Ne, ovaj tekst nije o Srbiji kako bi čitalac mogao pomisliti iz naslova kolumne. Ovde je reč o nenormalnom stanju svetske ekonomije i globalnog finansijskog sistema koje traje još od Velike recesije 2008. Najbolji indikator tog nenormalnog stanja su kamatne stope zapadnih ekonomija, koje su već 11 godina na najnižem nivou u modernoj ekonomskoj istoriji.
Snižavanje kamatnih stopa je uobičajeni mehanizam u borbi protiv recesije. Centralne banke u recesiji snižavaju kamatne stope, vode ekspanzivnu monetarnu politiku i pokušavaju time da stimulišu potrošnju i investicije. Takav period traje godinu-dve, dok ekonomija ne izađe iz recesije, a potom se kamatne stope podižu kako bi se kontrolisala inflacija koja u pravilu prati svaki ozbiljniji ekonomski oporavak.
Danas, 11 godina posle Velike recesije, kamatne stope centralnih banaka najrazvijenijih država su ili negativne, ili se, uz nekoliko izuzetaka, kreću u rasponu od nule do jednog procenta. Jedini važniji izuzetak su SAD. Kako se američka privreda potpomognuta i Trampovim smanjivanjem poreza najbrže oporavljala, centralna banka je pre dve i po godine krenula u proces postepenog normalizovanja kamatnih stopa i danas ih je dovela na nivo od oko 2,5 procenta. Trampovoj administracija se čini da i tako niska stopa ugrožava privredni rast, pa se od centralne banke traži – direktno i grubo – novo snižavanje kamata.
Deformacije do kojih ovakva monetarna politika dovodi najbolje se vide na tržištu državnih obveznica. Najveći deo emitovanih obveznica u evro zoni sada donosi negativan prinos. Ko danas uloži u ovakve hartije od vrednosti, u trenutku njihovog dospeća dobiće manje nego što je u njih uložio. Procenjuje se da je na svetskom tržištu oko 12.000 milijardi dolara državnih i korporativnih obveznica sa negativnim prinosom. (Zašto se, uprkos gubicima, ipak ulaže u ove obveznice van teme je ovoga teksta.)
Posledice aktuelne monetarne politike su izuzetno opasne. Građani koji štede se kažnjavaju i već godinama efektivno gube novac. Kamatne marže banaka su niske, pa banke i druge finansijske organizacije jureći za profitom sve više rizikuju ulažući novac u sve problematičnije finansijske instrumente. Krediti se velikodušno odobravaju kompanijama (i državama) sumnjivog boniteta jer se od njih mogu naplatiti visoke kamate. Ovo suludo zanemarivanje rizika sve više liči na stanje pred izbijanje krize 2008. Tržišni mehanizam u kojem su kamatne stope važan integralni deo odavno je raštimovan i nesrazmerno stimuliše ulaganja kapitala u finansijsku sferu. Posledica ovakvog kretanja kapitala je da berze beleže rekordni rast kreirajući fiktivne vrednosti kojih u realnoj ekonomiji nema. Spekulativna finansijska ekonomija se tako sve brže udaljava od realne.
Uprkos obilju štampanog novca, uprkos apsurdno niskim kamatama, investicije i produktivnost zapadnih ekonomija stagniraju, a sa njima i privredni rast. Svetska ekonomija danas preživljava na steroidima novih dugova sa niskim kamatama kojima se održava privid ekonomske normalnosti. Rast kamata bi, brzo i veoma brutalno, pokazao sve slabosti koje su se poslednjih decenija kumulirale u svetskoj ekonomiji. Centralne banke to znaju i susret sa realnošću pokušavaju da odgode, nadajući se da će se u međuvremenu dogoditi nekakvo ekonomsko čudo.
Ovo što danas gledamo nisu prolazni monetarni poremećaji. Ovo je fundamentalna kriza kapitalističkog modela koji više nije u stanju da generiše privredni rast bez prekomernog kamatnog stimulansa. Kriza iz 2008. bila je poslednji znak za uzbunu, ali su svi ključni ekonomski i politički akteri odbili da je prepoznaju kao sistemsku krizu. Bilo je lakše držati glavu u pesku i štampati novac čekajući da kriza prođe. Ali kriza nije prošla i nenormalno stanje globalnog finansijskog sistema o tome jasno svedoči.
Za razliku od krize iz 1929. ekonomisti danas nemaju nikakvih ideja koje mogu ponuditi za rešavanje ove nove krize. Kejnzijanska teorija je potrošena, a monetaristički recepti više ne pomažu. Vladajuća neoliberalna dogma je do te mere umrtvile ekonomsku i socijalnu misao da one danas nemaju šta da ponude, osim recikliranja otrcanih fraza.
Budžetska štednja, uporno potkopavanje socijalne države, staganantna primanja i bujajuće socijalne razlike, opasna su i zapaljiva smesa. Sistem kakav je danas može se održavati samo na silu – lažima, medijskom kontrolom, tihom suspenzijom demokratskih institucija i stalnim otvaranjem novih konflikata – vojnih, a sada i trgovinskih. Vreme će pokazati da li će ovi oprobani metodi socijalne kontrole i dalje biti uspešni, ili će ovo stalno „zatezanje žice“ dovesti do eskalacije unutrašnjih i spoljnih konflikata koji će se oteti kontroli.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Неко је мало нервозан:
„САД означиле Швајцарску и Вијетнам као манипулаторе својих валута“
https://www.bbc.com/news/business-55337323
Добри, стари амерички притисак. Да ли ће успети и овај пут?
Za Damjana – Ne znam na koje izjave se referišete. Možete li mi dati linkove? Hvala na komentaru.
Postovani g. Katic,
imam molbu i predlog da uskoro komentarisete izjave franc.predsednika i prof.Savica,na temu liberalnog kapitalizma…vase misljenje podrazumevam (kao redovni pratilac vasih tekstova i nastupa)…ipak,komentar bi dobrodosao.
Pozdrav.Damjan.
Је ли неко рекао „криза“?
https://www.rt.com/business/466497-dow-fall-recession-inverted-yield/
За Ганета – у питању су аустријске, не аустријалије обвезнице, и деноминоване су наравно у еврима. Мислим да је у овој последњој транши потражња била пет пута већа од понуде, док је паралелно емитована и петогодишња обвезница са негативним приносом имала 7х већи интерес.
Као што прије неки дан Max Keiser рече, држање новца у еквивалентима кеша (за пензионе фондове) је ризично, а улагање у обвезнице је 100%-на гаранција губитка… али, правила су правила.
За Бојана – Стање на глобалном финансијском тржишту је до те мере ненормално, да угрожава и функционисање пензионих система, како сте приметили. Приватни пензиони фондови улажу у акције и тиме компензују слаб раст прихода од пласмана у обвезнице, али то опасно повећава ризик за случај било какве економске кризе. У амбијенту буџетске штедње на једној страни, и монетарне експанзије преко секундарног тржишта на другој страни, пензиони фондови немају ваљаних алтернатива и преостаје им само да се коцкају. Хвала на коментару.
Za Bojana,
Zanima me u kojoj valuti su denominovane australijske obveznice i da li su sve prodate ? Inače, pre 2 godine je Meksiko izdao evroobveznicu na 100 godina sa koja je prodata na aukciji sa prinosom od 4,2% (sve je otišlo kao alva)….. isto sam se čudio kao i vi kako neko može da po toj stopi uloži novac na 100 godina. Ovo sa australijom je bukvalno nadrealno !
Velika Britanija je u prošlosti emitovala 100-godišnju obveznicu ali ne znam po kojim stopama prinosa je prodata…….. Mislim da je i Argentina emitovala 100 godišnju obveznicu nedavno ali nisam siguran.
Čitao sam nedavno roman Umberta Eka „Praško groblje“ i za oko mi je zapao jedan zanimljiv detalj. Glavni junak falsifikator koji je učestvovao u stvaranju „Protokola sionskih mudraca“ je u 19 veku uložio novac u francuske obveznice sa stopom prinosa od 3% na period od 10 godina. Eto, tolike su bile stope prinosa u 19 veku (ako je Umberto Eko dobro informisan to je bilo to).
Ако имамо у виду вишетрилионске износе у негативним обвезницама, и да су пензиони фондови на неки начин присиљени да и даље купују, између осталога, и негативне обвезнице, какво је ваше генерално мишљење о будућности пензијског система? Шта би по вама пензијски фондови и владе требало да учине?
Прошли мјесец Аустрија је издала обвезнице на 100 година са приносом од 1,2%. Емисија прије 2 године подразумјевала је принос од 2,1%. Добра ствар додуше је што бар имају номинално позитиван принос.. али какву ће куповну моћ тај принос да осликава након 100 година инфлације?
Фондови првог стуба морају у значајној мјери да купују овакве обвезнице јер их правила на то присиљавају. Фондови другог стуба имају мало релаксиранија правила и могу више да улажу у акције, али опет, тржишта на којима они улажу и немају неке добре дугорочне изгледе.
Ако имамо у виду административне трошкове фондова, који се у првој линији често крећу око 1-2%, инфлацију, која у еврозони износи око 1,3%, и очекиване приносе који се крећу око 2,5-3%, на шта онда радно активне генерације могу да рачунају за 20-30 година? У бољем случају може се очекивати на поврат уплаћених доприноса, а у мање повољним случајевима да административни трошкови и негативни приносу поједу и до 20-50% пензије, зар не?
Мени ово све дакле изгледа као да грађани плаћају скривени порез за неодговорну политику и да је и сфера пензионих фондова, поред осталих области живота и пословања, још једно мјесто гдје се врши велика (скривена) прерасподјела богатства између оних 1% и 99% становништва.
У оваквим околностима грађани морају практично да повећају ниво штедње за пензију, а то могу да учине само у случају да за то постоји простор у активним примањима. Као што видимо из разних статистика и прорачуна, реалне плате на западу стагнирају последњих 30 година. Да ли то значи да нас очекује нека врста дистопијске будућности?
@ Kum
„Na koji nacin i u sta ce se Srbija transformisati nje moguce danas predvideti.“
Slutim da će se Srbija, i Beograd, ubrzano evropeizovati, po pariskom modelu:
Sve dok Beograd – a slično i drugi gradovi u Srbiji – ne povrati stari sjaj, iz XVII stoleća, pre razaranja iz 1688. godine:
https://www.danas.rs/beograd/bg-gde-su-se-sve-nekada-nalazile-dzamije/
Joj Kume odgovorio bih ali ne smem 🙂
A u stavri ne znam našta da odgovorim?!
Mi smo imali polemiku davno.
Ja ni sam ne znam o čemu smo raspravljali, vi ste mi mislim dali odgovor na koji ja nisam reagovao.
Tako da je sve OK.
Pozdrav,
@ Ivan
Obzirom da me prozivate,a nemam ni volje ni vremena da kopam po blogu i vadim i moje i Vase citate,zelim da Vam obratim paznju da sam na Vase pitanje o Srbiji vec dao odgovore,ali niste pazljivo citali.
U kratkim crtama – Mislim da je danasnja Srbija prelazni politicki entitet,koji nije odrziv u postojecim geopolitickim okolnostima.Prema tome,nema smisla „davati savete“ necemu sto ce kroz nekoliko godina ili mozda dve decenije biti stvar proslosti.
Na koji nacin i u sta ce se Srbija transformisati nje moguce danas predvideti.
Za Branka – Bojim se da kod Borisa postoji samo jedna ideologija, a to je džonsonizam. Kako je on bio tema, nisam je širio na ostatak političke scene. Hvala na komentaru.
G.Katiću, neka bude skoro sve kako ste napisali. Ipak, Borisu se ne može osporiti pragmatizmom obogaćeni libertijanizam kao političko-ideološka osnova (apropo vašeg komentara da se radi o čovjeku bez ubjeđenja) koji može, a i jeste bio praćen političkim skretanjima, a koju većina, ali i vi tumači kao „laganje“ ili moralnu neprincipijelnost. Ali šta je tu novo u politici? Trebamo li pominjati Blera? Svakako, gospodin je imao sreću sa mlakom prethodnicom u liku g. Mej, ali i sa idealnim političko-medijskim neprijateljem u liku „socijaliste“ Korbina.
Za jednog od posetilaca bloga – Neću tolerisati vređanja drugih posetilaca na blogu i blokiraću Vas ako se ovo ponovi.
Za Branka – Problem sa Džonsonom nije u tome što je ekscentričan, već što je ekscentričnost njegov ključni kvalitet i zaštitni znak. Za standarde britanskog političara, njegov privatni život je u apsolutnom haosu. Za nekoga ko će voditi UK, on je nedopustivo površan i sklon je gafovima. U političkom smislu, on je čovek bez ubeđenja i laganje ga ne opterećuje. Do Brexita je bio evrofil, a onda je 2016. odlučio da pređe na suprotnu stranu, procenjujući da mu to daje veće šanse za politički uspon.
