Ako se može verovati aprilskim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Srbija bi u 2020. mogla proći sa padom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od samo tri procenta. U Evropi bi jedino Malta i Moldavija mogle imati manji projektovani pad BDP-a. Koji dan ranije, Svetska banka je procenila da će pad srpskog BDP-a biti još niži – svega pola procenta. Ovakva predviđanja izazvala su ushićenje vlasti i njima bliskih medija i doživljena su kao još jedna potvrda ekonomske snage Srbije, ispravnosti njene ekonomske politike, mudrosti vlasti i vizionarstva predsednika države. Valjalo bi biti oprezniji.
MMF je svoje projekcije pravio u trenutku kada se ne zna koliko će pandemija trajati, kolika će biti dubina krize, kakvo će dejstvo na ekonomiju imati podsticaji koje države primenjuju, kakva će biti interakcija svetskih ekonomija. Ove prognoze jesu nešto preciznije od gledanja u pasulj, ali ne mnogo. Ekonomija nije egzaktna nauka, ona se samo pravi kao da jeste. Da je ekonomija egzaktna nauka, velike razlike u pomenutim prognozama MMF-a i Svetske banke ne bi bile moguće.
Srbija će verovatno imati manji ekonomski pad od najvećeg broja zemalja u Evropi – to je svakako dobro, ali to ne svedoči o snazi srpske ekonomije. Ako bi očekivani pad BDP-a bio pokazatelj moći jedne ekonomije, tada bi Gvajana, Južni Sudan ili Benin bili svetski lideri – BDP ovih država neće ni padati, već će porasti za preko četiri procenta. Da li su najrazvijenije svetske ekonomije, za koje se prognozira pad BDP-a između pet i devet procenata, inferiorne u odnosu na ove šampione rasta?
Kada se dogode velike globalne krize, tada kretanje BDP-a ne zavisi od snage ekonomije već pre svega od njene strukture i zavisnosti od svetskog tržišta. Države koje su oslonjene na turizam, ili one koje su veliki izvoznici (bilo sirovina bilo industrijskih proizvoda) zabeležiće najveći pad BDP-a. Nemačka, s kojom u poslednje vreme Srbija voli da se poredi, mogla bi u ovoj godini da zabeleži pad od sedam procenata. Uzrok je vezan za (pre)visoko učešće industrijskog izvoza (posebno automobila) u ekonomiji zemlje. Srbija će u tom kontekstu proći bolje zato što u njenom BDP-u ni turizam, ni izvoz nemaju veliku ulogu. Ili grublje, manji pad BDP-a Srbije odraz je njene nerazvijenosti, a ne snage ekonomije.
Srbija je i tokom prethodne velike krize u 2009. zabeležila relativno mali pad BDP-a od oko tri procenta. Lek za izlazak iz krize tadašnje vlasti su, u svojoj premudrosti, našle u inokreditima, pa se Srbija samo u periodu 2008/2009. zadužila za dodatnih pet milijardi evra. Efekti takve mudrosti doveli su do toga da je ekonomija potom stagnirala devet godina, ostvarujući prosečnu godišnju stopu rasta manju od jednog procenta. To iskustvo bi aktuelna vlast morala stalno da ima na umu.
Sudbinu ekonomije u narednoj deceniji neće odrediti dubina pada BDP-a u 2020. Pogotovo će biti opasno ako Srbija i svoj projektovani rast BDP-a od 7,5 procenata za 2021. prihvati zdravo za gotovo, pa krene u novi proces zaduživanja na teret goluba na grani. Svi parametri finansijskog rizika na koje se vlast danas oslanja i kojima se toliko hvali, ulepšani su precenjenim kursom dinara. Srbija je mnogo ranjivija nego što sledi iz tako deformisanih parametara. Savetovao bih srpskoj vladi da pažnju posveti trgovinskom bilansu, bilansu tekućih plaćanja i visini spoljnog duga. Kretanje ovih pokazatelja će dugoročno odrediti sudbinu Srbije i presudno će uticati na brzinu kojom će se privreda oporavljati od krize.
Rizikujući da budem dosadan, ponoviću još jednom – ako Srbija bude ponovo uzimala inostrane kredite kako bi finansirala dinarske budžetske troškove (penzije, plate u javnom sektoru …), ako bude uzimala inokredite kako bi na silu održavala precenjenu vrednost dinara, dužnička omča će godinama gušiti ekonomiju. U tom slučaju poverioci će određivati ekonomsku sudbinu zemlje. Neminovni veliki budžetski deficit koji će Srbija ostvariti ove godine jeste neugodan, ali će biti poguban ako se bude finansirao deviznim kreditima. Velikodušno nutkanje pomoći u vidu jeftinih inostranih kredita, a do toga će svakako doći, samo je klopka i provereni mehanizam uništavanja slabih ekonomija.
Rizikujući da povredim monetarne puriste i eksperte za monetarnu politiku devedesetih godina, rizikujući da nasekiram one koji su čak po ceo semestar duboko proučavali monetarnu teoriju, rizikujući da iritiram i sve one koji su prošli obuku za mlade neoliberale, ipak ću ponoviti – dobro odmerena i usmerena primarna emisija je neuporedivo manje zlo i dugoročno je manje rizična od inostranog zaduživanja. Samo se budalaste države lišavaju prednosti koju im daje domaća valuta i samo budalaste države koriste tuđu naštampanu „hartiju“ umesto svoje, nasedajući na monetarne bajke.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
@ Katic: „Mislim da niko ne zna kako da izađe iz ovog ciklusa sulude monetarne ekspanzije, niti je u stanju da proračuna sve efekte ovakve politike.“ Ja znam – KORONOM :):):)
Za Petra – Od 2008. do danas, ekonomski sistem je velikom emisijom novca sakrivao sve strukturne probleme zapadnih ekonomija. Štampanje novca može pomoći ako se time kupuje vreme kako bi se sprovele sistemske promene. To nije bio slučaj i štampanje novca samo iznuđuje novo štampanje novca po principu dok traje, traje. Mislim da niko ne zna kako da izađe iz ovog ciklusa sulude monetarne ekspanzije, niti je u stanju da proračuna sve efekte ovakve politike . Ne bih se iznenadio ako se u doglednoj budućnosti države odluče na otpis unutrašnjih dugova, tako što će se dugovi država koji su u portfelju centralnih banka delimično, ili potpuno otpisati.
Tragično je što veliki deo sveta podržava suludo zapadno štampanje novca i ne brani se. Tragično je što će se ponovo realna domaća dobra razmenjivati za hartiju, a još je tragičnije što pljačku te vrste ili ne vide, ili se prave da ne vide domaći akteri – ekonomisti i političari. Mislim da ćemo videti pljačku do sada neviđenih razmera.
@Петар
Господин Катић је толико времена потрошио да би нам указао на све мане тог система и сви одговори Вам се налазе у објављеним колумнама и видео записима.
Све зависи како се усмерава емисија, препоручујем филм „97% owned“
Postovani,
Osnovna mera koja se pominje u EU i SAD je emisija novca od strane centralnih banaka po ugledu na metod resavanja posledica Svetske ekonomske krize.
Da li je takvo, naizgled jednostavno resenje, po Vama, dovoljno efikasno za resavanje posledica privredne krize koja se ocekuje nakon epidemije?
Kakve su negativne posledice tog resenja? Da li se ocekuju jos neki potezi?
Jasno je da navedeno ne moze biti resenje sistemskih uzroka kriza ali me interesuje u kojoj meri se ovladalo tehnikama prevazilazenja posledica kriza u poslednjoj deceniji.
Hvala i pozdrav
@Kum – Hocete da kazete da je AV izdajnik?
Ovo je Kume čista tvoja Insuinacija !
Nemoj tako Kume. Ovo što ti stavljaš meni na teret je čisto poturanje, što narod reče – poturi Kum, KUČE POD LISIČE – 😦
E sad Kume evo i mog mišljenja.
Činjenica je da dva oka u glavi počeše da gledaju razroko na istorijsku zbilju.
Tako moj dragi Kume, moje mišljenje je jednostavno i na dogmi zasnovano:
„Caru carevo a Bogu božije“ !!!
Tako je uvak bilo i tako će vavjek biti 🙂
E sad dok to ne svatimo, al odprilike nećemo nikad, cenu ćemo debelo plaćati.
@ Ivan
Hocete da kazete da je AV izdajnik?
Ja,ipak,ne verujem u to.Doduse,on se svojski trudi da izgradi takav imidz.Nema odgovora na teror Djukanovica prema srpskom narodu.Je li predsedniku vazniji drugar od naroda koji mu je poveren?
http://www.politika.rs/scc/clanak/454466/Vucic-U-Crnoj-Gori-politika-se-mesa-u-unutrasnje-uredenje-crkve
Kum – Zasto bi srpska opozicija slušala stranog ambasadora?
U svakm slučaju svako neka postupi po svojoj savesti.
Bravo Kume, tako treba, oštro jednostavno nama ugodno i savest nam je mirna
Što će nama Ameri i njihovi dolari !!!
Postoje neki u međunarodnoj zajednici sa kojima nikada niste načisto na čemu ste… sa Amerikancima sve znate 🙂
Aleksandar Vučić – Hvala Amerikancima što razumeju naše probleme, što nas uvažavaju i žele da nas saslušaju, više ne možemo ni da tražimo… Amerika nam treba kao prijatelj, ne kao neko sa kime ćemo da se bijemo, to je kao kada bih ja ušao u ring sa Tajsonom, poručio je predsednik Srbije nakon jučerašnjeg razgovora u Vašingtonu sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom.
Jasno ko dan,
@ Ivan
Zasto bi srpska opozicija slušala stranog ambasadora?
U svakm slučaju svako neka postupi po svojoj savesti.
@Inzaghi,Kum,Ivan
Narod je zedan pravde,narod su poslusni gradjani,narod veruje rezimu,a kratkog je pamcenja i secanja,narod je zrtva svojih i politickih navika,narod znaci zedan pravde,a nezeli disciplinovano drustvo.Narod zivi siromasno,narod je intelektualno ponizen,zastrasen,ali zato rezim zagovara EU,a njihov korpus biraca mozda nije za EU,itd…
Zar se nesecate koliko kamera pokriva Bgd,a druge vece gradove u Srbiji?Zar ste zaboravili da rezim u glavu prebrojava ucesnika raznih skupova,a tek kontrola internet komunikacija,mobilnih telefona,fiksne telefonije itd…
Rezim i sve vlade do sada su bile represivne prema neistomisljenicima,a prosecan gradjanin hoce uredjenu drzavu,pravde nema nigde na vidiku,pa znaci radi interesa da bi se uslo pod kozu gradjanima,radi ljubavi prema vlascu,zakon vazi za ljude koji zive na marginama,a za njihove ”gazde”,manipulante zakon ne vazi.Ali gledanje kroz prste za neke prekrsaje,to je samo instrument da se zakglupljuje narod,a nacionalni mediji su nuzno zlo za vladajucu elitu,znaci sve to se dogadja zbog licnih interesa.
@Kum – ja ne vidim razlog zasto bi opozicija učestvovala na izborima
Godfri: Svi treba da izađu na izbore 21. juna,
Američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri rekao je da svi treba da izađu na izbore 21. juna jer je veoma važno da svi različiti pogledi i stavovi budu izraženi i predstavljeni u sledećem sazivu srpskog parlamenta.
On je izrazio nadu da će izbori u Srbiji biti fer i demokratski, a na primedbu kako je moguće da izbori budu fer s obzirom na aktuelno stanje u medijima Godfri je rekao da se nada da će „u periodu kampanje medijske slobode biti na najvišem nivou“, kako bi ljudi na osnovu objektivnih informacija mogli da odluče za koga će da glasaju.
@ Ivan
Obzirom da je opozicija kriva zato sto parlament de facto ne postoji,ja ne vidim razlog zasto bi opozicija učestvovala na izborima i podrivala parlament.Parlament bez opozicije moze da se razmahne u svom demokratskom pluralizmu.
Zasto je Srbija Vajmarska?To Vam ne mogu reci.
@Kum
Ako misliš na izborni sistem i paraleli sa ondašnjom Nemačkom,a današnja Srbija često se poredi sa vajmarskom Nemačkom, i njenim izbornim sistemom, jer je i naš takođe projektovan da izražava „sav pluralitet političkih mišljenja“. Čist proporcionalni sistem omogućio je malim, beznačajnim ekstremističkim strankama da uđu u parlament. I tako zajašu narod i ugnezdiše se u sistem,po onoj staroj, lezi lebu da te jedem, te marginalne stranke samo šire nestabilnost . I prvosrbijanci i drugosrbijanci se nadgornjavaju uzajamnom mržnjom i strahom od „onih drugih“. A zajednički napadaju sadašnju, kakvu takvu realpolitiku, i tako udarnički radeći na uništenju ono malo smislenog parlamentarizma.
Sto se tice tih ideja o privatnim sudijama,policiji,itd…To je najgori neoliberalni kosmar.Svet je to ostavio iza sebe,hvala Bogu.A Gosa kao i vecina u Srbiji ne zna kako razmišlja taj svet kome se divi.
@ Ivan
Sta opozicija nudi-pitajte opoziciju Bilo je tu nekih ekonomskih planova koje je Djilas na vreme promovisao,dakle pre početka krize.Medjutim,vlastima tesko ide razumevanje ekonomije,pa nisu umele da „ukradu“ ideju.Sada smo tu gde smo.Inace,suludi strajk gladju Obradovića ne podržavam.Imao je sansu da se elegantno skloni u stranu i pusti vlast da se sama izvlači iz blata.Stvari ce ici svojim tokom bez obzira bio Bosko gladan ili ne.
Koliko vidim Vajmarska Srbija ulazi u terminalnu fazu.Seticete se,davno sam ja nasu Srbiju krstio atributom Vajmarska.
Gosa je smogao snage da iznese svoje mišljenje.
Oni koji ga oponiraju iznose protivstavove koji su naročito kod mog Kuma 🙂 romatičraski onojeni.
Inzaghi hladno racionalno navodi opšte društveni teatralni cirkus koji stranke srozava na onaj populistički patos, gde glasači uviđaju totalnu bezidejnost stranačkih lidera.
Neka mi neko navede ijednu novu svežu ideju, od socijalnih, ekonomskuh, političkih,dežavnih koje sadrže minimalne reformatorske poglede, na sadešnje jadno stanje. Šta to opozicija nudi? Pa zato što nemaju ideju neće na izbore.
Ja bih se ponovo vratio na istorijsku pozornicu koja svedoči istinu i samo istinu. Mi ne umemo da napravimo državu. Jer, složićemo se, napraviti stabilnu državu je vraški teško, zato što bi moralo da se odstrani sve ono koje je dovelo dovde, e to ne sme niko. Mu nismo u stanju da sprovedemo u delo tri osnovna faktora koji pružaju osnovu za gradnju funkcionalnog sistema. Počev od zakonodavne, sudske do izvršne vlesti.
Setite se 5-og oktobra.Prvi put u novijoj istoriji Srbije, od Karađorđa na ovamo dešava se mirna smena uz mala društvena kolebanja. A rezultat je danas sasvim vidljiv. Peti oktobar na duži rok će biti pogupniji nego Kosovska Bitka. Nisam preterao, jer kad se uporede ondašnje prilike i sadašnje i odnosi snaga i civilizacijskih gibanja. Stvari su sad daleko kompleksnije,jer se istorijsko vreme zguslo a događaji dobijaju na ubrzanju, a mi daleko nemoćniji.
Peti oktobar je pružao veliku šansu narodu da razume znake vremena, ali eto prođosmo kao bosi po trnju. Urušeno i ono što je od Slobe ostalo.A ostao je SDK, ostale su firme, imalo je i nešto pameti, imalo je i nešto izvoza, ostao je radni narod. Samo je trebao lider ili skupina prosvetitelja da ubrizga novu nadu narodu za bolje sutra.Ta pozitivna energija naroda bi mogla sve. Ovako je samo akumulirana ona destruktivana koje se, sva prilika okreće protiv nas samih.
Eto kako su dve decenije pojeli skakavci.
“ Efikasni sistem kontrole privatnih agencija “ .
Kao sto R E M kontrolise ozoniranog.
Bez stida,znanja i smisla bi da uniste ili pokradu sto je slucajno preteklo.
Kod nas se prime najbolesnije ideje sa tog Zapada. D j B,Libertijanci,Suverenisti.Izvrsitelji,komunalne policije,privatne paravojske tako su nastale .Vole parice,a kriju se iza ideologije.
Umesto da se ‘taj korov sasece u korenu’,ovde se gura jos dalje,ka privatizaciji drzave,korporativizaciji,blaze.To je fasizacija sa sve bakljama,autobusima,podmicivanjem.
@ Gosa
Vi bi to pravili privatnu drzavu.
Drzava je najvaznija,najsvetija i najmoćnija tvorevina naroda na jednoj teritoriji.Ona je sama izraz tog naroda.Drzava je iznad svakog privatnog interesa.Sluzi da harmonizuje sve segmente društva.Da po potrebi zastiti slabije društvene grupe od jacih,da neutrališe snage koje stete bicu naroda.
Zato sto je iznad svakog partikularnog interesa drzava moze tranziti,u slučaju potrebe,i najvaznije sto pojedinac poseduje,s to je i sam zivota.U slučaju rata ili drugih vanrednih okolnosti.
To sto u Srbiji danas drzava nefunkcionise ne znaci da se menjaju osnovne postavke uredjenja drzave.
Pre nego sto nesto napisete procitajte mislioce,proučite istoriju.
Interesuje me zasto UK ne ukine krunu kada nema nikakve vajde od nje?Vama je samo bitno koliko je nesto profitabilno.A to je bitno samo siromasima kako materijalnim tako i duhovnim.Drzava,nacija,dostojanstvo nema cenu i tacka.
@Gosa
Teoretski se slažem.
Ali ponovo bi se pokranulo pitanje anarholiberalizma.
To što ti navodiš verovatno bi funkcionisalo efikasnije i jeftinije.
Evo u praksi primera, čuvenog Eskobara. Njegov mafijaški sistem direktne kordinacije i čvrste uprave je finkcionisao bolje nego državni aparat. E kad je zasmetao moćnima, jer mu je moć enormno rasla, kako finasijski tako i u narodu, morao je da plati ceh.
Ne bi džaba Liberali, toliko se upirali, da Staljinizam proglase ludilom.
E sad se postavlja logično pitanje, na koje oni nemaju odgovor, a ogovor je sasvim prirodan: “ Jel Staljin strvorio STALJINIZAM ili su uslovi u kojima se desila revolucija iznedrila Staljina. pitanje je jednostavno i logično. Danas je čovek isuviše mek da bi ovakva forma države uopšta mogla opstati.
Verujem da jedino Kuna i njen sistem imaju šansu da se bore sa izazovima koje donosu budućnost.
Ponovo, genijalni i poslednji helenski mudrac Heraklit svedoči:
“ Zemlju, da bi dobro rađala, treba duboko preorati,“
On je sve i za večno rekao, tom zakonu nužnosti ništa uzmaknuti neće, on je večan i nezamenljiv.Normalno društvene devijacija treba sasecati u korenu,jer je tada bol najmanji. A kad devijacija metastazira onda je to kataklizma.
Možda je kodža Miloš onim svojim umom seljačkim jedini intuitivno locirao, gde je problem.Svi posle njega su samo istorijski pozeri, a narod je plaćao veliki ceh njihovoj inprovizaciji.
”@Gosa
Dragi moj Goso
hvala na informaciji, iako sam je već posedovao”
Da eto odgovor je kako sam i ocekivao.👍
Evo i jedna interesantna informacija.U jednoj zemlji unutar EU,policiske sluzbe ne stizu da blagovremeno istrazuju sve prijave koje im se nalaze na stoli,pa tako su se osnovale privatne agencije koje se bave istraznim postupcima i na resavanju slucajeva kriminala,pa prosledjuju nadleznim sudskim organima i osumnjiceni se privode licu pravde.
Na celu doticnih privatnih agencija nalaze se iskusni tuzioci,a istrage se vrse od iskusnih inspektora koji obavljaju efikasno i tacno svoje istrage.Znaci doticna drzava clanica EU,resava nezakonite radnje i ubrzava sudski postupak i tako ne zastarevaju predmeti,a prekrsioci zakona se kaznjavaju za nepostovanje zakona.
Sledeci momenat,ce biti da se osnivaju i privatni sudovi,koji ce isto tako u efikasnom roku presude i donositi,a i ubrzati procesuiranje eventualnih zalbi osumnjicenih itd…
Sta bi tek bilo od Srbije,kada vise nece se moci zaliti na sudstvo ni pozicija,ni opozicija,a da se ceo proces procedure po efikasnoj i u privatnoj reziji,zakonodavstvo sprovodi.
Naravno i tu bi mogao cele procese nadgledati mali tim kako se zakonski i sprovodi,umesto danasnje armije policiskih sluzbenika koji sede po kancelarijama,pa i po tuzilastvu birokratski sluzbenici,a tek sudije koji se postavljaju po politickoj formuli za posebne priveligovane predmete itd…
A tek policiski sluzbenici bilo bi ih vise na ulicama gradova,po varosicama,selima itd..,da ulivaju sigurnost gradjanima od ljudi koji neprezaju da nepostuju zakone!
Naravno da drzava finansira spomenute privatne agencije,a za sigurno dobijaju naknadu za svaki reseni slucaj.
Sta bi tek bilo da imamo u privatnoj reziji katastar nepokretnosti,privredne komore,izdavanje dozvola za izgradnju objekata,fudbalske klubove,kosarkaske klubove itd..,sve sto moze se obavljati od privatnih preduzetnika,umesto kabinetskih parazita,naravno i efikasni sistem kontole spomenutih privatnih agencija.
@Gosa
Dragi moj Goso
hvala na informaciji, iako sam je već posedovao.
Ovo je, doduše u teoriji a u praki ćemo tek videti, najbitniji politički potez koji se mora propagirati da bi narod opstao i obezbedio sebi kakvu taku budućnost.
Ova tema je blisko povezana sa održivim razvojem i ekologijim.
Bog nam je dao sve uslove za normalan razvitak i nezavistan život porodice od države. Ta samodovoljnost nas je krasila sve do komunizma. Komunizam je pokušao prečisom, pre intelektualnog sazrevanja, da usreći brđane koje je dovodio iz sela u grad i od nijh gradio samoupravljače. Kako ih je izgradio vidimo sad to na delu. Tu je farma, rijaliti, parovi, fudbal, košarka i ostala masovna zamajavanja i dokonluk. Narod je izgubio onu vekovno građenu funkcionalnu inteligenciju opstanka koja ga je održala na ovim vetrovitim prostorima.Sad narod očekuje Vučkovih 100€, isto kao nekada Slobino brašno i zeitin.Narod je utuvio sebi u glavu da je država dužna da nas izdržava. Mesto suprotno. Da mi plaćamo finkcionalan i mali državni aparat koji nam služi na korist, većine građana.
Tako da ovo pokrenuti je veoma bitno, A kako će zaživeti? Veoma teško ili gotovo nemoguće.
Našem narodnom biću je svojtvena misaona inertnot. Ništa ne možemo, kao Jevreju, Nemci, Englazi ili ostali racionalni narodi, da naslutimo. Mi samo kad vidimo šta komšija radi tek onda počnemo da mislimo. Tad je naravno kasno.
Napomenjem jer sam o tome već piso da slične projekte smo počinjali 72ge i 92e i uvek su pare bačene u vetar.
Pozdrav,
Za umisljene koji misle da znaju sve i umeju sve,evo za njih izazov da se malo dodatno edukuju.
”Ivan
Za Gosu,
Evo Goso za tebe pravi izazov.
Pokaži šta znaš, verujem u tvoju ambiciju .
https://izazovforum.rs/izazov-2020/”
UKLJUČI SE!
PRVA ONLAJN KONFERENCIJA SA EXPO ZONOM
U sredu, 27. maja, „Adrija medija grupa“ organizuje konferenciju „Nova era poljoprivrede“, prvu onlajn konferenciju sa interaktivnom Expo zonom. Onlajn konferenciju moći će da prate svi koji to žele na portalu Kurir.rs, Fejsbuk stranici i Jutjub kanalu Kurira, a na sajtu događaja http: //poljoprivreda.adriamediagroup.com/ imaće i dodatne mogućnosti. Za vreme trajanja konferencije svaki posetilac imaće priliku da prođe kroz interaktivnu Expo zonu, gde se na brendiranoj stranici (virtuelnom štandu) upoznaje sa specijalnom ponudom i proizvodnim programom i, ukoliko to želi, razgovara 1 na 1 s proizvođačima preko platforme Zum. Dakle, prvi put u našoj zemlji, paralelno s trajanjem onlajn konferencije, svaki posetilac ima mogućnost da upozna male proizvođače i lokalne brendove i da razgovara s njima. Na taj način otvaraju se nove prilike za saradnju, pospešuje kupovina domaćih proizvoda i pruža podrška malim proizvođačima. Takođe, poljoprivrednici imaju mogućnost da međusobno stupe u kontakt i da se, kroz razgovore 1 na 1 ili kroz radionice, upoznaju s različitim praktičnim rešenjima za poljoprivredu.
Za Ganeta – Po zvaničnoj statistici broj nezaposlenih (registrovanih) od decembra do aprila je porastao za samo oko 6.200 ljudi.
Za g. Katića i Epija,
Danas je TV objavio da se je u vreme vanrednog stanja 8.000. ljudi prijavilo za socijalnu pomoć na tržištu rada i da je stopa nezaposlenosti ostala na 10%.
За епистемологија – Од децембра 2019. закључно са мартом 2020, број регистровано запослених је смањен за око 32.000 људи. То је велики пад. Података за април још нема. Када изађу, имаћемо јаснију ситуацију.
Mislim da su procene ovog istraživanja preterane ali ko će ga znati. Srbiju zapljuskuje talas nezaposlenosti zbog korona-recesije i tek će biti loma.
https://startit.rs/bez-posla-u-srbiji-ostalo-oko-200-000-ljudi-tokom-pandemije/?fbclid=IwAR1bMILyjl4Rk_uqsKRyBmY4C3ixEdQ3YiXz_iiTamR_7H1XbOiXot1dsN0
B.Pavlovic za Sputnjik
Izvinjavam se pogresan link.Ovaj je ispravan.
http://bankar.rs/2020/05/15/nbs-devizne-rezerve-na-kraju-aprila-1279-milijardi-evra/
@Gdin Katić
Hvala puno na pojašnjenju. Kao što sam pomenula nisam ekonomista ali u poslednjih par godina počela sam aktivno da se interesujem za ekonomiju. Tek u poslednje vreme sam počela da shvatam da su ti currency swap ugovori prilična privilegija ali sam mislila da je to nešto što je američkali FED nudi privilegovanim partnerima među centralnim bankama. Od zemalja van Zapada jedino sam znala za Brazil, Meksiko, J. Koreju i Singapur koji imaju takve aranžmane. Sada sam prvi put primetila da to postoji i od strane ECB prema istočnoj Evropi.
Nekako se osećam prevareno… Al dobro.
Za Ljiljanu – Swap linije su dosta česte u poslednjih 20 godina i rutinski se praktikuju između velikih centralnih banaka, ali sve češće i između velikih banaka i između manjih. FED je to praktikovao sa npr. nekim većim državama u Latinskoj Americi i Aziji, a izgleda da je i ECB krenula da to radi sa Istočnom Evropom. Kada se mehanizam ogoli, svodi se na to da npr. Hrvatska narodna banka (HNB) kupuje evra od ECB prodajući kune, s tim da po isteku aranžmana mora kupiti kune nazad, po istom kursu po kome je i prodala kune. HNB pozajmljuje kupljena evra hrvatskim poslovnim bankama. Hrvatske poslovne banke će verovatno založiti vrednosne papire (državne obveznice) kod HNB kao garanciju povraćaja pozajmice. Kada se pozajmica vrati, HNB će kupiti kune nazad od ECB.
Ovo nisu mehanizmi za dugoročno kreditiranje i smisao je da olakšavaju poslovnim bankama da brzo i relativno jeftino dođu do kratkoročnih pozajmica u evrima, kada postoje veći poremećaji na tržištu. S druge strane, HNB je garant povraćaja pozajmice uzete od ECB. Ovo bi trebalo da bude dosta jeftin način rešavanja kratkoročnih problema devizne likvidnosti.
@Gdin Katić
Hvala na odgovoru! Da li su i ove euro swap line takođe nešto što se uobičajeno praktikuje prema državama van evrozone?
Za Ljiljanu – Otkup državnih hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu je „diskretna“ primarna emisija – centralne banke kupuju državne hartije od vrednosti od poslovnih banaka koje su ih prethodno kupile od države. Otvorena, „nediskretna“, primarna emisija bi bila kada bi centralna banka direktno kupila obveznice od države, ili kada bi centralna banka dala kredit državi. Ova „nediskretna“ primarna emisija je obično zakonom zabranjena. Diskretna i nediskretna emisija su moji termini i nisu iz literature.
Za Ganeta – Na ovoj stranici imate sve važne statističke podatke: https://www.nbs.rs/internet/cirilica/80/index.html uključujući i ove koje ste tražili. Morate samo pažljivo pogledati.
Za Ganeta – Nisam uspeo da nađem sajt koji objavljuje dnevne intervencije NBS, kada ih ima. Cifre koje sam dao su zbirne, iz poslednjeg saopštenja NBS o stanju deviznih rezervi: https://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/showContent.html?id=15487&konverzija=no
Ako pravilno čitam sve ovo – Hrvatska centralna banka bukvalno štampa pare kupujući državne obveznice a onda ECB im nudi euro swap liniju od 2 milijarde, da li to praktično znači da je QE proširen i na EU države van evrozone?
„ZAGREB (Croatia), April 16 (SeeNews) – The Croatian central bank, HNB, said it has agreed with the European Central Bank (ECB) on the establishment of a 2 billion euro ($2.2 billion) currency swap line which Croatia could use in times of need amid the ongoing coronavirus crisis.
Thanks to the agreed currency swap, HNB will be able to exchange kuna into euro in the amount of up to 2 billion euro, if needed, thus providing the domestic financial institutions with additional euro liquidity, without touching its own foreign currency reserves, the Croatian national bank said in a statement on Wednesday.“
Nadovezujući se na ovo što je Gane napisao o kamatama u državama regiona (uz napomenu da ja nisam ekonomista i novinske napise vrlo laički čitam), da li ovo što ispod piše znači da Hrvatska, Rumunija, Poljska itd već praktikuju primarnu emisiju? Takođe sam pročitala je je ECB odobrila neke swap linije CEE centralnim bankama zbog Covid19. Onda nije čudno što je njihova kamata na zaduživanje na tržištu manja, zar ne?
