Ne, Srbija ne bi smela da se pridruži sankcijama Evropske unije koje su usmerene prema Rusiji, kao što nije trebalo ni da se ponižava tihim uvođenjem sankcija Belorusiji. Sankcije su instrument rata, često su razornije i od bombi a Srbija nije u ratu s Rusijom, kao što nije u ratu ni s Belorusijom. Srbija nije članica Evropske unije, nije čak ni u njenom predvorju da bi je to obavezivalo da sledi kaznenu politiku te zajednice.
Onaj deo javnosti koji se protivi uvođenju sankcija polazi od toga da je Rusija istorijski saveznik i prijateljska zemlja koja je jedini zaštitnik Srbije u Savetu bezbednosti UN. Rusija je i važan faktor domaće energetske sigurnosti. Ovoj vrsti argumentaciji nema se šta zameriti. Ona ima svoje elokventne tumače i dobar deo javnosti tu argumentaciju dobro razume.
Koliko god ovakva argumentacija bila važna i tačna, ona ipak zamagljuje dubinu problema i težinu dilema koje su vezane za politiku sankcija. Čak i u svetu surove realpolitičke trgovine pomenuta argumentacija je (bar delom i nesvesno) neprincipijelna. Na osnovu takve argumentacije neko bi mogao zaključiti da ne bi bilo previše strašno ako bi se Srbija pridružila sankcijama tamo gde nema većeg političkog ili ekonomskog interesa. To verovatno objašnjava i mlake reakcije javnosti na sankcije uvedene Belorusiji. Sledeći takvu trgovačku logiku, Srbija bi bez zazora mogla uvesti simbolične sankcije Iranu, Venecueli, Siriji ili Kubi, ako je sutra neko na to natera.
Sankcije su brutalni, cinični instrument kojim se uništavaju države, njihove ekonomije i životi njihovih građana, tobože u ime demokratije ili humanosti. One se uvek upotrebljavaju selektivno, bezdušno i bezobzirno, bez imalo pravde ili principa. Ako se druge države u humanitarnom i dakako mirotvornom zanosu mogu praviti da ne razumeju kako sankcije deluju i šta je njihov stvarni cilj, Srbija se ne može praviti da to ne zna.
Podsetimo se za trenutak posledica sankcija Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) iz devedesetih godina prošlog veka. Sankcije Saveta bezbednosti, za koje je glasala i uboga Jeljcinova Rusija, uništile su ekonomiju Srbije i pripremile su teren za veliku rasprodaju društvenog bogatstva u prvim decenijama 21. veka. Pri *tome, sankcije su satrle velike delove srednje klase i razorile su socijalno tkivo društva u svim njegovim segmentima. Ekonomske posledice sankcija su mnogo teže čak i od ekonomskih posledica bombardovanja iz 1999.
Tokom perioda sankcija bruto domaći proizvod Srbije se prepolovio – ne figurativno – bukvalno. Takav pad BDP-a se ne događa ni tokom ratova. Država se relativno brzo oporavila od posledica bombardovanja, ali ne i od dugoročnih posledica sankcija. BDP Srbije po glavi stanovnika se tek danas vraća na nivo s početka devedesetih. Srbija je izgubila 30 godina razvoja i danas je jedna od najsiromašnijih država Evrope, čemu su sankcije dale lavovski doprinos. (Svaljivanje krivice za sankcije na „Miloševićev režim“ jeftin je izgovor onih duša koje se dodvoravaju levo i desno bilo iz gluposti ili iz ćara.)
Sankcije Rusiji, iako veoma ozbiljne, mekše su od onih koje su bile nametnute Srbiji ili od onih kroz koje su prošle ili prolaze neke manje zemlje. Zbog energetske i prehrambene samodovoljnosti, zbog pozicije ključnog energetskog snabdevača Evrope i činjenice da se najveći deo sveta nije pridružio zapadnim sankcijama, Rusija je na njih mnogo otpornija. Ako do težih posledica po ekonomiju i dođe, to će biti pre svega zbog grešaka ruske upravljačke elite.
No, vratimo se Srbiji. Ako Srbija danas, zbog pritisaka Zapada uvede sankcije Rusiji, sutra će ih možda uvesti i Kini ili nekom trećem. Na kraju tog puta bi se moglo dogoditi da Srbija uvede sankcije i Republici Srpskoj. Zapadnim humanistima neće zafaliti ni razloga ni načina da Srbiju malo jače pritegnu, ako ustreba. (Uzgred, to ne bi bio prvi put da Srbija, pod pritiskom, „svojima“ uvodi sankcije na Drini.)
Da zaključim – uvođenje ili neuvođenje sankcija Rusiji nije pitanje podrške ruskoj politici niti je pitanje navijanja za rusku stranu u ukrajinskom ratu. Odluka o sankcijama bi morala biti principijelna i suverena odluka Srbije. Srbija ne bi smela da dopusti da se oko takvih odluka pogađa s bilo kim. Zahtevi da i Srbija baci svoj mali i beznačajni kamen na Rusiju strašna je ironija i poniženje, tim pre što dolazi baš od onih koji su Srbiji naneli ogromne štete tokom devedesetih godina. Država koja je prošla kroz traumu sankcija onako kako je Srbija kroz nju prošla, morala bi u svoja zakonska akta, pa i u Ustav da ugradi odredbu po kojoj nikada i nikome neće uvoditi sankcije, bez obzira s koje strane pritisci dolazili.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Тема и дилема
Основно питање које сам себи поставља обичан човек је – можемо ли ми као народ бити слободни, тачније независни и да би живели по својим културним обрасцима?
Теоријски речено можемо, практично је та идеја за сада неостварива.
Како је неостварива? Па лепо, јер ми смо друштво које више није способно за велика дела односно нисмо дорасли том великом историјском изазову.
Тако да нам отприлике нема спаса.
Можда се питате па где је проблем? Проблем је у философији рада. Проблем је у стварању нове вредности кроз активан физички рад. Ту су идеју комунисти сјајно нам наметали кроз радне акције кроз поп и рок и народну музику. Примери си још актуелни али се више те песме не чују. Сетите се песме Пилота – Плави се Јадран таласа одмара се радничка класа или, Да нам живи живи рад или Само метар мога села Америка цела и т. д и т. с.
Тада нисмо знали за неку виртуелну економију или берзе. Основна законитост је да рад гарантује јасну и реалну економију или јасније речено економска делатност која је реалан животни конструкт друштвене заједнице које народ држи на окупу.
Закон потражње који је уграђен у основе економске теорије је за нас обична опсена када се упореди са целокупним током наших потреба и развоја.
Наши преци нису знали за те економске законитости али су били дубоко свесни да им је Бог подарио земљу и да ће их она благодарити онолико колико је обрађујемо а ко је вреднији још ће му и остати за продају. Такав натурални економски живот се заснивао на истини да колико се трудиш толико ћеш и имати. Такве породице су имала пуну кућу дечице која су се реално припремала за живот.
Све ово (не случајно) потврђује рат у Украјини. Украјина једна од сиромашнијих земаља у Европи, а види чуда свет ће остати без хране којим их храни та иста сиромашна Украјина. Парадокс над парадоксима, зар не ?
Данас готово да нема радно-животне философије. Данас већина не припрема храну једемо ГМХ из маркета разних ресторана или продавнице брзе хране и наочиглед свих све се више гојимо и постајемо троми и лењи. Тако да као последицу имамо напретек слободног времена који трћимо у бесциљној вожњи, већином сами у ауту, који непотребно троши фосилну енергије а ње је све мање и постаје све скупља.
Силазак сељака у градове доводи да проблема запошљавања тих људи па држава мора да отвара нова радна места а технолошки смо заостали за другима па на светском тржишту нисмо конкурентни, што поново доводи до економске зависности од напреднијих и јачих који нас политички условљавају па тиме губимо своју слободу у креирању друштва по нашој мери.Тако да као последици имамо перманентну зависност од кредита и ‘помоћи’ моћнијих.
Тако да данашње теорије Адама Смита једноставно овде не функционишу. Економија какву познајемо је много више друштвена норма него научна законитост.
Запад је ово све увидео па се неуморно припрема за промену парадигме и полако избацује радника из процеса стварања нове вредност окрећући се роботици у процесима производње нових добара. Тако да ће се ускоро ослободити ‘робова’ и избећи немире, штрајкове, плате, одморе, пензије и све остало које прави непредвиђене социјалне проблеме и трошкове а богати ослободити зависности капитала од мануелног човечијег рада.
А сад се питам, како ћемо ми решити ову друштвену дилемо која се неизбежно намеће. Нико ама баш нико, барем код нас ову теми не ставља на јавну расправу, иако су вредност и рад незаобилазне друштвене теме које нас чекају да их решавамо.
Ми ћемо отприлике,као увек, решавати кад буде касно. Бојим се исувише касно.
П.С.
Инспирацију на овакво размишљање ме је подстакао текст једног руског аутора коју га је презентовао јавности као предмет за размишљања и закључивања.
Отприлике да је сазрело за нови историјски обрт и враћане реалном животу.
„Primećujem da često pominješ faktor sreće“
U trenutku kada sam kupovao akcije nisam predviđao ekspanzivnu monetarnu politiku a kada je do nje došlo mislio sam da će trajati kratko. Takođe, na Beleksu sam kupovao zbog dividendi, nisam očekivao da akcije skoče. Ispalo je sve suprotno ali mi je išlo u prilog. Svestan sam sticaja srećnih okolnosti zato sam sada veoma oprezan.
Za Ganeta,
Hvala ti Gane na jasnim i iskrenim informacijama.
Primećujem da često pominješ faktor sreće. Ja bih to onako uzgrad objasnio, onom narodnom – Bog pomaže hrabrima.
Želim ti dalji napredak u tim berzanskim aktivnostima.
Pozdrav,
Za Ivana,
Na berzi trgujem 10-tak godina i zadovoljan sam kako prolazim. Imam finansijsku slobodu, mogu da živim od toga i ne treba mi ništa više.
Želim samo da objasnim da je moj uspeh rezultat više srećnih okolnosti nego znanja. Da je u moje selo ranije došao internet recimo 2004/5 gotovo je sigurno da bih u predstojećoj krizi 2008 izgubio sve. Mnogo sam razmišljao o tome kako bi prošao i došao do zaključka da sigurno ne bi predvideo krizu, da bi sigurno uleteo u pumpu ko i svi ostali te da bi gubici bili ogromni. Ovako internet je kod nas uveden 2011, ja sam 2-3 godine proučavao berzu i krenuo da kupujem akcije i obveznice u pravo vreme. Odluka da kupujem na Beleksu je bila u izvesnoj meri posledica mog neznanja (nesnalaženja oko jezika na stranim berzama) tako da sam i tu imao puno sreće – sve što sam kupio na Beleksu izuzev Niis je višestruko skočilo. Takođe, Beleks nije pao u koroni što mi je omogućilo da se prešaltujem na strane pre svega Nemačke akcije koje su se srušile u tom trenutku. Sve ovo je velika, velika sreća. Da je sve zavisilo od mog znanja verovatno još uvek ne bi došao do finansijske slobode.
Procenat prinosa na akcije je nemoguće tačno utvrditi. Ovako, informativno da bi stekao uvid kako prolazim pokušaću plastično da opišem:
1) Retko sam prodavao akciju ispod 100% prinosa a neke sam prodavao iznad 300%. Na sve to dodaj dividende koje su na početne cene po kojima sam kupovao u nekim slučajevima išle i do 40% godišnje i dodaj kuponske stope na obveznice u preseku oko 5% godišnje, tako jedno 10-tak godina (još imam u svom prtfoliju 10-ogodišnje obveznice).
2) Gotovo da nikad nisam uspevao da kupim na dnu. Uvek se desi da kupim a onda akcija padne. Najveći pad je iznosio 60% od vrednosti akcije ali ja te akcije nisam prodavao uvek sam čekao a kod nekih još uvek čekam da se cena oporavi. Trenutno u portfoliju imam 4 akcije čiji su gubici od 10 do 50%. Sve ostalo je u zelenom.
3) Najveći realizovani gubitak mi je bio oko 10%. ali je on je ispeglan dividendama.
Za Ganeta
Poštovani Gane, samo mi još ovo odgovori.
Vidim da te uvažava gospodin Katić pa samim tim kako da ti i ja ne verijem, ikao u vašm pisanjima ima dosta nejasnoća, ali ja to razumem takav je to posao.
Jer kada bi svi znali ishode niko ne mi grašio i propadao.
Evo Gane za tebe dva prosta pitanja a za mene velika škola!
1. Koliko se već na berzi
2. Kolika ti je dobit ili gubitak od sada na uloženo. Ne moraš cifre možeš samo u procentima,
Pozdrav Gane,
Za Ivana,
Nalazimo se u procesu normalizacija monetarnih politika. Neizvesno je da li će monetarne politike prerasti u restriktivne. Ako se to desi sigurno će se preko 90% akcija u svetu srušiti a naročito će stradati „groft“ deonice i tehnološki sektor. Zato mislim da je sada previše opasno ulagati u akcije, pogotovu može biti pogubno za početnike.
Izneo sam samo svoje mišljenje. Ovo nije investicioni savet, svako treba samostalno da odluči šta mu je činiti.
Za Ganeta
Hvala ti Gane na jasnim i iscrpnim objašnjenjima i upozorenjima da se čuvam od berzanskih vukova 🙂
Za Ivana,
Da je neko pre 10 godina zažmurio i prstom nasumično ubadao zaradio bi manje više isto kao što je prikazao gospodin Grujućić. Dva su razloga za to:
1) Akcije su tada bile slomljene pa se je jeftino kupovalo.
2) Fed i Ecb su upimpale neverovatne količine novca u sistem koji je završio na berzi.
Danas ne preporučujem da se kupuju akcije, pogotovu ove o kojima piše g. Grujičić. Dva su razloga za to:
1) Akcije su preskupe, po meni i dalje visoko precenjene.
2) Fed i Ecb će izvlačiti novac iz sistema. i dizati kamatne stope.
G. Grujičić je poznati broker i ima interes da promoviše berzu. Prilično sam siguran da nam u narednih par meseci sledi stagnacija ili masovni pad akcija (izuzimajući možda 1-2 sektora) na svim većim svetskim berzama koja bi se mogla produžiti na možda 2-3 godine. Mislim da nije dobar momenat za ulauzak u pozicije u akcije generalno a pogotovu ako ste početnik. Ako te svrbe prsti i hoćeš nešto da zaradiš ili nešto vredno ostaviš deci imaš obveznice za restituciju različite ročnosti u evrima koje gotovo sve donose lepe prinose. Generalno preporučujem da se u narednom periodu više pažnje obrati na obveznice.
Ako te zanima kako konkretno kupiti akcije. Odgovor je preko brokera. Ja preporučujem samo brokere koji ispunjavaju 2 uslova:
1) Da imaju licencu NBS
2) Da imaju licencu Beogradske berze.
Ako te zanima moj broker ja Komercijalna banka. Ako želiš da trguješ moraš se dobro edukovati jer posedovanje akcija donosi niz prava ali i niz obaveza pre svega poreskih.
PS:
To što su ti moji komentari nejasni znači samo da pažljivo nisi čitao jer da si pažljivo čitao video bi da sam ja sugerisao konkretne akcije i to u vreme kada je trebalo da se kupi.
Ako ti je tekst Grujičića otvorio oči omda NO COMENT. Ne znam šta da kažem, to je tragedija.
@Marku B.
Fantastična analiza trijalektičke političko logičke uslovljenost po principu suprotnosti stvarnog i moguće. Dve suprotnosti u antagonizmu SUVERENITET i BOGATSTVO koje se moraju držati u ravnoteži, dok imperije taj princip mogu narušavati ali samo do odgrđene granice.
Ovaj MiIanovićev članak doseže do najskrivenijih misli ” agresora” s’jedne strane i prinudno refleksnih odgovora sa druge strane.
Pred posmatračima je početak završne scene kreiranja NOVOG SVETSKOG PORETKA.
Hajdeger je tvrdio da će nova milenijumska misao iznedruti i nove poglede na objektivni svet kako bi neki (ne svi) prevladali izazove novog vremena.
Gane ovaj berzanski ekspert Nenad Gujaničić daje analize i prognoze jasnije nego ti i ostali.
Gujančić doduše u perfektu ali pošteno svedoči “Šta bi bilo da smo u jednom trenutku svog života doneli neku drukčiju odluku? Ovo je pitanje koje pojedinim ljudima često pada na pamet. Na njega niko nema odgovor, pa ni mi. Ali, znamo šta bi bilo da ste pre deset godina uložili svoj novac u neki od (današnjih) giganata”!?
Na ovu Gujančićevu izjaviI Gane mene počeše da svrbe prsti kao i tebe, ali imam jean veliki problem što su mi prazni džepovi 🙂
Ipak da te ptam, tebe i ostale, kako neko može da kupi te akcije?
Svaki savet koji se navodi nekako je nenejasan i neizvodljiv !!!
https://www.kamatica.com/analiza/koliko-ste-mogli-da-zaradite-da-ste-pre-10-godina-ulozili-u-akcije-najvecih-svetskih-kompanija/66633
Pozdrav Gane,
Rusija i politika sankcija:
Шта ако су санкције Запада у руском дугорочном интересу? Односно, шта ако се потпуни раскид са Западом у Русији не види само као губитак већ актуелна руска власт сматра да је он у фундаменталном и дугорочном интересу Русије: прекид свих веза са Западом након три века коначно ослобађа Русију да следи сопствени курс.
http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3202/politika/4837943/sta-ako-su-putinovi-pravi-ciljevi-drugaciji.html
@Gane u pravu ste mada to sa zajmom je bilo jako davno. Podsetimo se, obveznice za vraćanje devizne štednje 2004-2016 su potom dobro išle, a i ja sam ih kupovao. Generalno je pravilo svuda za državne obveznice da im se veruje. Kapital u ovim doznakama očigledno postoji i traži put koji mu se osim u precenjenim nekretninama ne otvara.
@V.Milošević,
Ruku na srce u jednom periodu (negde od 2017) država nije mogla kreirati obveznice jer ih građani sigurno ne bi kupovali zbog niskih kamata. Sada sa porastom kamatnih stopa stvaraju se uslovi da se razmišlja u tom pravcu. Međutim, pitanje je da li bi ih građani kupovali i da su prinosi 10% recimo, na evro jer se još uvek pamte loša iskustva sa Zajmom za privredni preporod Srbije. Iako je država sve vratila visoka inflacija je u potpunosti obezvredila glavnice pa građani imaju osećaj da su prevareni. Mi imamo obveznice za restituciju koje se prodaju uz diskont i donose izuzetno visoke prinose (5 neke i do 10% na evro) ali ih široki krug građana ne kupuje.
Po mom mišljenju ipak, država treba da kreira obveznice. To bi kupovao jedan uži krug ljudi. Kuponske stope bi se trošile ili bar delimično investirale u Srbiji. Po mojoj proceni postoji dovoljan broj ljudi sa ozbiljnijim kapitalom koji bi ih kupovao.
@Gane i N.Katić
Ovo za izdavanje obveznica je važna poenta. Ja to posmatram u kontekstu još uvek velikih priliva u platnom prometu Srbije od doznaka iseljenika, koji je zadnji put kad sam gledao bio ranga 7-8% BDP i koji predstavlja izuzetnu razvojnu šansu (N.Katić je pisao i o tome). Poređenja radi, sve investicije krediti i donacije, čak uključujući i deceniju privatizacije, su manje od iznosa tih doznaka. Postavlja se pitanje gde mogu iseljenici da ulože taj svoj novac u svojoj zemlji. Berza je plitka da bi imalo smisla ulagati u deonice preduzeća, državne i korporativne obveznice nisu dostupne fizičkim licima ako i postoje, a poslovni ambijent je suštinski korumpiran da bi se moglo ulagati u neke green field projekte. Šta ostaje – nekretnine u Beogradu, što objašnjava u dobroj meri sadašnji balon cena i sumanutu izgradnju od koje stanovništvo generalno nema neke koristi.
Raspravljamo o dobroj temi, ali u pogrešnoj državi. To kažem jer domaćinska uprava bi mogla npr izdati namenske obveznice za izgradnju beogradskog metroa, čime bi velike doznake bile kanalisane u privredni rast, kroz veću privrednu aktivnost koju bi trebalo očekivati u saobraćajno “odgušenom” Beogradu, a iseljenici bi imali neki svoj povraćaj koji bi opet u dobroj meri ostao u zemlji. Ali nedomaćinska uprava (koja misli da je vlast) umesto privredne koristi gleda da ima lične vajde od gradnje Potemkinovog sela u Beogradu na vodi kroz povezane biznise, čime joj odgovara da doznake ostanu usmerene u nepotrebne nekretnine koje urbanistički upropašćuju Beograd, dok će iseljenicima investicija na kraju izgubiti vrednost kada se balon nekretnina isprazni što je neumitno u gradu čija je projekcija rasta stanovništva u narednih 30 godina -4%.
За Ганета – Одавно сам предлагао да држава и јавна предузећа издају обвезнице, али то се никада није примило. Верујем да банкарски лоби то не жели, јер би имали одлив депозита и велики губитак зараде. С друге стране то није нов новац. Он је већ у функцији јер банке купују обвезнице новцем грађана.
Za Marka B,
Nema velikih dospeća do 2030 godine. Sve krupno što je dospevalo je rešeno u koroni. Srbija nema više potrebe da se zadužuje što se može videti na aukcijama od polovine 2021 god, gotovo da nema aukcija na belexu.
Što se tiče zaustavljanja i povlačenja investicija – nije lako napustiti profitabilno tržište. Većina investitora izbegava povlačenje čak i iz Rusije a kamo li iz Srbije koja je još veća zlatna koka za inostrani kapital.
Po mom mišljenju sankcije Rusiji ne treba uvoditi ni po koju cenu jer bi izgubili svako samopoštovanje. Čak i po cenu da nama uvedu sankcije mada ovo nije realan scenario. Ovo kažem iako imam akcije u nekim srpskim kompanijama. Ne plašim se, situaciju bi iskoristio da dokupim još, okom ne bih trepnuo.
Za g. Katića,
Prinosi na obveznice su sve atraktivniji. Da li je sada pravi trenutak da država osmisli određene projekte i kreira obveznice za građane.
@Gane – “Inače, za očekivati je skok kamata na sve obveznice pa i na naše bilo da se radio o dinarskim bilo o evroobveznicama. Mislim da to nije sporno. Uvođenje sankcija Rusiji neće ništa promeniti po tom pitanju.”
Ali bi zato neuvođenje sankcija Rusiji možda moglo učiniti da naše obveznice ne budu kupovane ma kako visok prinos donosile?
Podsećanja radi, also sprach Nebojša Katić:
(https://www.youtube.com/watch?v=_EiRCoL5PWw&t=28m50s)
[28:50-30:28]
Samo da pojasnim povodom Markovog komentara,
Kamate na lev su skočile dramatično. Na 10 godina to izgleda ovako: https://tradingeconomics.com/romania/government-bond-yield
Ja sam pisao o našoj obveznici denominovanoj u evrima i to na 25 godina.
To nije isto.
Inače, za očekivati je skok kamata na sve obveznice pa i na naše bilo da se radio o dinarskim bilo o evroobveznicama. Mislim da to nije sporno. Uvođenje sankcija Rusiji neće ništa promeniti po tom pitanju.
„Ђилас је рекао да се Румунија која је чланица ЕУ сада задужила за обвезнице са шест одсто камате“
Sad da se digne Čaušesku pa da vidi šta se radi…….. Bez jedno mesec dana ne bi mogao da postrelja bandu.
@Gane – “Predsednik spinuje da su tržišta kapitala zatvorena za Srbiju zbog Rusije. To nije tačno, u pitanju je opšti porast kamata. Naravno da niko neće da pozajmi novac po 2,5% u situaciji kada je inflacija 10% i kada se ne zna šta će biti za 25 dana a kamo li za 25 godina. Inače svuda u svetu rastu kamate pa je bilo za očekivati da ova aukcija po ovim stopama ne uspe.”
Ne spinuje samo predsednik, nego i gospodin Đilas:
Председник Странке слободе и правде Драган Ђилас изјавио је да је највећи интерес Србије да не остане изолована и да се по питању увођења санкција Русији придружи политици Европске уније.
Он је навео да се Европска унија огрешила о Србију у последњих 30 година, али да 300.000 људи ради у компанијама ЕУ, да Србија има највећу економску размену са ЕУ, и да без доношења мера неће моћи да изађе на тржиште капитала.
Ђилас је рекао да се Румунија која је чланица ЕУ сада задужила за обвезнице са шест одсто камате, а Србија неће моћи ни то.
http://www.nspm.rs/hronika/dragan-djilas-nas-najveci-interes-je-da-srbija-ne-ostane-izolovana.-mi-pripadamo-evropi-i-treba-da-se-pridruzimo-politici-eu.html
Bojan 2 – Upravo u te svrhe sam i umetnuo šta je starije kokoška ili jaje.