Završio je elitne škole koje završavaju svi koji pripadaju privilegovanoj, bogatoj eliti. Nije bez dara, ali nije bio ni vrhunski novinar, niti vrhunski esejista. On je bombastičan govornik, a to nije isto što i veliki orator. Pri tome, ima laku govornu manu, i ima problem sa jasnom artikulacijom rečenica koje izgovara.
Bio je neuspešan, gotovo nevidljiv ministar inostranih poslova, dok je mesto gradonačelnika Londona pozicija manjeg političkog značaja i uspostavljena je tek 2000. (To je ogromna razlika u odnosu na poziciju koju gradonačelnici imaju u Francuskoj npr.) Hvala na komentaru.
Jovan T. – Nisu ga konzervativni britanci birali nama nego sebi, a istorija pokazuje da ipak malo više vole sebe nego bilo kog drugog. Mislim da bi nam bolje bilo da konačno počnemo gledati svoje interese na način na koji to rade britanski političari. Izuzetak predstavlja Brexit kada se dalo da vox populi odlučuje, a svi vidimo kakve mogu biti posljedice narodne „mudrosti“ pa s tim u vezi treba sagledati Vučićevu želju da NAROD odluči o Kosovu…
Osnovni problem ex Yu društava je nepostojanje bilo kakve učinkovite akcije stvarne elite društva u proklamovanoj želji da zamjeni postojeću funkcionalnu partijsku kvazielitu.
@Ivan – uopšte niste u pravu.
Utopističke ideje su skretanje teme sa realnih problema.
Boris Džonson je tipičan Engleski rasista i imperijalista, branilac kolonijalizma.
Samo vas gledan i zaključujem našu narav,
Evo jedinog čoveka Epistemologa koji je pokušao da nametne neku svoju ideju ( pa i neka je maštarija) niko da prihvati raspravi i da negira ili pojani prednosti, zablude, utopizam ; marksizam. Ne, to se ukorenu seče, ovde u Srbiji se ne dozvoljava ‘slobodnoj’ misli da se izrazi. Omah se povrgava ruglu i podsmehu. Ideja u začetku bide sahranjena. Zato se ljui i plaše da slobodno misle.
Ovi „pametni“ bistre „svetsku politiku“ jer su umozrenjem dorasli vladarima u senci. Sve se unapred zna, Šta ko misli, šta će ko preduzeti u Persiskom zalivi itd, i kako će se sve okonćati. Ali za svoje pleme malenu ubogu Srbijicu? e tu se ništa ne može tu se vodi borba svetmosti i tama. Boga i davola.
Gospodine Katiću, ovo se ne odnosi lično na vas. Vi ste korektan domaćin. Međutim dikutanti su uzeli stvar u svoje rike i određuju teme.Kroz ‘peckanje’ razrešavaju dileme i tako ubijaju vreme i smisao komentara.
Ja sam za dirktan idejni angažman. Šta hoću dakažem? Da ljudi u ovako otvorenim forumima pokušaju da rešavaju obične životne probleme kako svoje tako i svojih sugrađana. Gde investirati, kako investirati. Da mladim ljudima se pokaže pit kojim treba da idu u budućnosti, a ne da odlaze u tuđu zemlju i nju grade. Tu su dovoljna iskustva starijih i ljui koji su prošli tim stazama.To je smiso života i dobrobiti društvene zajednice. Neko ima ideju razradi se i pokuša primena.
Učesnici bloga su tu da prenesu iskustvi, daju savet ili neki korisnu informaciju.
Međutim ja se pređoh u proceni. Ovde ljudi ističu svoju izvišenu pamet i pričaju o globalnim paradiksima i slabostima koje treba manjati,koji sa životom, barem našim, nema blage veze. Dobro ta zapažanja možda nas i zakače, ali mi nemamo ni jedan odgovor na ta globalna pitanja. Samim tim imamo samo veće dilama kao dalje.
Smisao svega je ideje primeniti ovde. To je cilj svega tu pamet može da se ovaplodi i dokaže.
Oprostite Katiću, ali ovo se stvarno ne odnosi na Vas.
Pozdrav,
Onaj Trump kaže da je Boris baš cool.
Invazija Iraka nije katastrofa nego biznis. Eto i Putin ili Erdogan se trude koliko mogu u Siriji.
…..jedan iskreni levicar
…….. je previse
G. Katiću, mozete li pojasniti na kakve osobine Borisa Dzonsona mislite? Ako vam je sporna njegova ekscentricnost, mislim da to apsolutno nista ne govori o njemu kao politicaru..ako tome dodamo da je isti zavrsio najelitnije engleske skole, da je vrhunski novinar, esejista i orator, da je bio uspjesni gradonacelnik Londona, da mu je uzor isto tako ekscentrican Cercil, onda sve upucuje na to da se Britaniju voditi prilicno sposoban i liberalan tip!
Предлажем да се даља расправа о америчком штампању новца и његовим последицама по свет (ако неко још има потребу да пише „теорије завере“ о томе) пребаци на текст:
https://nkatic.wordpress.com/2011/10/19/rat-dolara-i-evra-epilog/
Тиме ћемо побољшати видљивост релевантнијих коментара на ову тему, и олакшати домаћину модерацију блога.
Пошто је друг epi одустао од даље расправе, не би било пристојно од мене да се надовезујем на његове коментаре. Хтео бих само да напоменем како ово о чему смо коментарисали домаћин, он, Гане и ја нису никакве теорије завере, него доказане економске чињенице поткрепљене доказима и бројним студијама. О којима иначе имате текстове и на овом блогу.
Што се избијања нове кризе тиче, она је сада готово извесна, пошто је за новог премијера Велике Британије „изабран“ Борис Џонсон. Кажем изабран под наводницима јер је човек буквално постављен вољом сопствене партије. Никаквих избора није било, толико о енглеској демократији.
Борис Џонсон ће ВБ-ју извести из ЕУ, што ће имати за последицу њено потпуно додворавање САД. У таквим околностима, могуће је понављање катастрофе сличне инвазији Ирака. Циљ је поновно мазање очију јавности, рушење свих економских закона и враћање закона џунгле на међународну сцену.
Za epistemologija – Žao mi je što Vas je moje ironično peckanje pogodilo. To mi nije bila namera. Svejedno, hvala na trudu i komentarima.
Za Vladana – Izbor Borisa Džonsona je samo jedno u nizu posrnuća lokalne političke scene. Samo u ovom ludom vremenu bi političar takvih osobina mogao da dođe na čelo jedne od najmoćnijih država sveta. Što se Kondratijevog ciklusa tiče, ne bih se usudio ni da ih negiram, niti da ih afirmišem. Još uveka sam bliži Brodelovim „ciklusima“ koje sam pomnjao ovde: https://nkatic.wordpress.com/2011/08/22/kraj-epohe-i-sumrak-imperije/. Hvala na lepim rečima.
@Epistemologija, eh is nemojte se odmah ljutiti. Ja sam siguran da je Katić mislio na to da suviše značaja pridajete drugim američkim strukturama moći iako je dolar tu glavni.
Vaš nacrt globalnog sajber poretka je u istoj ravni sa teorijama zavere i kripto izjavama. Kad se raspravlja o geopolitičkim stvarima to je makar malo realnije.
Za Nebojšu Katića
„Još jednom, fascinira komunističko oduševljenje Amerikom. To do sada nisam sreo, sem kod „dece komunizma“, ali oni su se odrekli komunizma, pa je sve logično.“
Uz dužno poštovanje, gde vi vidite da sam ja fasciniran Amerikom!?!?
Gde je tu fascinacija u goloj tvrdnji da imaju kvalitetne istraživačke laboratorije, naučne institute, razvojne centre i da okpuljaju najtalentovanije fizičare i hemičare iz celoga sveta itd?
Na kraju to i vi kažete u svom tekstu II dela „triologije“ i moraću da citiram ovog puta vaše „oduševljenje“ Amerikom:
“ S druge strane, na američkoj strani su pored već ranije pomenutih prednosti, fleksibilnija ekonomska strukturu i izuzetan duh preduzetništva koji ne jenjava još od pionirskih vremena. SAD su i dalje lider u modernim tehnologijama. “
To nije aplauz Americi nego tužna konstatcija realnosti. I Nemačka isto oktupljuje kvalitene hemičare iz Srbije, poznajem odavde iz Bora veoma talentovanu hemičarku, koja je pobeđivala na saveznim takmičenjima i pouzdano iz prve ruke znam priču kako su je Nemci odvukli da joj „pomognu“, prvo u akademskoj karijeri, a potom su je zaposlili u farmaceutskoj kući.
Dakle, Srbija sa ostalim zemljama Juga služi za izvoz mozgova, umesto da naši ljudi rade za nas. To je slika i prilika savremenog kapitalizma.
Da li će to značiti, ovo što sam sada napisao da sam ja germanofil? Mislim stvarno me iznenađujete da čovek vaše inteligencije uopšte može tako nešto da napiše…
Pošto smo vi i ja ovde jedni od retkih koji se potpisujemo punim imenom i prezimenom, i pošto je vaš blog javno dostupan i javno se čita, nemam interesa da vodim „flame“ polemike sa vama i mislim da to ne bi ni meni ni vama priličilo.
Tvrdili ste svojevremeno da treba da se otvori rasprava u domaćoj javnosti o pluralnom viđenju problema sadašnjice i ja sam samoinicijativno želeo da dam vizuru iz ugla marksističke politike ekonomije. Ne vidim gde sam prekršio ni jedno pravilo uljudne komunikacije na ovom blogu.
Preko našeg zajedničkog prijatelja, dobio sam i ponudu da radim sa vama intervju, ali od samog početka vi ste me uzeli na zub da ja ovde zastupam neke fine strune. Taj intervju moraće da radi neko drugi. Ne zastupam nikoga, moje podatke imate na portalima gde sam javno pisao članke i lako je proverljivo ko sam i odakle sam.
Iz tih razloga ja se više neću javljati na ovaj blog.
Ostalim komentatorima sugerišem da malo prelistaju ekonomsku literaturu, a malo manje love kripto citatate o tajnim strategijama zapada i njegovoj konačnoj propasti pred humanom Kinom, koja nas ovde u Boru truje sumpordioksidom, onako baš antiimperijalistički i antiamerički.
Srdačan pozdrav,
V. Vasić
Srdačan pozdrav,
Sjajna polemika o dolaru kao svetskoj rezervnoj valuti(još uvek)
Koristim ovu priliku da postavim dva pitanja Gospodinu Katiću:
1)Kako komentarišete izbor Borisa Johnsona za Premijera(očekivano ili jedina moguća opcija)?
2)Da li smatrate da se celokupna privreda zapadnih zemalja približava kraju
Kondratijevog ciklusa 50 godišnjeg (ako za početak ciklusa uzmemo ukidanje zlane podloge dolara i vezivanje za cenu nafte 1971 uvodjenje tzv. petrodolara?
Za ovaj komentar je nevezana lična tragična sudbina Ekonomiste Nikolaja Kondratijeva.
Ponovo veliki pozdrav vama lično i svim učesnicima foruma.
Vladan
Pa dobro,probajmo da razumemo druga Epia,jer i sam Trocki je najvise voleo Ameriku.
Medjutim.mene zabrinjava ocigledni nedostatak demokratskog kapaciteta kod naseg druga.Nisam bas siguran da je gospodin Paul Cockshott (kao ucitelj naseg Epia) toliko iskljuciv.Jer da jeste,iskljucio bi sebe iz tog cistokrvnog kapitalistickog drustva u kome zivi.Ima jos zemalja gde ima drugova koji bi mu rado dali politicki azil.
„Što se tiče „moje“ priče o tendencijskom padu profitne stope, tražiti da ja to ne spominjem je isto kao i kad bih ja od vas tražio da ne govorite više o depresijaciji dinara, o usmeravanju kredita u investicije itd, a od mizesovaca da ne govore više o subjektivnoj korisnosti, od Miltona Fridmana da nas više ne gnjavi sa ponudom novca, od kejnzijanaca da više ne ističu kamatnu elastičnost investicija, od Minskija da nam ne govori o Ponzi problemu, a od Soloua o paradoksu produktivnosti.“
Kako ste Vi usli u ovo drustvo kada su ovde pobrojani ekonomisti,a ne komunisti?
Za epistemologija – Tema koju je Gane otvorio vezana je za dolar i njegovu lidersku poziciju. Vi tvrdite da je to poslednji, i najmanje važan razlog američke moći.
