Revolucija je čin nade, a bez nade nema pobune. Ovo zapažanje ruskog anarhiste Petra Kropotkina danas je možda tačnije i aktuelnije nego ikada u modernoj istoriji. Uprkos svakodnevnom i svakovrsnom kvarenju života, uprkos strašnom ponižavanju razuma i ciničnom ruganju pameti, pobune nema. Današnji vladari, bilo da su na svetlu ili u senci, ne moraju previše da brinu – njihova „stvar“, bar za sada, stoji dobro.
Samo naivni ili ostrašćeni mogu poverovati da je društvena obamrlost specifično srpski fenomen koji se može objasniti ovim ili onim istorijskim ili antropološkim razlogom ili defektom. Greše svi oni koji veruju da je Srbija nekakav poseban politički prostor, tamni vilajet mimo sveta. Ne treba imati iluzija da nasuprot srpskog jada i čemera stoji idilična Arkadija. Kada se utekne iz Srbije (na Zapad, a gde drugde) neće se ući u svet kojim vladaju razum, vrlina i pravda … ako je to ono za čim se žudi.
Prethodna opaska nije pokušaj stvaranja nategnute simetrije jer nje, objektivno, nema. Iako nije sve i svuda isto, procesi socijalne i kulturne degeneracije su globalni i idu sličnim putevima. U razvijenijim društvima oni su manje vulgarni i manje brutalni nego u Srbiji, nešto su manje uvredljivi po zdrav razum i veštije su prikriveni, ali trendovi bi morali biti jasni svakome ko nema koprenu preko očiju. Uzgred i paradoksalno, u domaćem haotičnom prostoru mnogo je više slobode za iskazivanje različitih stavova i mnogo je manje tabu tema, nego što je to slučaj u zemljama koje sebe smatraju uzornim demokratijama. Doduše, ta vrsta sloboda nije nužno i vrlina medijske scene.
Nikada u domaćem javnom prostoru nije bilo više mogućnosti da se javno mnjenje informiše, dezinformiše, sludi, oblikuje ili deformiše. Nikada nije bilo više analitičara i stručnjaka, s navodnicima ili bez njih, koji pišu i govore, idu s jednog medija na drugi ponavljajući uvek isto. (Povremeno sam i ja deo tog putujućeg cirkusa koji sebe preozbiljno shvata.) Pri tome, prave debate i dijaloga nema. Cilj je, pre svega, da se nametnu sopstveni ili, češće, naručeni stavovi, da se usput nahrani nezasita ala narcizma i ako može, da se uzme koja para.
U toj kakofoniji tekstova i nastupa mešaju se istine i laži, bitno i nebitno, ozbiljne analize i tragikomične brbljarije. Tu nema „pozitivne diskriminacije“ i svako za sebe može naći ono što odgovara njegovom ukusu, verovanju ili predrasudama. Takav medijski haos ne može dovesti do mobilizacije, do akcije i do pokušaja da se loša stvarnost promeni. U ambijentu kakav je stvoren reč neće postati delo između ostalog i zato što je previše reči. Ono što su nekada radili filozofi, danas površnije i pristrasnije rade analitičari. Marks bi rekao da nije poenta da se svet samo tumači već da se promeni – „analitičarsko“ tumačenje sveta neće promeniti ništa i samo će pojačavati šumove svih vrsta. Sve što bi trebalo znati je odavno rečeno i ponovljeno mnogo puta. Loša stvarnost se ne može popraviti učenim rečima već samo borbom i žrtvom, u ovom ili onom obliku.
Ako je sumorno viđenje aktuelnog trenutka ovakvo kakvo je opisano, onda kolumnistički angažman poput mog više nema nikakvog smisla. Čemu iz meseca u mesec, i tako godinama, propovedati, kritikovati, upozoravati, predlagati i mudrovati? Slutim i da mnogi od čitalaca koji ponekad pogledaju moju kolumnu misle to isto, ali ih uljudnost i obziri sprečavaju da to i kažu. Kada bih kojim slučajem počeo da ponavljam tekstove koje sam davno pisao, niko u ovoj okamenjenoj stvarnosti to ne bi ni primetio. Tekstovi bi bili aktuelni i danas isto koliko su bili aktuelni i juče, bez obzira na to da li sam u svojim zaključcima bio u pravu ili u krivu. Ipak, opreza i pravde radi, iz ove (samo)kritike izdvojio bih tekstove koji su fokusirani na informacije za koje je šira publika prikraćena i koji se razlikuju od kolumni u kojima se iznose samo stavovi. Oni prvi su korisni (čak i u ovoj inflaciji reči) i ostavljaju više slobode da svako za sebe formira mišljenje o događajima i stvarnosti.