Ovo što navodiš je ponovo sperga dve suprotnost izažene kroz pojmove KOKOŠKE I JAJETA . Ta dva pojma se međusobno prožimaji i jadan bez drugon ne mogu postajati, oni moraju uzajamno egzistirati jer jedan bez drugoh ne mogu postajati.
Inače ceo kometar mi se sviđa i nemam nikakav prigovor.
Jedno u svemu je bitno. Novi milenijum od nas zahteva novo preumljenje.
Dodiše ne ovo danšnje, od nas se traži napor, da jedinka napokon izađe iz one Platonove Pećine racionalizma i upre svoj pogled ka blještavoj beskonačnosti i tu pokuša da nađe sebi smiraj u saglasju sa objektzivnom stvarnošću u kojoj živimo.
Srdačan pozdrav,
@Ivan
“Ponovo ste samo do pola u pravu. Da bi čovek funkcionisao, kao biće, mora se ispuniti i drugi primarniji uslov !?”
Upravo u te svrhe sam i umetnuo šta je starije kokoška ili jaje. Ja ne mislim da postoje primarniji uslovi, jer uvek vlada dualnost, sve jedno i jedno je sve, barem kad je u pitanju to svesno i najsmislenije bi’e.
Kao što ste i sami konstatovali, vrlo retko je neko u pravu 100% (sem budala), ono što je za nekog plitak potok, za drugog je dubok.
Relativno sam mlad čovek koji je zakačio malo i ona sporija vremena, dolazi iz tehnike iako je uvek bio skloniji društvenim naukama, koji je imao sreću da proputuje različite kulture, radi sa genijima, učenim i nepismenim (pa se stoga i ne slažem u apsolutnu moć kompetencije i znanja pojedinca u koje veruje prof. Zec, bude tu nekad čudnih “raskrsnica” koje učine znanje neznanjem) i mislim umem da sagledavam suprotnosti, možda se malo nekad teže suočavam sam posledicama očigledno pogrešnih izbora pojedinaca i kolektiva. Valjda sam skloniji sporijem i, po meni, dubljem razmišljanju u vremenu koje traži brze odluke, pa makar te odluke ispravljali naredne decenije.
Ono što znam prilično sigurno je da je moderni čovek daleko skloniji kreiranju posledica bez razmišljanja o njima i sve više se trudi da problema rešava na instant način. Ekonomija, kao tampon između dva rata koja ga vrate sebi, ga često tera da radi protiv sebe.
I ja ću malo odsustvovati, sledi malo edukacijskog puta u biblijske, za neke možda zaostale, krajeve sveta.
Svako dobro.
@Bojan – Složićete se da je čovek pre svega sastavljen od prirodnih resursa, voda i hemijski elementi i u biti bez njih ne egzistira. Tako da priča ljudski – prirodni resursi je nivo diskusije šta je starija kokoška ili jaje. Kratak uvod, kasnije se vraćam resursima.
Kratko bih na ovo odgovorio.
Ponovo ste samo do pola u pravu. Da bi čovek funkcionisao, kao biće, mora se ispuniti i drugi primarniji uslov !?
Biblija svedoči Mojsijevu ;
— 1. Mojsijeva 2:7 „Gospod Bog je oblikovao čoveka od zemaljskog praha i udahnuo mu u nozdrve dah života, i čovek je postao živa duša.“
P.S.
Toliko od mene, jer sam u škripcu sa vemenom, a veruj mu rado bih dokonao.
Savet, ako ste mlad čovek uvek stvari morate gladati iz dva suprotna ugla pa ih kroz zaključak povezivati antagoističkom strunom koja ih držu u ravnotaži, da bi ideja bila ovaploćena životom koji ima egzistencijalnu dinamiku.
Tako da se tada prirodna nedorečenost otklanja. To neki zovu logikom prirode, neki pak dinamičnom logikom ili logikom funkcionalne procene.
Normalno nikad nećete biti u pravu apsolutno 100%. To može samo u matematičkoj tautologiji ili Aristotelovoj logici. Ali to nije život, već matafizička kauzalna statika.
Ali takvi su naši misaoni procesi. Oni su statistički a ne algoritamski.
Ovakav proces mišljenja i zaključivanja sporo sazreve kroz našu životnu evoluciju a obično se stiče u poznim godinama a tada to niko ne sluša 🙂
Gedel to lepo definiše svojim teorijom otvorenih skupova.
@Ivan
Složićete se da je čovek pre svega sastavljen od prirodnih resursa, voda i hemijski elementi i u biti bez njih ne egzistira. Tako da priča ljudski – prirodni resursi je nivo diskusije šta je starija kokoška ili jaje. Kratak uvod, kasnije se vraćam resursima.
Lično sam sklon prirodnjačkim religijama, nekako mi sociološke, ideološke religije smrde podmetanjima, bolje rečeno… Niko ne može da sledi tuđe ideje u osnovnoj zamisli, a onda se upada u tumačenja.
Lično verujem da je Biblija skup spisa koji su nastali u vremenima nakon Hrista, ako je on zaista i postojao, a opšte poznati su slični ideolozi i u drugim religijama i vremenima. U tom smislu većinu aktuelnih opšte prihvaćenih relgija tumačim kao ideologije s ciljem upravljanja masama, kako neko davno reče Opijum za narod. Prirodne religije su bliže osnovnim načelim postojanja celog univerzuma i sa njima je teže manipulisati, ali naravno, sve čega se čovek dohvati je podložno manipulaciji.
Nije mi namera da kritikujem ili nipodaštavam misli prof. Zeca, ali mislim da je razumeo da je, u poplavi besmislenih govornika na televizijama, on sa svojim pričama vrlo prijemčiv ljudima. I to nije sporno, mnogo toga je meni tu prijemčivo takođe. Čak mislim da iz njega s vremena na vreme blesnu još veće i jače misli, al nekako uvek tu zastane. Kao da ukapira da upada u sopstvene kontradiktornosti zbog mešanja lokalnog i globalnog. Seti se on da u Evropi sad nema ni kompetentnog, ni kredibilnog političara od integriteta i kredibiliteta, al tu zastane i vrati se na svoj zabludeli narod koji nikako da otkliza ka tim narodima sa tim nekredibilnim političarima, vođama.
Možda mlatim, ali rekao bih da on apsolutno ne razume aspekt kulture ili ga zaobilazi, a verujem da ima mnogo šta da kaže. Kao ekonomista, očigledno se zagubi u potrebi da se nešto desi odmah, za 5, 10 godina. A sa kulturom jednog naroda to ne ide. Uhvati se on da nas poredi sa mnogo većim narodima, kulturološki često drugačijim. Za mene, totalni promašaj. Ne ide to tako, nikad nije išlo, niti će ići. Odnosno ide, imamo priliku da gledaom kako se kulturno utapamo u bezumlje onog najgoreg dela zapadne kulture, ciljano valjda namenjenog malim narodima.
Smisleno bi bilo da on okupi grupu istomišljenika, izopšti se negde u neko selo i tamo primeni svoje ideje, poseje to što vi mislite da on pokušava. Ne bih ga dalje tumačio. Naprosto, njegove priče previše prijaju uhu i traju koliko i njegovo gostovanje, pomalo podsećaju na junačke priče oko ognjišta. Priznaćete, nije ovo vreme za plitke ili pitke priče. Verujem u njegove dobre namere, al figurativno, „motika u ruke“, manje priče.
Opet na temu resursa. Ljudski resursi imaju potrebu za prirodnim resursima i sve je super dok može da se primenjuje tekovina zvana trgovina. U nekom momentu, taj idejno najsmisleniji stvor ne može da realizuje trgovinu zbog raznoraznih osnova i onda nastupa epoha ratova. Malo je nepoznato dal je nestašica resursa nastupila egzistencijalno ili nekog hira radi. Nije ovo ništa neprirodno, čopori majmuna, u egzistencijalnoj borbi, osvajaju šume banana i najbrojniji i najjači uglavnom pobeđuju. Bez uvijanja u rite demokratije, slobode, već čega. Onako najjednostavnije, najprirodnije. Biće da sa naš idejno najsmisleniji stvor u toj priči sa resursima negde izgubio na zlatnoj WC šolji.
U tom smislu se ne slažem sa vašim citatom biblijskog načela da je sve podređeno čoveku. Pre bih rekao da se čovek drznuo da sebe kroz spise i ideologije postavi na pijadestal koji se ga stalno sve više izdiže, a ono od čega je unižava. Složićete se da živimo u vreme najveće drskosti te najsmislenije ideje Tvorca da se upravo zaigra Tvorca. Iskreno, skoro svaka generacija ovde je mislila da su njena vremena bila najgora i najteža, al rekao bih da su ova vaš najopasnija. Ne zato što smo mi ti koji ih doživljavaju, bilo je ovog besmisla i ranije, ali dohvatio se onaj produkt Tvorca, ljudski resurs, opasnih igara.
(https://www.youtube.com/watch?v=sP2tUW0HDHA)
Uvek u diskusijama volim da osetim duh dijaloga, sa vama uprkos nesuglasjima, obično osećam dobronamernost. Nesuglasja su tu da otvorimo šire oči, iako huda vremena vole amove na očima i danas je nesuglasje obično povod za rat, barem za izolovanje tog zločestog nesuglasnika.
Ima ovde pojedinaca koji vole da svoje rupe u znanjima, poznavanjima biografija velikih ljudi poture kao neko naptvorenu istinu, u skladu sa atlantskim trendovima koje veličaju. Nije to i za neko čuđenje, vrteše neke reklame sa Milunkom Savić, saznasmo mi neke čudne istine iz njene biografije. Evidentno da je to ta nit.
Zato sa takvim nema smisla ni diskutovati, oseti se ta zlonamernost prema nesuglasju, uskogrudost pogleda. Jer šta je drugo nego zlonamernost, namerno promeniti biografiju, iskinuti deo biografije koji ti odgovara, unižavati velike kulture i cilvilizacije, diviti se idiotizaciji čovečanstva. Bude to u nekim vremenima popularno, u skladu sa marketinškim ulaganjima.
Za kraj, vrlo interesantna diskusija u prilog aktuelnom jednoumlju je diskusija nestašne Vedrane Rudan i one naš voditeljke. Tanka je linija između statusa miljenice i zle matore veštice koja trpa nos.
Fascinira plitkoća uma slobodnog čoveka, ostvarenog prema modernim načelima. Podseća na video koji sam priložio neki pasus iznad. Biće da opet nije do marketinga.
@Иван Грозни
I ja bih se nadovezao samo da iskažem respekt i za našeg domaćina Katića i za prof. Zeca. Na ovoj temi nismo bili na istim pozicijama ali dobra namera i suštinsko sagledavanje stanja i šansi privrede i društva u Srbiji su van svake dileme neupitni kod N.Katića, pa su mu zato i argumenti ozbiljni. Prof. Zec malo voli da tera šegu pa nisam baš načisto koja mu je ekonomska pozicija, deluje mi prilično desno od N.Katića ali lako je moguće i da grešim. N.Katiću hvala što nas (ili makar mene disonantnog) je tolerisao da napišemo više teksta u komentarima nego on u članku, i to na širok sijaset labavo povezanih tema.
Читам у појединим коментарима како се људи селе из једне земље у другу због некаквог “маркетинга”. Као што написа Црњански, “нема смрти, има само сеоба”. Питам се само какав маркетинг је отерао Теслу и Пупина у Америку? Замислимо Пупинов грех што није хтео да буде чобанин у Банату или Теслин недостатак амбиција да постане сеоски чудак у Лици. А какав је тек маркетинг утицао на становнике Азије да пређу Берингов мореуз! Што се тиче проф. Зеца, он је уз домаћина овог блога (иако се понекад не слажемо када се удаљио од домаћих тема) један од ретких гласова разума и интелектуалног поштења међу нашим економистима. То што проф. Зец прича о људском капиталу није случајно. Двадесети век је најбољи пример како су се поједине земље попут националсоцијалистичке Немачке, СССР-а и Маове Кине односили према људском капиталу. Такође, неке земље су итекако знале да привуку оне најбоље.
@Bojan 2 – Citiraš Zeca : “Nisu bitni prirodni resursi, bitni su ljudski resursi (bogate zemlje nemaju prirodne resurse, najsiromašnije su najbogatije prirodnim resursima), resurs možemo da otmemo, uzbudljivo je, možemo da nasledimo od babe stan, al ne možemo da nasledimo dva, tri stana…”
Ја ово Бојане разумем кроз библијско начело – све Бог ствари ради човека. Све је у природи и друштву подређено човеку као творчевој најсмисленијој идеји.
А то за бабу и станове је намењено публици. Публика хоће да се опусти и зато тешка прича мора да буде питка и занимљива. Да се лако памти. Јер овако скупови нису предавања квантних физичара већ скупови грађана разних намера и профила па тако и прича мора да буде једноставна без графикона, формула и велике имагинације.
Добро ресурси су битни али људску ресурси су тренутно примарнији. Јер ти ресурси решавају проблеме и проналазе излаз из кризе која се историјски намеће.
Па то његово разумевање тренутка је дискутабилно. Једноставно он говори како говори већина његових слушалаца га подржава. Друго, остали интелектуалци, пођимо од академика па до професора, новинара, писаца, уметника нема их на политичкој позорници Србије. Код Броза их је било сијасет. Друго Зец је само јединка, за сада, а од јединка слаба фајда, јер су проблеми огромни. И Христос кад дође, да донесе нову реч, пострада у име божије истине. Ја Зеца видим као сејача новог семена по брдовитом Балкану. Е сад да ли ће се семе примити? Ту се морају обезбедити најмање три услова. Плодно теле да реч заживи. Други услов је да већина народа Балкана прими ту нову реч и да се она заметне у свести већине и трећи услов је да околности есенцију преточе у егзистенцију.
Око Маркса и слободне воље добро примећујеш, јавља се антагонизам, али поново и то је природан тријалектички циклус динамичких односа сукоба старог и новог. Од Старог ће остати оно што је време потврдило а од новог ће се примити оно што буде на корист цивилизацији. Тако да то јединство супротности је у узајамној спрези и тај историјски процес треба да постави темеље новог динамичког циклуса трећег миленијума.
И то око маркетиншке манипулације запада појединцем, који трага за сопственом срећом, је опасно конструисана намера да се индивидуа одрекне корена својих редака. Јер таква индивидуа постаје конзумент тренутних вредности, сласти и страсти, које разарају духовну вертикали бића. А за последицу имамо колективну ентропију духа и цивилизација добија хомогену масу људи без било какве самоупитаности – ЗАШТО? Такви људи ће бити СРЕТНИ И ВЕСЕЛИ до краја свог овоземаљског живота. Упитаност је Бојане мука духу, али без муке нама науке – каже народ. Али поново мука је оно што нас тера на еволутивно сазревање и да непрекидно стремимо у нади да ћемо докучити намеру творца.
Средњевековни схоластици су то упорно наводили и опомињали али је наша слабост, тај пут сазревања, одбацила као тежак.
Па смо прихватили ону народну – УЗМИ СВЕ ШТО ТИ ЖИВОТ ПРУЖА 🙂
Добро Зец размишља глобално али проблеме и данашње изазове редукује на локалну нашу муку.
И око твоје критике власти се слажем до пола. Друга страна медаље говори ово; власт је оно што је народ изабрао. Изабрани су не најпаметнији већ они који се морају суочити са изузетно великим проблемима и решавати их. Добро, претпостављам да имамо ми паметних, и они су потребни али поново тријалектика каже, да то није довољно. Друга два услова које недостају су саборност паметних и да имају петљу да за своју идеју плате цену коју им историја наметне.
Евровизија као закључак ти је занимљив и доста забрињавајући.
Све је данас постало манипулација и сви се баве сензацијом која у планетарној свести твори илузорну слика раја на овој планети суза, муке и плача, што је својствено и неопходно нашем бићу.
Ево некако се искобељах из ових твојих упитаности које нису баш једноставне али мом духу јесу изазовне.
Колико сам успео нека сам читалац процени по мери своје главе 🙂
@Ivan
Profesor Zec ima zaista dobra zapažanja, ali ne mogu da ne primetim, lično, da upada u određene kontradiktornosti sa nekim svojim mislima koje aktuelni trenutak demantuje. Parafraziram: “Nisu bitni prirodni resursi, bitni su ljudski resursi (bogate zemlje nemaju prirodne resurse, najsiromašnije su najbogatije prirodnim resursima), resurs možemo da otmemo, uzbudljivo je, možemo da nasledimo od babe stan, al ne možemo da nasledimo dva, tri stana…” Previše sprdanja, za moj ukus, bez suštine. Upravo rat u Ukrajini demantuje sve ovo što je rekao. Resursi su itekako bitni (na stranu istorijske ambicije Zapada da Rusija treba da “deli” sa ostatkom sveta svoje resurse), a ljudski resursi su prilično protočni i kvalitetni pojedinci vrlo lako mogu da promene državu, pri najbezazlenijem problemu, a kamoli ratu.
Iskreno, zvučaću možda nadmeno i pretenciozno, al nisam ja siguran da on najbolje razume trenutak u istoriji čovečanstva. Ima on jednu opasnu utopijsku zabludu na temu kompetentnog pojedinca kao polubožanstva koje sve radi ispravno i rešava sve probleme.
Vrhunski se on drži Marksovog Predgovora Priloga kritici političke ekonomije, razume on tehnološke napretke, promene materijalnih i društvenih odnosa, proizvodne odnose, društveno biće.
Al nekim čudom, zaboravlja da je upravo sada ovo vreme revolucije odnosa i da ne može u vreme globalizma da stvari tumači lokalno, pri čemu je pojedinac slobodan da radi šta mu je volja. Najbolji pojedinci danas odlaze i iz uređenih država u druge uređene država, a ne samo od kod nas. Naši doktori odlaze u Nemačku između ostalog i zato što nemački doktori takođe odlaze iz Nemačke u potrazi za još boljim uslovima, većim platama. Mađari odlaze iz Mađarske, a naši ljudi odlaze da rade u Mađarsku. To je ono što je danas osnovni problem celog ljudskog roda, ono najgore s čim Zapad vešto i najbolje barata, marketing boljeg života i apsolutna sloboda pojedinca.
Nije mi namera da branim vlast. Iskreno, ne treba nikakve ni mudrosti ni pameti izreći bilo kakvu smislenu kritiku, dovoljna je ljudska iskrenost. Ova vlast čak i ne zaslužuje kritiku, jer ovo što radi je totalni besmisao u kome sve može i ništa ne može, u isto vreme si i patriota i izdajnik….
Jedini realan alibi ove vlasti je da je ona deo duha ovog nakaznog vremena.
A da bi iole blii svesni nakaznosti vremena, dovoljno je danas da pročitate temu Evrovizije, oduzimanja i krađe glasova. Možda zvuči banalno, ali ako je ovakva banalost toliko bitna da sa njom upravljate… pa gde će tome biti kraj kad se ukrcate u taj voz zvani evropsko jedinstvo.
Добих, погледах,прихватих па послах,
(https://m.youtube.com/watch?v=JOHg9jjbv6c)
Једноставно, разумљиво, вероватно и спроводљиво.
А зашто није прихватљиво?
Е то је питање за народ.
Samo bi se nadovezao na Markov komentar.
Predsednik spinuje da su tržišta kapitala zatvorena za Srbiju zbog Rusije. To nije tačno, u pitanju je opšti porast kamata. Naravno da niko neće da pozajmi novac po 2,5% u situaciji kada je inflacija 10% i kada se ne zna šta će biti za 25 dana a kamo li za 25 godina. Inače svuda u svetu rastu kamate pa je bilo za očekivati da ova aukcija po ovim stopama ne uspe.
@Marko B. – danas smo dobili i potvrdu, sa najvišeg mesta, da „suštinski nemamo izlaz na tržište kapitala
Сад су дошле по наплату све наше илузорне заблуде.
Питања која си поставио су тешка и готово да немају позитивног одговора.
ВИДЕЋЕМО КОЛИКО ЋЕ НАС КОМЕНТАРИСАТИ ОВУ ТЕМУ.
Сви одговори могу бити само шљокантно шљаштеће митске заблуде.
Добро је Бучић рекао / али као сваки наш политичар прекасно / – једно је причати политичке бајке а друго је бити политички одговоран и водити народ у сутрашњицу и то штапом и канапом, без било каквог оријентира или политичког показатеља који би нам трасирао макар минимум реалитета.Нормално Вучић није за све крив. Вучић је наследио хаос од претходних. Али крив је што га није за своје ауторитарне владавине почео мењати. Зашто није изградио модеран јефтин и функционалан државни апарат.Зашто није реформисао школство, здравство, јавна предузећа.
Та питања су и темељни проблем свих наших вековних посртања.
Сви политиканти расправљају светске политичке проблеме а нико да засуче рукава и очисти сопствену авлију. Е тако да се понашамо и међусобно обмањујемо не иде, јер исход се увек зна. Ствари препуштене саме себи теже од лоших ка горим и ЂАВО ДОЂЕ ПО СВОЈЕ.
У савременој светској историји бољег доказа од 5 октобра нема. Прошло је двадесет и кусур година ми и даље тумарамо по историјским урвинама.
Петог октобра је завршена једна етапа наших заблуда. Указала се шанса за нови историјско престројавање које је било сваком видљиво. Шестог октобра се није предузело оно што се морало предузети а то је , демонтажа старе заблуде и градња нове функционалне државе на темељним идејама које је време наметнуло. Не, ми гасимо реал привреду, место да је реструктуирану и прилагодимо светском тржишту и сировинским базама које имамо. Све продадосмо на добош и затворисмо 1250000 радника доби отказ а од њих око 750000 никад не доби посао.
И шта сад? Куд сад из блата која нам је до гуше?
Закључак је да смо ми сами себи највећи непријатељи.
Усуђујем се рећи да ми не умемо или нећемо да стварамо модерну државу.
А зашто нећемо? Па они који треба да је стварају неће да изгубе ни педаљ оног конформизма који поседују али који се неминовно топи.
П.С.
Шта сања обичан мали човек који је губитник у свим јаловим реформама ?
Па сања то да се појави неки племенити окупатор као ТИТО и да нам реформише државу по неким нормалним стандардима, где би човек могао да живи, оснива породицу, гају своју дечицу и нада се некој смисленој будућности не бринући како повезати крај с’крајем и шта ће сутра јести.
Да парадокс буде веће у Србији више од 600 000 хектара необрађених ораница. А младост блеји по кафићима маратонима крадући Богу дане.
Упитајте се шта је ЖИВОТ
Најпростији и најтачнији одговор је: ВЕЧИТО ТРЕПЕРЕЊЕ ИЗМЕЂУ БЛАЖЕНСТВА УСПЕХА И АГОНИЈЕ НЕУСПЕХА
Код нас те динамике нема
„Hoće li Srbija morati da prodaje EPS i Telekom kako bi vratila dugove?
Interesovanje za srpske obveznice je toliko opalo da se dovodi u pitanje sposobnost vraćanja pristižućih zaduženja.“
(Živan Lazić, 26.4.2022)
https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/304031/Hoce-li-Srbija-morati-da-prodaje-EPS-i-Telekom-kako-bi-vratila-dugove.html
Nakon ovog dramatičnog upozorenja, danas smo dobili i potvrdu, sa najvišeg mesta, da „suštinski nemamo izlaz na tržište kapitala“:
„O uvođenju sankcijama Rusiji rekao je da su svi protiv toga i da je on sam protiv toga, ali to nema veze sa vođenjem države, objasnio je.
– Cena koju plaćamo je ogromna. Mi suštinski nemamo izlaz na tržište kapitala.“
https://happytv.rs/vesti/politika/348190/vu%C4%8Di%C4%87-se-obratio-narodu-srbije-cena-koju-pla%C4%87amo-je-ogromna-ali-bori%C4%87emo-se
Šta da radi ovako (pre)zadužena država? Nebojša Katić je odavno ponudio smernice, od kojih je (verovatno) najvažnija ta da bi trebalo „leteti ispod radara“:
(https://www.youtube.com/watch?v=_EiRCoL5PWw&t=28m50s)
[28:50-30:28]
Šta konkretno, u današnjem trenutku, rečima Nebojše Katića samog, znači „leteti ispod radara“:
„Ne, Srbija ne bi smela da se pridruži sankcijama Evropske unije koje su usmerene prema Rusiji, kao što nije trebalo ni da se ponižava tihim uvođenjem sankcija Belorusiji. (…)
Država koja je prošla kroz traumu sankcija onako kako je Srbija kroz nju prošla, morala bi u svoja zakonska akta, pa i u Ustav da ugradi odredbu po kojoj nikada i nikome neće uvoditi sankcije, bez obzira s koje strane pritisci dolazili.“
Вероватност догађаја је у обрнутој сразмери са њиховом пожељношћу
А куда ми? За нас најтежи и избор у историји!
