тога што неко има пса (а и Хитлер је имао пса) је чисти ад популум.
Хајде да се прво сретнемо, па онда одлучите привлачим ли вас, немојте да ме одбијате у интелектуалној расправи. Имам предности које нису само финансијске, знам да сте шмекер. Шалу на страну, да ли сте икада платили жени пиће, вечеру, хаљину, ципеле, намештај? Ако јесте, зашто сте то урадили, пребогати сте па частите около?
Постоје три ”добровољне обавезе” на којима се темељи цивилизација: брак, посао, и војска.
За опстанак све три није уопште потребно финансирање, то су знали још робовласници. Врло дуго те обавезе уопште нису биле ”добровољне”, јер сте могли да се родите као роб, или вас ожене са петнаест година са неком из суседног села.
Међутим, сада те обавезе јесу добровољне. И финансије су потребне за њихово одржање.
Корелација међу стопом прираштаја и разликом у приходима супружника су давно запажене, и врло озбиљна појава која не трпи шегачење. Стопа прираштаја расте у складу са растом прихода, или и разлике реалних примања међу супружницима.
Новац је главни услов одржања породице, а мушкарац је главни инвеститор. Појам провајдера је одавно познат, потрошачка култура инвестицију диже у небеса.
Ви никакве аргументе не износите, сем квалификација. До чега би довело спровођење мог предлога? Имате ли неко мишљење или само лепите етикете?
@inzaghi – Ako mislite na Pravnijadu 2014. na Halkidikiju, ja sam postavio.
(https://www.youtube.com/watch?v=T8VUImQIkf0)
@Kum – I ja mislim da bi to bila najisplativija investicija.
@ Cayo
U vezi teme o natalitetu,nisam se ni oglasavao.Podrzao sam da se predje na drugu temu jer je prica otisla u sirinu,pojavila „prostitucija“,i sve sluti na jalovu diskusiju.U komentaru grey owl-a ne vidim nista lose,to je njegov nacin izrazavanja.Moze se razumeti na vise nacina,ja ga razumem na svoj nacin.
Ego nam je svima suvise jak,ta hipertrofija licnosti nas sprecava da argumentovano razgovaramo.Ako imamo razlicita misljenja ne znaci da moramo biti na ratnoj nozi.
Mudri ljudi gledaju da posao svrse na sto bolji nacin,oni drugi samo na svoj nacin.Odnosno da njihova licnost dodje do izrazaja bez obzira na rezultate.
Kad je o samom natalitetu rec,mislim da se mora i dresiti kesa ako treba,a treba.Kad su plate ovakve kakve su onda bar uvecati decije i roditeljske dodatke.Ako je javni dug vec 26 milijardi evra sa tendencijom rasta,moze porasti dodatno i za jednu milijardu,a da se ona potrosi na pomoc porodicama sa decom i podrsku radjanju
To bi bila najisplativija investicija.
marko,secas li se videa,govori o ‘buducim pravnicama’ (neko je to postavio,ne znak ko-ja sam zaboravan)….
mrzim militariste,ali jos vise pozere
Nisam zaposlen.
Sistematski reagujem kad me neko tretira kao idiota. Svejedno da li su patriote ili neki drugi prevaranti.
Ajde sledeća petarda…
@ Cayo
Прво, драго ми је што сам (врло) правилно препознао Вашу тезу, исказану нпр. кроз плакат графичког дизајнера Миладина Милетића:
(Интервју са аутором плаката: http://www.b92.net/kultura/intervjui.php?nav_category=1084&nav_id=589852)
Друго, био у радном односу или не, ја не идем у кревет са мушкарцима који ме не привлаче, па ма колико био слаб на паре. Не бих, пара ради, отишао у кревет ни са Вама; жао ми је, али једноставно нисам проститутак. (http://vukajlija.com/zabava/posteri/569860)
Но, из Ваше „стереотипизације“ произилази да ће жена ићи у кревет са „добровољним војним обвезником“ иако је исти не привлачи – само ако је дотични, је ли, прималац базног дохотка, или већ на неки други начин има већа примања од оних који не желе или не могу да се жртвују за друштво – јер жена је „слаба на паре“, па ће отићи у кревет са било киме ко јој паре пружи.
Извините, не знам како Ви, али ја такву жену зовем проститутка. Отуда моје поређење са усидравањем америчког носача авиона крај Сплита.
(http://www.blic.rs/Vesti/Svet/611810/UZBUNA-U-Jadran-uplovio-americki-nosac-aviona-starlete-iz-regiona-se-sjatile-u-Split)
Не знам на шта вама личи карикирање економије наталитета као ”проституције”, а затим предлог да се прича о нечем другоме, а не о ”проституцији”, јер ”проституција” (пропаст породице) наводно нема везе са обичним човеком, и ружна је тема.
Грубо спекулишем, шта да се ради, и ја сам човек. Интересантно, оно ”ав-ав сендвич” вам није сметало.
@ Cayo
Voleo bih da mi objasnite o kakvom spamovanju je konkretno rec.
@ Katic
Gospodine Katicu,obzirom da smo na Vasem blogu,molim Vas da mi skrenete paznju ukoliko spamujem ili na drugi nacin opstruiram diskusiju.Ukoliko smatrate da moje prisustvo po bilo kom osnovu nije pozeljno,recite mi to direktno.
@ Бојковић
Прво, објасните ми ко то није ”слаб на паре”, друго, објасните ми какве везе има констатација ноторне чињенице са ”третирањем жена као проститутки”, и са усидравањем америчког разарача у Сплиту? Јесте ли можда у радном односу? Радите ли за паре или за ексере? Да ли то значи да сте проститутка? Да ли је у реду тако нешто извалити?
Препоручујем вам да проучите корелацију природног прираштаја и економске моћи.
За почетак:
http://www.development.wne.uw.edu.pl/uploads/Courses/ de_Galor_Weil_gender.pdf
Уосталом, врло правилно сте препознали моју тезу, зато сте и карикирали са оним ”он да брани а она да рађа”. Према томе, нема шта да тражите објашњење оног што савршено разумете и исмевате, јер не можете да одолите да нагрдите све што мирише на ”клерофашизам”.
Контрадикторно је некога оптужити да је истовремено и моралан и неморалан, а при томе причати да не знате на шта мислим.
Можда сам мало пренаглио реакцијом на последњи коментар Grey Owl, нисам видео на кога се односи, јер сам спамовање Ивана и Кума почео да игноришем.
@ Бојковић
Прво, објасните ми ко то није ”слаб на паре”, друго, објасните ми какве везе има констатација ноторне чињенице са ”третирањем жена као проститутки”, и са усидравањем америчког разарача у Сплиту? Јесте ли можда у радном односу? Радите ли за паре или за ексере? Да ли то значи да сте проститутка? Да ли је у реду тако нешто извалити?
Препоручујем вам да проучите корелацију природног прираштаја и економске моћи.
За почетак:
Click to access de_Galor_Weil_gender.pdf
Уосталом, врло правилно сте препознали моју тезу, зато сте и карикирали са оним ”он да брани а она да рађа”. Према томе, нема шта да тражите објашњење оног што савршено разумете и исмевате, јер је ваш и посао Сиве Сове да систематски пљује по свему што мирише на ”српски клерофашизам”.
Пошто неједан немате никквих аргумената, лепите етикете. Нисам очекивао тако брзу пропагандну реакцију.
Dobar je sendvic ako je jeftin.Kad je plata 22 hiljade dinara,sta moze biti vazno?Verovatno samo cene hrane i drugih najosnovnijih stvari.
Mozda predsednik Regan i nije sasvim upravu.
Sta imaju ti ljudi koji rade za ovako niske plate?I sta ima od njih drustvo i drzava ako im je plata dvadesetak hiljada?Takva radna mesta ne vrede mnogo.Nisu morali da se trude,da ih nam otvaraju.Svaki dan slusamo price o „svetim“ radnim mestima.Bitan je prihod a ne robovsko radno mesto.
„Posao je najbolji socijalni program“ – Ronald Reagan
Regan je bio car.
Prvo se goveda navuku na belo. Pa se proglasi „war on drugs“. Onda se iz budžeta uposli gomila majmuna da vijaju crnce i hispanose, koji nemaju kintu za „dobre“ advokate. Tu su i privatni zatvori. Iz budžeta, uz proviziju plavima ili crvenima, u zavisnosti kako su goveda glasala.
Dobra stara vremena. Posla kol’ko hoćeš.
A danas imamo neke teroriste, globalno zagrevanje, poplave, suše, proteste…
Zato je još uvek u rezervi gomila istreniranih majmuna. Svinje + nacionalna garda. Zatrebaće…
Av Av…
Jel’ dobar sendvič?
Ivane,slazem se sa tobom,vise se treba bazirati na domace teme,a ima ih bezbroj.
Evo na primer u sledecoj godini,nacrtom budzeta,predvidja se umanjenje sume za subvencije u poljoprivredi za oko 8 milijardi dinara u odnosu na ovu godinu.Ni subvencije za tekucu godinu nisu u najvecem delu isplacene.Isplata se obecava u nekakvim ratama do marta naredne godine.
Tacno je da je sistem subvencionisanja los,a resenje je radikalno,drasticno umanjiti subvencije,a mozda ih i ukinuti.Prema planiranim sredstvima dogodine subvecije ne mogu preci 40 do 50 procenata sume iz ove godine.
Iz nadleznog ministarstva cuju se glasovi kako mi nismo visokoindustrijska zemlja pa nema potrebe da stimulisemo ljude da se bave agrarom.
Jedan nas tajkun sa poslovima u agrobiznisu kaze da nasi poljoprivrednici moraju nauciti da utove svinju i zarade na ceni od 1 evra po kilogramu.Svako ko ima osnovnog znanja u vezi ovog posla zna da je to nemoguce….Osim u slucaju koriscenja GMO hrane za zivotinje.Eto resenja da se ishrani stanovnistvo koje nema dovoljno novca na raspolaganjnu.
„Posao je najbolji socijalni program“ – Ronald Reagan
Evo dokle dođasmo!
Demokratija nije za svakoga.
Demokratija podrazimava isto tako, koliko slobode toliko i odgovornaosti.
Stigosmo od globalne ekonomije, do droge i prostiticije.
Za moje poglede na svet isuviše neukusno.
Niko ne diskutuje o običnim za svakog građanina važnim stverima, kako sam ja razumeo gospodina Katića i njegovu nameru na ovom blogu.
Svako hoće da istakne svoj hiberbolični ego.
Neka bude kako bude, vremena su burna i izazovna, ali Boga mi i blesava.
Sotola radi svoj posao.
@ Grey Owl
Имате обојица право да будете милитантни пацифисти, али овде се износе аргументи, а не идеологија.
Назовите министарство одбране, и замолите их да вам објасне шта је то добровољна војна обавеза. Разбацујете се квалификацијама и нејасним сарказмом, а имате огромну рупу у основном образовању.
Изнео сам тезу да би добровољна војна обавеза требало да буде са озбиљном накнадом, а добио сам гомилу етикета уместо било какве контрааргументације.
@ Cayo
Радо ћу се потрудити да Вам објасним, чим се Ви потрудите да ми објасните како то замишљате да ће се тим Вашим третирањем жена као проститутки („жене су слабе на паре“, Ваше речи) повећати наталитет.
@ Cayo
Objašnjenje mog prigovora?
Što bolje „utrenirani“ idioti, to smo sigurniji od agresije, terora i poplava.
@ Бојковић
Будите љубазни, па објасните какве везе има мој предлог са проституцијом. Пошто је ваше објашњење неуспешно, надам се да подразумевате увођење успешнијег објашњења. То је основни услов комуникације.
@ Grey Owl
Брига ме за злоупотребе српске врхушке са мојом тезом о распаду система одбране. Може ли неко убедљивије објашњење вашег приговора? Уопште не разумем.
Gospodin Cayo
Da li vi posetioce bloga smatrate totalnim idiotima?
Evo artikulacije:
Upravo se otvara radno mesto u ministarstvu odbrane. Eto prilike. Od sendviča do provizije.
@Cayo
Мој приговор односи се на то што заиста не разумем како би то Ваше коришћење „стереотипизације“ утицало на пораст наталитета. По мом мишљењу пре би довело до порасти проституције, што сам, очито неуспешно, покушао да кажем у мом претходном коментару.
Прво да се извиним Владану. Сваком живом човеку се омакне лапсус или да ”лупи” нешто, поготово у брзинском коментару, тако и мени у вези са цифрама из буџета за базни доходак, а ту сам погрешио упрацо у ономе у чему сам замерио Владану.
Међутим, овде се сигурно не ради о томе, јер армија сваке државе треба да буде респектабилна, а не да у случајевима, сличним Обреновцу прошле године, апелује на грађане ”да и дођу донесу са собом лопате”. У земљама без војске, марширају и поплаве, и терористи, а и мешетари који намећу ”економске реформе”.
Сем уколико не мислите да би вас од поплава, агресије, и тероризма, штитиле мајке и жене, могли бисте примереније да формулишете свој приговор, господо Бојковићу и Сива Сово. Изволите, па приговорите мало артикулисаније.
Хвала.
@ Cayo
Шта знам, мене та Ваша стереотипизација превасходно асоцира на онај амерички носач авиона усидрен крај Сплита:
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/611810/UZBUNA-U-Jadran-uplovio-americki-nosac-aviona-starlete-iz-regiona-se-sjatile-u-Split
А не видим како би то „ново златно доба проституције“ могло да има неког иоле значајнијег утицаја на пораст наталитета…
Али Ви, претпостављам, нисте мислили на проституцију, већ на ону девизу „Она да рађа, он да брани“:
http://vukajlija.com/zabava/posteri/679240
Исправите ме, молим Вас, ако сам Вас погрешно разумео.
@ Cayo
Narkomanija nema nikakve veze s vašim predlogom. To je samo moja sarkastična opaska koja ima veze s ovdašnjom bedom kao i glađu majmuna za parama. Majmuni nisu samo ženski, nego i muški.
U Srbiji postoji profesionalna vojska (služba pod ugovorom). Postoje i helikopteri koji nemaju opremu za letenje u svim vremenskim uslovima. Službenici su bili voljni da se žrtvuju, pa su izginuli zajedno sa tom bebom. Super za natalitet.
Da su odbili idiotsko naređenje i žrtvu, popušili bi otkaze ili bi bili žešće degradirani. A pošto nisu uspeli da slete na Surčin, ni majmuni nisu uspeli da se slikaju. Zato su ih majmuni degradirali posthumno.
To su „neutrenirane posade za instrumentalno letenje“ i pijanice. Amateri i narkomani. A i nema veze, to smo već sve zaboravili. Majmunima će proći svaka glupost. Čak i takav politički otrov – musliman pijanica. Nema problema sa ovakvom publikom i psiho-fizičkim osobinama.
„Dobrovoljni vojni obveznik“. Šta to dođavola znači?
Па, ако баш морам да изаберем коме ћу поверовати на тему „британска економија и државна управа“ – економиста и британски држављанин Катић ми делује квалификованије него неки „Хрват“ Новотну.
Да погрешио сам, узевши 800 као годишње примање, тако да је карикатура финансирања тог пројекта неадекватна.
За Бојковића – моја поента је стварање разлике у примањима између оних који желе и могу да се жртвују за друштво, од оних који то не желе или не могу.
Поента је била у мало грубој стереотипизацији – ако су мушкарци слаби на груди, жене су слабе на паре. Усто, мушкарци су прилично склонији погибији, и то управо због психофизичких особина. Залажем се за уважавање тих склоности у економске сврхе.
Није ми јасно какве везе има неутрениранист српских посада за инструментално летење, као и наркоманија, са мојим предлогом.
U svakoj dobrostojećoj antidržavi, dobrovoljni obveznici bi trebalo da dobijaju bazno sledovanje bensedina. Antidržava može i treba da subvencioniše trovače.
A oni koji znaju šta je prava svar, treba da plaćaju reket. Zato dop nikada neće biti legalan.
Psihofizički kriterijum službe zahteva žrtvu, u helikopteru ili negde drugde. Da bi se majmuni slikali. Tako izginu i deca.
Za Cayo – Ако сам Вас добро разумео, један од психофизичких критеријума војне службе јесте и то да је доборвољни војни обвезник родитељ бар једног детета?!
Za Cayo – Цифра од 52 милијарди евра је цифра коју је дао Блумберг. Верујем да су погрешно разумели да ће сви Финци (и деца и одрасли) добити 800 евра месечно по глави. Бојим се да сте и ви погрешили за ред величине. Укупна цифра би морала бити бар око 40 милијарди нпр.(800*12*4.000.000), а не 4 милијарде евра. Хвала на коментару.
Не могу да одолим да не прокоментаришем идеју о базном дохотку.
Та идеја се већ јавила код Швајцараца, у питању је механизам који индискриминационо обезбеђује помоћ свакоме, уз будуће одсуство регулације што се тиче запослења. Тиме су, интересантно, задовољени основни постулати и социјализма и либерализма – егзистенцијална независност од послодавца, уз дозволу и охрабрење на сваки додатни доходак, јер нема мотива за испуњавање услова ”социјалног случаја” ради примања истог. Тиме се нико не осећа оштећен, јер други прима новац, а не ради.
Препричавам опширније Катићев одговор, али ме оправдава то што сам већ раније говорио о тој мери.
Не знам како дођосте од суме од 52 милијарде годишње, пермутовали сте нешто. Узевши за основ суму од 800 евра базног дохотка, на популацију Финске (око 4,5 милиона одраслих) и БДП (око 200 милијарди) то би био трошак око 4 милијарде годишње, или 2% БДП. Под претпоставком да се те паре ”штампају” а бруто производ не расте (карикирам најгору варијанту) то би представљало 4 према 140 милијарди М2 агрегата, и потенцијалну инфлацију од 3%.
Оно што овде остаје упитно је политика стимулисања наталитета, а то је најбитнија ставка одржања раста БДП. Ако се базни доходак стимулише из буџета, поставља се питање одакле средства за дечији доходак, јер је и у Финској јака пропаганда о ”кресању трошкова”. Можда би се то једноставно могло решити доделом базног дохоткаонима који су добровољни војни обвезници, уз услов да се психофизички критеријуми војне службе не спуштају, и да су и они недискриминациони. Тек онима који нису вољни или спремни да се жртвују би следовала, доста нижа, социјална помоћ. Дечији доходак би био излишан. Поново испуњени постулати либерала и социјалиста.
Бојим се, међутим, да би таква политика изазвала доста галаме, као што се и дешава са свим рационалним идејама. Штавише, имам утисак да би била нападнута и са лева и са десна.
Za Vladana – Ideja o takozvanom baznom prihodu je zanimljiva i bilo bi korisno videti kako to funkcioniše u uređenoj državi poput Finske. Naravno, novac se ne daje svim građanima, već samo odraslim građanima i on je zamena za socijalnu pomoć. Mehanizam je jednostavan, njime se izbegavaju zloupotrebe a građani se stimulišu da rade i niže plaćene poslove. Intuitivno, ideja mi se dopada. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu, sta mislite o planu Finske da ukine svaki oblik socijalne pomoci i umesto toga svakom gradjaninu uplati 800 eura mesecno? Ako plan Finci zaista sprovedu u delo, koštace ih 52.2 milijarde dolara godišnje, izračunali su analitičari Bloomberga. Cak 69% gradjana podrzava ovaj plan. Da li je ovakvo, potpuno nekonvencionalno resenje uopste moguce?
Evo kako u antidržavi postupa lokalna antisamouprava i lokalno javno antipreduzeće. Moj stan se nalazi u centru grada Čačka. Nedavno su izvršeni opsežni radovi na kružnom toku u mojoj ulici. Planirano vreme gradnje je bilo 1 mesec. Radovi su trajali preko 2 meseca. Samo deset dana nakon što je kružni tok zablistao u svojoj lepoti ekipa lokalnog vodovoda je raskopala asfalt u potrazi za napuklom vodovodnom cevi. Iako su bili upozoreni da ne treba da ugrađuju jeftine gibljive magistralne vodovodne cevi (jer pucaju pod pritiskom) oni su ugradili baš takve cevi. Za ovo nisu krivi ni Nemci, ni Englezi.
Prvi put gledam ove snimke,nisu mi smesni.Mnogi koji su se ovom coveku smejali,kasnije su plakali.Doduse,ima i onih koji su se tada smejali pa se idalje smeju.Ovo je dokaz koliko je pojedinac,pa makar i prost covek mudriji od mase koja je uvek glupa.
Некада, када смо били млађи, деловало је смешно, али почивши Никола Шећероски је као председнички кандидат 1990. овако беседио о домаћој администрацији:
(https://www.youtube.com/watch?v=3RimcmgkIsE)
Као да је знао да следи грађански рат:
(https://www.youtube.com/watch?v=4TK4SyBnXpU)
Za Ivana – Američka administracija svakako ne spada u najbolje u Zapadnom svetu. Deo problema je upravo u potcenjivanju značaja kvalitetne administracije i prepuštanju velikog broja državnih poslova privatnim kompanijama. Ovog leta je izašla knjiga Bring Back the Bureaucrats (John Dilulio). Autor je poznati politikolog i piše o veoma lošem stanju američke administracije koje je nastalo kao posledica doktrine o smanjivanju države. Hvala na komentaru.
Evo jednog odličnog Tainterovog texta koji se može besplatno skinuti:
Click to access e1-40-05-04.pdf
Očigledno su SAD još gore organizovana država od Srbije. Ali to nije nikakvo iznenađenje jer je veličina države faktor koji najviše doprinosi kompleksnosti a samim tim i neefikasnosti. Za one koji žele da izuče ovaj fenomen kapitalno delo koje treba pročitati, ukoliko dobro znate engleski, je:
Tainter, Joseph A (2003. First published 1988), The Collapse of Complex Societies, New York & Cambridge, UK: Cambridge University Press
Posebno čitanje savetujem ljudima sa ekonomskim obrazovanjem jer je cela tema analizirana egzaktno.
Ево чланка који излаже шест личних искустава с администрацијом САД:
http://www.unz.com/freed/the-embassy-in-bogota/
@ Марко Бојковић
Uf, ovo je trebalo u „Forum“…
Ekseri, spidovi, koks, met nisu prirodni preparati.
A Nemci i bliži susedi stvarno nemaju smisla za humor.
Recimo, engleska varijanta bi bila:
– Would you get high with me?