Ovo je, bar za dogledno vreme, moja poslednja kolumna u „Politici“. Izvinjavam se što ovaj tekst ima ispovednu boju. Personalizovanje i ispovedanje kroz kolumnu je uvek na granici dobrog ukusa. Voleo bih i da sam za kraj godine mogao da napišem nešto vedrije, nešto što može bar nakratko da ohrabri i probudi nadu. Moje reči ipak ne treba uzimati preozbiljno jer je moguće da su one obojene pesimizmom mojih godina i da zato pogrešno vidim i loše tumačim stvarnost. Hvala uredništvu „Politike“ koje mi je dalo prostor, nikada nije cenzurisalo moje tekstove niti tražilo da ih korigujem. Hvala i čitaocima koji su imali strpljenja i volje da čitaju moje kolumne. Svima želim sretnu i, koliko je to moguće, spokojnu Novu godinu.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Za Vladana M. – Moj odgovor Vama bio bi konkretan finansijski savet, a to nije smisao mog bloga.
Gospodine Katicu, sta mislite o otkupu drzavnih obaveznica Republike Srbije za fizicka lica?
Hvala Vam na odgovoru. Razumem Vašu nelagodu izazvanu nedostatkom reakcija u smislu konkretnih promena u realnosti, a na koje redovno ukazujete u tekstovima. Ipak, postoji i onaj trenutno možda manje uočljiv uticaj Vaših tekstova, a to je onaj na javno mnjenje. Ja ga ne bih potcenio, pogotovo što je reč o ljudima koji mogu da utiču i menjaju ovu državu na bolje, a jesu čitaoci Vaših knjiga i kolumni. Znam da već dve decenije ukazujete na različite marifetluke vladajućih klasa u svetu i kod nas, i da je to već zamorno neprestano činiti, ali danas je takav Vaš pristup, čini se, nikad neophodniji imajući u vidu situaciju u kojoj se svet nalazi.
Svako dobro Vam želim.
За Милана Живковића – Написао сам доста текстова о манипулацијама статистичким подацима али то није помогло да се манипулације смање или бар умере. Некада ми се чини и да многи економисти не разумеју суштину и слабости неких важних показатеља и да их зато ни не коментаришу. Још увек нисам одлучио да ли ћу, или када ћу поново нешто написати.
Poštovani gospodine Katiću,
Ima li nade da napišete jedan tekst poput onog iz 2018. pod nazivom “Misterija (ne)zaposlenosti u Srbiji” objavljen u mesečniku “Le Monde diplomatique”, a koji bi se odnosio na period od 2019. pa do danas? Ne bih imao ništa protiv da tekst bude i drugačije koncipiran u smislu sveobuhvatnije analize ekonomskog trenutka u Srbiji. Takođe, tekstovi o statističkim obmanama su Vam neprocenjivi, pa bi i taj segment dobrodošao za pomenuti period. Da li možemo tako nešto očekivati od Vas u skorije vreme?
Ја волим да читам Ваше колумне, пратим овај блог сигурно више од 10 година. Много сам научио из чланака (и коментара). Помогли су ми и да се спознајно и идеолошки осјећам мање усамљено, да не кажем да су у том контексту чак и депресивна писања благотворно дјеловала на мој ментални систем 🙂
Оптимистично је очекивати да просто објављивање чланака у медијски монополизованом и манипулисаном простору са већински незаинтересованим плебсом може покренути неке конкретне и видљиве акције. За конкретније промјене можда је потребно и прилагодити поље дјеловања. Исто тако, као што добро примјећујете, неке појаве су глобалног карактера и захтјевају приступ на другом нивоу. Можда није јасно видљиво из ове перспективе, али сигуран сам да је Ваш рад имао утицаја. Ако их није спречио, онда је бар одгодио дио деструктивних друштвених процеса.
Надам се да ћете наставити да будете (још дуго) активни и желим вам добро здравље и много даље инспирације!