Јаков Кедми: Свет се цепа на нове геополитичке блокове. У једном од њих биће САД, Канада, Британија, Аустралија, Нови Зеланд (тј. ти исти Англосаксонци), а у другом, на пример, Русија и Кина.https://bgnews.bulgar-rus.ru/yakov-kedmi-sledite-za-bolgariej-s-neyo-nachnyotsya-razval-es/
@Ivan Grozni
„Једна од бољшевичких особености је да у свим неистомишљеницима виде националсоцијалисте, своје некадашње савезнике са којима су заједно парадирали.“
Moram priznati da odavno nisi napisao bolju rečenicu, nismo ti ovde džabe pojašnjavali ovu temu. Može se izgleda i bez Đure. Jesi se junački borio sa sobom, al si ipak spoznao istinu na temu te Evrope. Biće od tebe Srbenda velika, a kao takav pravi si da „zasviraš“ na klaviru sa onim zelenim ukrajinskim junakom.
Ne znam kako Z napreduje, baš toliko nisam danguban, al znam da će to braća Rusi na oruk izgurati, baš kao što i Lade Nive onako neugledne uvek nekako izbiju iz blata, snega. Ne znam dal će baš 10-12 godina trajati kao nekima, al cenim da im je prekoputa i da je lakše nego kad si hiljadama km daleko od kuće. Jesam se iskreno ponadao, za dobrobit svih nas, da će to odraditi u dva tri dana, al ne mogu oni pobeći od sebe. Biće to sigurno 3,4 duge zime.
@Bojan 2
Знам да „специјална операција“ не иде баш по плану (ако ико зна и како је тај план изгледао), па је дошло до разочарења. Барем да су ухапсили неког наркомана, али ништа ни од тога. Једна од бољшевичких особености је да у свим неистомишљеницима виде националсоцијалисте, своје некадашње савезнике са којима су заједно парадирали.
@Иван Грозни – Знам да Цариград није дао томос, али није шија него врат. Суштина је да је пресуђено на штету СПЦ. Откуд баш сада, сигурно није случајно.
Теорије завере или још горе полуистине, којих је на друштвеним мрежама сијасет а и у коментарима оне махом заузимају доста простора, су горе од тривијалних булажења. схоластичког празнословља.
Имењаче, штуро пишеш а јалово закључујеш, на ову веома тешку тему.
Мораш ову кратку твоју тврдње да образложиш чињеничним васељенским и помесним законоправилом, по угледу на пролог типика константинопољског, како би исказ био веродостојан црквеном канону типика нам светосавског.
Ја напоменух да ову тему нећу образлагати јер овде није место за то, јер јавно износити дубоке и осетљиве истине по питању суштине балканског битка само би још више замутило и онако смутну збиљу. Јер када би се ова тема овде отворила то би продубило још већи јаз међу житељима Балкана.
Овде су културе толико испреплетане да и сам Господ Бог не може их распетљати све док се народи не дозову памети а да се неко не увреди и не осети пораженим.
Балкан је буре Барута био и остаће све док се заинтересовани хладне главе не призову памети и схвате да једни без других не можемо, а кад нас моћни као у прошлости стрпају у исти кара-казан тад настаје оно што историја увек потврђује – ПАКАО !
Ево га и научни доказ;
Савремени становници Балканског полуострва припадају неколико етничких група различитог културног порекла. У овој студији три етничке групе из Босне и Херцеговине – Бошњаци, босански Хрвати и босански Срби – као и популације Срба, Хрвата, Македонаца из Бивше Југословенске Републике Македоније, Црногораца и Косовара окарактерисане су због генетске варијације 660 000 аутозомних једнонуклеотидних полиморфизама у целом геному и за хаплоидне маркере. Анализирани су нови аутозомни подаци 70 особа заједно са претходно објављеним подацима 20 особа из популација региона Западног Балкана у контексту 695 узорака глобалног распона. Поређење података о варијацији аутозомних и хаплоидних линија проучаваних популација западног Балкана открива подударност података у оба скупа и генетску униформност проучаваних популација, посебно говорника западног јужног словенског језика. Генетске варијације популација западног Балкана откривају континуитет између Блиског истока и Европе преко балканског региона и подржавају сценарио да је један од главних путева древних токова гена и мешања ишао преко Балканског полуострва.
@Ivan Grozni
Ne znam kakvi argumenti su potrebni u diskusiji sa nekim ko podržava fašizam i nacizam, a lepi drugima etikete šovinizma. Doduše u skladu je to sa evropskim vrednostima za koje se zalaže, jer niko tako olako nije lepio etikete genocida, fašizma, balkanskih kasapa kao ta „slobodarska“ tvorevina.
Trebalo je tu Evropu ostaviti Adolfu, obzirom da je bilo samo do tih Evropljana nikad ga se ne bi ni oslobodili. Biće da joj je i tad taj fašizam baš prijao. Zato i ne čudi što je lepše čuti ukrajinske fašističke pozdrave širom parlamenata Evrope, a milione Sovjeta koji su izginuli proglasiti za zle boljševike, komuniste.
Naravno, sve ovo se tebi uzalud priča, ti si zacrtao Srbe sa zarđalim kašikama i petokrakama, nekakve kultove ličnosti koji ih stalno sprečavaju da dotaknu prosvetljenje. Dakle leba nema sa tobom diskutovati, najbolje da se razilazimo… al opet pazi kakve etikete lepiš, možda mi padne na pamet da je odlepim.
Inače fascinantno je da je kult ličnosti bio osnovni problem naroda gde je vladao, na „oslobođenim“ teritorijama bi odavno teklo med mleko, ovako nešto čudno se dešava u raju.
@Bojan 2
Типичан одговор оних који остану без аргумената је напад ад хоминем. Мислим да се етикета фашизам и националсоцијализам сувише лако лепи у данашње време. То где ја живим и зашто живим тамо где живим је моја приватна ствар и није предмет расправе. А то што ми се многе ствари у како је назвасте бољшевичкој Србији не свиђају је велики подстицај за промене. Каква год да је Србија, никада ми њени интереси могу бити мање важни од интереса неке друге земље, нити могу прихватити да се од било ког политичара, домаћег или страног, прави култ личности. Надајмо се да је култ личности у овој земљи сахрањен још 4. маја 1980. Сви покушаји прављења нових култова након тога испали су прилично бедни.
@Ivan
Знам да Цариград није дао томос, али није шија него врат. Суштина је да је пресуђено на штету СПЦ. Откуд баш сада, сигурно није случајно.
@Ivan Grozni
Kao što sam i rekao, vi i poznavanje istorije ste kao zona sumraka. Dok ceo zapadni svet grca u šovinizmu, fašizmu i nacizmu, samo su moje vaspitne ćuške ovim poljskim nacistima šovinizam… Cirkus sa tobom Grozni.
Meni samo nije jasno šta radiš ti ovako mudar, slobodoljubiv, srboljubiv u ovom kazamatu zvanom boljševička Srbija.
Ja nisam rekao ništa što stotine vrhunskih svetskih istoričara i evropskih političara decenijama i vekovima nisu već rekle ma temu Poljske. Priznajem, ja sam dodao ove batine, nisam nigde pozivao na uništenje, al ako ti je gušt zovi kako god hoćeš. Malo bolje poznajem i kulturu i istoriju istočnoevropskih zemalja, a bogami sam i boravio u Poljskoj tako da znam zašto bih voleo da dobiju neku ćušku. Narod koji se diči svojim poslušništvom Englezima.
@Иван Грозни – Игледа да нисте довољно упознати са злом које су нам учинили фанариоти. Не бих ја био баш тако безбрижан.
Без паника имењаче 🙂
Биће оно што мора бити. Нисте разумели поенту признања.
Васељенска патријаршија признала цркву Северне Македоније за канонску, али не и аутокефалност – самосталност, независност од других. Подручје њене надлежности је у границама државе Северне Македоније.То значи да Васељенска патријаршија признаје црквену јерархију на челу са архиепископом Стефаном као канонску и важећу у свеправославном свету и са њом успоставља канонску и литургијску заједницу.
Ова одлука не значи додељивање и томоса о аутокефалности којим се званично регулише међународно име и статус цркве, већ је „израз очинске љубави и бриге Васељенске патријаршије, већ представља објаву да верници и свештеници који припадају тој цркви нису у расколу и могу да служе заједно са свештеницима других помесних цркава.
Тако да је нашој, Српској православној цркви, остављено право да регулише административна питања између ње и цркве Северне Македоније у оквиру канонског поретка и црквене традиције.
Тако драги мој имењаче накриви шеширче целивај часни крст и чешће ходи у твоју оближњу црквицу на молбен за спас нам напаћене душе 🙂
Za Zorana Popovića – Da li se Vaš komentar odnosi na moj komentar upućen Vama? Ako je tako, nisam uspeo da uspostavim vezu između Vašeg i mog komentara. Da Vas podsetim šta sam ja napisao:
Za Zorana P. – Moj tekst je o sankcijama, a Vi ste svoj komentar obogatili temama i događajima koji sa sankcijama nemaju nikakve veze. Šta god da napišem, neću Vas poljuljati u uverenju da je za sankcije i sve drugo kriv pokojni Milošević.
Teza o tome kako nam je bombardovanje pomoglo da ne budemo u još gorem položaju je pomalo bizarna. S druge strane, bombardovanje kao čin dobra se tako masovno koristi, da bi ga možda trebalo uvesti kao obavezan instrument humanitarne politike. Možda ste prestrogi što taj humani čin podvodite pod „etički upitan“. Kako može biti upitno nešto što nam je pomoglo da ne budemo u „još gorem ekonomskom i svakom drugom položaju“?
Srećom, danas, kada je Srbija manja od makovog zrna, nikakve joj sankcije ne prete. To je samo još jedan dokaz da je zapadna politika uvek principijelna i kažnjava samo rđava dela belosvetskih zlikovaca. Kad smo kod zlikovaca, seća li se ko zašto je Kuba i dalje pod sankcijama SAD?
U odgovoru Ivanu Groznom i g. Katiću:
Mnogi ,,Srbi do koske“ podobno i prigodno žmure kada uticajni sunarodnici emtiju otrovni šovinizam i mržnju, tako je sve i počelo 80-ih, ili ranije. Krivična prijava protiv Ćosića podneta je zbog navoda u njegovoj knjizi Vreme zmija, piščevi zapisi ‘99–2000. U toj knjizi na strani 211 Ćosić je, misleći na Albance, napisao: „Taj socijalni politički i moralni talog tribalnog varvarskog Balkana uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda – srpskog naroda“. I to nije jedini takav primer, pored zombija koji su 9. maja 2022. u Novom Sadu šetali sa ,,Z“ oko ruke vršeći propagandu za Putinov režim, a protiv svakog bitnog interesa sopstvenog naroda i svakog principa čovečnosti. Baš kao i ono ruglo od ogromne Šešeljeve slike koju od 90-ih niko ne može da skloni iz Bulevara Mihajla Pupina, ili njegove kuće u Hrtkovcima!
Isto je radio i Milošević, svojom gazimestanskom propagandom je pripremao rat, dehumanizujući ,,protivničke narode i nacije“ i ,,domaće izdajnike“. Dok je moja generacija ginula po ratištima, i dok su mnoge izbegličke i druge porodice bile uništavane sistemski, ratovima, hiperinflacijom, bombardovanjem, pljačkom i korupcijom na najvišem nivou za koju je pre svega _odgovoran_ i kriv Miloševićev režim, g. Katić je udobno sedeo daleko od Srbije i Jugoslavije u raspadu. Njemu je zato i bizarno (sic!) kriviti Miloševića, i jasno mi je zašto izbegava da pojasni ,,bizarnost“ i slične stavove ostalima.
Zoran.
@Ivan
„Иван Грозни – Мислите да оно што се јуче десило са признавањем тзв. МПЦ од стране Цариграда нема везе са сукобом у Украјини? Шта ћемо ако је на реду признавање и тзв. ЦПЦ?
Ништа. Једно је признање ЦПЦ на папиру, а сасвим друго је народ верни који је 86% српске православне вере. Нека их признају и нека почну да града своје верске објекте то је демократски“
Игледа да нисте довољно упознати са злом које су нам учинили фанариоти. Ако не дај боже дође до признавања тзв. ЦПЦ то ће бити удар на СПЦ раван укидању Пећке патријаршије. Ако се то деси, тзв. ЦПЦ неће градити своје објекте већ ће уз правну и политичку подршку власти преузети храмове и осталу имовину СПЦ. Нико у свету неће трепнути због тога. Не бих ја био баш тако безбрижан. Шта ћемо ако фанариоти одлуче да се оснује КПЦ која би добила аутономију у оквиру Албанске православне цркве? Шта ћемо ако сутра оснују БХПЦ или ХПЦ? Власти у Приштини, Загребу и Сарајеву једва ће дочекати ту одлуку. Нажалост, многи код нас нису свесни шта значи рат у Украјини. Када се рат заврши, Западу је јасно да неће моћи истерати руску војску из окупираних делова Украјине колики год ти делови били. Али оно што ће моћи, то је немилосрдно искорењивање било каквог руског утицаја у Европи. А где је то руски утицај још присутан? Код Срба наравно. И ко може бити изабран за показни модел како пролазе они који се доживљавају као руски експоненти? Срби наравно. Ово са црквом је шамар који нисмо очекивали. А спремни су да нам задају још много болније ударце. Сутра када НАТО разоружа МУП Републике Српске и изађе на Дрину, неће бити „Великог Владимира“ нити „ватрогасаца“ из Ниша да нас спасавају. Ако неко верује да ће нам помоћи картонски Владимир, онда је то опасно и жалосно.
@Bojan 2
Никада не бих позвао на уништење неког народа као што сте Ви позвали на уништење Пољака, тако да ме изненађује зашто је објављен коментар са шовинистичким садржајем. Какав је то конкретан проблем који ми имамо са Пољацима па да призивамо њихово уништење? Замислите да неко напише да Немци и Турци нису џабе млатили Србе? У то да су Пољаци „главна препрека јаке Европе“ веровала су двојица диктатора који су заједно напали Пољску и тако започели Други светски рат. А то да ли је Владимир Велики или Мали то ћемо тек видети. Још нисам прочитао да му је неко пришио надимак Велики. Знам да би он то волео да буде барем као Петар Велики.
Иван Грозни – Мислите да оно што се јуче десило са признавањем тзв. МПЦ од стране Цариграда нема везе са сукобом у Украјини? Шта ћемо ако је на реду признавање и тзв. ЦПЦ?
Ништа. Једно је признање ЦПЦ на папиру, а сасвим друго је народ верни који је 86% српске православне вере. Нека их признају и нека почну да града своје верске објекте то је демократски 🙂
Тако да се то може очекивати, то не би било ништа ново.
Сетите се укидања Пећке Патријаршије од стране Цариградске патријаршије негде око 1665 године. Цариградска патријаршија никад није играна неку битну улогу на судбину Срба на Балкани. Више смо вајде кроз историју имали од Московске патријаршије него од Цариградске.
Шта рећи, ако се потврди, да ће Турска предати у надлежност Руској патријаршији Аја Софију за неке друге уступке које би Руси учинили Турцима?
Свет је у глобалном превирању и све је у будуће могуће.
Ово је лепа и изазовна тема али захтева озбиљнију студију којој овде није место.
@Ivan
Мање више се слажем са вашим одговором, односно са Милошем Ковићем. Али лако је са ове дистанце разумети заблуде, наде, лоше искалкулисане интересе.
Суштина је да је наша геолокација, култура, историја, таква да смо изврсни као корисни идиоти. Недовољно велики да имамо већи утицај, довољно мали да неко управља нашом елитом као пионима на шаховској табли. Као што сам поменуо негде, кнез Павле је пробао да одигра другачије него иначе, али очигледно смо превише битни за прљаве послове да би могли да имамо луксуз гледања сопственог интереса.
@Иван Грозни
Ako je suditi po raznim panoima imamo mi kultova koliko hoćete. Apsolutno preuveličavate kult Putina u Srbiji. Jedno je šta ljudi čavrljaju i sanjare, a drugo šta realno misle da je izvodljivo. Evo ja lično bih voleo da Veliki Vladimir omlati lajave krelce iz Poljske, jer su najgore podguzne muve anglosaksonaca, glavna prepreka jake Evrope bez ikakve dileme. Nisu njih džabe mlatili i Nemci i Rusi, stalno izigravaju žrtve, a zaboravljaju šta su radili u doba poljsko-litvanskog komonvelta. Realno znam da se to verovatno ne može desiti, ali po vama mene to čini putinomanom. Smešno.
Meni više deluje da ste vi više za drugi vid idolopoklonstva, kakav je vama po ukusu, nisam pročitao nijedan vaš realan komentar na račun nekroeurofilije i te vrste idolopoklonstva. Cela ova rasprava je izgubila smisao, jer se svodi na lične afinitete, pod maskom navodne Srbije na prvom mestu. To što smo nadrljali u ratovima je nešto što se ne može vratiti, promeniti. Nije da nismo probali da odigramo i drugačije, izbegnemo ratove, ali nisam primetio da smo prošli drugačije. „Bolje rat nego pakt“ je operacija vaših idola tako ne znam gde smo tad pogrešili iako smo birali da ne nadrljamo.
Biće da je nešto u lošoj sudbini, nazovi junačkoj istoriji.
Duboko ukorenjeni nacionalboljševizam.
Nije ni plitak, već je dubok. Koliko dubok, ne znamo. Po tonu obraćanja rekao bi da nas korenje prožima. Možda imamo patologiju, jer su koreni duboki. Ko se bavi patologijom obično zalazi ispod kože bolesnika.
No neću više o ovome.
Nedavno se direktor BlackRocka obratio svojim klijentima i poslovnim partnerima pismom u kojem ih obaveštava da je proces globazacije zaustavljen. To su rusi uradili svojim napadom na ukrajinu.
Ja bi se složio. Novi zid jeste postavljen. Da li je zid fingiran jer je navodno Putin deo družine iz Davosa, to još ne vidimo. Ima i ta teorija. Dolazio je u Davos, rukovao se sa Švabom, i Švab ga hvali u jednom intervjuu. Dal je on deo družine koja smatra da “nećemo posedovati ništa, al ćemo zato biti sretni”? Napad na ukrajinu vodi svet u tom pravcu. Svi ekonomski problemi zapada se sada svaljuju na Putina.
Mislim da ova teorija ima veoma malo uporište, al je ne odbacujem u potpunosti. Ovaj put se obraćam sa namerom da se ljudi upoznaju sa preduzećem BlackRock. Koliki je njihov uticaj u svetu. Da vidimo sa kime mi imamo posla. Zašto oni tuguju za kraj globalizacije.
https://rumble.com/vmyx1n-monopoly-who-owns-the-world-documentary-by-tim-gielen.html
Eto predloga za neki budući tekst našeg domaćina. Kako on vidi novi zid.
@Licemer – Волео бих да дефинишете идеју југословенства и временску појаву те идеје. Не ради се о деценијама већ о веку и кусур.
Одговор,
Срби и југословенска идеја,
Мени блиско размишљање је Милоша Ковића
Порекло југословенске идеје
Од преломног доба Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, и српска национална идеологија се, од верске припадности, окреће ка народном језику. Био је то почетак напуштања модела „заветне нације“, као морално-историјске заједнице култа, предања и сећања. У томе је пресудан био утицај немачке културе, кроз реформе Марије Терезије којима је, како је то убедљиво показао Мита Костић, културна оријентација Срба усмерена према средњоевропским узорима, кроз Доситејева животна искуства, или кроз савете Вуковог пријатеља Јернеја Копитара. Слично немачком обрасцу, Доситејева и Вукова секуларна национална реторика била је срачуната на превазилажење древних мржњи и сукоба, и на обједињавање „Срба три вере“ који су, како је Доситеј писао, живели између Дунава и Јадрана. У Писму Харалампију, насталом у Лајпцигу 1783, он је тврдио да су „славеносерпским језиком“ говорили „житељи чрногорски, далматски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски (кроме мужâ), славонијски, сремски, бачки и банатски“. Њима је сада требало дати заједнички књижевни језик. Распростирање српског језика на сличан начин је описао и Вук Караџић. Доситеј и Вук писали су о области штокавског наречја. Да је штокавски био српско наречје, чакавски хрватско, а кајкавски хрватско или словеначко, тврдили су водећи слависти тога доба, Јозеф Добровски, Јернеј Копитар, Павле Шафарик.
Тренутак у коме су Људевит Гај и Илирски покрет усвојили штокавско наречје јекавског изговора за књижевну норму (1836) имао је пресудан значај за потоње српско-хрватске односе и југословенску идеју. У том тренутку су, у име Илирског покрета, а потом у име хрватске идеје, отворена врата за утицај кајкавског Загреба на штокавце Славоније, Далмације, Босне и Херцеговине. Кључну улогу у томе је одиграла подршка римокатоличке цркве и Аустро-Угарске.
Мој закључак;
У том времену ова идеја је имала смисла али она је касније прешла у своју противуречност. Истине ради она је доста идеализована и брзо потрошена.
Додуше било је ту и других предлога али ова је реализована.
Накнадна, садашња памет, је шупља прича која нема реалну егзистенцијалну подлогу јер је ту идеју појело време.
У овом трену мора се трагати за новом универзалнијом идејом која би, верујем, имала дубље избалансиран смисао уважавања стања на терену.
За то су се стекли или се стичу услови објективног приступа реалитету.
А са друге стране у решавању ‘Балканског питања’ има доста заинтересованих што увећава шансе за ‘поштено’ разрешење ратно-политичког сукоба.
Верујем да ту Србија заузима централну позицију, јер наше питање је кроз историју увек било пресудно за стабилност ових простора.
@Ivan
Питате како ће сукоб са Западом за нас значити нестанак? Па зар морам да цртам? Налазимо се у сличној ситуацији као Краљевина Југославија у јануару, фебруару 1941. Мислите да оно што се јуче десило са признавањем тзв. МПЦ од стране Цариграда нема везе са сукобом у Украјини? Шта ћемо ако је на реду признавање и тзв. ЦПЦ? Под „преумљавањем“ нисам мислио на уклањање политичких неистомишљеника по путиновском моделу већ стварање потпуно другачије слике Русије и ВВП од оне на коју су нас режимски медији навикли. Ускоро ће режимски медији од идола направити непријатеља, баш као 1948. А што се тиче наше улоге у догађајима који предстоје, последњи пут када смо покушали да будемо велики играч цена је била страховита. Мислим на људске животе и на ону најстрашнију паролу „Боље рат него пакт“. Светска питања ће се решити и без нас, а наш циљ је да преживимо са што мање штете.
@Bojan 2
Нисам ја опседнут култом ВВП већ велики део наше јавности, а мени јако смета стварање култова личности, поготово страних државника. Култ личности ВВП највећим делом су створили режимски медији који су створили слику Бога на земљи. Свака идолатрија је погубна, а стварање култа личности страних државника је трагикомично. Оно представља облик самопорицања. Шта ће нама картонски ВВП, његове слике по камионима и мајице са његовим ликом?
@Иван Грозни – Да закључим. Русија нас неће „ослободити“ и сукоб са Западом за нас ће значити нестанак. А што се тиче путиноманије и осталих манифестација поп-културе везаних за култ личности страног државника, мислим да нам убрзо предстоји „преумљавање“. Путин је пре свега руски проблем, а не српски и решење тог проблема мораће на нађу Руси, као што решења српских проблема треба да реше Срби.
Шта изазива овако катастрофичан закључак. Јесу ли емоције у питању?
Овакве тврдње изазивају забринутост 🙂 и терају ме да поставим неколико питања;
Децидно тврдите 1) сукоб са Западом за нас ће значити нестанак.
Питам, како?
2) А што се тиче путиноманије и осталих манифестација поп-културе везаних за култ личности страног државника, мислим да нам убрзо предстоји „преумљавање“
Ова тврдња ме наводи на језу неког новог концлогора за преваспитавање заблуделих.
Поново питам ко ће да буде преваспитач?
3) решења српских проблема треба да реше Срби.
И на крају питам, ако ми треба да решимо наше проблеме, страни фактор строгог преваспитача је непотребан.
Тако да тријалектички закључак укида прве две тврдње јер се самопотиру уколико трећа дејствује.
Истина је негде на средини. И ми и свет ћемо имати важну улогу у овом међународном замешатељству које је нужда породила.
Јер проблем није само локални већ глобални!
Тако да је овакво политичко стање на глобалној сцени апсурда једино и могуће. Сваки други сценарио за собом повлачи много већи ризик и неизвесност тоталног хаоса који се не би могао контролисати.
Тако да се разрешење више није могло одлагати.
За сада је све под контролом, а проблеми који се морају неодложно разрешити су већ дефинисани тамо где треба. Остало је још само да нам терапеути специјалисти ‘таблетице истине’ дозирају полако и у малим дозама због колективног планетарног стреса. А сваки конзумент ‘истине’ одговоран је за сопствено пострауматско стање 🙂
Прође корона као руком однесена, проћи ће и украјински синдром 🙂
Просто зар не 🙂
@Иван Грозни
Vaša opsednutost botoksom, kultom Putina, vas čini klasičnim jednoumnim zapadoidom identičnim upravo onim koji podanički gledaju na Putina iako bez sumnje imate mnogo šta da kažete kad bi se malo oslobodili te opsesije.