„Central banks in emerging Europe have started buying local government bonds in response to the Covid-19 crisis“
Full article: https://www.euromoney.com/article/b1l709wldpwy43/qe-in-cee-what-you-need-to-know?copyrightInfo=true
Visit http://www.euromoney.com/reprints for additional distribution rights. For more articles like this, follow us @euromoney on Twitter.
Za g. Katića,
Zamolio bih vas i da postavite linkove na kojima se može pratiti situacija sa rezervama banaka i deviznom štednjom…. Još jednom vam zahvaljujem unapred.
Za g. Katića,
Zamolio bih vas da postavite link na kome mogu da se prate intervencije NBS na deviznom tržištu…. Ranije kada je NBS kupovala devize objavljivali su svakodnevno u novinama tipa: Blic, Kurir i sl….. Sada su ućutali….. Evo, još jednom vas molim da postavite link kako bih mogao da pratim situaciju.
Inače, ja gledam sajt „investing.com“ i po dinamici i šiljcima zaključujem šta se dešava ali nemam podatke o obimu intervencija. Video sam da se dinar ljulja ali nisam znao za obim intervencija.
Nakon vašeg komentara mi je potpuno jasno šta se dešava…… Hvala još jednom.
Za Ganeta – NBS je od početka godine intervenisala kako bi spasila dinara, i od početka godine do kraja aprila je potrošila 625 miliona evra. Samo u aprilu je potrošeno 440 miliona, a verujem da se krvoliptanje rezervi nastavilo i u maju. (Videćemo za koji dan šta se desilo sa deviznom štednjom i sa rezervama banaka u aprilu.) Zaduživanje od dve milijarde evra je panična reakcija kako bi se popunile devizne rezerve i nastavilo održavanje kursa na nivou na kome je danas, bar do izbora. Stopa prinosa na srpske obveznice jeste nešto veća, ali ja tu ne vidim problem i mislim da stopa ne reflektuje sve rizike srpske ekonomije. Mislim da je najveći problem motiv za ovo zaduživanje i da će se priča iz 2008-2009. ponoviti.
Za Kuma,
Mislim da me niste dobro razumeli….. Moj komentar se nije odnosio na dug, već na trend rasta kamata. Aukcija je pokazala nepoverenje investitora u našu privredu i uskoro bi možda mogao da odpočne proces izvlačenja kapitala iz Srbije što bi nas dovelo u izuzetno tešku situaciju….. Ako je ovo početak trenda porasta kamata bićemo u velikom problemu.
Svi ostali su se zadužili na međunarodnom tržištu po daleko nižim kamatama. Nigde nisu toliko skočile kamate kao na Srpski dug.
Ja lično, nisam ovo očekivao i jako sam neprijatno iznenađen. Zato sam reagovao burno.
Evo… ako hoće g. Katić da da svoje viđenje situacije…….. Kako to da nisu skočile kamate na Bugarski, Rumunski ili Hrvatski dug a na naš dug jesu? Šta je to uplašilo investitore uprkos optimističkim prognozama MMF u pogledu rasta naše privrede???
Što se mene tiče, čini mi se da talibani koje sam pomenuo u prethodnom pasusu nisu ništa bolji od nas.
Evo Goso za tebe pravi izazov.(ja nisam sumo rvac).
Pokaži šta znaš, verujem u tvoju ambiciju(ja nemam abicije,ja znam,a nikome se ne dokazujem,a ko hoce nesto da nauci od mene,mora da plati!).
Za Gosu,
Evo Goso za tebe pravi izazov.
Pokaži šta znaš, verujem u tvoju ambiciju .
https://izazovforum.rs/izazov-2020/
@ Ivan
Naravno da gospodin Katic te stvari razume bolje od mene.Verujem da i nase vlasti to bolje razumeju od mene.Ja uopste ne pretendujem da budem u pravu.Cak,cesto vise volim da sam u krivu.To bih voleo i povodom ovog pitanja.
Ja sam izneo jedan ugao gledanja na tu stvar i prilicno sam ravnodusan sto taj ugao gledanja nije dominantan,jer nemam nikakvih aspiracija da „menjam svet“.
Da budem iskren do kraja,moj plan je bio da se domognem Nemacke i njihovog pasosa,radeci u dobro placenom sektoru.Plan nije prosao,ili je privremeno blokiran,tako da sam se posvetio planu B,a to je sto „bezbolnije“ prezivljavanje u Srbiji danasnjice.
@Kum – Zaduzenje od 2 milijarde evra sa kamatom od nesto preko 3%,jeste u apsolutnim brojevima visoko.
Kume, gledano iz tvog ugla, to je numerički tačno.
Međutim to je uzak dijapazon sagledavanja.Ono što mi ne vidimo i ne znamo je suštinaska okosnica pozajmljivanja, koja se tek u budućnosti kristališe u spoznaju dobrog ili lpšeg..
Iza tog pozajmljivanja se kriju političke ‘pogodnosti’ koje i budućnosti daju moguću povoljnu platformu na globalnom planu.
Šta hoću da kažem? U ovakvoj konstelaciji međunarodnih odnosa Srbija ima retko ‘dobru’ priliku za pozicioniranje svoje ekonomske politike upravo činjenicom da sedenjem na tri stolice i majstorskim balansiranjem izdejstvuje takve pogodnosti koje u okruženju nema ni jedna država.
Ta politička disimetrija nas je pratila kroz vekova. Kuća nam je odvajkada na sred druma. E to ima i dobre i loše osobine. Majstorija je što veštije koristiti taj geostrategijski položaj.
Uslovnost tog načela je da se mora uvek voditi ta skrivana i često paradoksalna politika.Jenostavno vreme će pokazati ispravnost ili zabludu. Ono što narod primećuje je uvek nedorečeno, nepotpuno i nespokojno.
Unstitut Tonijea Blera iz senke vuče konce čije obrise mi u magli površno sagledavmo.
Setite se Čerčila !
Model je uvek isti.
Slutim da gospodin Katić o tome više zna 🙂
@Gosa – „Vrlo sam seriozan kada sam Vas upitao,a to iz razloga da za sigurno posedujete arsenal instrumenata sa kojima bi mozda mogli da se posluzite i pripomognete oporavku Srbije.E drugo je sada ljudska sujeta u Bgd?“
Sujeta, u obrnutoj srazmeri sa kvalitetom administracije?
„Bio sam član jednog od saveta za analizu predloga zakona, i sećam se da su i Ante Marković i ljudi oko njega bili vrlo tolerantni i otvoreni za sugestije. Uz to, savezna administracija je bila sasvim dobra, mnogo bolja od republičke. U odnosu na administraciju danas, razlika je bila kao nebo i zemlje.“
(Nebojša Katić)
https://nkatic.wordpress.com/o-meni/#comment-9133
Gosa – Vrlo sam seriozan kada sam Vas upitao,a to iz razloga da za sigurno posedujete arsenal instrumenata sa kojima bi mozda mogli da se posluzite i pripomognete oporavku Srbije.E drugo je sada ljudska sujeta u Bgd?
Goso bre, divim se vašaoj upornoati za angažovanje gopodina Katića na tako epohalnim poduhvatima ekonomskog oporavka naše drage Srbije.
Ja bih se na takav predlog možda i ‘upecao’ 🙂 , ali pored vaše ‘ upornosti’ morate ponuditi još nešto !?
Na primer, pored vere u Katićev ‘arsenali instrumenata’ (navedite kojih) , morate ponuditi i onjektivne uslove za primenu tih ‘instrumenata) –
Vidi se gopodine Goso da nemate izgrađen intuitivno pregovarački stil, koji se stiče dugodišnjim iskustvom u mendžerkim poslovoma.
Moj avet:
Budite uporni i vežbajte, a uspeh će doći sam po sebi.
Verujem da ćete naći šifere za kvake, kalauze, brave kojima nameravate da otvarite vrata uspeha i spasenja našoj maloj zajednici 🙂
Život je komedijant i ko kuca na ta vrata postoji verovatnoća da će se jednog dona i otvoriti.
@ Gane
Zaduzenje od 2 milijarde evra sa kamatom od nesto preko 3%,jeste u apsolutnim brojevima visoko.Dug jedne cetvoroclane porodice u Srbiji se ovom emisijom obveznica uvecao za preko 1000 evra.
Dramatika nasih dugova,koji se uvecavaju,je manje u njihovoj visini i u visini kamata koje ih prate.Osnovni problem je nas deficit platnog bilansa sa svetom.Sve dok je taj bilans po nas negativan mi smo u problemu i da se zaduzujemo pod kamatom od 0%.
Mislim da je kljucno spreciti veci odliv deviza od njihovog priliva.Pri tome segment SDI (strane direktne investicije) bi trebalo odvojeno posmatrati od platnobilansnih pozicija.Da sada ne obrazlazem,ali SDI je generalno veoma varljiv parametar.
Sto se tice poverilaca,dugovi drzava,pa i Srbije su najsigurniji plasmani kapitala.Cak i ako drzava bankrotira,dugovi se reprogramiraju i narod na toj teritoriji se moze mrcvariti do u beskonacnost,a pored toga,u medjuvremenu,dug je efikasan alat za politicke i ekonomske ucene nesretne drzave.
G.Katic
Vrlo sam seriozan kada sam Vas upitao,a to iz razloga da za sigurno posedujete arsenal instrumenata sa kojima bi mozda mogli da se posluzite i pripomognete oporavku Srbije.E drugo je sada ljudska sujeta u Bgd?
Za Gosu – Vaše pitanje ću shvatiti kao šalu.😀
G.Katic
Danas je predsednik AV,rekao u smislu da ce osnovati tim koji ce razraditi plan privrdno/ekonomski na ublazavanju recesije povodom korona virusa.Predpostavljam da je pomoc iz EU,jedan deo novca namenjem reformama privrede u Srbiji.Koliko ste Vi upuceni u takav proces i dali cete biti pozvani od AV da ucestvujete u tom timu?
Vise zemalja EU,vec su osnovale takve timove u svojim maticnim zemljama.Neke koje su privredno razvijenije zemlje EU,imace vise ekonomista u svojem timu,a bice u direktnom kontaktu sa privredom,jer privatni sektor imaju svoje menadzment/marketing stratege,kao i ekonomiste,pa tako verovatno u sarsdnji zajednickoj predlagace vladi sledece poteze na povecanju privrednih aktivnosti kompanija,kao i da drzava podrzava procese.
Samo da napomenem,neke zemlje unutar EU tj,doticne vlade nisu pod teretom da nemaju zajednicke interese i ciljeve sa privatnim sektorom.
Srbija je na pravom putu?
У садашњој констелација политичких односа у земљи једини и најјаснији излаз из хаоса је јака држава.
ARGENTINA ima Boga koji bi poginuo za Venecuelu,Kubu,Boliviju,a mi imamo stanovnika Monaka u meditacijama.
Zemlja se menja sa vrha.Elita ne valja,pa tek onda narod. Da imamo jaku levicu,jake levicare,ne bi ovaj stigao do 30%.
„Posebni“ je prvi govorio protiv mera stednja (sa svim njegovim milionima),pa u svojoj zemlji je vazniji od premijera ( prekidali su dnevnik kada on daje neku glupu izjavu-gde bi to jos moglo). Tamo u parlamentu postoje dve ekstremno leve partije.
Kad je kod nas bilo koja javna licnost stala uz narod …BESPOGOVORNO
@Ljiljana@Inzaghi
Kada se spomene kapitalizam koje zemlje Vi imate ispred sebe?
Jel je to SAD,Kanada,Australija,UK,N.Zeland,Nemacka,Holandija,Danska itd..,ili imate Italija,Spanija,Francuska,Argentina,Brazil,J.Afrika,Egipat,Maroko itd..,ili,Saudiska Arabija,Kuvajt,UAE,Oman,Turska itd..,ili Kina,Rusija,Taivan,Vjetnam itd..,a mozda Kuba,Venecuela,S.Koreja.
Koja je to zemlja koju bi Vi izabrali po Vasem ukusu da je solidna da se zivi u njoj?
Privatno preduzetnistvo i da ga drzava spasava – SVE ONO STO SADA IMAMO (a ni na Pinocea nismo gadljivi).
Jos da dodamo Cecu i / ili Tupsona .
KEJNS je penicilin,a Marx vas je samo razdrazio i nista nije postigao,osim da nas liberali ismevaju .
Privatni kapital je PRIVREMENO NUZNO ZLO.
@Gosa
Kako ste samo u pravu. Da vidimo šta kaže Vikipedija (engleska) pod naslovom Prljavi rat i operacija Kondor u Argentini
„Većina kredita odobrenih argentinskoj diktaturi dolazila je od privatnih američkih banaka. Treba napomenuti da je postojala potpuna saglasnost vlasti Sjedinjenih Država (bilo FED-a ili američke administracije) sa ovom politikom zaduživanja. Da bi dobila kredite od privatnih banaka, Vlada SAD je tražila da se argentinske kompanije zadužuju kod međunarodnih privatnih banaka. Javna preduzeća su tako postala osnovna poluga za denacionalizaciju države i gubitak nacionalnog suvereniteta.“
Zanimljivosti nikad dosta
@Ljiljana
Niko drugi nije kriv Argentini,osim samih argentinaca.Evo neka podju putem Venrcuele,ili Kube?Pa ni Urugvaj nije tako lose prolazio posle predaje vlasti vojne hunte na civilno upravljanje,paralelno sto je i levicarska gerila polozila oruzije i usla u vladu.Mora u svakoj zemlji postajati privatno preduzetnistvo,razumno da isto to preduzetnistvo drzava podstice sa raznim instrumentima sa kojim raspolazu,ujedno da striktno imaju uslove privatnom sektoru na postovanju zakona i nacionalnih interesa.
Džefri Saks i još 50-tak velikih imena iz sveta ekonomije i akademije od kojih nekoliko Nobelovaca (uglavnom istih onih koji su „kumovali“ situaciji u kojoj se i Argentina danas nalazi) su potpisali apel da se Argentini odobri reprogam dugova prema privatnim poveriocima. Biće zanimljivo pratiti tu situaciju i kapitalistički konsenzus šta vide kao neki razuman maksimum koji sada mogu da uteraju ili će nastaviti sa strategijom do gole kože… Mnogo veći utisak od apela su na mene ostavile argentinske statistike siromaštva i podsećanje da ništa oni nisu izabrali… Neoliberalizam je uvela CIA sponzorisan hunta
„Before the crisis, the World Bank estimated that urban poverty in Argentina stood at 35.5%, and child poverty at 52.3%. The UN now regards the impact of the shock on the country as among the worst in its region, with the IMF projecting a 5.7% contraction in GDP in 2020.“
https://www.project-syndicate.org/commentary/argentina-sovereign-debt-restructuring-private-creditors-by-joseph-e-stiglitz-et-al-2020-05
Za Andreja – Bankrot Argentine sam najavio maja 2016. ovde: https://nkatic.wordpress.com/2016/05/14/argentina-u-raljama-ushicenih-finansijera-ponovo/
Bio je neminovan.
Pre nekog vremena pisalo se o Argentini. Danas citam da je opet bankrotirala – treci put u ovom veku. Vrlo lep prikaz poslednjih dvadesetak godina imate na
https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/243065/Novi-deveti-bankrot-Argentine-Dug-dostigao-320-milijardi-dolara-lesinarski-fondovi-trljaju-ruke.html
320 mlrd USD….
– Izvinite na off-topic (mada smo davno prestali da komentarisemo temu bloga)…
Za Marka B. – Nije mi poznato da se u UK odluke o emisiji obveznica donose retroaktivno.
Divna reklama, Ene Nedić, za par minuta postaje šarmantni intelektualni serpski brend pobune protiv nosliaca vlasti.
Jednim potezom zrnceta šibice spanjuje sopstvenu intelektualnu baštinu 🙂
Sva ode u prah i peo, a iz pepela se javlja novi politički Feniks 😦
Čiji se život iz korena menja, iz anomimnosti prelazi u globalnog intelektualnoig pobunjenika. odričući se sopstvenog znanja.
Eh samo da sem JA neko !?
Kako danas malo treba pa biti Cooool 😦
Poštovani gospodine Katiću, da li ste možda upoznati da li je i u Ujedinjenom Kraljevstvu praksa da se državnim obveznicama trguje pre nego što se donese odluka o njihovom emitovanju, kao što je to slučaj u Srbiji (gde se obveznicama trgovalo 11. maja, da bi tek narednog dana, dakle 12. maja, bila doneta odluka da se emituju, pri čemu će se emisija obaviti tek 15. maja)?
Unapred se zahvaljujem na odgovoru.
Ево стиже и владина одлука о емисији дугорочних државних хартија од вредности на међународном финансијском тржишту
У тачки 1 одлуке наводи се сврха задуживања:
1. Република Србија емитује дугорочне државне хартије од вредности деноминоване у еврима на међународном финансијском тржишту (у даљем тексту: обвезнице), ради рефинансирања доспелих обавеза по основу јавног дуга, финансирања буџетског дефицита укључујући обезбеђивањe средстава за спровођење економских мера за ублажавање ефеката пандемије COVID-19.
У тачки 2 се између осталог наводи да је датум трговања 11. мај 2020, а датум емитовања 15. мај 2020. године. Дакле, обвезницама се прво тргује, па се тек онда емитују.
У тачки 9 каже се:
9. Ова одлука ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
То ће рећи данас, 12. маја 2020.
http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=&actid=952795&doctype=og&abc=cba
Vrlo,vrlo,zabrinjavajuce!!!
Videh malopre, oglasila se i Jorgovanka:
Средства Међународног монетарног фонда понуђена кроз RFI (Rapid Financing Instrument) подразумевају да држава која их користи има проблема у финансирању платног биланса. Србија не спада међу такве државе. Такође, повлачење ових средстава није тако повољно, осим за релативно мање износе и у краћем року него што је Србија успела да прибави емисијом еврообвезница. Такође, узимање ових средстава подразумевало би за Србију de facto улазак у нови трогодишњи стенд-бај аранжман са овом финансијском институцијом, односно било би једнако том аранжману, иако Србија нема потребе за том врстом финансијског аранжмана у којем повлачи средства. То би свакако послало негативан сигнал и могло да доведе до повећања премије ризика земље у будућности, односно трошкова задуживања јер би потенцијални инвеститори могли погрешно да разумеју да Србија има одређених макроекономских проблема у дужем периоду, што такође није истина.
Кредити ММФ-а имају повољније услове за релативно мање износе и на кратак рок јер на тај начин та међународна финансијска институција обесхрабрује дугорочно задуживање земаља у већим износима. Због тога није могуће просто упоређивање услова под којима су се поједине земље задужиле код ММФ-а са условима под којима је Република Србија емитовала еврообвезницу. Међутим, уколико бисмо износ који је Србија обезбедила на међународном тржишту (2 милијарде евра) и то на период од седам година по купонској стопи од 3,125% (стопа приноса 3,375%) поредили са условима из RFI – стопе у овом аранжману би износиле између 3 и 4%, уз све друге додатне захтеве и ограничења које би аранжман са ММФ-ом подразумевао. И то на краћи рок (до 5 година). Такође средства прикупљена еврообвезницом се могу користити за враћање дуга из претходног периода и финансирање помоћи домаћој привреди, док је превасходна намена средстава од ММФ за финансирање платнобилансних неравнотежа, односно превазилажење проблема са ликвидношћу, које Србија нема.
https://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/showContent.html?id=15475
@Gospodin Katić
Hvala puno na odgovoru!
Što se spinovanja tiče, upravo sam pročitala vest o novom zaduživanju na opozicijono orjentisanim medijima. Mene sve ovo baca u očaj. Pa kakva je ovo opozicija?! Šta su mislili da će ovim da postignu?!
„U međuvremenu, neimenovana grupa građana – koja je, pokazalo se tačno, imala informaciju da je u toku priprema za zaduživanje države od dve milijarde evra – poslala je pismo na adrese četiri investicione banke upozoravajući i njih i njihove investitore na situaciju u Srbiji i na brojne rizike koje, zbog stanja demokratije, nosi ovakvo ulaganje novca.“
Za Ljiljanu – Strategija vlasti je da se konzerva šutne niz ulicu i to je strategija koja funkcioniše već 20 godina. Generalno, to je idealna strategija za demokratije, jer ako se konzerva šutne dovoljno daleko, onda će se neka nova vlast baviti konzervom kada do nje dođe. Da bi mogli da procenimo koliko je odluka o zaduživanju bila opravdana, morali bi da imamo ažurne makro bilanse, a nemamo ih jer se statistički podaci objavljuju sa zakašnjenjem od oko mesec i po dana.
Ako se ovde stane i ako se Srbija zaduži samo za dve-tri milijarde evra, to neće biti strašno. Mene više brini suludo spinovanja koje potpuno diskredituje srpske zvaničnike, a u krizama je poverenje u vlast veoma važno.
Što se odluke Ustavnog suda Nemačke tiče, to vidim kao politički pritisak na ECB koji ima za cilj da se krediti evropskom jugu daju, ali samo uz uslovljavanja i novi ciklus politike stezanja kaiša. Potencijalno, ovo je mnogo opasnija situacija za EU od grčke krize, a da sam u cipelama Italijana, nisam siguran da ne bih izašao iz evrozona. (Začeci mehanizma eventualnog izlaska su najavljeni https://nkatic.wordpress.com/2019/07/31/sprema-li-italija-paralelnu-valutu-tekst-objavljen-u-julskom-izdanju-mesecnika-srpska-ekonomija/)
Srbija nije ništa učinila da se razveže od evra i da svoj dvovalutni sistem kojim dominira evro a ne dinar demontira. Ta demontaža je traumatična, ali nudi nadu. Ovo što se zbiva je tonjenje bez nade. Naravno, kriza nije idealan trenutak za demontažu, ali nijedan trenutak nije idealan za to.
@Gane
Hvala na odgovoru. Strašno nesigurna vremena…
Za Ljiljanu,
Postavili ste prekompleksno pitanje. Lično, mislim da ćemo sa ovakvom ekonomskom politikom tonuti sve dublje i da nas očekuju vrlo teška vremena. Mnogi naši promašaji su bili maskirani politikom ECB-a i prelivanjem jeftinih eura u Srbiju. Međutim, jučerašnja aukcija je pokazala prve pukotine u sistemu. Već sam napisao da rezultate aukcije tumačim kao početak povlačenja deviza iz Srbije. Biće sigurno izuzetnih turbulencija na tržištima a ja nemam poverenja u naš ekonomski tim….. Bilo bi dobro da se formira jedna ekipa stručnih ljudi koji bi vodili drugačiju ekonomsku politiku u vremenu koje dolazi i da se obavezno promeni guverner NBS….. Samo toliko mogu da kažem. Situacija koju opisujete prevazilazi moja znanja i mogućnosti te ne bih mogao da kažem gde i kako treba tražiti izlaz…..
Što se tiče nade, ona uvek postoji i iskustvo me uči da nikada nije sve izgubljeno ili baš sve toliko pokvareno da ne može da se popravi. Tako da nade ima.
Gane i G. Katić:
Znači li to da su trenutni potezi Min Fin iako iznuđeni ipak optimalni za strategiju držanja nosa iznad vode? U hipotetičkom scenariju u kojem bi otpočela nova EU kriza dugova i dodatni pritisci na održanje eura kao zajedničke valute (posledica nedavne odluke nemačkog Ustavnog suda vezano za učešće Bundesbanke u daljem ECB QE), kakve bi to posledice imalo na nas? Jel ima nade da se ikako „odvežemo“ od evra bez hiperinflacije?
Za Marka B,
Trgujem na berzi već nekoliko godina i video sam kako investitori reaguju kada osete krv…….ili kada u nekom trenutku dođe do panike….. Dinarske obveznice jesu mnogo tražene i to je za mene bilo inenađenje ali uz napomenu da ih je kupilo svega nekoliko banaka. Zato je igra sa njima izuzetno opasna jer ne znamo kada će i kako reagovati. I dinarske obveznice su opasne kada se nađu u rukama svega nekoliko subjekata čak po meni u ovom trenutku i opasnije od evro obveznica……..A što se tiče evro obveznica jučerašnja aukcija je pokazala da nisu baš mnogo tražene od strane investitora jer smo prihvatili izuzetno visoku kamatnu stopu. Da smo insistirali na stopi od recimo 1,5% teško da bi ih iko kupio……… Jučerašnja aukcija je pokazala da investitori nemaju poverenje u srpsku privredu. Kao što rekoh ovde stvari ne idu na dobro. Očekuju nas izuzetno teška vremena.
Za Ganeta – „Tada bi došlo do pada interesovanja investitora a možda i do povlačenja novca iz našeg finsnsijskog sitema, možda čak i do panike među onima koji su kupovali obveznice denominovane u RSD a njih je svega nekoliko banaka koje bi bukvalno u jednom potezu mogle da destabilizuju ceo finansijski sistem.“
Aha, još bi se znači ispostavilo da je u pravu onaj libertarijanac Milan što reče „ne znam koliko stotina puta bi te obveznica sa evro klauzulom bile trazenije od dinarskih“. 🙂
U svakom slučaju, zahvaljujem na detaljnom razjašnjenju oko kredita MMF-a.
Za Nebojšu Katića – „Naravno, profitiraće uvoznici i dužnici, kako je to u Srbiji i red.“
A da, zaboravio sam na dužnike koji su uzeli kredite indeksirane u evrima. Hvala na dopuni, i još jedanput, VELIKO hvala na pomoći u tumačenju saopštenja NBS.
Za Marka B. – Kada se zadužujete, to mora imati herojsko opravdanje, pa su spin majstori objasnili guvernerki šta mora da kaže. Naravno, zbunjuje što se guvernerka uopšte obraća javnosti ovim povodom kada se zadužila vlada, a ne nezavisna NBS. Naravno, profitiraće uvoznici i dužnici, kako je to u Srbiji i red.
@Ljiljana
”Ajde koja je se to zemlja u razvoju prilagodila globalizaciji pa joj sad većina naroda živi solidno? Ne računaju se G7 jer su to „stari kapitalisti“ i oni kojima su oni pružili ruku. Kina? Južna Koreja? Ko još?”
Skandinavske zemlje,Balticke zemlje,Slovacka,Ceska,Farska Ostrva,Irska.
U Kini zivi manjina bolje,ali ne vecina.Sta je sa onih minimum 700milijona ljudi,podebno zapadni deo Kine.
Средства прикупљена данашњом аукцијом биће искоришћена за финансирање програма подршке реалном сектору, односно привреди у условима светске економске кризе изазване вирусом корона.
(Kabinet guvernera NBS)
Ovo poslednje zaduživanje služi da se popune devizne rezerve, održi kurs, a suočavanje sa faktima ekonomskog života odlože za budućnost.
(Nebojša Katić)
Hvala na odgovoru, gospodine Katiću. Ako sam vas dobro razumeo, izraz „podrška realnom sektoru“ zapravo je šifrovana poruka za „pomoć uvoznicima“ (zabrinutim da ne dođe od korekcije kursa)?
Za Marka B,
Ako bi uzeli kredit od MMF-a onda bi MMF insistirao na racionalizaciji javnog sektora tj. na otpuštanju ljudi. Mi smo imali priliv od zvanično pola miliona ljudi iz inostranstva a nezvanično i mnogo više. To je već stvorilo ogromnu stopu nezaposlenosti pa sada na to još i otpustiti ljude iz javnog sektora……
Drugo, naša ekonomska politika je jurila kreditni rejting kako bi državu učinila atraktivnijom za strana ulaganja. Ako bi se uzeo novac od MMF to bi bilo priznanje da nismo u stanju da se zadužujemo pod tržišnim uslovima i kreditni rejting bi sigurno naglo pao. Tada bi došlo do pada interesovanja investitora a možda i do povlačenja novca iz našeg finsnsijskog sitema, možda čak i do panike među onima koji su kupovali obveznice denominovane u RSD a njih je svega nekoliko banaka koje bi bukvalno u jednom potezu mogle da destabilizuju ceo finansijski sistem.
Treće, mi znamo za ponudu MMF-a iz novinarskih tekstova ali kolika je stvarna ponuda, koja je ročnost tih kredita, koji su uslovi, kakvih sve klauzula ima to ne znamo. Ja npr: sumnjam da je MMF- dao stope kao u novinarskom tekstu.
Po mom mišljenju stvari nisu crno-bele i čak mogu da priznam da su i prekompleksne za mene….. Ono što bi bilo pametno da se uradi je smena Jorgovanke i dovođenje za guvernera nekog stručnog čoveka a zatim formiranje tima u okviru Ministarstva finansija koji bi vodio zemlju u uslovima krize.
Eto, ostaje mi još jednom da izrazim žaljenje što g. Katić ije sa nama u Srbistanu i što njegove ideje nisu razrađivane kada je to trebalo učiniti.
@Gosa
„To je bilo kada su kamere snimale zemljotres,pa narod spavao na ulicama iz straha i zato sto su im zgrade srusene,popucali zidovi i krovovi itd“
Nije tako. Bila sam u Čileu pa sa sopstvenim očima videla. Veliki deo populacije živi u nekoj vrsti favela. Sad nije baš kao u Južnoj Africi gde to izgleda baš katastrofa (tipa karton/matalne ploče), već nekako humanije. Potrudio se narod, ofarbao, sredio, al udeš unutra i jasno ti je da to nije kuća i da ono što je u Srbiji solidna plata (tipa 700 evra) ne može da ti priušti ni čvrst krov nad glavom i minimum obrazovanja za decu.
Elem Srbija je kao i Čile periferna kapitalistička kolonija. Čile je na tom putu daleko više „odmakao“ u odnosu na nas (Pinoče ih je tržišno „reformisao“ ako se sećam još 73-će), pa opet i dan danas je Srbija ukupno gledano bolje mesto za život od Čilea iako imamo bar duplo manji BDP po glavi stanovnika. Iako bi prihodi po glavi stanovnika Čileancima davali preko 2.000 dolara mesečno, većina zarađuje 550 dolara mesečno ili manje. Čile je zemlja sa najvećom nejednakošću i društvenim raslojavanjem među zemljama OECD-a. BDP Čilea raste sve ove godine ali „rastuća plima“ ipak ne diže sve brodove već samo one najveće. Jedan od najvećih izvoznih proizvoda Čilea je meso koje domaće stanovništvo uopšte ne može da priušti.