– Sure, it’s Armistice day…
Za razliku od srpske uprave – britanska se znacajno izmenila u poslednjih 15-ak, godina. Mnogo stvari je poboljsano u UK primenom IT tehnologije i resavanjem uskih grla.
90-ih mi je njihov sistem neverovatno licio na vreme samoupravljanja u SFRJ.
Iz nekog razloga, ne bas vredni Englezi, uspeli su da pomere svoj tromi i komplikovani sistem koji opsluzuje 50+ miliona ljudi. Verovatno je razlog tome sto je njihova finansijska elita zahtevala i izdejstvovala promene. Znaci za promene je potrebna pokretacka snaga, organizovana interesna grupa koja ima kapacitet itd, kao sto je Marx rekao…
Da opet skrenem na poreze, jer je to jedan od najacih instrumenata nasilja u Srbiji.
Nije bitno kako se porez zove i koja mu je visina, vec sta i kako za njega populacija nesto dobija.
Vec sam pominjao zasto mi je porez na imovinu kao pojam – van pameti.
Sto je vise porez utemeljen u ime visih ciljeva a menje u konkretnim potrebama – to je nasilje partokratije vece.
Council tax nije los jer se trosi za listu potreba, iako nije bas dosledani ni transparentan, i nisam primetio da se neko tamo buni kada se fondovi ocigledno zloupotrebljavaju. Kvalitet odluka o potrosnji para zavisi od kvaliteta ljudi koji rade u upravi i ovde i u Britaniji. Imam iskustva iz prve ruke.
Ne svidja mi se ni Stamp Duty, ni porez na nasledstvo. Ne vidim osnove za to u osnovnim nacelima za koje se zapadna kultura zalaze. Mozda ekonomisti to mogu da brene nekim polugama za kontrolu trzista.
Umesto toga bih voleo da vidim porez za recimo “ 10 lokalnih skola“, „Urbanu regenraciju u narednih 5 godina“, „Jednake sanse“, “ Zelenu tranziciju“, „prvu smenu u skolama“ konretne fondove potrosene za konkretne ciljeve. I naravno gradjane koji to prate umesto farme.
Za Nemirnog – Opštine obavljaju korisne funkcije, a to košta i pitanje je samo kako će se ti troškovi pokrivati. Ne mislim da je council tax krađa, budući da sam zadovoljan kako moja opština funkcioniše.
Kod poreza se uvek postavlja pitanje da li će i koliko će poreski sistem u sebi sadržati socijalne (ne)pravde. Poreski sistemi koji baziraju samo na „glavarini“ su povoljniji za bogate, ali se od nekog oblika „glavirine“ ne može pobeći. Mislim da fokus treba da bude više na tome da li se za novac koji građani plaćaju dobija odgovarajuća usluga.
Hvala na komentaru.
@Nemirni
Kod nas bi šta?
http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/9926/Vazdusarina-kao-namet-na-vilajet
Bilo i biće samo ime se menja ali to mu dođe slično.
Nije glavarina ali je vazdušarina 🙂
„U spotu koji ste okačili ima svega samo ne kafetina. Pa eto, građani gutaju i šmrču svašta. I ja sam to radio kad sam bio mlađi, mada sam preferirao prirodne proizvode.“
(grey owl, 10/11/2015 u 15:34)
jonjoe9:
To all the non-germans out there,
if you come to germany and want to ask out a girl these are the exact words and it really works 10/10 times.
YOU:WILLST DU MIT MIR DROGEN NEHMEN?
HER:*unzips pants*
Frans Voesten:
The same here in the Netherlands.
Кад смо код природних производа. 😉
Nije tačno da naš sadašnji porez na imovinu (nekretninu) uzima u obzir broj stanara koji žive u nekretnini. Ta vrsta olakšice je ukinuta pre nekoliko godina. Sada se porez na nekretninu plaća samo na osnovu vrednosti nekretnine.
Za Nebojšu Katića:
“Council tax plaća korisnik stana, bez obzira da li je on vlasnik, ili samo stanar. Samim tim je jasno o kakvom je „porezu“ reč “
O porezu na život, možda? Čak bih ga nazvao i nekom formom glavarine. Da se tako nešto uvede u Srbiji, svi bi to nazivali krađom. Gospodine Katiću, da li narod koji tamo živi prihvata takvu vrstu nameta?
@ Марко Бојковић
U spotu koji ste okačili ima svega samo ne kafetina. Pa eto, građani gutaju i šmrču svašta. I ja sam to radio kad sam bio mlađi, mada sam preferirao prirodne proizvode.
A sada, pošto u antidržavi nema gandže ni za lek, u ponudi je dovoljno otrova u apotekama i na ulici. Za mafijaše nema zime.
Promet alkohola je stabilan, a za moguće izbore nam obećavaju ukidanje uredbe 22 – 6 h. To su mufljuzi radili i pred izbore 2012.
@ Ivan N.
Moji komentari su moje viđenje onoga što se dešava oko nas. Već sam napominjao da su ironija, pa i cinizam moja reakcija na ignoranciju i hipokriziju.
I nije mi cilj da se to nekome sviđa. Ali će možda neko razumeti.
@Nebojša Katić
Tako sam i očekivao. Slično je onome što su naši stari zvali „vazdušarina“ i nije na porezu već u okviru nekog komunalnog računa. Nije isti iznos u svim delovima grada i za svaku kuću (uprošćeno). Naravno mi na ovo plus dobijamo još i posebno rešenje o porezu. Ovo kako vas trol gnjavi mi izgleda kao kada naši novinari pričaju o PDV-u a da ih pitate kako se izračuna koliko se plaća ne bi znali. Kalkulaciju nisu u životu uradili ali bave se ekonomijom. Tako i ovde kao da nikad račun za svoju imovinu nisu platili a kamoli porez. Naravno sad će da se uvredi pa da priča kako ima on svoj trol land. Džaba kad ne čita šta plaća.
Svaka čast na strpljenju koje ste pokazali.
Za Aleskandra S. – Council tax plaća korisnik stana, bez obzira da li je on vlasnik, ili samo stanar. Samim tim je jasno o kakvom je „porezu“ reč i potpuno je jasno da to nije porez na imovinu. Hvala na komentaru.
@Nebojša Katić
Da li se „council tax“ plaća kao vlasnik nekretnine ili kao korisnik. Pitam pošto bi i to moglo da pomogne nekima u razumevanju. Znam da se u barem jednoj skandinavskoj zemlji plaća nešto slično, otprilike se zove Taksa za komunu i da su nju plaćali oni koji nekretninu koriste a sigurno nisu vlasnici. Znači nisu plaćali porez na nekretninu jer je nemaju i to valjda objasni razliku kako može da ima u imenu „tax“ ali nije porez (naročito na nepokretnost).
Bar se nadam da nekima bilo šta može da se objasni a da to ne pokrene novo skretanje i zamućivanje.
Za Andreja – Logika poreza na imovinu je da taj porez bude redistributivan, dakle da ima socijalnu funkciju, a ne samo funkciju punjenja budžeta. Otuda i pominjem da se o takvom porezu već dugu govori u Britaniji, ali se ne uvodi još uvek, a da li će, i kada će, ko zna. Britanija ima moćnu rentijersku klasu, a pri tome i većina Britanaca živi u sopstvenom stanu ili kući i nisu radi da plaćaju tu vrstu poreza. Zato se i razmišlja da taj porez krene tek od imovine od 2 miliona funti, što je već ozbiljna cifra, ali ni to ne nailazi na veliku podršku. Dakle, ključno je da se napravi razlika između prihoda koji su potrebni za funkcionisanje opština, i prihoda koji imaju pre svega redistributivnu funkciju, iako se i jedni i drugi zovu porezi. Pominjao sam primer Francuske gde je ta distinkcija potpuno jasna već u samom nazivu poreza. Naravno, nisam komentarisao da li su porezi pravedni ili ne, jer je to sasvim druga vrsta razmatranja. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Malo ste me zainteresovali pricom o porezu na nekretnine u GB. To meni veoma lici na ono sto se u USA zove ‘property tax’ i iznosi od 1 do negde cak i 4% vrednosti nekretnine. Olaksice mogu da postoje, ali je sustina da je to opstinski prihod, da ga odredjuje opstina i da se koristi za finansiranje lokalne infrastrukture, parkova, policije, K12 obrazovanja, biblioteka, itd…
Znaci, nije cilj oporezivanje extra bogatstva, vec prikupljanje prihoda za lokalnu zajednicu…
Mozda je to zbunjujuce sto se to negde zove ‘property tax’, a u GB ocigledno drugacije gledaju na to sve…
@Caffetin – Willst Du?
(https://www.youtube.com/watch?v=mNNfZuIA1GQ)
@Nebojša Katić
Могуће је, да се нисмо разумели. Срећом написа сте: „Британски порез на становање уважава и вредност стана (попут Инфостан рачуна) али води рачуна и о томе колико људи живи у стану.“. Господине Катићу и овдашњи порез на некретнине(стан) уважава број особа које живе у стану. Мислим, да сте се по свој прилици, непрецизно изразили у првом моменту и сада покушавате, да необјашњиво, објасните и докажете. Нема потребе. Коментатори могу да верују Вама или да се мало распитају. Зашто би узели пример Британије, а сметнули са ума све друге примере? Ваљда и тај хрватски новинар, кога заобиђосмо, нешто о порезима зна, када се укључио у одговарајућу расправу у Хрватској?
Уважени grey owl
стварно извини на неодмерености
Штулића изузетно ценим мада ми је Борина – погледај дом свој анђеле- мало ремек дело.
Твоје коментаре не разумем, али ако се Небојши и другима свиђају ја то поштијем иако увек останем запитан, шта је суштина твоје поруке.
Иронија да али шта је испод ње?
Уствари о укусима не треба расправљати
Жив био и опрости
@ Ivan N.
Pročitaj tekst Štulićeve pesme, za koju je link dao komentator Песимиста.
http://www.tekstovipjesamalyrics.com/tekst-pjesme/996-azra-kad-miki-kaze-da-se-boji
Pa ćeš možda razumeti moj komentar. Inače, konzumiram samo Caffetin, kada me mnogo boli glava.
U spasitelje i Putina ne verujem. A koliko vidim, njemu ide od ruke da potroši pare u Siriji, zarad marketinga kod kuće. Još će biti i mrtvih ruskih legionara.
Metafizika je i kad divljak povezuje struju, pa izbije požar u zgradi. I kad kerovi pretresaju nekog, zato što sumnjaju da im kvari posao. Dok u susednoj ulici divljaju „ubice na cesti“, njihovi kumovi. Dubok filozofski smisao.
За Марка Бојковића – Британија је подигла порез на промет некретнина и он је заиста висок и прогресиван. Он зависи од вредности стана, али то није порез на богатство, будући да се плаћа једнократно. Његов циљ је био и да делимично умањи шпекулативне куповине и продаје станова. Порез на некретнине који постоји у Србији на пример, је прави порез на имовину. Ако се такав порез уведе у Британији, он ће се звати mansion tax. Хвала на коментару.
За Слободана Млинаревића – Порез на имовину подразумева да је реч о порезу који директно зависи од вредности имовине и на који се потом наплаћује одређен проценат или промил таксе. Енглески порез на имовину је онолико порез на имовину, колико је то и Ваш рачун за Инфостан. И код рачуна за Инфостан постоји пореска димензија будући да већи стан плаћа већи рачун, без обзира колико људи живи у стану, колико се користи канализација, колико се ђубрета баца итд.. Британски порез на становање уважава и вредност стана (попут Инфостан рачуна) али води рачуна и о томе колико људи живи у стану. Даље, порез на богатство у правилу није општински порез и не утврђује се одлуком општине, итд.. Енглески порез о коме сам говорио је био врло контроверзан, Маргарет Тачер је имала грдних проблема с тим у вези, па се и сам британски порески орган мучио да дефинише о каквом се заправо порезу ради. Тај порез се одувек сматрао нефер порезом управо зато што се избегло структурирање пореза на нпр. француски начин који сам описао. Многи тај порез доживљавају као порез на сиротињу. Управо зато се и разговара о увођењу новог, правог пореза на богатство (у некретнинама). Сви власници вредних некретнина су очарани тренутном пореском политиком Британије.
Допуштам наравно и да је Ваше познавање пореске проблематике дубље од мога. Хвала на коментару.
Апропо највиших пореза на имовину у Британији, колико ја разумем Британија има једну од највиших стопа пореза на промет непокретности, тзв. stamp duty land tax:
http://www.telegraph.co.uk/news/politics/10431722/Britons-pay-the-highest-property-taxes-in-the-developed-world.html
Написали сте:“Постоји општински порез који сам поменуо (тзв. council tax) и он се у мом случају креће око 0,17% годишње од тржишне вредности стана.“ Из овога произилази, да ПОСТОЈИ! А како се зове и није важно. Није важно ни да ли се плаћа на нивоу државе или на нивоу општине. Ипак се ПЛАЋА! Ко је Новотни? Дао сам наслов текста, па се може погледати и цео текст. DAMIR NOVOTNY – svi članci – Večernji.hr
Ваљда је неки новинар, који написа текст о порезима.
За Слободана Млинаревића – Не знам ко је г. Новотни, али он сасвим сигурно греши и не познаје систем у ВБ. Како тамо плаћам све порезе, знам о чему говорим. Постоји општински порез који сам поменуо (тзв. council tax) и он се у мом случају креће око 0,17% годишње од тржишне вредности стана. Тај новац покрива трошкове општинских служби и не може се сматрати порезом на имовину у смислу у коме то постоји у Европи. (Нпр. у Француској постоји јасна подела на tax fonciere – порез на имовину, и tax d’habitation – порез на становање.) Још једном, о „правом“ порезу на имовину се у ВБ тек дебатује и то релаксирано.
Када се каже порез на имовину, обично се под тим подразумева порез на непокретну имовину, будући да су сви остали порези јасно дефинисани и подлежу различитим правилима – порез на профит, порез на примања од рада, порез на наследство, порез на дивиденде, порез на камату итд. Постоји идеја (Пикети се за њу залаже) да се уведе синтетички порез, али то је посебна тема. Хвала на коментару.
@Nebojša Katić
Веома поштујем рад других, па тако и Ваш. У покушају, да подржим, некад су ми коментари помало провокативни у нади, да ће то изазвати већу активност на конкретном сајту. Радује ме, ако у томе успем!
Za Ivana N. – Grey owl ima specifičan i nepretenciozan smisao za ironiju, i njegovi komentari nisu uvredljivi i ne zaslužuju grube reakcije. Hvala na komentaru.
@Nebojša Katić
Написа Новотни и оста жив: Najveći porez na imovinu ima Ujedinjeno Kraljevstvo
Молим Вас, да прокоментаришете наведени текст и реченицу. Потпуно се слажем, да је и споствени блог и коментарисање текстова на интернету нека врста аутотерапије. Моја аутотерапија се манифестује, поред повременог коментарисања и сусретима по „библиотекама“, најмање десет пута месечно. Можда ми је присуство у разним „библиотекама“ омогућило нешто више сазнања о ликовима и делима многих савремених аналитичара, па сам поприлично скептичан према „анализама“ и тезама које нам се свакодневно сервирају. А мотиви су разни и неки пут на први поглед недокучиви.
Остајете дужни и Ивану за објашњење око имовине, ако се већ бавимо едукацијом.
Господине Катићу,
вероватно да сте у праву, али једна ситница можда жуља.
Господин исто тако не може ставити све грубости и глупости под појам метафизика.
Метафизика има свој дубок математички, логички. филисофски смисао. На тај исти појам се господин позива иако је његово писње далеко од метафизичког смисла.
Ако се неко позове на робове, миницију а то промакне пратиоцу блаога анда то већ није нешто уреду?
Ја се господину grey owl-у најискреније извињавам јер чим сам пустио одговор покајао сам се пренаглио сам а успут се и вама извинјавам на ваше скретање пажње на моју неодмереност.
Срдачан поздрав.
Za Ivana N. – Zamolio bih da komentar bude u skladu sa pravilima bloga i bez grubosti. Hvala na komentaru.
За Слободана Млинаревића – Порез на имовину, ако се под тим подразумева порез на некретнине, не плаћа се у Британији. Постоји општински порез, али то није порез на имовину, већ је реч о наменском порезу за услуге које општина пружа (чишћење улица и сл.), и по свом карактеру се разликује од пореза на имовину какав постоји у већини европских држава. То је један од разлога због кога странци улажу у британске некретнине, поготово у Лондону. Постоји предлог да се уведе порез на некретнине који би се примењивао на куће и станове који вреде више од 2 милиона фунти, али то до сада није уведено.
Жао ми је што морам да Вам скренем пажњу да тон Ваших коментара одудара од неписаних правила овог блога. Допуштао сам и допуштам да се блог користи и као аутотерапијско средство, да се повремено „вентилирају“ фрустрације, али није добро да се у томе претерује. Дакле, ако желите информацију и дијалог, морате мало другачије формулисати коментаре. Ваше коментаре, ако их будете формулисали као до сада нећу брисати, третираћи их као облик терапије, али на њих нећу одговорати. Хвала на коментару.
@Ivan
Нема смисла да се јављате, ако појма немате о чему се ради. У претходним коментарима написао сам сопствени мејл, на који можете, да се јавите, ако Вас детаљнија објашњења занимају.
Treba definisati pojam imovine. Imovina je i stolica, i TV aparat, i veš mašina, i auto, i nekretnina. Na šta se misli kad se kaže imovina? Sve je to na neki način oporezovano – prilikom kupovine kao PDV ili poreskim rešenjima u poreskoj administarciji.
Весели grey owl
Не требају ти пилуле, иако се види да их конзумираш. У Бога драги пријатељу поверуј. То је увек и једини наш спаситељ. Видиш Путин је то схватио и иде му од рике!
Поштовани коментатори,
остало ми је у сећању, мада нисам сасвим сигуран, да је господин Катић написао, да се порез на имовину у Енглеској НЕ ПЛАЋА. Налетех на текст: Porez na imovinu mora se uvesti radi razvoja svih dijelova Hrvatske, Damir Novotny, 19. ožujka 2015. 14:58
Написа Новотни и оста жив: Najveći porez na imovinu ima Ujedinjeno Kraljevstvo
Као што се види, тешко је имати поверења у изречено од стране многих који живе и раде у белом свету. Често нису баш најбоље упознати са реалном ситуацијом
Evo još jednog primera kako se ponaša antidržava. Obavezno pročitati:
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/privatizacija-telekoma-srbije-%E2%80%93-agonija-koja-se-ponavlja.html
@ Песимиста
Da li se nešto promenilo?
Miki je umro, a Mikijeva ćerka je poludela.
Nama ostaju strah i pilule. Imamo apoteke, filijale, urede…
Чувени рокер Бранимир Џони Штулић је рекао шта мисли о овај теми, још пре 30 година. Да ли се нешто променило?
http://www.tekstovipjesamalyrics.com/tekst-pjesme/996-azra-kad-miki-kaze-da-se-boji
„За Небојшу Катића: Из Ваше тврдње да су бахатост и примитивизам власти присутни одвајкада, због одсуства грађанске реакције, и Ви сте живели у таквој земљи неколико деценија, следи да је пожељно да испричате Ваше грађанске реакције против бахатости власти у време када сте живели у Србији. Знате ону западну пословицу: Уместо да кунеш мрак, упали светло.“
(Ivan K., 08/11/2015 u 08:08)
Опростите на упадици, али мишљења сам да је господин Катић већ понешто – рекао бих чак и поприлично – о томе писао у својем одговору Владимиру Џ, послатом 28/10/2015 у 18:30.
Evo malo „antidržave“:
Ovo se dešava u zgradi pored moje. Treći dan – cela zgrada mrak, nema struju.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/604312/POZAR-NA-MILJAKOVCU-Radnici-nelegalno-prikljucivali-struju-cela-zgrada-je-mogla-da-izgori
Treba se navići…
„Za sada jedina moguca receptura za suocavanje sa uzasima srpske administracije glasi – vise filozofije i bice manje frustracije.“
Baš tako. Zato se ja i bavim metafizikom. U vreme policijskog časa (22 – 3.30 h) izbegavam parkove i školska dvorišta. Iako mi je to prečica do Maxi-a i trafike.
„То наводи на помисао да угњетени грађани своје фрустрације, уместо на угњетаваче, празне на суседне грађане.“
To je krenulo još 1991. Dok ugnjeteni građani i nisu bili ugnjetavani. Ali su bili odlični pacijenti.
Što se tiče dijaspore, ti ljudi su i zapalili odavde da ne bi gubili vreme i energiju na gluposti. Glasaće tamo, ako imaju interes…
За Ивана К. – Бахатост се свакако не своди само на административну сферу, већ је реч о ширем друштвеном феномену и то сам помињао у тексту https://nkatic.wordpress.com/2008/02/26/snaga-malih-ciljeva/.
Какве су биле моје грађанске реакције на бахатост (када сам живео у Србији) – никакве, или тачније, никакве ван простора на који сам могао непосредно да утичем.
Хвала на коментару.
Потребно је омогућити да негативна селекција није моћнија од позитивне.
Социјалистичка и капиталистичка држава изгледа немају капацитета за то.
Изгледа и да је битно окружење државе а и да интерес државе-народа (града, села, породице) надјачава интерес појединца .
Све је могуће направити па и развојно функционалну државу .
п.с.
Дискутабилно је да дијаспора може дати одлучујући допринос за битну промену – зашто би када своје проблеме решавају ван Државе-Народа.
Важнија је заинтересованост резидената (по пореским законима РС) .
“
Члан 6.
Обвезник пореза на доходак грађана је резидент Републике Српске-Србије, за доходак остварен на територији
Републике Српске-Србије (у даљњем тексту: Република), другог ентитета, дистрикта или државе.
Резидент Републике, у смислу овог Закона, јесте физичко лице које:
1. на територији Републике има пребивалиште;
2. на територији Републике, непрекидно или са прекидима борави 183 или више дана у периоду од 12
мјесеци који почиње или се завршава у односној пореској години. “
Вероватно ово 183 претворити у 3/4 године.
Хтео бих да додам да су бахатост и примитивизам постали раширени и изван саме власти. То нам говори да одговорност носи и шира популација. Бахатост је присутна и на улици, и у породици, и у учионици. Потиче како од назглед моћнијих, тако и од наизглед слабијих. То наводи на помисао да угњетени грађани своје фрустрације, уместо на угњетаваче, празне на суседне грађане. Такви односи сугеришу одговор на питање: како је могуће да народ ћутке трпи континуирана малтретирања државе-антидржаве.