Vi bez sumnje ne razumete koncept kulture naroda, kakvi god da su ti koncepti, povremeno se oduševljavate besramnim pragmtizmom zapada, a bogami ih u nekom komentaru izdignuste na kognitivni nivo. Nije nikakva kognitivnost keru stalno davati da jede šta mu je ćef, kognitivnost je šta sa kerom kad nestane hrane.
Nije moj hir da tvrdim da to neće večno trajati, zapad i njegova prilagodljiva verzija kapitalizam troše poslednje ljudske resurse na odbranu besmisla, zapadna civilizacija se bliži svom kraju, jer je ostarela, dehumanizovana, ogrezla u najgori konzumeristički individualizam, emigranti im neće uneti svežu krv, automatizacija će tek da ubrza probleme, a ukrajinci će u nekom momentu početi da divljaju sa svim onim oružjem koje su im slali.
I sve to je prirodan sled, nisu oni ništa pogrešili, samo su došli do kraja. Jedini spas im je poraz Rusije, resursi na izvolte i zato je tolika histerija, mantra da Rusi gube, da mora biti poražena. Vrlo slična situacija važi i za Ruse. I oni su došli do kraja i ne smeju sebi priuštiti poraz i zato je jako opasno seiriti nad njihovom situacijom.
A mi, mi baš imamo priliku da se spasemo, barem onaj deo koji još ima ambiciju da pripada onome što se zovu Srbi. Mnogo je tu liferanata, a kad ih nije bilo. Istrpeo je ovaj narod svakakog ološa na vlasti, terora osvajača… Ako će da nestane zbog Rusa i Ukrajinaca, onda i ne treba više da postoji. Zato dobro razmislite sledeći put kad se dohvatite botoksa, komunizma, turaka, severne koreje i kine…
@Ivan
Волео бих да дефинишете идеју југословенства и временску појаву те идеје. Не ради се о деценијама већ о веку и кусур. Та идеја је мало озбиљнија дискусија која тражи објективно сагледавање, а не пост фестум паметовање. С ове дистанце и историјских чињеница, очигледно трагична заблуда и непознавање тренутка неких врхунских индивидуа тог времена, коју су злоупотребиле домаће и стране политичке и економске елите, а може бити и да је био социолошки експеримент.
Ценим лик и дело Слободана Јовановића, али лично се не слажем са овим његовим ставом, за који сматрам да произашао из његовог положаја у српском буржоаском друштву у стварању, које касни скоро цео век за европском буржоазијом. Зато и сматрам (пост фесту) да није разумео очев одговор, јер му се жури. Српска држава је 500 година била окупирана и потлачена, они који су је ослободили баш и нису били нека квалитетна основа за темеље (издаје, убиства, тиранија, непросвећеност у доба просвећеносги), светосавље је свакако у тој ери деловало далеко боља идеја заснована на иоле српској културолошкој нити. Зашто нисмо на њој просперирали је посебна дисуксија као и југословенство, а дискусија на већ две, рекло би се промашене идеје, носи тмурне закључке.
Не видим како је Слободан закључио да смо ми Срби индивидуалистички народ. Ми јесмо врло често врхунске индивидуе, али као народ нисмо индивидуалистички, напросто геопозиција, култура, историја нам нису дозволиле да се тако развијемо. Ми нисмо успели да помиримо тај индивудуализам појединаца и заједништво на иоле разумној основи. Отуда губљења у миру онога што у рату добијемо, заједљивост према успешнијем комшији, предузетнику, а с друге стране презир према сопственом обичном човеку, раднику, снисходљивост и полтронизам према странцима. На све то, парадокс да смо често боље напрадовали под аутократском влашћу иако смо, по мени, аутохтоно колективистички народ, па би било логично да имамо већи капацитет за демократску власт.
Мој коментар је лично размишљање и не мора бити исправан. За разлику од појединаца, више ми је намера да изнесем неки лични поглед на могуће узроке и последице наше повремено трагичне историје уместо паушалног погледа који нам се потура од елита које у нама не цене најбоље већ нас упорно саплићу и гурају у страну. Србија је идејно велика европска култура, увек јасних европских стремљења, али попут Руса увек трн онима који не желе јаку и стабилну Европу, јасно окренуту себи. Управо је тај део је наш највећи проблем.
@Vladimir Dž
Нисам ја написао да је било ко генетски предодређен да буде националбољшевик. На крају ћете ми приписати да сам рекао како су црнци генетски предодређени да буду робови. Не волим било какво помињање генетике у друштвеним питањима зато што је то једна странпутица са опасним последицама у виду расистичких или шовинистичких псеудотеорија. Када би било могуће да се неким времепловом вратимо у Србију из 17. века и погледамо јадно стање у коме се наш народ налазио можда бисмо закључили да су Срби генетски предодређени да буду отомански робови. У следећем веку испоставило се да није тако. Суштинско питање је питање институција. Северни и јужни Корејци деле исту генетику али као да живе на различитим планетама. Срби у Аустрији и Турској су били исти народ, али су живели у различитим световима. Источни и западни Немци су такође били један народ, али у различитим системима итд. Један од суштинских проблема у данашњој Србији је сузбијање критичког мишљења и медијски мрак. Велики део мојих коментара је цензурисан у Политици односно исечен на НСПМ. Ако напишем да је руска економија мања од јужнокорејске то се доживљава као тежак облик издаје српских националних интереса.
Ако напишем да су Руси починили геноцид како над сопственим, тако и над бројним суседним народима то се доживљава као увреда на рачун Срба. Да, починили су, што ни најмање не умањује сва зла која су починили Шпанци, Португалци, Енглези и остали. Ако су Срби генетски предодређени за националбољшевизам како то онда не важи за наше сународнике на Западу? Да закључим. Русија нас неће „ослободити“ и сукоб са Западом за нас ће значити нестанак. А што се тиче путиноманије и осталих манифестација поп-културе везаних за култ личности страног државника, мислим да нам убрзо предстоји „преумљавање“. Путин је пре свега руски проблем, а не српски и решење тог проблема мораће на нађу Руси, као што решења српских проблема треба да реше Срби.
@Иван Грозни
Апсолутно сте у праву да се историја убрзава. Некад је ракетама са нуклеарним главама требало много више времена да стигну до циља, а тренд је повећања величине територије коју захвата једна ракета. Руси коначно спојили време и простор.
Лично сам, ако би могао да бирам, склонији схватању времена турских бегова. Историја казује да Констатинопољ не би пао бар још сто година да није било јаничара и борбе за положаје и поседе турских европских вазала.
Убрзавање историје значи само једно, блиски крај цивилизације.
@Vladimir Milošević
„Međutim, kako to onda da Grci i Rumuni koji su daleko pobožniji pravoslavci ne preziru Zapad nego ostaju privrženi EU čak i kada ih ista pušta u bankrot, a i vrlo su preduzimljivi trgovci i kapitalisti?“
Грци, Румуни и остали народи југоисточне, источне и централне Европе за разлику од Срба нису имали своју верзију комунизма која је победила. У свим земљама некадашњег источног блока комунизам је стигао са совјетским тенковима. У Грчкој су покушај успостављања комунизма напалмом решили Британци и Американци. За Чехе, Пољаке и Мађаре совјетска окупација се доживљава слично као ропство под Турцима код нас. Због тога су се сва та друштва много лакше ослободила комунизма. Ту идеологију су осећали као нешто наметнуто са стране. Па и у СФРЈ комунизам није исто доживљаван у свим републикама. У Србији, Црној Гори и БиХ приврженост тој идеологији била много већа него у Словенији. Колико је у Словенији било стаљиниста?
Ima već koja godina od kada sam pogledao dokumentarac The Soviet Story. Mrzelo me da i njega prevodim celog već sam samo jedan mali isečak preveo.
Film je tipično anti rusko djubre. Sponzorisan je od strane Evropskog parlamenta. Govori upravo o onome kako Grozni razmišlja. Znači rusi su genetski predodredjeni da budu nacionalboljševici. Samim time su i genocidni. Paralele su naučno fundirane u filmu. Oni su recimo milione jevreja predali nacistima na likvidaciju.
Stvaranje jednog mentaliteta medju evropskim zombijima, koja je osnova današnjeg razmišljanja. Mi srbi ovo slušamo već tri decenije. Znači srebrenica, Kosovo, merkale, račak, ….. to je to. Srbi su mali rusi, znači i oni su genocidni. A genocidni su jer su nacionalboljševici. Otuda su pobili taj silan narod u regionu. Nauka je to dokazala. To je to, film to dokazuje.
U filmu se pojavljuje jedan istoričar sa kembridža koji tvrdi da su očevi komunizma imali u planu da primitivni narodi, poput jelte Srba, budu pobijeni u revolucionarnom holokaustu. Mi smo primitivci te nismo dorasli da predjemo prag novog revolucionarnog društva. Te je normalno da moramo biti likvidirani sa lica zemlje.
(https://www.youtube.com/watch?v=ZS4xOYFHMGw)
Sad me malo buni ova kontradiktornost. Marks i Engels su mislili da nas treba smaći sa lica zemlje jer komunizam nije za nas, dok Grozni smatra da smo idealno prijemčivi za tu ideologiju. Naše pravoslavlje je najkompatibilnije za komunizmom. Tako on smatra. Iako su sve ideologije ponikle na zapadu, uključujući i boljševizam, iako su zapadnjaci počinili sve najveće genocide u poslednjih 500 godina – mi smo ipak genetski predodredjeni onome što su oni stvorili. Kako je to moguće?
Nakon izlaska dokumentarca, bilo je mnogo istoričara koji su osporavali tvrdnju profesora sa kembridža. Kažu da je lažna, nema osnova.
Ako sad uzmemo to je to tačno, čemu onda služi ovaj film koji je finansirala evropska unija? Šta to govori o autorima i finansijerima filma? Zašto izmišljati i stavljati u jednu rečenicu Srbe i holokaust? Čemu to služi? O čemu oni razmišljaju? Koliko vidim oni već vekovima razmišljaju u ovom domenu.
@Vladimir Milošević
Био једном један лекар. Какав лекар. Страшан лекар, комуниста. За тог лекара света границе постојале нису. Због његовог непрекидног хуманитарног рада би постављен и за представника УН за нашу јужну покрајину. Његове заслуге у преданој борби за опште људско добро напослетку бејаху крунисане и местом на челу Quai d’Orsay-а.
Неких 10-ак година касније један његов презимењак бејаше сваког дана у жижи светских медија. Како и не би кад је муж лепе полу-Бохемљанке, чији је татко у то време био надалеко познат по непрекидном коришњећу речи мочвара, дубока држава, порцелан. Е сад, да је он профитирао због положаја таста нико не сумња, но да ли је пак таст потпао под утицај овог младог човека остаје упитно, али, на крају крајева, то није ни битно за наставак нашег кратког приповедања… Тек, младожења се у својству главног саветника укључи у мировне процесе у које претходно бејаше укључен и његов већ поменути старији прекоокеански саплеменик, па тако при крају вакта његовог таста даде одлучујући допринос потписивању споразума, који (је) има(о) за циљ стварање не само добросуседских односа на подручју наше Свете земље, него и дипломатских између наше и његове Terra Sancta приде…
@Licemer
„Смешно је да пола века рачунате за озбиљну историју. Можда вас море неки лични животни промашаји, док вас море жив Владимир и мртви Мао лично.“
Некада и један дан представља озбиљну историју. Пола века сигурно није много, али историја се убрзава. Оно што не могу да разумем је да је неко у стању да побије милионе сопствених грађана и да се поједини томе диве. При томе, и даље постоје живи сведоци тих ужаса.
@Vladimir Dž
(https://starecat.com/content/wp-content/uploads/world-leaders-and-their-dog-xi-jingping-eating-a-dog.jpg) 🙂
За Ивана Грозног – „Зашто су Западна друштва успешнија од Источних? Сигурно не због тога што су западњаци паметнији или имају било какву другу супериорност која би се правдала шовинистичким аргументима.“
https://brainstats.com/en/average-iq
Или што би рекао наш домаћин: https://nkatic.wordpress.com/2009/06/10/pametni-i-manje-pametni/
@Vladimir Milošević – „Tako da je, i ovo je suština, nacionalni konsenzus da hoćemo da vratimo teritoriju a da isteramo narod, čim okolnosti to dozvole. E pa to je nacistička ideja“
Oprostite, ali to je pre svega europska ideja, one države koje je uspešno realizuju budu nagrađenje članstvom u EU:
(https://www.youtube.com/watch?v=u56OusNnEFU)
@Vladimir Milošević
У тексту коментара користите тешке речи као на пример, фашизам, путинизам, русофобија и.т д, које нису тако уверљиво образложене.
Помињете признавање Косова а да не кажете шта Србија тиме губи или добија а шта Албанци добијају односно губе.
Ја само могу једно са сигурношћу рећи, да питање и проблеми типа Косова и сличних случајева у свету, којих има иха хааа, морају бити јавно изнети пред неку нову глобалну и праведнију комисију, која ће дефинисати нова начелна правила у односима већих и хомогених група грађанина као културолошких целина са свим њиховим особеностима и државе као законодавца да штити његово право на слободан живот и упражњавају своју култури у средини у којој живе
Косово не може бити преседан већ модус или ти образац за све остале примере којих тек долазе на дневни ред а има на стотине.
И то је сасвим природно јер то питање је цивилизацијски сазрело.
Свест појединца од Амазоније до Патагоније преко Африке, Азије сазрела је да идентификује своју колективну посебност. Време Хазара је иза нас.
Ново време пред нас поставља и нове задатке које требамо решавати.
Licemer- Слободан је квалитетна индвидуа у успону која у моменту разговора евидентно не разуме наслеђе српског народа, тачније речено не разуме да се културни образац не стиче и не мења како коме падне на памет.
Нема ту никаквог (падања на памет), у игри је била контролисана идеолошка матрица Југославенства која није успела да структуира културну форму типа будућег Југославена 🙂
Да Јовановић не разуме културни образац свог народа не би овако закључивао – небично је што индивидуалистички народ, као што су Срби, није посвећивао више пажње развијању културног обрасца, који је потребнији појединцу, него заједници /значи слободно по мери свог духа /.
Јовановић културу дефинише као појам шири од науке, уметности
и политике: „Када је реч о култури једног народа, морају се узети
у обзир све гране његовог духовног живота: не само његова
наука, него исто тако његова вера и морал, његова књижевност
и уметност, његова политика и право, његова војска и привреда,
његови обичаји и забаве.
Тек на основу свега тога може се рећи какав културни образац тај народ има, и колико је тај образац продубљен и префињен“.
Пост фестум;
Деценије идеологије Југославенстава су оставиле дубоке трагове у подсвести појединца, као соцреалисте новог доба.
Mislim da se ovde u komentarima, pa čak i u tekstu, poistovećuje stav i odnos Srbije i Srba prema Rusima sa jedne, i prema Putinovom režimu sa druge strane. Tako komentari već analiziraju kulturološko/mentalitetske podloge da li Srbe i braću im Ruse njihovo specifično hrišćanstvo čini nepomirljivo drugačijim i odbojnim prema Zapadu, i u krajnjoj liniji prema kapitalizmu koji se ovde sa Zapadom poistovećuje. Međutim, kako to onda da Grci i Rumuni koji su daleko pobožniji pravoslavci ne preziru Zapad nego ostaju privrženi EU čak i kada ih ista pušta u bankrot, a i vrlo su preduzimljivi trgovci i kapitalisti?
(referenca: https://www.pewresearch.org/fact-tank/2018/12/05/how-do-european-countries-differ-in-religious-commitment/) I kako to da već 30 godina po svim ispitivanjima većina stanovnika u Srbiji jeste opredeljena za EU (koliko god neki ovde brkali celu narodnu volju sa voljom svog okruženja i pajtaša), što je tek sada možda postalo upitno? I kako to da nisu onda na izborima pobedili Zavetnici i Dveri, ako je narod takav kako neki ovde veruju?
Drugo nešto je ovde centralno pitanje. To je pogubni efekat problema Kosova na radikalizaciju mentaliteta i politike u Srbiji. Nakon skoro 90 godina neuspelih pokušaja da se Kosovo pacifikuje i integriše u Srbiju i milom i silom, Kosovo je na kraju silom oteto u ratu od Miloševića, ali je zatim status ostavljen nerešen na teret ovima posle njega. Amerika se iz tog problema zatim povukla, a EU je u njemu našla idealni izgovor da razvlači pridruživanje na koje nije sama spremna. Kao posledica, evo imamo već izređan pun krug vlasti DSS, DS, SPS i SNS koje su se sve deklarisale isto, „ne damo Kosovo“, što je u prevodu ustvari samo značilo „neću ja da budem taj koji će da se politički samouništi baveći se toksičnim problemom od kojeg ništa dobro ne može da izađe već samo gubitak“. I dok je možda te nejake lidere ljudski i razumeti, suština o kojoj govorim je efekat na kolektivnu nacionalnu svest glasača: danas je potpuni nacionalni konsenzus svih (!) partija da Kosovo nećemo priznati, i potpuni je konsenzus da se o detaljima šta to znači ne razgovara. Iz toga sledi da je konsenzus da hoćemo jednog dana da vratimo Kosovo kada se okolnosti promene, a pošto o Albancima nećemo da razgovaramo i nećemo da se menjamo i niko Albancima ništa ne nudi kao dogovor, onda je prećutni konsenzus da njih nećemo „ako im se ovde ne sviđa“. Tako da je, i ovo je suština, nacionalni konsenzus da hoćemo da vratimo teritoriju a da isteramo narod, čim okolnosti to dozvole. E pa to je nacistička ideja, i ZATO I SAMO ZATO je prirodni saveznik Putin, i zato se prezire Zapad koji to ne da. Putin je taj koji će da slomi silu i nepravdu Zapada, i omogući da se raskusuramo na silu sa kim i kako hoćemo. Nije problem rusofilija, nego nabujali fašizam i Putinofilija. Rusofilija za mnoge Srbe jeste prirodna i ne vidim sa njom problem, neće Rusi nikuda ni posle Putina. I šta je to drugo naš problem sa Zapadom koji nema niko drugi u Evropi, pravoslavan ili ne?
Razmislite, da je nacionalni cilj samo ujedinjenje Srba, stvar bi bila mnogo benignija. Radi se o autonomnom entitetu u Bosni gde sada žive skoro samo Srbi, i ujedinjenje bi bilo sasvim u skladu sa narodnom tj demokratskom voljom, plus radi se o teritoriji koju već vojno kontroliše Zapad; tada bi interes bio biti blizak Zapadu, demokratski birati vlade i ekonomski se povezati i uraditi isto što je Zapadna Nemačka uradila. Takva ideja danas ne zahteva nasilje i anticivilizacijske postupke. Pa makar bila i neuspešna, zasnovana je na nekakvim uslovno konstruktivnim vrednostima i boljem rešenju za razvoj svih. Ali se tera istorijski ključ za Kosovo a etnički za Bosnu, i to se danas normalizovalo na sve partije jer ako neko kaže drugačije onda je izdao. I tako žmureći idemo u fašizam i ratnu propast.
Zato treba odbaciti ludačke (i uz to nemoguće) ideje o kojima je tabu da govorimo a kupujemo topove da ih ostvarimo, a koje bi nam rasturile i ovo što je ostalo od teritorije. Treba najviše zbog toga odbaciti i Putina, kao nosioca i promotera tih koncepata (sila i istorijski ključ bez obzira na volju stanovništva). Njega će i tako pred slom dovesti Zapad (a možda i Kina) i bez nas i sa nama. Kao što vidite po Beogradu, sankcije su do sada takve da pogađaju ruske poslovne ljude i okreću ih protiv Putina, dok samo finansiranje rata za sada ni ne pogađaju. A kao što čujemo iz Moskve nema tamo ništa nalik našoj 1993 sa flašama benzina praznim rafovima inflacijom i kopanjem po kantama, da bismo bili protiv sankcija zbog naroda koji trpi.
@Иван Грозни
Вашу склоност Западу вам нећу ни на један начин побијати, ваше право и избор. Али ћу побијати ове лакрдије на тему тамни вилајети Истока и врли Запад. Не тако далека будућност ће показати ко је испао паметнији, некад најпаметнији испадну најглупљи. Они који су убрзали време или они који би да време густирају.
Ко је шта изумео је беспредметна прича. Можда без арапских бројева не би било ничега, без египатских астронома не би та проклета Енглеска ни била насељена… Не хватајте се нечега што вам није дато да знате.
Ко је прави хришћанин се врло лако да тумачити, јасне су идеје хришћанства, нема ту ни дилема, а камоли трилема. Ко није спреман да их следи и трпи због њих, није ни позван да буде хришћанин. Увек се може позвати на право јачег, способнијег, бескруполознијег, било који природни закон. Између осталог, савршено покрива тему освајања на која се позивате.
Ценим да је цела Библија опис како избегавати римске пореске обавезе. Да можда крсташи нису пљачкали блиски исток, можда Турци никад не спознали потребу да освајају Европу. Да можда хорде Монгола, Татара, Пољака нису биле сурове, можда би и ти несретни Руси били блажи.
Морам признати да сам фасциниран когнитивној памети западних владара, биће да се све дешава како они кажу. Кад они убијају и кољу, нађе се увек оправдање, ал кад противници нешто слично раде, они чак и своје на милионе.
Не знам шта се стварно дешавало (сем да су успевали да подвале разне идиоте другима), али знам да су многи умни који су поверовали у њихове приче и издали своје домовине, доживели накнадну памет. Дакле биће да је до те когнитивне свести лагања.
Шта је слобоода а шта ропство, време ће вероватно скорије показати. Знам само да сам лично богатији од већине тих „слободних“ људи на Западу, сад можда не меримо истим аршинима.
Смешно је да пола века рачунате за озбиљну историју. Можда вас море неки лични животни промашаји, док вас море жив Владимир и мртви Мао лично.
@Ivan
Нема ту много шта да се разрађује, ваш цитат (мени непознат) разговора два Јовановића мање више појашњава. Слободан је квалитетна индвидуа у успону која у моменту разговора евидентно не разуме наслеђе српског народа, тачније речено не разуме да се културни образац не стиче и не мења како коме падне на памет. Нисам ја најпозванији да тумачим светославље, мој коментар је неки лични сензибилитет на основу тренутне глобалне и наше националне пропасти у ери убрзаног развоја никад опасних технологија које пећинска свест човека очигледно не разуме.
Праисторијског човека је заједништво чувало и помагало у развоју. Сиромашне и угрожене заједнице су увек блиске овом начелу. То су српске мобе, у комунизму радне акције… како су се некад градиле куће, изводили велики пољски радови. Са порастом индивидуалног богатства долази до отуђивања појединца од заједнице и нестајања ових појава. Не улазим да ли је то добро или лоше, склонији сам умереном заједништву него актуелном индивидуализму, ја барем као дете памтим атмосферу заједничких радова која је сигурно боља и сигурнија за нашег човека коме су у свест дубоко урезани походи разних освајача, издаје властодржаца.
Кад погледате културе европских народа, рецимо народне игре, плесове, обратите пажњу који народи имају колективне игре, плесове, певања, а који индивидуалне и како и када су се појављивали ови облици културе. Не разумеју многи с колико свесних и несвесних аспеката је ударено на глобални хуманизам.
Ово је неки мој поглед зашто некад давно баш хришћанство, па касније комунизам. Паганизам је посебна прича, много блискији природном поретку, ако ћемо поштено, блискији стварном стању људске свести, па је зато пагански утицај у Русији брутално гушен од стране цркве, док је наша црква поучена тим искуством „играла“ другу игру. Запад смо мање више апсолвирали у претходном коментару. Иначе, интересантан је јинг и јанг код Кинеза (као можда најдревније актуелне цивилизације) – све је једно, једно је све, равнотежа дуалности. Мера заједништва и индивидуализма је оно чему је човечанство требало да посвети много већу пажњу него гомили технолошких комформитета.
Проблем је што се капитализам (није он као систем нужно лош), тачније речено, они који управљају њим, максимално маскирају и крију иза стварних намера, увијају по потреби у обланде хуманости, доброте, хришћанства, а добре намере сигурно немају. Oно што реално треба да брине је да никада човечанство није оволико било отуђено и спремно да се одрекне људи око себе.