„Globalizacija je odlican primer kako moze se solidno ziveti,samo treba da zemlje budu uredjene,i znati uklopiti se u isti model,ali mi to ne znamo kako se to radi,jer imamo vise politike u drustvu,ali i manje poslovnog duha da vecina zivi solidno.“
Ajde koja je se to zemlja u razvoju prilagodila globalizaciji pa joj sad većina naroda živi solidno? Ne računaju se G7 jer su to „stari kapitalisti“ i oni kojima su oni pružili ruku. Kina? Južna Koreja? Ko još?
S druge strane, evo EU je vrhunski primer prilagođavanja globalizaciji, i šta imamo danas? Dužničku krizu gigantskih razmera, nejednakost veću nego ikada, nikakav rast čak i na Severu i indikacije da će ceo projekat da završi u kanalu (ili u dužničkom totalitarizmu perpetualnih obveznica kako predlaže Soroš tj. potpunoj čileizacijiji Evrope pa kom opanci kom obojci).
Za Marka B. – MMF nije jedan od izvora kreditiranja a la carte, pa birate gde ćete uzeti kredit. Uzimanje kredita od MMF-a je stigma i priznanje da ne možete obezbediti novac na tržištu kapitala. Dakle, to je krajnja mera. Našoj vlasti je važno da održi narativ o najboljoj ekonomiji u Evropi za koju je tržište kapitala otvoreno. Ako je za utehu, krediti MMF se ne mogu otpisivati, a privatnog sektora ponekad i mogu. Ovo poslednje zaduživanje služi da se popune devizne rezerve, održi kurs, a suočavanje sa faktima ekonomskog života odlože za budućnost.
Mozda ce za neke biti intetesantna web diskusija,jer ima i uticaja na Srbiju.
Hvala, Gane, sad sam video da ste, dok sam ja pisao komentar, dali vaše viđenje oko ove moje nedoumice. Mada, šta ja znam, ako je u pitanju odbrana kursa, zašto onda nije uzet kredit od MMF-a; zar njihovi krediti nisu namenjeni upravo stabilizaciji kursa?
@Gane
„Krediti MMF nisu tako povoljni i tu je kamata oko 3-4% na 10 godina…..“
Srbija se zadužila mnogo skuplje no što joj je bilo nuđeno
Vučić je rekao da “smo odbili 1,2 milijarde od MMF” i da je on “ponosan na to”:
“Zašto da uzmemo 600 ili 700 miliona više nego što nam je potrebno? Već smo uzeli 200 miliona evra”, rekao je Vučić tog 23. aprila.
Dakle, 23. aprila Srbiji nije bilo potrebno 1,2 milijarde evra MMF-a sa kamatom od (najviše) 1,29 odsto, a 18 dana kasnije se zadužila za dve milijarde sa kamatom od 3,38 odsto.
https://nova.rs/biznis/srbija-se-zaduzila-mnogo-skuplje-no-sto-joj-je-bilo-nudeno/
@Marko – „Meni je neshvatljivo zasto se Srbija zaduzila sa nepovljnijijm kamatama od onih koje je nudio MMF“
Možda bi ova rečenica mogla dati odgovor:
„Jedna od ove dve nejasnoće postaje malo jasnija, ako se zna da ovakvo zaduživanje ne podleže nikakvoj kontroli ustanova koje su novac dale, dok je novac MMF-a išao uz uslov kontrole trošenja, odnosno, usaglašavanja ekonomske politike sa zahtevima MMF-a.“
No meni i dalje nije jasno zašto se uopšte Srbija, radi pomoći domaćoj privredi, morala zadužiti u stranoj valuti?!
Marko B je postavio pitanje „Zašto ne koristimo primarnu emisiju“
Ja ću pokušati da dam svoje mišljenje ali ne znam šta se nalazi u glavama kreatora naše ekonomske pčolitike…..
Po meni država je u nekom obliku tihe okupacije. Strani kapital kontroliše sve. gotovo celokupni srpski dug (naročito spoljni) se nalazi u rukama svega nekoliko stranih banaka…… Postoj opravdan strah da bi u slučaju primarne emisije stranci mogli dići sidro i napraviti haos u finansijskom sistemu. Tada bi kolaps RSD bio kolosalnih razmera i doveo bi do ekonomske katastrofe.
Pravi trenutak za primarnu emisiju je bio od 2016 do krize, sada je previše opasno da se to radi, osim po malo onako kako predlaže g. Katić ali je i to po meni opasno…….. Poseban problem je napravila Jorgovanka koja je dozvolila jačanje dinara sa 124 na 117 za evro. Sada je to kost u grlu našeg finansijskog sistema jer bi se svaka korekcija čak i minimalna u javnosti ali i među investitorima mogla uzrokovati paniku i povlačenje novca iz sistema, recimo iz banaka, zatim masovna prodaja obveznica denominovanih u RSD i slične reakcije……
Zato postoji strah od primarne emisije, tržište je rovito a nakon jučerašnje emisije obveznica se vidi i da je načeto krizom…….
http://www.smeeurope.eu/activities/
15 MAY 2020
Webinar on “Getting Back To Work: How Diversity Helps Paving the Way Out Of The Economic Crisis”
Diversity, inclusion, and localization by nature are part of Globalization. Quoting the survey made by the European Commission back in 2005, diversity policies make good business sense in 83% of the companies which have adopted them. This results in more and more entrepreneurs turning diversity into a business initiative and linking diversity goals to business goals, creating inclusive companies, markets and supply chains which enables to empower entire communities. Corporations partnering with diverse businesses and teams are gaining higher flexibility, increasing innovation, cost-effectiveness and problem-solving. They are able to explore new markets with a stronger competitive edge as a diverse and inclusive workforce is essential for understanding customers’ needs and therefore, strengthens business models. This webinar is intended to provide business leaders and policymakers with a perspective on the evolving situation, to bring in the business case for diversity in Europe and what it means for European competitiveness globally.
Meni je neshvatljivo zasto se Srbija zaduzila sa nepovljnijijm kamatama od onih koje je nudio MMF
Za Marka B,
Nije sporno da smo trebli da se zadužimo i pomognemo privredi…… Pisao sam o negativnom trendu rasta kamata na srpske obveznice. Očekivao sam nižu stopu prinosa….. Pre krize smo se zaduživali po nižim stopama….. Ovo što se je sada desilo pokazuje nepoverenje investitora u srpsku privredu. Takođe, ne sviđa mi se da celokupni srpski dug u ruci drži 6-7 stranih banaka. U nekom trenutku bi mogli odlučiti da se oslobode srpskih obveznica što bi napravilo haos u našem finansijskom sistemu….. Ovde stvari ne idu na dobro. Situacija nije ni izbliza tako stabilna kako se ljudima može učiniti.
Krediti MMF nisu tako povoljni i tu je kamata oko 3-4% na 10 godina…..
@epistemologija – „Sve to nema veze sa početkom naše „diskusije“.“
Slažem se; moje neslaganje s Vama tiče se Vaše metodologije „poređenja neuporedivog“: https://en.wikipedia.org/wiki/Apples_and_oranges
@Kum – Zahvaljujem na odgovoru. Priznajem da mi ti, politički, razlozi nisu pali na pamet, no sad kad razmislim, ipak su i Češka i Rumunija države, sa kakvim-takvim suverenitetom, te su koliko-toliko mogle da zaštite svoje brendove (ili „brendove“, svejedno), dok je DDR jednostavno „progutana“ od strane D. 😀
@Ljiljana – Hvala za input o Čileu, nisam znao za te proteste i dr.
Globalizacija ekonomskog svetskog poretka ce i dalje opstajati,velike sile ce primenjivati protekcionizam kada im odgovara,a kada ne koristice globalizam.Za male zemlje kao Srbija,jedino im kao izbor ostsje,da se uklope u svetske tokove koje vladaju na ekonomskom i privrednom planu.
Za Ganeta, Nebojšu Katića i sve ostale zainteresovane
Kada ECB masovno štampa evre a na drugoj strani investitorima stoje na raspolaganju 30-ogodišnje nemačke obveznice sa negativnim prinosom vi se zadužite sa kamatom na 7 godina sa stopom od oko 3,4%, onda je to fijasko…. U poređenju sa skorašnjim aukcijama dugoročnih HOV u 2020 godini, vidi se strahoviti skok kamata.
(Gane)
Pa dobro, ako je skupo zaduživati se izdavanjem državnih obveznica, valjda će nam biti ponuđeni jeftini krediti tzv. međunarodnih finansijskih organizacija (MMF, Svetska banka, EBRD itd.), kako je to nagovestio gospodin Katić, ako sam ga dobro razumeo?
Velikodušno nutkanje pomoći u vidu jeftinih inostranih kredita, a do toga će svakako doći, samo je klopka i provereni mehanizam uništavanja slabih ekonomija.
(Nebojša Katić)
Kako god, ove dve milijarde evra, za koliko smo se juče zadužili, biće iskorišćene za pomoć privredi:
Средства прикупљена данашњом аукцијом биће искоришћена за финансирање програма подршке реалном сектору, односно привреди у условима светске економске кризе изазване вирусом корона.
(Kabinet guvernera)
E sad, zašto je za pomoć domaćoj privredi bilo potrebno zadužiti se u evrima, umesto npr. u dinarima – čiju emisiju, za razliku od emisije evra, NBS direktno ili inderektno može da kontroliše – za mene je, priznajem, nedokučivo…
Imate li vi neko objašnjenje?
@Ljiljana
Ogroman deo stanovništva ne radi formalno i živi u kartonskim favelama. (To je bilo kada su kamere snimale zemljotres,pa narod spavao na ulicama iz straha i zato sto su im zgrade srusene,popucali zidovi i krovovi itd…)
Sve privatno (tipa školstvo, zdravstvo, penzije) a ‘kvalitet ‘ koji se dobija za vaučere bolje ne komentarisati. 5% živi dok 95% životari. (A kod nas privatnih unirveziteta na svakom cosku,obdanista takodje privatna,zdrastvo znamo svi koje imamo,a tek penzije da ne pricamo.)
Čak i dobra plata na zapadnom nivou teško može da obezbedi normalan život i sigurnost zato i opšte „zadovoljstvo“ koje je eksplodiralo prošle godine u nekim od najmasovnijih protesta na svetu ikada.(Kod nas turbo folk pevaci i tajkuni,zive bolje nego ko u svetu,svaki dan mozemo videti u medima koje gajbe i luksuzne limuzine su pazarili,naravno i njihova deca kako besne po Bgd,a tek avioni na aerodromu parkirani i cekaju svoje gazde da ih odvezu u Persiski zaliv da se malo brckaju,ili igraju u pesku,naravno da se ne zaboravi Bela Ladja koja se njise na vezu u Montenegro marini i ceka sponzoruse i vlasnike istih ladja da malo krstare Jadranom,i sacekaju neki cargo brod iz J.Amerike da sa palube nesto slucajno i padne.)
Kod nas bar rade kao botovi u javnom sektoru,ucinke samo vrednuju oni koji imaju koristi od istih ljudi,jedno pisu,a kako zive druga prica.
Globalizacija je odlican primer kako moze se solidno ziveti,samo treba da zemlje budu uredjene,i znati uklopiti se u isti model,ali mi to ne znamo kako se to radi,jer imamo vise politike u drustvu,ali i manje poslovnog duha da vecina zivi solidno.
Čile zaista treba da se koristi kao validna mera uspeha neoliberalnog kapitalizma. Toliko su se hvalili tim ekonomskim čudom da je to neki fer reper. Po meni šteta što je tako daleko da ljudi očima taj uspeh ne mogu da vide. A izgleda otprilike ovako – na prvi pogled vas impresionira infrastruktura i očigledno velike pare koje se muljaju i obrću. Ume da zaslepi. Ispod površine, prosečna plata kao u Srbiji a troškovi 7 puta veći. Ogroman deo stanovništva ne radi formalno i živi u kartonskim favelama. Sve privatno (tipa školstvo, zdravstvo, penzije) a ‘kvalitet ‘ koji se dobija za vaučere bolje ne komentarisati. 5% živi dok 95% životari. Čak i dobra plata na zapadnom nivou teško može da obezbedi normalan život i sigurnost zato i opšte „zadovoljstvo“ koje je eksplodiralo prošle godine u nekim od najmasovnijih protesta na svetu ikada. Dok sa TV-a Hong Kong ne skidaju, u Čileu se i dalje protestvuje, policija lomi kičmu, ali nešto nema interesovanja zapadnih medija
Господине Катићу, ово је озбиљан тред од коментара, могао би се цео форум направити. 😁
Свака част за текст! Надам се да ће следећи бити још дубља анализа наше макроекономије.
Занима ме ваше мишљење, да ли грађевина стварно може да буде покретач привреде, или је раст грађ. индустрије последица добрих економских мера у другим секторима? Знам да је питање мало непрецизно конструисано, али, чини ми се, наши високи држ. функ. често воле да гурају грађевину као покретача привреде. Ја је некако више видим као појаву која паралелно прати развој других сектора.
На тај начин доживљавам претерано гурање новца у грађевину као „балон“ који, као сваки други, може да пукне.
@ Marko B.
Izvinjavam se na kasnijem javljanju.Pouzdan odgovor na to pitanje ne znam,ali mislim da ga treba tražiti u političkoj sferi,pre nego u ekonomskoj.
Mislim da ključni ljudi iz Zapadne Nemacke istocne brendove nisu dozivljavali kao istinski svoje – nemacke.Ideologija Istocne Nemacke nije smatrana od strane nemackog naroda sa obe strane Zida dovoljno nacionalnomZato je sve sto je bilo simbol Istocne Nemacke tako lako pusteno niz vodu.
@G.Katic
Bilo bi interesantno videti koliko je politicara imalo koristi tokom privatizacije doticnog proizvidjaca aviona u Brazilu?A sta se kod nas dogadjalo tokom privatizacije pod Milosevicem,pa posle DOS,a i SNS,a,SPS,a itd…
Za Gosu – Svakako ste u pravu. Jedino zbunjuje što privatni sektor nije napravio Embraer u startu, i tako rešio probleme na samom početku. Mislim da ste dali dovoljno ubedljivih primera koji svedoče o tome šta sve može kapitalizam samo kada mu se da prilika da se razmahne, kao u Latinskoj Americi😀.
@G.Katic
Ili je mozda u pitanju da drzava nije bila sposobna da plasira avione na svetsks trzista,pa daj da se oslobodimo izdataka i da nesto povratimo od ulozenog kapitala?
” Što se Embraera tiče on je nastao i razvio se kao državna kompanija, pa se kasnije privatizovao. U tom smislu nije idealna ilustracija privatne inicijative koja cveta kad joj se da prilika.”.
@Marko B.
Sve to nema veze sa početkom naše „diskusije“. Ne vidim kako ste osporili da raste dug američkim korporacijama, niti da on nije opasan, niti da on nije prateća osobina kapitalizma, nego povlačite neku kontru tipa „da ali i u socijalizmu…“. Za takvu vrstu nadgornjavanja nemami vremena.
Mora da vas obavestim da igrate igru „slamkastog čoveka“. Nisam bio savetnik Milke Planinc, niti zastupam povratak samoupravnog socijalizma iz 80-tih. Pošto jurite moje citate ovde po blogu, sigurno ćete naći i za šta se ja zalažem u krajnjoj vizuri. Samo nemojte to opet da linkujete jer trolujemo domaćinu blog.
Što se glede spoljnih dugova SFRJ tiče, 28 % izgleda maleno kada se danas pogledaju udeli spoljnog duga u BDP-u, Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Češke, naravno i Srbije danas, da ostavimo po strani SAD, Japan, Britaniju itd. da ne bih opet dobio ofsajd zbog soka od narandži i krušaka…
Jel ce i Srbija imati neke koristi od njih?Globalizacija punim tempom se nastavlja.
The EU and Japan have concluded two major agreements in recent years. The Economic Partnership Agreement establishes one of the world’s largest free trade areas with a combined market of around 640 million consumers, accounting for roughly a third of the world’s gross domestic product. The Strategic Partnership Agreement also covers issues such as connectivity, data transfer, health and climate change.
Za Gosu – Ne, nisam mislio na šrafciger industriju gde strane kompanije plaćaju jeftinu radnu snagu da sklopi tuđ proizvod. Na primer, Citroen i VW su se „proizvodili“ u Jugoslaviji, ali se ne bih usudio da to koristim kao argument kojim ilustrujem vrline i domete socijalizma. Što se Embraera tiče on je nastao i razvio se kao državna kompanija, pa se kasnije privatizovao. U tom smislu nije idealna ilustracija privatne inicijative koja cveta kad joj se da prilika.
@G.Katic,
Vozio zam se sa avionom Embraer proizveden u Brazilu,VW bubba iz Meksika moj sused vozi,a tek koliko se visokotehnoloskih proizvoda u doticnim J,Americkim zemljama proizvodi,a ciji su vlasnici poznate kompanije iz razvijenih zemalja,slicno kao u Kini.Jel ste mislili na ovu vrstu proizvoda?
Za Gosu – Vi ste, nadam se, razmeli da se moje pitanje o proizvodima iz kapitalističke Južne Amerike nije odnosilo na proizvode tipa grožđe, vino, meso itd, već na složene, kvalitetne, industrijske proizvode, kakve već kapitalističke države prave po definiciji😀.
Nas predsednik informisao je nas da dolaze odlicna vremena u Srbiji.
Za Marka B.
Na današnjoj aukciji je država Srbija doživela neuspeh. Kamate su strahovito skočile i to je znak nepoverenja ivestitora u naš ekonomski sistem. Ja ovo tumačim kao nagoveštaj početka laganog izvlačenja kapitala iz Srbije……
Kada ECB masovno štampa evre a na drugoj strani investitorima stoje na raspolaganju 30-ogodišnje nemačke obveznice sa negativnim prinosom vi se zadužite sa kamatom na 7 godina sa stopom od oko 3,4%, onda je to fijasko…. U poređenju sa skorašnjim aukcijama dugoročnih HOV u 2020 godini, vidi se strahoviti skok kamata.
@Nemirni – Mržnje nema, ja nisam kao oni. Samo upozoravam mlade na njihovu ideologiju.
Predlog sam napisao ispod. Prvi u nizu, ujedno i najznačajniji. Takve stvari sam X puta ovde pisao godinama unazad.
Neću da budem dosadan i nametljiv domaćinu. Nisam mirodjija u svakoj čorbi.
@Vladimir Dž
Pinochet je od Cilea napravio uredjenu zemlju,mozda ce i AV od Srbije napraviti uredjenu zemlju?Mozda za decu i unuke komunisticke bratije?
@G.Katic,
Iz Cilea sam pio dobro vino,jeo njihovo grozdje,iz Argentine sam jeo njihovo telece meso,i pio dobra vina,sa Kube sam pio Rum i pusio njihove cigare u Havani,iz Perua jeo dzumbir,iz Portigala kozne patike,a imam jedan dzemper,i ako u Portugalu cerka poznatog generala iz Angole pokupovala banke,cerka Angolanskog revolucionara kupuje banke po Portugalu,sa cijim parama?A koke koliko god hoce ima iz Kolumbije po celoj Evropi,koje stizu pored banana,za koji sam protiv da stize u Evropi,a tek kafu sto svi pijemo itd…
@epistemologija
„I šta sad sa tim? Kakve to veze ima sa temom o kojoj ovde diskutujemo?“
Interesovalo Vas je koji je sledeći Vaš citat koji mi se vrzma u mislima, pa sam odgovorio na Vašu zapitanost.
„Kada vi mislite da priznate poneku grešku?“
Evo, priznajem da sam, očito, pogrešio u razumevanju Vaših komentara.
Ako je za utehu, nisam jedini koji ima problem sa razumevanjem teksta; pisao je o tom problemu i naš domaćin:
https://nkatic.wordpress.com/2016/01/31/o-razumevanju-teksta-ili-ta-je-pisac-hteo-da-kaze/
За Владимира Џ:
То објашњава Вашу мржњу према свему што је комунистичко.
У реду је, слепе идеологије никад доброг нису ником донеле.
Мислим да је уместо што се овде ломимо око -изама, боље било да ћутимо ако немамо неки добар предлог или идеју како поправити стварно стање у овој држави.
zao mi je svih ljudi,ali NIKADA nisam cuo da je neki antikomunista zucnuo o danasnjim patnjama radnika,padanjima i ubistvima.
treba razlikovati metaforu za logore od stvarnih
„Sudbinu ekonomije u narednoj deceniji neće odrediti dubina pada BDP-a u 2020. Pogotovo će biti opasno ako Srbija i svoj projektovani rast BDP-a od 7,5 procenata za 2021. prihvati zdravo za gotovo, pa krene u novi proces zaduživanja na teret goluba na grani. (…)
Velikodušno nutkanje pomoći u vidu jeftinih inostranih kredita, a do toga će svakako doći, samo je klopka i provereni mehanizam uništavanja slabih ekonomija.“
Табаковић: Међународни инвеститори још једном потврдили поверење у економију Србије
У амбијенту глобалне економске кризе изазване пандемијом вируса корона Република Србија је данас на међународном финансијском тржишту остварила још један успех емитујући седмогодишњу еврообвезницу у износу од две милијарде евра, по купонској стопи од 3,125 одсто. (…)
Тражња за српским еврообвезницама била је изузетно висока (током аукције је износила готово седам милијарди евра) и вишеструко је премашила планирани износ емисије, односно реализовани износ од 2 милијарде евра. Захваљујући толикој тражњи Република Србија је успела да трошак задуживања током данашње аукције спусти за чак пола процентног поена (50 бп).
На овај начин Србија је остварила премију ризика за нову емисију (НИП) од око 30 базних поена, што је на нивоу премије коју су од избијања пандемије плаћале земље еврозоне, а чак је испод премије неких од тих земаља (попут Мађарске).
https://www.nbs.rs/internet/cirilica/scripts/showContent.html?id=15471
@Marko B.
I šta sad sa tim? Kakve to veze ima sa temom o kojoj ovde diskutujemo?
Po sredi je bio nesporazum između mene i Katića jer sam ja insistirao na aritmetičkoj sredini plata, a čovek je pokazao veliko strpljenje da mi ukaže na raslojavanje unutar agregata koji pokriva „plate“. Na čemu sam mu ja veoma zahvalan.
Andrew Kliman me je navaeo na pogrešan trag s obzirom na njegovu polemiku sa Monthly Review školom o uzroku recesija usled nedovoljne potrošnje radničke klase.
Učtivo sam se izvinio tada Katiću jer sam zapravo jurio sve vreme „slamkastog čoveka“, pogrešno pretpostavljajući da on zastupa stav nedovoljne tražnje.
Kada vi mislite da priznate poneku grešku?
„Ja kao marksista bi njih stavio u logore, “ – Epi
Ovo mi zvuči poznato jer su tri brata od mog dede bili par meseci u komunističkom logoru 46godine. Posle toga su ih streljali. Streljani su jer su bili kulaci, imali su nešto više zemlje nego drugi ljudi. Zemlju im je dodelio kralj 20ih godina na Kosovu. Cela porodica mi je označena kao narodni neprijatelj sve dok skupština Srbije početkom 90ih nije poništila sve sudske nepravde.
Moj teča i njegov brat su bili na Golom otoku, takodje komunistički logor smrti. Teča je uspeo da pobegne ali su ga na granici sa Madjarskom uvhvatili i bacili u njihove rudnike. Tri godine je robijao u rudniku pokušavajući da objasni kako on zapravo voli Staljina. Pri tome su ga žestoko mučili i vratili nazad kao invalida.
Mislim da je dovoljno
Za Vladimira Dž.- Pojasnite Vaš komentar.
Opa, logori!
Pa to mi baš zvuči nešto poznato. Tako da mi nije ni bitno da vidim da li su novi komunisti isti kao i stari. Sad vidim da jesu.
@epistemologija – „Pošto lovite moje pisanije na ovom blogu da biste pronašli kruške, jabuke, a uskoro verovatno i mandarine, pitam se samo koji je moj sledeći citat?“
Kad već insistirate, sećam se da mi je ovaj Vaš stav ostavio najjači utisak:
„Stičem utisak da krivicu za rast nejednakosti hoćete da bacite, oprostite ako grešim, na samo gornjih 1 % ili još manje 0.1 %. Ja kao marksista bi njih stavio u logore, ali mislim da ni ovih gorrnjih 40 percentila nisu naivni u čitavoj priči.“
https://nkatic.wordpress.com/2019/04/11/jedan-neobjavljeni-intervju-iz-decembra-2018/#comment-16737
@Vladimir Dž
Pa s obzirom da preskačete moje komentare onda ne treba ništa ni da me pitate. Sami ste rekli da tu nema šta da se pročita.
@Epi – Obično preskočim tvoje komentare, ali sad dok sam skrolovao primetio sam ovu tvoju simpatičnu opasku.
„Rast duga je temeljna karakteristika kapitalizma kao ekonomskog sistema.“
Ovo je tačno što si napisao, ali je isto tako temeljna karakteristika i dosadašnjih komunističkih i socijalističkih država. Ovo iz prostog razloga što su preslikali kapitalistički bankarski sistem koji funkcioniše po principu delimičnih rezervi.
Vidiš i komunisti vole da porobljavaju svoj narod. Ništa nisu bolji ni oni po tom pitanju. I oni vole da svoj narod drže u dugu. Bankarstvo sa delimičnim rezervama upravo znači to – dug koji stalno raste i koji se nikako ne može vratiti u celosti.
„Takav je zapravo naš novčani sistem. Da nema dugova u novčanom sistemu, ne bi bilo ni novca“ – Marriner S. Eccles, Predsedavajući Federalnuh rezervi.
Vaš drug Marks je u Komunističkom Manifestu, 1848 godine, predložio 10 mera koje proleterijat treba da sprovede kad preuzmu vlast. Osim centralizacije celokupne proizvodnje, on je u tački 5 predložio:
“centralizovati kreditni sistem u državnim bankama, posredstvom nacionalne banke i državnog kapitala i dati im eksluzivni monopol”
Ključni problem u ovom stavu su dve reči – centralizacija i monopol. Iz ovog sledi neki problemi.
– Potpuno odsustvo tržišnih mehanizama koji će nagradjivati uspešne i eliminisati neuspešne. Ono što bude neuspešno će se pokrivati iz zajedničke kase.
– Odsustvo elastičnosti sistema u vremenima kad dodju promene koje nisu predvidjene.
– Postavljanje poslušnih i nekompetentnih ljudi da vode najbitniji sektor ekonomije. U biti čepulje i podguzače.
Sve ovo je istorija bezbroj puta dokazala kuda sistem ide kad se rigidno centralizuje od strane male grupe nesmenjivih. Vi komunisti ste recimo baš takvi. Vi ste ekstremno sujetni i umišljeni da ste popili svu pamet sveta. Za vas mišljenje struke nije bitno, već da se samo dodvorite širim narodnim masama i da tako ostanete na vlasti.
E sad možda vi novi komunisti imate neki novi Manifest. Možda tu piše da vi nećete porobljavati narod večnim dugom. Možda tu piše da će bankarski sistem biti sličan starom muslimanskom bankarskom sistem (koji se još uvek koristi u nekim manjim delovima muslimanskog sveta).
Možda ste vi ipak neke dobre duše. Ja to ne znam. Voleo bi da pročitam kako vi mislite da oslobodite narod dužničkog ropstva – ali da mi daš citat iz programa.
@Marko B.
Pa ne znam kako uopšteno opisivanje imperijalne moći SAD i reprodukcije američkog kapitala može da bude oduševljenje za Ameriku ali ajde.
I tada je Katićeva pošalica bila besmislena, jer i on je u svom tekstu „veličao“, da parafraziram njegove reči – pionirski duh američkih inovacijskih preduzeća.
Polemika između mene i Katića se tada vodila potpuno drugim povodom.
Oponirao sam mu tvrdnjama da se kapital kreira pukim štampanjem novca, između ostalog i američkog dolara, sa nastavkom u primedbi na to da je glavni izvor eksploatacije sveta od strane SAD u senjoraži ili kako se to drukčije zove emisionoj dobiti, usled uloge svetske rezervne valute koju dolar ima.
Kapital se reprodukje kroz metarmofozu vrednosti, koja ide iz predujmljivanja novčanog kapitala (M) u sredstva za proizvodnju (C) i kupovinu radne snage, a oni se upotrebljavaju u procesu proizvodnje (PP) u kome se stvara bruto nova vrednost, sadržanoj u robnom produktu (C’).
Ako robe prođu realizaciju na tržištu, predumljena kapital-vrednost uvećava se za ∆M, tj. vrati u novčani oblik ali u uvećanoj masi i tek onda se može reći da je kapital izvršio svoj uspešni obrt.
Po opštoj formuli kapitala to ide u beskonačnoj cirkualrnoj traci sa eksponencijalnim rastom:
M – C – PP – M’ – C’ – PP – M“… i sve tako u krug (M’ = M + ∆M – skraćena formula za novčani tok).
Kredit tu pomaže samo u predujmljivanju mašina i opreme. On podmazuje čitav proces da bi tekao u široj razmeri koji ne bi bio moguć samo sa novcem u opticaju. Ne stvara kredit kapital, nego višak vrednosti iz eksploatacije radne snage u proizvodnom procesu.
Nisam govorio ništa što je van marksističke ekonomike, a što bi Katiču trebalo da bude jasno jer je kao pripadnik starije generacije morao to da polaže na ispitima.
Moguće da on mene tada nije razumeo.
A vi ostali ako ne poznajete kategorije marksističke teorije onda lepo pitajte šta nije jasno.
Istrgnuli ste iz konteksta šta sam tada rekao iz podugačkog dijaloga sa Katićem koji je bio vezan za problematiku mehanizma izbijanja kriza u kapitalizmu i mom insistiranju da je glavni njihov uzrok tendencijski pad profitne stope.
Mi sada govorimo o narastajućem dugu kapitalističkih ekonomija koji prati proces akumulacije kapitala.
Pošto lovite moje pisanije na ovom blogu da biste pronašli kruške, jabuke, a uskoro verovatno i mandarine, pitam se samo koji je moj sledeći citat?