За Небојшу Катића: Из Ваше тврдње да су бахатост и примитивизам власти присутни одвајкада, због одсуства грађанске реакције, и Ви сте живели у таквој земљи неколико деценија, следи да је пожељно да испричате Ваше грађанске реакције против бахатости власти у време када сте живели у Србији. Знате ону западну пословицу: Уместо да кунеш мрак, упали светло.
Da li je drzava losa samo zbog korumpirane vlasti. Mislim da nije. Jer je svaka institucija proizvod odnosa snaga. Pa tako i drzava. Danas ne postoji snaga koja hoce da napravi aparat ( i zemlju ) boljom. Populacija ne zeli da se bori za ono sto joj treba, vec pouceni iskustvom da traze precice u sistemu. Onog momenta kada neko zavrsi neki papir, sa vezom ili bez veze, zatvara vrata i ide kuci, ne misli na onog sto je ostao u redu. Inace partokratija radi ono sto partokratija radi – parazitira na neuredjenom sistemu, jer narod to smatra normalnim. Politicki sistem je blokiran. Drugi nacin da se male i velike stvari popravljaju je – direktna gradjanska akcija. Toga u Srbiji takodje nema. Bahatost i primitivizam nisu samo osobine vlasti, vec pre svega populacije. Taj odnos snaga se nece promeniti u sledecem desetlecu, zbog opsteg drustvenog, moralnog, demografskog, obrazovnog propadanja.
Zato sam prethodno pominjao dijasporu, jer bi ona mogla sa dva miliona glasova, da bude ta snaga. I to su glasovi na koje ovdasnja partokratija ne moze lako da utice. Znaci treba nam neko ko misli da ovo sto se dogadja u Srbiji – nije normalno i nije dobro. To gradjani koji u Srbiji zive nisu, bar ne u dovoljnom broju.
Resenje na zalost ne vidim u gradjanima Srbije, i domacoj eliti. Potrebno je mobilisati dijasporu kroz efektivno organizovanje i glasanje dijaspore na izborima.
Za Miloša – Ne treba da Vas čudi moj „nedostatak razumevanja i osetljivost“. Slabosti srpske administracije nisu vezane za problem suverenosti Srbije, već su posledica tradicionalne bahatosti i primitivizma vlasti, koji je u Srbiji prisutan odvajkada. Možda ste u pravu kada kažete da se sa maltretiranjem treba suočiti više filozofski. Hvala na komentaru.
Cudi me ovaj vas nedostatak razumevanja, da ne kazem nedostak osetljivosti. Kao da zaista verujete da je u nesuverenoj drzavi moguca efikasna drzavna administracija, koja moze da pociva na principima postovanja dostojanstva gradjana, njihove energije i vremena. Racionalna administracija kad bi i bila pod ovim uslovima moguca, svakako ne bi bila organizovana oko postovanja potreba gradjana i njihovog dostojanstva, vec bi iskljucivo sluzila efikasnijoj kolonijalnoj eksploataciji. Tako da u nasoj administrativnoj aljkavosti sigurno treba traziti i zrno lukavstva uma. Ako nas vec eksploatisu, gledacemo da efikasnost eksploatacije bude sto manja. Kazu da se tako rastrojio anticki robovlasnicki sistem. Jeste da cemo mi najvise patiti, ali kao da pa imamo nekog izbora. U svakom slucaju, pre uredjivanja drzavne administracije po principima efikasnosti, imamo precu brigu da ponovo osiguramo da ta administracija u celini sluzi iskljucivo nama a ne nekom drugom. Bez suverene i nezavisne drzave to je apsolutno nemoguce. Uz svo saosecanje za vase frustrirajuce iskustvo, Britanski administrativni sistem, koga navodite kao paradigmu, mozda tako tako dobro funkcinise i zbog toga sto su haos, rastrojstvo, principe negativne selekcije administrativnih kadrova tako lepo izvozili sirom sveta. Nas su svakako zaduzili.
Posto je i vas tekst napisan u jednom licno-ispovednom maniru, jedan lican i dobronameran savet. Za sada jedina moguca receptura za suocavanje sa uzasima srpske administracije glasi- vise filozofije i bice manje frustracije.
Za „Nemirnog“ – postojanje izbeglica je posledica nepravednog svetskog sistema zasnovanog na dominaciji i manifestaciji sile. U nekom dobrom sistemu, kakav mi ne možemo ni da zamišljamo jer imamo samo ovaj jadni model u kome postojimo, u dobrom sistemu ratovima nema mesta!
Сада видим да су угасили ТАНЈУГ. Министар информисања је радио свој посао:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=11&dd=05&nav_category=11&nav_id=1059666
Од генијалне вести генијалнији су само коментари и ”коментари”:
Nemarnost rukovodstva je do ovoga i dovela,lepo je to kada primas drzavnu platu a ne radis gotovo nista,to vreme se promenilo i sada ce svako morati da zaradi svoja mesecna primanja trudom i rezultatima.
(Natasa, 5. novembar 2015 16:10)
Preporučujem (+65)
Ne preporučujem (-25)
Gospodine Tasovac, sistem čiji ste jedan od glavnih dijelova je podešen da „samoubije“ svaki oblik državnosti neke države, konkretno naše Srbije…
(MGM, 5. novembar 2015 16:22)
Preporučujem (+57)
Ne preporučujem (-128)
Zanima me ko ce kupiti zgradu na Obilicevom…. Sad, istina, sve je po zakonu. Siguran sam da ni Himler nije prekrsio zakone tadasnje Nemacke. Spekulacije na stranu, Tanjug je malo vise od JP.
(igor, 5. novembar 2015 17:48)
Preporučujem (+116)
Ne preporučujem (-144)
I Stipe Mesic je svojevremeno radio svoj posao ,kako je sam izjavio. Verovatno ce jednog dana Veliki Gospodar takodje reci- Gospodo ja sam uradio svoj posao, Srbije vise nema.
(Ustajlirana bruka, 5. novembar 2015 19:01)
Preporučujem (+8)
Ne preporučujem (-19)
Koliko su ovde ljudi naivni, beznadežno je…pa vas mogu malo pametnija deca da driblaju, a ne politički mufljuzi koji jedino to i rade…i to svaki dan, utrenirani…: Vučić nije znao šta radi Tasovac, a Tasovac nije znao šta radi Vučić…i to 15 meseci, i kusur unazad…Pa oni svi jedino što stvarno „rade“, to je da paze šta radi onaj drugi…
(stefan, 5. novembar 2015 19:05)
Preporučujem (+11)
Ne preporučujem (-27)
Итд.
Ови што су на државној сиси су главни учесници овог спиновања о ”тржишној ефикасности”, почевши од бескарактерних професора економије, па до оних што ударају ”лајкове” на ове вести.
@noviinternet
Razumem onda da nemate ništa protiv nadiranja ljudi iz Sirije, Avganistana u Evropu? Ni oni nemaju pasoše, ali nama drugorazrednim sisarima su ipak potrebni.
Pozdrav.
Auh, ljudi, ala ste se raspisali! Jedva dodjoh do mesta za komentar 🙂
Tekst o autorovim peripetijama pri dobijanju nove lične karte je meni zapravo smešan, pa to bi i Nušić i Domanović mogli da iskoriste bar kao jednočinku!
Da li je naša država najgora u tom birokratskom smislu? Pa, može se reći da smo na visokom mestu na toj rang listi (dodajte i smanjenje penzija, pa možda izbijemo i u sam vrh).
Međutim, ne cveta cveće ni u drugim državama i administracijama. Možda su malo organizovaniji, ali nebitno je sve to.
Suština je da je svaki sistem zasnovan na parama i moći koju one (nepravedno) raspodeljuju – nepravedan. Zašto bi uopšte morale postojati granice, pasoši i sl? Do toga dovodi borba za moć. A to je primitivizam koji treba prepoznati i ukinuti.
Možda će autoru teksta biti teško da to shvati, možda će misliti da je ovo naivno, ali se nadam da neće obrisati 🙂
Ja sam celih 3 dana izgubio kad sam napravim licnu kartu.
A devojka koju je zbog ugovorom za telekom Srbije trebala licna karta nije uspela da uradi jer nije bila medju 8 ljudi.
Evo jedne pošalice za sličnu stvar sa zapada…
Поштовани она стара добра да се више вида са брда но испод брда је компарација за наше људе у дијаспори и чувене реченице остајте овде.Као што дијаспора без обзира колико била успешна на лицу места увек је класно испод домородаца. Мислим да им је диаспорна егзистенција ставила визир на кацигу за наш скрининг ( муку ) а патриотизам из Књиге о Милутину Данка Поповића “ само да завршим бразду и долазим да се јавим и облачим униформу “ научна фантаситика са немогућом мисијом . Остајте овде људи памте одрицања од рођења до смрти за некога а ретко када за себе и поред свега њима не смета да увек дају шансу квази елити која је садомазохистички увек расположена према њима.Те такозване елите чешће користе силиконе и ботокс за себе и своје него падеже и стартешко виђење и вођење од мз до врха државе.Сви који су требали су нас издали почев од војске која нас није никада одбранила а шалу на страну увек су официри имали ( као одликаши ) најлепше жене а када је требало да заузму патриотски правац знамо већ који капитулираше на Дедињу где струку заменили са бизнисом .Када је стари назив милиција требала да препозна да вас познаје као рођака , да вас чува а она вас користи да јој служите , Политичко неписмена елита од обичног бота направи квалификованог аналитичара ( хвала богу овде је још увек није тако страшно ) тако где год да покушате да оставите ваљан коментар креће екипа чистача. Чувени патриотизам са солидарношћу је умро , а његово место је заузео класни страх за егзистенцијом ( за млеко и хлеб ) која полако али сигурно није егзистенција него преживљавање ((200 евра и плата и пензија ) утопија) .Ево примера са нашим Телекомом који страх , наука , струка , политика , статистика ( наша дика што науми то наслика ) и “ новинари “ на тацни нуде а заборављају да до задње поште има телефона од пре 130 година. Заменићемо тезу да они сами не могу да прате технологије у наредних десет година а заборављају да им он као банка за све ово време даће ( ако не продају ) од 4 – 5 милијарди евра бесплатно на коришћење без аплицирања за добијањењ средстава.Чудно овде се струке због чега сте се школовали брани због чувене будућности .
Da li je dobro da osobe sa dvojnim drzavljanstvom glasaju u Srbiji, jer ne snonse posledice svoje odluke. Ima indicija i za i protiv, evo nekoliko primera.
Globalizacija je ucinila da je danas vrlo lako emigrirati pogotovo ako ste mladi i produktivni. Lojalnost produktivne polulacije vrlo je upitna.
Naj-nelojalniji sloj u danasnjem drustvu je elita. Intelektualci i oni sa parama. Gdin Katic verovatno ima uvid kao ti ljudi lagano odlersaju. Naljute se i odnesu pare. Ako posmatrate elitu u polednjih deset godina videcete da su u stanju da stavove okrenu za 180, 540 ili 720 stepeni, upravo zbog toga sto nemaju moralno, finansijsko, porodicno uporiste u Srbiji. Vecina ljudi sa parama, sa skolom i uticajem danas salju decu u inostranstvo.
Po tome ispada da samo penzionerski i izdrzavani sloj imaju jak interes da zemlji bude dobro. To naravno nije odrzivo ni moralno. Upravo taj sloj danas presudjuje na izborima Srbiji i upravo gledamo kako.
U Hrvatskoj je emigracija dovela HDZ na vlast, znaci pomeren je ceo politicki spektar na desno. I desio se bratoubilacki rat, i tako dalje. Danas je Hrvatska pobednik u ratu, daleko modernija zemlja od Srbije, bolje je integrisana sa svim svetskim i evropskim tokovima, ima mnogo bolju upravu. Jednom recju mnogo bolje mesto za zivot (Hrvata). Cak su uspeli da isposluju da evropskim fondovima i dan danas finansiraju zavrsetak etnickog ciscenja.
@Vlado,
Poreska uprava Novi Sad. Ispred mene u redu dolazi covek i kaze salter sluzbenici: „Dobio sam neki dan opomenu za neplacen porez za firmu registrovanu na moje ime. Gospodjo, dosao sam da vas obavestim da ja nikada u zivotu nisam imao firmu, u penziji sam, ovo mora da je neka greska.“ Dobija odgovor: „Desava se to gospodine. Morate da sastavite zalbu, uplatite taksu od 680 dinara i mi cemo u sistemu tu gresku ispraviti.“…..
Uđimo malo u sudstvo, drugi stub države.
Priča je autentična balkanski opora ali istinita.
Osta čovek bez posla, iako je završio velike i priznate škole. Nemade kud nego uze u zakup zemlju da gaji malinu kako bi preživeo do penzije.
Poče intelektualc poljoprivredu.Zaseja, obradi, pobra i preda rod nakupci. Pare ne uze jer nakupac nemade da isplati. akomšije, Spasoje i Sredoje stari promićurni seljaci videše da je vrag odneo šalu pa sekire u ruke i pravo pred nakupčevu prodavnicu uzeše robu za obetinu u visini duga i rešiše problem.
Onaj intelektualac neće sekiru u ruke, a i nema je, veruje u sud pa preda nalog za naplatu.
E sada počinje propast intelektualčeva. Umesto da se platni nalog realizuje za pet radnih dana proces traje evo već pet godine. Žalio se intelektualac, višem sudu, apelacionom sudu, ustavnom sudu. Ustavni sud vrati apelacionom. apelasioni vrati višem. Viši presudi da sve krene iz početka. Nesrećni intelektualac se na presudu žali visokom kasacionom sudu. Visoki kasacioni sud potvrdi da osnovni sud ceo proces počne iz početka, Proces je u toku. Intelektualac u međuvremenu biva optužen zato što traži svoje pravo na dobit.
Saljaci Sredoje i Spasoje u prolazu, ovako zbore ubogom intelektualcu. O Strašimire jesmo li ti Ja i Sredoje kod njega na Mratindan govorili da ideš sa nama da to po kratkom postupku naplatimo. E dragi naš zamljače džaba ti te tvoje škole još je stari Jelesije nama pričo, da u Boga i Sud nikad ne smeš verovati.
Vidno iscrpljen intelektualac sebi tiho u bradu izusti:“Tako je ljudi“.
Procesu se kraj još ne nazire, ali bogami intelektualci je kraj blizu.
Ovo je ovde brdoviti Balkan.
Razmeđe civilzacija, Limes!
Да ли се бунити и исправљати криву Дрину?
Узмем ja да сравним рачуне за порезе, јер ту увек има неких “ситних“ неслагања, ‘’каматица’’, погрешних раскњижавања, промењених , уведених, укинутих рачуна за плаћање…Узмем ја тако да сравњујем четрдесет и кусур рачуна, пар година у назад…и сравним. На деветнаест рачуна имам претплате и оне треба да се прекњиже. Четри месеца сам састављао захтеве, јер су неким рачунима претплате застареле…негде нисам могао да прекњижим јер немам дуг, па сам престао да плаћам неке порезе да бих имао дуг…и најзад добијам РЕШЕЊЕ О ПРЕКЊИЖАВАЊУ. Наравно да су у решењу погрешили на два рачуна код прекњижавања, али ја сам већ по мало почео да дижем руке и нисам се жалио на решење, срећан што сам га најзад добио.
После шест месеци добијем опомену за неплаћене порезе. Дужан сам на свим рачунима на којима сам имао претплату!?
Неко је прокњижио два пута решење у размаку од месец дана, и тако је са сравњених рачуна на нулу пребацио паре којих нема и створио на њима обавезу. После месец дана убеђивања да треба да исправе грешку ,дигао сам руке и платио све по опомени, јер ми је требала хитно потврда о плаћеном порезу.
Лепо ми је познаник из пореске рекао: ‘’Кад ћеш престати да се правиш паметан?’’
Ваљда кад се опаметим…
Bojim se da je jedina reforma srpskog aparata, pocistiti sve do poslednjeg coveka i procedure – i krenuti od nule. Mislim da ne preterujem, vec da sam realan. Sistem interesa, kvalitet ljudi, navike/ocekivanja, infrastruktura su takvi da jednostavno treba odpustiti bukvalno sve i krenuti sa projektnim zadatkom – kako napraviti najefikasniju i mislecu drzavnu masinu u sluzbi gradjana i drzave. Ova skupa investicija je vaznija o bilo kog autoputa, elektrane, fabrike.
Veliki problem je sto su gradjani Sr. navikli na ovakv sistem i nasli su svoje „mesto“ u njemu. Potrebno je uzdrmati odnos snaga u politici tako sto bi se dalo puno pravo glasa dijaspori, koja ocekuje normalan aparat i nema ugradjene interese u njemu. Kada bi 2 mil potencijalnih glasaca dobilo pravo, verovatno bi pitanje reforme doslo na neko od prvih mesta politicara.
Kad bi ova naša skupa administracija tražila sve te gomile dokumenata sa nekim valjanim razlogom, zbog nekih strateških analitičkih procena ili efikasnog rešavanja nekog problema ja bih to razumeo. Ali oni ništa slično ne rade sa tim podacima. To samo služi da bi više ljudi radilo za državu, da bi se više ljudi zbrinulo u nekim sinekurama. Sećam se, pre skoro četrdeset godina, moj gimnazijski razredni starešina, profesor sociologije, drži predavanje o birokratiji i govori nam kako je glavni instrument moći birokratije – misterija. Sve mora da bude mnogo komplikovano kako bi se stvarao privid kontrole i discipline. U tom iznuravanju građanina se krije moć birokratije. Treniranje strogoće kao vid kontrole. Ali kad treba zbrinjavati izbeglice sa Bliskog Istoka, Srbija je jako galantna i benevolentna!
Nažalost civiliozovana društva imaju tendenciju da uvećavaju kompleksnost dok ne dožive kolaps. To je taj “ the law of diminishing returns“. Industrijska civilizacija se nalazi u terminalnoj fazi. Pošto je Srbija siromašna zemlja kod nas se taj problem manifestuje kao nova vrsta raslojavanja: oni koji rade kao državni nameštenici vs. oni koji ne rade kao državni nameštenici, tj. većina. Pogledati na Wikipediji odrednice:
Peak Oil
Olduvai Theory (sistemskog inženjera Richarda Duncana)
Limits to Growth
@peric
Sa druge strane gledajući to i nije čudno. Traba mesečno obezbediti penzije, plate u državnim sližbama i još ko zna koliko namiriti obaveza da bi sistem funkcionisao.
Imamo nenormalno skupu državu!
G. Katicu, da tek vidite koja je procedura za moju suprugu sa Britanskim pasosem, koja zeli ( mora ) da dobije trajni boravak u Srbiji. Ta procedura tri puta duze traje i vise kosta nego za dobijanje spouse boravka u Britaniji. Ako bih brojao broj odlazaka u Savsku to bi bilo verovatno 20+ puta, uz uplacivanje kojih 100-ak uplatnica.
– Zakletva JNA
Zakletva koju ste po zakonu duzni da polozite ne obavezuje ni na sta. Da je nisam polozio bio bih po zakonu kaznjen – poseduje sve elemente ugovora pod prisilom koji svaki sud obara.
– Napustanje drzave
Svaki slobodan covek ima prvo odgovornost prema sebi i svojoj porodici. Drzava je uvek na drugom mestu. Opt-out opcija uvek mora da postoji. Imate jednu divnu drzavu ciji su stanovnici podanici i ne smeju da je napustaju kada je tesko… Nalazi se na Korejskom poluostrvu…
– Online zakazivanje
Uz decije bolesti ovo vec neko vreme daje rezultate. Osim, primer moje majke iz Novog Sada, kada sluzbenici sabotiraju sistem. Trebala je da produzi pasos radi odlaska na more. Porucila zena izvode online, sistem rekao da ce da ih dobije za dva dana brzom postom. Proslo pet dana, sestra odlazi u maticarsko zdanje i dobija odgovor – sluzbenica koja radi online izvode je do kraja avgusta na godisnjem odmoru… Sta vise reci…
– Jos jedan primer anti-drzave
Pre sedam godina sin mi je bio uzrasta kada treba da dobije one petovalentne vakcine na svakih mesec i po dana. To je bio period kada ih drzava nije nabavljala pa su se mogle kupiti u skoro svakoj apoteci (cinizam nameran). Doslo leto, vreme za trecu dozu, vakcina nema nigde. Niko ne zna zbog cega. Zvao sam 30ak apoteka u Novom Sadu i okolini i svakoj ostavio broj da me pozovu cim ih dobiju. Tri nedelje nista, mladi roditelji u panici… Dosao pocetak septembra, pocele sve apoteke da zovu… Sta se dogodilo? Drzava je propisala da svaki uvezen kontigent vakcina Torlak mora da odobri. Odobrenje potpisuju dva profesora sa Torlaka. Jedan je bio ceo jul na godisnjem, drugi ceo avgust. I dok se dva profesora nisu sastala cela Srbija je bila bez vakcina….
…. bice jos primera… bas me ovaj blog inspirise da ih se setim i opisem….
@ Калауз
Ne kapiram šta ste hteli s citatom. Da li je to možda neki vaš stav?
Kako god, sad znam da živim u antidržavi. Da sam okružen građanima koji pristaju da ih ona maltretira umesto da protestvuju. Da bi mafijaši bolje razumeli „mane“ sistema koji su kreirali, kada ne bi bili mafijaši.
I da nam za to niko nije kriv. Eh, ti nezreli indijanci…
За: grey owl
„Konačno, i najvažnije – kako je moguće da građani bez protesta podnose da žive u antidržavi ne čineći ništa što bi prisililo vlasti da se sistem promeni i da im se život olakša? Da ne zaboravim, bespredmetno je ovde potezati laku argumentaciju tipa „gde je Britanija, a gde smo mi“. Britanija je tamo gde jeste, a Srbija je tu gde jeste, velikim delom i zato što građani pristaju na to. Za takvo stanje nisu krive ni strane sile, ni Turci, ni Vatikan.“
O državi i antidržavi
„Да ли грађанин има право да напусти државу када јој је тешко, претешко је питање и зависи од грађанина и његове ситуације али и од квалитета и устројства државе. Прекомпликовано је да бих елаборирао у коментарима.“
(N. Katić)
Evo ja ću:
A zašto je državi teško? Pa zato što su je uništile bitange. I to uz demokratsku podršku. Novo ustrojstvo je definisano mafijaško-feudalnim principima.