Kažete: – „Sjedinjene Američke Države duguju svoju moć pre svega gotovo superiornoj tehnološkoj i inovativnoj ekonomiji, imaju najbolje razvojne centre, laboratorije, institute, univerzitete i državne programe pomoći nauci i istraživačkim poduhvatima u mnoštvu oblasti.”
Da je to ključ uspeha, kako Vi kažete, SAD ne bi radile po svetu to što rade poslednjih stotinak godina. Danas svakako ne bi pokušavale da unište kineske tehnološke firme, već bi se oslonili na svoje superiorno znanje, kapital itd.
Vratimo se poslednjem argumentu koji ste dali. Tekući bilansa jedne zemlje je indikator štednje na nacionalnom nivou (država, građani, privreda). Kada je tekući bilans u deficitu, država troši više nego što stvara. Od 1980. do 2019, SAD su imale suficit samo 1980, 1981 i 1991, i nikada više. (U narednih pet godina se ništa neće promeniti.)
Dolar je dao fenomenalnu prednost jer ne mora da brine o deficitu, može da troši npr. na naoružanje koliko želi, a da to finansiraju i oni, protiv koji će to oružje biti upotrebljeno. Može štampati dolara koliko želi, a da ne brine da će se dolari vratiti u SAD i izazvati inflaciju.
Vaš primer sa investicijama koje baziraju na neraspoređenoj dobiti zapravo radi protiv Vas. Prvo, to je samo isečak iz makroekonomske slike. Drugo, i kao takav ne ide u prilog Vašoj tezi. Gro investicija američkih kompanija se finansira sa ofšora računa. Dobit ostvarena van SAD se ne unosi u zemlju i ne oporezuje se. (Porez koji se plaća Irskoj, Luksemburgu itd. je smešan.) Taj se novac zatim reinvestira i tako u krug. Da SAD nemaju dolarsku štampariju, one bi naterale svoje kompanije da unesu novac u SAD, plate porez i pomognu budžetu. Ovako, američke kompanije, i novcem poreskih obveznika za svoj groš uvećavaju svoje bogatstvo.
Još jednom, fascinira komunističko oduševljenje Amerikom. To do sada nisam sreo, sem kod „dece komunizma“, ali oni su se odrekli komunizma, pa je sve logično. Hvala na komentaru.
@Epi – Zato postoji Forum 2019. Tu bi trebalo da svi mi pišemo ono što je van teme.
@ Epi
Napravi svoj blog. Nemoj da ti mi smetamo koji pokusavamo nesto shvatiti posto ti sve znas.
Za g. Katića i Nemirnog,
Ostaje mi samo da vam se zahvalim na pojašnjenjima…… Tek sada u potpunosti razumem kreiranje američke likvidnosti na osnovu deficita i značaj deficita za održavanje pozicije dolara kao rezervne valute.
Za Nebojšu Katića
“ Npr. ‘ … ogromne stokove kapitala za investicije u kompanije i firme …’ koje SAD imaju su tu zato što se dolari štampaju, a ne zato što Amerikanci štede, itd“
Pogledajmo sledeći grafik.
A evo i izvor odakle je preuzet: https://fas.org/sgp/crs/misc/RS21118.pdf
Na levom stubcu vidimo izvore finansiranja američkih direktnih investcija tamo negde napolju. Ako je verovati ovakvim podacima, uvećavanje američkih SDI u inostranstvu potiče iz zadržanih profita. Kako se to onda uklapa u priču o „štampanju“ dolara?
Dalje, ovde je topic trenutno stanje kapitalističkih ekonomija i bavimo se temom zašto su kamatne stope tako niske i šta će nam to doneti. Sad vidim da je serija komentara skliznula u problem međunarodne senioraže dolara.
Šta je to međunarodna senioraža?
To je kada je jedna država može da nametne, nebitno iz kog razloga, svoj novac za:
1) za držanje međunarodnih rezervi
2) cirkulaciju u pojedinim nacionalim ekonomijama kao što je dolarizacija u pojedinim latinoameričkim državama
3) i kao sredstvo plaćanja na inostranim tržištima.
Od raspada Breton-Vudskog sistema američki dolar skoro već 50 godina igra takvu ulogu. To je omogućilo Sjedinjenim Državama da „hvataju vrednost“ kroz uvoz opipljivih dobara iz celoga sveta u zamenu za puku reprezentaciju vrednosti, a to je kao što komentatori na ovom blogu kažu – naštampani papirčić koji zovemo dolar.
Međutim, hajde da pogledamo procentualni udeo negativnog trgovinskog bilansa SAD od 1978. godine do danas:
Ovde se lepo vidi da je tek u vreme Ronalda Regana negativni saldo činio maksimum 3 %, a posle 1986. god počeo da opada i Džorž Buš Senior ga je zacementirao na nešto više od 1,2 % (moja slobodna vizuelna procena).
Klintonova administracija, a tada je Amerika bila lider globalizacije i obilato se koristila svim sredstvima za svoju imperijalnu inherenciju kapitala u druge zemlje, držala je negativni balans od 1,2 % do 1998. godine.
Zapravo, tek u vreme Dordža Buša Juniora počinje Amerika rapidno da koristi prednost senioraže dolara i to postepeno sve do ispod 6 %, ako se to može samo tako objasniti, a mislim da se mora uzeti u obzir i drugi finansijski prilivi kojima Vašington pokriva svoju lagodnost u uvozu.
Pošto se ovde stalno pokreće priča, da Amerika isključivo duguje svoju moć „štampanjem“ papira i da je to mega super giga problem svih naših problema, ja ne vidim kako ovako mali procenti mogu da igraju takvu ulogu.
Meni je veći problem enormna eksploatacija rada iz autsorsovanih fabrika i fenomen „capture-value“ kojim se boost-uje američki GDP nego nepokriveni uvoz senioražom dolara, iako se slažem da to nije zanemarljivo i da predstavlja svojevrsni bezobrazluk, mada to nije specifična krivica Amerike kao takve, nego opet i opet – kapitalističkog sistema koji počiva na takvim monetarnim premisama. Sa evrom će kao biti bolje?
Što se tiče „moje“ priče o tendencijskom padu profitne stope, tražiti da ja to ne spominjem je isto kao i kad bih ja od vas tražio da ne govorite više o depresijaciji dinara, o usmeravanju kredita u investicije itd, a od mizesovaca da ne govore više o subjektivnoj korisnosti, od Miltona Fridmana da nas više ne gnjavi sa ponudom novca, od kejnzijanaca da više ne ističu kamatnu elastičnost investicija, od Minskija da nam ne govori o Ponzi problemu, a od Soloua o paradoksu produktivnosti.
Na kraju, nisam ovde ja samo pisao o padu profitablinosti nego o čitavom skupu međusobno povezanih fenomena kapitalizma.
Vidim da ovde ostalim učesnicima ne smeta da u nedogled pišu komentare koji su off-topic i ne drže se zadatog temata koji postavlja Katić svojim člancima i neprestano govore o političkim zaverama, kripto iskazima generala iz dubine istorije, veličanju kineske pobede nad Amerikom, strategiji izbijanja novog rata, duhovnom padu čovekove prirode, povremeno verbalno peckaju druge učesnike na ovom blogu, a sve to ama baš nikakve nema veze sa ekonomijom i pri tom stvarno je na nivou kafanskog stola.
Pozdrav,
V. Vasić
Za Ganeta – Da nema deficita tekućeg bilansa, SAD bi akumulirale druge valute, američke devizne rezerve bi rasle i postojao bi manjak dolara na svetskom tržištu. Kada je postoji deficit, to znači da država (kao celina) troši više nego što stvara. SAD mogu više da više troše a da ne rizikuju krizu, jer dolar svi prihvataju kao rezervnu valutu. To je jedinstvena pozicija. Mislio sam da je ovo jasno iz moje „triologije“.
Budžetski deficit je dobara za održavanje dolara kao rezervne valute. Da država ima suficit, prihodi bi pokrivali troškove i ne bi bilo potrebe da se emituju obveznice. Da nema američkih obveznica, ne bi bilo dovoljno prvoklasnih hartija od vrednosti u koje bi se mogli ulagati viškovi novca. Tražnja za dolarima bi bila manja, a time i važnost dolara, pa bi se tražila nova valuta, nacionalna ili sintetička. Ovde govorim o tome zašto su deficiti dobri za poziciju dolara: ne govorim o odnosu deficita i vrednosti dolara. To je druga tema. Hvala na komentaru.
За Ганета:
Коментар није намењен мени, али ћу покушати да дам своје виђење, уз допуштење аутора блога.
Дефицит за САД је добар јер је то показатељ да страна роба (и услуге) улази у САД у замену за јефтин, офарбан папир. Који може да се се штампа и који реално вреди далеко, далеко мање него роба коју купује. Сложићете се да Toyota аутомобили вреде много више од кофера пуног зеленог папира којим може да се купи.
Због тога је за САД врло битно да одржи садашњи однос са Кином, између осталих „партнера“. Кина је најмногољуднија земља на свету, производи јефтину робу коју мора да извози негде. САД су пригодан партнер јер је у питању богата земља која може много да увози, поготово јефтине робе. А знамо да се та роба мења за доларе. Све док Кинези не нађу другу развијену земљу за сигуран, неограничен пласман њихових производа, овај обострано користан однос ће се наставити. Додуше, нешто мање користан за Кину.
О Блиском истоку и значају нафте за САД смо већ много пута расправљали.
Za g. Katića,
Čitao sam vašu trilogiju o dolaru i evru više puta. Razumem korene dolarske moći. Znam da deficiti nisu tako opasni za SAD, nije mi samo jasno kako su pomenuti deficiti dobri za SAD……. Kada sam razmišljao da uložim u USD plašili su me deficiti jer sam mislio da njihov dalji rast može značajno oboriti dolar……. Inače, naravno da primećujem da se drugi investitori ne obaziru mnogo na deficite već ulažu u dolar na osnovu drugih faktora…….
Evo ako možete pokazati zašto su deficiti poželjni za SAD bio bih vam zahvalan.Ponavljam znam da nisu tako opasni kao kod drugih država ali ne razumem kako su poželjni. I naravno ne bi bilo loše čuti vaše mišljenje na temu kako utiču na USD…… Ja npr: i dalje mislim da bi rast pomenutih deficita morao bar malo oboriti dolar.
Nikola Pašić je bio veliki gospodin.
„Uzgred, priču o padu profitne stope ste toliko puta ponovili, da to sada znaju i oni koji nisu čitali Marksa. Možda bi u sledećim komentarima trebalo da preskočite taj deo. “
Да, ја сам га прескочио кад сам читао коментар. Искрено, постало ми је заморно. И да јесте истина, није место овде да се стално понавља.
Нажалост, истина је много једноставнија и позната је одувек. Онај ко контролише дистрибуцију средстава размене (другим речима, новац), контролише све остало. Последњих 80 година, то је САД, управо због могућности да несметано и без већих последица штампају доларе. Све док се то не промени, на овај или онај начин, ситуација ће бити иста.
Приметне су назнаке отпора долару, а ја бих саветовао посетиоцима да пажљиво прате сада већ отворени сукоб Турске и САД.
Za epistemologija – Bojim se da ste pomešali uzroke i posledice. Npr. “ … ogromne stokove kapitala za investicije u kompanije i firme …“ koje SAD imaju su tu zato što se dolari štampaju, a ne zato što Amerikanci štede, itd.
Iskaz: „Potom Amerika ima ogromni kapital za SDI u ostatak sveta, pa se bez njihovog kapitala ne može pokrenuti proizvodnja u drugim državama.“ je, veoma blago rečeno, nategnut. Da se našalim – za ljutog komunistu ste previše impresionirani Amerikom, pa će Vas drugovi kritikovati na sledećem partijskom sastanku zbog desnih skretanja.
Uzgred, priču o padu profitne stope ste toliko puta ponovili, da to sada znaju i oni koji nisu čitali Marksa. Možda bi u sledećim komentarima trebalo da preskočite taj deo. Hvala na komentaru.
Za Ganeta – Ovde imate moj pokušaj da objasnim korene dolarske moći:
https://nkatic.wordpress.com/2011/10/13/rat-dolara-i-evra-i-deo/
https://nkatic.wordpress.com/2011/10/18/rat-dolara-i-evra-ii-deo/
https://nkatic.wordpress.com/2011/10/19/rat-dolara-i-evra-epilog/
Ako i dalje bude nejasno, pojasniću. Hvala na komentaru.
Sjedinjene Američke Države duguju svoju moć pre svega gotovo superiornoj tehnološkoj i inovativnoj ekonomiji, imaju najbolje razvojne centre, laboratorije, institute, univerzitete i državne programe pomoći nauci i istraživačkim poduhvatima u mnoštvu oblasti.