@epistemologija – „Jel i sad imamo narandže i kruške?“
Kruške su novost. Sećam se da ste još koliko prošlog leta bili toliko impresionirani SAD-om da ni naš domaćin nije mogao da izdrži a da se ne našali tim povodom:
Iskaz: „Potom Amerika ima ogromni kapital za SDI u ostatak sveta, pa se bez njihovog kapitala ne može pokrenuti proizvodnja u drugim državama.“ je, veoma blago rečeno, nategnut. Da se našalim – za ljutog komunistu ste previše impresionirani Amerikom, pa će Vas drugovi kritikovati na sledećem partijskom sastanku zbog desnih skretanja.
https://nkatic.wordpress.com/2019/07/17/kada-nenormalno-postane-normalno-objavljeno-u-dnevniku-politika-od-17-7-2019/#comment-17687
”Ovo Goso kao da piše Branko Dragaš sagledvajući stvarnost korz ružičaste naočere poprilično deformisane političke dioptrije.”
Tipican komentar za ljude koji u sustini ne vole svoju zemlju,moze covek da ne voli poloticare ili ruzucaste tv stanice,ali ne voleti svoju zemlju,to je ocaj coveka koji nije uspeo da nadje za sebe mesto pod suncem.
За Epija:
Као што сам у претходном коментару рекао, америчке корпорације имају великодушну подршку државе и финансијског сектора. Као што знате, ресурси ФЕД-а су готово бесконачни, па тако имате парадокс да Tesla, SpaceX, Boeing, CNN, итд. могу да послују у губитку и не брину за свој опстанак на тржишту, бар док се држе правила и запошљавају много људи.
Маскове компаније, нпр. из године у годину послују у губитку и даље имају подршку „инвеститора“. Да ли се икада запитате зашто? Зато што су то приватне компаније исто онолико колико је и Гаспромњефт. Маск је ту само посредник, пијун који учествује у тој лажној игри. „Његове“ фирме су државни војни и научни пројекти. Путање за Вас: да ли је Windows приватно власништво једне компаније?
Самим тим, америчке корпорације могу бити до гуше у дуговима, то њима мало шта значи. Али дугови могу баш да униште једну државу каква је била Југославија, нарочито ако су у питању спољни дугови са политичком клаузулом.
Pa sad znam da istina boli ali spoljni dug SAD je recimo 95 % njihovog BDP-a. Jel i sad imamo narandže i kruške?
@epistemologij – „Ima razloga zašto sam poredio spoljni dug SFRJ i američkih korporacija.“
Hegel je objasnio Vaše razloge. Ne bih imao šta više da dodam. Uživajte u Vašem slatku od narandži i jabuka.
I na posletku, ovo nije ukupan dug SAD, nego samo korporativnog nefinansijskog sektora. Inače bi to bilo i više.
Ima razloga zašto sam poredio spoljni dug SFRJ i američkih korporacija. Jugoslavija je dražva sa svim njenim stanovnicima, deo roba za potrošnju je kupovan i kreditima.
Američke korporacije se zadužuju ne da bi plaćale radnicima kupovinu kućnih aparata nego radi svojih investicija u opremu, marketing ali i neproduktivne operacije na finansijskom tržištu.
@Gosa
Goso, ajde da ja skratim ovu jalovu raspravu i da budem pošten u svom ikazu.
Ovo Goso kao da piše Branko Dragaš sagledvajući stvarnost korz ružičaste naočere poprilično deformisane političke dioptrije.
Ti tu ideju tako uprošćenu prikazuješ i reklamiraš kao da je ljudi nisu slušali od petog oktobra da danas.
Opasno je što ovde nema svežih ideja na koje mi na prvi pogled nemamo odgovor, ali da se makar zdravorazumski zapitamo.
Ova ideja ne drži vodu iz dva bitna razloga. Što nije dobro politički skalirana i drugo što ne može funkcionisati bez jakog protekcionizma.
A za taj stepen protekcionizma koji bi dobio od moćnih je predaja Kosova.
Dragi moj goso politika je jezivo ozbiljna stavar.
A vidim komertatori se rasplinuli pa vode kosmičku politiku u kući kojoj su temelji propali. a niko ne pominje trusnost doma našeg.Te temelje i podzidu ostavljate Vučić da vam ojača.i da on bude istorijski žrtveni jarac kad se sve štropošta.
Da budem pošten i iskran, siguran sam da se gospodin Katić na mnoge kometare zdravo nasmeje i pomesli dokle više ovo da puštam jer mi blog gubi popularnost i ulazi u zoni tračarenja i nadmudrivanje dokonih ljudi 🙂
@Marko B.
Potrudite se sami da nađete odgovor.
@epistemologija – „Dakle, više od 100 % BDV-a američkih korporacija koje su primer dobre poslovnosti, invetivnosti i konkurentnosti jeste pod dugom. Da se podsetimo, SFR Jugoslavija je u najgoroj godini, a to je bila 1981. imala je spoljni dug od svega 28 %.“
A koliki je bio ukupan dug u SFR Jugoslaviji, dakle ne samo spoljašnji, nego i unutrašnji? (Nije dobro po činjenice porediti „grandmothers and frogs“, pa za američku privredi posmatrati celokupan dug, i spoljni i unutrašnji, a za SFRJ samo spoljni dug, potpuno ignorišući problem unutrašnjeg duga, nastalog i npr. nekontrolisanim izdavanjem menica – što je dovelo do ogromne inflacije, posebno 1989. godine, čega se dobro sećam, odavno se već u to vreme nisam igrao u pesku – o čemu je u komentarima pisao i gospodin Katić.)
”Ista buduca vlada treba da finansira takav jedan tim.
A znači i taj tim na državne jasle.”
Pa sigurno nece finansirati UPS,ili Privredni Klub Srbije,i druga privredna udruzenja,PKS,jer svi oni su pod kontrolom vladajuceg rezima,a tako je bilo decenijama unazad,naravno da rezim ce dobiti novac iz fondova EU,da reformisu privredu,pa neka vlast dokaze da zeli uspesnu domacu privredu,da kako kazu zele u EU itd..,ili ce taj novac kao i do sada procardariti za svoje licne interese,a to naravno odgovara uvoznom lobiju itd..,da ne ulazim dublje.
”Dobro kako će se miriti njihov učinak i isplativost?”
Kroz priliv novca poreskih obveznika u budzet,i uvecanje zaposlenosti.
”Dobro složio bi’ se ako prvo ugasite ona dinkićava ekonomska prestavništva po svetskim prestavništvima, konzulatima i ambasadima, koji nikakav efakat nemaju. I da utulite one brozove privredne komora srbije koje zapošlavaju političke, birezerske rođačke ljude”.
Jel ima jos uvek Dinkcevi ekonomske diplomate po svetu?Moj susret s njima,ne bi da prepricavam.
PKS da se finansira iz clanarine koje uplacuju clanovi privrednici udruzenja PKS,a drugu polovinu da drzava dotira kroz poresku kontrolu koliko PKS ima clanova i da postoji uvud koliko je clanova privrednika uplatilo clanarinu,toliko i da drzsva sufinansira.
”Važna je diprloma i još ako je DR bog da ga vidi. A ako je sin ili kćer ponatog doktora eto njema uhljeblenja. Oportunizam je rak rane ovog sistema.
Tako je to moj Goso !!!”
Mislim da sam vec napisao koji ljudi bi bili aktuelni ili njihovih sposobnosti i iskustvo da sacinjavaju mali tim.U timu bi bilo izmedju 6-10 ljudi,vise za sigurno ne,ipak da ne sirim,jer to su posebni ljudi koji ce razumeti kako se radi,bez mnogo sastanjcenja i price,vec bi se bacili na posao,to je posebna svera koja kod ljudi podize maksimalnu angazovanost i izazov uspeha.
Takodje sam napisao na blogu G.Katica,mislim da ima samo par Srba u svetu koji znaju posebne vestine kako se unapredjuje privreda,osvajaju trzista,odgovornost za drzavu.
Rast duga je temeljna karakteristika kapitalizma kao ekonomskog sistema.
Nedavno je Međunarodni institut za finansije (The Institute of International Finance), to je savetodavno telo koje unajmljuju banke za prognoze i analize, objavilo da je ukupan svetski dug, zajedno privatni i javni, dostigao 255 hiljada milijardi dolara do kraja prošle godine.
To je za 87 hiljada milijardi $ više nego što je dug iznosio pred izbijanje Velike recesije 2008. godine i biće još veći usled pojačanog zaduživanja vlada u post-pandemijskoj krizi.
No, da pogledamo stanje nefinansijkog korporativnog duga SAD kao odnos prema bruto dodanoj vrednosti koji američke firme ostvare u poslovanju.
Dakle, više od 100 % BDV-a američkih korporacija koje su primer dobre poslovnosti, invetivnosti i konkurentnosti jeste pod dugom. Da se podsetimo, SFR Jugoslavija je u najgoroj godini, a to je bila 1981. imala je spoljni dug od svega 28 %.
Ali poslužićemo se starom angedotom sa Hegelom, kada su ga učenici upozorili da se činjenice ne slažu sa njegovim filozofskim sistemom, gorostas nemačkog idealizma je odgovorio „Tim gore po činjenice“.
@Vladimir Dž
Odličan komentar. Uz dodatak da postoji „50 nijansi“ sive.
„Da bi ova privreda funkcionisala mi moramo i dalje se zadužujemo sa istog izvora. Za slučaj da kartel oseti da smo nešto neposlušni, banke će nam obustaviti dalja kreditaranja, masa novca će se povući iz opticaja jer će se stare rate i dalje otplaćivati – i mi ćemo opet ući u haos. Možda sad i najveći do sada.“
Tačno, ali nismo mi jedina periferna kolonija u haosu nenaplativih kredita. Ceo svet je i zato trenutno doživljavamo ozbiljne potrese (nije sve baš do Covid-a 19). Gdin Katić je i u tom smislu predložio određeno monetarno labavljenje (jer sreća u nesreći imamo kakvu takvu državnu valutu) koje će u datim okolnostima biti po svoj prilici dopustivo zbog održivosti dugova što je primarni interes kreditora. Ti signali su već na sve strane a na nama je šta i kako ćemo sa tim.
Takođe ako pogledamo oko sebe izgleda da ima ozbiljnih komešanja među „kreditorima“. Srbija je periferna kolonija pre svega Nemačke, a tu sad situacija više nije ni malo čista. Imamo li alternativu i da li je ona bolja?
Svakako je tačno da smo država vrlo ograničenog suvereniteta i to treba imati u vidu. Ali i dalje je (tamno) sivo a ne crno. Neki prostor mora da ima
„Dok se kontrola izdavanja novca i kredita ne vrati Vladi kao njena najpreča i sveta odgovornost, sve priče o suverinitetu parlamenta i demokratiji su uzaludne i beskorisne. Kad jednom nacija preuzme kontrolu nad kreditima, onda nije bitno ko piše zakone te nacije. Kad lihvarstvo preuzme kontrolu, svaka nacija će biti uništena“ – William Lyon Mackenzie, bivši kanadski premijer.
Ovde m ise očitava bukvica šta zapravo konkretno treba da uradimo sa današnjom Srbijom.
Evo ovo gore što je bivši kanadski premijer rekao je prvi korak što bi trebali da uradimo. Ovde ljudi mudruju nešto kao treba prvo ovo, treba ono. Treba neki timovi umnih da se okupi. Po meni kad prelistam sve što je istorija pokazala, uvek svi putevi vode na gornji citat.
Ja ne razumem da neko misli da mi kao kontrolišemo našu privredu. U predhodnom periodu su sva naša preduzeća i gradjanstvo uzimali kredite od stranaca po najnepoljnijim uslovima. Svi su dužni do guše.
Da bi ova privreda funkcionisala mi moramo i dalje se zadužujemo sa istog izvora. Za slučaj da kartel oseti da smo nešto neposlušni, banke će nam obustaviti dalja kreditaranja, masa novca će se povući iz opticaja jer će se stare rate i dalje otplaćivati – i mi ćemo opet ući u haos. Možda sad i najveći do sada.
Rusija nakon pripajanja Krima je najbolji primer kako Kartel želi da vas dovede pod svoju kontrolu. Godinama su ubacivali u Rusiju svoj novac, da što više udje u krvotok zemlja, i onda kad su rusi postali neposlušni naglo ga povukli. Želeli su da dovede zemlju u stanje kolapsa. Jednim manjim delom su u tome uspeli.
Mi pošto smo boranija i volimo da imamo stranca za gospodara, mi ćemo uvek biti pod kontrolom kartela. Bez obzira ko je na vlasti. Te svadje političkih partija su mi smešne i otužne kad znam kod drži sve konce. Doma’u političku scenu uopšte ne pratim kad znam pozadinu svega. To je potpuno gubljenje vremena.
Gosa
”Ti formiraš tim kad je privreda u čabru.”
Srbiji treba jedna prelazna,strucna i nezavisno politicka vlada.Akcenat treba da bude privreda,privreda i privreda.
Ista buduca vlada treba da finansira takav jedan tim.
A znači i taj tim na državne jasle.
Dobrokako će se miriti njihov učinak i isplativost?
Dobro složio bi’ se ako prvo ugasite ona dinkićava ekonomska prestavništva po svetskim prestavništvima, konzulatima i ambasadima, koji nikakav efakat nemaju. I da utulite one brozove privredne komora srbije koje zapošlavaju političke, birezerske rođačke ljude.
Važna je diprloma i još ako je DR bog da ga vidi. A ako je sin ili kćer ponatog doktora eto njema uhljeblenja. Oportunizam je rak rane ovog sistema.
Tako je to moj Goso !!!
”Ti formiraš tim kad je privreda u čabru.”
Srbiji treba jedna prelazna,strucna i nezavisno politicka vlada.Akcenat treba da bude privreda,privreda i privreda.
Ista buduca vlada treba da finansira takav jedan tim.
Marko B.
Pa da. Zbog toga i razmišljam. Možda im ovo ludo vreme iznedri nekog pametnijeg koalicionog partnera… Mnogo toga u Srbiji zavisi od razvoja situacije unutar EU.
Volela bih ako bi gospodin Katić mogao da se osvrne na trenutna dešavanja unutar EU. Vidim da mnogi tumače postupak Ustavnog suda Nemačke kao indikaciju da je Nemačka prelomila i da kreće razgradnja EMU i pad evra ili bar da su uputili otvorenu pretnju „Ili će EU biti Nemačka ili je neće biti“? Da li je to realna opasnost?
Kakve to onda posledice može imati na nas? Kako bismo se trebali pozicionirati?
http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-240899/zasto-ustavni-sud-nemacke-osporava-odluku-evropskog-suda-pravde-ili-ce-eu-biti-nemacka-ili-je-nece-biti
@Ljiljana – „Onaj gica Dačić ima veliki politčki kapital… Čini mi se da ima zrno Kneza Miloša u genima….“
https://pescanik.net/proklet-bio-izdajica/
@Vladimir Dž
“Veliki deo te tehnologije nije bilo naše pameti već je došla sa Zapada.”
“Da nije bilo zapadnog upliva u našu ekonomiju, mi bismo bili na istom nivou kao neka Bugarska ili Rumunija. Česi i Poljaci sigurno ne bi dolazili na naše more i u tom obimu jer bi i kod nas bila beda kao i u Bugarskoj.”
“U zamenu za sve ove zadatke kartel im daje veći standard. Baš kao što smo i mi obavljali jedan zadatak u jednom istorijskom periodu. Drugačije se Poljska nikako nebi mogla ovako razviti.”
“Tako da su mi sve ove priče oko startnih pozicija malo čudne.”
Meni se dopada kako ste definisali kontekst tj. okvire u kojima se kao narod krećemo već dugo vremena. Samo mi nije jasno s kim se raspravljate? Moj utisak nije da G-din Katić, a ni većina na ovom blogu, tvrdi kao je SFRJ bila nekakva intelektualna i industrijska „Meka“ već da danas kada se nalazimo opet u problemu, uzroke identifikujemo na pogrešnom mestu tj. lošoj državnoj upravi. Ko što Nemirni reče „Свет није тако црно-бео, сива боја је обично најјача.“ Mi smo u nekom pogledu bili na dobrom tragu za vreme SFRJ. Ne u svakom pogledu. SFRJ je doista, kao i većina drugih zemalja u razvoju, patila od dubokih problema i strukturnog zaostatka. Sami ste dobro primetili da SFRJ nije propala samo zato što je padu bila sklona već zato što je to nekima moćnijim od nas bilo u interesu, na isti način kako im je bilo u interesu da nam „pomognu“ sa tehnologijom i kreditima neku deceniju-dve ranije. Kada već ovo navodite treba napomenuti da ta vrsta „transfera“ tehnologije i kapitala nije bila nikakva naša specijalnost. Znate i sami da nemačko i japansko „čudo“ nisu baš prava čuda već posledica planske pomoći i ulaganja od strane kapitalističkog centra. I Nemačka i Japan su „odgojeni“ i zaštićeni, pa tek onda pušteni da se „slobodno takmiče“ na način koji je danas veliko „ne, ne“ u smislu neoliberalne doktrine, koja ne podnosi nikakav paternalizam. Nekome majka a nekom maćeha. Nikad ni SFRJ ni Bugarska ni Poljska ni Češka nisu imale ni približnu „pomoć prijatelja“ ni vetar u leđa.
Elem da se vratim na temu, Vi ste vrlo lepo definisali okvire i ograničenja.
“Elita distancirana daleko od pučanstva koju čuva plaćenička vojska. Stime što ih brane njihovi zemljaci jer žive u povoljnijoj koloniji. Bolje je živeti u koloniji prvog reda nego trećeg.”
“Rimsko carstvo je ovako počivalo. Mi živimo u takvom modelu.“
Odlično.
„Zašto domačica? Pa zato što je ženski deo svet ključ svega ovog. Na zapadu bi neki govorili to ovako – First we get the women, children will follow, eventually men would have to come along. Jedino je jedan deo muslimanskog sveta prozreo ovu zadnju rečenicu i rade to što rade.“
To baš i niste u pravu što se tiče muslimanskog sveta. Ovde u Zalivu postoji prećutni dogovor – žene muškarcima daju slobodu, muškarci ženama kreditnu karticu. Bez kreditne kartice ništa od društvenog dogovora. Možda intuitivno ne izgleda tako, ali muškarci su izvukli kraću kosku od jadca. Ne postoji količina nafte koju Zalivske države mogu da prodaju, a dolare raspodele svojim muškim stanovnicima, koje onda pokrivene ženske glave ne mogu da potroše na markiranu garderobu, šminku, kola, nameštaj. Nemaju nikakvih unutarnjih inhibicija I ograničenja sa kojima se muči marketinška kasta na Zapadu kako bi ubedila protestantske stipse da troše umesto da štede. Jer kapitalizmu trebaju potrošači a ne armija angeli merkel.
Sistem recikliranja viškova kapitala preko kupovine američkih državnih obveznica od strane Zalivskih naftnih monarhija se načisto izokrenuo prethodnih 10-tak godina kada se većina zalivskih monarhija pretvorila od izvoznica kapitala u države koje zajme pare… Glad za industrijskim proizvodima I uslugama sa Zapada je nezajažljiva.
S te strane, kada bolje razmislim, da bi globalizovani kapitalizam dostigao ravnotežu potrebno je da sa jedne strane imamo Nemce koji vole da rade, malo da troše I sav smisao I samopoštovanje izvlače iz tog konteksta, a sa druge Saudijce, koji sede na neograničenom ćupu prirodnih resursa, ne vole da rade, ali mnogo vole da troše sve što Nemci proizvedu I u tom smislu nemaju nikakvih inhibicija. Nikada ni posle 1000 godina im ne bi palo na pamet – a zašto mi ne bismo sami sve pravili umesto Nemaca!?
Dakle ravnoteža.
Pošto ima još puno nas okolo koji kvarimo ovu uzajamno-korisnu idilu, ajde da se vratimo pitanju šta sa Srbijom?
Mislim da je gospodin Katić sve elemente već ponudio samo mi nikako da ih internalizujemo.
Ja se plašim da Srbija trenutno, uzimajući u obzir svoje okruženje, a I trenutni stepen (ne)razvoja nema izbora do da se pomiri sa činjenicom da mora da ima nekakvu populističku I polu-demokratsku vlast. Tripovati se da mi imamo iste izbore ko Skandinavci je ne samo glupo već I vrlo opasno.
Ta populistička I delimično autoritarna vlast bi morala da “ide uz dlaku” najkrupnijim stranim interesima, jer to je realnost I od sukoba sa njima ništa. To za posledicu svakako bi imalo da Srbija mora da se pomiri sa činjenicom da je jeftina radna snaga jedna od njenih najvećih komparativnih prednosti (uz geografsku lokaciju, prirodne resurse I još ponešto). Ali većina država koje su se oslanjale na jeftinu radnu snagu nisu uspele da izbegnu zamku “srednje razvijenosti” kako I Epi I gdin Katić sve vreme odlično ilustruju, izuzev Kine I azijskih tigrova.
Da li mi možemo da upotrebimo sličan model uzimajući u obzir postojeća ograničenja? Mislim da da ali uz mnogo strpljenja I dugoročnog planiranja, a I stomaka da se zapuši nos pred nekim neprijatnim mirisima. Npr. od početka ne verujem da su ni Kina ni Vijetnam tolerisali određenu dozu korupcije zato što nisu primetili ili je vlast po sebi korumpirana već je bio nužan kompromis za stvaranje širokog konsenzusa. Rast produktivnosti je u najboljem slučaju postepen I jednostavno se ne možemo nadati “zapadnom” strandardu I porediti sa Švedskom duže vremena.
Takođe ne mislim da je centralno planiranje bilo čega osim nekih širokih smernica korisno za naš slučaj. Epi je ranije vrlo kvalitetno odbranio korist ulaganja u putnu infrastrukturu. Donekle mi se čini da čak I da su sve pare otišle u džepove stranih izvođača to se može ispostaviti kao dobra investicija, jer takva nam je lokacija. Pre dve godine jedan strani kapitalista mi je pominjao da razmišlja o krupnim investicijama u skladišta pored autoputeva u Srbiji. Završetak autoputeva ka moru ga je bacio u “frenzy” za kupovinu zemljišta. Čak je pričao kako misli da je Srbija idealna za Amazonova super-skladišta, jer je van EU, manja birokratija, manji porezi, ko-operativna vlast, ugovori o slobodnoj trgovini potpisani, jeftina radna snaga itd… Sad lično nisam neki ljubitelj Amazona, ne znam šta je od ovoga realno, ali bukvalno mogu da zamislim kako prisustvo takve logistike može da ostvari ovaj na prvi poglled nerealan plan koji predlaže Epi vezano za hranu.
Lično sam protiv današnje forme globalizacije. Ona će na kraju sve nas da izbaci z koloseka, ali mala država kao Srbija mora prvo da preživi. A da bi preživela mora da se prilagodi vremenu I okolnostima.
Najviše se plašim što ne samo mi već cela Evropa večno proživljava svoj Dan Mrmota… istorija se ponavlja uz vrlo malo varijacija. Gledam ovih dana sve veće razilaženje između Nemačke i SAD-Britanije (npr. onu odluku nemačkog ustavnog suda koja po svoj prilici počinje rušenje evra), i plašim se da svi u Evropi ponovo zauzimamo iste pozicije kao u neka prethodna odsudna vremena. Volela bi da se Srbija ovog puta „ne prima“.
Mi u Srbiji politiku I ekonomiju često gledamo kroz prizmu svojih kompleksa prema Zapadu. Današnja opozicija je 100 puta opasnija od pozicije jer oni pojma nemaju ni dal su pošli il su došli I koga se nude da predstavljaju. Pozicija je blizu ovog mog gore-opisanog modela real-politike. U nekom trenutku sam se bila istripovala da je AV to, odličan manipulator koji nam je potreban, al onda uključim Pink I vidim da on uživa da se valja sa svinjama umesto da to vidi kao delimičnu nužnost… I onda mi jasno da ni od tog posla ništa… Kud dalje ne znam… Onaj gica Dačić ima veliki politčki kapital… Čini mi se da ima zrno Kneza Miloša u genima….
@Gosa – ALI VRLO VAZNO DA DOMACA PRIVREDA OZIVI IPREDUZME POZITIVNO POSLOVANJE
E Goso tacka naše divergencije je upravo u gore navedenom.
Ja sam da se svakom članu ovog društva pruži šansa da iskaže svoju kreativnost i da stvara novu vrednost za sebe i društvo. Institucije takve vrsete ove nema ili ako ima njeni službenici vataju zjala po kancelarijama.
Nema kuće, mesta ili porodice koja nema neku ideju kako da preživi. I to je ključno. Ljude tera nižda da misle o svojoj budućnosti. Sve njihove ideje treba neko stručan i iskusan da sasluše proceni i pomogne im u uobličavanju i zatvaranji selokupne projektne konstrulcije. Tako da kad subjekt podnese biznis plan merodavnoj instituciji ima realnu šansu da potsticaj ili pak samo ohrabrenje da nastavi tim putem gde kandidat dobija smislenu želju da se bori..
Takav način angažovanja pojedinca i dršave ima višestriku korist.
Koliko znam nekada su takvi projekti na zapadu svaki teći uspevao a danas svaki deseti. Ali naša je prednost što nama danas sve treba. Od klanice, mlekare, ovčarnika, strugare, vunovlacare, čumurane, destilerije, domaće radinosti i tako u nedogled.Pa neka svaku peti projekat ima realnu šansu to je već dasetina hiljada duša zbrinutih.
Metodom induktivnog angažaovanja centra za promociju i potsticaj građanske krativnosti je velika šansa.
Eto Goso prosto, jednostavno i jeftino.
Ti formiraš tim kad je privreda u čabru. Praviš ražanj a zec u planini 🙂
@Kum – „Nazalost,niste uspeli da mi pomognete u vezi pitanja koje mi izaziva nedoumice.Ipak,vise bih cenio da ste priznali da nemate odgovor,nego sto cutite.Ja to mogu razumeti kao strah od polemike.A kako ce to razumeti nas domacin i citaoci – ne znam.“
Ako več drug Epi ćuti, možete li nam možda Vi dati Vaše viđenje? Da podsetimo čitaoce, pitanje je, ako se ne varam, bilo:
„A drug Epi politikolog je ponajmanje politikolog.Lepo bi bilo da cujem njegovo tumacenje zasto su svi brendovi Istocne Nemacke tako temeljno likvidirani.Ali npr. u Ceskoj je Skoda ipak ostala Skoda cak i pod VW.Rumunski brend Dacia koji sigurno nije bio sinonim za kvalitet je opstao,a istocnonemacko nista.“
Ko je malo stariji zna da su mnoga naša preduzeća imala relativno moderna postrojenja, uporedjuju to sve sa sovjetskim blokom. Pogledajmo samo visoke peći po našim železarama, našu petrohemiju, auto industriju, …… proizvodne linije kod mog brata u preduzeću. Veliki deo te tehnologije nije bilo naše pameti već je došla sa zapada.
Mi smo bili komunistička zemlja, samo smo mi dobijali i novčanu bespovratnu pomoć, i pomoć u kreditima i pomoć u direktnom transferu tehnologija. To zapad nije radio ni prema jednoj drugoj komunističkoj zemlji, samo prema nama. Mi smo čak mogli da izvozimo naše djubre od automibila u Ameriku, iako je bio zagarantovan neuspeh.
Zašto?
Zapadni kartel je zauzeo poziciju da je bolje dati Jugoslaviji da ima neki standard i pristup njihovom tržištu i tehnologijama nego da na Jadransko more izidju Sovjeti. To je bio strateški dogovor.
Mi vama liberalni vizni režim, novac, pristup tržištu i neke tehnologije – dok vi tu nešto palamudite da ste kao nezavisni i pritom branite pristup moru Sovjetima.
Mi nismo bili nikakvi šmekeri ili cool likovi pa su nam zapadnjaci iz tih razloga dali da se šetamo po njihovim metropolama. Niti je Tito bio simpatičan diktator koga zapadnjaci naprasno eto tako gotive.
Svih ovih godina nam jugonostalgičari ispiraju mozak kako je Jugoslovenstvo bilo superiška stvar na zapadu, jer eto, mi smo cool face pa možemo bez problema da preko vikenda skoknemo do Londona i kupimo neke nove ploče. Poljaci se već seljoberi i oni to nisu mogli.
Kad je zapad finansijski udavio istočni blok, Jugoslavija je išla u paketu. Mi im više nismo bili potrebni kao interesna sfera koju oni sa strane potpomažu.
Da nije bilo zapadnog upliva u našu ekonomiju, mi bismo bili na istom nivou kao neka Bugarska ili Rumunija. Česi i poljaci sigurno ne bi dolazili na naše more i u tom obimu jer bi i kod nas bila beda kao i u Bugarskoj.
Tako da su mi sve ove priče oko startnih pozicija malo čudne. Evo recimo startna pozicija jedne Poljske i recimo Madjarske posle dolaska kapitalizma u njihove zemlje. Tu su negde bile. Danas je jedna Poljska daleko odmakla. Ali taj njihov veliki uspon nije iz razloga što su postali mnogo pametniji i organizovaniji u odnosu na druge istočno evropske zemlje.
Ne. Oni imaju poseban zadatak za zapadni kartel. Oni su tu da podbadaju ruse na medjunarodnom planu, da ih sapliću i zajebavaju, da im sputavaju Severne tokove, …. jednostavno da budu topovsko meso kad dodje do nekog sukoba.
U zamenu za sve ove zadatke kartel im daje veći standard. Baš kao što smo i mi obavljali jedan zadatak u jednom istorijskom periodu. Drugačije se Poljska nikako nebi mogla ovako razviti.
The consensus in NATO capitals is that Soviet political pressure, backed by financial support, would seek to induce such republics as Slovenia and Croatia to leave the federation and establish themselves as autonomous states that would be offered Soviet political and military protection. The Soviet Union would be playing for high stakes. An independent Slovenia or Croatia under Moscow’s aegis would be likely to afford it access to bases on the Adriatic Sea.
–> SPECIAL TO THE NEW YORK TIMES JUNE 26, 1977
@ Ljiljana
Moje cestitke za postavljena pitanja.Trebace mi vremena da razmislim.Nadam se da cemo dobiti i Vase odgovore,jer ko ume tako dobro da prepozna problem,kompetentan je i da nadje resenje.