@Licemer
Одређивање ко је прави хришћанин а ко не спада у бесплодну теолошку расправу. Комунизам је најсличнији неком перверзном облику хришћанства, некој тешкој јереси. Када смо код освајања и пљачке то није ексклузивни Западни изум. Узмимо на пример несрећну отоманску империју пред којом је дрхтала Европа. Од првог до последњег дана била је заснована на пљачки. Прочитајте како је изгледало освајање Новог Брда или Београда и многих других места. Па ипак, и поред све пљачке није неки Ахмед из Цариграда измислио штампарску машину или парну локомотиву, нити је неки Мустафа из Бурсе измислио мотор са унутрашњим сагоревањем. Сложићемо се да ни Ахмед ни Мустафа нису глупљи од неког Џона или Џејмса. Нажалост, Ахмед и Мустафа су живели у тамном вилајету званом отоманско царство. Вратимо се на Русију. Како је настало руско царство? Тако што су освојени народи бацали цвеће на Русе? Има све лепо описано како је текло освајање Кавказа и како су прошли тамошњи народи. Постоје детаљни описи масакрирања у централној Азији. Занимљиво је и освајање Сибира. Тамо је постојала врста данка који је домаће становништво давало у крзну. Та обавеза се звала „јасак“. Они који је не би испунили пролазили су слично домороцима у белгијском Конгу. Сада долазимо до суштинског питања. Зашто су Западна друштва успешнија од Источних? Сигурно не због тога што су западњаци паметнији или имају било какву другу супериорност која би се правдала шовинистичким аргументима. Владари на Западу су милом или силом доживели неку врсту когнитивне револуције. Схватили су да им њихов поданик, а касније грађанин вреди много више жив него мртав, много више када је слободнији него када је роб. Преведено на савремени корпоративни језик, однос према „људским ресурсима“ је био другачији. Ту лекцију нажалост нису научили СССР и Маова Кина па су побили милионе својих грађана и тако уништили највреднији капитал којим су располагали. То ни дан данас не могу да схвате обожаваоци ботоксираног КГБ-овца који им продаје један сулуди микс
православља, совјетског неопаганизма и наслеђа руске империје.
@ Licemer – Хришћанство и комунизам су компатибилне идеологије (комуна, заједништво) / и зато су се примили лако у православним народима који једини баштине иоле изворно хришћанство /
Коментар вредан пажње и инспирације за даљу анализи,
Ваша есенцијална мисао / и зато су се примили лако (комуна, заједништво) у православним народима који једини баштине иоле изворно хришћанство /
Покушајте детаљније и аргументованије разрадити ову тврдњу.
Била пи подстицајна за озбиљнију синтезу хришћанске комуне и словенског, српског , паганизма.
Наше Светосавље је једна од фракција хришћанског учења које се потврђује више од 8 векова, али као таква, није донело неког значајнијег плода и спокојства свом народу.
За пример ове тврдње ево једног лепог и поучног сведочења од стране Слободана Јовановиће, који питаше ( наводим по сећању) свог оца Владимира – Зашто постависте темеље наше духовности баш на Светосављу? отац му одговори – па зато што нисмо имали од чега стабилнијег и бољег да почнемо ?
Pre neki mesec je krenula kampanja protiv kućnih ljubimaca. Pošto demokrate znaju da će inflacija biti duboka i dugotrajna, oni su kao jednu od mera za ublažavanja namerno izazvane inflacije predložili da se kućni ljubimci eliminišu.
Zapadnjaci, pošto su oni humani, svoje predaju u prihvatilišta. Televizije ih snimaju kako su srećni, nisu uspavani. Kad prestanu snimanja….
Kinezi pak svoje pakuju u džakove pa na gomilu. Poneki džak se promrda. I jedna i druga gomila će završiti u kineskim kuhinjama.
@Иван Грозни
Кад би историја почињала пре 5 минута онда би ваш коментар имао смисла. Поредите неупоредиве ствари, историје и религије различитих народа и култура. Ваш антикомунизам вас чини слепим за познавање реалне историје сем ако су неке лажи у реду, а неке нису.
Хришћанство и комунизам су компатибилне идеологије (комуна, заједништво) и зато су се примили лако у православним народима који једини баштине иоле изворно хришћанство које свакако нема капиталистичку идеју израбљивања људи. Хришћанство као секта је иначе прихваћено и наметнуто као владајућа религија да би се лакше владало народима, а Запад, као историјски освајчка и пљачкашка култура, може се рећи да никад није ни био стварно хришћански већ увек Империја лажи како их сад Руси с правом називају. Буквално је скоро све у западном хришћанству антитеза хришћанству, а врхунац те лажи је америчко заклињање на Библији. Зато хришћанство на Западу тако лако и нестаје кад је нестао баук комунизам као лажна претња којом је западна елита плашила сопствене грађане. Само српски и руски антикомунисти верују у заблуду да је комунизам уништио хришћанство иако је циљано подметнут од Запада са идејом да уништи Русију. Историја показује управо супротно, да је комунизам сачувао идеју заједништва (која сад у слободи капитализма нестаје), упркос несумњивим злочинима које су појединци, групе чинили у име комунизма. Парадигма је како управо ти исти антикомунисти нису никад видели далеко веће злочине западног хришћанства у име вере.
Ако вама то не смета није спорно, ал без чуђења и наметања неистина на тему реалне историје.
Будистичка, источноазијска варијанта капитализма тешко да би се иједном Србину допала. Волео бих да можете да је искусите из угла обичног човека са културолошким образцем европског човека, још горе Србина, па да је тек онда коментаришете. Овако остаје та чувена српска нит како је све туђе боље. Катић је написао добре текстове на тему азијских народа, мало би било дангубно да поново тумачимо Азију у светлу актуелних историјских тренутака.
Православни народи, као вековима угњетавани народи, баштине потребу за правдом и заједништвом насупрот индивидуализму. При том имају проблем са жељом сопствене елите (која, парадоксално, извире из тог народа) да буде део западне елите, која је не прихвата и користи је или као издајнике за своје циљеве или као непријатеље. Кнез Павле је један од врхунских примера нашег тумарања беспућем, како елите тако народа који не разуме елиту.
И то се никад неће променити (шта би било у варијанти да је Душаново царство заживело дужи низ векова никада нећемо сазнати), бар док се не промени цео културни образац, нестану остаци комунизма и православно хришћанство у изворном облику или неки други људи буду ходали овом раскрсницом путева. Боље речено, кад будемо престали да будемо Срби према историјском наслеђу какво год да је, десиће се то чему се надате. Комбинација православља и паганизма (који је наша црква дозволила ради ширења вере) и непросвећеног индивидуализма са капитализмом ће закуцати последњи ексер у наш културни идентитет што је с аспекта модерног Србина и пожељна ствар тако да не брините, на жељеном смо путу. На срећу и наду, точак историје убрзава и тај ексер можда ипак не буде закуцан.
@Vladimir Dž – „Konzjumeri koji bi se odrekli i majke i oca i brata i rodbine i kera …. svega.“
Mislim da preterujete: kera, kućnog ljubimca, se ne bi odrekli; pobogu, ako se odreknu kera, pa za koga bi onda pravili rođendansku proslavu?!
@Licemer
Нит која спаја Русе и Србе је та што су на своју верзију народног хришћанства накалемили комунизам. Како то да се капитализам много боље укоренио код источноазијских будистичких народа него код православних Словена?
@Vladimir Dž. zapadni establišment ima plan za sve.
Ми требамо да понудимо план који одговара и другима, јер нам то налаже позиција и значајност политичких приоритета .
Време искушења и модерна траума која нам је дошла као спас даје простор за политичко деловање на глобалној сцени.
Али сада је другачије него у 90-им: живо тело човечанства (и интерактивни ум) су донекле парализовани представљањем краја: укратко, глобална траума. Јуче су били присутни услови за револуцију: потонуће демократије, ароганција моћних, дивље сиромаштво, насилна експлоатација, еколошка девастација и широко доступне информације о томе шта се дешава. Али, да цитирам Невидљивe владаре: „Револуције не праве разлози, него тела. Сада се догодило нешто ново: тела су дужна да зауставе своје економско лудило. Само траума може изазвати ово нагло заустављање и ову неизбежну промену правца. А ова криза је траума која нам је била потребна. Али, траума није довољна. Траума такође може да доведе (и генерално води) до веома лоших избора — на пример, успостављања техно-тоталитарног система за већу контролу друштва, у нашем случају. Дакле, оно што је сада потребно је период активне маште да се поново програмира оно што може уследити након заустављања, великог ресетовања глобалне машине. Пред нама је велики избор шта ћемо изабрати ?
Национална држава је мртва, убијена је неолибералном глобализацијом и може се оживети само у виду идентитетског, тоталитарног облика насиља над мноштвом перспектива које припадају будућим временима. Тежња за поновно легитимисање исте, ново-старе државе, је опасна могућност након ове кризе.
Дакле, морамо предвидети нецентрализовани облик политичког деловања, доношења одлука међусобно упућених друштвених субјеката који имају заједнички интерес.
Složem se sa licemerom. Ukopavanje traje već dosta dugo. Formiranje jedne bezlične mase konzjumera prelazi iz jedne faze u drugu i sad poprima jednu tragi-komičnu dimenziju.
Modernom konzjumeru ništa nije sveto, samo njegov lični interes. Taj interes nije dalekovid, ne, on doseže samo par nedelja unapred. Da li ima nešto nakon toga, ne zna se.
Za amerkance se tvrdilo da su veoma pobožni, medjutim to već neko vreme nije tačno. Biblija je bila temelj njihove zajednice nekada. Sad i to nije bitno ako dnevno politički narativ kaže tako. Mark Dice pravi peticiju u kojoj traži da se ova knjiga zabrani jer ima elemenata govora mržnje.
(https://www.youtube.com/watch?v=XckcMeSueMA)
(https://www.youtube.com/watch?v=Y9WUeHHzf7s)
Taj narod je nekad bio hrišćanski, sad ne znaju šta su. Valjda su ono što im establišment kaže.
Na ovaj način su hteli i ruski narod da oblikuju. Konzjumeri koji bi se odrekli i majke i oca i brata i rodbine i kera …. svega. Samo njihovo dupe. Nikakva ideologija, nikakva religija, ….. nikakva ideja vodilja. Ako si deo ruskog ili sprskog naroda i buniš se protiv lobotomije onda imaš ukorenjen nacionalboljševizam. Nisi moderan I bićeš odbačen od svetskih tokova. To nam govore eksperti.
Ono što isti ti eksperti ne znaju je da će I oni nestati sa lica zemlje jer zapadni establišment ima plan za sve.
“U ovom trenutku ima previše ljudi na ovome svetu. Treba smanjiti svetsko stanovništvo sa sadašnjih 5 milijardi na 250 miliona. Pad od 95% bi bio idelan”– Ted Turner. 1996 godina
Bojan 2- Ова ситуација са Украјином буди наду да ће коначно почети распад целог концепта „западне“ слободе.
Ово је време либералне дистопијске намере која светске друштвене процесе каналише ка стању планетарног преумљења нашег бића, како би усплахирене јединке из масе добровољно дошле у стање колективно контролисане владавине њиховим нагонима и страстима.
Циљ је изградити безконфликтне функционалне заједнице. То има за последицу да свака политика, идеологија, религија, култура, која је свесна краја досадашње историје, желе да заузме најповољнију позицију за будуће изазове и поделе у еволуцији универзалних права.
Сукоб у Украјини је само политички перформанс глобалних елита да би се извела завршна сцена затварања питања из 20-ог века.
А где смо ми у свему томе? Па у овој и оваквој светској бури изузетно је тешко кормиларити овом нашом малом олупаном барком. Баш тешко!!!
Ускоро ће се све приказати онако како је једино и могло да буде.
https://www-thedailybeast-com.translate.goog/pandemic-and-anti-vaxxer-conspiracy-theorists-make-ukraine-crisis-all-about-them?via=rss&source=articles_fancylink&_x_tr_sl=en&_x_tr_tl=sr&_x_tr_hl=sr&_x_tr_pto=sc
@Vladimir Dz
Moderni čovek je dobro „ukopan u rovovima“ ličnih interesa i nema te istine i razumevanja koje će ga isterati iz njih. Ljudi danas menjaju verovanje za mnogo sitniji novac nego ikad. Mislim da džabe kačite linkove u cilju da neko razume. Neko je ovde okačio link sa intervjuom sa nekim ruskim reditljom. Lepo on kaže, srušene su ovde ideje i verovanje ljudi koji su zemlju izdigli iz pepela i ruševina, sve zato što je to bio taj „odvratni“ komunizam, bez ideje šta umesto njega. Dobili smo generacije idiota koji ne umeju ni most da podignu kojima su krivi ti nesretnici koji su se drznuli da izgrade hidroelektarne, autoputeve… Bilo je tu mnogo grešaka i koje čega, ali ti ljudi su verovali u mnogo bolje vrednosti od aktuelnih generacija.
@Иван Грозни
Биће да у актуелној Србији има много више еуромана, амеромана него путиномана. Најлакше је бацати камење реда ради као што ви то радите у овој вашој изјави.
То што већина Срба из душе види јасно и презире зло модерног Запада, а због шаке евра и долара које оде да заради на Западу заборавља то што осећа, много више говори о вековном пропадању народа. Нису СССР и комунизам криви што су свињари школовали децу на „западу“, која су заборављала своје корене без жеље да свој непросвећени народ уздигну, већ су на западу учила најгоре лекције по свој народ уз часне изузетке.
Е то је та нит која спаја Русе и Србе, отуђеност елите од народа, вера да ће их западне елите прихватити, да тај приучени западни ноблес може да отвори врата света.
Русофили, еурофили, путиномани, амеромани, све је то исти презир према сопственом народу.
Ова ситуација са Украјином буди наду да ће коначно почети распад целог концепта „западне“ слободе. Биће ту озбиљне дреке кад почне ресет на оно што су многи заборавили уживајући у комформизму. Набујало је много инстант идиота широм света који једва памте шта се десило минут раније, а уз актуелно „кречење“ историје, свету је баш потребна једна добра макљажа
Остаје фасцинација Србима који би коначно и написмено да буду на страни фашизма. Има нечега магичног у овом Џоу Мнемонику. Доликује да буде светионик дотичним Србима.
Мени је ова ситуација са (не)увођењем санкција Русији слична са дешавањима из 1948. И тада смо имали совјетско божанство у које су се многи клели, а онда им је преко ноћи речено да је божанство постало највећи непријатељ. Сада имамо и неки жалосни покушај копирања Броза. Сетимо се само како је до недавно цар кремаљски представљан у таблоидима и осталим гласилима власти. Чак је један таблоид делио магнете за фрижидер са ликом цара кремаљског. Ко је био против цара кремаљског аутоматски је био и против Србије. Ускоро, цар кремаљски постаје непријатељ Србије. Замислимо само збрку у главама домаћих путиномана!
Za bolje razumevanje ovog što se dešava u Ukrajini preporučio bi jedan dokumentarac iz 2014 godine – Posao Revolucija. Uspeo sam da nadjem jednu kopiju sa mojim prevodom. Moje kanale je jutjub davno sve izbrisao, valjda nisu po standardu kako treba moderan čovek da razmišlja.
Film govori o tome kako su amerikanci prvo naše otporaše obučavali u smeni režima kod nas, pa su posle otporaši išli širom sveta i obučavali druge. Uključujući i ukrajince.
(https://www.youtube.com/watch?v=6SNKK2j1EFM)
Na ovo bi nadovezao Soroševu izjavu u kojoj se hvali da je istočna evropa odavno deo njegovog Soroševog Carstva. Ako smo se ikad čudili otkud toliki broj korisnih idiota kod nas koji podržavaju globalizam – pa Soroš već dugo radi na tome.
(https://www.youtube.com/watch?v=QRPVgiEVkX0)
Свaка част на тексту -анализи.
Mislim da se pokazalo da su muke siromasnih zemalja, o kojima gospodin Katic tako cesto pise, polako podrivale i nekada mocne imperije zapadne Evrope. Neo liberalizam, individualizam, globalizacija su izgledali kao resenje za stari imperijalizam. Pretvarajuci se da su apoliticke, moralne individue ova drustva su na kraju dosla do toga, da kada im treba prava politicka moc, izgleda da mnoge poluge drzi nekakva nevidljiva ruka.
Svi mi znamo o problemima medija kojima upravlja drzava, ali kako ce se voditi drzava kojom upravljaju mediji?
@Vladimir Dž
U pravu ste da je ova verzija zelenog pokreta o kojoj pišete ekstremistička i naopaka. To je delom moderna verzija luditskog pokreta koja rešenje za globalno otopljavanje vidi u eliminaciji tehnologije. Delom ima i elemente sada na zapadu sveprisutne ekstremne levičarske ideologije intersekcionalizma, kojoj je krajnji neprijatelj kapitalizam. Delom ima i potpuno sumanutih elemenata koji smatraju da je samo čovečanstvo problem Zemlje i navijaju da se populacija smanji ili da nestanemo.
To sve ne znači da je zelena agenda nepotrebna, nego samo da je oni pogrešno zamišljaju. Globalno zagrevanje jeste najveći problem današnjice i to je jasno iz svih UN IPCC izveštaja, ali rešenje je u tehnologiji. Ako se promeni tehnologija proizvodnje struje, transporta, nekih industrija i možda poljoprivrede, jasno je iz literature da se može i problem klime rešiti i usput postići kvalitetniji život (npr gradovi bez smoga itd).
Za g.Katića re: „Misterija je šta je u pozadini te [evropske] poslušnosti“
Delim sličan utisak po pitanju ove krize, a posebno mi je neverovatna hrabrost da evropske zemlje isporučuju teško oružje Ukrajini, i skorašnji nemački zaokret da se i oni u to uključe. To je praktično direktno učešće u ratu. Moje najbolje nagađanje je da uvid koji SAD imaju u dešavanja unutar Putinovog režima i vojske i koji dele sa Evropom ukazuje da se ovakav drsko oštar kurs sme sebi dozvoliti, i da možda šteta evropskim interesima neće biti dugotrajna. Amerika najmanje od decembra najavljuje tada nezamislivu invaziju, i pokazali su da imaju uvid šta se u krugovima odlučivanja u Rusiji zbiva. Pretpostavljam da je i ovim našim nesrečnim vlastima u skorašnjem nizu poseta predočeno nešto od tih informacija. Vreme će valjda pokazati.
Putinov režim je očigledno problematičan za zapad, ali nekakva Rusija ostaje tu gde jeste i valjalo bi da je stabilna i u budućnosti. Odseći joj trajno glavni prihod i tako izgubiti svaki uticaj nije baš u interesu Evrope, a nije ni bacanje para na novu gasnu infrastrukturu umesto na i tako predstojeće potpuno napuštanje gasa.
Za g. Katića,
Hvala što ste lepo objasnili o čemu se radi. Meni samo nije jasno ko će smeti da investira nakon ovoga? Inače, susreo sam se sa sankcijama SAD kada sam bio akcionar Jedinstva Sevojno. Zbog izgradnje gasovoda kroz -Srbiju direktoru i glavnom akcionaru Mići Mićiću kao i još nekim većim akcionarima je zabranjen ulazak u SAD.
Za Ganeta – Pravni osnov za zamrzavanje imovine država ili pojedinaca je obično odluka vlade ili predsednika države. Npr. predsednik SAD može egzekutivnom odlukom (pisani dokument) da blokira novac i imovinu kome god poželi, obično u ime nacionalnog interesa. Sudovi u SAD neće presuđivati protiv odluke predsednika. Ista je situacija i u UK, gde je npr. blokirano zlato Venecuele i gde je vrhovni sud efektivno potvrdio tu odluku. Kada bi bilo moguće oboriti takve odluke na sudu, tada bi sankcijski mehanizam bio urušen. Ako npr. Kanada može da iz političkih razloga blokira novac svojih građana koji nisu učinili nikakvo krivično delo, šta je ostalo za druge?
Za g. Katića,
Da li postoji neki pravni osnov za zamrzavanje i oduzimanje imovine ruskih oligarha ? Kako je moguće oduzeti nekom imovinu samo zato što je Rus ili državljanin Rusije? Po kom zakonu ? Da li mislite da se ovo može oboriti na sudovima i koji bi sudovi sudili u slučaju tužbi ruskih državljana.
Isto me zanima za rusku državu. Po kom pravnom osnovu ili zakonu je zamrznuta njena imovina?
Bilo bi dobro kada bi nam ovo objasnili. Mene su pitali prijatelji o tome kako je moguće da se nekome oduzme imovina, ja nisam znao precizno da odgovorim. Izneo sam samo mišljenje da će ako se to stvarno desi svet biti vraćen 200 a možda i više godina unazad jer ko će smeti sutra da investira bilo gde, ako neko može jednostavno iz nekog razloga tek tako da vam konfiskuje imovinu.
Često čujemo da je zelena agenda opšte prihvaćena osnova današnjih evropskih partija. To vidimo i čujemo u govorima današnjih političara širom zapada. Za Nemačku se konkretno priča da je zelena partija uvela zelenu dikataturu te su pozatvarali energetska postrojenja širom zemlje. Oni smatraju da su vetrenjače i solarni paneli budućnost.
Medjutim šta mi znamo o korenima ove zelene agende. Znamo da je to počelo dosta davno, pre više od 50 godina, i da je otac te agende kanadjanin Maurice Strong. Valjalo bi znati i koji su njegovi stavovi.
”Došli smo do tačke da je jedini način da spasemo planetu jeste da industrijske civilizacije propadnu. Zar nije naša odgovornost da ovo sprovedemo?” – osnivač UN Programa za zaštitu okoline Maurice Strong.
Iako je ova izjava data dosta davno, nekako baš danas mi se dojmi da je vidim u ostvarenju. Oni koji su pod hipnozom medija oni to ne mogu da vide. Navodno Evropa mora da sluša Ameriku, jer joj zavrće ruku, pa se strahuje da će doći do kolapsa ekonomije evropske. Nekako im se neda da se otrgnu od snažnog američkog zagrljaja pa propadaju (sem kad dodje neki Tramp na vlast onda su kuražni da vode svoju politiku).
Takodje vidimo na nezavisnim medijima da recimo američka vlada plaća američkim farmerima da uništavaju svoje useve. To se desilo prošle godine.
(https://www.youtube.com/watch?v=os2XryLTc7c)
Nekako mi je ovaj dogadjaj u tesnoj vezi šta se trenutno dešava u severnoj americi. Sad imam seriju požara širom kontinenta gde se potpuno spontano same fabrike pale. U pitanju su postrojenja za preradu hrane. Posle ovog izveštaja samospaljiavnje je nastavljeno.
(https://www.youtube.com/watch?v=5tbtKBgok9I)
Kao krunu ovih spontanih i ničim izazvanih dogadjaj imamo sve više pokreta i portala koje otvoreno zagovaraju da treba obustaviti radjanje dece. Evo jednog takvog. Niču kao pečurke širom zapada.
https://www.stophavingkids.org/
Opet sasvim slučajno se stavovi sa ovog portala poklapaju sa osnivačem zelene agende. Podsetiću da su sve demokrate širom sveta prihvatili ovu agendu.
“Zbog mog predloga da ljudi trebaju da imaju dozvolu na potomstvo je nešto što mi je donelo dosta problema, čak i za Kanadu bi trebalo uvesti ovo u dogledno vreme. Barem neke restrikcije da imate decu.“ – Maurice Strong.
Koliko se ja sećam Evropski lideri su žestoko napadali Trampa dok je on bio na vlasti. Nisu ga uopšte zarezivali. I danas možemo naći komentare evropskih političara koji su protiv Trampa.
Sad mi nije jasno. Evropa je navodno u stalnom strahu od Amerike, ali kad dodje neki njihov predsednik koji nije po njihovoj volji onda je potpuna promena kursa. Onda mogu da ustanu i prete Americi. Moje sećanje barem toliko doseže.
Evo i zadnja izjava Trampa potvrdjuje ovo. On je žestoko napao Bajdena zbog rata u Ukrajini rekavši da je on vlasti da rata nebi ni bilo. Nisam video nikakve reakcije evropskih političara na njegov stav. Valjda se plaše Amerike kako mnogi ovde misle, ili se plaše da Tramp opet dodje na vlast.
Za Vladimira Dž. – Svima bi moralo biti jasno da Evropa gotovo bespogovorno sluša diktat SAD-a. Misterija je šta je u pozadini te poslušnosti i da li će građani Evropi tolerisati politiku koja se vodi na njihovu štetu.
Gosp Katiću danas je Politika objavila da Nemačka spremna za uvodjenje embarga na uvoz ruske nafte. Jedan od komentatora je napisao.
Властодршци у европским државама слушају САД јер њих неће погодити никакав недостатак нафте и бензина, о томе ће лупати главу обичан народ!
Da li vi delite ovaj stav? Da cela Evropa mora da sluša diktat Amerike?
Наталија Кацер-Бучковска – Глас разума у смислу бесмисла;
(Украјинска Наталиа Кацер-Бучковська, рођена 15. марта 1983, у Буцхацх, Тернопиљска област, Украјина) је глас разума. Она је украјински политичар, економиста, енергетски стручњак и активиста за заштиту животне средине. Суоснивач је и извршни директор компаније Украјински одрживи фонд (УАСИФ) Наталија је такође саветник за енергетику и инвестиције у Украјински институт за будућност (УИФ) – један од главних политичких тхинк танкова у нацији. У периоду 2014-2019, госпођа Катсер-Буцхковска била је члан Украјински парламент, представљајући Народни фронт политичка странка. За време док је била посланица, била је активно укључена у украјинску владу, водећи међуфракцијску групу Привлачење и заштита инвестиција, председавајући Пододбором за одрживи развој при Одбору за енергетику и учествујући у бројним мултилатералним међународним преговорима.