U mafijaškom brlogu, ljudi više nemaju pravo na iole dostojan život. Ako građanin nema plemensku svest, a ima neke kvalifikacije, njegova situacija bi mogla da se popravi ukoliko napusti brlog. To nije pitanje prava, nego zdravog razuma.
Dao sam zakletvu u JNA pred svedocima. A onda je početkom plemenskih ratova, JNA stala na stranu jednog plemenskog vođe, koji je sa ostalima uvodio gorepomenuto ustrojstvo. Moja zakletva je istorija, kao i JNA i Jugoslavija.
Čar demokratije je što ona funkcioniše. Izbori su uvek validni.
Ne glasam od 1991. Jel’ to znači da sam „glasao“ za svakog ko je bio ili je sada na vlasti? A možda znači da nisam imao interes da se glupiram. Bilo mi je dovoljno jednom za ceo život.
U vezi sa temom, ja sam social security number za sebe i zenu izvadio za sedam dana, u Kaliforniji. Pojavio sam se samo jednom, bez zakazivanja, cekao sam po sat svaki put. Sve posle stize postom. Popunjava se jedan formular, ali se nose i drugi dokumenti. Jako sam zadovoljan administracijom ovde, najbolje do sada. Doduse, video sam samo Nemacku i Srbiju.
Srbija, pored nesnosno mnogo nelogicnosti i prepreka, ipak polako popravlja administraciju. Ja sam licnu kartu izvadio za dan, online zakazao, cekao 2 min. Red je bio za 30 min cekanja, ali ja sam imao zakazano. Takodje, vise ne mora da se ide u maticnu opstinu. Problemi nastaju kada vam treba izvod iz maticne knjige rodjenih ili uverenje o drzavljanstvu. Tu moze malo da se iskomplikuje. Da zakljucim, nije dobro, ali je bolje nego pre 5 godina.
Иване,
Бићу слободан да будем грубљи, али субјекат може бити и у средњем и у мушком роду. Надам се да г. Катић неће извући нерелевантнте закључке из мог познавања српске граматике.
Упорно се бавите тривијаношћу, а нисте навели никакво своје искуство у српској администрацији.
@Калауз
@слободан млинаревић
опште познат – субјекат
опште познато – начело тривијелности
Као небо и земља!
Да ли може један виц ; ) ? Везан је за тему.
`A, sneg pada li pada…
Pao snijeg u Sarajevu. Sluša ujutro Mujo vijesti na radiju i spiker
pročita priopćenje gradskih komunalaca:
– Mole se građani da danas parkiraju aute na strani ulice sa neparnim
brojevima da se može očistiti barem snijeg sa druge strane ulice.
Mujo izađe i preparkira auto. Sutra padne jos veći snijeg, i opet Mujo
ujutro sluša radio, kad krene priopćenje:
– Mole se građani da danas parkiraju aute na strani ulice sa parnim
brojevima da se može očistiti snijeg sa druge strane ulice.
Mujo opet izađe i preparkira auto. Treći dan napada ponovno snijeg,
još više nego prva dva dana, i sluša Mujo vijesti na radiju:
– Mole se građani da danas parkiraju aute na .. – i nestane struje.
Sav zabrinut Mujo se pita što će sada, gdje da parkira auto. Na kraju
kaže sam sebi:
– Ma ko ih *ebe, ostavit ću ga danas u garaži! `
За: Небојша Катић
Извињавам се на непрецизном писању.
Ја сам мислио : сви пензионери осим инвалидских могу бити предузетници.
Још једном извините на погрешном писању.
У здрављу
За Калауза – Двојно држављанство значи дељену лојалност и то је потпуно јасно. Овај проблем се најјасније види у екстрему, када нпр. две државе, чији сте ви држављанин, ратују. Управо зато сам нпр. писао да би било сулудо, када би се неко попут мене укључивао у политички живот Србије или још горе, када би био постављен на било какву политичку или егзекутивну функцију. Мислим и да људи са два држављанства не би смели да гласају у држави у којој не живе, јер ефективно не сносе поледице свога гласања. Што се моје две заклетве тиче, срећом по мене, нисам био приморан да „у екстрему“ тестирам дељену лојалност на радикалан начин.
Да ли грађанин има право да напусти државу када јој је тешко, претешко је питање и зависи од грађанина и његове ситуације али и од квалитета и устројства државе. Прекомпликовано је да бих елаборирао у коментарима.
Што се породичних пензионера тиче, они су законски дискриминисани у односу на „обичне“ пензионере. Ако додатно раде било шта и било како, губе право на пензију у том периоду. Случај Еве Рас је давно отворио овај проблем, а стицајем бизарних, кафкијанских околности сам и сам имао прилике да се уверима у сулудост система. Хвала на коментару.
слободан млинаревић
„@Ivan N.
Очигледно, да Вам није познато значење речи тривијалан. У речнику стоји: тривијалан(л.trivialis: опште приступачан, опште познат, обичан), који се може наћи и на улици, тј., обичан, простачки, свакидашњи, сувише познат, отрцан. И сада од мене да на Ваша „тривијална питања“ одговарам, анонимном лику са интернета, који „нема времена“? Нека хвала на досадашњем разговору!“
Пошли сте од дефиниције па сте то сами разводнили.
Мислим да не треба стављати у исту раван прост и простачки као и обичан и отрцан. Ово наглашавам само прецизности ради, а склон сам веома подржати Ваше ставове изнете овде под овим чланком.
У здрављу
Dragi prijatelju
ostavite se internetskog tumačenja pojmova.
Dublje tonete u blato nepoznanica.
U ruke Vujakliju, (ono što je možda najvrednije u našem duhovnom pregalaštvu) tu je jasno određen fundus pojma TRIVIJALNOST,
Ali evo ja ću vam pomoći:
Trivijalno je nešto što je opšte poznato.
Ipak malo polemisasmo, a bogami možemo ostatku publikuma i dosaditi.
Ovim odgovoram okončavam polemiku.
Pozdrav
@Ivan N.
Очигледно, да Вам није познато значење речи тривијалан. У речнику стоји: тривијалан(л.trivialis: опште приступачан, опште познат, обичан), који се може наћи и на улици, тј., обичан, простачки, свакидашњи, сувише познат, отрцан. И сада од мене да на Ваша „тривијална питања“ одговарам, анонимном лику са интернета, који „нема времена“? Нека хвала на досадашњем разговору!
За: Андрија
Својим очима сам гледао стварност у задњих шест месеци да се у Пореској управи и Фонду здравства Републике Србије овера здравствене књижице обави за око 24 сата.
За: Необајша Катић
Доста времена већ у Србији породични пензионери могу бити предузетници и ако имају интереса касније могу тражити ревизију висине пензије.
Тренутно инвалидски пензионери не могу радити по било ком основу.
Ваш став, о томе, шта је антидржава, сте цитирали (себе) ниже и скоро апсолутно се слажем са Вама.
Антидржава је добар термин (иако ми је у почетку деловао веома грубо ) и помогао ми је да заузмем став о томе да ли треба да постоји двојно држављанство.
Сада заузимам став да је двојно држављанство немогуће.
Ту је и дилема да ли сте Националиста и Интернациналиста.
Узећу Вас, само као пример (метафора) пошто сте о себи изнели доста чињеница (ја Вам верујем) а и остали читаоци то могу проверити.
Можда ће деловати мало грубо према Вама али ја немам времена да пишем чланак и да то лепо сложим него ћу само набацати факта-питања (верујем у њих у овом тренутку) са којима располажем.
Ви сте дали заклетву Брит. краљици пред нотаром у четири ока а интересује ме шта је са оном Заклетвом коју сте дали пред вероватно хиљаде људи у ЈНА (претпоставимо да сте били у ЈНА).
Ви имате двојно боравиште што значи да требате гласати и у ГБ и Ср.
А ако не гласате у Ср ви сте на задњим изборима гласали за Вучића.
Мој став је да су избори валидни ако на биралишта (изборе) изађе 2/3 + 1 бирача са бирачког списка.
Оваквих факти-питања извире много.
Мој даљи коментар невезан за горњи део поруке:
Основно је питање да ли се Народ или Држава може напустити или отићи када им је тешко. Дозвољавам да се Народ или Држава може напустити када им је тешко до рецимо 2-3 посто али да се избор та два-три посто врши коцком од оних који се пријаве.
И на крају једно питање око шалтеруша.
Како Шалтеруша у конзулату у Солуну може документовати да сте то ви ви, осим ваше речи, када интернационалисти контролишу све комуникацијске канале према Отаџбини ?
Слична ситуација је и у земљи.
Надам се да сам поставио више добрих питања.
@слободан млинаревић
Odosmo dalako sa pojmom antidržava = Sebija.
Sasvim bespotrebno ste se uhvatili slobodnog pojmovnog uskaz koju je Katić izrekao, a koja se često koristi u neformalnom izlagaju i pisanju da bi se stvorila slika nečeka što ne liči na funkcionalnu državu,
Da, nemam vremena za prosta privatna naklapanja oko nekog nebitnog iskaza i šupljih alogičkih tvrdnji.
Pošto su blogovi obično jedna vrsta polemičke viteške arene gde pratioci bloga izvlače zaključke, pozitivne ili negativne, zavisi od ugla gledanja. Smatrao sam da je bilo jenostavno i svrsihodno okončati polemiku jednim vašim odgovorom. Vi ste odustali, bacili koplje (pero) u trnje i kraj.
Pratioci bloga su verujem iz ovog prekinutog, sa vaša strane javnog nadmetanja izvukli jasan zaključak.
Hvala
@Ivan N.
Ви рекосте, да немате времена да полемишете? Сами сте описали Ваша питања као тривијална??!! Мислите ли, да на тривијална питање неко колико толико озбиљан треба и да одговара? А нисте питали господина Катића, зашто не одговара на моја питања? И омаловажавате моје примере, а пример Катића је НЕПРИКОСНОВЕН? И понудио сам разговор на приватном нивоу. То је са моје стране подразумевало, да мало више пажње посветим Вама и Вашим питањима. Одбили сте и сад тражите неке одговоре!?
posle argumenta da se nesto postuje,jer je zakon takav ,diskvalifikovali ste se zauvek,pa cak da predajete na Harvard University;ne moze srbija da bude antidrzava,jer nije ni za to sposobna
@слободан млинаревић
Господине Млинаревићу, па ви ми не одговористе на она три тривијална питања а поново потежете појам логике у алогичке сврхе.
То није лепо и на крају човек се веже за реч макар била и у електронском облику као чиста информација.
Оставите се примера Жике, Мике, тете Пресе и осталих пријатеља.
Важна су морална начела, ако још нако држи до њих.
Поштовани господине Катић,
поштовани коментатори,
могуће је, да ће некога заинтересовати до којих сам сазнања дошао у међувремену.
Каква је администрација у белом свету, па и под енглеском круном у Аустралији?
Мој друг, чији је син у Аустралији, решио да крене у посету. Наравно потребна је виза. Син поднео пријаву у Аустралији, одавде послати документи: пензиони чек, потврда о плаћеном порезу и путно осигурање. Чова мислио, да је све завршено. Мајка доби обавештење из амбасаде, да дође по визу, а мој друг обавештење и упут, да оде у одређену клинику за добијање лекарског уверења. Лекарски преглед однесе 12.500 динџи, рекоше му, да треба и налаз кардиолога, још 7.000 динџи. И доби он визу. Од 2000 ово му је пети пут да добија визу и нису му тражили лекарско уверење. До сада! И не паде на памет сину у Аустралији, да се жали свом посланику у парламенту, нити енглеској краљици. Молио бих, да ми неко, ко се разуме у логику, објасни поступак аустралијске администрације.
Са Сједињеним државама имам случај, да је супруга мога друга кренула у госте своме сину. И добила визу на ДЕСЕТ година. Има ли ту неке логике?
Када сам испричао другу, да Катић тврди, да се у Британији НЕ ПЛАЋА порез на имовину, био је прилично изненађен. Живео је и радио тамо преко десет година, после тога десетину година за енглеске послодавце и изненађен је. Обећао је, да ће проверити.
Као што сам рекао, са задовољством сам читао текстове господина Катића, као и већина вас коментатора. Питам се, да ли је баш потребно, да га по сваку цену браните, за нешто што је лично искуство, које је он уопштио. Прочитали сте, да у Шведској није исто као код Енглеза. Као што видите, није све ЛОГИЧНО ни у Аустралији, ни у САД. И сада се Катић, после 20 година боравка и рада у белом свету, на основу сопственог личног искуства, због неразумевања проблема његових пријатеља саветодаваца, нашао, да кука. И уводи нови политички и правни појам АНТИДРЖАВА. Заиста је тешко, када доживите да сви пљескају, а неко се нађе, да скрене пажњу, на незнање или непотпуно приказивање и упоређивање.
У сваком случају, од мене је доста по овом питању. За све допуне имате мој мејл.
ПС.: Иначе сам овлашћени трол или како се то већ зове на интернет језику. А на Линкедин профилу, сам све о себи написао, за разлику од господина Катића, који је био поприлично шкрт и што се тиче каријере у Југославији и каријере у Британији, а на сопственом сајту.
Za Aleksandra S. – Što se medijskih nastupa tiče, za sada nemam ništa što bih moga da najavim. Hvala na komentaru.
her mlinarevic radi na nekom salteru ili u upravi ozlogasenih,pa je zato blog eksplodirao
Čestitam, dobili ste trola na blogu 🙂
(internet troll)
Nema svrhe da mu pojašnjavate ništa i što se više budete trudili on će biti gori.
Vezano za vaš boravak u Srbiji, da li ste dobili poziv da gostujete na RTS-u ili Radio Beogradu dok ste ovde?
Za Nemirnog – Uticaj stranog faktora i domaćih pomoćnika je ogroman i to je nesumnjivo, a o tome sam i podosta pisao na ovom blogu. Ne mogu se međutim stranci kriviti za svaku stvar, niti je svaka stvar vezana za „pljačkaški“ novac. Ne verujem da su stranci kreirali procedure koje građane izluđuju. Konačno, u „kolonijalnom“ smislu situacija je ista ili gora u okruženju, pa su države poput Makedonije npr. uspele da administrativne segmente urede bolje nego Srbija. Uveren sam da je strance savršeno baš briga kako ćete produžavati zdravstvenu knjižicu, pasoš, dozvolu itd. Nisu stranci ti koji npr. stimulišu sve oblike građanske nediscipline u Srbiji i da ne nabrajam. U intervjuu koji je za neke čitaoce bio dosta iritantan (https://nkatic.wordpress.com/2013/12/29/o-srbiji-melanholicno/) napisao sam:
„Drama Srbije je pre svega uzrokovana njenom nesposobnošću da upravlja sobom. Srbija sobom ne upravlja prvenstveno zato što to ne ume, a u drugom koraku i zato što joj to i sa strane, nesporno, otežavaju. Uprkos inostranom moćnom faktoru, krivica za propadanje Srbije ide pre svega na raboš nekompetentne i lenje elite koja je pokazala mali intelektualni, a ogroman udvorički i narcisoidni potencijal.
Upravo zato što je nesposobna i nekreativna, takva elita ima snažan instinkt samoodržanja. Štiti se zatvaranjem debate, posezanjem za lakim odgovorima, klanovskom atomizacijom, provincijalizovanjem javnog prostora, umiljavanjem inostranim sponzorima na jednoj, ili primitivnom, površnom nacionalizmu na drugoj strani.
Srbija nikada nije bila miljenica istorije i to je van svake sumnje. U tezama o nepravdama istorije više je nego zrno istine. Međutim, ista ili slična objašnjenja svaka nacija može naći i time pravdati svoje neuspehe. To je infantilni prilaz stvarnosti – Srbija mora sazreti i stati pred ogledalo. Njoj su potrebni odgovori i promena, a ne jadikovke i izgovori koji opravdavaju status quo.
Dok ovo ne spoznamo, dok ne priznamo sopstvenu odgovornost za stanje u kome smo i dok se sa tim ne suočimo, ne možemo napraviti ni korak dalje. Uvek će nam biti kriv neko drugi, uvek ćemo poraze romantizovati i gurati u mitsku sferu, ne učeći iz njih ništa. To je doživljaj stvarnosti kojom dominira usud, slično kao u grčkoj mitologiji.
Ključno pitanje koje sebi moramo postaviti je da li smo mi subjekt ili objekt istorije. Preciznije – imamo li kapacitet da od objekta istorije, a to smo sada nesumnjivo, postanemo njen subjekt?“
Hvala na komentaru.
Za Nebojšu Katića:
Bojim se da je ona Vaša konstatacija iz intervjua tačna. Izraz “antidržava“ je više metafora, mi smo država kolonija.
Stvar je prosta. Mi smo kolonija. Zato nam od strane gospodara nije dozvoljeno da imamo normalne i lako razumljive Zakone kakvi postoje kod njih. Zato da ne bi nešto uradili za svoju zemlju. Zato da se ne bi bavili isplativijim stvarima, poput pravljenja novca, na primer. Neko je od komentatora sa pravom primetio da mi nemamo novca “kao pljačkaška Britanija“. Upravo zato što nemamo taj luksuz da pljačkamo. Pa od čega se posleratna Nemačka izgradila u rekordnom roku? Od poštovanja ljudskih prava i sloboda sigurno nije.
Apsolutno mi je nenormalno da država stvara tolike probleme sopstvenim građanima “sama od sebe“, a zapravo ne može da donese niti jedan Zakon bez tutorstva i supervizije sa strane. Zapitajte se: kome odgovara ovakva Srbija, BiH, Crna Gora?
Zbog toga moramo pogledati ka onima koji nam “kroje“ Zakone, a to nisu sigurno stranački Kurta i Murta koji se od 2000. pa naovamo smenjuju na vlasti. Moramo se zapitati: zbog čega uvek glasamo za iste one koji 15 godina unazađuju naše zemlje svojim poslušničkim udvoravanjem? Zapadu, Istoku, nebitno.
Sve ovo je počelo nakon što su nam ukinuli nezavisni finansijski sistem i uveli zavisnost od evra, a posredno i dolara. Što bi rekao Rotšild: “Dajte mi kontrolu nad kreiranjem novca bilo koje zemlje, i briga me ko donosi njene zakone.“
@слободан млинаревић
Нема на чему; можда ће вам и ове глупости, које је господин Владимир Џ поставио на свој јутјуб канал, такође бити занимљиве:
(https://www.youtube.com/watch?v=ZS4xOYFHMGw)
@слободан млинаревић
Поштовани
ваши одговори захтевају простора и времена колико и моја питања.
Ја немам намеру да полемишем о метафизичким темама и дилемама.
Одговори на моја питања су прости, јасни и несумњиво лаки.
Поздрав
@Ivan N.
Уколико сте заинтересовани за детаљнији разговор по питањима, која сте ми поставили, моја мејл адреса је slobodan.mlinarevic/etgmail.com
Надам се, да има оних који су разумели мој последњи коментар.
@ За Слободана Млинаревића
Ваша тврдња:
– Логике нема у областима и питањима, која човек не познаје.
Шта се хтели овим исказом рећи?
Шта ви познајете у овом логичком исказу?
А=B ; B=C; sledi da je A=C
Кога ово питате?
– Има ли логике у математици, за некога који математику не познаје? То што се ми дајемо суд по неким питањима и спомињемо логику, показује, да НЕ ПОЗНАЈЕМО питање.
Мешате судове по себи и за себе, априори аналитичке и синтетичке судове.
Животна питања нису питања чистог ума него моћи суђења.
– Зашто би се иначе позивали на логику? Углавном се позива на логику, онај који не може да објасни питање од интересовања саговорницима.
Ова тврдња је толико алогична да је не разумем.
Za Ivana – Ako se nešto nije promenilo, u Srbiji je porodičnim penzionerima uskraćeno pravo na dopunski rad. Tačnije, porodični penzioner može raditi dopunski, ali tada mu prestaje uplata penzije. Dakle, „običan“ penzioner sa ogromnom penzijom npr. može i raditi dopunski i primati penziju, dok porodični penzioner sa kakvom crkavicom od penzije, ne može pomoći sebi dopunskim radom. Ova apsurdna činjenica je u Srbiji prihvaćena sa olimpijskim mirom jer… tako piše u zakonu. Hvala na komentaru.
@Марко Бојковић
Хвала Вам што сте ми скренули пажњу на глупости изречене од аутора, коментатора и генерала! Или су и то неке МЕТАФОРЕ, што аутор написа за НАСЛОВ и ПРЕДМЕТ основног текста, а ја их нисам добро разумео.
@prevrat
Као што видесмо и Катићу треба цртати. Уби се Cayo цртајући, али не вреди.
@За све оне који причају о ЛОГИЦИ.
Логике нема у областима и питањима, која човек не познаје. Има ли логике у математици, за некога који математику не познаје? То што се ми дајемо суд по неким питањима и спомињемо логику, показује, да НЕ ПОЗНАЈЕМО питање. Зашто би се иначе позивали на логику? Углавном се позива на логику, онај који не може да објасни питање од интересовања саговорницима.
@Cayo
Као што видите није било на месту оно „Немојте Млинаревићу…“. Показа се, да сам мало раније уочио, како написасте: „Разумем да вам сујета ради (немам више воље за превише дипломатске одговоре),…“.
Evo prave rasprave.
Od jene sitnice, ali suštinski važnog problema za građanina, Njegove identifikacije pred vlašću i potvrđivanja sopstvenog identiteta, Ispade traktat na temu naše pravno-moralne efikasnosti državne administracije. Pominji se ovde i velike misli profesora prava. Cepidlači se o filosofskoj definiciji antidržvnog ustrostva. Jednostavno tipičan srpski inat i zaguljenost. Od sve te halabuke zatrpasmo malog čoveka i njegov osnovni problem. Proživeti ovozamaljski život što lakše i jednostavnije. Smisao državnog mehanizma bi valjde trebao da bude upravo taj, omogućiti poreskom obvezniku da jednostavno funkcioniše u svom okruženju.
Upravo se setih reči pokojnog Brane Petrovića, koji je pisao svoje sedmične utiske i objavljivao u NIN-u. Mislim da se rubrika zvala – Skitam i Pričam-. vickasti Brana još sedamdesetim duhovito zapaža:“ Gradimo, radimo, smeši nam se sretna budćnost. Smo se ne menja odnos seljaka i šalterskog radnika. Seljak i dalje nervozno gužva svoju šajkaču pred šalterom državne ustanove,“
Evo prođe gotovo pola veka a tema ista.