@ Epi
„Književna kradja“ – rekao bi Ivan Karamazov.Ali,ja sam veoma zadovoljan napretkom Vase socijalističke misli.Naravno,jos ima nekih detalja u Vašem izlaganju koji ne odgovaraju realnosti.No,to cemo pripisati Vašem manjku iskustva u sektoru poljoprivrede.
Nazalost,niste uspeli da mi pomognete u vezi pitanja koje mi izaziva nedoumice.Ipak,vise bih cenio da ste priznali da nemate odgovor,nego sto cutite.Ja to mogu razumeti kao strah od polemike.A kako ce to razumeti nas domacin i citaoci – ne znam.
”Dobro, evo jasnog pitanja sa čime bi taj mali tim pogurao razvaljenu privredu?
Kakvu bi vi podršku pružali privredi?
Znači taj tim bi bio savetodavni biro 🙂”.
Treba da se izvrsi prvo rengenski snimak cele domace privrede,a dalje procese predlaze nadleznim organima da preduzme sledece korake.
„Elita distancirana daleko od pučanstva koju čuva plaćenička vojska. Stime što ih brane njihovi zemljaci jer žive u povoljnijoj koloniji. Bolje je živeti u koloniji prvog reda nego trećeg.
Rimsko carstvo je ovako počivalo. Mi živimo u takvom modelu.“
(Vladimir Dž, 10/05/2020 u 16:23)
Sjajna opservacija!
„Zašto domačica? Pa zato što je ženski deo svet ključ svega ovog. Na zapadu bi neki govorili to ovako – First we get the women, children will follow, eventually men would have to come along.
Jedino je jedan deo muslimanskog sveta prozreo ovu zadnju rečenicu i rade to što rade.“
(Vladimir Dž, 10/05/2020 u 10:38)
A šta to rade? Drže žene zatvorene u kuću? Ili ste na nešto drugo mislili?
”@Gosa
Goso izvini, nisi brate ukratko objasnio tvoju ideju.
A ja kao perfekcionista jedva skota’
Pa mali tim treba da se bavi savremenom ekonomskom diplomatijom u međunarodnim privrednim kretanjima i spoljnoekonomskim odnosima naše zemlje.”
DELIMICNO TACNO,ALI VRLO VAZNO DA DOMACA PRIVREDA OZIVI IPREDUZME POZITIVNO POSLOVANJE
”Oni stvaraju ekonomsko-diplomatske modele i mehanizme sa kompleksnim interakcijama domaćeg i međunarodnog poslovanja.
Mali tim prati izazove koje međunarodni biznis nameće svojim akterima -pre svega savremenoj državi Srbiji.”
DELIMICNO TACNO
”Počev od spoljnotrgovinske politike i njenih instrumenata,
TO JE TACNO
”do ugovaranja i finansiranja spoljnotrgovinskih poslova”
TO NIJE TACNO,ALI I TACNO AKO JE U PITANJU DOMACI PRIVATNI SEKTOR KOJI ZELI DA POZITIVNO POSLUJE,TAKODJE I NA DOMACE TRZISTE.
Na kraju tim treba da sačinjavaju takve ličnosti koje vladaju složenim znanjima, karakterističnim za međunarodnu poslovnu praksu.
DELIMICNO TACNO
Od ovakvih stučnih potreba kandidata meni se razum muti.
Ali kao ideja je zaista interesantna !!!
TO JE STVARNOST U RAZVIJENIM ZEMLJAMA
Ipak ja se držim svojih baznih malih ideja običnoh provincijalaca, jer čovek je mera svih vrednosti 🙂
TO JE LICNI SUBJEKTIVNI ZAKLJUCAK
Ako domaci privredni sektor uspe da se poslovno uzdigne,automatski dobija poverenje u drzavu i sisteme koji su im na usluzi,takodje strani investitori dobijaju interesantni poslovni ambijent gde bi se angazovali,u nekim slucajevima bez subvencija,a u nekim sa subvencijama.
@Gosa
Goso izvini, nisi brate ukratko objasnio tvoju ideju.
A ja kao perfekcionista jedva skota’
Pa mali tim treba da se bavi savremenom ekonomskom diplomatijom u međunarodnim privrednim kretanjima i spoljnoekonomskim odnosima naše zemlje.Oni stvaraju ekonomsko-diplomatske modele i mehanizme sa kompleksnim interakcijama domaćeg i međunarodnog poslovanja.
Mali tim prati izazove koje međunarodni biznis nameće svojim akterima -pre svega savremenoj državi Srbiji.
Počev od spoljnotrgovinske politike i njenih instrumenata, do ugovaranja i finansiranja spoljnotrgovinskih poslova.
Na kraju tim treba da sačinjavaju takve ličnosti koje vladaju složenim znanjima, karakterističnim za međunarodnu poslovnu praksu.
Od ovakvih stučnih potreba kandidata meni se razum muti.
Ali kao ideja je zaista interesantna !!!
Ipak ja se držim svojih baznih malih ideja običnoh provincijalaca, jer čovek je mera svih vrednosti 🙂
@Ljiljana – „Mislim da je bitno prvo odrediti koje su nam „granice“ tj. okviri mogućeg delovanja?“ itd.
Sjajna pitanja ste postavili! Sjajne ideje za razmišljanje!
S tim u vezi, možda bi vredelo podsetiti se ovog komentara našeg domaćina, te možda proučiti i šta i kako to današnji Vijetnam radi, tj. da li se ponešto od njihovih iskustava može primeniti u našim okolnostima:
https://nkatic.wordpress.com/2019/06/10/forum-2019/#comment-19025
За Владимира Џ:
„Ja iskreno ne mogu da razumem šta Gosp Katić želi da kaže sa postavljenim pitanjem upućeno svima nama.“
Снага једне нације, а самим тим и државе, се не мери томе да ли је она социјалистичког, фашистичког или капиталистичко-демократског уређења. Многе капиталистичке земље нису равноправне између себе, ни економски, ни војно, нити културолошки. Да ли то значи да је капитализам бољи или лошији систем од других
Не, то значи да су неке нације искористиле свој географски положај, своје ресурсе, своје људе на бољи начин од других. То такође значи да неке земље имају повољније услове за развој од других, а такве су обично у мањини. Југославија је била изузетно развијена земља када се погледају данашње Западњачке колонијице које су остале иза ње. Али у исто време, Југославија није била довољно моћна да се одупре утицају моћнијих земаља Запада, тј. њени народи нису били. На крају је Југославија постала превелики трн у оку читавог Запада и морала је да сконча како је и скончала.
Надаље, ако је капитализам толико бољи од других система и нема алтернативу, откуд то да је Хитлерова фашистичка Немачка скоро покорила читаву Европу, узимајући у обзир њено економско уређење засновано на државном корпоративизму и милитаризму? Ако имаму у подсвести фашистичку Немачку као милитаристичку полицијску државу у којој владају корпорације спонзорисане од стране државе, шта другачије онда имамо данас у Сједињеним Америчким Државама, том светлом бастиону демократије, слободе и људских права?
Бркате узроке и последице нечијег успеха, односно неуспеха. Свет није тако црно-бео, сива боја је обично најјача.
Za Vladimira Dž. – Hteo sam da kažem da je (komparativno) (ne)kvalitet industrijskih proizvoda u Jugoslaviji bio niži ne zato što je Jugoslavija bila socijalistička, već zato što je bila na istorijski nižem stepenu ekonomskog razvoja od Nemačke, Italije ili SAD npr. Mislio sam da je to u mom komentaru (za Ivana Groznog, Gosu i dr.) bilo jasno. A napisao sam:
„Dihotomija (uspešni kapitalizam i neuspešni socijalizam) ignoroše fundamentalne ekonomske i istorijske činjenice. Ne možete upoređivati razvijene kapitalističke zemelje i nerazvijene socijalističke, a to se sistematski radi. Ove države nisu krenule sa iste početne tačke, pa se onda razišle. Ogroman deo kapitalističkog sveta je nerazvijen. Koliko ste proizvoda iz Hondurasa, Bolivije, Argentine ili mnogo hvaljenog Čilea imali u kući? Ili bliže Srbiji, koje portugalske proizvode imate u kući i kako se zovu čuvene portugalske industrijske firme koje znate, npr? Ili, koje su to moćne industrijske, domaće firme nastale u istočnoj Evropi, sada kada su se oslobodile krvavih okova socijalizma i kada su sloboda i inicijativa zavladale Istokom?“
@epistemologija
👏👏👏
” Nažalost, naša nacija gubi mnogo, mnogo vremena na politikanstvo, opšti šunderaj i ja sam deprimiran gde sve ovo vodi”.
😢😢😢
Gosa – Moja malenkost sto je predlagao na blogu G.Katica,je osnivanje malog tima i na nacionalnom nivou pogurati privredni razvoj mikro,malih i srednjih preduzeca,a ne pojedinacne vizije potencionalnih preduzetnika,jer ovde se radi o mnogo sirem spektrumu razvoja,koja podrazumeva i eventualnu podrsku nekim mogucom uspesnih poslovanja.
Dobro, evo jasnog pitanja sa čime bi taj mali tim pogurao razvaljenu privredu?
Kakvu bi vi podršku pružali privredi?
Znači taj tim bi bio savetodavni biro 🙂
@Ljiljana
Vodim se logikom da Srbija što pre treba da se orijentiše tamo gde je najkonkurentnija – poljoprivredi. Ona treba da bude motor razvoja i početnog impulsa akumulacije za dalji razvoj industrije. Izvoz nam je tu najlakši jer će potrebe za hranom u svetu stalno rasti. Priliv deviza nam je jako bitan radi daljeg razvoja prehrambrene, hemijske i mašinske industrije koja treba da prati potrebe u poljoprivredi za što većim prinosima po hektaru i radnim satima mašina i ljudstva.
Posedujemo povoljan geografski položaj, klimu, vodotokove, relativno dobar kvalitet tla, bogatstvo u flori i fauni, imamo još uvek dobre institute u ratarstvu i voćarstvu, naši agrarni stručnjaci ne zaostaju u znanjima i iskustvu, domaća hibridna semena i sorte postižu izuzetne rezultate svuda u svetu i bije nas dobar glas po zdravoj hrani.
Država treba da se koncentriše na razvoj poljoprivrede a to podrazumeva usmerenu kreditno-monetarnu politiku, pokretanje i sprovođenje procesa masovne komasacije zemljišta i objedinjavanje individualnih gazdinstava u zadruge, kooperacije i mašinske krugove, jer bez toga nije moguće postići efekat ekonomije obima, niti je moguća racionalna upotreba savremene agrotehike i agrohemije.
Zatim mora da se uspostavi mreža laboratorija za uzorkovanje tla,a preko organa lokalne samouprave treba pružiti podršku i savetovanje ratarima, voćarima, vinogradarima i povrtarima kako da primenjuju đubriva i pesticide ali i da uvode nove sorte biljaka.
Potrebni su nam i javni infrastrukturni radovi na prokopavanju kanala za navodnjavanje i odbranu od poplava, stvaranje veštačkih akumulacija vodotokova, izgradnja pogona i pumpi za masovno navodnjavanje, pristupnih magacina i silosa, njihova obnova, održavanje ključnih saobraćajnica itd.
Naravno sve ovo uz podršku fakultetima da uspostave i održavaju svoje istraživačke centre, institute i laboratorije. Oni su „kernel“ čitave razvojne politike i veliki zalog za budućnost.
Kada kažem „poljoprivreda“, tu zapravo mislim na čitav kompleks privrednih grana koje treba da postignu značajne makroekonomske ciljeve poput rapidnog kresanja nezaposlenosti, rasta BDP-a, napretka u produktivnosti rada, jačanje izvoza, držanja spoljnotrgovinskog deficita u razumnim okvirima, prehrambrena bezbednost, poboljšanje ishrane stanovništva, jačanje standarda stanovništva, odbranu od klimatskih promena i stvaranje industrijske baze za dalji tehnološki skok i stvaranje konkurentnosti u privrednim granama u kojima trenutno ne možemo da poslujemo.
To je ozbiljna priča, koja mora da se odvija u više faza i treba da se počne što pre jer nas čeka mnogo posla.
Nažalost, naša nacija gubi mnogo, mnogo vremena na politikanstvo, opšti šunderaj i ja sam deprimiran gde sve ovo vodi
Gosp Katić – Ma Vi veoma jasno pišete. Možda mi ne razumemo jer smo ipak samo amateri u ovoj struci. Barem većina nas koji se oglašava ovde.
U par redova dajte vaše odgovor na vaše pitanje pa će nam biti jasnije šta ste hteli da kažete.
@inzaghi – Ako nije tajna ,otkud Vi u drutsvu lopova,privatizacionih agencija,menadzera.
Jedno od najlepših pitanja koje mi je neko uputio.
Duga je to priča, ali daću kratak i sažet odgovor:
Zato što verujem u čoveka !!!
Svaki čovek je u principu dobronameran.
Kakvi ćemo biti zavisi od okolnosti u kojima se nalazimo.
Sad su okolnosti užasne pa samim tim i mi.
Pozdrav,
Nekog coveka etiketirati muljatorom ili zagovornikom ne transparentnim radom strateskih viziia itd..,je cist nonsens nagadjanja i ljudska radoznalost u smislu sta je to sto drugi nesto zna,a ja neznam?Jednostsvno neko se ne moze pomiriti sa cinjenicom da ne moze da zna sve i da ume sve,ma koliko inteligentan individ bio.
Pa tako trebalo bi da doticni komentator obrati paznju na uvod teksta Dr.Vladimira Prvulovica.
Trgovci u fraku.
Na zapadu o privrednom interesu zemlje brinu i sefovi drzava
Taktika ratovanja proucava se u svim vojnim skolama u svetu.Samo u Parizu,u skoli za ekonomsko ratovanje,predavaci-civili,vojni i ekonomski obavestajci,poducavaju polaznike vestini-kako ekonomski porsziti protivnika.”
Napisao za Politiku Dr Vladimir Prvulovic.
03-05-2003
Samo u objavljenom tekstu nije napisao kako se i to radi.
Hop,hop,hop,pa komentator u ispod dole napisanih redova,koliko ja znam nije Srbija,vec privatna licnost,koja treba da se obrati nekoj banci,ili vladi koja pomaze privatne preduzetnike itd..,itd…
Moja malenkost sto je predlagao na blogu G.Katica,je osnivanje malog tima i na nacionalnom nivou pogurati privredni razvoj mikro,malih i srednjih preduzeca,a ne pojedinacne vizije potencionalnih preduzetnika,jer ovde se radi o mnogo sirem spektrumu razvoja,koja podrazumeva i eventualnu podrsku nekim mogucom uspesnih poslovanja.Drugo sto nisam naveo do sada,ali sada cu i to navesti,a to je da mali tim koji sam znaci predlagao ne sme da se bavi profitabilnim licnim interesima,sto podrazumeva i pravni ugovor o saradnji i tajnosti podataka!
”Bravo Goso, daješ nam šansu i ja je prihvatam 🙂
Nudim jedan startap projekat mali idejno operativan.Gotovao da nema rizika oblat delatnosti usluge. Pravni subjekt privatna porodična firma. Broj zaposlenih 5.
Tržište sirovine i reprometerijal domaći, tehnologija zapadna ili kinesaka.
Investicija oko 50.000€. Ako se dogovorimo dobijaš pravo da ga implemetiraš u celoj Srbiji.
E sad ja kao idejni tvorac i inovator projekta pitam te koliko ja imam dobit na moji uloženu intelektualnu svojinu i koliko moja ideja ima ulaznu kapitalnu vrednost ako projekat ti realizuješ?
Samo ne zaboravi ne idem ispod zapadnih prava intelektualne svojiva na dobit 🙂
Za Vladimira Dž. – Ako Vi niste razumeli šta sam Vas pitao, a nisu izgleda razumeli ni drugi, onda je to defekt mog pisanja, ali nažalost, i mog razmišljanja. Dosta tužno za nekoga ko je živeo u uverenju da makar jasno piše.
pita se neko zasto nije uspela ikea u srbrjr.
uspo je simpo,pa yumco koji je imao solidnu garderobu.pa bambi,cela konditorska industrija
uspela je zvezda.sto kaze jedna:“prvaci sveta decko“
@ Gosa-Kada bi se strategija razvoja domace privrede diskutovala kroz javnu raspravu,ona se nikada ne bi mogla ni razvijati !!!
Nije tačno Goso, sve što je javno nije tajno – kaže AF.
Ovde je sve javno i moja prethodna ponuda tebi.
Jer me je život naučio sve sto se radi daleko od očiju javnosti uvek te jači prklanfa i ispadneš ovca.
U ovo mslučaju kako ti ovde izlažeš ti si jači 🙂
Zači tajno ja gubim u muljavini 😦
Ne da ste se oslobodili birokratije i viska neradnika,vec i cele industrije,privrede.
Ako nije tajna ,otkud Vi u drutsvu lopova,privatizacionih agencija,menadzera.
Hteli ste pomoci drustvu 😂😂😂😂😂sve sledeci cestite neoliberalne maxime. Rasprava je nemoguca i jer svako opisuje svoje licne drame o svemu,svacemu.
Vazno je da se sve antikomunjare,pa i tzv. komunisti slazu da viskove treba cistiti i tako (to).
Ja iskreno ne mogu da razumem šta Gosp Katić želi da kaže sa postavljenim pitanjem upućeno svima nama.
Ja mogu da mu odgovorim kontra pitanjem. Zašto mi ovde na teritorijama bivše Jugoslavije ne možemo više da kupimo proizvode iz zemlje u kojoj vi živite?
A po medjunarodnim standardima se vodi kao neka razvijena zemlja sa jakom valutom. U neka stara vremena, snaga valute je označavalo da valuta ima neko pokriće u industrijskoj proizvodnji. Da su ljudi bili željni te valute jer su mogli za tu valutu da kupe njihove dobre proizvode. Što je bolja roba – jača je i valuta.
Danas kažu za Englesku da u njen BDP, City of London učestvuje sa nekih 20%. Neki autori tvrde da ide čak i do 40%. Tri kvadratna kilometara engleskog prostora donosi toliku snagu njenoj valuti. Pa šta oni tamo proizvode kad je funta toliko jaka?
Biće da to danas nije bitno. Biće da je to sve magla i prevara. Danas se ceo svet isisava preko berzi koje vi kontrolišete, i sve to čuvate sa jakom plaćeničkom vojskom. Ko uvidi prevaru, njega demokratski bombardovati, smeniti režim i staviti svoje ljude. John Perkins je o svemu ovome pisao u svojoj knjizi Ispovesti ekonomskog ubice.
Ovo sve ne bi bilo moguće da Engleska nema širu podršku u onome što radi. Ta podrška dolazi od drugih zapadnih zemalja, oni sebe nazivaju slobodnim svetom.
Ja ne nasedam na tu njihovu propagandu već ih smatram najvećim zlikovačkim kartelom u istoriji. Oni imaju svoje kriterijume ko može da bude deo tog kartela, a ko će ipak da bude njihova niže-razredna kolonija. U osnovi, i njihovo stanovništvo je isto porobljeno po kolonijalnoj osnovi, stime što oni žive koloniji prvog reda. Svi ostali van granica kartela su manjeg reda.
Kičma ovog kartela je sistem spojenih sudova koje čine njihove centralne banke. To je jedna dogovorno ekonomija koja obezbedjuje beskrajnu dominaciju zapada bez obzira što vi nemate ni jedan proizvodni pogon. Guverneri par zemalja se sastaju povremeno i dogovoraju buduće trendove. Na isti način kao što se par menadžera velikih banaka svako jutro dogovaralo kuda ide eurobor.
Sve ovo je slikovito je opisano u filmovima poput Elysium ili Hunger Games. Elita distancirana daleko od pučanstva koju čuva plaćenička vojska. Stime što ih brane njihovi zemljaci jer žive u povoljnijoj koloniji. Bolje je živeti u koloniji prvog reda nego trećeg.
Rimsko carstvo je ovako počivalo. Mi živimo u takvom modelu.
@Gosa – @Ljiljana i ostali koji orate blog G.Katica
Evo cekam da vidim sta imate da predlozite?
Bravo Goso, daješ nam šansu i ja je prihvatam 🙂
Nudim jedan startap projekat mali idejno operativan.Gotovao da nema rizika oblat delatnosti usluge. Pravni subjekt privatna porodična firma. Broj zaposlenih 5.
Tržište sirovine i reprometerijal domaći, tehnologija zapadna ili kinesaka.
Investicija oko 50.000€. Ako se dogovorimo dobijaš pravo da ga implemetiraš u celoj Srbiji.
E sad ja kao idejni tvorac i inovator projekta pitam te koliko ja imam dobit na moji uloženu intelektualnu svojinu i koliko moja ideja ima ulaznu kapitalnu vrednost ako projekat ti realizuješ?
Samo ne zaboravi ne idem ispod zapadnih prava intelektualne svojiva na dobit 🙂
”To sto ti pričaš da će to mali tim eksperata definisati je naivna priča. Bez javne rasprave na najširem nivou nema nikakvih šansi za početak građenja nove paradigme.”
”Na sastanku većinom uzimaju reč državni službenici, koji u životu nisu radili u privredi ni jedan dan. Većina mlati praznu slamu.”
”Dobronameran i iskren vladin menadžer mi u pauzi prilazi i kaže:“Kolega ja vidim da ovde u mom timu nema niko ko zna šta treba raditi, a oni koji dolaze sa idejama i privrednim iskustvom bivaju u startu odbijeni iako sve što navode u pravu.
To isto se događa i dans pole 16 godina propadanja.”
Kada bi se strategija razvoja domace privrede diskutovala kroz javnu raspravu,ona se nikada ne bi mogla ni razvijati,mislim znaci na privredu!!! Posebno to znamo svi,da klanska,zemljacka,bratiska,politicka itd..,bratija zeli da sve kontrolise,a posebno oni koji zele da sebi nesto strpaju u dzep,a ostalima izbaci kao npr;oni najbucniji,malo vise zahvate,a oni koji aplaudiraju nesto manje
„Bolje da se vratimo na temu ovog Katićevog teksta – šta učiniti, tek počinju nevolje?“
Nevolje se samo gomilaju i to otprilike u nedogled.Te nevolje će samo rađati permanentne probleme sa sve težim uslovoma rešavanja istih.
Ovo sam već uvideo 2003-god, na sastanku u Agenciji za privatizaciju kojoj je prisustvovao i direktor Mirko Cvetković.
Tema je privatizacija uspešnih fitmi. Mi inicijatori sa solidnim praktičnim iskustvom i idejama kako da zadržimo ino partnere i da izvržimo restruktuiranje, da bi firmu doveli do većeg stepena konkuretnosti. Tad zahtevamo da se društveno preduzeće oslobodi ogromne birokratije i viška neradnika.
Tražimo više slobode i jasnije garancije za podršku inicijativama koje imaju realnu perspektivu oporavka.
Na sastanku većinom uzimaju reč državni službenici, koji u životu nisu radili u privredi ni jedan dan. Većina mlati praznu slamu.Pošto ljudi koji su došli na taj sastanak vide da izlagači koncepta nisu pripremljeni za diskusiju koja bi otvorila neke načelne rasprave da bi došli do važnih i realnih polaznih osnova za dalje angažovanje.U jeku diskusije ustaje jedan predsrtavnik PKS-a iskreno izlaže pravo stanje stvari: „Zahvaljijem se prisutnim gostima na svojim otvorenim predlozima, ali ovde moram jasno da kažem da je stanje po pitanju privatizacije katastrofalno, evo sličnog primera, jednu uspešnu firmu koja bi u budučnosti imala perspektivu ne mogu da privatizujem iz razloga što su neki krugovi bacili oko na nju i ta privatizacija ne sluti na dobro, ovde se ne uvažavaju ideje od privrednih delatnike, veće se slušaju ljudi koji imaju neku inicijativu bez bilo kakve praktične osnove.“ tako i bi.
Pole tog sastanka smo uvideli da je đavo došao po svoje.
Dobronameran i iskren vladin menadžer mi u pauzi prilazi i kaže:“Kolega ja vidim da ovde u mom timu nema niko ko zna šta treba raditi, a oni koji dolaze sa idejama i privrednim iskustvom bivaju u startu odbijeni iako sve što navode u pravu.
To isto se događa i dans pole 16 godina propadanja.
@Ljiljana i ostali koji orate blog G.Katica
Evo cekam da vidim sta imate da predlozite?
”Trgovci u fraku.
Na zapadu o privrednom interesu zemlje brinu i sefovi drzava
Taktika ratovanja proucava se u dvim vojnim skolama u svetu.Samo u Parizu,u skoli za ekonomsko ratovanje,predsvaci-civili,vojni i ekonomski obavestakci,poducavaju polaznike vestini-kako ekonomski porsziti protivnika.”
Napisao za Politiku Dr Vladimir Prvulovic.
03-05-2003
Samo u objavljenom tekstu nije napisao kako se i to radi.
IMG_0493.JPG
@Ljiljana
Drago mi je što Vašim predlozima otvarate konstruktivnu diskusiju.
Vidim da postavljate dobre praktične teme i znate o čenu pričate.E sad su važne kvalutetne diskusije i iskustva iz prakse kroz nadogradnja istih.
Društvene mreže imaju tu shjajnu prednost što se može aktivirati ogroman broj diskutanata koji imaju šta da kažu i Iz tih diskusija može se roditi samo zdrav koncept i podstaći ljude na konstruktivno dejstvo.
Pozdrav,
„Bolje da se vratimo na temu ovog Katićevog teksta – šta učiniti, tek počinju nevolje?“
Mislim da je bitno prvo odrediti koje su nam „granice“ tj. okviri mogućeg delovanja? Mi (a i ja lično) se često ovde u diskusiji vrtimo u krug upravo zbog toga jer se krećemo u ekstremima i ne definišemo ove granice (constraints) – sve je moguće, srpski narod je suveren i samo treba da izaberemo prave predstavnike i ništa nije moguće jer smo periferna kolonija koju nosi stihija.
Do koje je granice naša suverenost ograničena interesima stranih kreditora? Kako najbolje možemo sarađivati sa tim interesima? Kakva bi politička konstelacija u datom odnosu snaga bila optimalna?
Da li je navodna de-globalizacija i skraćivanje dugih lanaca snabdevanja naša razvojna šansa? Ono da se umesto u Kini jedan deo evropskih industrijskih potreba ispunjavaju na evropskoj periferiji uključujući i Srbiju?
Da li na Zapadu postoji prostor za Srbiju koja nije baza rezervne jeftine radne snage? Da li i kako baza jeftine radne snage može napredovati vremenom i strpljenjem kao recimo Kina? Da li je tako šta moguće u demokratiji?
Koju drugu alternativu imamo? Nezaposlenost će svakako bar u nekom kraćem roku biti ogromna. Mnogi će se vratiti iz inostranstva ne zato što žele već neće imati izbora…
Upravo ova diskusija u komentarima, kao i mnoge širom interneta, pokazuju jednu vrlo lošu društvenu atmosferu danas u Srbiji. Dok nam gori pod nogama mi uživamo u luksuzu da prežvakavamo ideološko nadgornjavanje kapitalizam vs. socijalizam koja traje već tri decenije.
Mi smo ekonomsko opustošena zemlja sa stalnim teretom nezaposlenosti i podzaposlenosti, ima mnogo siromašrnih ljudi, masovno se beži iz zemlje i moraćemo da plivamo u svetu koji će biti pun veoma loših i nepovoljnih trendova.
Dok mi ovo pišemo, u ovom momentu širom sveta, počinje talas masovne nezaposlenosti usled korona-recesije, a koliko je situacija ozbiljna i dramatična pokazuje zvanična statistika SAD, koja je obelodanila istorijski rekordnu stopu nezaposlenosti posle II sv. rata od 14,7 %!!! Ako se uzme u obzir i prekarijat onda je stvar još gora.
Sa ovakvim režimom kakav sprovodi Aleksandar Vučić i njegovi satrapi nama se crno piše.
Bolje da se vratimo na temu ovog Katićevog teksta – šta učiniti, tek počinju nevolje?
Ah,da Nobelova nagrada!Ne moze svako da dobije Nobelovu nagradu!
Hteo sam da pitam sto za trideset godina nisu doneli raj (srpski preduzetnici) u kapitalisticku Srbiju.
Al’,mi jos uvek nismo raskrstili sa samoupravljanjem. To uvek zaboravim.
Srbija je komunisticka danas 😆 .
Rezultat slobodnog tržišta nije bolji od početne distribucije bogatstva. Možemo ga smatrati društveno poželjnim samo ako takvom smatramo i početnu distribuciju. Teološki sledbenici slobodnog tržišta vole zaboraviti ovaj rezultat. Dobri studenti ne bi trebali. Robert Solow
Stari dobri i sjajni ekonomista Robert Solow, inače nobelovac…
”To sto ti pričaš da će to mali tim eksperata definisati je naivna priča. Bez javne rasprave na najširem nivou nema nikakvih šansi za početak građenja nove paradigme.”
Kada bi se strategija razvoja domace privrede diskutovala kroz javnu raspravu,ona se nikada ne bi mogla ni razvijati,mislim znaci na privredu!!! Posebno to znamo svi,da klanska,zemljacka,bratiska,politicka itd..,bratija zeli da sve kontrolise,a posebno oni koji zele da sebi nesto strpaju u dzep,a ostalima izbaci kao npr;oni najbucniji,malo vise zahvate,a oni koji aplaudiraju nesto manje itd..,i unapred doticni drzavni kapitalisti kreiraju domacu privredu i strane investitore,u smislu komece dati subvencije (jer to je novac iz donacija), funkcionise drzavni kapitalizam,i oni su obicni otirac za globalini ekonomski poredak,jer oni znaju da nasi politicari nisu gadljivi na novac,pa zato i vidimo koliko se trvi izmedju sebe pozicija i opozicija,ne zbog naroda,vec sto hoce svi da gurnu ruku u med i nesto zahvate za sebe,to znaju i globalisti,pa i njih ne zanima ko je na vlasti u Srbiji,za njih je sve jedno.
Dalje svi znamo da se blog G.Katica ne cita samo od ljudi da kazemo Srbi,vec i drugi isto tako citaju ili ih interesuju razni komentar,a ja nemam za cilj da serviram moje iskustvo,znanje,vestine itd..,i drugima da koriste doticne strateske taktike po pitanju razvoja domace privrede.I to jos gratis da dobiju,jel ima neko ko bi radio gratis?Ovde nisu u pitanju diagrami,statistika,trziste,izvoz,uvoz,politicko uredjenje itd..,vec sasvim nesto drugo koje je povezano sa nabrojanim podatcima.