Колега Катићу, главу горе, направили сте огроман и величанствен посао својим текстовима и коментарима истих. Подигли сте себи споменик не само у српској већ и у свјетској економској и друштвеној мисли. Ваши текстови и књиге свједоче да има људи који нису престали да мисле и чине подвиге. Сви жељно ишчекујемо вашу сљедећу, четврту, књигу. Ова генерација и све наредне дугују вам велику захвалност. Ви сте љекар, а српска економија је пацијент. Пацијент одбија сарадњу и на такав став пацијента ви не можете утицати. Ви сте свој посао, који обављате про боно публико, урадили часно, поштено, достојанствено и професионално. Било је и много горих времена од ових у којима живимо, али православље је религија вјечног оптимизма. Сретна Нова година, Мали Божић, и да нас све прати мир и здравље.
Konfucije o zlo-upotrebi reči i jezika:
Сеоба има, смрти нема! А до неке нове, угледне и утицајне Политике разуме се, радиће се, писати и мислити на другим местима. ПС апропо побуна и револуција – Асанж или Сноуден су сасвим добри примери неких нових побуна…а револуције су већ и саме ове ,провале народа’ у Европу из Африке и Азије…ако се дода украјински рат и могући даљи већи светски сукоби класична револуција нема кад ни где ни да се деси…Госн Катићу, доброг здравља Вам желим у 2023. а стварност и ова ,занимљива времена’ ће се сигурно потрудити да нас све мотивишу и инспиришу на даља трагања за истином.
За Немирног – Не планирам текст о уласку Хрватске у еврозону. Улазак у еврозону је значајан у симболичком смислу. У економском смислу то је постало релевантно много раније, оног тренутка када је Хрватска одлучила да фиксира курс куне на путу у еврозону. Евро ће поједноставити пословање али последице по конкурентност хрватске привреде и туризма могу бити неугодне, поготово у рецесији.
Vi ste jedan od retkih stručnjaka koji se usudio da javno kaže istinu. Hvala Vam na tome.
Da li ćete imati komentar na ulazak Hrvatske u Evrozonu?
Pozdrav i svako dobro u Novoj godini.
Gospodine Katicu,
Vase pisanje itekako ima smisla, natapate nas razlicitim temama od ekonomskih do drugih drustvenih i politickih, otvarate vidike, sirite svetlo, ali na jedan jednostavan i razumljiv, narodski nacin. Mnoge stvari u svom poslu primenjujem na osnovu predloga koji vi iznosite kroz tekstove, verujte to se pokazalo ispravnim. Nastavite da pisete, treba te nam.
Poštovani g.Katić,…vaša odluka (i argumenti)je sasvim razumna…mnogo toga ste napisali i mnogim čitaocima dali dublji uvid u ekonomske teme…ja vase txtove,čak i one prve,iz 2005g, katkad ponovo pročitam, radi provere vasih stavova i prognoza. Dali ste i dosta pojmovnih objasnjenja (b.d.p. , inflacija, modeli upravljanja ekonomijom i drustvom i.t.d.). Dopao mi se i vas nacin polemike,jer ste polemisali jasno,otvoreno,uz postovanje druge strane,ali ne snishodljivo…Sve skupa,poštovani g.Katić,…Hvala vam,…
Pozdrav….i dobro Zdravlje,naravno. Damjan Dudić,Bg.
Iskreno se nadam da cete nastaviti da pisete na blogu, praceni ste veoma, ne sumnjajte u to!
PS. kako me raduje kada nakon ovakvih textova vidim i ovakve komentare!
Hvala Vam i ziveli!
Hvala gospodine Katiću. Nadam se da ovo ipak nije kraj Vašeg pisanja. Sve najbolje Vama i svim čitaocima
Свакоме се понекад учини да његово делање и\или живот немају довољно смисла. Нарочито ако му је посао сизифовски, околина суморна а прогноза лоша.
Небојша, можемо да се сложимо да је наступило време када речи изгубе смисао. Ипак, пиши и даље, можда ће неко то прочитати и уважити за пола миленијума. Као што је сада скоро сасвим јасна Еразмова “Похвала лудости” написана 1509.
Можда је наступио глобални Тренутни застој разума (“A momentary lapse of reason”)? Проћи ће ваљда.
Предвиђам: наставићеш кад ти прође сабатикал, зарад неког младог штребера који чита са разумевањем.
Meni je potreban samo jedan filozof – Byung-chul Han.
Nema dalje.