Ovo je ustvari prava tema u Srbiji. Običan čovek ne razume ( a bogami to ne razumeju i mnogi „mudrovani“) suštinu pojma inflacija, deflacija, BDP, RIBOR, berza, i hiljade drugih pojmova ali zato izuzetno oseća nepravdu koji mu nanosi, zakonadavna izvrašna, sudska vlast.Dva miliona izvršnih prdmeta čeka realizaciju. Je li to normalno?
Eto prave teme za jedan kvalitetan blog, koji može pozitivno menjati čemernu realnost.
Nebojša hvala ti na pomeraju jednog ugaonog kamička u trošnoj i rasklimanoj građevini zvanoj SRBIJA. Njoj trbaju novi kvalitatni neimari da sve dovedu u red.
Ako već nije kasno.
Pre nekoliko godina Srpska radikalna stranka me je postavila za Predsednika UO Gradske biblioteke u mom gradu. Naravno, rado sam to prihvatio jer sam zadnjih 15 godina sticajem nekih rđavih okolnosti nezaposlen. Nadoknada za jedan održani sastanak UO je bila nekih 20 evra i taj novac dobro dođe.
Nakon nekoliko meseci na toj dužnosti dobio sam poštom Rešenje kojim se isključujem iz dobrovoljnog penzijskog osiguranja koje sam sam uplaćivao u državni penzioni fond. Ništa mi nije bilo jasno ali sam ipak pobesneo od srdžbe i odmah otišao u Računovodstvo kulturno prosvetne zajednice da pitam o čemu se radi. Radilo se o tome da se svako ko prima bilo kakvu novčanu nadoknadu za bilo kakv rad, uključujući i jednokratne honorare za rad u UO, automatski isključuje iz dobrovoljnog penzijskog osiguranja! Onaj ko je zaposlen i još prima honorare, ne trpi nikakve posledice ali nezaposlen ne sme da ostvaruje nikakvu, čak ni honorarnu zaradu, a ako se usudi on automatski biva isključen iz dobrovoljnog osiguranja. Naravno, odmah sam podneo ostavku na funkciju u UO. Da sam ostao na funkciji ja bih izgubio penzijski staž za sve godine provedene na funkciji – ceo mandat.
Ovaj nonsens je uveden u naše zakonodavstvo dok je Dinkić bio ministar. Kakvi se destruktivni eksperimenti vrše „in vivo“ na našem jadnom narodu!
Da smo svi mi (vi) ovako hrabri u realnom svetu, ne bi bilo nikakvih revolucija, nego bi završili u ludari. Još bi nam se komšije smejale.
Ovako je odlično, hvala bogovima.
Гледао сам са пријатљима вести и приказују неке италијанске војнике, берсађери, који на шлемовима носе перје. Мајка уноси кафу у собу, и она зачуђено гледа италијанске војнике. Гледамо и чудимо се шта ће им то перје на шлему, ајде да је нека парадна униформа, али на задатку…у акцији…Међутим један пријатељ само ћути и кад му ваљда прекипе, изнервирано нам рече: ‘’А, ви као не знате зашто носе перје!?’’. Мајци умало не испаде тацна са кафом из руку, ми се зачуђено окренусмо према њему да чујемо одговор. ‘’Па, зато што им је тако наређено!’’
Логично је да ако неко жели да има личну карту мора да испуни прописану процедуру, али то не значи да је процедура логична.
Одсуство логике у административним процедурама нас не уверава у здраворазумско понашање њихових креатора, да не идем даље…
Да ли то треба да нас не нервира, или бар не брине?
da smo (ste) svi hrabri u realnom svetu,koliko u virtuelnom,bilo bi u srbiji revolucija svakog dana u nekoliko boja.Hvala i bogu i nama,nebeskima sto je ovako kako je
Господине Катићу,
То што сте сада навели, нити је коректно, нити је у вашем досадашњем стилу. Никада нисам навео да познајем процедуру у 28 држава ЕУ, тити сам оспоравао ваше искуство у Британији.
Напротив, навео сам вам своје искуство у Шведској, и затражио емпиријске ВАШЕ податке о бирократији у остатку ЕУ. НИСТЕ НАВЕЛИ НИШТА О ТОМЕ.
Морам признати да сам разочаран вашив цинизмом о ћирилици и захтеву за пасош у исто време са захтевом за личну карту. То је испод сваког нивоа.
Хвала вам на одговору, и било би лепо да следећи буде без оваквих провокација. Не мислим да сте мислили ишта лоше, само мислим да немате аргумената.
Za Cayo – За разлику од Вас који познајете процедуре у већини од 28 држава ЕУ, а по чврстој интонацији коментара верујем да је Ваше познавање детаљно и дубоко, ја сам ограничен само на познавање процедура у Британији и оне су онакве, какве сам описао. У односу на Ваше знање сам свакако хендикепиран и то ме дисквалификује за даљу расправу, па ћу признати да сте управу у сваком сегменту и тиме завршити.
Пре краја ћу се извинити што сам Вас повредио претпоставком да нисте рођени, већ да сте натурализовани Швеђанин. То сам погрешно закључио из чињенице да пишете ћирилично и да сте у исто време вадили и пасош и личну карту. Надам се да ћете разумети да тиме нисам мислио ништа лоше. Хвала на коментару.
„Ja sam misljenja da nisu svi narodi sposobni da se organizuju u funkcionalnu drzavu.“
(Andrej, 29/10/2015 u 22:28)
„Bojim se da nezrele narode demokratija još više unazađuje.“
(Nebojša Katić, 17/10/2015 u 23:02)
„In terms of modern civilization, the Japanese were like a twelve-year boy.“
(Douglas MacArthur, Supreme Commander for the Allied Powers during the Allied occupation of Japan 1945-1951)
Food for thought. 🙂
Pozvati svog člana parlamenta?
Ima smisla, ako mi je kum i ako sam mu platio reket na vreme. Još bolje ako radi u DB-u.
За г. Катића,
Ситуација коју сам навео није бесмислена, већ апсолутно реална, баш као и ваша.
Одговарате невероватно хипотетички. Ја вам тврдим да се десило то да су ми послали личну карту и пасош на кућну адресу а да су ми тражили личну карту да ту пошиљку преузмем. То нити је хипотетички, нити је нејасно. Баш као и ваша ситуација у Србији.
Нико се није издрао на мене, врло смирено су ми објаснили да треба да преузмем своје документе тако што ћу након 20 дана обновити возачку дозволу и употребити исту као идентификациони документ. Нема ту ништа нејасно, нити ишта хипотетички.
Такође, не тврдим да је страна, а нарочито шведска, бирократија гора од српске, није у реду што ми то подмећете.
Треће, претпостављате (без икаквих аргумената) да нисам рођен у тој држави (Шведској) и да су стога процедуре компликованије. Под пуном одговорношћу вам тврдим да су процедуре о којима причам исте за све држављане, и молим вас да будете коректни и да не спекулишете без основа.
Још једном, немате НИ ЈЕДНОГ ОСНОВА да тврдите да су српске процедуре замршеније од оних у већини држава ЕУ. А ви изволите па демантујте.
Разумем да вам сујета ради (немам више воље за превише дипломатске одговоре), али немате нити једног аргумента да останете при својој тврдњи на основу емпирије, на коју се толико позивате.
Хвала вам на одговорима.
Gospodine Katicu,
Mozda ce ovaj blog imati vise smisla nego sto se isprva nadali. Pomenuli ste vas primer sa licnom kartom kao ilustraciju drzave koja ne radi u interesu gradjana. Docekani ste u par komentara ‘na noz’…
Mi smo naviknuti da drzava nije servis gradjana, da parazitira na nama, da zivimo ne uz pomoc sistema, vec u prkos sistemu. Navikli smo da je zaobilazimo kad god je moguce, da je ne cenimo. Zbog toga ~30% nase ekonomije ide izvan sistema, dazbine izbegava da placa ko god moze, zida ko gde stigne bez dozvola i saglasnosti. Zivot tece u mnogome van institucija. Poverenje u sudski sistem ne postoji (sa pravom), politicari se ljudima gade, korupcija je nesto sto je postalo normalno… U takvom okruzenju, privatizacija svega drzavnog (o cemu ste pisali) ima podrsku i lakse ju je razumeti… Iako bi normalna drzava zadrzala Telekom, na primer, ovde je manja steta prodati ga nego ga ostaviti ovakvoj drzavi…
Ja sam misljenja da nisu svi narodi sposobni da se organizuju u funkcionalnu drzavu. Ne znam zasto se to ocekuje od nas…
Za Cayo – Ситуација коју сте описали је бесмислена, и не знам шта сте очекивали да кажем, нити сам имао утисак да сте ме нешто с тим у вези питали. Али ако већ питате, да се то десило мени у Лондону, ја бих звао телефоном надлежну службу или бих написао писмо или мејл и упозорио на нелогичност процедуре. Ако би се неко издрао на мене или одбио да саслуша и реши проблем, онда бих позвао телефоном свог члана Парламента, њему објаснио случај и тражио да интервенише.
Оно што свакако не бих радио, не бих се помирио са тим и рекао себи да је ово одлично у односу на земљу ту и ту, па пошто је тамо горе, онда нема разлога за протест. Што се емиграната тиче, верујем да су имали проблеме са администрацијом, али верујем да је добар део тога настао због лошијег познавања језика нпр. а не зато што је бирократија гора од српске. При томе, не заборавите да у тим државама нисте рођени, па је могуће да су и процедуре компликованије. У Србији сте, међутим, рођени а не натурализовани, па би све морало бити једноставније.
Шведска свакако није антидржава, будући да Ви свакако не бисте живели у њој и не бисте узели шведско држављанство, да је реч о антидржави. Било би занимљиво упоредити искуство натурализације у Србији и Шведској, па онда извлачити поуздане закључке.
Још једном, лична карта је метафора, један у низу апсурда које сам доживљавао у Србији и само је једна од манифестација антидржаве. Посетиоци блога су изнели доста примера који се не односе на личну карту, а отежавају свакодневни живот и изазивају губитак времена. Хвала на коментару.
Balkanci moraju da dokazuju da su živi i to svakih 6 meseci, jer se oni ne sastoje od materije, već od anti-materije. A ona je nepouzdana.
Ko im je kriv, kad nisu talentovani za fašizam.
Ali nema veze, zato murija i jeste zakon. I ne mora nikome da veruje. To je austrijsko-turska tradicija. Smisao procedure je, da podanici treba da budu srećni ako nisu dobili po glavi.
Zašto se ne bune?
Zato što će ceo komšiluk gledati televiziju ili visiti na FB. Isto kao i u Engleskoj.
За г. Катића,
Понављам своју констатацију – вероветно је административни систем у Британији супериорнији од оног у Шведској, а нарочито у односу на онај у Италији. Италија је синоним за бирократију у ЕУ, имам доста извора тамо.
Имате ли неки коментар на мој проблем? Оспоравате ли мој случај? Неупоредиво је већи мој проблем, који сам навео, од вашег. Како се то, према томе, ”позитивно” разликује од српског проблема?
Понављам вам, можете ли да замислите ситуацију у којој вам лична карта стиже на кућну адресу, а не можете да је преузмете јер немате личну карту? Ради се о Шведској. Затим вам треба двадесетак дана да је преузмете. Да ли је то држава или ”антидржава”?
И даље стојим иза изјаве да сте несмотрено упоредили западни систем са српским. Нека ме демантују читаоци, али тврдим да огромна већина емиграната има проблем са администрацијом.
Уколико ви немате, или уколико немају Срби у Британији, то је један велики изузетак.
Верујем да нас можете обавестити какоо функционишу системи различити од српског. Ја ћу вам дати пример Шведске и Италије, а ви наставите даље. Понављам, верујем да је британски савршен (верујем јер намам искуство) а остали учесници и емигранти нека потврде вашу тезу.
У њу не верујем. Али изволите, заједно са свима осталима, а не са Србима који рмбаче за 200 евра.
Хвала.
Za Andreja – Odavno sam želeo da napišem tekst o birokratskim procedurama u Britaniji, upravo da bi ljude koji to ne znaju obavestio kako funkcionišu sistemi drugačiji od srpskog. Slučaj lične karte je samo pomogao da tema dođe brže na dnevni red. Žao mi je što je moj pokušaj ponegde pogrešno shvaćen. Hvala na komentaru.
Procitao sam i ostale komentare, pa vidim da ljudi nabrajaju nelogicnosti…. Sto da i ja ne napisem koju? 🙂
Preduzetnik sam. Da bih ‘overio’ zdravstvenu knjizicu procedura je sledeca:
1. U poreskoj upravi podnosim zahtev da mi daju potvrdu da sam platio sve poreze i doprinose.
2. Cekam 15 radnih dana.
3. Idem u poresku upravu po potvrdu
4. Odlazim u fond PIO i cekam da im predam tu potvrdu i zahtev
5. Dobijam overu koja vazi 6 meseci…
Cirka, gubim 2 radna dana minimum svakih 6 meseci. Pri tome, Dom zdravlja Novi Sad je racunarski uvezan sa fondom i moj lekar odmah vidi ako nisam platio doprinos za taj mesec. Posledica – nikada nemam overenu knjizicu jer nemam vremena, sekretarice, posilne…
Ludilo je jos vece sto se overene knjizice ne traze od: dece, nezaposlenih i penzionisanih lica – za njih je lecenje besplatno. Traze se samo od zaposlenih – odnosno jedino od onih koji zaista i placaju taj sistem. I pri tome im se zivot jos zakomplikuje… Ako slucajno nemate overenu knjizicu, ne mozete da se lecite. A da je overite morate da platite sve dazbine unazad. Znaci, lecenje cete platiti kad, tad, ali u nekom periodu nemate pravo na uslugu koju cete, jel’te, ipak na kraju platiti….
Sto se same nase drzave i elektronske uprave tice, pomenucu primer moje komunikacije za nasom ambasadom u Meksiku. email ambasade je
embejadaserbia@yahoo.mx. Pametnom dosta da zakljuci gde smo….
Za Cayo – Za četvrt veka života u Londonu nisam uspeo, a želeo sam duševnog mira radi, da nađem jedan slučaj administrativnog šikaniranja. Pomoglo bi mi da kažem, eto, imate to i u Britaniji. Možete li zamisliti da sam dobio britansko državljanstvo a da se nikada nisam fizički pojavio ni pred jednim državnim organom, izuzev kada sam kod notara pročitao zakletvu kraljici. Nikada u životu nisam imao potrebu da odem do opštine na kojoj živim, nikada nisam bi na šalteru PTT-a, na šalteru za struju, ili gas, na šalteru za PIO itd.. Uzgred, u Britaniji ne postoji ni zdravstvena knjižica jer su svi građani osigurani. I pre vremena Interneta, svi ti poslovi su se obavljali telefonom ili poštom, dakle nije reč samo o tehnologiji. Znam da je Britanija u tom segmentu sjajna i ne očekujem da Srbija ide tim putem, jer to je nemoguće za države kontinentalne tradicije.
Izuzetno sam disciplinovan građanin, ne idem nikada preko reda, ne tražim prečice i poštujem procedure, uvek i svuda. Zgražava me nelogičnost procedure koja se sprovodi decenijama, a da racionalni um to ne može da razume. Uzgred, službenica u MUP-u je na ekranu imala sve podatke o meni, pa i taj da mi je pasoš predat u Londonu. Ipak, postojala je sumnja da li sam živ i da li sam državljanin Srbije.
Konačno, voleo bih da čitaoci razumeju, da je problem moje lične karte metafora, a ne moja kuknjava. Priča sa ličnom kartom je za mene završena.
Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Odgovor za pristajanje je krajnje jednostavan. Velika vecina ljudi ni ne zna da sve moze mnogo bolje…
Ja se uvek pitam zasta ce mi licna karta ako imam vozacku dozvolu, na primer. U USA vam je vozacka photo ID, a ako je nemate tek onda vadite neki drugi dokument. Pasos se isto vadi tako sto u posti popunite formular i postom pasos i dobijete.
Ako ce vam biti lakse, pomenucu vam primer jednog dede iz Nisa – bio na vestima pre par godina. Njemu su u niskom penzijskom zavodu na salteru trazili da ode na drugi salter i da izvadi potvrdu da je ziv da bi mogao dalje da prima penziju :-)…
Р.Ѕ.
Правилан линк на важну а игнорисану вест гласи:
Г. Млинаревићу,
Немојте тако. Г. Катић је некоме вероватно поверовао да српски административци више не захтевају ”изводе” за добијање личних докумената. Мени су лично захтевали те глупости у случају тужби у којима сам захтевао ПОНИШТЕЊЕ истих због фалсификовања. Значи, тужбени захтев је – поништење документа – а Суд захтева тај исти документ ради идентификације. Невероватно.
Овде је суштина у томе да се српска бирократија не разликује од западне. Ништа мање, ништа више.
@Cayo
Најзад се јавио и неко, ко нешто зна о администрацији. Једва чекам, шта ће сада аутор, да нам „исприча“! Или ће да настави, да кука поводом сопственог случаја?
@Nebojša Katić
Упутили сте ме на Ваш интервју? Чему? Где и ко је дефинисао АНТИДРЖАВУ, као филозофски, правни или неки други појам? А не видим ни Вашу дефиницију?
Не бих да ”браним неодбрањиво”, али се не слажем са овим пренаглашавањем неефикасности српске бирократије у односу на западну.
Овај блог је живи доказ колико су људи склони да проблематизују процедуру и форму у односу на суштину. Примера ради, нико не реагује на вест о судком поступку за укидање камата на тзв. кредит ”у швајцарцима”:
https://nkatic.wordpress.com/2007/03/13/svajcarci-za-stanove/#comment- 10251
То је такође доказ о томе да је људе могуће анимирати прилично приземним стварима. Када бисте писање на блогу свели на овакве теме, вероватно бисте драстично повећали број посетилаца. Цинично јесте, али вероватно је и тачно.
Да не буде да ниподаштавам малтретирање грађана бесмисленом процедуром, сложићу се с Нелетом да ово заиста личи на замајавање народа у стилу ”хлеба и игара” – трошење енергије на безначајне ствари. Једино у чему се не слажем са Катићем је тврдња да се овде Србија нарочито разликује од Запада. У прилог томе наводим своја два искуства.
1. Пре пар година сам покушао да пријавим боравиште у Београду, међутим, власник стана није био присутан, те господа из полиције нису хтели ни да чују. Пресавио сам табак, и оставио им пред очима обавештење о томе где боравим. Нису били лењи, лично ми је начелник станице послао писмо, у којем је тврдио да не боравим на тој адреси (на коју ми је писмо послао) и да ће поднети прекршајну пријаву, ако се ”исправно” не пријавим. Одговорио сам му да сам уредно примио писмо, и да са великим занимањем очекујем његов следећи потез. Пресабрао се, умио хладном водом, и није даље реаговао. Видите, и даље је могуће трошити енергију на глупости, и добити позитиван резултат, као и за време Југославије. Једина је разлика што нема ни пара ни индустрије. И, шта је ту круцијално?
2. И на Западу сам имао комичну ситуацију – пасош и лична карта су ми стигли поштом на кућну адресу (систем сличан британском), а за преузимање су ми тражили – личну карту. Да завире у коверат – нису хтели, ни мочугом их нисам могао на то натерати. Није помагало никакво довијање. Требало је да извадим и нову возачку дозволу (додатних двадесетак дана) и да је употребим као идентификациони документ, да бих отворио коверат са ЛК. За разлику од српске администрације, ту се нико није умивао хладном водом. Шта да нисам имао истеклу возачку дозволу, тј. да сам затражио њено продужење истовремено са другим документима? Немам појма, само знам да администрацији не вреди објашњавати да нисте међед, да не довршавам виц. Једина је разлика што – има и пара и индустрије.
Бићу слободан да приметим да се у мом случају (на Западу) ради о неупоредиво већем малтретирању него оном кроз које је прошао Катић, нарочито стога што су ми ти документи били одмах неопходни. И то је на Западу. Према томе, ради се о административној глупости која је свуда присутна, а држава у којој живим се тешко може квалификовати као антидржава.
Овде се не ради о компликованој процедури, не, видимо да је на Западу и бесмисленија. Овде се ради о њеном НЕПОЗНАВАЊУ од стране српског полицијског административног апарата. Дали су вам ЛОШУ ИНФОРМАЦИЈУ, видите напомену на Млинаревићевом линку. Господине Катићу, нисте ви измислили да је потребно било шта осим пасоша у идентификационе сврхе, то су измислила господа из полиције, али вам нису рекли. Најјачи утисак који сам из овог текста и из свог искуства стекао је чињеница да вас је полицијска администрација погрешно обавестила о процедури. Пропустили су, вероватно, да вам кажу и да, ако живите у иностранству, лична карта вам важи само две године. Пропустили су, претпостављам, да вам кажу и то да је биометријска лична карта много компликованија за употребу. Наиме, на њој не стоји ваша адреса пребивалишта, па ради увида у исту треба да идете до канцеларија са одговарајућом опремом, која чита биометријске податке. Саветујем свима да је заобиђу, и да користе небиометријску, сем уколико не мењају пребивалиште свако мало.
Мене су на Западу пропустили да обавесте да је личну карту која се шаље поштом немогуће преузети без – личне карте.
Не разумем то згражавање над процедуром у српској администрацији. Нарочиту ми неверицу изазивају они који живе на Западу – не могу да поверујем да нису имали бар једно озбиљно негативно искуство са њиховом бирократијом, сви које лично познајем јесу. Можда је британска бирократија изузетак? Не знам.
Да ли то значи да ћемо развојем ”услужног сервиса грађана” (данашњи српски неологизам за брзу бирократију) заслужити епитет ”државе”? Тешко. За то су потребни ефикасна привреда и финансије.
Много су значајнији узроци ситуације у којој српски грађани диринче за дневницу од неколико фунти, а тешко да је прилагање уверања о држављансту један од њих. Један од њих су свакако астрономске камате. Ви сте се лично згражавали над багателном ценом шишања у једном салону у београдском Булевару. Пошто сам лично препоручивао пријатељима да тамо, у тај салон, иду, знам о чему причате.
Већина оних што се глано буне на уобичајене бирократске заврзлама ради за смешну плату и ЋУТЕ КО ЗАЛИВЕНИ на ту чињеницу. Овде имате потписаног коментатора који се иначе хвали (еј, хвали!) да за сат времена озбиљног занатског рада приватно заради цирка 1,5 фунту, а овде кука против бирократије. Можда није згорег поменути да јавно подржава ”мере штедње” и реформе Закона о раду. Сумњам да је структура осталих који се жале а живе у Србији слична.