Наталија Катсер-Буцхковска: „Овај нови тип хибридног рата, укључујући његову озбиљну хуманитарну кризу, сајбер нападе и економске потешкоће, као и дезинформационе и пропагандне кампање, геополитичке тензије око снабдевања енергијом плус претњу нуклеарним ратом, имаће далекосежне последице. Садашња безбедносна архитектура какву познајемо, успостављена после Другог светског рата, могла би да буде оборена. Ово би могло утицати и на глобалну економију. УБС јасно наводи да су глобална тржишта постала све нестабилнија како инвеститори разматрају утицај рата у Украјини, потенцијалне поремећаје у протоку робе и пооштравање глобалних санкција Русији.“.
Bojan 2 – Jel se vama čini da mi imamo državni vrh, političare, sposobne da smisleno objasne određenu odluku?!?
Odlično pitanje,
Stanje u društvu daje jasan odgovor.
Ključna pitanja opstaka se ne pokreću jer se ona zatrpavaju dnevnim šljokantno šljaštećim glupostima koje prostoti zasenjuju zdrav pogled u stvarnost.
Ali ono što još daje neki malu nadu je da ovde ima ljudi koji bi pokušali da vrate seistem u objektivnu normalu kako bi društvo profukcionisalo i aktiviriralo energiju pojedinca. Ali to podrazumeva velike društvene lomova, slične onima koje su komunisti primenili pole dolaska na vlest 1945 g. Jer ovde je 30 godina negativne kadrovske selekcije uzelo svoj danak i društvo srozalo na dno a isplivao je društvani talog na javnu sceni. Tako da političkom inprovozacijim stvari dovde u još veći nered, do totalne entropije društvenog uređenja.
O ovome se ćuti. Tek kad se pogledamo u oči i izreknamo istine, koje su porazne, možemo se nadati nekom optimističnijem zaokretu u bolje sutra.
@Ivan
Jel se vama čini da mi imamo državni vrh, političare, sposobne da smisleno objasne određenu odluku?!? Cenim da bi to moglo da izgleda kao poseta Gornjim Nedeljicama.
Mi nemamo krštenog političara od integriteta, vizije. Što i nije čudo, političari ne prolaze nikakve testove, provere sposobnosti, sem ako se klimanje ne ceni kao sposobnost. Nađite i jedno drugo zanimanje gde ne postoji kriterijum po kom vas primaju na radno mesto. Čak i baba sere prođu neku selekciju.
I na osnovu svih aktuelnih saznanja o nama, poznavanja istorije sveta, treba da poverujemo u mudrost državnog intetesa. Svi parametri govore suprotno.
Čovek se nekad zapita da li živi u istoj zemlji, planeti ili u nekom paralelnom univerzumu sa pojedincima koji ovde pišu besmislice na temu evropskih vrednosti. Čudno je pričati o blagostanju u okolnim zemljama dok se one prazne od tog blagostanja il će biti da neki ovde ozbiljno lažu na temu evropske vrednosti.
Ozbiljnu strategiju jedne države može da pravi i donosi samo kompenenta elita, a mi imamo klepto-poslušničku elitu sve vreme, barem poslednje 3 decenije. Strategija o kojoj se priča se zove „vruć krompir“ rasturanja sopstvene države, a ne pristupanje EU.
Tragikomično je slušati izanđale frazeologija na temu evropskih vrednosti, zajedništva i kojekakvi tričarija u koje samo deca i naivni veruju, sem ako klimanje glavom nije glavna evropska vrednost. Evropa se poluraspada od tih zajedničkih vrednosti na isti način na koji se raspala Jugoslavija. Malo tragikomičnog zajedništva na temu hrabrih ukropa koji brane celu Evropu trajaće još koji mesec, a onda će krenuti bolno otrežnjenje od komfora i rmbanje za vojnu industriju, jer se zli Rusi, koji ne mogu ni da osvoje Mariupolj mesecima, spremaju da osvoje Pariz.
Srbija nema ni jedan kvalitet potreban Evropi kao i gomila korisnih idiota iz okruženja sem manjeg broja kvalitetnih pojedinaca i jeftine radne snage, vojnika. A to su sve evropske vrednosti koje se traže od ovakvih prćija i samo ćoravi ih ne vide.
Inače, fascinantno je prozivati sopstveni narod za dvoličnost, gledanje sopstvenog interesa. Cenim da se to uvek zvalo autošovinizam.
Što se mene tiče, može Evropa, al u prve bojne redove kad zatreba, ove sa „idejama“. Evo vam ga Šormaz, nek vas on vodi u odbranu evropskih ideja. Nekako baš uliva poverenje u osmišljenu strategiju.
Malo deluje kao da smo bili na kursu za Moskvu i Sibir, pa sada iznenada i skrušenog srca zaokrećemo ka nemilom zapadu, pa treba da definišemo ciljeve. Mi smo u Ustav uneli evropske vrednosti i to je bilo na referendumu valjda 2006, mi smo potpisali SSP 2008 i kandidati smo za EU od 2012 i svakih mesec dana slušamo koječije potvrde o tome. Saglasan sam sa svima koji su pisali da pristupanje izgleda kao sprdnja i da je upitno, ali pogledajmo se u ogledalo, i mi izgledamo kao sprdnja i baš kao familija Trotter iz Peckhama koja gleda šta gde može bolje da ušićari dok mulja sa bivšim robijašima. Sa takvima niko ne pravi planove nego ih koristi za prljave poslove.
Ciljevi su jasni, blagostanje stanovništva Srbije, uređeno slobodno i demokratsko društvo, održivi prosperitet privrede, ukidanje granica među našim narodom i ostalim narodima gde imamo kulturne i jezičke prednosti u odnosu na druge, i široko evropsko igralište. Ako sreća i pamet posluži, i rešavanje granica kako jedino preostaje prirodno kada već nismo umeli sa braćom da se dogovirimo, a ako sreća ne posluži onda održavanje stanja za bolja buduća vremena. Cilj je da pristupanje EU prekine da buse sprdnja i da se završi. Nato ne, ne treba nam da bijemo tuđe ratove i ne verujemo da će nas neko iz Nato napasti.
I ovo ne postavljam ja ovde ciljeve, nego su već odavno postavljeni u usvojenim državnim strategijama zadnjih 5-6 administracija bez razlike. Sada samo treba da prekinemo da budemo lažljivi dvolični mufljuzi i da kažemo jeste, stvarno mislimo šta smo odavno rekli, i da se nadamo da će sada da nam poveruju (mada bih ja na njihovom mestu tražio tvrde garancije). Ne znam šta još od ciljeva neki očekuju, kolko će evra da im legne ili nešto? Ili bi izlaz na neki okean? Šta su bili ciljevi Poljske i Hrvatske, to su i naši, i to je najbolje što imamo u opcijama. Vrlo je jednostavno samo se naopako posmatra.
@Ivan
Поменути господин је само гласник и ништа више. Већ сам писао у претходним коментарима. Нису нам потребни никакви гласници иза којих се крије власт. Потребан је јасан и аргументован став власти о (не)увођењу санкција.
Bojan 2 – Nije sporno okrenuti leđa Rusiji, sporno je okrenuti leđa bez definisanih ciljeva,
Slažem se, bilo kakav predlog ili odliku, državni vreh mora narodu detaljno i argumetovano obrazložiti.
@Ivan
Rusi pamte svoja čuvena Smutna vremena s kraja 16. i početka 17 veka. Nije da im se slične epizode nisu ponavljale kroz istoriju, poslednju su imali 90-tih, a uvek su se iz njih izvlačili kad bi se okrenuli sebi, bez lažnih nada u druge.
Nije sporno okrenuti leđa Rusiji, sporno je okrenuti leđa bez definisanih ciljeva, pukog preživljavanja radi, u vremenu korisnih idiota. A mi smo u smutnim vremenima obično uzimali tu ulogu.
Inače teško da iz saveta od ovakvo zagonetnih autora moze proizaći nešto dobro za Srbiju.
https://www.koreni.rs/orhan-dragas-treci-brat-reketas/
Иван Грозни – Да резимирам. Чекају нас опасна времена где морамо да бирамо између два зла.Сматрам да је мање зло удаљавање од Русије него од Запада.
Симпатично размишљаш.Овде је важна тема која је сазрела за дискусију.
Ево свежег прилога, и то из ПОЛИТИКЕ, једног загонетног аутора који много говори и шаље ефективну поруку. Какву поруку? Е то је на читаоцу да сам себи објасни. Његов текст прати твој закључак изведен из практичног принципа – мањег зла 🙂
https://www.politika.rs/scc/clanak/505921/Pogledi/Zapad-i-Rusija-balkanska-trka-s-vremenom
@Ivan na
Без подршке претпостављених тешко је напредовати и на послу. Исто тако, без подршке великих сила мали народи тешко решавају крупна питања. Нама виси огроман тег око врата зато што немамо савезнике. За мали народ то је веома опасно стање који отвара пут ка нестанку. Ми смо у оба светска рата били на страни победника. Штавише, у Другом светском рату били смо на победничкој страни без обзира на то да ли би на власт дошли комунисти или монархисти. Са онима који хоће да реше своје питање на нашу штету тешко је разговарати ако они имају подршку Запада, а ми се већ три деценије посматрамо као поражена страна. Сетимо се само југословенских Фолксдојчера и Италијана и тога како је решено њихово питање после рата. Да резимирам. Чекају нас опасна времена где морамо да бирамо између два зла. Сматрам да је мање зло удаљавање од Русије него од Запада.
Иван Грозни – Ми не смемо дозволити још један сукоб са Западом зато што ће се некима у нашем окружењу пружити прилика да заувек реше српско питање. – Ја додајем, као што се Хрватима пружила таква прилика и решили га !
Ово је занимљива констатација, али ова ‘слутња’ / зато што ће се некима у нашем окружењу пружити прилика да заувек реше српско питање / изазива позорност и склопу контрадикторности.
Они који хоће да реше своје питање је узрочно – последично повезано са решавањем нашег питања. Колико се сад види на терену Хрвати су решили своје питање и сви су то аминовали па и ми.
Ја мислим супротно, зар добра два века ми хоћемо да се реши српско питање ?
Тако да ако неки у окружењу хоће да реше ‘српско питање’ је доста иритантно?! Али хајде да га схватимо конструктивним. Ако ти који хоће да реше ‘српско ‘ питање, а и ми то управо хоћемо, ето двају заинтересованих страна, ето интереса да се политички нагодимо и решимо већ једном све наше несугласице.
Па зар то није хтео Слоба и 86% српског живља? Само смо имали један проблем. Тог тренутка нисмо разумели епоху и нисмо исчитали знаке времена. Да смо сачекали и политичком акробатиком куповали време до овог трена данас би имали одличне преговарачке позиције.
Ево у прилогу једног документа који наводи на овакво закључивање.
https://www.istinomer.rs/amnezija/titova-jugoslavija-se-nije-raspala-nego-propala-6-deo/
Србија јесте изазован политички залогај али богами и тешко сварљив 🙂
Na svu sreću, istorija se neće odmotavati prema tumačenjima Groznog, već je mnogo znamenja koja demantuju sav defetizam cele ove klape koja nariče poslednjih dana na blogu. Ovog puta zavesa se navlači s druge strane, a udobnost života je omča koja će ovog puta daviti onog koje previše u njoj navikao da uživa. Nije slučajno Ukrajina stub odbrane Evroope, siromašne budale su uvek služile kao topovsko meso. Oni koji se nadaju da će se Rusi potrošiti, ne treba da brinu, za njih će ostati mnogo goreg oružja. U poslednjem svetskom ratu izgubili su oko 20 miliona da bi spasavali čovečanstvo, ovog puta teško da će sebi dozvoliti takvu glupost pogotovu kada su saterani u ćošak.
Kao po običaju, deluje da će Srbi opet izabrati pogrešnu stranu, samo što ovog puta neće imati da bilo koga optužuju za pogrešnu stranu, ni Engleze, ni komunizam, ni zle patuljke.
Možete da mislite kad se slože Šormaz, Grozni i ostala defet klapa kakva država će biti buduća Srbija, kad su one prethodne uz sve časne ljude koji su se za nju borili, ispale onakve.
На Европу ће се поново спустити нека врста Гвоздене завесе. Она ће пратити руску и белоруску границу са ЕУ и НАТО, а како ће пресећи Украјину то још не знамо. Оно што се зна, Балкан ће остати на западној страни завесе. За разлику од хладноратовске Гвоздене завесе, овај пут неће бити неутралних и никоме неће бити дозвољено да игра улогу СФРЈ. Оно што Србију и Србе доводи у највећу опасност након завршетка ратова 1991-1999 је то што можемо бити изабрани као пример како ће проћи они који се доживљавају као експоненти руских интереса у Европи. Ми не смемо дозволити још један сукоб са Западом зато што ће се некима у нашем окружењу пружити прилика да заувек реше српско питање. Савезнике немамо већ деценијама и на добром смо путу да прођемо као тријанонска Мађарска или као Парагвај 1870. Судбина Републике Српске је неизвесна, наш народ на КиМ може поново да доживи 2004. годину, а у остатку Србије врло лако се могу активирати барем три жаришта. Било који лош сценарио да се деси, Србији нико неће помоћи. ЕУ и САД имају широк избор инструмената од економских до политичких како би Србију „довели у ред“. Што се тиче тезе како нас „ЕУ не жели“, рецимо да је тако. Али и у том случају, географија и геополитика су неумољиве. То што многе земље нису увеле санкције Русији нема никакве везе са нама. Тамо неки Уругвај или Нигерија не налазе се у Европи и њихов међународни положај потпуно је другачији од нашег. Од Србије се мора направити држава по узору на чланице ЕУ. За почетак, не морамо да личимо на Холандију, али хајде да личимо барем на Мађарску или Чешку. Не заборавимо да ни Карађорђевићи ни Обреновићи нису градили Србију по руско-татарско-монголско-туркијском моделу, већ су покушавали да нас колико-толико приближе Европи.
Nebojša Katić – EU samo želi da ekonomski, politički, pa i vojno kontroliše ovaj prostor Balkana. To je racionalan pristup ali je očajno težak po Srbiju.
Ово питање мора се што пре анализирати крајње одговорно, и рационално.
Приметите, у недавном обраћању јавности председник Александар Вучић је први пут јасно раздвојио појмове војне и политичко-економске неутралности.
Јасно је рекао да је Србија војно неутрална, али да није и да не може бити политички неутрална, јер се налази у европском процепу, што нужно намеће балансирање између две ватре.
У овом тренутку економске неутралности не може бити, јер економски фактор је кључан за опстанак државе и њене стабилности.
Политичко мајсторство је да се овај принципијелан став, као поштена рационализација реалности нужног, намеће као природни образац наше државне политике, јер смо изградили кућу насред пута који је уједно раскршће важних цивилизацијских токова, који често кроз историју доводе у питање нашу постојаност и одрживост на овим просторима.
Та привидна противуречност се стално замагљује и скрива од јавности, уместо да се што пре обзнани.
Политичког и маневарског простора има, е дали ћемо то искористити видећемо.
Ставио деда унуче на крило, па му прича шта је некад било 🙂
Хегел збори – оно што се историјски догодило само је тако могло да се догоди. Тачка. Јер се историја двапут јавља, једном као трагедија, а други пут као фарса.
Понављам оно што је заиста сада историјски битно а израња на светској позорници апсурда, нови глобални поредак, али занимљиво је да се нико не усуђује глагољати о наступајућем времену које је ту на прагу, и ево га рогоња куца нам поново на врата.
А ми спавамо ли спавамо и тако ће нас поново историја затећи мамурне 🙂
јер нећемо умети да исчитамо знаке времена.
Сад се сигурно питате да ли ја знам пут?
Па да знам ја бих се бавио креативном политиком, а не бих сањарио.
Али има оних који прозорљиво сањарише и песнички наслутише изазове. Као наш видовити Свети Николај! Он је све пророковао кроз свој поетични спев – НЕБЕСКЕ ЛИТУРГИЈЕ
У нашем племену тренутно је у пуном замаху универзални закон нужности;
„У кризама које нас терају да изаберемо пут којим требамо ући у будућност, већина ће изабрати најгори могући“.
Па ће поново бити крив ВЛАДАР !
Из овога следи практично наравоученје.
Нека о нашој будућности одлучи веће просвећених стараца, ако их имамо, а не ошамућени народ који не зна куд удара главом.
Za Vladimira M. – Pominjao sam to mnogo puta – mislim da EU ne želi i ne planira da Srbiju primi u svoj sastav. Isto važi i za Šengen, ili za bilo koji drugi oblik stvarne integracije. U tom kontekstu nema smisla trošiti reči na dileme tipa evro ili domaća valuta. Ne treba potcenjivati ni činjenicu da ni građani EU ne žele ozloglašenu Srbiju u Evropi. Situacija se ne bi promenila sve i da Srbija sutra pošalje vojsku da gine u Ukrajini. EU samo želi da ekonomski, politički, pa i vojno kontroliše ovaj prostor Balkana. To je racionalan pristup ali je očajno težak po Srbiju.
Kada je bilo glasanje za Brexit nisam bio u Londonu. Da jesam, glasao bih za ostanak u EU. Na blogu ima par tekstova o Brexitu.
Ima u tekstu čini mi se dve poente. Jedna je o pritiscima tj. suverenosti spoljne politike, a druga je protiv sankcija kao instrumenta spoljne politike generalno.
Poenta o samostalnom odlučivanju se ne može posmatrati van konteksta EU, jer prijavom za pristup smo već izjavili nameru da na kraju puta nemamo više fundamentalno različitu spoljnu politiku. Jeste da smo daleko od pristupanja EU a verovatno i u ćorsokaku, ali pitanje stava prema Rusiji je za EU pitanje od najvišeg mogućeg značaja za sam opstanak, zato što je Rusija već iznela zahteve koji zadiru u suverena prava EU država u domenu odbrane, traži da neke od njih budu demilitarizovano rusko dvorište – tampon zona, i zato što ignoriše državne granice koje je prethodno priznala. Zato, nigde nisam pročitao da se neka EU država žalila baš na pritisak, i sve su se nakon početnih dilema dosta brzo usaglasile oko sankcija (pa i Mađarska) i nema više puno disonantnih tonova. Postavljajući se u vizuru EU, videćete da različit stav Srbije o suštinskom pitanju za njih ukazuje da će biti nemoguće dostići usklađivanje jednog dana zbog vrednosnih/interesnih razlika, pa onda ni pristupanje i sticanje prava veta u EU nema smisla. EU uostalom i ne vezuje ništa drugo osim tržišta, zajedničke spoljne politike i rastegljivih demokratskih principa.
S tim u vezi, da li ste pisali nešto skoro o pogledima na odnos Srbije prema EU? Jeste li i dalje za pristupanje, da li ste podržali Brexit? Jer ni sam više nisam načisto da li je EU kakvu je Merkel ostavila za Srbiju dobra ideja. Ja se npr sa vama slažem da treba da zadržimo valutu i vodimo samostalnu i drugačiju, razvojnu monetarnu i fiskalnu politiku – može li se to u EU? Meni je ovaj stav EU prema Rusiji vrednosno u redu pa makar i ne postojala EU, ali imam druge primedbe na EU. Vidim je kao rigidan regulatorni okvir ogrezao u birokratiju koji ograničava opcije a ne nudi efikasnost da reši neki veći problem (primeri: Covid vakcine/granice, migranti, zelena tranzicija, grčki bankrot). Ja mislim da zapadni Balkan ne primaju u EU najviše zato što nosi 6 glasova i paralisao bi i ovako loš sistem odlučivanja. Sa druge strane, u slobodno tržište i Šengen bismo možda lako mogli ući, bez prava glasa (kao Norveška, Švajcarska), da li je to danas bolji izbor načina naše integracije u Evropu?
Za MNENJUZ – Odvelo bi nas daleko da raspravljamo o raspadu Jugoslavije i krivici za rat. U vezi s tim svi su odavno zauzeli stav i taj stav se neće promeniti kakva god da je argumentacija u opticaju. Da je Zapad želeo mir u BiH, Kutiljerov plan bi opstao i rata ne bi bilo. Uzgred, da je Zapad želeo mir i dobro Ukrajini, ne bi je gurao u NATO i ne bi gurao svet u novi, veliki rat. Da Zapad to želi, rat bi prestao juče.
U tekstu sam napisao kakav su instrument sankcije i koliko je neprincipijelnosti u njihovom donošenju. Sankcije uvek imaju cilj koji se ne deklariše, cilj koji se skriva iza mirotvornog humanizma. Pri tome, postoje države koje mogu da rade šta god požele i za njih nikakva pravila ne važe. One su često najglasnije u promociji selektivnog humanizma.
Sama činjenica da Srbija mora da strepi od sankcija samo zato što ne želi da peva u neprincipijelnom sankcijskom horu, užas je po sebi. Razumem one koji veruju da treba vezati konja gde mu gazda kaže, ali nažalost po mene, u životu nisam sledio tu vrstu mudrosti. Hoću da kažem da je moj tekst obojen mojim karakterom i temperamentom, ali nemam razloga da se time gordim. To je karakterni defekt, bar iz praktičnog ugla.
Poenta moga teksta je da ako jednom prihvatite pritisak on se tu neće završiti. Svaki naredni ustupak će biti iznuđivan sličnom pretnjom, kako to u tekstu i pominjem. Dakle, akcent nije na principijelnosti po svaki cenu, već na vođenju politike u svom a ne u tuđem interesu. Konačno, ogroman broj država ne želi da uvede sankcije Rusiji.
Naravno da i Vi, kao i drugi pratioci bloga, imate pravo na svoj kritički stav i nemam nikakvu sumnju u Vašu dobronamernost.
Gospodine Katiću,
Jasno je da su bilo kakve sankcije pogubne po ekonomiju drzave i jednako je jasno kakve su zapadne namjere bile prema Jugoslaviji početkom 90-tih. Ali zamislimo da je zapad nastojao da tada reaguje sa dobrim namjerama i zaštiti ugrozene narode u BiH. Kakva vrsta pritiska mislite da bi bila odgovarajuća? Samo nemojmo da pričamo da Srbija nije bila aktivni ucesnik rata, jer sam i sâm svjedok paravojnih i dobrovoljackih formacija iz Nikšića koje su učestovali u opsadi Sarajeva tokom tih godina. Prosto sam ubijedjen da su postojola brojne slicne grupe iz Srbije (naravno o čemu postoje i brojna svjedocanstva i dokazi). Zar ne mislite da je neka vrsta pritiska sasvim legitimna da bi se uticalo na sumanute odluke odredjenih drzavnika i vlada? Ako se Milosevic tvrdoglavio sa zapadom na štetu svog naroda (da ne pricamo o „šteti“ koju je nanosio i ostalima) ne mozemo a priori osuditi drugu stranu, a da prstom prvo ne upremo u naše vodje. Mislim da je prica o geostrateskom pozicioniranju Srbije jako kompleksna i ako bi posledica „principijelnih“ odluka i odbrane nacionalne časti bila dalja i dugotrajna patnja srpskog naroda, te odluke bi bile jednako sumanute kao one koje je donosio Milosevic tokom 90-tih. Srbi dobro znaju sta su prosli u prethodnom periodu i svako dalje „pišanje uz vjetar“ i istjerivanje svjetske pravde samo bi dodatno pogorsalo stanje i ovako napacenog naroda.
Iskreno poštujem Vas i Vaš rad, i razumijem da je ovo personalni blog, ali s obzirom na to koliku tezinu imaju Vaše rijeci nisam siguran da ovakvi tekstovi mogu biti od pomoci. Prosto u ovakvim vremenima treba pokazivati izuzetnu domisljatost i fleksibilnost jer mi se čini da Srbija nije u situaciji da iznosi tvrdokorne stavove na polju aktuelne krize.
Nadam se da vjerujete da je ova kritika bila jednako dobronamjerna kao sto i ja vjerujem u Vaše iskrene namjere
S dubokim poštovanjem
Draško Krivokapić, Crna Gora
Za Zorana P. – Moj tekst je o sankcijama, a Vi ste svoj komentar obogatili temama i događajima koji sa sankcijama nemaju nikakve veze. Šta god da napišem, neću Vas poljuljati u uverenju da je za sankcije i sve drugo kriv pokojni Milošević.
Teza o tome kako nam je bombardovanje pomoglo da ne budemo u još gorem položaju je pomalo bizarna. S druge strane, bombardovanje kao čin dobra se tako masovno koristi, da bi ga možda trebalo uvesti kao obavezan instrument humanitarne politike. Možda ste prestrogi što taj humani čin podvodite pod „etički upitan“. Kako može biti upitno nešto što nam je pomoglo da ne budemo u „još gorem ekonomskom i svakom drugom položaju“?