@Vladimir Dž
Dragi kolega dobro zboriš
Dotakao si se istine i dobro si uvideo onaj bazni osnov naših promašaja.
Jedan od retko dobroh kometara. Voleo boh da na forimu iz tvojih ikustava predložiš izmene onog što je loše onim boljim. Ako si posle toga i boljim uslovima radio. Mladi iz inostranstva, koji rade u EU privredi a školovoni većinom u EU svedoče da su stimulisani jako dobrim platama, često trostruko većim nego u institutima ili na državnim projektima.Kažu da su poštovani od kolega i šefova ali se traže rezultati. Kažu da raditi na primer u BMW 10 godina na primer, DR tridesetogodišnjak radi do 40 stekne za naše uslove lep kapital od 40-e a pole može kao savetnik sa velikim iskustvom gde hoće. A može i da se vrati u svoj kraj počne privatni biznis, donese novu tehnologiju i radi za nekadašnju kompaniju. Jer ono što donosi nije samo zdrav kapital, nego nešto još bolje, pouzdane veze i poverenje kolega i biznsmeha za koje je radio. Jednostavno takvih primera ima sijaset od Vranja do Subotice. Lep prime je DR tehnolog povratnik koji za jednu zapadnu firmu proizvodi filtere na bazi domaćih komponeti. I sve nesmetano ide u izvoz.Takve povratnike i strane firme koje ovde posluju, rado primaju u svoje okrilje zbog iskustva i pouzdanosti.
Jedini problem je što ne zasniju porodicu na vreme.
@Ljiljana
Odmah bi zeleo da mi se izvinite,jer ja nisam ni na koji nacin Vas ili Vas komentar oznacio kao kafanski komentar ili da je Vase razmisljanje kafansko,ili da je Vas komentar predugacak!!!
Takodje ne zelim da se moje napisane reci na bilo koji nscin izvrcu i namerno tumace subjektivno,i da mi se trpa u moju torbu da Vi vec znate unapred sta sam ja mislio i koju asocijaciju moj komentar ima kao krakni cilj istog!!!
”Mislim da se nismo baš razumeli (a i slažem se da mi je komenar prilično kafanski i predugacak) ali ja nikako ne mogu živeti i dalje u 70im i 80im godinama jer tad ili nisam bila ni rođena ili sam se igrala u pesku.”
Licno moj cilj nije bio da od Vas izmamim gde ste ziveli ili cime se bavite,vec jednostsvno ne vidim uspeh u zemljama gde vlada drzavni kspitalizam.
Javni sektor kod nas u Srbiji je odrediste za uhljebljenja ljudi kojima ni drzava,a ni privatni sektor nemoze omoguciti zaposlenje u privrednom preduzetnistvu.
Ubedjen sam da ni Srbi nisu glup i nesposoban narod,narod sa kojim se moze manipulisati ili ponizavati,vec sve se svodi da imamo upravljanje po principu politickog,zemljackog,kumovskog,rodbinskog,familijarnog,klanskog itd..,ortacenja,udruzivanja,samo za licne interese,nekom zapadne kosti da glodju,a nekima samo meso,ali hvala Bogu,zemlja nam je plodna,pa niko nece biti gladan.
A to sto smo upali u klopku srednjih razvijenih zemalja,u prepustili da nas vode populisti,manipulanti,prevaranti itd..,a njih sam ovde gore spomenuo kako funkcionisu coporativno,nas ce malo po malo,uvek zadesiti neki konflikti sa nekim,ovog znaci puta ostali su nam Kosovski albanci,Bosnjaci,ali i CGorci kao klasicno uvek Hrvati,naravno i mi njima smo za njhovo podkusurivanje izmedju sebe.
Zato sam da se sto dalje od privatnog preduzetnistva drze politicari i politika,naravno da individualni preduzetnici imaju pravo da se bave politikom,a vecina njih ce uvek biti okrenuta ka preduzetnistvu i profitu.
Ako zelimo da udjemo u grupu zemalja sa razvijenim potencijalom,moramo da umanjimo uticaj coporativnom upravljanju nasem drustvu,jer svi gradjani Srbije nisu ljudi koji vole da zive u coporativnom sistemu,gde zakon jaceg pobedjuje ili gde korupcija cveta.A to omogucava u velikoj meri nekadasnje samoupravljanje,a danasnji drzavni kapitalizam
Za Vladimira Dž. – Da ovo ne bi bio dijalog gluvih, pomozite mi i odgovorite na pitanja koja sam postavio – koje industrijske proizvode iz kapitalističkog Portugala, ili iz kapitalističkog Hondurasa preporučujete kupcima u Srbiji? Ponavljanje istih argumenata, anegdotalnih velikih sinteza i ignorisanje svakog teškog pitanja ne pomaže dijalogu.
Kad sam počeo da radim u jednoj društvenoj firmi kao mlad inženjer, tad je socijalizam već bio na svom zalasku. U neku ruku je to bila moja „životna sreća“ što sam baš tada stupio u radni odnos. Ovo iz razloga što je u projektni biro došla osoba sa svežim očima.
Sveže oči su ponekad veoma bitne da bi se videle stvari koje druge osobe radeći tu godinama ne vide. To je kao kad imate CRT monitor ili TV ispred sebe godinama i ne vidite da vam je slika oslabila radikalno. Vi sa godinama saživite u postepenom popuštanju kvaliteta rada ekrana. Druga osoba kad vam udje u sobu će vam skrenuti pažnju da vam je slika ispred vas mutna, dok je za vas i dalje normalna. Vi ste saživeli sa popuštanjen kvaliteta i za vas je on i dalje kao nov.
Analogno ovom, ja kad sam pitao svog šefa, zašto je zadnji projekat nacrtan 74 godina, dok je najveći deo programa iz perioda 68-70. Zašto nema nešto novije? On me pogledao upitno i pitao – pa što da menjamo kad ovo radi dobro. Drugi u Jugoslaviji isto tako rade po sličnim modelima. To sam se uverio posle obilazeći teren da je i naša „konkurencija“ veoma bliska nama. Šta više, mi smo dosta puta servisirali njihovu opremu, kao i oni našu. Neki davnašnji dogovor izmedju proizvodjača sam osetio. Mi smo proizvodili procesnu opremu u silosima i mlinovima.
Možete zamisliti da Mercedes servisira Ford kola kad nemaju puno posla?
Tih godina sam ja video sav minuli rad mojih predhodnika. Moje sveže oči su videle ono što drugi to nisu mogli. Za njih je posao postao otaljavanje, pogotovo što plate nisu bile redovne.
Isto je bila situacija i kod mog brata u preduzeću. Najveći deo izvoza je bio na istok, kod sovjeta. Kad su dobili jednu proizvodnju liniju iz Engleske krajem 80ih mogli su onda nešto i za Zapadnu Nemačku.
Ali tada je već bio kraj i za mene i njega. Zapad je grabio mnogo većim koracima. Mnoga šira „zajednička“ tržišta su terale njihove firme na konstantan razvoj. Konkurencija je uništavala one koji su mislili da je proizvodni program iz 70ih dovoljan do njihove penzije.
Ako na ovo sve dodam da je po preduzećima vladao javašluk, kvalitet se nije poštovao, rokovi isporuke, gomila nepotrebnih radnika, garantovani lični dohodak radio ne radio, ogromna birokratska procedura sa svih strana, nikakva organizacija, pijančenje, veliko zahvatanje od strane države, …
Za nekog kolegu koji je projektovao sve te projekte tokom 70ih, socijalizam je bio sjajan period. Sediš i polako crtaš radne zadatke. Nema menadžera da ti bdi nad glavom i zvoca o konkurenciji. Nema stresa, rokovi su slovo na papiru, polako, uradiće se,…. Ako se napravi i nešto pogrešno, zakon o radu te opet štiti. Oni po forumima pišu kako je sve bilo dobro, i ja ih razumem. Moja braća koja su u penziji mi stalno to ponavljaju. Za njih je to bio raj. Njhove oči su se zapekle negde sredinom 80ih.
Neću da kažem da se ništa nije napravilo, ali to je bilo sve projektovano za nas u Jugi i nama sličnim. U tim projektima i planovima nema budućnosti. Proizvodni procesi su bili sa vrlo malo razvoja, a pogotovo nisu bili podešeni za veću konkurenciju.
Mogu da dodam još puno toga, ali sve ovo sam napisao da bi ljudi shvatili da je povratak u socijalizma nemoguć. On je jedan lenj sistem, veoma spor u promenana. Svet oko njega se veoma brzo menja.
Te bi iz svega ovog dodao da je Epijovo piskaranje jedna smešna utopija i veliko smaranje. Ja ga ne čitam.
Ljudi koji budu živeli u Epijovom socijalizmu će hteti bolje proizvode, bez obzira što je to dužnička zamka ili put u večno ropstvo kapitala. To je ljudska priroda, oni žele sjajnije, novije, modernije, glamuroznije, pompeznije,….
Ljudi žude za tim. Taj lažni glamur koji vide na Pinku u turskim i američkim serijama. Instikt im govori – to što vidim tamo, to mora da je lakši i komotniji život. Ja neću da kopam kukuruze ili muzem krave. Ja želim da idem u supermarket kao ona tamo američka domačica.
Zašto domačica? Pa zato što je ženski deo svet ključ svega ovog. Na zapadu bi neki govorili to ovako – First we get the women, children will follow, eventually men would have to come along.
Jedino je jedan deo muslimanskog sveta prozreo ovu zadnju rečenicu i rade to što rade.
@Иван Грозни
„Нису све западне земље у могућности да контролишу робне и финансијске токове у трговини нафтом.“
Nisu, ali su sve zapadne zemlje nesrazmerne dobitnice (beneficiaries) zapadne hegemonije u odnosu na ostatak sveta koji nije imao privilegiju da bude pozvan u klub. Pozivnica je uvek bila potrebna i bez nje se teško stizalo do „sreće“. Nas decenijama ubeđuju da se pozivnice dobijaju po zasluzi (pa otuda štap i šargarepa u EU pregovorima) a u suštini se daju strateški zavisno od interesa.
Zapadna hegemonija počiva na hegemonističkim akterima (velikim predratnim kapitalističkim državama Zapada, međudržavnim organizacijama (tipa NATO, SZO, G7, OEBS i sl); i međunarodnim finansijskim institucijama (MMF, SB, BIS) i slično.
Breton Vuds je počivao na monopolu na zlato (gold standard), neoliberalna globalizacija na monopolu na naftu (petrodolaru tj. mehanizmu recikliranja naftne dobiti kroz američke državne obveznice i posledičnoj financijalizaciji), a nova hegemonija će verovatno počivati na monopolu na podatke i tehnologiju (koji omogućavaju Google/Facebook/Amazon/TeslaStarlink/Apple)…
Jedino se Kina opasno otrgla…WeChat, UnionPay, Tencent itd. su ozbiljna konkurencija.
Libra ili kripto-yuan pitanje je sad? Može li oboje?
@Ljiljana tvrdi – Dolar (i satelit valute tipa evro) ništa konkretno više ne održava osim nesposobnost pronalaženja nove paradigme. Nafta se uveliko trguje i u drugim valutama. Šta je izlaz – Libra, kineski kripto-yuan?
– Uradite detaljniju analizu ove vaše upitne tvrdnje,da bi postala uverljivija.
I na karju se pitate – Postoji li alternativna paradigma?
Naravo, tava kreacija je zuzetno komplakana, ali zar nam i sama sadašnjost ne nalaže takav izazov. Čuno je da se nema snage i intelektualne spremnosti, da tako jenostavan a težak zahtev, kao pravi izazov, staviti na javnu diskusiju.
@ Gosa
A na drugoj kritičarskoj obali imamo Gosu koje sugestivno traži BOTOVE i zaključije svoj kometar – A u drugu ruku politicki filozofi po Bgd,kafanama i drustvenim elektronskim mrezama,zbog nedostatka ili bolje receno zakrzljalih vizije kako da Srbiji razvijaju,pa tako rezim se pobrinuo da mi imamo ogroman javni sektor koji radi za par stotina evrica i botuju gluposti.
Dobro Gosa evo ima zdravu viziju. Goso nemoj se vrteti u krug, nego iznesi ti tvoju ‘nezakržljalu’ viziju, i obraduj me.
Evo odgovori na ovaj moj predlog. Doduše ne moj lično, nego pretlog koji je zakonitost nužnog prevazilaženja načelnih problema sadašnje krize.
Ja sam u kometaru dao polaznu osnovi za razmišljanje i dikusiju.
– U novu paradigma treba ugraditi najbolje faktore kaputalističkih ideja i najbolje elemente socijalističkig iskustava. Koja bi funkcionisala kao stabilna ravnoteža zakona spojenih sudova tih suprotnosti. Normalno uz neprekidnu zakonsku korekciju dvih budućih devijacija.Slično švajcarskim iskustvima, a ne modelu .
To sto ti pričaš da će to mali tim eksperata definisati je naivna priča. Bez javne rasprave na najširem nivou nema nikakvih šansi za početak građenja nove paradigme.
Iskreno mislim da je ovaj blog dobra osnova za početak.
Nadam se da ćeš mi odgovoriti (na forumu) i time doprineti plodnijoj dikusiji gde će se uključiti i ostali učesnici a i mnogi drugi koji potajno prate ovaj sajt i razmanjuju međusobno izuzetno zanimljive i argumetovane kometare.
Suguran sam da će se i gospodin Katić ukručiti ako uvidi da je rasprava smislena.
За Ивана Грозног, Госу и др. – Дихотомија (успешни капитализам и неуспешни социјализам) игнороше фундаменталне економске и историјске чињенице. Не можете упоређивати развијене капиталистичке земеље и неразвијене социјалистичке, а то се систематски ради. Ове државе нису кренуле са исте почетне тачке, па се онда разишле. Огроман део капиталистичког света је неразвијен. Колико сте производа из Хондураса, Боливије, Аргентине или много хваљеног Чилеа имали у кући? Или ближе Србији, које португалске производе имате у кући и како се зову чувене португалске индустријске фирме које знате, нпр? Или, које су то моћне индустријске, домаће фирме настале у источној Европи, сада када су се ослободиле крвавих окова социјализма и када су слобода и иницијатива завладале Истоком?
@Gosa
Mislim da se nismo baš razumeli (a i slažem se da mi je komenar prilično kafanski i predugacak) ali ja nikako ne mogu živeti i dalje u 70im i 80im godinama jer tad ili nisam bila ni rođena ili sam se igrala u pesku.
S druge strane slutim da ste se vi zaglavili kod pada Berlinskog zida. Podesetiću Vas – danas nije ni 1990. ni 1995., a bogami ni 2007. već 2020. Priče o smanjenju državnog sektora, podsticanju preduzetništva kao glavnom zamajcu razvoja, tržišna sloboda koja diže sve brodove itd. su se „malo“ ubajatile.
Prekjuče sam iz Zalivske pustinje (osim Supermeseca) prvi put videla i Starlink satelite kako krstare nebom… broadband internet za svako selo na planeti, a sav profit (i podaci) jednoj kompaniji. Živimo u dobu kada Google bolje zna ko sam nego moja majka. Na Facebooku su umreženi svi moji kontakti. Zajedno znaju ne samo ko sam, gde sam, odakle sam, već i ko ću biti, gde mogu biti, kakva želim biti i tim znanjem slobodno trguju sa korporacijama a i političarima nezavisno od državnih granica (hint Cambridge Analytica)… Svet oko mene nije oblikovan od strane supersposobnih preduzetnika stvaralaca već sve manjeg broja multinacinalnih monopola kojima državne granice ne znače ništa do paravan za izbegavanje plaćanja poreza i zaštitu sopstvenog kapitala… Iste se preoblikuju po principu onih japanskih zidova, kad i kako postoji potreba. I gde je u takvom odnosu snaga bilo koja mala, nerazvijena, finansijski potčinjena država? Kakvu kontrolu nad sopstvenom sudbinom ima? Da li su drugačiji ishodi na kapitalističkoj periferiji uopšte mogući? Da li u novoj kapitalističkoj evoluciji možemo pronaći prostor za bolju podelu karata ako smo svesni ovih promena?
@Ljiljana na 10/05/2020 u 06:47
Нису све западне земље у могућности да контролишу робне и финансијске токове у трговини нафтом. Постоје бројни примери земаља сиромашних ресурсима које су изградиле снажне економије. Нажалост, постоје и обрнути примери. Када се ради о теми која нас највише интересује, а то је Србија, за мене је најстрашнија ствар то што смо се ми определили да будемо неки европски Бангладеш. За земљу која се налази скоро у срцу Европе, то је самоубиство. Сведоци смо развоја информационих технологија које заједно са осталим технологијама ускоро направити такве јазове између појединих земаља које неће моћи да се премосте. Никаква текстилна индустрија ни мотање каблова неће помоћи сиромашним земљама да изађу из зачараног круга. Плашим се да ћемо заувек остати у том зачараном кругу ван економија заснованих на знању.
Evo kako M.Zec objsnjava nasu situaciju.
@Ljiljana
Mislim da Vi i dalje zivite u 70im i 80im godinamama i Jugoslavije,nesvrstanim ujedinjenjem Titove inicijative itd..,kao da Vas je zaobisao pad Berlinskog zida.Prosla su vremena nasih gradjevinskih firmi koja su radila po Iraku,Libiji,Alziru,trgovina sa Kuvajtom,Libanom,Jordanom itd…
To sve treba zaboraviti i usmeriti se na buducnost Srbije,a oni kojima je jos uvek u srcu nostalgicna Jugoslovajia neka idu u kuci cveca i tamo da se isplacu,nesto zbog Jugoslavije,a drugi zbog otimanje Kosova od Srbije.
Bilo kako da je,Srbiji je potrebna nova strategija razvoja domace privrede,takodje i racionalizacija institucija koje imaju povezanost sa privredom,paraleno odradjivati reforme u privredi,u protivnom ostacemo da se koprcamo kao destinacija jeftine radne snage i srednje razvijene zemlje,sa visokom korupcijom i politickim drzavnim kapitalizmom kao npr,tipa Kine,ili mnogim Africkim,Aziskim i J.Americkim zemljama,gde se resavaju privredni poslovi kroz politicko cedilo,a to je pogubno u danasnje vreme u kojem zivimo,gde se sve menja velikom brzinom.
Pa ako uzmemo samo kako je Srbija politicki obojena.Tabloidi svi pod kontrolom rezima podrzavaju Republikanca D.Trumpa da pobedi na sledecim predsednickom izborima u SAD,misleci da uticu na Srbe sa prevom glasa u SAD,kome da daju svoj glas.
Paralelno D.Trump je ponistio ugovor izmedju SAD i Kube,za vreme vladsvine Demokrata i Obame,gde su ublazene sankcije i uvedene olaksice kao i razmene raznih dobara izmedju ovih spomenutih zemalja.
A u drugu ruku politicki filozofi po Bgd,kafanama i drustvenim elektronskim mrezama,zbog nedostatka ili bolje receno zakrzljalih vizije kako da Srbiji razvijaju,pa tako rezim se pobrinuo da mi imamo ogroman javni sektor koji radi za par stotina evrica i botuju gluposti.
Odlična diskusija prethodnih par dana ako smem da primetim.
Što se tiče SFRJ, iako nisam nikakav ni stručnjak ni savremenik, određene stavove sam formirala radeći u zalivskoj naftnoj kompaniji. Tu mi je postalo kristalno jasno kako je kontrola tržišta nafte, politike ključnih zemalja izvoznica, vezanost cene nafte za dolar… sama kičma i okosnica zapadne hegemonije bar u drugoj polovini 20. veka. Čini mi se da je Zapad sve svoje „tržišne promašaje“ mogao vrlo lako ispeglati manipulacijama na tržištu nafte, reciklažom petrodolara preko Volstrita. Reciklaža petrodolara kroz kredite zemljama u razvoju i posledična dužnička kriza je deo dizajna koji je u samom temelju hegemonije. Zamka kojoj je dužničko ropstvo periferije bilo cilj. Da svi putevi zauvek vode u Rim.
Onda i preko investicija u američki, britanski a donekle i evropski vojno-industrijski kompleks… kroz upošljavanje zapadne industrije na izgradnji infrastrukture, što vojne, što naftne, što civilne… Dil je bio vi nama naftu, mi vama neviđeno bogatstvo i da dignete sve četri u vis, a mi ćemo sve ostalo umesto vas. Iako sam lično u taj svet ušla u njegovom sutonu, jer petrodolar sistem se ubrzano raspada već deceniju, postalo mi je jasno kakva je to nesuvisla prednost i koliko je glupo tupiti o nekoj „nekonkurentnosti“ jugoslovenske privrede zbog koje je ista navodno propala. Jedan ugovor jedne australijske inžinjerske kompanije koji ona dobije u Zalivu na razvoju jednog osrednjeg naftnog projekta je jednak četvrtini celokupnog izvoza jedne Australije u datoj godini… Količina novca koja je bila u igri i koja se ciljano usmeravala je nepojmljiva…
Elem pošto su u kancelariju svraćali najveći naftno-trgovinski mešetari, tipa Vitol, Trafigura i Glenkor, jednom mi je jedan matorac pre odlaska na sastanak ispričao vrlo zanimljivu anegdotu. Vrlo je malo vremena bilo i nažalost nisam imala priliku da ga detaljnije ispitam, ali ide otprilike ovako:
„Pošto reče da si iz Srbije, da ti ispričam – mi početkom 70-tih nikako nismo uspevali da uđemo na Saudijsko tržište i trgujemo njihovom naftom. Ali Jugosloveni su uspeli da obrade šeike i da naprave neki ekskluzivni ugovor, nafta za robu, pa su posle tu naftu prodavali na tržištu za devize. Vrlo opasna je to ekipa bila. Nas šeici nisu hteli ni da vide. Samo Jugoslovene. Pare su im bile sekundarne. Mi smo onda počeli da sarađujemo sa Jugoslovenima i od njih polako počeli da učimo, kako da gradimo čvršće veze, ne nudimo samo pare, jer džabe pare kad oko palate brste koze… i tako preuzimamo ugovore…“
Elem Vitol je danas najveća trejding kompanija naftom i derivatima na svetu. U suštini sve sami mešetari i prevaranti. SFRJ je putem Genexa čak i u toj igri delimično dobro plivala neko vreme.
Kao što je Epi odlično ilustrovao, jedan je problem imati dovoljno dolara da platiš naftu (koje možeš prosto da naštampaš po potrebi), a sasvim drugi imati dovoljno novca u stranoj valuti (koji se može zaraditi samo i jedino robnom razmenom) kako bi mogao da platiš istu naftu. Ta „exorbitant privilege“ štampača dolara i njihovih satelita je ključ njihove komparativne prednosti u odnosu na „socijalistički“ blok i generalno sve nas u dužničkom ropstvu danas. Jedino ishodište za nas koji nemamo monetarnu suverenost je po dizajnu dužnička kriza. Klopka je bila savršena i skoro pa neizbežna.
Mene danas najviše „brine“ to što se ta veza nafte i dolara načisto razbila. Čime Zapad danas zamenjuje petrodolar hegemoniju? U trenutnom interregnumu rešenje se pronalazi u besomučnom štampanju novca što stvara sve veće i veće berzanske balone, i posledične dužničke krize (uključujući sasvim moguće i ovu pandemijsku). Dolar (i satelit valute tipa evro) ništa konkretno više ne održava osim nesposobnost pronalaženja nove paradigme. Nafta se uveliko trguje i u drugim valutama. Šta je izlaz – Libra, kineski kripto-yuan?
Kaže Epi „Katastrofa, ali kapitalizam je jači, on mora pobediti…“
To je jasno, ali kako će vaskrsnuti ovog puta? Nastavkom komodifikacije intimnog prostora jer to je jedini preostao prostor za komodifikaciju?
S druge strane, imamo sve veću nejednakost, sve neprobojnije granice između onih koji imaju i nemaju, ograničenje kretanja, budućnost koja nije namenjena svima već samo odabranima itd? Kako se takva kapitalistička „ravnoteža“ održava? Tehnologija, AI, surveillance state, novi totalitarizam? Postoji li alternativna paradigma?
Vladimir Dž na 09/05/2020 u 08:44
Нажалост, многи коментатори нису разумели шта сте хтели да кажете. Мислим да сам у једном од својих коментара изнео сличне закључке. Проблем социјализма, југословенског, совјетског, пољског или монголског је у томе што њихове фирме нису биле у стању да произведу производ/услугу који ће освојити светско тржиште. Зашто рецимо ИКЕА није настала у Румунији, а Лего у Пољској? Иза обе приче, стоје релативно једноставне идеје – намештај који купци склапају и дечије коцкице. Никаква свемирска технологија. Ствар је у томе што ни у Пољској ни у Румунији није постојао амбијент који би предузетницима са таквим идејама дозволио да их остваре. То је исто као када се питамо зашто у османском царству није постојао заштитник грађана. Навешћу пример из мог детињства. Већина деце је била принуђена да вози Пони бицикл, мањи део је возио BMX, који је био статусни симбол. Е сад, зашто југословенске фирме нису успеле да произведу BMX? Па зато што је било лакше заварити две челичне цеви него направити бицикл чије педале се окрећу уназад. То је питање свих питања. Направити бицикл чије педале се окрећу уназад, значило је направити озбиљно истраживање тржишта како би се погодио укус деце и тинејџера. То је тржишна економија. Е сад, треба бити свестан да се озбиљна економија не може изградити без институција. Сама приватна својина није довољна. Такође, и код заштите домаће производње треба се определити између два питања. Да ли домаћу производњу штитимо само ради затварања домаћег тржишта или је штитимо одређено време док не постане конкурентна на светском тржишту? Сви знамо како је прошла српска аутомобилска индустрија.
@Marko B.
Ovo je ekonomski blog a ne crno tržište insajderskih informacija sa srpske političke scene. 🙂
Počinje ludilo sa post-pandemijskom recesijom.
Kao što smo saznali zvanična statistika je obelodanila da je stopa nezaposlenosti u SAD dostigla 14,7 %. To je rekord posle II svetskog rata. Ni Ronald Regan kada je došao na vlast 1981. godine nije imao ovakvu situaciju.
Međutim, s obzirom da Amerikanci vole da šteluju statistiku tako što ne uzimaju u obzir podzaposlenost koju čine ljudi sa poslom ispod punog radnog vremena, onda je tzv. U-6 stopa zapravo 22,4 %!
Grčka, koje je prvo doživela recesioni udar 2008., pa potom još jedan udar 2015-te usled otplate kamata velike Trojke, ponovo dobija udarac i imaće prognozirani pad GDP-a po MMF-u od 10 %!
E, moja Grčko, 25 % GDP si izgubila, 500 hiljada mladih Grka je napustilo zemlju, a spoljni dug od 180 % skočiće na 200 % udela u GDP-u. Inače, 3,6 % grčkog BDP-a godišnje ide na otplatu kamata.
Katastrofa, ali kapitalizam je jači, on mora pobediti…
Beli listici bi usli u parlament,a NDBG je imao u nekim opstinama Bg po 7,8 procenata.
Pa i Djilasova stranka je bliza levici. U Kraljevu postoji Lokalni Front u parlamentu.
Aktivista i simpatizera nece nedostajati.
Za druga Vladimira – „U Sloveniji je levica ponovo ušla u parlament, u Hrvatskoj svakim danom sve više jača, a i u Srbiji nas čeka transformacija SDU-a u radikalnu levičarsku partiju.“
Kad smo kod transformacije SDU-a, šta bi naposletku sa time, nisam uspeo da ispratim? A sećam se da su bili zanimljivi komentari glede najavljene transformacije SDU-a u Radničku partiju:
Hercegovac, 17. decembra 2019. u 16.08
Pa dobro, ništa novo, nije prvi put da neradnici osnivaju radničku partiju. Tako su i nacisti počeli.
Von Braun, 17. decembra 2019. u 16.25
Sad ce drug Jovo i saka anarhista koji zive kod roditelja a sakupljaju se u kaficima u krugu dvojke na juris da osvoje vlast! Vec se tresu od straha u SNSu.
Nenad, 17. decembra 2019. u 18.19
Bice interesantno videti da li ce bar jedan radnik biti u glavnom odboru te „radnicke partije“…
https://www.danas.rs/politika/partija-u-kojoj-je-jovo-bakic-odlozila-osnivanje/
@ Epi
Dok god bude ljudi,bice i problema.Tom logikom….
Danas je bio divan majski dan u Srbiji.Meni je Srbija najlepsa i najprijatnija u maju.Primecujem da sto sam stariji,a nisam jos uvek tako star,sve vise cenim miran zivot.Takodje primecujem da niko ovde ne zeli da ulazi u diskusiju samnom.To nije dobro,pomislicu da sam 100% u pravu.A to je uvek opasna zabluda.
Epi mi nije objasnio ono sto me je interesovalo.To sam ga pitao jer tu ne moze da se hvata svoje omiljene statistike i grafikona.Tu mora da se uhvati zivota.
Voleli mi to ili ne,Epi,SFRJ je umrla.Ali mi smo zivi sada i ovde,i zivot je lep cak i u kapitalizmu za onoga ko ume da nadje njegov smisao.
Pored carske Rusije, slobodno dodajte i radničke pokrete širom zapadne Evrope XIX veka, pa Kubu, Kinu, Vijetnam, francusku i Italijansku moćnu komunističku partiju onog vremena, nemačku KPD koja je Hitleru bila trn oku i ogroman broj socijalističkih i levičarskih pokreta i gerile širom sveta, kao i povratak levice na vlast u Grčkoj sa Sirizom, još uvek u Portugalu, a tu je i Podemos u Španiji. U Sloveniji je levica ponovo ušla u parlament, u Hrvatskoj svakim danom sve više jača, a i u Srbiji nas čeka transformacija SDU-a u radikalnu levičarsku partiju.
Dokle god bude kapitalizma biće i problema.