Извињавам се на екскурсу, али мислим да је конструктиван. За ову бујицу жалопојки на бирократију, мислим да је катастрофална.
Gospodine Katiću
Hvala Vam na ličnom obraćanju jer to od vas nisam tražio.
Lepo ste sublimirali pojam države i njen antipod.
To što je na meti državna uprava je najlakše odslikati (razume se tu ima divnih i razumnih ljudi), ali to je jasno uočljiv vrh ledenog brega.
Ono što je najopasnije da mi nemamo alternativnih ideja koje bi demontirale ovu paklenu mašinu. Kriza nacije se kroz istoriju ogleda u liderima kad narod ima lidera onda je jasno da taj narod nema većinski jasan stav svog istorijskog kretanja nego to prepušta jednoj ličnosti skromnih i nadasve ograničenih kapaciteta ma ko on bio.
Odmah da se razumemo, ni SPC ni Akademija Nauka ne mogu predvideti buduće događaje, niti ko razuman to traži od institucija nacionalne važnosti, ali molim Vas, sugurno da ogroman broj građana očekuje da te dve čelne ustanove imaju zadatak i istorijsku obavezu da projektuju put kojim bi najbezbednije izbegli sunovrat u bezdan.
Još jednom hvala na ličnom obraćanju
Za Ivana N., Bojana i Slobodana – Kada govorimo o antidržavi, da bih izbegao da antidržavu svedemo samo na državu loše administracije, citiraću ovde deo teksta u kome sam prvi put upotrebio pojam antidržava (https://nkatic.wordpress.com/2013/12/29/o-srbiji-melanholicno/)
—————————————————————————————————————————
Da li je Srbija izgubila, ili gubi, sve pretpostavke autonomije, tj. „strukturalne kapacitete za autonomijom“? Kakva tvorevina, tip društva na tim premisama nastaje? Kako bi vi definisali karakter srpske države?
Srbija je danas kolonija i to se teško da sakriti. Gotovo da su svi najvažniji atributi kolonije tu. Svi ključni ekonomski resursi se daju ili prodaju strancima, i to se proglašava vrhuncem mudrosti i fantastičnom ekonomskom strategijom. Ne morate biti marksista pa zaključiti da ako ne upravljate ekonomijom, tada se i osnovna podloga vaše državnosti gubi.
Sada imamo i novi fenomen, a to je da se strancima poveravaju državni poslovi i da se stranci pozivaju da kreiraju domaću ekonomsku politiku i time, manje ili više direktno, upravljaju državom. Fascinira ovako dobrovoljno prepuštanje suvereniteta. Srbija je u tom smislu avangardna.
Politiku Srbije usmeravaju i određuju stranci, otvoreno, bez skrivanja. Oni ispostavljaju političke zahteve, a odskora, oni insistiraju i na mentalnom reinženjeringu nacije. Poziv domaćih političara da se Srbi menjaju, samo je eho zahteva koji dolaze sa strane.
Pri tome, nije sporno da se nacija mora stalno preispitivati, i „popravljati“ ako želi da opstane. Ova vrsta adaptacije nam u prošlosti nije išla od ruke. Sporno je što tražena prepravka nije u interesu Srbije i njenih građana, već u interesu prihvatanja stereotipa koji se nameću o Srbima. Dakle, priznajte da ste ružni, prljavi i zli, kako bi retrospektivno opravdali sve ono što smo vam radili, ne poslednjih dvadeset, već poslednjih sto godina. Srbija tako mora prihvatiti ulogu žrtvenog jarca evropske politike. Ovo ne znači da je Srbija uvek bila nedužna žrtva, kako sebe često voli da vidi, ali Srbija svakako nije najveće evropsko zlo kako se danas sugeriše.
Kako je srpska država u praktično kolonijalnom položaju, logično je da u njoj niče i cveta kompradorska elita. Ona obuhvata sve pore društva i tom korozivnom procesu kao da nema kraja.
Prostor za pobunu je veoma mali. Svako ko ne pristaje na ovakvo stanje skloniji je da napusti Srbiju, nego da se žrtvuje u borbi neizvesnog ishoda i sa malo saveznika. Tu se takođe vidi i veliki skriveni efekat globalizacije – ona je neka vrsta sigurnosnog ventila – pacifikuje društvo i pruža šansu da se lični život popravi bez socijalne pobune, iseljavanjem. Time se i može objasniti proces propadanja istočne Evrope koji prolazi gotovo bez pobune.
Do danas su se sve stranke već okušale na vlasti, a srpska politika se nije bitno menjala, bez obzira da li ju je vodila leva ili desna, nacionalna ili mondijalna opcija. Efekti su pogubni i Srbija je van sumnje neuspela država, a u iskrenijem iskazu, možda i antidržava.
———————————————————————————————————————————————–
Hvala na komentarima.
Polemika u osvrtu na državu i antidržavu postaje izuzetno korisna za pratioce Nebojšinog bloga.
Jasano se uviđa stanje nacije.
Jasno se izdiferencirala podela.
Na manjinsku klasu državnih službenika i većinsku klasu mahom obespravljenih građana koji uviđaju svu pogubnost državne uprave ali nema te energije koja može da promeni ovo deprimirajuće stanje, bez obzira na veliku akumulaciji iste. To sve reguliše sigurnosni ventil zvani demokratija.
Klasa ljudi koji rade u državnoj upravi je ogroman zarđao mehanizam koji se pokreće na jedvite jade a svaki službeničić od portira do brigadira ima svoju ulogu od transmisionog zupčaničića do ogromnog zamajca koji doliva nekontrolisanu energiju koju ponovo crpi iz glasačkog prava iste te mašinerije od oko 1250000 ustrojstveno programiranih glasača stimulisanih državnom službom.
I tako Mebijusova pokretna traka trli lice i naličje Srbije do totalne izlizanosti samog pojma država i tranformišući je u svoju suprotnost, nazvanu antidržava.
A onda?
To je već neka nova priča.
@busolazasrbiju
hahaha vaš slučaj definitivno nadmašuje sve navedene… Iskreno mogu da vam zamislim misli u glavi tokom razgovora sa službenicom konzulata. Nema sumnje da biste ušli u sve crne hronike dnevne štampe 🙂
Ja sam sebe u policijskoj stanici uspeo da zadržim na poluglasnom komentaru „Kakvi ste vi mamlazi“. Kao što rekoste, na ljudsku glupost je teško ostati miran.
Gos.Katicu prijatelj koji trnutno zivi u srbiji,zamolio me da ga fotografisem za novui pasosa drzave novi zeland,naravno slikao sam ga digitalnim DSLR CANON aparatom,on je sliku ubaco u formular vlade drzave NZ,u petak je poslao u u sredu je pasos stigao DHLom,ja sam juce uplatio na dve uplatnice taksu,da produzim cipovanu LK sluzbenica mi rece da dodjem za 15 DANA.
Prvo, da se izvinim za malu gužvu koju sam napravio na štandu.
Drugo, da ispričam moj slučaj sa antidržavom. Pretprošle godine kada sam išao na odmor za Grčku, doživeo sam klasičan prepada i krađu na putu. Prvo su mi izbušili gumu na granici, pa su me pratili dok nisam stao da menjam gumu, onda su mi ukrali torbicu (pasoši, lična karta, kartice, međunarodne dozvole, rezervni ključ za centralnu bravu, putna osiguranja, mobilni telefon… novac držim po džepovima, te nije bilo novčanika), tj. ono što im je bilo najlakše dok sam bio zaokupljen menjanjem gume i borbom sa komarcima u rano veče. Naravno, gubljenje vremena sa policijom i sve drugo normalno kada kola krenu nizbrdo.
Ujutro me supruga obaveštava da je zvala konzulat u Solunu i da su joj oni rekli da pored izveštaja policije (koji tek treba da se napravi), za privremenu putnu ispravu trebaju slike i original državljanstva ne stariji od 6 meseci. Kažem, nisi dobro razumela, jesu glupi ali baš toliko sigurno nisu. Zovem ja, službenica ponovi isu stvar, da sam joj bio blizu sada bih verovatno bio na robiji. Ništa ne može da me izbaci iz ravnoteže kao glupost. Posle par minuta zove me konzul lično, kaže da se izvinjava, da su oni pisali ministarstvu, ali da su takvi propisi. Kažem joj da zove grčku policiju ili našu policiju i da oni imaju sve podatke o biometrijskom pasošu, tj. da sam rođen u Trgovištu što je 400 km od Beograda i da nema ko da mi izvadi državljanstvo… ali propisi su propisi. Naravno i ta propusnica koju ti daju košta oko 100 evra (za 2 komada), plus neki troškovi od 300 km do Soluna i natrag. Ok, kažem pribaviću ja te papire, nego jel možete vi od policije da uzmete izveštaj, teško da ću ja naći stanicu u predgrađu Soluna. Žao mi je kaže službenik nisu u mogućnosti.
Pitali me prijatelji da li mi je taj slućaj upropastio odmor. Kažem nije, loše stvari se dešavaju, srećom nisam finansijski ugrožen pa šteta od 1000 evra nije problem. Jedino što me je nerviralo je nemanje odgovora na pitanje koje je svrha našeg konzulata. Da mi nakalemi troškove, uzme novac, izmaltretira besmislenim zahtevima za nepotrebnom dokumentacijom. Umesto, da su me pitali da li vam treba novac za povratak, zvali policiju i pribavili izveštaj, besplatno mi dali putnu ispravu bez bilo kakvih dokumenata jer mogu da kontaktiraju MUP u Beogradu, a ovi da im proslede sva dokumenta, pa i slike. Naravno da sam konzul to bi tako bilo, pa taman da je propise pisao Bog, a ne polupismeni službenik u nekom ministarstvu. I siguran sam da me niko ne bi prozivao za kršenje propisa.
Ne želim da ispadam da branim g. Katića, cenim da ume da se sam brani, ako ima potrebu. Stoji da je malo problematično upoređivati administracije zemalja koje su pljačkale i zemalja koje su bile pljačkane, ali vidimo da i tu nema pravila. Svodi se uvek na problematiku kulture, psiho-sociologije jednog naroda….
Ja samo mogu da razumem da je ovaj prostor, blog, koji je pre svega njegov iskoristio da se malo olakša. Pisanje definitvno pomaže da se negativno izbaci iz sebe, lično ustanovio. E sad, nešto je sasvim drugo što je u eri digitalnog ovaj njegov tekst postao dostupan drugima da se slažu i ne slažu. Kakve sve gluposti plivaju digitalnim okeanom, ovaj tekst je pre svega edukativnog i diskusionog karaktera koji bi u nekoj normalnoj državi poslužio kao dobra osnova za unapređenje administracije. Realno pre 10 godina ovo diskutovanje se ne bi ni desilo već bi g. Katić ovo ili piskarao na nekom papiru ili bi ostalo u krugu prijatelja kojim je svoje iskustvo sigurno prepričao.
Antidržava je možda krupna reč, ali nije loše nekada upotrebiti krupne reči da bi pozvao ljude na diskusiju. Meni lično je uvek bolje diskutovati nego ćutati. Mi Srbi smo poslovično inače i skloni tom ćutanju, odnosno gunđanja u bradu, pa smo zato i dogurali do toga da skoro svoju državu i možemo nazvati antidržavom. Moram priznati da ovo, antidržava, dok vi niste počeli da insistirate nisam ni detektovao posebno, ali sad mi sve više deluje smisleno kad se uzmu u obzir kako lični problemi koje imamo sa državom tako i državni problemi koje kao država imamo, odnosno način na koji izabrani predstavnici države tumače, rešavaju.
Vi insistirate na nečemu da je propisano, a ja sam skapirao da se ovde upravo i diskutuje o besmislenosti određenog propisa, bolje rečeno izmišljanju tople vode. Pominjali ste tumačenje propisa. Propis koji treba da se tumači nije propis već glupost. Propisi moraju da budu takvi da ih i idiot može razumeti, nema šta da ih tumači pravnik. Čim vam treba pravnik to je siva zona, to je slučaj gde za jedne važi jedno, a za druge drugo. Na poslu učestvuje često u raznim procesima akreditacije i idiotizme redovno gledam. Tu sam stekao jednu neobičnu potrebu da pred šefovima kad upadnu u probleme tumačenja propisa kažem kako „nema gluposti dok je školovan čovek ne propiše“. Neverovatno je kako se na tu moju opasku uvek štrecnu najviše pravnici, pri čemu obično upravo oni imaju problem da nam istumače propise. Da ne ulazimo da im je uvek najbolji savet: što bude deblja knjiga to će manje da gledaju šta piše. Znači neverovatan besmisao gomile propisa koji su tu da se ispuni forma, neko uzme novac prvo za osmišljavanje propisa, pa za nadzor, pa za proveru, pa za ko zna šta.
Zato se i lako može upotrebiti termin antidržava, pogotovu kad vam zemlja propada, a vi gledate i ono malo nesretnika koji su ostali da žive u njoj i snalaze se da maltretirate glupostima.
Gospodin Dž, baš imaš problem s logikom.
Ako ja nisam nacionalista, to znači da je meni drago što je narod stoka?
Ne, meni je žao. Ignorancija, ludiranje i glupiranje. I zloba. Zbog takvih stvari je jedan Pašić i bio uspešni mafijaš.
Ja nisam patriota i zato mi se sviđaju oholost i bahatost?
Ajd’ cimni malo legalne gudre, pa u gusle.
Bojan
Далеко било, да браним администрацију. Надао сам се, да сам јасно написао, шта ми је засметало у тексту и коментарима господина Катића. Свако од нас има неки случај. Неко мање, неко више. И сваки је специфичан, а аутор је сопствени, како каже „апсурдан“ случај претворио у питање ДРЖАВЕ и АНТИДРЖАВЕ. Као што сте, надам се, приметили, појам АНТИДРЖАВЕ није објаснио. Желео сам да скренем пажњу, да је тешко, са ове стране шалтера, оцењивати сврсисходност прописа и понашања чиновника, који су ипак људска бића и нису сви исто способни, а ми очекујемо, да они све знају и да су у сваком моменту потпуно посвећени решавању нашег тренутног проблема. Ту ме је и Катић изненадио, да поред онолико ауторских текстова, седне и пише о сопственом, потпуно безначајном проблему, који је мога да му само мало времена одузме.
nisam hteo da budem zlonameran,a ni neozbiljan,mozda je tako ispalo,zaboravio sam da ste pisali o tome.Postoje slucajevi u svetu i u okruzenju,kada su nezavisni kandidati ostvarivali solidne rezultate.Uvek zaboravim,mislim da nisam u tome usamljen da je ovaj blog Vama samo hobi,a nama,meni (bio) pristojno utociste,beg od surove realnosti zivota,sto bi se reklo.Pozdrav
Gospodine Katiću,
reći ću Vam samo da mi je promena prebivališta i zamena lične karte zbog greške šalterskih radnika oduzela 4 radnih dana. Pokidane nerve neću računati.
Zamislite kakva je tek situacija u privredi.
Evo male situacije sa terena koja se dogodila mom prijatelju.
Čovek je vlasnik male, ali uspešne zanatske radnje, mali porodični biznis sa dobrim proizvodima i već poznatim brendom u toj oblasti proizvodnje.
Čovek ulaže sva svoja novčana sredstva i uzima kredit koji je za njegove uslove skoro pa visoko rizičan, kako bi kupio savremenije mašine i izgradio nove proizvodne hale.
Posle gomile nameta i ko zna koliko taksi, započinje izgradnju u INDUSTRIJSKOJ ZONI, da bi mu iz elektro privrede poručili da postojeća električna infrastruktura neće moći da zadovolji njegove potrebe i da je potrebno da uplati ne baš zanemarljivu sumu za izgradnju trafo stanice.
Bio je prinuđen da uplati. Godinu dana posle su inostranog investitora priključili besplatno na tu trafo-stanicu. Stranom investitoru opština plaća doprinose, dok on samo isplaćuje plate radnicima. Domaći investitor je nedavno bio pinuđen da otpusti oko 20% radnika u proizvodnji.
To vam je dragi moji prava slika Srbije, nažalost.
Nebojša Katić
„зашто је потребно да доказујем да сам рођен иако то потврђују сва документа која ми је управо МУП издао?“ Одговор је прост: Зато што је тако прописано! И опет се враћамо на Ваше пријатеље и мене, који нисмо имали проблем о коме причате. Како Ви и ја да причамо о администрацији, када Ви не знате шта пише у Вашој возачкој дозволи? Немојте ми рећи, да нисте полагали писмени део возачког испита у ондашњој СФРЈ. Да ли сте желели да нас упознате, да сви будући таксисти у Британији морају да познају Лондон? Да ли сам добро разумео, да се у Британије НЕ ПЛАЋА порез на имовину? Покретну и непокретну? Заиста ме чуди, да доказујете, да проблеми немају везе са новцем. Није ваљда, да ми располажемо истом техником као Енглези? Употребили сте и реч АПСУРДНО. Мени је такође много штошта апсурдно. Рецимо, што не могу, да путујем у Енглеску и Америку. Или што су неке државе изместиле издавање виза у околне земље. И ту је одговор прост: ЗАТО ШТО ЈЕ ТАКО ПРОПИСАНО! Захваљујем на пажњи, коју сте указали мојим коментарима, као и на информацијама, које сте ми пружили.
Moje skorasnje iskustvo i dobro poredjenje sa komsijama. Kada mi se dete rodilo 2014 cekao sam dve nedelje na krstenicu, koja je na kraju bila sa pogresnim podacima. Pogresili ime oca odnosno moje ime. Nakon stampanja u opstini i pitanja da li mozete da promenite dobio sam odgovor da je neophodno ici u opstinu u kojoj se nalazi porodiliste. Kada sam dosao tamo osoba koja je otkucala izvod me uputila u sobu sa ispravke. Suludo. Na kraju 2014 iskrsne put u zemlju iz koje sam izbegao 1995 I u kojoj je to bio treci boravak za 20 godina( dva puta na po 2-3 dana) ponesem ispravljenu krstenicu cisto da pitam sta mi treba i da li postoji mogucnosti da upisem dete u knjigu drzavaljna. Svi papiri su bili gotovi za nekoliko minuta i pitali su me da li imam sliku deteta pa ako zelim da se uradi i licna karta. Niti je bila prisutna nevencana supruga niti je bilo ko trazio saglasnost. Minut posla i postovanja
Закони који се тичу физичких лица треба да буду јасни, да их и обични, функционално писмени грађани могу разумети.
Због неуједначене судске праксе (и оптерећености судија), од 2012. се размишља о формирању једног апелациони суда са седиштем у Београду.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1192148/Jedan+ili+%C4%8Detiri+apelaciona+suda%3F.html (2012)
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=207972 (2015)
*
Сетио сам се следеће три изјаве (из 2012. године) Миодрага Зеца и Милана Кнежевића, које се тичу администрације. Нимало нису изгубиле на актуелности. Професор Зец помиње управо вађење личне карте као подвиг.
http://www.izjave.net/quote/12224
http://www.izjave.net/quote/12381
http://www.izjave.net/quote/12383
(„Старијим“ посетиоцима блога је познато да се залажем не толико за смањење јавног сектора, колико за његово реструктурирање и репрофилисање).
Slobodane, branite neodbranjivo. Naša administracija je bez ikakve sumnje dobar primer idiotizacije ljudskog društva. Nebojšin slučaj je malo komplikovaniji (malo je nejasno zašto vadi l.k. kada mu i pasoš služi kao lična isprava odnosno da li uopšte može da poseduje lk ako nema stalno prebivalište, možda grešim, nisam proučavao zakone).
Naša administracija podrazumevano vas tretira kao prevaranta, podrazumevano vam potura dokumenta u kojima potpisujete da pod krivičnom i materijalnom odgovornošću odgovarate za nešto, a onda vas opet tera da vadite nova dokumenta da dokazujete nešto što ste potpisali da ćete odgovarati krivično ako varate. Znači skoro pa perpetum mobile. Pri tom, svaki kriminalac dokumenta vadi brže nego bilo koji englez u opisanom sistemu njihove administracije.
Ja sam Nebojšin tekst shvatio više kao izbacivanje besa zbog srpskog administrativnog ping-ponga. To obično podrazumeva da koristite malo oštrije reči.
Ja sam u svojem ratovanju sa mupovim službenicima upotrebio reč Mamlazi (ne znam šta je drugo osoba koja vas zaj… pa kaže da ne vidi u kojoj banci sam elektronski platio, a na odštampanoj uplatnici stoji pečat iste banke koja je u prostorijama mupa) na koju je skočilo celo odeljenje sa pitanjem Šta ste rekli? Ja mogu da trpim mnogo šta, ali sam na elementarnu glupost vrlo kratkog fitilja. Naprosto naša administracija ima predefinisano ponašanje FTJP (fali ti jedan papir), podrazumevano sumnjaju u vas, podrazumevano im je ostavljena mogućnost da su oni gospodari sudbine vašeg zahteva…
Što se tiče komentara o Nebojšinom aplaudiranju ne znam gde ste to iskopali… Teško da na temu kritikovanja administracije nećete naići na opšte odobravanje sagovornika. Pored jedne postojeće biometrijske isprave svako traženje dodatnih papira je suludo. Kakva provera državljanstva papirima? Jel imaju ikakvu svrhu čip na ispravi, računar i baze podataka u našoj administraciji?
Šta reći o tome da morate da nosite papire o atestu plina iako je u saobraćajnu dozvolu upisano da vaše vozilo koristi plin? Pa jel u tu dozvolu sa čipom nije mogao da bude upisan podatak o datumu isticanja atesta?
Naprosto kao što rekoh… Toliko je perfidnih gluposti u administraciji da naprosto ne možete da branite ni one sitnice kada se malo poprave, jednostavno toliko je daleko od normalnog.
Za inzaghi – Nikada nisam razmišljao o političkom angažovanju i mislim da sam to već pojašnjavao. Upravo zato što imam već pomenuto dvojno državljanstvo, to me diskvalifikuje (po mom sudu) za bilo kakvo bavljenje politikom u Srbiji. Sada bih mogao da nabrajam i druge razloge, ali ovaj prvi je više nego dovoljan. Što se moje popularnosti tiče, mislim da je precenjujete. Hvala na komentaru.