Okupljaju iz celoga sveta talentovane i motivisane fizičare, matematičare, hemičare, biologe, mašinske i elektro inženjere, inovatore, pronalazače i kroz razne institucije finansiraju njihov rad i podstiču ih kreativnosti i razvojim projektima.
SAD imaju ogromne stokove kapitala za investicije u kompanije i firme koje na naprednoj tehnologiji mogu da tuku konkurente svuda u svetu i na domaćem terenu. To im daje moć da regulišu tržišne cene kako je njima drago.
Zatim SAD imaju 324 miliona stanovnika sa relativno visokim dohotkom i kao takve predstavljaju neizbežnog trgovačkog partnera za zemlje Trećeg sveta ako hoće da se ekonomski razviju, jer bez kupovne moći unutrušnjeg tržišta Amerikanaca mnoge firme iz ostatka sveta jednostavno ne mogu da posluju.
Potom Amerika ima ogoromni kapital za SDI u ostatak sveta, pa se bez njihovog kapitala ne može pokrenuti proizvodnja u drugim državama.
I ovde opet moram da istaknem, ono što stalno ponavljam, Amerika cedi fantastičan višak vrednosti kroz tehnike masovnog autsorsinga u zemlje Trećeg sveta i to je jedan od glavnih mehanizama eksploatacije rada jeftine radne snage i enormnog bogaćenja, ne samo američke poslovne elite, nego čitavog ekonomskog sistema, uključujući i benefite za niže slojeve u Americi.
Evo vam grafikon koji pokazuje ogroman i sve veći udeo profita dobijenih iz autsorsovanih američkih fabrika i kompnaija ali i SDI u ukupnim profitima SAD:
To je ono što ja stalno govorim, posle ekonomske krize krajem 70-tih, izazvanoj od tendencijskog pada profitne stope, jedan od glavnih kanala oporavka profitablinosti svih viskokorazvijenih kapitalističkih zemalja bio je autsorsing. Ovde vidimo da je udeo u profitima iz stranih direktnih investicija 70-tih bio svega 15 %, danas je to stiglo na 45 %, a na to treba dodati i profite iz nejednake spoljnotrgovinske razmene sa ostatkom sveta (mehanizam poremećenih cena zbog izjednačenja profitnih stopa po modelu Emmanuela Arghirija).
Napakon, Amerikanci imaju veliki uticaj u Svetskoj banci, MMF-u, raznim ekonomskim forumima i institucijama, NATO-u, Svetskoj trgovinskoj organizaciji, raznim regionalnim sporazumima i savezima i to im daje veliku moć odlučivanja i kreiranja ambijenta u globalnoj kapitalističkoj ekonomiji koji ide njima u korist.
Tek na kraju dolazi njihova moć u finansijskom tržištu i pogodnosti koji nudi dolar kao rezerva svetska valuta.
Prema tome, gledaćemo mi još veoma dugo moć SAD kao svetskog lidera ali i policajca.
Na kraju, Kina je u poslednjim pregovorima bila spremna da pristane na velike, gotovo ponižavajuće ustupke, samo da im se ne stavljaju carine. Hteli su da ponude amerikancima da će se obaveziti da otkupe američki plin i ostale artikle u vrednosti 1.000 milijardi $ uz dopuštenje da američke kompanije steknu 51 % vlasništva nad kineskim bankama i fabrikama.
Za g. Katića,
„Da bi dolar bio dominantna rezervna valuta, SAD moraju imati deficit tekućeg bilansa, a i deficit budžeta dobro dođe“.
Možete li malo objasniti ovo, molim vas……… NPR: Nisam ulagao u USD baš zbog pomenutih deficita jer sam mislio da će u jednom trenutku slomiti USD……
Ponovo molim čitaoce bloga da moje komentare tretiraju samo kao jedno mišljenje, nikako kao investicioni savet…… USD je po meni opasna valuta za ulaganje pogotovu u ovom trenutku jer se tretira kao delimično siguno utočište i zbog najava krize mnogo se kupuje te je moguće da je sada precenjen. Naravno ovo može da bude ali ne mora da znači što bi rekao g. Pašić……
Za Nenada – Najveća snaga SAD je vezana za dolar kao etabliranu vodeću rezervnu valutu već 80-tak godina i ta se dominacija održava milom, ali i silom kada treba. Finansijsko tržište SAD je najveće i najlikvidnije i nije reč samo o tržištu akcija – još su važnije američke državne obveznice svih ročnosti, njihova količina i, ponavljam, likvidnost. Takođe je bitno i što SAD imaju potpuno slobodno tržište kapitala. Da bi dolar bio dominantna rezervna valuta, SAD moraju imati deficit tekućeg bilansa, a i deficit budžeta dobro dođe. U ovom trenutku niko ne može zameniti dolar kao lidera i može se samo nešto smanjiti njegova uloga. Hvala na komentaru.
@ gosp Katic
CEO BlackRock Larry Fink kaze da 82% stednje u Evropi je u bankama. Kod Kineza jos i vise.
55% duga u Evropi ima negativne prinose. Evropsko trziste kapitala je daleko vise oslonjeno na obveznice nego na dionice.
Amerikanci imaju drugaciju kulturu ulaganja. Ulaze u dionice jer zele imati suvlasnistvo u kompanijama.
***
Ako pogledate podatke o visini stednje po kucanstvima kinezi su izmedju 35-40%. Evropa daleko manje oko 12%.
Ako se pogleda trokut SAD-Kina-EU po mom misljenju EU je najslabija karika.
U sustini ne mislim da cijela EU nego PIGS i ostale zemlje treceg reda iz kojih se vrsi transfer kapitala u Njemacku.
Da li bas to trziste dionica ,kao jos jedan raspolozivi mehanizam, daje Americi da bude tako zilava i da odzava USD kao rezervnu valutu?
Ovo je prošlo nezapaženo u našaoj javnosti ali ovde, https://www.danas.rs/svet/nakon-neoliberalizma/
Džozef E. Štiglic dosta slikovito objašnjava stanje neoliberalnog ekonomskog eksperimenta i pita se:
Kakav je tip ekonomskog sistema najpovoljniji za ljudsko blagostanje?
@ Ivan
Komentarisemo na osnovu Katicevog teksta koji se ne bavi Srbijom.Tako da Vasa primedba ne stoji.
Bez obzira na to,na odeljku Forum mozete pokrenuti temu koja Vam je interesantna,a ja cu se ukljuciti u diskusiju,ako budem imao sta da kazem.
@Kume,
Selektivno polemišeš.
Odnosno ‘politički’ zaključuješ i odgovor prilagođavaš ne prioritetu i predmetu rasprave nego potrebi.
Evo i dokaza:
Odgovor meni / i Cvajgu 🙂 / je ovaj:
Ne bih se osvrtao na problematiku vlasti i opozcije u Srbiji.Suvise je to siroka
i zamorna tema za mene,a i za ovaj blog.
Dok Katiću odgovarate upravo suprotno:
Ako je ovo kriza kapitalizma,kriza drustvenog poretka,dakle,kriza sa jasnom politickom dimenzijom,onda i instrumenti resavanja krize moraju biti politicki.
Ispada po tvome:
Znači globalna kriza je laka za rešavanje i imaš politički recept a lokalna lična je ogromna zamorna, nebitna.
Čudna neka logika Kume.
Na ovoj stranici više nema podataka za 2010. godinu, a bilo ih je…
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_continents_by_GDP_(nominal)?fbclid=IwAR3XAtezJrdRZi01BxaxlM6UZIMvKAtN4QDBscM4XZIvVzMpfXzuB5bsTsc
Zašto, ne znam, ali nešto sam ipak zapamtio.
Naime, 2010 godine, redosled kontinenata po BDP-u je bio: Evropa, Severna Amerika, Azija…Takodje BDP Evrope je bio duplo veći od azijskog.
Osam godina kasnije, 2018. godine, redosled je: Azija, Severna Amerika, Evropa…
Ista ta Evropa je za trećinu slabija od Azije…
Interesantno mi i da je svima per kapita rastao osim Latiskoj Americi, kojoj je čak pao…
Hoću reći da su ovo epske promene tako da ovde nije u pitanju kako se može izaći iz krize, nego kako da Evropa prihvati novo mesto u sadašnjoj svetskoj ekonomskoj podeli karata. Evropu je stiglo ono što je davnih dana stiglo Japan, ali oni su kao drukčije društvo i kultura, uspeli da žive sa tim. Njima ne trebaju stalno stranci da rade poslove koje oni neće da rade, a potrebni su za funkcionisanje društva. Oni sami rade u fabrikama, sami prevrću nepokretne babe, oni hoće da uče za lekare…Kako će u Evropi to da prodje, plašim se da će biti veselo…
Takodje, ako se zna da je Kina najveći svetski izvoznik, ako je pritom i naveći svetski proizvodjač automobila, zašto ih ne izvozi automobile?!
Ako se Kini dozvoli da krene u izvoz automobila, plašim se da Evropi ni pet Keinsa neće pomoći…ni kvantna olakšanja…ni zatezanja…
„Negativne kamate bi trebalo da nateraju banke da kreditiraju privredu i da tako podstaknu investicije. Ali šta ako privreda ne želi da investira, ako nema tražnje, ako su građani do grla u kreditima, a primanja im marginalno rastu?“
Uvek kad naiđem na ovaj stav, koji je u biti tačan, uvek se setim mog omiljenog Ted Turnera. On javno iznese svoje stavove za razliku od mnogih koji to rade iza debelih vrata rade.
Možda se u ovom intervju može naći odgovor zašto plate ne rastu u svetu a time i realna ekonomija. Čovek je zabrinut za globalno zagrevanje a na kraju daje rešenje kako ga zaustaviti.
Evo ga i Slaviša Tasić, i on se javio svojim tekstom u Danasu o niskim kamatnim stopama:
https://www.danas.rs/ekonomija/sta-nam-niske-kamate-govore/?fbclid=IwAR2HCjxgBmz1UwrQuh8wkQgUOs6EcP0kIoxcR2b3u8F-FxReK31-AVTHS3w
Relativno dobra deskripcija, ali upravo to, samo deskripcija, nikako da saznamo šta je uzrok niskim kamatnim stopama i zašto ih ECB artificijelno drži nisko? Zašto se uopšte pojavila potreba za tim? Otkud to ako je kapitalizam neprotivurečan sistem koji može da traje beskonačno i raste linearno?
Po ko zna koji put se pokazuje relevantnost opaski Henryka Grossmana i Paula Maticka, starih dobrih marksista XX veka, da buržoaska ekonomska misao ne zna šta je uzrok cikličnih lomova kapitalizma i onda ili kapitulantski diže ruke (što je Slaviša Tasić na blogu Tržišno rešenje već jednom učinio, kazavši da je svaka recesija priča za sebe sa zasebnim i originalnim faktorom i da nema generalnog uzroka, što će reći da one nastaju slučajno – a to su pre njega barem sto godina originalno iskazali buržoaski politički ekonomisti) ili lansira sve fantastičnije teorije poput cikličnih promena sunčanog vetra ili kvazi-psiholoških pretpostavki o nedostatku „animalnog duha“ kod investicionih kapitalista.
ECB mora da spušta kamatne stope jer marginalna efikasnost kapitala (MEC) u celoj evro-zoni od 2006. godine pada ili je čak bila ispod nule. Ni pre toga nije bila sjajna, ali ovo je već debakl proširene reprodukcije kapitalizma.
MEC mora da bude veći od kamatnih stopa inače se investicije guše, a kada se investicije guše to koči ili još gore multiplikativno obara dohodak to jest GDP.
S tim nema igre, recesija stalno stoji kao demaklov mač nad EU.
Konstantni kapital je još od kraja 70-tih pritisnuo prosečnu profitnu stopu svih vodećih evropskih zemalja i od tada se ona samo delimično oporavila, uz mnogo muke i dovitljivosti, a zapravo najviše zahvaljujući autsorsingu u zemlje jeftine radne snage i sramno niskih nadnica.
Uzeću samo jedan mali segment, takozvane Izvozno-procesualne zone (Export-Processing Zones – EPZ) unutar 132 slabo razvijenih zemalja sveta, imaju poseban status koji podrazumeva zabranu organizovanja sindikata, oslobađanje od poreza, bescarinski uvoz inputa, infrastrukturnu podršku na račun lokalnog stanovništva, oslabađanje od renti itd., a obično su domaćini transnacionalnih zapadnih korporacija.
U ovim zonama radilo je 2006. godine 63 miliona ljudi. Od toga najviše ih je bilo u Kini (40 miliona radnika), zatim Bangladešu 3,25 miliona, oko 5 miliona širom Latino Amerike itd.