Za druga Vladimira – „Da je kapitalizam stvarno tako superioran onda socijalizam nikada ne bi ni nastao u istoriji.“
Socijalizam je nastao u Rusiji; izgleda da carska Rusija nije dovoljno poradila na tome da ostavi ljude u uverenju da „there is no alternative“:
„Podizanje ukupnog obrazovnog nivoa je potencijalna socijalna opasnost. Vlast ne voli misleće ljude, pogotovo ako su pri tome i slobodni. U analizi uzroka nastanka komunizma, carskoj Rusiji je indirektno zamereno da su joj glave došli oni, koje je država počela ozbiljno da školuje u 19-tom veku. Mislim da koncept školske klasne segregacije kod anglosaksonaca o tome vodi računa. Najbolje je dobro školovati samo one koji su deo i čuvari sistema i establišmenta.“
(Nebojša Katić, 03/11/2013 u 00:16)
https://nkatic.wordpress.com/2013/10/31/skola-i-trziste/#comment-4668
@ Epi – Razočernje u kapitalizam će ponovo doći, kada ljudi posle mnogo udaraca u životu, shvate da se njihov rad rasipa, rezultati neadekvatni uloženom trudu, povremeno nikakvi i da se pri tom neko bogati uništavajući okolinu i njihovo zdravlje.
Epi ovo se jednostavno rašava !?
Danas već su urađeni takvi programi da nema tog radnog mesta koje se dobro ne proceni, njegova vrednost, njegova korisnost, njegiva,produktivnost, negova ekonomičnost, njegov profit, i plata izvršioca.
Tako da uskoro će, razume se kod naprednih društava, tačno vrednovati tvoje sposobnosti i tvoja cena na tržišutu rada, koja će biti javo dostupna.
Kod nas je nekada važila, uranilovka. Pod geslom – RADIO NE RADIO SVIRA TI RADIO 🙂
Marko B.- (Yuval Noah Harari: „Homo Deus“)
Ovo isto ste mogli preneti i u prevodu jer je izašao Homo Deus na srpskom.
Mislim da je izdavač Laguna.
@Marko B
Da je kapitalizam stvarno tako superioran onda socijalizam nikada ne bi ni nastao u istoriji. Izgleda da starijim generacijama ljudi kapitalizam nije bio baš po volji.
Na kraju, ako socijalizam nije rešenje, onda tražimo neku drugu alternativu. Ali vic jeste u tome, moramo da poverujemo u maksimu – there is no alternative.
Razočernje u kapitalizam će ponovo doći, kada ljudi posle mnogo udaraca u životu, shvate da se njihov rad rasipa, rezultati neadekvatni uloženom trudu, povremeno nikakvi i da se pri tom neko bogati uništavajući okolinu i njihovo zdravlje.
Inače, najnovija vest, Sjedinjene Države su dostigle, po prvi put posle II svetskog rata i Velike depresije iz 30-tih, rekordnu stopu nezaposlenosti od 14,7 %! Na zdravlje…
Harari je međunarodni projekat
Oko Hararija je okupljena grupa eksperata koji izvanredno i popularno obrađuju svetski problematične teme. Harari je veoma popularan kod mladih intelektualaca.
Tako da se njemu ne nože ništa prigovoriti. Jednostavno Harari postavlja pametna pitanja i čitaoca ostavlja u dilemi kako dalje.
Vidim da se u kometarima kristališu dva pogleda kao na svet politike tako i na njihove doktrine.
Jenosavno ali i malo idealizovano rešenje treba tražiti tu negde u sredini, na razmeđu te dve suprostavljane doktrine. Uzeti od kapitalizna najbolje a zadržati od socaijalizma ono što se pokalzalo održivim u klasnim razlikama.
Nit koja bi ih povezivala je većina naroda da razume i prihvati sistem koji bi funkcionasao oko neke ravnotežne tačke stabilokratije.
Šta je problem? Problem je pronaći tu šifru koja bi u narodu aktivirala poverenje u budućnost.
Ko to treba da uradi? Crkva? Akademija? Intelektualni pokret? Neka nova strnaka? Ne niko od njih. Oni mogu samo da pomognu u gradnji jedne velike i održive ideje.
Nju na leđima treba da iznese prosvećeni autokrata !?
Čudno jeste ali se kroz istaoriji jedino pokatalo kao delotvorno i uspešno !!!
Za druga Vladimira – „Videćemo koliko ćemo tako još dugo, jer kapitalizam nailazi na nove prepreke koje do sada nisu postojale: klimatske promene i iscrpljivanje fosilnih goriva. Kapitalizam kroz slobodno tržište i zaslepljenu konkurenciju, prosto i naprosto, nema mehanizam da izađe sa tim izazovima na kraj.“
Može biti da ste u pravu, no ni socijalizam se, naposletku, nije pokazao sposobnijim. Evo i zašto, ako je verovati Harariju (sažetak je u poslednjem pasusu):
Hundreds of millions clung to the religious dogmas of Hong, Dayananda, Pius and the Mahdi even as industrial factories, railroads and steamships filled the world. Yet most of us don’t think about the nineteenth century as the age of faith. When we think of nineteenth-century visionaries, we are far more likely to recall Marx, Engels and Lenin than the Mahdi, Pius IX or Hong Xiuquan. And rightly
so. Though in 1850 socialism was only a fringe movement, it soon gathered momentum, and changed the world in far more profound ways than the self-proclaimed messiahs of China and Sudan. If you count on national health services, pension funds and free schools, you need to thank Marx and Lenin
(and Otto von Bismarck) far more than Hong Xiuquan or the Mahdi.
Why did Marx and Lenin succeed where Hong and the Mahdi failed? Not because socialist humanism was philosophically more sophisticated than Islamic and Christian theology, but rather because Marx and Lenin devoted more attention to understanding the technological and economic realities of their time than to perusing ancient texts and prophetic dreams. Steam engines, railroads, telegraphs and electricity created unheard-of problems as well as unprecedented opportunities. The experiences, needs and hopes of the new class of urban proletariat were simply too different from those of biblical peasants. To answer these needs and hopes, Marx and Lenin studied how a steam engine functions, how a coal mine operates, how railroads shape the economy and how electricity influences politics.
Lenin was once asked to define communism in a single sentence. ‘Communism is power to worker councils,’ he said, ‘plus electrification of the whole country.’ There can be no communism without electricity, without railroads, without radio. You couldn’t establish a communist regime in sixteenth century Russia, because communism necessitates the concentration of information and resources in one hub. ‘From each according to his ability, to each according to his needs’ only works when produce can easily be collected and distributed across vast distances, and when activities can be monitored and coordinated over entire countries.
Marx and his followers understood the new technological realities and the new human experiences, so they had relevant answers to the new problems of industrial society, as well as original ideas about how to benefit from the unprecedented opportunities. The socialists created a brave new religion for a brave new world. They promised salvation through technology and economics, thus establishing the first techno-religion in history, and changing the foundations of ideological discourse. Before Marx, people defined and divided themselves according to their views about God, not about production methods. Since Marx, questions of technology and economic structure became far more
important and divisive than debates about the soul and the afterlife. In the second half of the twentieth century, humankind almost obliterated itself in an argument about production methods. Even the harshest critics of Marx and Lenin adopted their basic attitude towards history and society, and began
thinking about technology and production much more carefully than about God and heaven.
In the mid-nineteenth century, few people were as perceptive as Marx, hence only a few countries underwent rapid industrialisation. These few countries conquered the world. Most societies failed to understand what was happening, and they therefore missed the train of progress. Dayananda’s India and the Mahdi’s Sudan remained far more preoccupied with God than with steam engines, hence they were occupied and exploited by industrial Britain. Only in the last few years has India managed to make significant progress in closing the economic and geopolitical gap separating it from Britain. Sudan is still struggling far behind.
In the early twenty-first century the train of progress is again pulling out of the station – and this will probably be the last train ever to leave the station called Homo sapiens. Those who miss this train will never get a second chance. In order to get a seat on it, you need to understand twenty-first century
technology, and in particular the powers of biotechnology and computer algorithms. These powers are far more potent than steam and the telegraph, and they will not be used merely for the production of food, textiles, vehicles and weapons. The main products of the twenty-first century will be bodies, brains and minds, and the gap between those who know how to engineer bodies and brains and those who do not will be far bigger than the gap between Dickens’s Britain and the Mahdi’s Sudan. Indeed, it will be bigger than the gap between Sapiens and Neanderthals. In the twenty-first century, those who ride the train of progress will acquire divine abilities of creation and destruction, while those left behind will face extinction.
TL;DR: Socialism, which was very up to date a hundred years ago, failed to keep up with the new technology. Leonid Brezhnev and Fidel Castro held on to ideas that Marx and Lenin formulated in the age of steam, and did not understand the power of computers and biotechnology. Liberals, in contrast, adapted far better to the information age. This partly explains why Khrushchev’s 1956 prediction never materialised, and why it was the liberal capitalists who eventually buried the Marxists. If Marx came back to life today, he would probably urge his few remaining disciples to devote less time to reading Das Kapital and more time to studying the Internet and the human genome.
(Yuval Noah Harari: „Homo Deus“)
Interesantno mi je kako diskutanti imaju i dalje naivnu predstavu da samo treba biti disciplinovan, vredan i dovoljno invetivan i onda po nekakvom automatizmu može da se pobedi ili barem pliva u oštroj konkurenciji u kapitalizmu.
Savremena visoka tehnologija i fudamentalna naučna istraživanja nisu u rukama malih zemalja poput Srbije, Bugarske, Mađarske ili nekih većih ali siromašnih sa možda neotklonjivim zaustatkom u razvoju u elementarnoj infrastrukturi, kao recimo – države širom Afrike.
Bez naučno-istraživačkog kompleksa jednostavno ne možete da konkurišete robama i uslugama koje stalno usavršavaju i plasiraju korporacije iz visokorazvijenih kapitalističkih zemalja. Parirati u tehnološkoj trci ne samo da je postalo jako teško, nego u pojedinim granama privrede to je danas i ne moguće.
Kapitalizam tako i funkcioniše, tehnološki pronalazak služi jednom preduzeću da poveća produktivnost rada i tako smanji cenu jediničnog output-a kroz ekonomiju obima i napokon potuče konkurenciju. Postoji i druga varijanta, plasira nov artikal koji će dijagonalno pogoditi mnoge grane privredrede.
Kapitalističke menadžere nije briga da li će neko zbog toga da ostane nezaposlen ili da li će masa ljudi trpeti opurtunentni trošak dok ne nađu novo zaposlenje ili da li će raditi neki posao koji je nisko plaćen.
Kako to važi u jednoj nacionalnoj kapitalističkoj ekonomiji tako isto važi i za globalne ekonomske odnose. Nemačke kompanije ne brinu o tome što će Španija, Italija, Portugal, Grčka i svi mi ostali da budemo u večitom trgovinskom deficitu i što će to periodično da stvara makroekonomske lomove. Američke kompanije takođe ne brinu da li će Meksiko, Nikaragva ili Bolivija da trpe smanjeni rast GDP-a i zbog toga niži standard što ne mogu da pariraju u tehnologiji. Kina se takođe neće interesovati da li će novi asortimani roba i usluga ugroziti ekonomije Indonezije, Malezije ili Bangladeša.
Njih to prosto ne zanima.
Neke zemlje mogu da odgovore depresijacijom valute, neke neće moći. I u jednom i u drugom slučaju narušava se Rikardova maksima komparativne prednosti u međunarodnoj razmeni, što vodi neracionalnoj alokaciji resursa i neoptimalnoj proizvodnji u svetskim razmerama, a od toga će trpeti radnička klasa širom sveta, jer će kuputi manji output koji bi se inače više proizveo s obzirom na trenutno stanje tehnologije.
Ali koga to briga?
Stvar postaje dramatičnija što u raznim industrijskim granama tehnološko podizanje produktivnosti rada podrazumeva rast organskog sastava kapitala a to vodi postepenom tendencijskom padu profitne stope, a što rezultira cikličnim recesijama u kapitalizmu. Tada masa ljudi ostaje bez posla, besmisleno se obustavlja proizvodnja, kreše se ostvareni GDP, povećava se siromaštvo i za jedan duži period tržišne nadnice budu na nižem nivou nego što bi trebalo s obizrom na veću produktivnost rada.
Međutim, živimo u vremenu kada se za kapitalizam smatra po Tačerovoj maksimi TINA – there is no alternative – prosto nema alternative i stisni zube šta je tu je.
Videćemo koliko ćemo tako još dugo, jer kapitalizam nailazi na nove prepreke koje do sada nisu postojale: klimatske promene i iscrpljivanje fosilnih goriva. Kapitalizam kroz slobodno tržište i zaslepljenu konkurenciju, prosto i naprosto, nema mehanizam da izađe sa tim izazovima na kraj.
@ Ivan
Nemam vremena za opsirna razmatranja,skraticu,po mom rasudjivanju kod Spenglera ima mnogo istine.Ipak,trebalo bi sacekati 100-200 godina dok se Zapad ne srusi pa da procenimo koliko je Spengler u pravu.Ovo je sad vrhunac faustovske civilizacije,cak su i Kinezi uvuceni u „mrezu“ magistra-doktora Fausta.
Spengler i niz drugih mislilaca indirektno nabacuju da je u stvari citava zapadna civlizacija ustvari – nemacka civilizacija.Pazite,Germanija je rasadnik Zapada.Nisu tu samo Germani,tu isu se vrzmali i Sloveni i Kelti,itd.svi izmesani,ali pod germanskom dominacijom su srusili Rim i na njegovim temeljima izgradili ono sto zovemo Zapad.Sa tih teritorija Centralne Evrope oni su se sirili ka Britaniji,ka istoku,kasnije ka Severnoj Americi,cak i na Balkan,ako je verovati CIA.
Zato je nemacka filozofija najdublja,jer je centar zapadne civilizacije,kao nekada grcka koja je temelj Rima,prethodne civilizacije.
Nemacka misao stoji iza mocnih brendova.Oni su smislili VW,ali tako da „onima koji vole slobodu“ dozvole da biraju izmedju Seat,Skoda,Audi…ali uvek je to VW.
Faustova „deca“ vide jedine svoje konkurente,jedine sebi ravne u Jevrejima.Samo im Jevrej moze parirati u dubini promisljanja,samo ih Jevrej moze raskrinkati.Tu je projekcija svih svojih negativnih osobina na Jevreje.Ljudi sa istim manama se ne podnose.
Vladimir Dž- Pričati o tome kako mi treba da budemo kulturno zreli, pa da prepoznamo njihovo kukavičje jaje.
Ovde mešate post-modernizam i tradicionalnu kulturu jenog zrelog naroda.
Tadicija jenog naroda nije inteletualno obrazovanje, znanje jezika, i razvoj racionalne misli, već način življenja, njihova simbolika je temelj nihove smislenosti, koju je potvrdilo vreme i mesto življenja.
Primeri Amiša, ortodoksnih Jvreja, Kopta, Mongola, amazonaca, itd. Istražinanja pokazuju da su deca Mongola mnogo sretnija i radosnija nego dete kapitalističkog milijardera.To malo mongolče živi život u skladu sa prirodom.
Dubje o ovoj temi upućujem na Špenglerovo znamenito delo -PROPAST ZAPADA.
A i sami inelektualni krugovi duljem planete pažljivo čitaju Špenglera, tražeći u njemu ideju vraćanja korenima našeg biće koje je odlutalo u nepoznato i veoma rizično područje.
Pozdrav,
@ Ivan
Hvala Ivane na pozdravima,veoma cenim to sto ste uzdigli iznad mojih ponekad ostrih opaski i sto imate kapacitet da sledite moto „Amicus Plato, sed magis amica veritas“.
Vas drug Sale je bio pametan decko,a pametni ljudi su uvek dragoceni u organizovanim sistemima.
Meni je interesantno i voleo bih da cujem od nekoga objasnjenje,kako to da su na tom „demokratskom i liberalnom“ Zapadu ti komunisticki komesari i njihova deca uvek docekivani sa rasirenim rukama?.Evo npr. gospodin Gligorov,sin druga Gligorova,zatim i nas domacin i njegovi prijatelji iz Beograda,itd.
Kao da sve to nije dovoljno vec birokratama EU nadenuse te ozloglasene komunisticke titule tipa komesar i sekretar.Mozda se slican slicnom raduje.
@Ivan – „Samo kulturološko nedozreli narodi su podložni vesternizmi Levis’, Mek Donalds. Mi ne gubimo ratove oružjem već nedozrelom svešću svog kolektivnog bića- !!!“
Navedite mi barem jedan narod koji je toliko zreo pa se odupreo vesternizmu? A da nije neka diktatura.
Jedan od uzroka propadanja socijalizma, je i taj što starije generacije uopšte nisu znale kolika je snaga zapadnjačke propagande i njen uticaj u nametanju svog kvaliteta. Pričati o tome kako mi treba da budemo kulturno zreli, pa da prepoznamo njihovo kukavičje jaje, samo pokazuje koliko su stariji bili veoma naivni i skoro ništa nisu znali o tom svetu. A koliko vidim i danas malo toga znaju.
A i kako bi znali kad smo tek izašli iz opanaka i odma upali u neki polu-izolovani svet komunizma. Ko da im kaže?
Brat mi je bio 5-6 puta na Kubi u zadnjih 10 godina. Veli da su razlike ogromne za samo 10 godina. Zapadnjaci su im dali svoje gedžete kako bi ih iskvarili, i već se sad vidi veliko raslojavanje. Deca komunista imaju mobilne, dok ovi drugi ih sa žudnjom gledaju.
Možda bi trebalo i na njih apelovati da budu zreli pa da ne nasednu vesternizmu. Veoma naivno.
Ma ljudi nismo mi krivi što smo kupovali Levis’, Konvres,Tufani i pili COCA COLU, MORALI SMO 🙂
Krive su devijke koje smo obožavali.
Ni jedna nas nije htela ako ne nosimo levis ne pijemo COCA COLU i ne vozimo Harlija.
Evo na primer moj drug Sale,poznatiji u generaciji kao Sale ‘ŠTREBER’, na faksu sve desetke i nije nosio levis več somotice.Nije opožavao DŽems Dina, nego Tomu Zdravkovića. Ni jedna ga riba neće. I šta ode tužan moj drug Sale u Cisko i naprvi karijeru oženi našu curu iz Rijeke i dob troje dece. Dođe leti u selo donese pomoć. Asvaltira nam pu i Sale obožaven. Još malo pa u penziju. Na prađedovom imanji od 10 hektara napravi Sale raj, da imaju unuci gde da se igraju kad dođu iz daleke Amerike.
Život je čudo 🙂
Vladimir Dž
Džaba ti silni radovi velikih mislioca o socijalizmu, kad su meni, i mojoj generaciji, Levis farmerice bile bolje od Varteks kopija. Ili od onih smešnih kopija patika Converse Starke.
Odgovor – samo kulturološko nedozreli narodi su podložni vesternizmi Levis’, Mek Donalds. Mi ne gubimo ratove oružjem već nedozrelom svešću svog kolektivnog bića- !!!
Ćosić lepo zaključuje: „Sve sto u ratu dobijemo u miru izgibimo“
Ja se uvek trudim da svoje kometara potkrepim nekim dokazom, kako bih potvrdio istinu i samo istinu.
Da bih se uverio u snagu argimenata kometatora voleo bih da i on priloži dokaz.
A ne Leviske, Konversice, Armani, mečku itd ….Taj hedonizam ruši malde nacije. Doduše, kad je šajkača zamenjena kapuljačom sve je rečeno !!!
Evo jednog dobrog dokaza o snazi jedne više meilenijumake kultire koju ne može slomiti vesternizam.Indija! Jer neko video indijskog predsednika da nosi mašnu? Od Gandija do Narendra Modija.A Indija najmnogoljudnija zamlja na svetu, tu negde kao Kina.A tek se indijsko privredno ćudo očekuje.Njih ni Aleksandar Veliki, ni Džingi Skan nisu mogli pokoriti, a ni britanci kolonizovati
E kad je Srbija pala zbog farmerica, meka, mečke, onda je sasvim jasna naša krhkost, religiozna, duhovna i kulturološka slabost.
P.S.
Ovim putem uz judarnji pesmu od davnine, pozdravljm moje dične seljake, koji se svojih korena ne stide, od kojih sam prvi ja:
Pozdrav za. Ganeta,Epija,Kuma i naravno domaćina gospodina Katića
Al za dobro jutro jedna naša koja srce para i duh bodri:
Pukni Zoro 🙂 https://www.youtube.com/watch?v=OdGlvqudQFM
Za Andreja – Da se podsetimo teme polemike. Govorimo o Srbiji i Jugoslaviji u socijalizmu, ne o istočnoj Evropi.
(Nebojša Katić)
A da ipak prozborimo koju i o našoj sadašnjosti (istina uslovno rečno, pošto je intervju iz 2012):
RSE: Ako je Titova Jugoslavija mogla da se nazove u 60-tim Koka-Kola socijalizam, kako bi mogla da se nazove današnja Srbija?
Vučetić: Srbija koja ima želju za kvasom…. Ne bih htela da kažem Kvas Srbija jer vidim da se Kvas, kao rusko piće, proizvodi i da ga ima sada u svim samoposlugama u centru grada. Iskreno se nadam da neće biti tako. Činjenica je da Srbija nema trenutno svoj identitet i da Srbija traži svoj identitet.
https://www.slobodnaevropa.org/a/koka-kola-socijalizam/24716003.html
Gosp Katič – Vrlo dobro znate da su se Levis farmerice mogle kupiti u komisionim radnjama. To znači da su nam komunistički komesari dozirali zapadnu robu na kašikice.
Tačno je da svaka zemlja brani svoju proizvodnju. To je i zapad tada radio, i danas to radi. U Minhenu ste mogli naći Levis radnju iako je to američki brend. Carine su neke sigrno bile i za amere.
Ali kolike su te carine bile? Ovde dolazimo do suštine.
Kod nas su carine bile tolike da su tu robu mogli kupovati samo deca komunističke elite. Njima nije bila bitna cena jer su roditelji bili dobro situirani. Ti komisioni su bili u par većih gradova gde je crvena buržuazija i živela. Običnoj boraniji iz provincije je ona bila nedostupna. To je bilo bacanje prašine u oči javnosti, našoj i stranoj, kako smo mi navodno bili liberalni.
Ogromne carine su svakako štitile našu proizvodnju. Ali da li je ona bila zdrava za našu proizvodnju? Istorija sada pokazuje da nije. Naši proizvodjači nisu ni osetli tu malenu komisionu prodaju. Oni su bili ispod staklenog zvona i nisu se pomerali da svoj proizvod bude konkurentniji zapadnom.
Iz svega ovog se rodila ona čuvena izreka iz tog doba – radio ne radio isto mi se piše.
Otuda je naš razvoj bio veoma spor, naši proizvodi bili sve više nekonkurentniji i otuda propast sistema koga vi grlite.
Najveću grešku koju su komunisti uradili jeste da su dozvolili da njihova deca imaju bolje patike od nas bednika. Zaboravili su tada da nas ima daleko više. Usadili su u nas mržnju, jer on ima a ja nemam. Iako su kao licemeri vikali na zvona da je to zemlja socijalne pravde.
Znači, ne samo da nisu poznavali prirodu, nisu ni društvo. Ujedno mi nije žao što sam spavao u hodniku voza. Malo mi je lakše kad znam da sam tako malkice doprineo da propadne nešto što je bilo loše.
Za Andreja – Da se podsetimo teme polemike. Govorimo o Srbiji i Jugoslaviji u socijalizmu, ne o istočnoj Evropi. Malo ko je napuštao Jugoslaviju bežeći od neslobode. Bilo je političke emigracije odmah posle rata, bilo je i ljudi koji su odlazili jer im se sistem nije dopadao, ali nikakvog masovnog egzodusa nije bilo zbog neslobode. Jugoslavija nije bila iza zida, i svako je mogao da ode ako je to želeo. Bilo je samo ekonomske emigracije, ali ona nema veze sa slobodom. Ljudi su išli za parama, ili za boljim materijalnim životom, ili za iluzijom boljeg života, ne za slobodom. To je legitimno, i svako ima pravo na to, ali emigraciju ne treba romantizovati. Emigranti su uvek građani drugog ili trećeg reda, i malo je onih kojima se posreći da žive „punim plućima slobode“. Najveći broj je osuđen na život na margini, u malim lokalnim zajednicama gde su sa svojima. Da li im je bolje u emigraciji ili u domovini, da li će se vratiti ili neće, zašto ostaju ako ostaju? To su teme za sociologe i pisce.
Za Vladimira Dž. – Kada kažete:
„Možda je problem socijalizma u tome nikad nisu spoznali šta ljudi vole. Priroda ljudi je takva da ne vole da im neko silom ograničava i nameće ono što mogu da dobiju. Znači nisu poznavali ništa o prirodi.”
na šta tačno mislite, ko Vas je ograničavao i u čemu? Vi ste išli u Solun po Leviske, a ja sam još sedamdestih putovao gde god sam hteo, bez ograničenja. Limitiran je bio samo unos robe za šverc, a i to je popustilo, pa je šverc iz Italije, Grčke i Turske tolerisan preko svake razumne mere. Kontrolu unosa robe su inače radile sve evropske države i to je bila standardna mera zaštite domaće industrije pre EU integracije.
Moja primedba je da su stereotipi koje iznosite pisani kao da ste živeli u sovjetskom socijalizmu, a ne u jugoslovenskom. Pri tome, o socijalizmu sudite iz perspektive Trsta i farmerki. To je jako, jako sužena vizura. Nemojte svoje preferencije proglašavati preferencijama svoje generacije – bilo je mnogo mladih ljudi koji su smatrali da je put za Trst put velikog poniženja i nisu išli u Trst. Mislim na dugo neudobno putovanje, putnike u noćnim vozovima koji idu u šverc, kratak boravak u Trstu, pa dug put nazad. Mislim na neispavanost, strah od carinika itd. Npr. niko od mojih prijatelja se tome nije izlagao, niti je išao u šoping ture.
Citam ove komentare pazljivo i cini mi se da su se neke stvari izmesale. To sto zovemo kapitalisticke i socijalisticke zemlje zelimo da mislimo o ekonomskim sistemima, a u pitanju su drustveni sistemi. Bitnije je da li je zemlja slobodna, demokratska, ili zatvorena i autokratska. Kakva korist sto se Severna Koreja zove demokratskom kada je u pitanju cist despotizam jednog ludaka?
Ekonomske performanse SFRJ mogu biti interesantne ekonomistima, ali se i ja dobro secam da kada su granice pale 1) niko nije pohrlio u SFRJ, 2) niko nije pohrlio u DDR, SSSR, vec 3) masovno svi u zapadnu Evropu. Valjda su ti svi silni ljudi znali sta rade? Ne verujem da su razmisljali kapitalizam vs. socijalizam, vec sloboda vs. nesloboda. Sada, sto su nekad ovi pojmovi bili skoro pa sinonimi a danas to mozda nisu je drugi par rukava mada dosta govori o tome u kakvim drustvima se kakvi ekonomski modeli primaju… Cuveni primer Svedske i socijalizma, da ne bude samo da gledamo na jednu stranu…
Uostalom, danas mislimo da zivimo u kapitalizmu, a 1) drustvo nam je nedemokratsko, 2) institucije slabe i bez uticaja, 3) narodu nije vazno sto nema institucija, sto je svuda korupcija i 4) drzava je i dalje dominantni faktor u ekonomskoj sferi – najvise zaposlenih, najvece plate, politicko upravljanje, itd i 5) najvaznije – namamo uspostavljenu pravnu drzavu i efikasan pravni poredak… Da li je to posledica ‘kapitalizma’ koji se sporo prima, ili ‘socijalizma’ koji sporo odumire, ili smo mi jednostavno narod koji nije dovoljno sposoban da se organizuje u funkcionalnu drzavu? Gospodin Katic cesto pominje drzavu koja misli, a za takvu nam je potrebna odgovornost, meritokratija, sistem checks-n-balances. A kada ovo nemamo sve jedno je da li imamo proklamovani socijalizam, kapitalizam ili neki drugi izam – nijedan nece uciniti drustvo prosperitetnim…
За Владимира Џ:
Сигурно су и Levis фармерице у почетку биле лошег квалитета, али су их Американци куповали, давали повратне информације и временом су постале квалитетни бренд. Исто важи за многе друге производе и робу широке потрошње, што је само по себи логично.
Моја поента је, можда сте Ви и „Ваша генерација“ могли показати мало више патриотизма у то време, уместо да сте гледали да носите или генерално купујете нешто што је хит на Западу. Заиста ми се подигне коса на глави када прочитам да су људи масовно ишли преко како би купили „квалитетно“ ово или оно.
@ Vladimir Dz
Dobra Vam je ta misao.Medjutim,Vi ste kupovali ime,kupovali ste „mit“.Te farmerke su mogle biti proizvedene u Engleskoj,Kini,Vjetnamu,cak i u Varteksu,bitno je da na njima pise Levis i da odgovore estetskom i standardu kvaliteta i da Vi ne znate (a objektivno to Vas i ne zanima) gde su proizvedene.Znate li koliko je u Mercedesu komponenti proizvedenih van Nemacke? Cak i u mom gradu,moj komsija povratnik iz Nemacke proizvodi neke elemente za Mercedes.Vi kupujete brend.Moj zadatak kao proizvodjaca i prodavca je da Vas ubedim da ste kupili nesto posebno,te da ste i Vi time nesto posebno sto Vas odvaja od drugih.Dakle,najvaznije je da uspem da nahranim Vasu sujetu.
Da,slazem se da direktne zabrane vode u mrznju.Zato sam i govorio da treba devalvirati dinar,time bi sva uvozna roba siroke potrosnje postala manje konkurentna,a sigurno preko 90% ljudi ne bi shvatilo o cemu se zapravo radi i ne bi vas mrzeli.
Devalvacija nije isto sto i (hiper)inflacija.Dinar se moze fiksirati i na 200 za evro i da tu bude stabilan.
A drug Epi politikolog je ponajmanje politikolog.Lepo bi bilo da cujem njegovo tumacenje zasto su svi brendovi Istocne Nemacke tako temeljno likvidirani.Ali npr. u Ceskoj je Skoda ipak ostala Skoda cak i pod VW.Rumunski brend Dacia koji sigurno nije bio sinonim za kvalitet je opstao,a istocnonemacko nista.
Džaba ti silni radovi velikih mislioca o socijalizmu, kad su meni, i mojoj generaciji, Levis farmerice bile bolje od Varteks kopija. Ili od onih smešnih kopija patika Converse Starke.
Znači, ja odem u Solun kupim Leviske i Nike patike i eto ti naš deficit. Autokrate su pokušavale da nas limitiraju koliko smo mogli toga da unesemo, te je samim time njihova budućnost je bila zapečaćena. Limit stvara mržnju prema autokrati. Kad te mladi ne vole ti nemaš budućnost.