Mislim da su nam u ovom informativnom haosu više nego ikada potrebni inteligentni i od masovnih medija nezavisni ljudi sa iskustvom koji će koncizno izneti svoja zapažanja i tumačenja. Taj jasan glas u sveopštoj buci koji vi imate je dragocen i meni je mnogo pomogao da sredim pojedine tokove misli i uvidim fenomene koji bi mi prošli ispod radara. Na vašem pisanju sam neizmerno zahvalan i nadam se da kraj(?) kolumne u Politici neće uticati na broj i kvalitet tekstova na blogu i u vašim knjigama. Ako sama reč i ne menja ništa, od nje je oduvek sve kretalo. Ako se i malo pomaknemo iz taloga ili bar uspemo da izbegnemo ili odložimo pad pojedinaca u njega, i to je po meni puno i možda ne treba od ljudskog dela ni očekivati više. Hvala, i srećna nova godina vama i vašoj porodici!
Hvala Vam za dosadašnje tekstove. Nadam se da će te ipak nešto napisati na Vašem sajtu.
Za g. Katića,
Ja kupujem Politiku ponedeljkom zbog šahovske rubrike i petkom zbog Tv programa uvek, a sredom samo kada ima vaša kolumna. Sve što napišete, sa pažnjom i uživanjem čitam. Meni su vaši tekstovi korisni, proširio sam vidike, naučio mnogo, stekao dublji uvid u makroekonomiju, dobio jedinstvene info… Nije tačno da vaši tekstovi nisu imali odjeka jer sam dosta toga što sam naučio i primenio u realnom trgovanju HOV. Takođe, ljudima koji su me pitali da trguju HOV sam preporučivao vaše tekstove pre svega radi što boljeg sagledavanja makroekonomske situacije i rizika kod nas i u svetu. Mislim da i jedan broj ozbiljnih trejdera sa pažnjom prati vaše tekstove.
Nekako imam neodoljivi osećaj da ste se prerano povukli, da zapravo sada počinje prava igranka i da će ljudi sa vašim znanjem i iskustvom tek imati šta da kažu. Ubeđen sam da tek dolazi vreme kada ćemo svi zatražiti vaše mišljenje.
Postovani,nadam se da cete nastaviti da objavljujete tekstove na ovom mestu.”Politika” ionako ne zasluzuje da ima takvu moralnu i intelektualnu gromadu kao kolumnistu.A razloge zasto prestajeye,razumem,u potpunosti.Hvala Vam .
Poštovani gospodine Katiću,
Nemojte mi zameriti pomalo ličan ton u ovom obraćanju. Čitam redovno Vaše kolumne u “Politici”, ali i sve ostale tekstove koje ste u prošlosti objavili u trima vrednim knjigama koje mi stoje na polici. Mislim da mi sve prethodno navedeno ipak daje za pravo da se ne složim sa Vašim “penzionisanjem”, te pogotovo objašnjenjem da “kolumnistički angažman poput mog više nema nikakvog smisla”. Znajući koliko britak um imate, siguran sam da ste ovu rečenicu napisali u trenutku slabosti previđajući da je upravo vaše odustajanje od stalnog ukazivanja na tmurnu svakodnevicu zapravo prestanak pobune i borbe koju ste na taj način više nego smisleno vodili. Ja znam bar troje ljudi (svi smo znatno mlađi od vas) na koje ste direktno uticali kroz Vaše kolumne. Ne stoji ni Vaša konstatacija o “pogrešnom i lošem tumačenju stvarnosti” jer je Vi zapravo prikazujete u pravom svetlu koristeći svoje godine kao iskustvenu prednost, a ne kao razlog nekakvog pogrešnog tumačenja. Jasno je, gospodine Katiću, da ste Vi sada, u ovom vremenu, potrebniji nego ikad i prestanite da tvrdite da to nije tako. Ja bih voleo da trenutno postoji bar deset Katića koji bi uticali na što više ljudi u onom najiskrenijem smislu uz poruku – mislite svojom glavom. No, kako to nažalost nije tako, nije fer da izgubimo i ovog jednog Katića što ga imamo zarad “nekakve starosti i pogrešne interpretacije stvarnosti”. Smatram da sam Vas poprilično dobro upoznao kroz Vaše tekstove, te sam siguran da shvatate koliko je pogrešno sve ovo što ste ovde izneli. Verujte, koliko god naša stvarnost izgledala besmisleno, Vaši tekstovi su davali smisao u čitavom tom besmislu. Zato, gospodine Katiću, manite se beskorisnog lamenta nad godinama već prionite još više na Vaše kreativno pero i podelite s ljudima ono što imate, a to nikako nije beznačajno, suvislo i beskorisno. Naprotiv! Nemamo ni Vi, niti mi taj luksuz da Vas pustimo da sada zaćutite.
Želim Vam puno zdravlja i novih tekstova i kolumni u Novoj godini.