U ovim zonama, bolje rečeno fabrikama pakla, proizvode se intermedijalni inputi ali i finalni proizvodi za evropske, američke, japanske i australijske korporacije. Iz ovih zona se izvlači višak vrednosti kroz fenomen „capture-value“ putem nizanja cena u lancu-vrednosti, u kome učestvuju veletrgovine, konsultantske kuće, makertinške agencije, transportne firme, države sa porezima i na kraju prodavnice kada se napokon roba nađe na rafovima svetskih metropola.
Ovo je samo deo priče jer autsorsing je mnogo krupniji fenomen, ali o tome nekom drugom prilikom.
Politika „kvantitativnog opuštanja“ (quantity easing – QE) je donekle dala rezultat jer se evro-zona počela izvlačiti iz spirale nezaposlenosti. Tu ne mogu da se složim sa Katićem da od čitave ove operacije nemam baš mnogo koristi.
Međutim, Grčka, Španija, Italija, još uvek Francuska (mada su stvari počele da se popravljaju) imaju visoke stope nezaposlenosti (od 11 % do 17 %). Investicije moraju da se ohrabruju, a to se ne može u ovakvim uslovima drukčije nego politikom niskih kamatnih stopa i ubacivanjem novčane mase u sistem.
Na kraju, čisto iz tehničkih razloga, kao odgovor na pitanje @Ćurčić Vladimiru, opšti identitet M x V = P x Q, pokazuje da ako vam raste realni GDP (desna strana jednačine), mora onda da vam raste i novčana masa (M) jer opet vam se pojavljuje opasnost da se kamatne stope povećaju usled povećane tražnje za novcem, kao ishod uvećnog obima transakcija u privredi.
To je blic objašnjenje zašto „štampanje“ para u ovom trenutku u evrozoni nema inflatorni efekat. Sve dok zemlje južnog oboda Evrope krešu nezaposlenost i uvećavaju GDP neće biti problema sa inflatornim pritiskom. Eventulano Nemačka može da oseti porast cena, jer je ona već odavno ušla u režim full-employment sa fantastično niskom stopom nezaposlenosti od svega 3,1 %, a to se nije dogodilo još od slavnog doba kejnzijanizma s kraja 70-tih.
Ipak, globalni kapitalistički sistem je ranjiv na mnogo tačaka, i samo je pitanje vremena kada će recesija da pukne na nekom mestu, a odatle raširiti i na Evropu i sve nas.
Kapitalizam je u poslednjih vek i po prošao kroz 30 recesija, 3 velike depresije, a koje su skupa trajale 574 meseci ili zaokruženo 48 godina. Bez ekonomskih kriza kapitalizam ne može. Mnogima se to ne sviđa ali to je prosto neizbežno.
Srdačan pozdrav,
V. Vasić
Da dopunim predhodno izneto. Mnogi misle da je zapad carstvo različitih medijskih kuća. Ali to je velika zabluda. Amerika je najviše istražena po ovom pitanju i već duže vreme se govori o velikoj šestorci.
Ovih šest korporacija vladaju skoro celokupnim medijskim prostorom Severne amerike.
https://www.webfx.com/data/the-6-companies-that-own-almost-all-media/
Konsolidacija je počela dosta davno. Trenutno ih ima 6, što ne mora da znači da će ih biti još manje ali zato još debljih. Oni koji nisu u okviru šestorke su na vetrometini sistema.
Ovakva situacija je slična i u drugim privrednim granama i u drugim zemljama. Ne tako davno je jedna banka prognozirala ne više od 6 proizvođača kola na svetskoj sceni.
Globalizam polako poprima oblike komunizma. Kod sovjeta je bila pasta za zube i zubna pasta. U globalizmu ćemo imati hiljade različitih pasta za zube koje proizvodi dva proizvođača. Kod sovjeta monopol jedne partije, u globalizmu dve partije koje se finansiraju iz istog izvora.
@Ivan
„Protivurečnosti proizišle iz socijalnih nejadnskosti akumuliraju ogromnu energiju destruktivnosti koju većina ljudi oseća i vidi kao bure baruta koje može potpaliti neki na prvi pogled beznačajan istorijski događaj.“
Slično tome, Štefan Cvajg je pisao o izbijanju rata: „Ne mogu to da objasnim drugačije, osim tim viškom sile, tragičnom posledicom nagomilane unutrašnje dinamike… koja sada teži nasilnom olakšanju“
Ne bih se osvrtao na problematiku vlasti i opozcije u Srbiji.Suvise je to siroka
i zamorna tema za mene,a i za ovaj blog.
@ N. Katic
„Negativne kamate bi trebalo da nateraju banke da kreditiraju privredu i da tako podstaknu investicije. Ali šta ako privreda ne želi da investira, ako nema tražnje, ako su građani do grla u kreditima, a primanja im marginalno rastu?“
Ako je tako,prva logicna pomisao je oslobadjanje gradjana i privrede od enormnog duga i podsticaj traznje.
Ako je ovo kriza kapitalizma,kriza drustvenog poretka,dakle,kriza sa jasnom politickom dimenzijom,onda i instrumenti resavanja krize moraju biti politicki.
Nikad neću zaboraviti kraj 2007 godine u Torontu. Lokalni nezavisni portal je objavio snimak razgovora sa jednog koktela gde je bilo poslovnih ljudi i tadašnjeg političkog establišmenta.
Mladić sa portala je prišao jednoj skupini poslovnih ljudi i slušao razgovor. Reč je vodio stariji biznismen, kanadski tajkun sa duplim državljanstvom, nemačkog porekla. Bio je malo pripit. Pričao je o svojim poslovnim odnosima sa predhodnim vladama Kanade. Veoma je detaljno opisivao detalje „slatkih dogovora“. Ti poslovi su trajali dosta dugo, sve dok se on nije povukao iz posla.
Sutradan je ova vest odjeknula kao bomba i na glavnim medijima. Glavni mediji su saletali biznismena za više detalja, ali on nije bio voljan za širi intervju, već je samo potvrdio da je sve istina.
Kao po nekim scenariju, mediji su odjednom okrenuli stranicu i počeli da napadaju biznismena da mu je priča šuplja. Počela je velika istraga, ko je on, njegovi poslovi, afere iz mladosti, plaćeni porezi, ofšor računi, ljubavnice….
Blaćenje je trajalo danima. Establišment je uključio svoj damage control mode. Portal je ugašen zbog neautorizovanog snimka. Biznismen je par puta dolazio u miliciju na razgovore. Niko od glavnih medija nije hteo da kopa duplje već su tajkuna svom silinom ispljuvali, da je na kraju ispao neuračunljiv.
Sistem brani sebe svim sredstvima. Poverenje u sistem se mora očuvati po svaku cenu. Zrnce sumnje u korpciju se odma satanizuje. Sistem nije ograničen samo na Kanadu već dosta šire. Medijski mrak je blaga reč.
Portale koje ja pratim smatraju da će biti sve manje oaza za istinito informisanje i kvalitetnih umetničkih sadržaja.
Za Petra Škudru – Bitkoin, kao i sve druge kriptovalute smatram podvalom, a najavljenu valutu FB-a kolosalnom, mega podvalom. Novac je domen države, socijalni konstrukt iza koga mora stajati autoritet države kao garant. Privatni novac (ideja austrijske škole) je farsa koja se povremeno aktuelizuje. Hvala na komentaru.
Za Igora – Sve što ste naveli deo je starog arsenala. Bojim se mnogo gorih mera koje se mogu preduzimati. Ne zaboravite, danas imamo kompletne privatne armije. Uzgred, jedna od udarnih vesti danas je, da je izraeska kompanija NSO proizvela i prodala „odgovornim vladama“ softer koji skida podatke sa svih platformi – Epl, Gugl, FB i Amazon. Pominjem ovo zbog cirkuske predstave od pre godinu-dve, po kojoj FBI tobože ne može da probije Eplov telefon, a Epl tobože ne da ključ za dekripciju. Dabome, ovaj proizvod „odgovorne vlade“ koriste samo u borbi protiv terorizma. Hvala na komentaru.
@Nebojsa Katic
Naveli ste da ce se videti kako ce zapad iskontrolisati socijalne nemire, ali vec sada mozemo videti mehanizme koji se koriste.
U Francuskoj vec 33cu nedelju za redom „zuti prsluci“ protestvuju, a zbog koriscenja bojeve municije, pre svega granata GLI-F4 koje sadrze 25g TNT-a, desetine ljudi su ostale bez saka i ociju a hiljade su povredjene (i uhapsene cim bi se pojavili u bolnici)
U Portoriku su vec danima protesti protiv lokalnih mocnika i njihovih rasistickih ispada.
Zajednicko za njih je skoro totalna medijska blokada. Jako tesko je doci do informacija o nemirima, ako se o necemu ne prica, to se i ne dogadja.
Na internetu polako uvode cenzuru na mala i velika vrata, a cak ce uskoro i enkriptovana komunikacija biti zabranjena.
Za Ćurčić V. – Negativne kamate bi trebalo da nateraju banke da kreditiraju privredu i da tako podstaknu investicije. Ali šta ako privreda ne želi da investira, ako nema tražnje, ako su građani do grla u kreditima, a primanja im marginalno rastu?
Pare se štampaju kako bi centralne banke tim novcem otkupljivale hartije od vrednosti, pogotovo dugoročne, i tako snižavale prinos na obveznice, a time i dugoročne kamate. To nije isti mehanizam kao direktno snižavanje kamatnih stopa centralnih banaka, jer to sniženje utiče pre svega na kratkoročne stope; kupovina obveznica utiče (indirektno) na dugoročne. Da, novac se štampa kako bi se izbegla deflacija, proizvela inflacija i dužnici malo rasteretili kroz snižavnje realnog duga. O tome sam pisao ovde: https://nkatic.wordpress.com/2014/03/19/cekajuci-spasonosnu-inflaciju/ . Hvala na komentaru
Gospodine Katić, u naslovu vašeg bloga stoji: „Da li ste probali Linux? Vaš bloger je zakleti Linuxovac.“
Onda je za pretpostaviti da ste upoznati sa public-key cryptography, hash function i networking-p2p protokolima kao BitTorrent.
Naravno ni Austrijska škola vam nije strana.
To su temelji na kojima je izgrađen bitcoin sistem (na isti način i po istim principima baš kao linux)
Nadam se da ovu temu nećete zaobići jer će vam ponuditi odgovore.
Uvod
View at Medium.com
i mnogo više na
https://nakamotoinstitute.org/crash-course/
https://dergigi.com/bitcoin/resources/
https://bitcoin-only.com/
P.S. Obratite pažnju na antagonizam (blaga reč u ovom slučaju) između bitcoin sistema i marketing termina block chain, crypto valute i bezbroj takozvanih projekata za naivne!
Za Nebojšu Katića
“Zašto se, uprkos gubicima, ipak ulaže u ove obveznice van teme je ovoga teksta.“
Negativne kamate treba da nateraju investitore da troše. Ako i pored toga ulažu u obveznice, znači da investiori imaju neka slobodna sredstva koja nemaju gde pametno više da ulože…možda očekuju deflaciju…Ali, kad već ima slobodnih sredstava, zašto se onda toliko masovno “štampaju“ pare, ako se štampaju pare što se očekuje deflacija…?!
Da li možete neki komentar i van teme Vašeg teksta?
Hvala
“ seksi chlanak (primedba F.I .- a kakav drugacije !??)…………onih 40 puta uvecanje standarda u US za 80 godinan (nesta slicno ili manje PISALO U KARA-CLANKU) ,
……….treba dodati indeks inflacije. A druga se odnosi za umiranja liberalnog kapitala………Ova kriza je izazvana SOCIJALISTICHKIM-DRZAVNIM elementima privrede US ….Feny Mej i Fredi Mek, drzavne korporacije “
(DA,socijalisti i komunisti vladaju USA-jem i Makarti nije dobro obavio zadatju)
“ Ciklicne krize se javljaju ……trebali ste na napadate a ne da realono pisete.da ste to uradili………….Ja sam kanadski penzioner i vas kolega po struci.Moja penzija je oko 15 prosecnih plata u Srbiji “
Mozda je i pametno sto se g. katic nije zaleteo kao kolega dusanic…Tesko se sa njima raspravljati-sta bi bio konraargumenat na dva komentara !!! Sta i cime uzvratiti na Kanadu,red u drustvu,besprekorne kolovoze ???????
Kaze penzioner da NEDOVOLJNO NAPADAJU -jure sa 10 igraca kao Barsa,Gvardiolini svi timovi i opet malo,sunce li ……….
Sta NENORMALNO-ovo je za Pernarove Reptile,Marsovce,Zelene………….
@Kume
Uspeo si dosta logično da dovedeš u vezu uzrok i posledicu, preko primera iz 1914-te, i kao kaledoskopsku refleksiju projektuješ na današnje stanje. Dodiše nisi baš implicitno to naveo ali po inerciji čitanja i razumevanja današnice u osnovi, ima dosta sličnosti, koja budi neke mučne osećaje.