За Слободана Млинаревића – Што се мог блога тиче, он је отворен за критике и није цензурисан. Наравно да више волим да ме хвале него да ме куде, али ми не смета куђење. Проблем са Вашом критиком је, чини ми се, што браните неодбрањиво. Прво, нисте ми одговорили зашто је потребно да доказујем да сам рођен иако то потврђују сва документа која ми је управо МУП издао? Друго, што се промене држављанства тиче, она не може проћи мимо МУП-а, МУП то мора имати у бази података, будући да МУП одлучује о испису из држављанства.
Ни ја не бих имао проблем са продужењем личне карте ако бих пристао на захтеве које сматрам апсурдним, којима не видим смисао и ако не бих имао луксуз алтернативе. Дакле, ја немам проблем са папирима, већ имам проблем са апсурдом процедуре.
Када је о Британији реч, јасно сам у тексту описао како систем функционише и какве су процедуре, па је бесмислено да Вам то понављам. Вама то може изгледати чудно, и мени је изгледало чудно, али тако је.
Сво о чему пишем нема никакве везе са новцем. Потребно је да неко мућне главом и да покаже да поштује грађане. Можда је најкраћи пут да кроз топлог зеца српске администрације прођу министри лично, а не преко посредника.
Дозвола у Британији је ограниченог трајања, али је немам при себи да бих виде до када важи. Нисам ишао на преглед за добијање дозволе, вероватно јер сам био млађи. Вероватно ћу морати да идем на преглед када уђем у позније године, али нисам имао потребу да се тиме бавим. Нисам полагао ни теорију јер се у моје време није полагала теорија. (Не знам како је сада).
Порез на имовину не постоји и то је специфичност Британије. Добијање лиценце за чувени црни такси је врло захтевно и теже него било где на свету, будући да возачи морају проћи веома дугу обуку везану за познавање града без читања мапе, а говоримо о огромном граду. Мислим да процес обуке траје готово 3 године. Наравно, ово нису питања од општег интереса, али не мари. Питали сте, па сам одговорио. Хвала на коментару.
Za Nikolu – Za sada nemam nikakvih planova u vezi sa gostovanjem u medijima. Hvala na komentaru.
ne treba obican covek da tumaci ,treba strucni da protumace i da zakljucak bude jasan i nezainteresovanima za tu oblast(u vezi neiscrpne teme o birokratiji)
g. Katicu,da li ste nekad razmisljali,obzirom da su stranke i politika,posebno u Srbiji u rasulu,da kao nezavisni kandidat ucestvujete na izborima(kada ih bude)?Mislim da bi mogli racunati i na leve i na desne glasove.Bilo bi to jako interesantno,pa i ako ne bi uspelo,bar volontera za kampanju ne bi nedostajalo.Treba kapitalizovati Vasu trenutnu poularnost i eventualno stvoriti neophodan,sto bi rekli analiticari,koalicioni kapacitet.Salu na stranu,ipak Vi razmislite o toj ideji.Veliki pozdrav
Инжењер Дејан
Мислим да сте дошли до суштине: ТУМАЧЕЊЕ. Тумачење прописа није ни мало једноставан посао и дешава се, да службеници, као и обични грађани покушавају да се у то мешају. И настају многи неспоразуми. Не могу да верујем, да се Енглези на сајтовима баве тумачењем прописа и оспоравањем, практичности истих. За разлику од нас, који тумачимо и Устав и све остале прописе у складу са „логиком“. Беше професор на Правном, покојни је, који је инсистирао на правилу, да у областима, које човек НЕ ПОЗНАЈЕ нема ни логике.
За господина Млинаревића – Да се мало умешам непозван. Антидржава је више метафора. У интервјуу из септембра 2013. године, г. Катић је потцртао: “ (…) Србија је ван сумње неуспела држава, а у искренијем исказу, можда и антидржава.“
***
Да коригујем свој претходни коментар, извод из матичне књиге рођених (са холограмом) је трајан, док уверење о држављанству не сме да буде старије од шест месеци.
*
Са становишта онога што пише у допуњеном закону, г. Катић је у праву. Са становишта праксе, Полицијске управе се држе онога што пише на сајту МУП-а:
http://www.mup.gov.rs/cms_cir/dokumenta.nsf/licna-karta.h
Члан 14 Закона о личној карти из 2006. је промењен 2011. године и гласи:
„Службено лице ће, приликом пријема захтева и утврђивања идентитета подносиоца, наложити подносиоцу захтева да му стави на увид одговарајућу јавну исправу издату на основу прописаних службених евиденција, ако надлежни орган не може да, по службеној дужности –
приступањем подацима у централном систему за електронску обраду и складиштење података, односно увидом у евиденције о држављанству, матичну књигу рођених, матичну књигу венчаних, матичну књигу умрлих и друге евиденције које, у складу са законом, он или друго министарство води утврди чињенице о испуњености услова за издавање личне карте.“
Click to access Zakon%20o%20licnoj%20karti-lat.pdf
Click to access Zakon%20o%20licnoj%20karti-1.pdf
П.С.
Што више ишчитавам овај члан Закона, све ми се већма чини да пружа могућност за вишезначно тумачење.
Линк који сте навели има и НАПОМЕНУ: – Izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu Republike Srbije podnosilac zahteva za izdavanje biometrijske lične karte stavlja na uvid samo prilikom prvog izdavanja biometrijske lične karte, a svaki naredni put samo u slučaju da je došlo do promene nekog od ličnih podataka evidentiranih u navedenim dokumentima podnosioca zahteva.
Што се тиче држављанства, уверење се добија одмах, а има смисла, да се тражи, јер је ваљда могућа и промена држављанства? Није ваљда, да грађанин Енглеске НЕ ТРЕБА никада да подноси писмене доказе и да нема нигде никаква архива? Баш сте претерали са том чашом, која се прелила. За мене је новост, да и за Вас важи опште правило свих који имају свој сајт, да им пријају и годе искључиво коментари, који аплаудирају објављеном тексту. Слажем се, да је могуће све организовати као у Британији, али нам остаје проблем те проклете кинте. И остаје питање, коју државу у белом свету узети за узор? И зашто свако ко промоли главу у бели свет, истог момента „схвати“ све прописе и аутоматски претпостави, да је то примењљиво свуда и на сваком месту? Рекох већ, да се наслов и пример не слажу, а то потврђују и коментари, који се баве сличним ПОЈЕДИНАЧНИМ примерима. Можда би могли, да нас упознате, да ли је возачка дозволе у Енглеза са неограниченим трајањем, да ли се у Енглеској плаћа порез на имовину, да ли се мора ићи на лекарски преглед за возачку дозволу, коју категорију и који су услови за обављање текси делатности. То су питања од општег интереса, каја се тичу свих нас. Да поновим, Ваши пријатељи, као и ја нисмо имали проблем око личне карте. Можда је Ваш случај по нечему специфичан.
Pretpostavljam da nema običnog čoveka u ovoj zemlji koji nije osetio glupost naše administracije. Pretpostavljam i da su probleme sa administracijom imali i naši daleki preci, jer više je nego očigledno da ona u raznoraznim izvedbama gluposti funkcioniše vekovima. Cenim da nam je to jedno od gorih turskih nasleđa. Ona nas je naučila i da se šut sa rogatim ne isplati, a i da umiljato jagnje dve ovce sisa. Naprosto, koliko god to bolelo, naša administracija je baš prava srpska.
E sad moram priznati da nakon čitanja komentara na tekst mi je ostalo nejasno šta je svrha teksta. Nebojšino olakšavanje duše ili apel na Srbe? Tekst mi je sasvim razumljiv, u poslednje dve tri godine sam imao boks mečeve sa administracijom oko elektronskog uplaćivanja taksi. Prvi put sam ušao u crvenu zonu i bio nervozan više dana, jer mi nisu dozvolili da im predam overenu odštampanu uplatnicu za pasoš ćerke, što sam rešio predajom falsifikovane uplatnice iz banke (lično mi je falsifikovao bankarski službenik fasciniran glupošću koja me snašla). Obzirom da mi je pasoš bio hitno potreban bilo je logično da ćutiš i trpiš. Sledećom prilikom sam odlučio da žrtvujem svoje dragoceno vreme i isteram stvari na čistac. Opet overenu uplatnicu od strane banke nisu želeli da prihvate, pa sam ja odlučio da vidim sa šefom šta je problem u XXI veku da se podnese elektronska uplatnica. Ispostavilo se da je šefov zamenik bio fasciniran glupošću zbog koje me njegovi službenici maltretiraju, odnosno posredno maltretiraju. Tako da sam posao završio onako kako sam ja želeo, mada je ostao problem da ja moram da overavam uplatnicu u banci. To sam ostavio za nekog drugog Bojana i za sledeće produžavanje dokumentacije. Inače u oba slučaja komentar mojih prijatelja je bio tako ti i treba kad hoćeš da praviš pametan.
Elem šta je zaključak… Naša administracija je upravo onakva kakvom je mi kreiramo, želimo. Mi mnogo volimo da završavamo poslove preko reda, jer nas to nekako čini posebnim u odnosu na druge nesretnike koji pokušavaju da završe posao sa papirima. Našu administraciju vole i stranci, jer uvek mogu da završe par poslova više nego što su planirali (bude tu istina malo i gunđanja, ali mi poslovično posle busanja u prsa skidamo i gaće iako ne traže). Oni „pismeniji“ Srbi bi administraciju privatizovali, „pa da vidiš kako bi radili 16 sati na šalteru“ (pri tom kad im pomeneš Internet i ukidanje šaltera, ostanu zabezeknuti… kako to da se ne privatizuje nešto, kad sve mora da se privatizuje).
Mislim da je stvar vrlo prosta. Da bi smo nešto promenili moramo da se udružujemo, a mi uporno gajimo čak i umotvorine „sa svojim jedi i pij, al’ nikakva posla nemaj“. Zato je i iluzorno očekivati da se po pitanju administracije nešto promeni u skorije vreme. Mislim da niko ovde ne brani silovatelja, već samo daje komentar na nešto što vidi da se ne može promeniti… Toliko smo mislili da ćemo promenom Slobe nešto promeniti, da sada ni gaće ne bi da menjamo. Administracija je nešto što se verovatno stvara decenijama, ona je delom plod opšteg narodnog razmišljanja, a delom plod onoga što „elita“ nametne.
U tom smislu i pomenuta engleska administracija je dokaz ovoga. Sad da li ona ima poverenje u engleski narod zato što je narod pošten ili zato što su najnepošteniji među njima na „vrhu piramide“ pa je narod u svakom slučaju pošteniji, stvar je mnogo ozbiljnijeg sagledavanja i proučavanja.
За Слободана Млинаревића – Бојим се да нисте пажљиво прочитали моје питање, па ћу га поновити на другачији начин – зашто је потребно да подносим било коме на увид уверење о држављанству и извод из матичне књиге рођених, ако сам још увек неспорно жив, ако већ 42 године имам личну карту, 42 године имам пасош, поседујем нови биометријски пасош, МУП ме има у својој датотеци итд.. (Узгред и небитно, документ о држављанству није трајног карактера и он не може бити старији од 6 месеци и то овде јасно пише – http://www.mup.gov.rs/cms_lat/dokumenta.nsf/licna-karta.h.
Радо ћу одговорити и на питање о антидржави и на свако друго питање, али бих волео да окончамо једно по једно питање и да тако идемо редом. Хвала на труду,
драгослав павков, prevrat.com
Таман посла, да ја браним „силоватеље“. Могуће је, да познајем администрацију нешто боље, па сам покушао, да споменуту КАП, која је личан и посебан проблем издвојим. Додао сам и нека питања и податке, које је господин Катић заобишао и на који није одговорио.
Господине Катићу,
документа која спомињете су трајног карактера и више НЕ ВАЖИ тих шест месеци о којима причате. Радо бих Вам објаснио проблем у који сте упали, али немам довољно података. Могући је, да немате изводе, који су издати по новим прописима и који су трајни. Када је реч о тексу, за мене су кључне тачке текста: наслов и пример. Пример није одговарајући наслову, а није ми познато, да у правној и политичкој теорији постоји АНТИДРЖАВА. Ако је то неки нови појам, значило би да сте објаснили или дефинисали о чему се ради. Очигледно је, да заобилазите одговоре на постављена питања. Добро је, да смо се нашли, када говорите о „капи која је прелила чашу“. Па шта се све то десило док сте напунили чашу. Можда у чаши има бољих примера? И тако дођосмо до комарца, за објашњења везана за АНТИДРЖАВУ. Имам приличан број другова, који живе и раде у иностранству. Знатно дуже од Вас. Па знам, да у Немачкој може да се региструје аутомобил без одласка на технички преглед, знам, да је и за визу могуће ући преко реда и на мала врата(доживљавао лично). Доживео сам, да ми друг показује новокупљени Јагуар, седа у њега и ко бесан јури. Каже, не зауставља полиција Јагуар у Немачкој. А сви наши, када дођу у земљу НЕ ПОШТУЈУ ни један саобраћајни пропис. Да ли би за Немачку рекли, да је АНТИДРЖАВА и да је корумпирана? Или се све што не ваља скупило у Србији? И сведе се текст на КАП или КОМАРЦА!
За Владимира Џ. – Администрација „старе“ Југославији је била крућа од данашње, кад је реч о приватним лицима. Много тога се данас само инерцијом прелило из старог система. Стари систем се не може правдати ни недостатком аутоматизације послова, јер дефекти нису били у сфери рачунарства, већ су били продукт ограниченог и често бахатог бирократског ума. Тада нисам негодовао због приватног шиканирања, јер нисам имао ни времена, а ни блог. Био сам заузет негодовањем, дописивањем и свађама са администрацијом у вези са финансијским пословима који су били у делокругу мога рада. Написао сам небројено жалби, сугестија и захтева за мишљење ресорним министарствима, а имао сам свађа и са службом СДК (коју уредно хвалим) и девизним инспекторатом. Поента је да сам увек добијао одговоре у прописаном року, и да су моје сугестије које су биле везане за тумачење закона и аката најчешће биле усвајане. Када сам у те конфликте улазио, никада нисам страховао да ће ми се држава осветити или, рецимо, послати инспекцију. При томе, увек је у министарствима (на савезном нивоу) било компетентних људи које би на крају разумели и решили проблем. Наравно, трошио сам пуно непотребне енергије, али био сам млад и тога сам имао на претек. У одговору једном посетиоцу блога сам написао да сам се „као социјалистички директор опуштао и празнио читајући Х.Д. Тороа“. Било како било, социјализам смо бацили на ђубриште историје и сада пловимо сретним транзиционим водама. Дакле, тема текста је Србија данас, а не Србија јуче.
Што се ЕУ тиче, морам признати да њену тешку административну руку нисам осетио на својој кожи, а верујем и да просечан Британац о томе понешто зна само из новина, а не из искуства. Као и свака администрација, и бриселска се наравно гоји, и лакше се гоји јер је без ефективне парламантарне контроле. Треба, међутим, бити опрезан – нису све директиве ЕУ бесмислене попут неких које се најчешће пежоративно помињу. Стандардизацију нпр. није измислила ЕУ, већ је то прагматична тековина развоја, с тим да се стандардизација сада врши на нивоу ЕУ, а не на нивоу држава чланица, итд. итд..
Но вратимо се тексту. Бриселска администрација може бити најгора на свету, али то неће променити ништа од онога што у мом тексту пише, нити ће олакшати живот грађанима у Србији. Хвала на коментару.
Nije srpski ćutati, o državi i antidržavi.
Zašto stajem na Nebojšinu stranu?
Jednostavno i prosto.
Zato što jena takva nebuloza, da građanin svakih šest meseci vadi papire i troši svoje vreme u beskonačnim redovima smrknutih građana koji to isto vide a u sebi gunđaju i psuju.
A i državi ovo ide u prilog, jer šta bi dokoni građani radili kad nemaju posla? Neka bar stoje u redu u pričaju o svojim svkodnevnim brigama.
Tako im pre prođe dan.
Ovo je samo jedan od mnogih primera neefunkcionalnosti državnih sližbi,
koje se u današnjim vremenima informativnih sistema rešava gotovo beznačajnim ulaganjima u osavremenjavanje i olakšavanje funkcionisanja servisa građana.
Evo lep i svež primer lakoće poslovanja kada se to hoće rešiti.
Telenor uvodi elektronsko bankarstvo. Pazite, najkomlikovaniji i najobazriviji posao, rad sa tuđim novcem ulazi u elektronsko mrežno poslovanje. Troškovi smanjeni, gotovo beznačejni, a sistem poslovanja bez šaltera, šalterskih radnika, raznih kontrolora, portira, bezbednosti itd.
Žašto ovako prost prigovor jednog građanina izazva ovako brze reakcije!?
Mislim da se ovde radi o jednom prostoj institktivnoj reakciji birokratskih delatnika.
Ogroman broj tih službenika koji posrediju na liniji građanin – administrativna uredba ne želi da bilo šta menja jer bi njihova egzinstecija bila ugrožena.
Sve dok građanin ne bude u fokusu državne brige nema ništa od one Dinđićeve: „ne pitaj šta je država učinila za tebe, već razmišljaj šta ćeš ti učiniti za nju.“
Država da bi se volela mora to i zaslužiti.
Neko prigovori o Brozovoj SFRJ. Da tu državu je većina građana volela, iako je to bila država daleko do savršenosti, ali jedno je činjenica ondašnji pasoš te SFRJ i ovj danasnji građana Srbije su jenostavno nesmerljivi u pogledu uvažavanosti i na Istoku i na Zapadu.
A možda nas je najbolje opisao Nikola Pašić kad je na jednoj sednici skupštine gde su svi galamili, ustao i uzviknuo
Braćo Srbi, Stoko jedna !
(verujem da će se ovo gospodinu Sovi svideti)
Господине Катићу – цртате слепцима и говорите глувима… ОВДЕ ЖРТВЕ СИЛОВАЊА БРАНЕ СВОЈЕ СИЛОВАТЕЉЕ! Дефинитивно смо народ са „малвером“ и ту нема спаса, осим имати што мање посла с нама. Да Вас подсећам како се провео Доситеј када је у Србију (изгладнелу јер је стигла устаничка јесен а њиве остале необрађене…) донео товар кромпира од којег је требало произвести семе и њиме нахранити народ? Нема смисла, сигуран сам да о томе знате више од мене… Једино, након дугог бављења ван отаџбине понекад помислите како није све тако црно, и у праву сте: Много је црње него што се види из Лондона. Поздрављам Вас и надам се новим, сличним текстовима 🙂
драгослав павков, prevrat.com
Gosp Katić
Imate dovoljno godina da pamtite da se ovakva forma ponašanje naše administracije javila još dok ste Vi bili ovde. Ne sećam se da se tada protestvovalo ovde zbog toga, tada kad ste Vi bili u punoj životnoj snazi. Ovo pišem jer ste dosta puta sa setom i toplinom opisivali našu staru Jugu a ovakve stvari niste zamerali staroj Jugoslaviji.
Rekao bi da je ovo, jednim delom, atavizam starih vremena.
Inače ste u pravu da je ovde tako. To mnogima ovde smeta ali smo skloni da trpimo. Trpimo i stvari koje su mnogo značajnije od ovih pa nikom ništa. To dosta govori o nama ovde.
Dodao bi da se ovakve ostavštine prošlosti političari ne žele lako da se reše iz više razloga. Uglavnom su to političke prirode, od toga da se uvek debelim slojem administracije opasuju sve loše vlasti jer su one lojalna glasačka mašinerija, …. pa do čuvanja socijalnog mira jer ih ima puno u administraciji.
Ali vidimo da se i EU polako deblja svojom administracijom i nesuvislim propisima. Bilo bi korektno sa vaše strane, radi balansa stvari, da nam malo opišete to što Vi zamerate EU kad je administracija u pitanju. Kad se već zalažete da udjemo u EU recite nam šta tamo ne valja, ili je tamo sve OK. Možda kao inspiracija može da Vam posluži tekst Bobe Mojsilović.
http://www.nspm.rs/prenosimo/krivi-krastavci-ili-dobro-dosli-u-vrli-novi-svet.html
Za Mirjanu Tomić
Primer sa starijom ženom nije izmišljen. To je situacija koja je možda i od reči do reči prepričana reakcija na moje zanovetanje oko praktično identične stvari na koju se žali g. Katić.
Primer sa mlađim, nešto obrazovanijim muškarcem takođe nije u potpunosti pao sa neba, jer je to odgovor kakav bih u stvari očekivao od svog društva, koji su, većinom, mlađi obrazovani muškarci. Ili, ako hoćete, ja bih na sličan način objasnio takvo ponašenje države.
Inače, potpuno mi je zanimljivo da komentarišete moj komentar, a sam tekst ne. Od koga branite svoja prava? Nije mi baš najjasnije zašto bi i bilo značajno i da je neki imaginarni Nikola, jedan od hiljadu komentatora bloga, latentni šovinista!?
Kažem latentni, jer verujem da moj komentar stvarno mora da se tumači jako nategnuto, da ne kažem zlonamerno, da bi se shvatio kao šovinistički.
За Слободана Млинаревића – Бојим се да су Вам промакле кључне тачке мога текста. Можда ми Ви можете помоћи одговором на једноставно питање – зашто је потребно да поново носим извод из матичне књиге и уверење о држављанству не старије од шест месеци? Заиста бих волео да разумем логику захтева. Узгред, на мом пасошу пише исто што и на пасошима мојих пријатеља – да је издат је у Београду од МУП-а Србије. Он ми је само предат у Лондону (где су ме сликали).
И да, сваки пут то вадим изнова, јер је захтевом „не старије од шест месеци“ то јасно дефинисано. Не памтим више колико сам пута вадио документа не старија од шест месеци.
Што се појма антидржава тиче, први пут сам га поменуо у тексту https://nkatic.wordpress.com/2013/12/29/o-srbiji-melanholicno/ и тај појам је наравно шири од мог малог проблема везаног за личну карту. Она је овде само метафора. Поменуо сам и да је кап прелила чашу, јер сам све до сада ћутао о апсурдима са којима сам се сретао у српској администрацији. Мој случај није појединачан, будући да сам само део огромне српске емиграције која је у истој, или сличној ситуацији.
Хвала на коментару.
Za Nikolu: zanimljivo je da je starija zena kojoj se retoricki obracate u vasem tekstu neobrazovana, a obrazovani gradjanin je muskog roda. Mozda je samo primer a mozda i odraz razmisljanja. Zanimljivo u obas slucaja.