Čitam sa pažnjom Vaše tekstove mnogo godina i zaista mi znače. Nisam član političkih partija i/ili organizovanih klanova, tajnih društava itd. Vaši tekstovi su mi pomogli da budem svesniji poslovnog okruženja i brojnih rizika i u 95% stvari imamo slične poglede. Takođe, delimo slične dileme koliko sve više ima smisla i zašto sebi namećem(o) obaveze i odgovornosti.
Rekao bih vam da ne potcenjujte uticaj vaših kolumni. Ne znam da li ih neko čita u Politici, novine se danas najviše čitaju po čekaonicama. Ali u mnogo navrata sam sa više ljudi došao na temu vašeg bloga i zato vam kažem da to šta ste radili u prethodnim godinama je imalo smisla i da treba da nastavite. Štampano izdanje Politike nije važno, ali se nadam da ćemo i ubuduće povremeno moći da pročitamo vaše tekstove online. Imate dar da nađete prave reči i ukažete suštinu.
Nadam se da će doći dan kada biste bili angažovani (bar) kao savetnik u nekom budućem Ministarstvu privrede ili finansija Srbije. Nadam se (još) da će biti bolje. Do tada, vaši tekstovi su jedan od retkih tračaka svetlosti i nadam se da se neće ugasiti.
Želim vam sve najbolje u Novoj godini !
Televiziju uopšte ne gledam poslednjih 15ak godina. Vesti u novinama i na portalima sve manje i manje čitam. Ponekad, onako fenomenološki, jednom u dve nedelje paralelno otvorim CNN, BBC, RussiaTodaz, DW i GlobalTimes,.. Uporedim šta ko piše i propagira. Tu i tamo kupim i pročitam The Economist.
FB, Instagram ne koristim. Čitam nekolicinu naloga na TW.
Treba ovakva mesta da postoje i drago mi je da postoje. Mislim na „Iz drugog ugla“. Istraživanje istine, morala, pristojnosti je preduslov da bi to sačuvali. Istorija je duga. Bilo je potrebe i pre 400 godina, biće i za 40 godina.
Ima na srpskohrvatskom jeziku još štogod što pratim, npr ekipa sa Istre Explora. Nije pisana reč, nego radio dijalog emisija
https://radio.hrt.hr/slusaonica/explora
MarkusMaki, mislim da piše iz Nemačke. Setio sam se njegovog bloga, jer se baš pomenuo Pjotr Kropotkin.
https://markusmaki.wordpress.com/hronoloski/
Srećni praznici!
Hvala gospodine Katicu,
Mislim da svako ko je normalan i ostao covek deli taj isti osecaj sa Vama.
Zivimo u totalitarnom, neoliberalnom, kapitalistickom poretku.
Ovaj totalitarizam razlikuje se od svega vidjenog jer on kontrolis eljude, ne policijskim merama, nego redukcijom mentalnih sposobnosti samih objekata represije.
Prva rec koja je izgubila smisao je – stid. Sve ostalo je samo logicna posledica.
Mislim da svako ko ima šta pametno da kaže, a posebno stariji (nadam se da ovo nije uvreda, ne bi trebalo da bude, osim u društvima koja su opisana i u ovom tekstu) treba da pričaju, a da čini ko može i kad može. Vaši tekstovi donose osveženje, nemojte prestajati da pišete, ako boga znate. Do nekoga će i stići, neko će i delati.
Srećni praznici, svako dobro i zadovoljstvo je bilo naše…
Razmišljao sam nedavno kako bi neki stari pokreti ili ideologije izgledale i sam njihov razvoj u svetlu modernih tehnologija i društvenih mreža( neke od prepoznatljivijih komunizam,fašizam,..) Da li bi to bio princip balona gde bi se brzo naduvavalo od više desetina miliona pratilaca do još bržeg obesmišljavanja i ispumpavanja.?Što je inače i odličan globalni mehanizam kontrole štete. I umesto da se godinama vučete po podrumima u ilegali ,štampaš pamflete, osmišljavaš akcije diverzije..dodješ do masovne podrške i na kraju koagulacije i kolabiranja ideje..prodješ za par dana ceo ciklus ne izlazeći iz sobe,fotelje,ispred ekrana..
Medjutim neki stari obrasci ostaju, primetio sam da je princip agresije opstao i na mrežama,pristojni ljudi sa snažnim argumentima povlače se ispred agresivnih i vulgarnih ljudi koji uglavnom potežu argument snage..uz srećnu okolnost što se sve dešava u virtuelnom balonu..
Još jednom hvala što ste pisali za nas..