Protivurečnosti proizišle iz socijalnih nejadnskosti akumuliraju ogromnu energiju destruktivnosti koju većina ljudi oseća i vidi kao bure baruta koje može potpaliti neki na prvi pogled beznačajan istorijski događaj.
Ono što bi bilo po nas, kao i uvek, loše je da smo ponovo nespremni da damo ogovor na najosnovnija pitanja naše pudućnosti, na ovim prostorima. Svi gledaju unapred jedino mi gledamo unatrag i pametujemo što nismo nešto uradili ovako nego onako.
Tako da je vreme koje dolazi izazovno ali otprilika po nas nejasno i neobećavajuće.
Protestuje se mesecima, traže se korenite promene, a ni jednog jasnog predloga kako dalje i budućnost.
Glavna tema opozicije Siniše Malog doktorat 🙂
Kratka,jasna,tacna konstatacija stanja od gospodina Katica.
Meni su,ipak,najjaci utisak nasi „liberalni mislioci“. (Linkovi od g. Katica u odgovoru Jovanu.)…“Jucerasnji svet“ nasih neoliberala…
„Budžetska štednja, uporno potkopavanje socijalne države, staganantna primanja i bujajuće socijalne razlike, opasna su i zapaljiva smesa. Sistem kakav je danas može se održavati samo na silu – lažima, medijskom kontrolom, tihom suspenzijom demokratskih institucija i stalnim otvaranjem novih konflikata – vojnih, a sada i trgovinskih. Vreme će pokazati da li će ovi oprobani metodi socijalne kontrole i dalje biti uspešni, ili će ovo stalno „zatezanje žice“ dovesti do eskalacije unutrašnjih i spoljnih konflikata koji će se oteti kontroli.“
Medjutim,mi danas imamo nisku nezaposlenost u EU,cak i u Srbiji.Nezaposlenost nije problem.
U Nemackoj je uz podrsku svih parlamentarnih stranaka usvojen zakon o useljavanju radne snage.Jedini zakon za koji su podrzali AfD,Zeleni.Liberali,Levica i vladajuce stranke.
Ali gde je onda problem u sistemu?Zasto se on odrzava na aparatima?Zasto mu je neophodna konstantna „infuzija likvidnosti“?
1914,vise-manje stanje je bilo redovno.Cak ni atentat u Sarajevu nije gotovo uopste potresao berze,a javnost sirom Evrope je mlako reagovala na dogadjaj u Sarajevu.
Ali onda je poceo rat koji su mnogi na svim zaracenim stranama zeleli.Ustvari,vec godinama su se naoruzavali i spremali za rat.Ne samo elita koja je bila mocnija nego ikada ranije u istoriji,koja je,kao i danas,drzala ogroman procenat svetskog bogatstva na ustrb svih koji ne pripadaju tankom sloju na vrhu,rat su zeleli i nizi slojevi.
Jedan ratni veteran ce to opisat recima; „Moguće je da je za veliki deo muške populacije rat pre svega došao kao olakšanje od besmislenog rada, tog najvećeg i možda najopasnijeg izvora nezadovoljstva civilizacije XX veka.“
I jos dve anegdote vezane za pocetak Velikog rata:
Kao komandant Štabne akademije Kopnene vojske Velike Britanije
1910, brigadni general Henri Vilson procenio je moguć-
nost izbijanja evropskog rata i tvrdio da je jedina britanska
mudra mogućnost da sklopi savez s Francuskom protiv Nemač-
ke. Jedan student se usudio da kaže da bi samo „nezamisliva
glupost državnika“ mogla izazvati opšti sukob. Vilson je podsmešljivo
odvratio: „Ha! Ha! Ha! Upravo nezamislivu glupost
ćete i dobiti!“
Jedan zvaničnik ruskog Ministarstva inostranih poslova u šali
je rekao britanskom vojnom atašeu: „Trebalo bi da ste vi vojnici
vrlo zadovoljni što smo vam spremili ovako lep rat.“ Oficir
je odgovorio: „Moraćemo da sačekamo i vidimo hoće li to
zaista biti lep rat.“
gosp Katic
Odlican tekst. Kratko, jasno, direkt u glavu.
Eto odgovora na niske kamate! Jos vise preuzimanja rizika.
https://www.bloomberg.com/news/articles/2019-07-18/hedge-fund-beating-s-p-500-on-stodgy-bets-goes-all-in-on-stocks
Mislim da ce vrlo brzo za pasivne ulagace postati normalno da imaju double leveraged ETF kao dugorocno ulaganje. Nezamislivo.
Толико је све постало ненормално, да се сад ноншалантно ризикује избијање великог регионалног рата на Блиском Истоку, који може да увуче све велике играче: Иран, САД, Турску, Саудијску Арабију, Израел, Русију, Велику Британију. То су 7 земаља које имају огромне улоге у региону. Данас су медији јавили да је Иран запленио један танкер, чије су одредиште били Емирати:
https://sputniknews.com/middleeast/201907181076282880-iranian-revolutionary-guards-detain-foreign-tanker-in-persian-gulf-carrying-contraband-fuel–/
Некоме се жури да почне рат, што је најјаснији показатељ колико је криза тешка. Ако до рата дође, можемо се поздравити са свим законима економије јер они у ратном стању не важе. Можда је то некима и циљ, да се ослободе стега тржишних закона (које су сами смислили) и крену у нову пљачку ресурса. Дакле, једина нормала коју ја видим је нафта и питање ко ће имати право на експлоатисање бушотина. Све док се не оствари велики напредак у производњи енергије који неће укључивати нафту, кризе ће се дешавати, биле оне стварне или измишљене. А решења ће долазити у виду војних сукоба, или у виду финансијских крахова.
Али бојим се да су се овога пута геостратешки стручњаци на Западу преиграли. Стварни свет није партија Цивилизације и људски животи не расту на дрвећу. Можда ће на крају разум превладати, али с обзиром на алтернативу коју господин Катић овде износи, некима је рат ипак много мање зло.
Za Vladimira Dž
Engleska je malo zakasnelo ušla u priču sa naftom. Amerika je već počela da stiče prednost koristeći naftu, koju je za razliku od Engleske imala na svojoj teritoriji. Kad je Engleska uočila značaj nafte, najbliža naftu koju su mogli dograbiti je bila na Bliskom istoku i tu se već ulazi u komplikovane priče koje su i za takvu imperiju bile prevelik zalogaj…
Inače, što se tiče kapitalzma, komunizma, grafikona, ko koga ekspoloatiše, profitnih stopa, Veberovih principa…Nekad su se ljudi čudili, posle Velikog rata, kako to, da je Madjarska monarhija, a ima predsednika. Predsednik je admiral, a Madjarska nema more?!
Tako je i sad “misterija“ kako su Nemačka i Japan, industrijske super sile, a nemaju sirovine i energiju…A, evo i Kina to sada postaje…Valjda će im neko dati energiju?
Ratovi za naftu su krenuli ne tako dugo pošto je razvijen dizel motor. Iz knjige Williama Engdahla – Stoljeće Rata:
Više od dva desetljeća pitanje je izgradnje moderne željeznice koja bi
povezivala kontinentalnu Europu s Bagdadom bilo predmetom razdora
u središtu njemačko-engleskih odnosa. Po procjeni direktora Deutsche
Banke, Karla Helffericha, koji je u to vrijeme bio nadležan za pregovore
oko projekta bagdadske željeznice, ni jedno drugo pitanje nije dovelo
do tako velikih napetosti između Londona i Berlina tokom razdoblja
od jednog i pol desetljeća, koje je prethodilo 1914. godini, osim možda
pitanje rastuće njemačke pomorske flote….
…..
Po prvi je puta željeznica osigurala Istambulu i Otomanskom Carstvu
vitalnu modernu gospodarsku povezanost s cijelom njihovom unutrašnjosti
u Aziji. Kad željeznička linija dođe do Bagdada i malo dalje do Kuvajta,
bit će to najjeftinija i najbrža veza između Europe i cijeloga Indijskog
potkontinenta, svjetska željeznička veza prvoga reda.
S engleske je strane baš u tome i bio problem. “Ako se projekt ‘Berlin-
Bagdad’ ostvari, ogromno će područje, koje proizvodi gospodarska
bogatstva svih vrsta i koje se ne može napasti s mora, biti ujedinjeno pod
njemačkom vlasti,” upozorio je R. G. D. Laffan, koji je u to vrijeme bio
stariji vojni savjetnik pri srpskoj vojski.
“Rusija će time biti odsječena od svojih zapadnih prijatelja, Velike
Britanije i Francuske”, dodaje Laffan. “Njemačkoj i turskoj vojsci bit će na
dometu naši interesi u Egiptu, a iz Perzijskog će zaljeva biti ugroženo naše
indijsko carstvo. Luka Alexandretta i kontrola u Dardanelima ubrzo će
Njemačkoj omogućiti ogromnu pomorsku moć na Mediteranu.”
Laffan je ciljao na britansku strategiju sabotiranja pruge Berlin-Bagdad.
“Samo jednim pogledom na zemljovid svijeta vidi se lanac zemalja koje
se prostiru od Berlina do Bagdada. Njemačko Carstvo, Austro-Ugarsko
Carstvo, Bugarska, Turska. Samo jedan mali komad zemlje presijeca taj
put i sprječava spajanje dvaju krajeva toga lanca. Taj se mali komad zove
Srbija. Srbija, mala ali prkosna, stoji na putu između Njemačke i velikih
luka Istambula i Soluna i drži vrata za Istok “Srbija je uistinu bila prva crta
obrane naših istočnih posjeda. Ako bude poražena ili uvučena u sistem
‘Berlin-Bagdad’, naše će veliko, ali slabo zaštićeno carstvo uskoro osjetiti
udar njemačkog prodora na Istok.”
Nije dakle iznenađujuće što je iza ogromnih nemira i ratova po Balkanu
tokom desetljeća prije 1914. godine, uključujući Turski rat, Bugarski rat i
neprestane nemire u tom području, engleska ruka vodilja aktivno poticala
sukobe i ratove, s ciljem uništenja saveza između Berlina i Istambula, a
osobito prekida izgradnje željeznice Berlin-Bagdad, upravo onako kako je
to Laffan natuknuo.
Za epistemologija
“Više se bojim da smo prestigli „oil peak“ i da je već počela trka za naftu i da kasnimo u pozamašnoj energetskoj promeni. Zapravo već se vode ratovi zbog toga.“
Zapravo je taj rat gotov već 1945. godine…
@Gane – Neke godine sam proveo tamo. Sad sam u Srbiji.
Većinu toga što je rekao je tačno. Ima i preterivanja. Neko voli takav život i uopšte ga ne doživljava kako je Petrović opisao.
Povrataka na selu je nemoguć, mada ima sporadičnih primera.
Za Vladimira Dž,
Zar vi ne živite u Kanadi……..
Dr. Miroljub Petrović promoviše povratak selu, prirodi, ostanak i život u Srbiji. Snimio je niz satiričnih video materijala kako bi odvratio mlade ljude od odlaska u inostranstvo. Iako naturalističko satirični mislim da u svojoj suštini opisuju stvarno stanje zapadnjačkog društva……. Ovo bi trebalo pažljivo da pogleda onaj student arhitekture koji hoće da gradi karijeru i razmišlja da ode u inostranstvo…….
@Marko Bojković
„Iz toga bi se moglo zaključiti da će po Vašem mišljenju „zatezanje žice“ kod kuće biti umereno, te da neće doći do eskalacije unutrašnjih konflikata koji bi se oteli kontroli. Međutim, na pitanje da li će „zatezanje žice“ dovesti do eskalacije spoljnih konflikata koji će se oteti kontroli reklo bi se da niste dali odgovor.“
Sjedinjene Države, a i ostala zapadnjačka svita, imaju jake političke veze, tačnije rečeno dominaciju nad zemljama u razvoju, gde je obično radna snaga u jadnom položaju, što zbog enormnog pritiska demografskog priraštaja, pa su im tržišne nadnice srozane na i onako niskoj agregatnoj produktivnosti rada.
Globalnom arbitražom rada, koja domaća buržoazija i njeni politički eksponenti čine američkim i evropskim korporacijama, smanjuje se potreba da Vašington interveniše vojno. Stanje stvari sa masovnim autsorsingom je takvo da je kapitalistički centar od toga napravio dobro uhodan sistem. Rezervne armije rada ima na pretek. Pogledajte samo Ukrajinu, tamo je prosečna plata svega 276 €! Kolika li je tek medijalna i minimalna zarada? Čitao sam da Ukrajinci u velikom broju idu u Poljsku i Slovačku da rade u autsorsovanim fabrikama, od čega najviše imaju koristi nemačke i francuske firme. Ja sam naprimer radio u Samsungu, u Slovačkoj pre dve godine, pa znam kako to izgleda.