Srećom, danas, kada je Srbija manja od makovog zrna, nikakve joj sankcije ne prete. To je samo još jedan dokaz da je zapadna politika uvek principijelna i kažnjava samo rđava dela belosvetskih zlikovaca. Kad smo kod zlikovaca, seća li se ko zašto je Kuba i dalje pod sankcijama SAD?
„Svaljivanje krivice za sankcije na „Miloševićev režim“ jeftin je izgovor onih duša koje se dodvoravaju levo i desno bilo iz gluposti ili iz ćara“ – levo, desno, ćar?!??!?????
Možemo li dobiti malo detaljniju eksplikaciju jedne ovako duboko problematične izjave? Kao neko ko je preživeo 90-e veoma teško, apsolutno sam uveren da je Milošević sa njegovim saradnicima glavni krivac i za sankcije, i za bombardovanje, kao i da je imao presudnu ulogu u raspadu Jugoslavije. Taj ćosićevsko-gazimestanski konglomerat nas je unazađivao više od 30 godina, i to nastavlja i dan-danas. Da nije bilo bombardovanja, bili bi u još gorem ekonomskom i svakom drugom položaju danas, i u to sam uveren! Jasno mi je da je to bombardovanje učinjeno radi tuđih interesa, kao i da je etički upitno, ali to ne menja suštinu. Samo primera radi, kodno ime ,,Milosrdni anđeo“ je potpuna Vučelićeva i Miloševićeva izmišljotina (lako dokazivo). Da nije bilo sankcija, nikada ne bi videli šta je sve Miloševićev režim ,,u stanju“ da uradi. Miloševiću i Tuđmanu je nuđeno priključenje evropskoj uniji, ali oni so to odbili, jer su njihovi (i ne samo njihovi) nacionalistički programi to zahtevali – o tome su svedočili i Kiro Gligorov, i mnogi drugi. Još od 8. sednice CKSKS se znalo za šta je sposoban i spreman. Obišao sam spomenik na Fruškoj Gori gde je pronađeno Stambolićevo telo. Direktor RTS-a koji (kao ni Milošević) nije bio u stanju da proveri svima dostupan spisak meta u narednih 24h je osuđen za potpuno nepotrebnu smrt radnika RTS-a, ali današnja vlast izbegava da kaže ko je odgovoran za to, kao i za Ćuruvijinu smrt, ili smrt stražara na Topčideru i mnogih drugih vojnika.
Hvala unapred,
Zoran.
@Marko B.
Особа коју сте споменули не представља ништа друго него звучник преко кога се преноси порука. Део антисовјетске опозиције на који се позивате има много поштенији став према увођењу санкција Русији него што га има власт – Русији треба увести санкције. А представници власти су пред изборе рекли да неће уводити санкције да би затим у органима УН гласали против Русије. Према томе, званични став Србије је да је Русија извршила агресију на Украјину и прекршила међународно право. Очигледно је да власт жели да купи време како би покушала да оствари супротстављене циљеве. Ако је власт одлучила да уведе санкције онда је за Србију било много боље да је то учињено истовремено са ЕУ и земљама у окружењу. Такође, ако је власт одлучила да не уводи санкције онда је требала да остане доследна предизборним обећањима. Овако, бојим се да ће наша стратегија дати резултат „lose-lose“, ни ЕУ ни Русија.
@Marko B
Živimo u vremenu totalnog idiotizma, posebno u sferi političara i novinara. Ova spodoba čije prezime počinje na š je iritirala pojavom i stavovima i kada je dijametralno suprotno pričala, sad kad je jasno da joj nije strano da kroz usta može da pusti bilo šta, samo pominjanje je kazna za mozak.
Srbija nema potrebu da se istrčava sa bilo kakvim stavovima i da bude „veća Turska od Turske“, tiha voda breg roni. Apsolutno je nejasno u kom pravcu ide sukob i zadnje što nam treba je svrstavanje. Nažalost zapalo nas je da se politikom bavi plejada diletanata i idiota, biće da ćemo napraviti, kao po običaju, vrhunski glupost bez da nas je iko terao.
@Bojan 2 – „Neverovatno je da mislite da se politika odvija od A do Š onako kako političari govore, mediji prenose.“
Političar Dragan Šormaz (poslanik Skupštine Srbije u kontinuitetu još od 21.1.2001) govori:
Novu vladu treba da čine samo oni koji su spremni da ODMAH:
1 Uvedu sankcije Rusiji
2 Nacionalizuju NIS
3 Izbace 90% ambasade zbog špijunaže
4 zatvore ruski špijunski centar u Nišu
5 potpišu izjavu da će raditi na što skorijem učlanjenju Srbije u EU i NATO
6 pošalju kao pomoć Ukrajini sve migove 29, tenkove T72 i ostalo rusko oružje koje imamo da se brane od Zloputina (mi ćemo dobiti i nabaviti bolje i savremenije)
Napisao posle jutrasnjih naslova, ali pre sledećeg obraćanja predsednika Vučića javnosti
Ja sam spreman i voljan!
(https://twitter.com/dragansormaz/status/1519555784652247041)
Mediji prenose.
Sve u svemu, deluje mi kao mrtva trka između Dragan Šormaza i Marinike Tepić za mesto u budućoj Vladi.
Marinika Tepić:
http://www.nspm.rs/hronika/marinika-tepic-smatram-da-srbija-defnitivno-treba-da-sledi-put-zapadnog-sveta-jer-smo-deo-evrope-i-susedi-smo-sa-claniama-eu-a-nismo-susedi-sa-ruskom-federacijom.html
Dragan Šormaz, još eksplicitnije:
„Vreme je da budem u izvršnoj vlasti i da imamo proevropsku Vladu Srbije“
https://rs.n1info.com/vesti/sormaz-vreme-je-da-budem-u-izvrsnoj-vlasti-i-da-imamo-proevropsku-vladu-srbije/
Да би расправа постала плоднија и дала неке ефективне резултате, који би имали креативно смислен поглед на стање у друштву, корисније је – не износити проблеме ( који су већином субјективне природе) него треба креирати ставове на опредељење (кроз пројектоване примере у пракси) и могућа решења садашњег стања.
Конструктивне дискусије су корисније да се пратиоци расправе фокусирају ка оним коментарима који имају објективну тежину одлуке, јер су блиски погледу просечног пратиоца.
Тиме би се добила слика која би одсликавала реалнији приступ оваквом стању. Јер сада смо у трилеми, дали на Исток или на Запад, или и даље седети на две столице, а време неизбежне одлуке се наслућује. а историја, та сурова учитељица живота нас је много путе кушала, а срце на зло наводило.
Па зато јавни начин размишљања и закључивања је виши ниво националне зрелости и одговорности, према себи и будућности.
На будућем референдуму народ ће као и увек неодговорно и срцем, онако по инерцији, одговорити а цех ће плаћати будуће генерације.
„Зашто би Срби ратовали против Украјине која није напала Србију“
Zašto ne bi ratovali ako su rusofili i ratuju za tudje interese? Zašto Amerikanci, Englezi, Hrvati… ratuju protiv Rusa ako ih Rusi nisu napali?
Ja samo karikiram tu vašu upornost u tvrdnji da smo veliki rusofili, iako je rusofilstvo u Srba pojava više narativnog karaktera. Sem ako nije moranje da se trubi na sva zvona da smo protiv Rusa.
Mi kao nacija, generalno, gubimo karakter nacije, vremenski trenutak je takav da je jak globalistički paternalizam i mnoge manje nacije objektivno prestaju da postoje. Zato ne brinete za naše potencijalno rusofilstvo, to je relikt davnih vremena i budalaštine predaka.
@Vladimir Dž
Нажалост, националбољшевизам јесте укорењен у нашем народу. Покушаћу укратко да то објасним. Један од основних проблема са којим се суочавају православни Словени је то што су своју хришћанску религију која нажалост није била дубоко укорењена у народној свести заменили комунизмом. Погледајте наша гробља. Један од најважнијих културолошких образаца је начин сахрањивања покојника. На многим нашим гробљима петокрака је заменила крст. Комунизам се заиста искрено „примио“ код православних Словена, отприлике као вируси и бактерије код детета у вртићу. На жалост или на срећу, комунизам је срушен. Оно што је остало, то су остаци никада довршеног совјетског или српског самоуправног човека. На хришћанско-пагански корен накалемљена је некаква перверзна верзија хришћанства звана комунизам. Погледајмо само наше јавно мњење. Ако изузмемо Русију и Белорусију, у којој европској земљи је ботоксирани КГБ диктатор популарнији од Србије? Ко више жали за Берлинским зидом од Срба и Руса? Понекад пожелим да градоначелнику Берлина пошаљем предлог да отвори јединствену туристичку атракцију – српски зид плача. Јевреји плачу за срушеним Соломоновим храмом, Грци плачу за Константинопољем, Арапи плачу за Алхамбром. Зато би српски туристи обучени као пионири могли да долазе у Берлин и плачу на остацима Зида. Такве атракције тешко да има у свету. Ми већ више од три деценије нисмо у стању да одговоримо на нека основна питања на која су сви народи у нашем окружењу нашли одговоре. Да ли желимо социјализам или капитализам? Да ли желимо да будемо део ЕУ или „евроазијских интеграција“? Да ли желимо да наша земља личи на Чешку или на Узбекистан? Ко су наши савезници? Да ли ћемо преживети још један сукоб са Западом? То што ми нисмо у стању да дамо одговоре на поменута питања не значи да они неће бити дати. Даће их време и догађаји који ће нас прегазити и направити од нас некавку тријанонску Мађарску или Парагвај из 1870.
@Bojan 2
Ако је ико ратовао за туђе интересе то су били Срби. Зашто би Срби ратовали против Украјине која није напала Србију 1999. године и која није признала тзв. Косово? Коме се ратује нека слободно оде у рат, али нека то чини у своје име. Превише је српске крви проливено. Што се тиче српске русофилије, она постоји, али се као санта леда на Екватору топи у сусрету са могућностима рада или школовања у ЕУ. Сама по себи та русофилија није проблем. Занимљива је као социолошка појава. Проблем је схизофрено схватање да данашња Србија може да игра улогу некадашње СФРЈ.
Разлог је не само русофилија већ и дубоко укорењени националбољшевизам.
Ukorenjeni nacionalboljševizam.
Ovo mi smrdi na kovanice koje se prave u nekom od zapadnjačkih think-tankova za neposlušne narode. Posle se iste daju u medijima koji oni kontrolišu i onda njihovi poslušnici to ponavljaju.
Ovaj pristup, da se stalno ponavljaju neistine o nama, me podseća na film iz 44-e godine Gaslight. Nasilnik je gleda direktno u oči i ubedjuje je da je mentalno bolesna. Da mora da sluša njegove savete jer je bolesna u mozgu. Ona hipnotisano prihvata sve njegove izopačene stavove.
https://en.wikipedia.org/wiki/Gaslighting
Ovaj pristup mentalnog zlostavljanja je izuzetno rasprostranjen na političkim portalima i medijima. Globalisti obilato koriste ovu tehniku zombifikacije na svim nivoima. Rekao bi da je kamen temeljac njihove propagande. Direktno nas gledaju u oči i lažu, pokušavaju da sa pozicije autoriteta da nam nametnu njihove stavove.
Rusi su ih jednostavno nazvali – Carstvo laži.
@Marko B
Ne, Mađarska je junački zabila prst u oko Rusima u skladu sa očekivanjima pojedinaca sa bloga. Tako da mi kao veliki rusofili minimalno moramo da nabijemo ruku do lakta ne bi li dokazali odricanje od zla sa Istoka.
Neverovatno je da mislite da se politika odvija od A do Š onako kako političari govore, mediji prenose. Ako po tome sudimo, mi smo duboko ogrezli u pomaganje onim budalama iz ukrajine.
A šta mislite da recimo zamenimo našeg predsednika sa predsednikom naše pokatoličene zapadne braće? Da nas malo prosvetli, spase zapadnih sankcija? Vi ste beše u fazonu da se ugledamo na njih?
Zaista je fascinantno kako bi se pojedinci bavili politikom ako je suditi po komentarima.
Koliko jeftinog pamfletizma, Gebels bi bio jako zadovoljan kako se njegov koncept hiljadu puta ponovljene laži zapatio međ Srbadijom. „Tragikomedija“ od upornog insuiranje nekog velikog rusofilstva, boljševizma, nekih dizanja u vazduh, carstava nebeskih… Rekao bi čovek ovi su pročitali nešto, proputovali Srbiju i svet, a otprilike nisu nos promolili iz fotelje.
Da su Srbi veliki rusofili, sem u kafanama i na monitorima, u Ukrajini bi ratovao barem jedan srpski bataljon, a Srbija ne bi svako malo dobijala zabrane izvoza u Rusiju zbog kojekakvih prevara, neispunjavanja sanitarnih standarda, tako da gospodo zapadoidi ne brinite, sve je pod kontrolom. Malo je jedino sporno što Srbende neće da trube na sva zvona, plus nije loše da prodaješ oružje jednima, a drugim pevušiš na uvce.
Zato ne bi bilo loše da gospodin Grozni smanji doživljaj, besmisleno je lagati, dela govore suprotno. A ne ni bilo loše da odgleda još neki film, Tri karte i nisu neko remek delo, a i žvake smo valjda naučili da žvaćemo.
Odgovarati našem BretonVuds Jelen ekonomisti je besmisleno, barem dok ne prođe era ove njegove prijateljske trgovine😂. Možda uspe malo i da proputuje svet, malo siđe u Downtown, oseti život običnog naroda. Lako je danas otići do Beča, al treba se i vratiti iz Beča.
Slažem se u velikoj meri. Što se kalkulacije tiče, mislim da pitanje sankcija drugačije izgleda nakon što se posmatra iz ugla sveže iznete (ovog aprila) američke ideje da se reviduje Bretton Woods okvir, kako je to iznela US Treasury Secretary u važnom govoru koji sam čuo da je i g. Katić komentarisao na RTS (mislim da ima link u jednom od poslednjih članaka ovde na blogu). To je ideja da se ograniči samo na „prijateljske“ zemlje slobodna trgovina, koja je jedna od ključnih anti-ratnih preventivnih mera proizašlih iz Drugog svetskog rata, i podloga moći i dominacije američkog dolara. Ili drugim rečima, de facto sankcije svima ostalima. Pritisak oko sankcija Rusiji je onda verovatno zato što je pravo pitanje da li ulazimo ili ostajemo izvan te nove zone slobodne trgovine. Link je ispod pa možete čuti i pročitati i sami o čemu se radi. Lično, nadam se najiskrenije da od te ideje neće biti ništa, jer bez svetske trgovine ne bi više bilo ni interesa da se ne ratuje među velikim državama, a to je ipak funkcionisalo poslednjih 80-ak godina. Iako „klub američkih prijatelja“ pokriva značajnu većinu svetske privrede, ostali nose većinu populacije i resursa, i imaju vrlo ubojite vojske. Ipak, ako se bira, po meni je očigledno da bismo morali biti u grupi slobodne trgovine.
https://www.atlanticcouncil.org/blogs/new-atlanticist/janet-yellens-message-to-the-world-there-can-be-no-sitting-on-the-fence-on-russia/
@Vladimir Dž
Значајан део наше јавности управо има очекивања да ће овде овде доћи Руси како би спасли млађег злостављаног брата. Разлог је не само русофилија већ и дубоко укорењени националбољшевизам. Све се то потпаљује пропагандом режимских медија. Занимљиво је да су Руси који су недавно дошли у Србију, а који нису наклоњени Путину, били изненађени подршком коју Путин овде ужива. Биће веома занимљиво шта ће писати режимски медији када/ако Србија заиста уведе санкције Русији. Поновићу још једном. Не смета мени толико (не)увођење санкција Русији већ то што нико не може или не жели да изнесе политичке и економске аргументе за и против. Да ли ћемо остати без Републике Српске, без нафте и гаса, без инвестиција, без КиМ, да ли ће нам вратити визе, итд? На сва ова питања дужни су да дају одговоре они који имају много више информација од нас грађана, а то су људи на власти. Нико не жели да слуша пренемагања како нам је тешко, како се врше притисци, како се неко брине, не може да спава и једе. Ничије физиолошке потребе ме не занимају. Ако се на Србију врше притисци морамо да чујемо о каквим притисцима се ради. Ако неко Србији прети морамо да знамо какве претње су у питању. Све наше владе од 2001. године као стратешки циљ имају улазак Србије у ЕУ. До сада ни од једне власти нисмо чули како се од тог циља одустаје. Ако је ЕУ наш стратешки циљ онда је тај циљ у супротности са неувођењем санкција Русији. Ако желимо да одустанемо од чланства у ЕУ, то је сасвим легитиман став, али тај став повлачи и одређене последице. Од власти желим да чујем какве ће последице бити. Против сам стварања атмосфере из једног од филмова који можда најбоље одсликавају наш менталитет – „Три карте за Холивуд“.
Grozni uporno iznosi tvrdju da srpski narod ima očekivanja da nam ovde dodju rusi. Takve nebuloze mogu da prodju na portalima gde se okupljaju ljubitelji zapadnih vrednosti.
Ovo je apsolutno netačno. Takva očekivanja ima veoma mala manjina našeg naroda. Većina ipak realnije sagledava svet, dok nas atlantisti farbaju bojama koje njima pogoduje.
@Vladimir Milošević
Нису Срби једини народ који је у модерној историји доживео тежак пораз. Поразе су доживели и Финци, а да не говоримо о Јапанцима или Немцима. Међутим, оно што забрињава је како се код нас доживљава тај пораз. Рекао бих да је перцепција пораза код Срба најближа арапској. За разлику од Арапа, Срби нису нашли уточиште у верском фундаментализму, али оно што је слично то су огорченост, бес и жеља за осветом. Такође, слично је и одсуство жеље да се сопствено друштво мења и учини бољим. Због тога се машта како ће у некој природној или социјалној катастрофи пропасти Запад и како ће платити за сва зла која нам је нанео. Рат у Украјини је само разбуктао таква осећања. Увелико се машта како ће Руси када заврше посао са Украјином кренути на Румунију и Бугарску и како ћемо онда ми постати шериф на Балкану који ће са суседним народима изравнати старе рачуне. Говори се о некаквом новом светском поретку са Русијом и Кином у главним улогама итд. Наравно, бајке и митологија су једно, а сурова стварност друго. Томе нажалост доприносе и медији, свако на свој начин. Парадржавни таблоиди у складу са својственим простаклуком и примитивизмом, а поједини медији попут Политике (тј. Правде) мало софистицираније. Када читам Политику (тј. Правду) као да се враћам у несрећна времена чувене рубрике „Одјеци и реаговања“. Можда се ту поново оглашавају и преживели ветерани те славне рубрике који су се мало дигитално описменили, ко зна. Да закључим. Као и код многих важних питања у нашем друштву, и по питању рата у Украјини и санција против Русије недостаје озбиљан приступ заснован на чињеницама. Нико из власти још није изашао пред грађане и рекао ако уведемо санције то ће нас коштати толико, а ако не уведемо санкције коштаће толико. Од оних који су на власти то је минимум који се очекује. Оно што ја као грађанин очекујем је „калкулација“, да видим колико ће нас коштати свака од алтернатива.
@Bojan 2 – “ Ne vidim kako je to Mađarska nadrljala što je pokazala stav.“
U pravu ste, Mađarska je hrabro pokazala svoj stav povodom uvođenja sankcija Rusiji:
„Što se tiče sankcija, nećemo staviti veto na njih. Nećemo blokirati EU da uvede sankcije Rusiji. Sada je jedinstvo EU najvažnije“, rekao je Orban za novinski sajt mandiner.hu u intervjuu objavljenom u četvrtak, 3. marta.
https://www.slobodnaevropa.org/a/31733775.html
Mađarska čista obraza trpi posledice pokazivanja svog stava:
„Mađarska je podržala sankcije Evropske unije protiv Rusije, ali će mađarska ekonomija neizbežno osetiti posledice tih sankcija“, izjavio je danas premijer te zemlje Viktor Orban.
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=720245
Eto, lepa anatomija prkosa kao jedine ideologije. EU je neprijatelj, neka odu strane firme, ko se ne slaže je izdajnik koga treba „očistiti“, ko ima drugačije vrednosti je poltron i ima interese (eto i zavere), ljubav ka Rusiji je prirodna i tu poltronstva ni izdaje nema, istočna Evropa nije napredovala, agresivan ton, „mudrovanje“ je za prezir. Predlog nije iznet nijedan, ali put do sreće se vidi – treba otići na Gazimestan i tamo se dići u vazduh, jer pravde na zemlji nema i treba ići u carstvo nebesko stopama Lazarevim (a to će verovatno popraviti i natalitet). Gubitnici željni osvete protiv sveta i svih manje nesrećnih oko sebe, baš kao i Putin.
Ovih par komentara u sličnom tonu su dobra ilustracija, g. Katiću, da moralni relativizam na početku privlači destruktivne ljude i obično vodi svrstavanju na pogrešnu stranu na kraju. Poenta ovde ne bi trebalo da je ponos Srbije nego pitanje postupaka Rusije i šta je ispravno i u našem interesu postupiti. Principi kao nacionalna nezavisnost, ekonomska sloboda, socijalna pravda, demokratsko i slobodno društvo su u ustavima Srbije i današnjim i predratnim, i prihvaćeni su u društvu, pa nije ni poniženje ni poltronstvo postaviti se iskreno i jasno shodno njima, jer u suprotnom od njih odustajemo i evo nudi se već viđena alternativa. Dakle ostaje još pitanje interesa.
Otkad ste napisali blog članak situacija se radikalizuje i postaje verovatno da će nam gas biti isključen kolateralno, zbog geografskog okruženja. A što se tiče glasa u UN SB, evo gde smo sada: https://www.danas.rs/svet/putin-o-donjecku-i-lugansku-pozivamo-se-na-presedan-o-nezavisnosti-kosova/ , pa da imamo dostojanstva trebalo bi da tražimo pojašnjenje od Rusije.
Hvala g. Katiću na prevelikom prostoru i izvinjavam se svima zbog opširnosti.
Tema uopšte nije zapaljiva, zapaljiv je način na koji pojedinci pozivaju na „razum“, iliti celivaj neprijatelja i kad on to sam ne traži.
Autor ovog bloga odavno piše šta se dešava i čemu vodi postojeća svetska politika i ekonomija i izgleda da je sve ove godine mlatio praznu slamu dok se ovde pojave pojedinci koji pročitaju dva tri teksta o onda počnu da mudruju o srpskoj politici. Pročitajte njegove tekstove, nađite gde je to u svojim tekstovima o nastupajućem vremenu pogrešio, pa onda kukajte da vas neko omalovažava. Inače, uvek ću da omalovažavam poltronske stavove lišene zdrave realnosti, bespotrebnog poslušništva. Nemojte sopstvene interese da krijete iza „mudrosti“ klečanja. Niko ovde nije pozivao na ratovanje za druge, pozivano je na minimum dostojanstva koje svaka zdrava nacija treba da ima ako drži do sebe.
Očigledno ovde određena grupacija misli da ćemo se mi kao nacija spasti klečanjem i klimanjem svakoj belosvetskoj budali koja zamahne motkom, makar i blefa radi. Nešto ne vidim da su klimoglave nacije profitirale iz svog podaničkog odnosa, zemlje su im se poluispraznile od „mudre“ politike. Ne vidim kako je to Mađarska nadrljala što je pokazala stav.
Nigde nije rečeno da su prethodnici, koji su birali da se „ne saginju“, birali ispravno već njihov primer samo ukazuje na to da smo kao nacija poltroni, naročito oni delovi oko i ispod vrha vlasti. Zato su naši vladari i plaćali glavom svoju „obaveštenost“ o društvu kojim upravljaju. Da su bili mudriji, čistili poltrone i izdajnike s vremena na vreme, slušali glas naroda, mogla je ovo možda biti zdravija i srećnija zemlja.
Inače, jako je smešna pošalica demokratski ambijent, vlasti koje vuku u pogrešne odluke. Ova zemlja zadnjih 20 godina potkopava sebe upravo sa većinom gluposti koje je gospodin iz Kruševca naveo. Zaista je divno kad se jedan Srbin divi Lidlovima, Kuperima, Krombaherima, Henkelima i ne vidi ništa čudno u tome da u svemu navednom nema nijedne srpske firme, još fascinantnija jadikovka šta će biti sa gradom ako odu. Verovatno treba da pita svog sugrađanina, kojeg odmila zovu Bata koji im je sve to „doneo“ u najboljem duhu ravnomernog razvoja jedne zemlje, šta će biti s njima.