Nebojša Katić
Написали сте: „..uvek iznova..“ и то је изазвало мој коментар. Не пада ми на памет, да сумњам у Ваше искуство у конкретном случају. Потсетио бих, да је Куросава направио Рашамон управо на тему утисака о истом догађају учесника. Наравно, да је добро и пожељно користити туђа искуства, али да ли је то у реалном животу могуће и колико? Да ли су ситуације и околности исте? Тешко! Ваши пријатељи и ја имамо сасвим другачије искуство у вези личне карте. Ваши пријатељи су, верујем, испустили из вида Ваш нешто другачији статус. Појединачни случај, који сте претворили у ДРЖАВА И АНТИДРЖАВА је непримерен за тако постављен наслов и питања која покрећете. Питао сам, да ли би неки Енглез у јавности(блог) поставио питање, зашто у неким државама нема неких докумената, или има? Читајући Ваше ауторске текстове, нисам могао да замислим, да ће Вас лично непријатно искуство повући, да то доведете на ниво АНТИДРЖАВЕ. Из већине коментара се види, да је текст са „одушевљењем“ дочекан! Мислим, да је Никола лепо написао, да сте пропустили многа питања и проблеме, који доводе до незадовољавајућег рада администрације. И као да сте заборавили, да су примери из Енглеске, које наводите, примери из земље, која државу гради неколико векова уз обилату пљачку других, па има и лове за увођење одговарајућих система у администрацији, који олакшавају живот раји.
Poštovani g. Katiću,
Dugo ne živite ovde, i verovatno ste potisnuli ta sećanja…Mi ovde sa državom u birokratskom smislu, imamo jedan vrlo iskreni i tradicionalno neprijateljski odnos. Ona nas maltretira kada god može, a mi ne plaćamo dažbine i takse kada god ne postoji visoka šansa da će nas to skupo koštati, ako nas uhvate. Mnogi ne plaćaju ni račune, pa im se delovi dugova otpisuju, prave se reprogrami, i to je prosto jedna racionalna odluka ljudi koji se samokreditiraju sa negativnom kamatnom stopom. A toga verovatno nema u Britaniji.
Kada biste pitali neku stariju ženu na ulici zašto država iznova i iznova traži iste papire koji ničemu ne služe, ona bi Vam odmah rekla da je to zbog toga što državi treba novac.
Kada biste, takođe na ulici, pitali nekog nešto obrazovanijeg građanina isto to, on bi Vam verovatno odgovorio da država tako zaposli jedne ljude na izdavanju tih papira, druge na proveri tih papira, treće na nabavci repromaterijala za pravljenje tih papira, četvrte na kontroli da ovi ne kradu, pete na kuvanju kafe za sve njih, šeste na čiščenju, itd.
I kada pitate zašto to trpimo… Pa zato što je to jedan iskren i tradicionalan odnos između nas.
Ima malo cinizma u ovome što sam napisao, ali mislim da ga ima mnogo manje nego što bi čovek koji nikada nije živeo ovde na prvi pogled pomislio.
***
Inače, što se tiče procedura u Britaniji, jedan deo mi deluje u redu i rado bih ga prihvatio, ali onaj deo koji zahteva poveliko poverenje ne bih prihvatio ni kada bih mogao da biram.
Ovaj put potpuno iskreno kažem da mislim da ste Vi pomalo zaboravili ko smo mi, i značenje izreke o prilici i lopovu.
***
I malo pitanje za kraj, kada ste već u Srbiji, postoje li neki planovi o gostovanju u medijima, bilo kod Vašeg fana sa RTS-a (emisija Oko), ili igde drugde?
Хвала на исповести, и хвала на доласку у Србију, географску као и менталну. Ваше искуство ће допринети и да боље разумете ставове коментатора који у Србији живе.
Управо у томе је смисао линка иза мојег имена. Посвећен је важности неговања културе бунтовништва. … култивисању бунтовништва, као и култивисању бунтовништва.
За Слободана Млинаревића – Нисам сигуран да сам сасвим добро разумео Ваш коментар. Када кажете да није тачно да је потребно изнова прилагати крштенице, уверења о држављанству, венчанице итд. да ли мислите да сам измислио да ми је то тражено код продужавања личне карте упркос томе што већ имам биометријски пасош? Зар не мислите да би се из туђих, добрих искустава нешто могло и научити? Хвала на коментару.
„Zašto je potrebno uvek iznova vaditi uverenje o državljanstvu, uvek iznova prilagati krštenice, venčane listove itd.?“ Ово само по себи НИЈЕ тачно! Није било потребно уопштавати. Са Вашим знањем и искуством, господине Катићу, значило би, када би нас реалније обавештавали о практичним питањима живота овде, у Британији, Немачкој и тако то. Да ли би неком Британцу пало на памет, да гледа како је у Немачкој и јавности у Британији саопшти, како је у Немачкој боље, или рецимо у Сједињеним државама? Уосталом, свака држава има своја правила по много чему и сигурно је, да је НЕМОГУЋЕ, да свуда буде исто. Ви то добро знате и само сте без потребе и непотпуно скренули пажњу на Ваш лични проблем. Изазвали сте, потпуно непотребно масу коментара, који показују да ми, овдашњи, мислимо, да се проблеми могу решавати у складу са појединачним потребама.
За Сладимира – Драго ми је да сте посредно били на штанду. Ја ћу вероватно поново бити у суботу на штанду, али ћу то и потврдити информацијом за читаоце блога. Свако добро.
Можете мислити,г Катићу како је тек нама који живимо у Србији.На сваком кораку се сучовамо са,или апсурдним прописима,или са људима који немају нити знања, нити воље да их спроведу.Ако ви тако реагујете,лако вам је онда да разумете зашто већина младих жели да оде одавде.
Посебно занимљива прича је, када се бавите приватним послом,а на тржишту сте,односно нисте „ушемљени“,како се то овде каже.
За крај коментара,да не буде баш све црно,да се похвалим,да сам иако јуче нисам могао да дођем на сајам,дошао до ваше књиге.Рођак,ког сам ангажовао да ми је купи,рече да сте ми је потписали,и да сте били прилично заузети,што ме свакако радује.
Срдачан поздрав
„Kako znam da država ne mora funkcionisati na način na koji funkcioniše Srbija?
Znam, jer imam iskustvo sa britanskim sistemom.“
Gospodine Katiću,
Vi ste malo snobovski nastrojeni!
Upoređujete dve neuporediva „države“ imperiju i spahiluk.
Naše muke, zahtevi i potrebe (ljudi koji žive ovo i ovde) su daleko manje,
mi tražimo samo da nam se omogići osnovni građanski princip:“Svi građani su pred zakonom jednaki.“
Pozdrav
Господине Катићу,све је у оквиру онога историјског:“Хлеба и игара“. Приморајте народ да проводи своје драгоцено слободно време,па чак и морање да тражи слободан дан од фирме, да би „завршио“ тј.отпочео неку прописану законску потребу или чак најобичн ију уплату у пошти или банци.Па тек враћање по прибављање додатних докумената са предвиђеним редовима и за то. Све то и још којешта у шта убрајамо и намештену подвалу са тзв.ријалитима на скоро свим тв каналима уз заглупљујуће информативне емисије на РТС или Пинку са одабраним гостима (не никако са некима који би могли рећи какву истину) и још којекаквих смицалица, све је то у оквиру тих Игара.А за хлеб се нађе толико,бар за већину. Пратим Вас редовно и на НС,али сам на њему одавно престао да понекад дам коментар незадовољан новом преумом главног уредника,тј. представљањем председника владе Србије као неког могућег спасиоца нације.Сетимо се само, баш у оквиру овог Вашег текста, обећања о Канцеларији за брзе одговоре.
Gospodine Katiću, Vaša sreća je što ne boravite duže u Srbiji pa nemate priliku da se suočavate sa sličnim besmislicama birokratskih procedura „države“ Srbije.
Inače mislim da Vi, po zakonu (verovatno Zakon o ličnim kartama) R. Srbije i nemate pravo na Ličnu kartu R. Srbije pošto je, pretpostavljam, Vaše mesto boravka u UK, a po tom istom zakonu ne možete imati dva mesta boravka – još jedna besmislica.
За господина Катића – Везано за Ваше питање у коментару Мирјани Томић. Нажалост, домаћа администрација је себи креирала посао увођењем (законског) правила да уверење о држављанству и извод из матичне књиге рођених не смеју да буду старији од шест месеци када се ваде документи. Све је то на трагу Паркинсоновог закона.
Још 2009. су се досетили па су важност биометријских личних карти ограничили на пет година. Стручна јавност и грађани су се побунили, па личне карте сада важе десет година.
***
Још један пример из живота. Мој блиски рођак је без формалног посла и хоће себи да уплаћује здравствено осигурање. Међутим, закон каже да грађанин не може да уплаћује пун износ здравственог осигурања, док РФЗО не утврди да нема никаква права на умањење поменутог износа. Отуда, по закону, мора да донесе хрпу документације за све чланове домаћинства. Дакле, за сваког понаособ мора да постоји потврда о примањима, потврда из катастра о власништву над непокретношћу, уверење из Пореске управе да ли је члан домаћинства део пољопривредног домаћинства и да ли остварујете приходе од тога.
Упућен сам, јер сам му лично помогао да извади део документације.
За инг. Дејана – Пре него што сам се упустио у авантуру, проверио сам на Интернету све што сам могао. Нпр. користило ми је упутство о попуњавању и плаћању дажбина. Негде сам видео да је процедура промењена (мислим 2014.) и да више нису потребна два бесмислена уверења која сам поменуо, ако већ имате биометријски пасош. За сваки случај сам проверио информацију и телефон. На шалтеру ми је и службеница потврдила да уверења нису потребна ако имате биометријски пасош. Проблем је што је мој биометријски пасош издат у Лондону, а чини се да МУП не верује ни мени, а ни конзулату. Узгред, ову промену из 2014. МУП је заборавио да помене на свом сајту. Хвала на коментару.
Za Mirjani Tomić – Britanci su svakako manje strogi od ostalih država u Evropi, a Srbija se tradicionalno oslanjala na austrijsku tradiciju. Problem nije u tome i ne očekujem da će Srbija ikada krenuti britanskim putem. Problem je u smislu srpskih procedura. Zašto je potrebno uvek iznova vaditi uverenje o državljanstvu, uvek iznova prilagati krštenice, venčane listove itd.? Voleo bih da mi to neko objasni, ili da mi objasni zašto država, u background-u ne izvrši provere koje žele, kako to pominje Bojan u komentaru ispod. Hvala na komentaru.
За господина Катић – Да сте српски министар финансија, љубазна службеница (коју помињете) била би кажњена, а личну карту би вам издали експресно (преко мердевина протекционизма). Уколико сте пропустили ову домаћу епизоду са министром Вујовићем (коју је касније покушао да демантује), ево је најсажетије:
http://www.izjave.net/quote/16394
http://www.izjave.net/quote/16468
http://www.izjave.net/quote/16469
*
Шалу на страну. Бојим се да сте приступили подухвату са превише очекивања, отуда је разочарање дубоко. Процедура јесте поједностављена, али далеко од тога да је добра.
Ако већ нисте поседовали биометријску личну карту, онда је (уз две уплатнице) требало да приложите извод из матичне књиге рођених и уверење о држављанству:
http://www.mup.gov.rs/cms_cir/dokumenta.nsf/licna-karta.h
Другим речима, службеник из полицијске станице Вам није пружио праву информацију у телефонском разговору.
Уколико Вас опор утисак прође и ако се предомислите, најбоље је да се региструјете преко портала http://www.euprava.gov.rs и резервише термин предаје докумената. Говорим из свог искуства од пре неколико месеци – у ноћи с недеље на понедељак резервисао сам први слободан термин „удаљен“ две недеље. Дошао сам два-три минута пре заказаног термина и чекао у реду пет минута да ме прозову. Саопштили су ми, потом, да дођем по личну карту за десет дана. За сваки случај, отишао сам кроз 15 дана. Том приликом чекање у реду трајало је нешто више од сат времена.
Мислим да је ваш чланак добар и да треба често напомињати да ствари могу да буду другачије. У Србији је администрација много унапређена задљих година. Добар број ствари и овде ја обављам поштом, као што су наручивање докумената из других градова у којима сам раније боравио. Да не помињем интернет, плаћања, формуларе, електронско подношење и сл.
Али стоји да се бирократски апарат у суштини не води принципом повјерења према грађанима што ипак ствара многе ситуације фактичког малтретирања разним глупим правилима.
Међутим, заиста ми се не свиђа ваш задњи пасус. Ово стога што сам и ја живио у иностранству скоро 15 година, па ми је потпуно јасан, и одобравам ваш револт и границу коју постављате и не желите да пређете. Али то је заиста зато што срећом то можете себи да приуштите. Када кажете „Није ми јасно како је могуће да грађани подносе…“, ја не видим да имате аргумеата да то питате на такав начин. И ја сам урадио исто – није ми се свиђало како ствари стоје овде, па сам отишао тамо гдје су ствари боље. Не могу рећи да сам се бунио против лоших ствари, анимирао друге, организовао и на крају остварио неку промјену на боље. Не, само сам имао среће да видим, у Канадаи, да ствари могу бити боље. Али не знам баш из прве руке, конкретно, како се до тога долази, посебно не из ситуације као што је ова у Србији.
Поменућу вам један примјер који мислим да је важан. У једном периоду су у Канади аутомобили били скупљи него у Америци. Значи исти аутомобил са једне стране границе је 20% скупљи него 1км јужније. Али произвођачи су имали правило да не може Канађанин да уђе у салон (нови аутомобили су у питању) у САД и купи по мањој цијени. И ово под претњом затварања салона који то правило не поштује. Тада се могло наћи гомила чланака по интернету о томе „какви смо ми Канађани кад то дозвољавамо“. Јер у неком ранијем периоду када је ситуација била обрнута, американци су се у року од неколико мјесеци организовали, сакупили довољан број људи, покренули иницијативу и дошли до закона који такво понашање ауто компанија забрањује. И у стилу „ма то се код нас у Канади никад не може десити“.
Дакле, мислим да нема мјеста чуђењу. Лоше ствари се не мијењају зато што то нија лако урадити. И то није тешко само у Србији, него и другдје. Чињеница да може да буде боље није довољна да се ствари промијене.
Далеко од тога да не треба мијењати ни покушавати. Или да је немогуће. Неке ствари је и лакше промијенити него што изгледа. Али да бисмо могли промијенити, морамо правилно оцијенити величину проблема. А он није мали. Идеја да је просто чудо како људи пристају на то, кад то тако лако функционише у другим зељама је контрапродуктивна. Наводи на помисао да се до резултата може брзо доћи, а ако не, мора да је у питању нека чудна особина поводљивости или неспособности људи.
Оно што би било од највеће вриједности су практични савјети, у пракси провјерени кораци и сугестије, којима се може нешто помакнути. Има много људи који и раде уосталом оно што нам је већ познато – буне се, анимирају, пишу предлоге, жалбе, воде процесе и сл. И јавне личности, а и приватне. Није их баш мали број. И опет не иде лако. Немојмо се заваравати да тога нема и да зато не можемо ове мале, апсурдне проблеме да ријешимо. Не, тога има, али проблем није мали и тешко иде и споро. Требамо бити свјесни тога, и треба удвостручити напоре и издржати, тачније треба континуално на томе радити. И свака промјена, па и мала је добра и важна. А свака конкретна помоћ, савјет, примјер из иностранства је користан.
Nebojsa, znam o cemu pises i jasna mi je reakcija. Samo jedan komentar: Velika Britanija je, ako se ne varam, jedina zemlja Evropske Unije gde nema licnih dokumenata, u vidu neke licne karte. U Austriji i Spaniji, zemljama gde sam zivela i zivim, licna karta i prijave boravka su osnov svih administrativnih aktivnosti. Bez njih ne mozes nista da uradis. Koliko znam, ne dobijaju se postom.
Можете онда, господине Катићу, замислити како функционише све то у привреди. Ево сад се министар финансија изломио да промени у ПДВ-у да, нпр. ако ја дистрибуирам Вашу књигу, платим ПДВ, не могу да по истеку продаје, као до сад, повучем књигу и дам малопродавцу књижно писмо које ми он оверава и њиме умањујем свој ПДВ. Mалопродавац мора, од сад, да тај повраћај фактурише. Малопродавац који није велепродаја није у могућности да књигу фактурише по велепродајним ценама него по малопродајним…Министарство закључује да малопродавац треба да се дорегиструје у велепродају или комисион и проблеми су решени…Зашто све то малтретирање…немам појма…
Надам се да ми нећете замјерити што узимам оволики простор коментарима, али мислим да би ово могло бити корисно читаоцима.
Једна од области у којој радим је и електронска управа. У оквиру дискусије о систему упознат сам оквирно са неким од принципа којима се руководи аустријска администрација. Напомињем, немам илузије о систему/друштву нити га глорификујем, већ само указујем на квалитативне разлике и другачију перспективу.
Један од принципа у АТ администрацији је дакле да се грађани не гњаве са додатним папирима ако то није неопходно, односно ако не постоји сумња да нешто није у реду. Код остваривања многих права није обавезно доносити документа која су овјерена у општини прије мање од шест мјесеци итд, већ се веома често прихватају обичне копије докумената, или службеници прихвате провизорно и изјаве. У случајевима гдје је то неопходно затраже се додатна документа и овјере или да могућност да се без обуставе или успоравања поступка документа одвојено доставе поштом. Ако постоји некаква сумња, држава сама о свом трошку изврши даље провјере и најчешће не оптерећује са компликовним процедурама или додатним таксама. Дакле, наступа се са позиције да се грађанину разумно олакша административна обавеза која му је свакако наметнута од државе, и управа се труди да не диже незадовољство грађана измишљањем бесмислених такси, стварањем гужви, чекања, спорим радом и сл.
Ова перспектива има и одређеног смисла са економског становишта. Упрошћеном рачуницом, сваки минут чекања неког грађанина у реду је изгубљено вријеме, које има своју економску вриједност. Сваки бесмислени потез државног службеника и његово губљење времена кошта државу. Сваки одлазак по документ у други дио града, други град, или подношење више захтјева за исти проблем проузрокује и друге екстерналитете: потрошња горива, последично загађење, гужва, ризик од удеса, кумулативни утицај на спољнотрговински дефицит и сл. Вријеме које грађани уштеде не чекајући без потребе у редовима може се употријебити на нешто продуктивније, као нпр стварање нове економске вриједности. То је посебно битно за друштва која имају нису (бар званичну) стопу незапослености.
Пошто наше власти немају конкретну идеју како да створе ту економску вриједност, и пошто немају никакав план како да подигну привреду (како је г.Катић у бројним чланцима елаборирао), наше власти прибјегавају „дизању БДП-а“ путем стварања бесмислених процедура и узимању времена од грађана који су ионако незапослени. Са друге стране, власти запошљавају додатне раднике у државној администрацији да извршавају послове који не доносе никакву реалну вриједност, али се виде у БДП-у.
Завршићу са примјером пореских пријава. ПУ не провјерава сваку појединачну пријаву грађанина за поврат пореза и не сабира сваки рачун да провјери да ли је исправно поднесено. Не, они користе статистичке методе и додатне пробе, са којима обезбјеђују висок проценат поузданости пријава. На основу тога провјеравају се само неке пријаве, а за већину осталих се грађанима вјерује и аутоматски врати износ пореза који су затражили.
Умјесто да се предузетници са малим обртом малтретирају са сталним контролама (које су скупе за државу), држава једноставно користи статистичке и друге методе и не троши пуно ресурса да узима од оних који ионако мало имају.
Прошле године ишао сам да продужим пасош. У Републици Српској, бар у мом мјесту, на ред се не чега дуго и пошто се ваде бројеви, може се организовати и провести вријеме другдје. КАко је прије било, боље је. Оно што је ипак лошије од претходној чекања је бескрајна самовоља и осионост власти.
Приликом прошлог продужавања тражили су да се потпишем штампаним словима. Касније су се неки људи жалили и то „правило“ је повучено, па су га опет активирали и „модернизовали“. Сада се у кабини за дигитално узимање отисака и потписа налазе налијепљени постери са латиничним и ћириличним алфабетима. Поред тога постоје правила о структури и садржају потписа. Особље је обучено и дужно је да провјери да ли се потпис поклапа са правилима и моделима слова, да ли нека линија излази итд и да укаже странци на то. Звучи болесно, зар не?
Дошли смо дакле до тога да мени држава диктира како треба да се потпишем!? Вјероватно због, као што помињете, неколицине криминалаца који ће ионако заобићи систем? Или можда због тога што покушавају још више да понизе своје становнике, да демонстрирају ауторитет, вјежбају репресију, култивишу инфантилност и робовски менталитет?
И даље ми није јасно како се третирају различити потписи, пошто сада на личној карти и пасошу имам другачије потписе. Оно што ми је јасно и у што сам дубоко убијеђен је да је ово правило противуставно, али у пракси не постоје институције и начини на које би се самовоља власти могла ограничити и у овом малом питању, да не помињемо нека много критичнија.
Возачку дозволу коју сам извадио сам у Аустрији, потписао сам са својом жврљотином на ћирилици од које се назиру једино Б и Ћ.. свуда се потписујем на ћирилици и никада ми ни један страни службеник није ништа рекао у вези са тим. Тако нешто било би некултурно и неумјесно према локалним стандардима. Чак и на хрватском пасошу сам се потписао својом ћирилицом и ту ми службеница такође ништа није рекла, иако та држава и даље живи своју фашистичку прошлост/садашњост.
Ту долазимо до апсурда гдје се на овом простом и можда не толиком значајном примјеру види сва бесмисленост наших „држава“. Фактички, грађани тих земаља у неким сегментима уживају већа права и мање су малтретирани од страних држава. У мом примјеру, право на употребу језика за потпис ми је оспорено у мојој држави, а у страној није.
Из овог примјера извео бих тезу о дахијској држави, односно о држави екстрактивног типа, како их је класификовао Асемоглу у својој књизи „Зашто народи пропадају“. Наше државе (Србија, Српска/БХ, мени је исто) су управо такве, заснивају се на репресији, насиљу, неправди, искоришћавању, злоупотреби, терору мањине над већином. Њихово постојање у тренутним оквирима је бесмислено и непотребно, јер оне не служе на добро својих грађана већ ко зна коме (на овом блогу је о томе већ пуно поменуто). Такве државе и друштва, у садашњој организацији са доминантним вриједностима, немају никакву перспективу, и сваким даном који протекне у таквом стању шанса за преживљавање тих друштава је мања.