S druge strane, nemojte da zaboravite da udeo uvoza u GDP-ju Sjedinjenih država čini svega 15 %. Amerika sa svojih 324 stanovnika i visokim dohotkom, predstavlja neophodno tržište za realizaciju roba niskorazvijenim zemljama i to Amerikancima daje veliku moć. Amerika može da izdrži bez izvoza (mada bi ih trgovinska odmazda i te kako pogodila) ali ostali bez izvoza u Ameriku teško. Nemojte da zaboravite na kakve je sve ponižavajuće uslove Kina bila spremna samo da im Tramp ne postavi Darinku-carinku. 🙂
Više se bojim da smo prestigli „oil peak“ i da je već počela trka za naftu i da kasnimo u pozamašnoj energetskoj promeni. Zapravo već se vode ratovi zbog toga. Znate i sami šta se desilo sa Gadafijem, Irak je da izvinete na izrazu, razvaljen, na Venecuelu se vrše sve veći pritisci, sada vidimo na red dolazi Iran, ko zna šta je sledeće.
Naravno, lekcije iz 30-tih su veoma upečatljive, ne verujem u povratak fašizma ali nacionalizam i šovinizam su realna opcija. Može lako da se desi da se nađe žrtveni jarac u muslimanima ili imigrantima, a pojava Donalda Trampa je obeshrabrujuća u tom pogledu.
I kao što sam rekao, kriza oporavlja kapitalizam i priprema teren da se ide u nov polet, na višoj tehnološkoj osnovici, tako da se prilike stabilizuju ali na štetu mnogih ljudi širom sveta.
Nadam se da sam vam odgovorio na neka vaša pitanja.
Inače, uvodim dodatni limit na moja javljanja, svega dvaput ću odgovarati na replike drugih učesnika i tako izaći u susret Katićevom apelu da ne „overloadujemo“ ovaj blog.
Drugarski,
V. Vasić.
@Gane – Apropo priloga o životu u Kanadi i odlaska (pre svega mladih) ljudi iz Srbije, evo podsećanja na jedan stari tekst domaćina ovog bloga:
https://nkatic.wordpress.com/2007/05/22/indeks-beznadja/
@Gane – Nemam pojma šta si hteo da kažeš ovim prilogom.
Za Vladimira Dž. – Ovo ste napisali: „Komunisti su isto usvojili isto ono što su kapitalisti u praksu već radili. Sovjeti i njihovi sateliti su radili isto ono što i današnji kapitalisti. Stvarali dug, porobljavali svoje stanovnike. Isti model ima i današnja crvena Kina.“
Ponavljam, socijalizam nije stvarao dužničku klasu. Većina građana je profitirala, a gubitnici su bili oni ljudi, ili porodice, koje nisu rešile stambeno pitanje pre sloma sistema. Tu jeste izvršena velika nepravda. Stambena politika je generalno bila izvor deformacija i problema jer nije (dovoljno) stimulisala ljude da učestvuju u rešavanju svog stambenog pitanja. Pa i pored toga, ogroman broj ljudi danas živi u svojim stanovima i bez kredita, i u tom smislu su u boljoj poziciji od svojih zapadnih parnjaka.
Napisali ste: „… recimo morali smo da kupujemo samo naše proizvode. Da trpimo par nepar vožnje, bonovi na benzin. Redovi za kafu, šećer, brašno,….Komisiona kupovina strane robe.“ Prvo, niste morali da kupujete samo naše proizvode – iako ne vidim da je to strašna nesloboda. Ako ste bili sposobni i dobro zarađivali, mogli ste da kupite i stranu robu bez problema, ali ne na kredit. Par-nepar i bonovi su trajali neko vreme, ali to nije smak sveta i socijalizma se ne može svesti samo na to. Nadam se da ćete me pravilno razumeti – o tom sistemu znam mnogo jer sam u njemu živeo i radio. Vi o tom sistemu znate samo iz priče. Nemojte mi zameriti – nismo ravnopravni u dijalogu o ovoj temi. Hvala na komentaru.
Za g. Katića,
Draga mi je vaša poslednja rečenica u tekstu. Poslaću link mojim prijateljima da vide da ni vi ne isključujete mogućnost sukoba u zapadnoj evropi o čemu sam im govorio a oni me proglasili bolesnim i savetovali lečenje……. Što se tiče mojih rođaka iz Švajcarske – oni nažalost ne čitaju (ne bave se tim sportom) tako da nema svrhe………..
Hvala vam na tekstu i beskrajnom strpljenju. Neću vam više dosađivati investicionim dilemama.
Za ostale čitaoce bloga,
U svojim komentraima sam se dosta bavio investicionim opcijama. Molim vas da to čitate kao moje lično mišljenje a nikako kao investicioni savet šta treba da se radi ili šta ne treba da se radi……… Već sam mnogo puta opominjao da su vremena mutna a budućnost inače nepredvidiva…………
Za Vladimaira Dž,
Vreme Cezara dolazi polako. Zapadni svet je odavno prešao svoj zenit. Kao što vididimo Katic govori o urusavanju demokratskih institucija. Ali dobro sta je tu je. Trenutno zivimo u vremenu bez ijedne zive kulture. Ne racunajuci prakulture koje sigurno postoje po Africi, Aziji itd. Sloveni su u najbednijem položaju verovatno u istoriji. Globalni jezik vec postoji. Jos cekamo globalnog cezara koji će se uzdici u ovom veku. Ljudi su vec svedni na obicne fiziolosko-materijalne potrebe. Zivot vise nema simboliku, i tako ce nestati zapadni svet. I nema tu oporavka. Nije to trenutna kriza. Jednostavno nema vise. Zapadna dusa je iscrpela sve svoje kreativne sokove. Zapadna filosofija se zavrsila Niceom i Marksom, koji su vrlo dobro kapirali da nestankom simnolike i zapad ce nestati. Nice je to narocito dobro video. Ostaju nam samo prezvakavanja vec poznatog i svodjenje smisla zivota na salonske rasprave. I kukavički optimizam liberala i bajke o progresu. Nema progresa odavno, jer nema simbolike vise. Opet to treba konstatovati i živeti. Jer i u neherojskom vremenu se mora živeti. Kako bude teže po gradovima počeće i Srbi da se vraćaju polako u planine, a tamo rastu pokolenja koja su dorasla zivotu. Ili tako ili ce se nestati. Pa dokle stigne ko.
Pozdrav,
@Gosp Katić – Ja nigde nisam napisao da su građani bili direktno dužnički robovi u socijalizmu.
Radnici su mogli da uzimaju kredite, ali da li su ti krediti imali svoje pokriće? Da li su one silne megalomanske i neracionalne kuće koje smo gradili tokom 70 i 80 nastali od kredita banaka koje su bile potkrepljene nečijom ušteđevinom? Ja mislim da nisu.
Znači da su pravili novac bez pokrića a dug su prebacivali na preduzeća, banke i državu. Tako su radnici mislili da su slobodni dok je sistem na sebe preuzimao dugove. Da bi sistem funkcionisao moralo se onda radnicima limitirati neke druge slobode, recimo morali smo da kupujemo samo naše proizvode. Da trpimo par nepar vožnje, bonovi na benzin. Redovi za kafu, šećer, brašno,….Komisiona kupovina strane robe. A o političkim slobodama da ne pričamo. Ali mi sad pričamo o staroj Jugoslaviji koja je imala dosta širokogrudu kreditnu liniju od strane zapada. Ovi limiti na istoku su bili još gori a samim time i veći robovi crvene elite.
Znam mnoge koji su dobijali kredite i pravili kućetine i vikendice u komunizmu. Radnik a ima vikendicu. Ej pa gde to ima? Pa setimo se akcije – imaš kuću vrati stan. Posle su ti stanovi isplaćivani za 100 maraka i prelazili u privatno vlasništvo. A moj otac koji je preko 25 godina uplaćivao za stan nije dobio ništa. Kome su otišle te pare? Pa jel on bio slobodan u socijalizmu? Jel mogao da bira neću da dajem tuđinu ništa?
Teret ovog netržišnog poslovanja se prevaljivalo na širu društvenu zajednicu koja je na kraju platila ceh. To ljudi pamte i retko ko želi te slobode nazad.
Za Ganeta – Preskočiću 1. pitanje (jer bih morao da pišem pretenciozni esej) i 2. pitanje (jer ne dajem tu vrstu saveta na blogu). Što se 3. pitanja tiče, tri su ključna (moguća) razloga za ulaganja sa gubitkom. Slobodna sredstva mogu biti samo kod ECB, a tamo je depozitna kamata negativna, i niža nego na obveznice. Drugi razlog je što se možda očekuje da će ECB početi novu kupovinu obveznica, pa će cene ići naviše i obveznice će moći da se prodaju po boljoj ceni. Treće, ko očekuje finansjsku krizu možda beži u obveznice jer veruje da je bolje imati manji gubitak na njima, nego veći na akcijama npr. Hvala na komentaru.
Za Vladimira Dž
“Postoji samo dva načina da se porobi neka nacija, jedno je uz pomoć mača a druga uz pomoć duga”.
Ako ne možeš na prvi način, džabe ti drugi, a isto važi i za Kisindžerova naklapanja.
Što se tiče socijalističkog Diznilenda koji je najavljen propašću Jugo Amerike, takva će sad biti i sudbina Zapadne Evrope.
I tamo će neki nemački deda da stavi unuka na krilo i da mu priča kako su pravili automobile za ceo svet, ali neće reći da su pre toga Amerikanci prestali da ih prave…Tako smo i mi ukrali tajnu baruta od Kineza i počeli da pravimo municiju koju smo prodavali Persijancima i Iračanima…E, ali tada je Bog hodao po zemlji…kako kome…
Za Vladimira Dž.- Mislim da strašno grešite i pretpostavljam da ovo što govorite ne govorite na bazi iskustava ili znanja iz prve ruke. Kada je dužničko robstvo u pitanju, građani nikada nisu bili slobodniji nego u socijalizmu. Taj sistem možete kritikovati na mnogo načina, ali ovaj koji ste izneli je pogrešan. Možda će se ipak neko setiti dužničkih robova iz perioda socijalizma i demantovati me. Hvala na komentaru.
Za Jovana T. – U vezi sa ovom temom, koliko se sećam, samnom niko nije polemisao. Možda ova dva teksta najbolje ilustruju neoliberalni pogled na Veliku recesiji i posledice:
http://www.politika.rs/scc/clanak/72761/%D0%A2%D0%A0%D0%98%D0%9D%D0%90%D0%95%D0%A1%D0%A2%D0%90-%D0%9C%D0%90%D0%88%D0%9A%D0%90-%D0%A1%D0%92%D0%98%D0%A5-%D0%9A%D0%A0%D0%98%D0%97%D0%90
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/odgovor-jovanu-dusanicu-ili-o-tzv.-neoliberalizmu.html
Hvala na komentaru.
Za druga Vladimira
„Pokušaću dati odgovor na poslednju rečenicu iz Katićevog teksta radi šireg sagledavanja problema iz više paradigmatskih uglova.“
Poslednja rečenica iz Katićevog teksta glasi:
„Vreme će pokazati da li će ovi oprobani metodi socijalne kontrole i dalje biti uspešni, ili će ovo stalno „zatezanje žice“ dovesti do eskalacije unutrašnjih i spoljnih konflikata koji će se oteti kontroli.“
U tački 4 (repertoara poteza koje vlade kapitalističkih zemalja sa korporacijama vuku već 40 godina, kako bi se izvukle od ponovljanja epizode iz 1929. godine) kažete:
„4) uvećanje stepena eksploatacije radne snage kod kuće ali samo do određene mere usled straha od socijalnog revolta,“
Iz toga bi se moglo zaključiti da će po Vašem mišljenju „zatezanje žice“ kod kuće biti umereno, te da neće doći do eskalacije unutrašnjih konflikata koji bi se oteli kontroli. Međutim, na pitanje da li će „zatezanje žice“ dovesti do eskalacije spoljnih konflikata koji će se oteti kontroli reklo bi se da niste dali odgovor.
Elem, lepi su Vam ovi grafikoni, ali niste, bar ne u celosti, dali odgovor koji ste sami najavili da ćete dati, tj. pokušati da date.