A vi samo ćutite kad vam neko u brk priča o nespobnosti sopstvenog naroda koji više ne ume ni most da napravi, ne ume da sam gradi puteve koje su pre 70 godina ljudi pravili krampom i lopatom. Biće da je to od Rusa. Junaštvo je ćutanje.
Jeste očigledno zapaljiva tema, ali ja ipak računam da smo na blogu ozbiljnog stručnjaka koji piše sa dubokim razumevanjem stvari i koji posmatra sa širinom međunarodnog iskustva, pa gde stoga može i ozbiljno da se razgovara. Iz poštovanja prema njemu ne bih se spuštao na nivo polemike gde se ljudima koji prosto iznesu svoje viđenje stavljaju etikete, preispituje zdrav razum i moralne kvalifikacije, i ne kaže ništa drugo konstruktivno, i to pod nekim pseudonimom. Verovatno tu grešim i ja i ljudi koji slično meni misle, jer se godinama ne upuštamo sa ljudima koji vole da ućutkuju druge i posmatramo kako buja agresija u društvu i nestaje demokratski ambijent. Možda zato i „poplava dušebrižnika“ sada, jer nam je dosadilo da ćutimo dok nas takvi vuku u večite pogrešne izbore lojalni stranoj zemlji šta god počinila, a na štetu svojeg naroda. Tako da ćete se polako navići.
Izvinjavam se ako je ton neprimeren mestu, pa ako ne objavite ovaj odgovor razumeću.
@Bojan 2 – „Biće da je Rakić dangubio kad je pisao Na Gazimestanu“
https://web.archive.org/web/20150510173457/http://www.e-novine.com/srbija/vesti/35903-dati-ivot-otadbino-moja.html
Kakva iznenadna „poplava“ dušebrižnika za Srbiju i poznavalaca prošlosti, budućnosti. Biće da je Rakić dangubio kad je pisao Na Gazimestanu, a njegovi Srbi samo vek kasnije od njegove misli napravili sprdnju.
Strašno je, iz perspektive onoga što smo preživeli ’90ih, spoznali ’00, a sada’ 20ih gledati retrospektivu na drugom mestu, i pomisliti, a kamoli napisati pola onoga što neki ovde napisaše. Nije sporno imati želju da skloniš sa vetrometine, čak mu dođe i zdravorazumski, al prosipati „mudrosti“ koje će se u svakom vremenu nazivati nečasnost, nečoveštvo, teško da spadaju u domen zdravog razuma. Svako ima pravo na svoju istinu, ali samo do mere koja tu istinu ne podvaljuje drugima kao veliku „mudrost“.
Iskreno, žalosno je da su naši ljudi danas spremni da poveruju u zapadnu verziju istine, nedvojbeno nafilovanu laž kojoj se opire svaki zdrav razum, zarad najobičnijeg lažnog komformiteta.
A eto i da se slažim sa mojim povremenim „rivalom“ Ćurčićem, mada ja nisam nikad ni sumnjao u njega.
За Љубинка – Ваистину васкрсе! Хвала вам на лепим речима и свако добро.
Gospodine Katiću, uvek mi je drago da pročitam Vaše tekstove, naučim nešto novo i preispitam sopstvene stavove. Želim Vam mir i dobro.
Христос Васкрсе!
Ваистину Христос Васкрсе!
Za Ljubinka – Odgovoriću Vam kratko i samo na poslednji deo komentara. Albanci su imali sva prava u Jugoslaviji i imali su svoju „državu“ koja se zvala autonomna pokrajina. Njom su suvereno upravljali. Nažalost, to im nije bilo dovoljno i hteli su da se otcepe. Njima ništa ne zameram ( osim vađenja organa živim ljudima). Zameram samo Srbima koji to ili ne znaju, ili se prave da ne znaju. Oni su ti koji klasičnu secesiju transformišu u tobože „demokratsko pitanje“ i „pitanje ljudskih prava“ i koji imaju razumevanje za sve i svakoga, osim za svoje.
G. Katiću,
ja i dalje naivno mislim da rata ne bi bilo da je Milošević prilikom onih sastanaka šestorice predsednika republika po gradovima bivše YU (Split, Cetinje,…), pristao na podelu po republičkim granicama (koju su zagovarale 4 od 6 republika) i Srbima rekao da se za svoja prava, u novonastalim državama, isključivo bore demokratskim i mirnim putem (umesto što je slao oružje npr. u krajeve odakle sam i sam – Dalmatinska zagora). Inače pok. Jovan Rašković je takođe govorio svom narodu da treba mirnim putem rešavati probleme i da on neće voditi svoj narod u rat (bio sam prisutan kada je na svom zadnjem mitingu ispred doma JNA u Kninu to govorio), nažalost moj narod je poslušao Miloševića i izabrao ratoborne vođe. Takođe, naivno mislim da rahmetli A. Izetbegović nije mogao da bude kriv za rat nakon što je povukao spoj potpis sa Kutiljerovog plana, jednostavno zato što nije imao u tom trenutku nikakvu vojnu silu za razliku od Miloševića i Karadžića (ali s obzirom da je u HR već buktao rat, za BIH nije bilo spasa). Takođe, naivno mislim da su se kosovski Albanci pod vođstvom Ibrahima Rugove godinama borili za svoja prava demokratskim i mirnim putem (sam Rugova je insistirao na Gandijevskoj borbi), ali naše rukovodstvo nije želelo kompromis. Posle toga su albanski teroristi preuzeli moć i bilo je kasno za mirno rešenje. I na kraju, mislim da su svi predsednici bivših republika krivi za rat, ali ne podjednako.
Za Ljubinka – Da Vas podsetim. Da npr. rahmetli A. Izetbegović nije povukao spoj potpis sa Kutiljerovog plana, rata ne bi bilo. Ne bi bilo ni rata u Ukrajini da su vlasti Ukrajine poštovale Minski sporazum. Rekao bih da je ista pamet savetovala i Ukrajince kao i naše Muslimane i gurala ih u rat. Iste sile su „propustile“ da npr. kosovske Albance „nagovore“ da se za svoja prava „isključivo bore demokratskim i mirnim putem“. Bojim se da imate naivnu predstavu o tome kako ratovi nastaju. Svejedno, voleo bih da ste Vi u pravu. To bi značilo da Srbiji ne preti opasnost od novih sankcija, jer se one, eto, uvode samo kad nešto teško skrivite, a Srbija nije ništa skrivila.
„Svaljivanje krivice za sankcije na „Miloševićev režim“ jeftin je izgovor onih duša koje se dodvoravaju levo i desno bilo iz gluposti ili iz ćara“ – ako je ovo „argument“ da Miloševićev režim nije kriv za uvođenje sankcija SR Jugoslaviji, onda ispada da su nam potpuno nevinima uveli sankcije u što malo ko može da poveruje – ni malo samokritike. Da je Milošević posavetovao prekodrinske Srbe da se za svoja prava isključivo bore demokratskim i mirnim putem i to ponavljao svaki dan na javnom servisu (umesto što je slao oružje) rata ne bi ni bilo, a samim tim ni sankcija.
Gospodine Katicu, ovo vise izgleda kao navijacki i dogmatski tekst, nego kao analiticki. Srbija je iscrpljena i slaba, daleko je od toga da u ovakvom svetu izigrava bastion principijelnosti (koju je inace odavno i odbacila, na primeru Belorusije, u poredjenju sa cim bi uvodjenje sankcija Rusiji bila tek blaga nijansa odstupanja od normalnog). Vise me zanima sa kojom strategijom je Srbija najnevidljivija i ostvaruje najbolji (moguci) rezultat. Stafeta principa neka sada ide dalje.
Ako Srbija nije uvela sankcije, a ne trpi nikakve posledice zbog toga to samo znači da Amerika nije tražila da uvedemo sankcije.
Čini mi se da se oko spoljne politike stvari svode na poziciju u staroj dihotomiji vrednosti vs. interesi. Niko tu naravno nije svetac, ali jedino zemlje (i ljudi) čije odluke se ipak vode nekakvim temeljnim principima su donekle predvidljive, a time i pouzdane. Oni koji prevrću ćurak kako koji interes im kada odgovara nisu ničiji partner i sami su na vetrometini (primer Trampova Amerika). Takvih zemalja je, verovatno baš zato, malo. Znao je to i Putinov režim na početku rata i očekivao sankcije, pa ništa nije naudio celoj Evropi koja mu ih je do sada uvela, ali što je zanimljivije ni ovima koji otvoreno naoružavaju Ukrajinu teškim oružjem (iako npr Rusi nama nisu smeli da isporuče ni PVO sistem BUK a kamo li S-300 1999).
Istini za volju, sve te sadašnje sankcije ne pogađaju Rusiju tamo gde boli jer ne uključuju naftu i gas, pa čak i sama Ukrajina i dalje vrši tranzit gasa. Verujem da je tu ideja da će se pre rat završiti nego što će sankcije eskalirati u obostrano ubitačne. Zato je pitanje značaja sankcija prenaglašeno jer niti bismo mi pretrpeli veliku štetu, niti nam mogu Rusi nešto što ne mogu drugima (jer za Kosovo i dalje postoji Kina). A radi se o ispravnoj meri. Što se kaže, mera čovekovog karaktera je koliku štetu je spreman da istrpi za nešto u šta veruje, a dodao bih i u kakve to vrednosti veruje.
За Милоша – Разумем аргументацију коју сте изнели. Проблем је што било која врста захтева Србији, па и најбруталнија, може да се реализује под претњом коју сте изнели. Замислите какве уцене би могле стићи онда када се Србији одсеку све алтернативе и када Србија окрене леђа Русији и Кини, а при томе остане ван ЕУ. Ови процеси иду корак по корак и почели су санкцијама Белорусији. Неке границе се морају поставити, не због образа или сентимента, већ због опстанка и будућности.
Западне компаније нису дошле у Србију да јој учине, већ су ту јер им се исплати. Нисам сигуран да ће оне полетети да оду, ако у Србији добро зарађују. Зашто је Србија себе довела у такву зависност од страног капитал је друго питање, али о томе сам много пута говорио и писао.
Драги Небојша, пратим ваш блог, можда и 10-ак година а ово је први пут да се дубоко не слажем са Вашим ставовима.
Србија ће у сваком случају трпети штету, било да уведе или не уведе санкције. Ипак, последице не увођења санкција могу биту несагледиве и немерљиве.
Ја сам, на приемер, из Крушеваца. У том граду 60% људи ради за стране компаније. Неке од њих су: Хенекл Мерима – 1200 радника, Купер – 1500 радника, Кромберг и Шуберт 2000 радника, затим је ту Лидл, Рода, Макси и на крају банке: Комерцијална, Рајфајзен, Интеза и сл. Остатак ситних трговина и занатлија живи од ових који раде код странаца.
Ако странци сутра одулче да напусте Србију – цео град остаје на улици. Чак и они који имају пара неће имати где да их потроше јер странци држе и малопродају и ланце снабдевања. Буквално ће завладати глад у року од седам дана.
Странци чак и не морају да нама уводе санкције, довољно је да кажу да им се ето не испати пословање у Србији и да оду, или још лакше, могу једноставно да одлуче да не купују наше обвезнице.
Не би их много ни коштало а дали би добар пример осталим земљама које се можда двоуме.
Господине Катићу, ја се слажем са Вама, али мислим да треба узети и обзир тренутак у коме се налазимо.
Мене ово веома подсећа на 30-те године прошлог века, тако да се вреди подсетити шта је тада написао италијански социјалиста Антонио Грамши:
“The old world is dying, and the new world struggles to be born: now is the time of monsters.”
Задњи пут кад смо рекли историјско не, држава је распрачана, а велики број Срба је завршио у концетрационим логорима.Не треба гајити илузије да су ови данас мање сурови и да ће више трпети непослушност.
Maestralan tekst. Zadovoljstvo Vas je pratiti. Bilo bi zanimljivo da analizirate stanje ruske ekonomije koja je devedesetih doživela sunovrat i brutalnu privatizaciju od strane nekolicine povlašćenih prevaranata. Srdačan pozdrav.
Мислим да је можда највећи проблем то што нашим грађанима нису јасно предочене економске и политичке последице увођења односно неувођења санкција Русији. У медијима се углавном води расправа као у филму „Три карте за Холивуд“. Највећу одговорност за то сноси власт. Када кажем последице не мислим на митоманију о некаквом словенском братству, правди, неправди и сличним причама. Државни врх је дужан да изађе пред грађане и да без патетике и демагогије јасно предочи стање у коме се земља налази и оно што нас очекује.
Za Dzogovic – Sva ograničenja koja ste pomenuli pominjao sam u svojim tekstovima i javnim nastupima. Moja proevropska pozicija, zbog koje sam kritikovan, bazirala se upravo na toj vrsti ograničenja. Otuda sam i govorio da je za Srbiju EU najbolja REALISTIČNA opcija. Nažalost, Evropa nas neće.
Odgovore na Vaša pitanja sam davno pokušao da formulišem u prilozima: https://nkatic.wordpress.com/2013/12/29/o-srbiji-melanholicno/
https://nkatic.wordpress.com/2015/05/09/ziveti-sa-globalizacijom-i-spasiti-to-se-spasiti-moze-tekst-pisan-za-naucni-skup-nacionalne-ekonomije-u-uslovima-globalizacije-22-23-05-2015-andricgrad/ (ovde sam prvi put upotrebio kovanice „država koja misli“ i „let ispod radar“)
Neku vrstu programskih predloga dao sam ovde: https://nkatic.wordpress.com/2020/09/15/sindikati-i-drutvene-promene-friedrich-ebert-stiftung/
“Sankcije su brutalni, cinični instrument kojim se uništavaju države, njihove ekonomije i životi njihovih građana, tobože u ime demokratije ili humanosti.”
Tačno je ovo. Ali u trenutnoj situaciji ovaj stav se sagledava veoma usko.
Zapadne demokratije ne bi mogle da uništavaju druge države da nemaju stalnu pomoć drugih velikih igrača u svetu. Već decenijama se kuka kako to stalno rade dok su instrumenti za njihovo zaustavljanje na raspolaganju.
U prvom redu mislim na Kinu. Ona decenijama otkupljuje državne dugove zapada, snabdeva njihova tržišta jeftinim proizvodima – od pelena pa da čipova za vojnu industriju. Ona posredno potpomaže zapadnim demokratijama da uništavaju druge države.
Na ovaj način Kina direktno podupire monetarni i privredni sistem zapada. Najveće oružje zapada su njihove valute. Zapadne valute dobijaju na težini jer je Kina saglasna da je to tako.
Kad ste zadnji put kupili nešto što je napravljeno u Americi, ili Engleskoj? A valute su im jake. Valute su im jake jer silom nameću drugim državama da resurse i proizvode prodaju u dolarima ili funtama. I to na berzama koji oni kontrolišu i manipulišu. Ko se usprotivi, poptu Iraka ili Libije, biva uništen.
Kina to sve aminuje, dok posetioci ovog bloga uglavnom vole Kinu. Žetoko osudjuju zapadne globaliste dok njihovi mezimci sa istoka nesmetano otkupljuju državne dugove zapada. Kakva hipokrizija
Rusiji svaka čast. Prva sila koja je ustala protiv ove najveće svetske tiranije. Njihovom izolacijom svet gubi značajan dotok resursa i ključnih proizvoda poput veštačkog djubriva. Prelazak na prodaju u rubljama je snažno uzdrmalo zapadne valute. Zamislimo da Kina uradi isto to. Šta bi zapadnjaci mogli da nam prodaju? Da li bi bili više toliko silni i moćni?
Vi levičari, stavite prst na čelo.
Poštovani Gospodine Katicu, veoma rado čitam vaše tekstove, i ja živim u Londonu 35 godina. U potpunosti se slazem sa vasim tekstovima ali ovaj zadnji o sankcijama nisam baš siguran da ste u pravu. Plašim se da će Srbija opet kao i 1989, kada je pao Berlinski zid ostati po strani, neće shvatiti da se promene desavaju na globalnom nivou i da je konacno vreme da predjemo na pravu stranu ako se to može tako nazvati. Vi ste upravu kada kažete da Evropski lideri unistavaju standard svojih gradjana i ekonomije samo da bi Ukraina bila clanica NATO. Srbija je ipak u Evropi, mi nemamo bolju alternativu.
Po mom mišljenju, nije ovo ta granica gde se demonstrira odsustvo servilnosti, jer ovde se radi o agresiji na državu koju su Rusi sami priznali i na nama blizak narod, u kojoj se sravnjuju gradovi taktikom spaljene zemlje i preti svetu nuklearnim oružjem. Ja to vidim kao normalnu moralnu solidarnost a ne kao servilnost nekome. Kao što smo i nakon Oktobarske revolucije poslali trupe da se bore protiv boljševika u međunarodnoj koaliciji nakon svega što je Rusija uradila za nas u WW1, tako i sada treba stati protiv ovakvog anti-civilizacijskog režima i stati uz narod Ukrajine i Rusije. A sa interesne strane, vi znate kako Rusija stoji i od čega živi, i na koga se tu treba kladiti.
Što se tiče Balkana, znate dobro kako se sa zapada gleda. To se vidi kao jedan backwater i nebitan teren u koji niko ne želi da se petlja jer su tu samo problemi bez ikakve vajde, a i veruju da za bolje od ovoga nismo ni sposobni. Ja to ne vidim kao neki principski prezir. Zato je i dopušteno Rusiji da nas ima u šaci kroz UN, jer ih nije bilo briga. Ali stoji činjenica da se Nato vojno i politički mešao i da je sponzor i tvorac Bosne i Kosova, kao i da su to zaglavljeni projekti kao i većina gde Amerika „pomaže“. Ali sada je prilika jer postoji interes da se Rusiji nešto oduzme. Valjda i ta Bosna i Kosovo zaslužuju budućnost, a nudi se rešenje u skladu sa narodnom voljom, bez potrebe za sukobima. Ako je Kosovo bilo oročeno posle rata na 9 godina do nezavisnosti, može biti i RS pitana za volju posle 30 godina tavorenja cele Bosne jer platili smo cenu rata generacijom zaostajanja. Uz Američku volju to bi mogao biti win-win, i sponzorstvo uspešne stabilizacije. Jer alternativa je večito držati vojsku, pregovore, predstavnike po Bosni da upravljaju, i razne svetske zlonamernike pustiti da mešetare dok opet ne izbije rat. Ili samo sve pustiti niz vodu.
G. Katicu,
Jasno je da je politika oslanjanja na strani kapital pogubna, ali je činjenica da smo tu gde jesmo. Činjenica je i da smo geografski tu gde jesmo, okruženi sa zemljama koje imaju apsolutno drugačije viđenje stvarnosti. Voleo bih da mi date iskren odgovor, u prilog gore navedenim činjenicama, da li mi uopšte možemo da vidimo samostalnu razvojnu politiku, po uzoru na istočne države, a da pritom ne dobijemo po nosu?
Kada bi hipotetički, na vlast došao neko ko želi takvu politiku, i da ima kapacitet da je sprovodi, da li bi u tome uspeo?
Oclican tekst gospodine Katicu. Na zalost neki ne razumeju da neuvodjenjem sankcija Rusiji mi stitimo sebe, svoj suverenitet, a ne Rusiju.
Suverenizam nije neka misticna stvar, na zalost ljudi indoktrinirani liberalnim dogmama pokazuju izuzetan stepen nerazumevanja stvarnosti
Za Vladimira Miloševića – Moj tekst nije poziv da se Srbija svrstava na stranu Rusije, već da štiti svoj suverenitet kako sutra ne bi bila prisiljena da uvodi sankcije čak i Republici Srpskoj. Negde mora postojati granica servilnosti, ponižavanja u ime zaštite elementarnih nacionalnih interesa. Nikada Zapad (dogovorom) neće dozvoliti Srbiji da pređe Drinu i nikada neće dopustiti ujedinjenje Srba s obe strane te reke. Tu ne treba imati iluzija.
Za Vladana – Irska je, kao ofšor zona, izuzetno profitirala, ali ogroman rast BDP-a Irske je „knjigovodstven“ i nema veze sa realnim životom Iraca. U tekstu o Rio Tintu https://nkatic.wordpress.com/2022/01/03/rio-tinto-kao-metafora-bdp-i-statisticke-iluzije-objavljeno-na-internet-stranici-rts-a-3-1-2022/ sam to usputno komentarisao.
Gospodine Katiću, ja sa 100% slažem sa vašim stavom. Takve stvari nisu predmet trgovine.
@Vladimir Milosevic,očigledno ne shvatate da taj „zapad“ gubi na svim frontovima. Očigledno čitate i pratite samo zvanične kanale tzv. glavnog toka. Sav taj svet živi u virtuelnoj realnosti svoje moći, dok je pava moć prešla na istok. Vreme će pokazati koliko grešite. I dodatno, čiju sudbinu treba da delimo? Raspale Evropske unije ili potpuno uništene Amerike kojom trenutno vlada liberalna zabludela družina kojoj su jedimo važna prava LGBT i ko zna kakve još ne devijantne zahjednice?
Za Dzogovic – Ako bi EU uvela sankcije Srbiji, to bi verovatno bio prvi primer u istoriji da neko uvodi sankcije nekoj zemlji, jer ona ne uvodi sankcije nekoj trećoj zemlji. Ovo izgleda sumanuto, ali u sumanutom vremenu i to je moguće. Zapadne kompanije su u Srbiji jer im se to isplati, pa se nadam da se neće povući dobrovoljno. Oslanjanje na strani kapital se ponovo pokazuje kao pogubna politika.
Dugo vas pratim i veoma poštujem vaš rad, ali ovakav stav ne razumem.
Srbija je pogrešila što se vezala za Rusiju zbog ratom izgubljenog Kosova, i politički i energetski i vojno – nije energetska zavisnost niotkuda došla. Za Srbiju bi bilo pogubno da doživi izolaciju zapada još jednom, kao što ste lepo i u članku poentirali. Zato Srbija sada ima dve opcije. Jedna je da dogovori sa Amerikom novi deal za Balkan, gde bi se Kosovo ujedinilo sa Albanijom a Bosna plebiscitom podelila i pripojila Srbiji i Hrvatskoj radi stabilnosti, čime Rusija i Kina gube političke i vojne poluge kontrole a energetski smo gde i svi drugi. Druga je da plati cenu još jedne pogubne politike „ne damo Kosovo“ uz rusku pomoć, i uvede sankcije i drži Kosovo i dalje uz Kinesku pomoć, ili još gore ne uvede sankcije i trajno se veže za ruski režim bez budućnosti i podeli njihovu sudbinu uključujući i sankcije i gubitak Kosova i RS. Prva opcija bila bi dalekovida i po narodnoj volji, ali teško da Bajdenova Amerika ima kapacitet i volju a možda ni interes da se time bavi, iako to jeste njihov istorijski dug jer su morali sa Miloševićem da završe statusna pitanja ako su se već umešali vojno.
Sumanuto je u situaciji kada je jedino što Rusija ima glas za Kosovo u UN SC (koji je inače principski suprotan onome što rade u Ukrajini pa nije ni pouzdan) biti slepo vezan za njih i odbaciti sve postignuto zadnjih 22 godine.
g. Katić
Idealan primer je Crna Gora.
Naime 1905. je zbog Rusko-Japanskog rata objavila rat Japanu. Slepo prateći Rusiju.
Potpuno bespotrebno, samo dokazujući svoju snishodljivost. Nisam siguran da su znali „šta je uopšte to Japan“. Mir potpisan 100+ godina kasnije.
*Nisu bili nezavisni u medjuvremenu pa Crna Gora tehnički nije postojala. Zato 100+ godina.
**Poslali 1 vojni brod za Japan i anegdota da je Crnogorski mačevalac pobedio samuraja u borbi 1 na 1.
109 godina kasnije, 4-5 država kasnije, Crna Gora ostaje isto to, sundjer. Naime 2014. uvodi sankcije istoj onoj Rusiji, sada slepo prateći SAD. Zamislite taj preokret.
„Najhrabriji Srbi“.
Ako ćemo da se bavimo ekstrapolacijom 2100. godine Crna Gora će uvesti sankcije SAD-u.
Deo 2:
Kako je moguće da Irska u poslednjoj deceniji ima sumanuti rast bdp-a? Imaju veći gdp ppp per capita od Švajcarske.
O čemu se tu radi?
G. Karticu,
U potpunosti se slažem sa Vama. Moje pitanje je pak, da li postoji realna šansa da zapad, čisto iz zlobe uvede neku vrstu sankcija Srbiji, ili da odluči da povuče svoj kapital iz Srbije, koji nije mali. Znamo da veliki broj ljudi radi u stranim kompanijama iz EU, SAD i slično. U slučaju da se tako nešto desi, kakve bi posledice po Srbiju bile i da li Srbija ima odgovor na tako nešto. Meni se čini, da nikada u istoriji, ranjiviji nismo bili. Ne samo da smo zavisni od kapitala, tržišta zapada, nego smo i okruženi državama koje su sve redom ili članice EU ili NATO a. Ima li uopšte nađe za Srbiju u nekoj doglednoj budućnosti?