Tekst je opravdao očekivanja i potvrdio moje viđenje stanja zapadnjačke ekonomije……. U razgovoru sa mojim rođacima u Svajcarskoj sam im skrenuo pažnju na negativne kamatne stope na švajcarske obveznice i ukazao da švajcarski penzioni fondovi više nisu tako sigurni kao ni osiguravajuća društva jer su njihovi plasmani kontaminirani……. Godine krize (očekivanja sloma) su učinile da ni CHF više nije tako sigurna valuta jer je tražnja za CHF isključivo špekulativna – oni koji ga danas špekulativno kupuju sutra će ga špekulativno prodavati…….. Naravno njima je ovo izgledalo kao da sam pao sa Marsa i mislim da su me slatko ismejali,…………
U razgovoru sa drugim mojim prijateljima iz inostranstva sam prognozirao građanski rat u zapadnoj evropi i savetovao im povratak u Srbiju što je i njima izgledalo kao da sam poludeo i da treba da se lečim…..
Za g. Katića,
Odličan tekst u potpunom skladu sa mojim viđenjem situacije na zapadu. Međutim, postoji ozbiljna praznina :
1) Šta konkretno predlažete da se uradi u njihovim ekonomijama, ali konkretno bez uopštenih fraza. Kako bi vi rešavali situaciju na zapadu. Zanimaju me konkretni potezi a ne fraze.
2) Kako da pametan čovek zaštiti svoj kapital od mogućeg sloma. Mnogi iznose razna rešenja ali bih jako voleo da čujem šta vi mislite šta je najpametnije učiniti…..
3) Niste se bavili onima koji ulažu novac u HOV sa negativnim stopama a mislim da bi trebalo da nam malo bolje objasnite njihove motive. Za mene su njihove odluke velika misterija. NPR: kada je kamatna stopa na desetogodišnje dinarske HOV pala ispod 10% prestao sam da ih kupujem a zadnja kamatna stopa na desetogodišnje srpske evro denominovane HOV koje sam kupio je bila 4%, nakon toga sam prestao da ih kupujem……… Kupiti obveznicu na 10 godina sa negativnom prinosom od -0.2% e to je već ozbiljna misterija. Malo je kvalitetnih tekstova na ovu temu, vrlo malo…….
Pokušaću dati odgovor na poslednju rečenicu iz Katićevog teksta radi šireg sagledavanja problema iz više paradigmatskih uglova. Komentar će biti „tehnički“ i ne baš lak i možete ga preskočiti ako vam je zamoran, mada sam se svojski potrudio da bude veoma jednostavan. Na kraju želim da diksutujem sa ekonomistima.
Sinoć sam sa AMECO-ve baze podataka skinuo tabelu za marginalnu efikasnost kapitala (MEC) Sjedinjenih Država, preuredio u Excelu i dobio grafikon koji možete da kopirate slobodno za sve vas koje to interesuje, pošto se on inače teško nalazi na internetu.
https://imgur.com/a/BT5diiJ
Elem, ekonomska teorija bliska kejnzijancima kaže da marginalna efikasnost kapitala (MEC) mora biti veća od kamatne stope (i), inače neće biti investiranja.
Zapravo dikontovana sadašnja vrednost budućih dohodaka od kapitala (PV) mora biti veća (u formuli u imeniocu se pojavljuje kamata – i) od troška kapitala (Ct – u čijoj se formuli u imeniocu pojavljuje MEC).
Skraćeno i formalno uslov je: MEC > i, a PV > Ct.
Pošto na gornjem grafikonu vidimo, da pred svako izbijanje recesije, MEC pada (a to povlači IS2 krivu ulevo) onda je centralna banka, odnosno FED, prinuđena da artifcijelno obori kamatnu stopu jer po standardnom Hicksovom IS-LM modelu, ako kamatna stopa ostane visoko (i2) to će skratiti investicije a to multiplikativno obara dohodak (na Y1).
https://imgur.com/a/83Kxwtg
CB odnosno FED ima više opcija ali se obično ubacuje monetarna masa u sistem, kako bi se u obilju novca kamatna stopa spustila niže na i3 (pomeranje LM2 krive udesno) i tako ohrabrile investicije i tako pokuša da se održi prethodni dohodak na Y*.
MEC je inače količnik priraštaja realnog GDP-ja po jedinici bruto investicija. Koncept je uveo Džon Majnrad Kejnz i on se ovim pojmom drastično približio marksističkom pojmu tendencijskog pada profitne stope. Tačnije, to su bliski pojmovi i u korespodenciji su jedni s drugim.
Sa stanovišta marksističke ekonomije, profitne stope su uvek raspoređene po gamma distribuciji funkcije gustine verovatnoće. Ta činjenica ima jednu nezgodnu matematičku osobinu. Kada prosečna profitna stopa počne da pada, ona povlači čitavu gammu na dole, a pošto su kod gamma distribucije niže profitne stope brojnije u obliku trbuha, to jest verovatnije su i zastupljenije u čitavoj populaciji, to onda znači da mnogo veći broj firmi ima sve nižu profitablinost.
Ako se kamatne stope ne bi spustile, to bi sve veći broj firmi vodilo u stagnaciju ili još gore u bankrote.
Izradio sam grafikon koji to pokazuje:
https://imgur.com/jjaYAui
Obatite pažnju da kada se prosečna profitna stopa smanjuje (tačkasta linija) čitava gama se izdužuje i povećava u vis. Crveni region se dodaje plavom, setite se srednje škole i matematičku integracije, pa se integrisanjem funkcije gustine verovatnoće dobija verovatnoća preduzeća koja će se naći ispod rentabiliteta. Sektor sam osenčio proizvoljno i zamislite da je njegova desna granica visina kamatne stope. Dakle, da bi se osenčena površina smanjila, potrebno je spustiti kamatne stope, inače će biti sve većeg belaja.
Sjedinjene Države (i druge visokorazvijene kapitalističke zemlje) trpe pad profitne stope, koja se nije značajno oporavila od 1978. godine, uprkos neoliberalnoj ofanzivi na radnička parava i masovnoj primeni autsorsinga u zemlje jeftine radne snage.
https://imgur.com/WcSIAFx
Zapravo, prosečna profitna stopa pokazuje cikličnost i to se vidi po cik cak krivulji u poslednjih 20 godina.
Šta nas očekuje u budućnosti?
Recesija.
To je neminovno. Ma koliko to bilo bizarno, kapitalizmu su potrebne ekonomske krize kako bi se hiperakumulisani konstantni kapital „istopio“ i shodno količniku S / (C+V), prosečna profitna stopa oporavila, a sa njom i čitava gamma profitnih stopa mnogobrojnih preduzeća.
Kolika će oštrina buduće recesije biti, zavisi od toga koliko je kapitalistička elita sa svojim oficijalnim političkim predstavnicima spremna da ide u ekonomsku krizu, bankrote i nezaposlenost.
Može li to kapitalizam nekako da izbegne?
Može samo teoretski. I zapravo vlade kapitalističkih zemalja sa korporacijama vuku poteze već 40 godina, kako bi se izvukle od ponovljanja epizode iz 1929. godine.
Repertoar je poznat:
1) partikularizovanje poslovnih procesa i njihovo autsorsovanje u zemlje besramno jeftine radne snage,
2) pokušaj ulaganja u tehničke inovacije koje bi povećanom produktivnošću ubrzale moralno zastarevanje konstatnog kapitala i tako na jedini zdrav način povisilo profitne stope,
3) imperijalno ulaganje kapitala u zemlje Trećeg sveta,
4) uvećanje stepena eksploatacije radne snage kod kuće ali samo do određene mere usled straha od socijalnog revolta,
5) uvoz imgirantske radne snage pošto zemlje kapitalističkog centra stoje demografski loše, povećani priraštaj radne snage blokira tendencijski pad profitne stope na određenom nivou.
Molim druge učesnike da ne komentarišu sa ironijom, pokušajima „spuštanja“ sagovornika, ad hominem akrobacijama itd. jer neću odgovarati. Ko misli da su ovo sve samo trice neka ignoriše. Takođe, pošto je autor ovog bloga već prigovorio, zamolio bih da u replikama ne komentarišete moja politička opredeljenja i temu socijalizma. Na takve komentare takođe neću odgovarati. Odrasli smo ljudi i elementarna pristojnost u ljudskoj komunikaciji treba da se podrazumeva.
Komentar je nastao radi pluralnog gledanja na savremene ekonomske probleme i odgovaraću na pitanja i komementare ali samo usko na ovu temu i unapred najavljujem da ću ignorisati filozofske, religiozne, antropološke opservacije. Dakle, samo ekonomija strogo dolazi u obzir. Da ponovim, ko misli da ovo ništa ne vredi neka jednostavno ignoriše.
To važi i za vas g. Katiću. Imate slobodu da preskočite ceo ovaj komentar, ako mislite da nije vredan odgovora. Unapred se zahvaljujem ako objavite ovaj mali osvrt.
Sve propuste, konceptualne i stilske greške upišite meni na račun.
Hvala na pažnji.
Drugarski pozdrav,
Vladimir Vasić.
G. Katiću, kakve argumente nude oni iz protivničkog tabora tj. oni koji se ne slažu sa vama?
Ja nemam zamerke na tekst sem što bi polemisao sa jednom rečenicom.
„Ovo je fundamentalna kriza kapitalističkog modela koji više nije u stanju da generiše privredni rast bez prekomernog kamatnog stimulansa.“
Složio bi se sa ovom rečenicom. Ali bi dodao na ovo nešto svoje.
Osnova kapitalizma je Bankarski sistem sa delimičnim rezervama (fractional reserve system). Tu leži sva njegova moć. Preko njega se kontroliše svaka jedinka na ovoj planeti pa i čitav svet. Henri Kisindžer bi to ovako opisao:
„Ko kontroliše hranu kontroliše ljude, ko kontroliše energiju taj može da kontroliše cele kontinente, ko kontroliše novac taj može da kontroliše ceo svet“
Suština ovog sistema je da se stvara dug. Dug kontroliše sve. Dužan si – uradićeš to i to. Svi nivoi društva su u dugu. Drugi Američki predsenik John Adams bi rekao:
“Postoji samo dva načina da se porobi neka nacija, jedno je uz pomoć mača a druga uz pomoć duga”.
Ali isti sistem porobljavanja društva su usvojili i komunisti. Njima se svideo recept kako su to uradili kapitalisti pa su to i oni uradili. U Komunističkom Manifestu, 1848 godine, Marks je predložio 10 mera koje „proleterijat“ treba da sprovede kad preuzme vlast. Osim centralizacije celokupne proizvodnje, on je u tački 5 predložio:
“centralizovati kreditni sistem u državnim bankama, posredstvom nacionalne banke i državnog kapitala i dati im eksluzivni monopol”
Komunisti su isto usvojili isto ono što su kapitalisti u praksu već radili. Sovjeti i njihovi sateliti su radili isto ono što i današnji kapitalisti. Stvarali dug, porobljavali svoje stanovnike. Isti model ima i današnja crvena Kina.
Da je kojim slučajem istorijskih okolnosti sovjetski blok pobedio u hladnom ratu – i crveni svet bi udario u zid kao što to danas čini ovaj „demokratski“. Te bi ja rekao da je to kriza usvojenog monetarnog modela pre nego kapitalističkog ili nekog drugog političkog sistema.
Ali u svemu ovome bi i izneo svoje sumnje da li je to uopšte kriza na realnoj ekonomskoj osnovi ili je namerno sve pušteno da buja kako bi izazvao masovni kolaps sveta. Taj kolaps bi doneo veliku depopulaciju sveta, ono o čemu elita često spominje iza zatvorenih vrata.
Svetska banka: Važno da Srbija nastavi sa makroekonomskim reformama
Premijerka Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa direktorom Svetske banke za finansije, konkurentnost i inovacije Alfonsom Garsijom Morom o reformama i ekonomskim rezultatima Srbije, tekućim projektima sa Svetskom bankom i planovima za buduću saradnju u toku ove i naredne godine.
Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, Moro je rekao da je cilj njegove posete da pruži podršku kapacitetima koje Srbija ima, kako bi uspešno stabilizovala svoju privredu i ubrzala trenutni rast.
On je naglasio da je važno da Srbija nastavi sa makroekonomskim reformama i stvori dominantniji privatni sektor, kao i da je za dalji napredak neophodno povećanje konkurentnosti u oblasti tehnologija i inovacija, ali i poljoprivrede.
U saopštenju se navodi da je premijerka istakla da će Srbija nastaviti sa stabilnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao i da se očekuje ostvarivanje projektovanog rasta od 3,5 odsto u 2019. godini.
Brnabić je izvestila predstavnike Svetske banke da se intenzivno radi na modernizaciji Poreske uprave i dodala da se u narednim danima očekuje usvajanje seta zakona koji će podići dalji rast elektronske trgovine, dok se na jesen očekuje usvajanje zakona iz oblasti intelektualne svojine i investicionih fondova.
Ona je dodala i da je pokrenut Fond za nauku čime je omogućeno konkurentno finansiranje nauke.