Možda je problem socijalizma u tome nikad nisu spoznali šta ljudi vole. Priroda ljudi je takva da ne vole da im neko silom ograničava i nameće ono što mogu da dobiju. Znači nisu poznavali ništa o prirodi.
Mada kapa dole za silno razmišljanje kako su bolji.
Maksimalni spoljni dug koji je SFR Jugoslavija postigla bio je 1981. godine i on je iznosio 21,096 milijardi dolara, zapravo 19,511 milijardi $ ako se gleda neto zaduženje, pošto je Jugoslavija i emitovala kredite radi finansiranje projekata u inostranstvu.
To je 28,13 % tadašnjeg BDP-a po Maddison bazi podataka.
SFR Jugoslavija je uspela da smanji neto spoljni dug pred raspad 1990. godine na 14,739 milijardi $ a to mu dođe 21,08 % udela u BDP-u koji je inače te godine opao jer je počelo ludilo. Ako više volite ukupan spoljni dug je bio 17,791 mlrd. $.
Što se tiče izvoza, on je povećan sa 9,914 mlrd. $ 1983. godine na 14,308 mlrd. $ 1990. godine. To je porast od 44,32 %. U 1988. godini pokrivenost uvoza izvozom je bila 95,9 %.
Pazite, 80-te godine su u znaku recesije, Sjedinjene Države u prvoj godini mandata Ronalda Regana dostižu stopu nezaposlenosti od 11 %, što se od 30-tih nije desilo u Americi, Zapadna Evropa je takođe bila u talasu nezaposlenosti koji je bio nezamisliv do tada. Dakle, Francuska, Velika Britanija pod Margaret Tačer, Savezna Republika Nemačka, Italija, svi, bukvalno svi!
O dužničkim krizama latino-američkih džava (recimo pad ekonomije Čilea u prvim godinama 80-tih, pa Argentina, Brazil itd) da i ne govorimo, a prilike nisu bile dobre ni u afričkim zemljama.
Sovjetski Savez sa svojim blokom takođe je bio u stagnaciji.
Uprkos tome, SFR Jugoslavija je uspela stalno da povećava svoj izvoz i pri tom da ga transformiše sa dominantno sirovinskih dobara na tehničku robu. Zamrzivač i frižider iz tih godina i dan danas u svom selu koristim i svega jednom mi se pokvario sa sitnom intervencijom.
Iz Sovjetskog Saveza i dan danas koristim zoom objektiv Zenit od 135 mm. Nakačio sam ga na moderni Canon-ov DSLR fotoaparat uz pomoć adaptera i odlične fotke pravim.
Prema tome, gledajući ove sirove podatke socijalistička Jugoslavija je uspela pod čvrstim režimom otplate kredita da umanji dug, zadrži uvoz na relativno istom nivou i poveća izvoz.
To je plaćeno narušavanjem radničkog standarda, jer je do 1990. godine stopa nezaposlenosti premašila 16 % uz inflaciju koja se u 87′-90′ strahovito rasplamsala na 1.000 %. Bilo je više od 600 radničkih štrajkova širom zemlje.
Da li je mogla da se vodi neka uspešnija i optimalnija ekonomska politika, verovatno da je mogla, ali je poenta da socijalizam nije lakrdijaški ekonomski sistem kako se to kod nas gotovo svakodnevno piše u štampi.
Prosto, danas se prećutkuju okolnosti, kao što je enormno poskupljenje nafte, Volkerov udar sa visokim kamatnim stopama i opšta recesija širom sveta, a koje su dovele do sloma jedne relativno uspešne ekonomije.
I na kraju, Grčka je danas u strahovitom režimu otplate dugova, pad BDP-a je gotovo bio za petinu (SFR Jugoslavija je stagnirala ali nije gubila BDP), ali nikada nisam čuo da neko kaže kapitalizam je nesposoban sistem, Japan već 30 godina tavori u puzajućem rastu, opet niko ne govori da kapitalizam ne valja, na svakih 10-15 godina izbijaju recesije na Zapadu ali niko nikada da kaže nešto tu ne štima, nego se ponavlja na beskonačnoj vrpci socijalizam je zlo, socijalizam je zlo, ubiše nas, spališe nas…
VELIKAN EKONOMSKE TEORIJE – BRANKO HORVAT
Godina 1989. donela je svetu pad Gvozdene zavese i slom privrednih sistema koji su se deklarisali kao socijalistički. Neoliberalni kapitalizam je objavio pobedu, a njegovi misionari počeli da ga propovedaju po svetu. Šest godina ranije pažnja naučne javnosti bila je usmerena na rad Branka Hovata, čija su dela prevedena na 17 jezika, a njegova knjiga „Politička ekonomija socijalizma” pružila je svetu objašnjenje novog superiornijeg socijalističkog sistema – što je i prepoznato njegovom nominacijom za Nobelovu nagradu.
„Politička ekonomija socijalizma“ objavljena je najpre u Njujorku 1982, a već sledeće godine je Branko Horvat na osnovu tog dela ušao u najuži izbor kandidata za Nobelovu nagradu. Ipak, nagrada je dodeljena Žeraru Debreu, zbog doprinosa u teoriji opšte ravnoteže.
https://www.monopollist.rs/velikani-ekonomske-teorije-branko-horvat/
Nažalost slile destrukcije su pobedile sila konstrukcije i imamo ovo što imamo 😦
Fabrike po republičkom ključu smo počeli da pravimo mnogo pre pojave nacionalizama koje danas spominjemo. Ima ih.
Nema šta ko da mi priča o tome kako je bilo jer smo ja i brat išli u Trst i Solun po robu koja se nama svidjala. To je bilo od 81 pa nadalje. Znači da je naša roba bila loša. Po mom sećanju ništa naše nije bilo bolje, sem hrane. Ovo opet ne znači da se nekom nisu svidele Poljske farmerice, iako su sami poljaci dolazili trabantima kod nas po bolje.
Ja kad odem u penziju, nikad neću govoriti nekom ko je nešto mladji od mene da nema pojma kako je bilo danas jer sam nešto malo stariji. Moja generacija uvažava i mišljenje nešto mladjih, cenim da je to posledica života u sistemu sa nešto više demokratije.
Sve ovo ispod sam napisao ne toliko zbog autora bloga, već za nešto mladje od mene. Jer veoma dobro poznajem generaciju Gosp Katića, imam dosta braće i sestara koji su stariji od njega, oni veoma idilično slikaju taj naš period. Iako nije sve tako kako oni misle. Istorija ih u tome demantuje.
Za Vladimira Dž. – Zatvaranje republika nije bio socijalistički, već nacionalistički fenomen, pa raspad Jugoslavije svakako nije posledica socijalizma. Sve te tendencije smo videli i u kapitalističkoj Jugoslaviji. U ekonomskoj sferi to se reflektovalo stvaranjem autarhičnih ekonomija, ali nisu sve posledice toga bile nužno loše, jer je to stvaralo uslove za pojačanu konkurenciju u lakoj industriji. To je doprinelo podizanju kvalitetu domaćih roba koje su se kupovale. Otuda Vaš komentar:
Bitno je bilo da se namiri domaće tržište, u jednicama komada, i eventualno neko tržište istočnog bloka ili neka beda iz grupe nesvrstanih. Uglavnom na onim tržištima komplementarna našim lošim proizvodima. Isto tako je i ta beda nama prodavala njihove loše proizvode. Jedan balans u razmeni izmedju ovih bednih je upostavljen, a opet svi zajedno su se zaduživali na zapadu.
je improvizacija koja ne odgovora činjenicama i nije deo Vašeg iskustva, već je mema koju ste od nekoga čuli. (Mislim da sam Vam to već jednom rekao.) Na istočne robe široke potrošnje se to i moglo odnositi, ali na jugoslovenske ne. Od istočnoevropskih roba sam kupovao samo gramofonske ploče, jer drugih roba nije bilo, i jer nisu mogle konkurisati domaćoj robi. Uzgred, najbolje farmerke koje sam u mladosti nosio bile su poljske (poklon prijatelja mojih roditelja), apsolutno najtrajnije.
Ako je sve bilo tako loše kako su Vam rekli, kako to da smo tek danas oko nivoa BDP-a iz 1990? A nivo jugoslovenskog društvenog proizvoda iz 1990. bio je nešto niži od nivoa društvenog proizvoda iz 1980.
Ako ste Vi u pravi i ako je socijalizam kriv za sve, zašto su gotovo sve zemlje Latinske Amerike i dobar deo Azije prolazile i prolaze kroz teške dužničke krize, iako su kapitalističke? Ili ovako, zamislite da zapadne države ne mogu da štampaju novac i da svoje dugove moraju vraćati robama. Da li možete zamisliti šta bi se dogodilo sa njihovim ekonomijama?
Elementarna ekonomija nam govori da ako smo se zaduživali u stranoj valuti, da dugove moramo vraćati u valuti koju zapad prihvata ili u robi kojoj je njoj interesantna.
Mi da bi se domogli valuta koji oni priznaju, mi smo morali da proizvodimo robu i prodajemo na stranim tržištima, a za prodatu robu smo trebali da dobijemo neku od zapadnih valuta.
Ovde je suština. Šta smo mi to proizvodili dovoljno toga interesantnog i prodavali strancima a za uzvrat dobijali dovoljno konvertibilnih valuta i tako izbegavali dužničku krizu?
Očigledno, nedovoljno toga. Jer da jesmo, balans bi bio uspostavljen i danas bi bio ovde socijalizam.
Ovako nam ljubitelji „starih dobrih vremena“ uporno pišu o tome kako je to bila dužnička kriza, a ne žele da objasne kako je došlo do te krize. Valjda ima neka pozadina u svemu tome?
Valjda je neko naredjivao da se gradi u svakoj republici po jedna železara, 5-6 šećerana, fabrike automobila ili kamiona, fabrike nameštaja, 5-6 uljara, ….. uglavnom svaka republika je maltene imala svoju zaukruženu ekonomija dovoljnu da bude samostalna u odnosu na druge republike. Ovde nikako nisu uzeti tržišni principi da li je potrebno sve to graditi kad ima u drugoj republici. Svaki republički lider je hteo svoju fabriku za sebe.
Apsolutno sam siguran da kad su počeli da grade takve proizvodne pogone da uopšte nisu radili istraživanje zapadnih tržišta o eventualnoj mugućnosti plasmana budućih proizvoda. Tim proizvodima prodatim na zapadu smo mogli da vraćamo dugove.
Bitno je bilo da se namiri domaće tržište, u jednicima komada, i eventualno neko tržište istočnog bloka ili neka beda iz grupe nesvrstanih. Uglavnom na onim tržištima komplementarna našim lošim proizvodima. Isto tako je i ta beda nama prodavala njihove loše proizvode. Jedan balans u razmeni izmedju ovih bednih je upostavljen, a opet svi zajedno su se zaduživali na zapadu.
U ukupnom zbiru su se ove autokratije lepo slagale i trgovali, ali je zbirni dug prema zapadu iz godine u godinu rastao. Zapravo oni su uljuljkivali jedan drugog kako su im sistemi sjajni, iako su oni bili nezamenljivi na vlast, a da ih zapad uvlači u dugove. Zapad je bilo to zlo, iako su od njih zajmili pare i tako sebi produžavali mogućnost opstanka na vlasti.
Usput, pošto su bili ideološki ostrašćeni, oni su po preduzećima gurali nove radnike i tako ostvarivali pun zaposlenost. Ovo nije imalo nikakvu ekonomsku logiku, pa je to bio dodatni balans za našu ekonomiju. A da ne pričamo o tome kako su finansirani mnogi projekti iz čisto političkih razloga koji nisu imali nikakvu budućnost. Sve je to išlo iz zajedničke kase. Zajedno smo zato i potonuli.
Nadam se da će istoričari zabeležiti taj period kao period gde je koren neuspeha bio socijalizam, a ne dužnička kriza. Socijalizam je generisao tu krizu.
A opet valjda će biti fer pa će isto tako oceniti i ovaj današnji liberalizam.
Za Nebojšu Katića – Hvala na razjašnjenju oko promašenih investicija i ekonomske politike vođene osamdesetih godina.
Za g. Katića,
Izneću jedno svoje zapažanje…. Početkom 80-tih godina su se puno odobravali dugoročni krediti stanovništvu. U mom selu su tada mnogi ljudi napravili kuće uključujući i moju majku koja je bila fizički radnik u fabrici…. Ne samo da je napravila kuću već je uzimanjem dugoročnih kredita i potpuno opremila kuću…. Pre neku godinu sam čitao Ugovor o kreditu i zapala mi je za oko fiksna godišnja kamata koja je bila 20%….. Naravno, kredit je bio u dinarima bez valutne klauzule. Mogu reći da je super prošla sa kreditom i da je uspela već nakon 5 godina da ga otplati zahvaljujući inflaciji…… Znam da su neki ljudi koji su uzimali kredite nešto kasnije imali revalorizovane rate jer je država donela „Zakon o zaštiti potraživanja“ pa su plaćali doplate, što mislim da je interesantno da ljudi znaju i za ovo.
Pretpostavljam da ste mislili na dugoročne kredite privredi koji se nisu po vama odobravali, međutim kada je u pitanju stanovništvo zaista je u tom periodu bilo puno dugoročnih namenskih kredita i mnogi su napravili kuće baš zahvaljujući njima. Negde, nakon 1990 je prestalo kreditiranje stanovništva već 1991. 1992 godine su prestale da se grade kuće koliko sam dobro uspeo da zapazim.
Moram da izrazim oduševljenje Epijevim komentarima…… Po meni ubedljivo druga tabla na forumu odmah posle g. Katića…… Nadam se da će nastaviti sa komentarisanjem ekonomskih parametara SFRJ i da će postaviti još neke grafike….. Mene sve što Epi napiše izuzetno zanima.
Svi komentari su izuzetno dobri samo su neki za mene preteški pa bi bilo dobro da ih forumaši mao uproste.
Pozdrav svima.
Za Vladimira Dž. – Iako je pitanje za „epija“, daću kratak komentar kao insajder osamdesetih. Osamdesete godine je obeležila dužnička kriza i strahovit rast kamata, pa je ogroman novac odlazio na servisiranje dugova. S jedne strane je to dreniralo ekonomiju, a s druge je dovelo do stalne nestašice deviza. Ova nestašica je dodatno kvarila i međurepubličke odnose. Manjak deviza bio je i razlog smanjenog investiranja u tehnologiju. Jugoslavija je zbog dužničke krize izgubila kontrolu nad svojim razvojem i umesto razvojem, bavila se golim preživljavanjem u kome je izgubila celu deceniju, a onda se raspala.
Otuda, svako ko je prošao kroz taj period bi morao razumeti koliko je važno pažljivo trošenje deviza i koliko je važno ne upasti u klopku duga. Moje opsesivno pisanje o važnosti tekućeg bilansa, spoljnog duga i investicione pozicije posledica je mojih iskustava i trauma osamdesetih. U edukativnom smislu, reč je o izvanredno važnom periodu koji je u Srbiji potpuno zaboravljen i deformisan. Ekonomska kriza osamdesetih nije kriza socijalizma, kako se neprekidno ponavlja, već je reč o klasičnoj dužničkoj krizi koja je u komplikovanoj državi kakva je bila Jugoslavija, dovela do državnog sloma.
Za Marka B. – Promašene investicije prate svaki ekonomski sistem i nisu vezane samo za socijalizam. Na nivou nacionalne ekonomije je nebitno da li je promašena investicija državna ili privatna, jer je u oba slučaja reč o destrukciji kapitala. Problem promašenih investicija u Jugoslaviji nije vezan za promašaj po sebi, jer oni prate svaku ekonomiju. Problem je vezan za činjenicu da su se takve investicije održavale u životu na silu i tako je trošen kapital koji se mogao bolje upotrebiti na drugom mestu. Od osamdesetih godina je bilo gotovo nemoguće dobiti dugoročni kredit, bez obzira koliko ste mogli imati dobar projekt i koliko ste bili pouzdani dužnik. Tako je počelo kreditiranje investicija kratkoročnim zaduživanjem (preko menica) i naduvavanje balona koji je doveo do strahovitog skoka inflacije krajem osamdesetih.
@Epi – nego potpuni slom akumulacije kapitala, a to se može videti po dramatičnom padu bruto investicija u fiksni kapital od 81′ pa nadalje.
A zašto je došlo do pada investicija?
@ Ivan
Juce sam dao sebi slobodan dan,a danas me vec ceka mnostvo obaveza.U firmi su „iznenada i naglo“ pale porudzbine iz zemalja Centralne i Zapadne Evrope,pa citavu nedelju ne obavljam svoju veoma odgovornu duznost.Juce sam imao vremena da sa Vama raspravljam,a danas sam vec u realnom zivotu.
Samo cu reci da sam razmisljanjem na temu Broza istog prizvao sinoc u san.Bili smo u Indiji i Tito me je ljubazno zamolio da ga vratim kuci.
@epistemologija
Hvala vam na ovim prelepim grafikonima. Jasno se vidi ta zlatna 1979. godina i sveukupni pad u narednim decenijama. Imate li mozda nekoliko knjiga da preporucite o ekonomskoj istoriji sveta ili samo Jugoslavije?
Hvala unapred.
@Kum – Kakav Nikezic,kakav Kardelj.Ko su oni bez Broza?Ko od njih je mogao da igra ulogu marsala citavog sveta?
Ne ocekujem odgovor,to su retoricka pitanja.
U pravu si kume na ovo tvoje retoričko pitanje ne može se dati odgovor, jer pitanje nije koegzistentno 🙂
S obzirom da znam unapred kako se razgovori o SFR Jugoslaviji završavaju, unapred odustajem od dalje rasprave, a i nije u duhu teme ovog teksta. Samo kratki osvrt, Jugoslavija je povećala izvoz za 40 %, bez povećanja uvoza i tako za 10 godina pod režimom otplate kredita uspela pokrivenost uvoza izvozom da dotera sa 48 % na 95 %.
Uzrok pada privrede socijalističke Jugoslavije nisu bile promašene investicije, iako je bilo i takvih, nego potpuni slom akumulacije kapitala, a to se može videti po dramatičnom padu bruto investicija u fiksni kapital od 81′ pa nadalje.
Ovo ne bi ni jedna privreda izdržala. No, dobro, socijalizam mora biti po definiciji kriv pa se tu nema šta dalje zboriti…
Za druga Vladimira – „Neće biti da su tada krediti uzimani zbog luksuza i raskalašnog života. Naprotiv, uzimani su zbog mašina i opreme koje nisu mogle da se proizvedu u Jugoslaviji.“
A ko pa kaže da su tada krediti uzimani radi luksuza i raskalašnog života? Ja koliko se, kao klinac, sećam osamdesetih, tada se govorilo o tzv. promašenim investicijama, napravljenim tokom sedamdesetih, jer je svaka republika npr. htela da ima svoju čeličanu i sl. Ergo, uzimani su krediti za mašine i opremu koja nije dobro iskorišćena.
@ Ivan
Drago mi je da Vi znate kako treba razumeti i citirati Nicea.Takvi poznavaoci su zaista retkost.
P.S.
Kakav Nikezic,kakav Kardelj.Ko su oni bez Broza?Ko od njih je mogao da igra ulogu marsala citavog sveta?
Ne ocekujem odgovor,to su retoricka pitanja.
epistemologija na 07/05/2020 u 18:11
Подаци које сте навели несумњиво су тачни и доста тога говоре. Није уопште спорно да су нафтни шокови, а касније и дужничка криза погодили велики број земаља. Скок цена нафте погодио је како развијене, тако и земље у развоју увознике нафте. Дужничка криза више је погодила земље у развоју. Што се тиче СФРЈ, оба ова спољна шока открили су бројне слабости економије. Једна од највећих је слаба конкурентност привреде. Велики број земаља извршио је промене у својим економијама и енергетској ефикасности. Југословенска привреда је боловала од својих хроничних болести и није могла да се прилагоди. Да није било поремећаја на тржишту нафте или скока камата, нешто друго би се десило. Период од 1945. године па негде до почетка 70-их година је златно доба светске привреде. Сви су тада расли – и капиталистичке и социјалистичке земље, и бивше колоније. Европа се обновила од последица рата, започело је источноазијско економско чудо. Југославија је јахала на том таласу. Када су наступили поремећаји, југословенска привреда није имала производе којима ће одговорити на кризу. А није ни могла да их има због тешких урођених мана са којима је живела. Једини спас био је постепени прелазак на капитализам још 70-их (имајући у виду кинеско искуство), али то је тада била научна фантастика. И наравно, лако је сада бити генерал после битке. Хвала на статистичким подацима, посебно онима који се односе на утицај цена нафте.
Uvek kada se priča o ekonomiji SFRJ prećuti se jedna jako bitna stvar, cena nafte je u dva talasa tokom 70-tih zbog izrealsko-palestinskog sukoba i OPEC-ovog kartelnog dogovora poskupela 10 puta po nominalnoj ceni odnosno 5 puta kada se „ispegla“ inflacija po CPI indeksu!
To je bio strahoviti udar na trgovinski bilans koji je morao da se pegla većim uzimanjem kredita, a morale su da se primene i restriktivne mere poput sistema par-nepar. Situacija je toliko bila ozbiljna da su i Sjedinjene Države u pojedinim gradovima i saveznim državicama imale restrikcije kupovine benzina na pumpama.
A evo i grafikona koji pokazuje procentualni udeo uvoza nafte u društvenom
proizvodu SFRJ, a što je pandan današnjem BDP-u. U jednom trenutku to je doseglo skoro neverovatnih 5 % DP-a! To ne bi ni jedna ekonomija mogla da podnese bez posledica.
Neće biti da su tada krediti uzimani zbog luksuza i raskalašnog života. Naprotiv, uzimani su zbog mašina i opreme koje nisu mogle da se proizvedu u Jugoslaviji. Zahvaljujći tehnnološkom inputu ukupna faktorska produktivnost TPF je tokom 70-tih impresivno rasla ali to od domaćih ekonomista nećete čuti jer je sadašnje stanje toliko loše da se mora stalno pucati na ono vreme kako bi se odbranio fijasko kapitalizma na ovim prostorima.
A evo jedan od najlepših grafikona iz naše ekonomske istorije koji pokazuje procentualni udeo investicija u BDP-u SFR Jugoslavije tokom 70-tih i njihov nagli pad zbog režima otplate kredita koji je nametnuo MMF i Pol Volkerove visoke kamate:
To je glavni uzrok stagnacije tokom 80-tih jer kada nema neto akumulacije kapitala u novu opremu onda nema čemu da se nadate bez obzir da li ekonomija kapitalistička ili socijalistička.
@Kum
Pa kume šta to pišeš.
Ne mogu da verujem sopostvenim očima.
Pa ti si pobrkao činjenično logučke iskaze.
Ja postah kume još Fašita na pravdi boga.
A ti kume, mogu ti reći, ne poznaješ veliko cvilizacijsko delo u lik Fridriha Ničea.
Fridrih Niče sigurno je jedan od filozofa koji su najcitiraniji u pop kulturi, i sigurno filozof koji je najmanje puta citiran kako treba!
„Gde je bog? Ja ću vam to reći! Mi smo ga ubili, vi i ja! Svi smo njegove ubice! Ali kako smo mi to učinili? Kako smo mogli da ispijemo more? Ko nam je dao sunđer da izbrišemo čitav horizont? Šta smo učinili kada smo ovu zemlju otkovali od njegovog sunca? Kuda se ona sada kreće? … Da li ne lutamo kroz neko beskrajno ništa?“ – FRIDRIH NIČE
Kume, Niče je naveći pesnik među filosofima i najveći filosof među pesnicima.
Ovo je dovoljno.
P.S.
Niče je veoma opasan kad se neuko tumači.
Zbog toga sam pokrenuo ovu polemiku u koju gospodin Katić nije hteo da ulazi i pametno.
Иван Грозни – Мислим да не вреди расправљати о томе шта би било кад би било. Чак и да је Србија одлучила да крене неким нормалнијим путем, то не би било могуће извести без остатка земље. Југославија је била творевина изграђена на лошим темељима.
Овај део ваше тврдње је споран.
То тврдим на основу тврдњи Бранка Хорвата, Јоже Менцингера и Анте Марковића.
Словенија, Хрватска су управо хтеле либерализацију привреде Србије.
Да је код нас та реформа прошла све би било јасније.
Ово је период у којем су владала три америчка предсједника: Џон
Кенеди, Линдон Џонсон и Ричард Никсон. Југославија се још раније издвојила из про совјетског блока и окренула се Западу.
У то вријеме она бележи привредни напредак и повећање животног стандарда. Нешто касније долази до економске кризе уз јачање национализма, повећање непријатељства између конзервативаца и либерала, побуне студената и др. Иако је било очекивано да ће Југославија у оваквом стању да се приклони Совјетском Савезу и развије сукоб у односу са Америком то се није десило захваљујући дипломатима као што су Едвард Кардељ, Коча Поповића, Марка Никезића, Мирка Тепавца, Лео Матеса. Теме њиховог сусрета су била разна питања уз закључак да је однос између Америке и СФРЈ-е доста добар.
Слажем се да се пропуштено не може вратити,али исто тако се залажем да се чињеница не смеју заборавити и да управо западни део Југославије мислим на тадашњу Хрватску и Словенију, су буле управо носиоци те идеје, нарочито Кардељ.
Поздрав,
@ Ivan
Sper je trebao ici na vesala,ali se svet kome se Vi veoma divite postarao da ne ode na vesala.Cak sta vise,pomogli su da se ostvari i u literalnoj karijeri i da dobije oreol „dobrog naciste“.To je ironija,Vi se divite svetu koji Vas prezire,a taj svet se divi ljudima poput Spera.Da,Vama je muka od istine,verujem Vam,jer se Vi bojite istine.
Nacizam je ideologija,veoma opasna ideologija,pre svega vezana za Nemacku,sa mnogo razlicitih lica.Vas bi trebao da brine jedan od pravaca ideologije zasnovan na Niceovom Zaratustri,koji se prilicno dobro zapatio kod onih kojima se Vi odusevljavate.
Ivan na 07/05/2020 u 15:26
Мислим да не вреди расправљати о томе шта би било кад би било. Чак и да је Србија одлучила да крене неким нормалнијим путем, то не би било могуће извести без остатка земље. Југославија је била творевина изграђена на лошим темељима. Слажем се да су М. Никезић и људи око њега имали неке нове идеје и да нису били робови догматизма СКЈ. Међутим, узимајући у обзир њихово окружење, јасно је зашто нису успели. Занимљиво је да је до слома југословенског модела дошло онда када су скоро све кључне позиције заузели људи који су се образовали и изградили у том систему. Имали смо оно што је Зиновјев давно назвао „зрело комунистичко друштво“ које није знало како даље. Наравно, не потцењујем ни улогу великих сила у ономе што је уследило. Поздрав, хвала на размени аргумената.
@Kum-Da Sper je bio nacista,a arhitektura je definitivno umetnost. A šta je Kume nacizam?.I Šper u Ninbergu zaglavi 20 godina robije 🙂
Moj odgovor,analogno tvojoj tvrdnji i Hitler je bio isto, slikar i umetnik i vrsan nacista 🙂
Pitaš me – Jeste li se nekada zapitali zasto je to tako?
Nisam Kume jer mi je od takvih pitanja muka.
Ja znam daleko bolje od Vas ko su oni i na sta su spremni. Verujem ti Kume.
@ Ivan
Da Sper je bio nacista,a arhitektura je definitivno umetnost.
Javno ne volimo naciste a njihovo najdraze cedo VW u svim svojim alotropskim modifikacijama tipa Porsche,Skoda,Seat,Audi nam je omiljeni automobil,predmet vlaznih snova.Tu su i BMW i Mercedes.A Adidas i Puma – nas dva brata oba nacionalsocijalisti.A Fanta – ciji brend to bi?Hugo Boss?Simens gasne komore i u njima Bayer gas.Itd,itd.
Pitah se kako je to sve ostalo kasu ti nacisti,to zlo porazeni?Kako nije unistena uspomena na sve to?Ali ljudi kazu,to je nemacko,to je kvalitet.Kasnije saznah da su nemacki i Trabant,Pentakon,Interflug,itd.Ko zna koliko ih jos ima za koje nikada i nisam cuo,jer je se neko postarao da ih zbrise sa lica zemlje,kao da nikada nisu postojali.Jeste li se nekada zapitali zasto je to tako? Ja znam daleko bolje od Vas ko su oni i na sta su spremni.
@Иван Грозни
Slažem se, ali niste primetili da ja u zaključku navodim da kriza krajem šezdesetih dovodi Nikazića kao liberala koji je heto da usmeri zemlju ka onim delovoma privrede koje i ti navodiš. To je tehnološki napredak. Primetićete da tih godina Mašinski Fakiltet, Eleotrotehniči i Tehnolpški u rangiranji po kvalitetu evropskih standarda zauzimaju visoko mesto. Mislim da je elektrotehički fakultet sedamdesetih bio i na prvom mestu. To samo govori o fantestičnim pregnućima tog narodnog poleta. A dansa čemer , tuga i jad.
Nikezić nije uspeo, iako je imao podršku, kako finansijsku tako i tehnološku od SAD i zapada.
Tito je u slučaju Marko Nikezić ostao u senci i neizjašnjen. Nikezića su deakumulirani srpski komunisti.
Loše je za istoriju Srbije što taj njen deo nije dovoljno rasvetljen. Jer da se znaju sve činjenice stvari bi bile mnogo jasnije i otrežnjujuće.
Ivan
Не бих се баш сложио са цитатом из „Политике“. Ево и зашто. СФРЈ и многе социјалистичке земље имале су прилично високе стопе раста у периоду од 1945-1960. То није спорно. Наравно, имале су и ниску основицу. Оно што је важно да се напомене, је то да су социјалистичке економије биле ефикасне у тој, назовимо је обновитељској фази изградње економије, када је требало рашчистити рушевине о обнављати порушено. У таквим друштвима много је лакше мобилисати хиљаде или милионе људи да обављају релативно просте послове на радним акцијама. Такође, релативно лако је усмерити огромне државне ресурсе у производњу челика, изградњу енергетских објеката, пруга и путева. Проблем настаје у следећој фази. Проблем настаје онда када треба направити добар аутомобил који ће освојити светскко тржиште, када треба направити потрошачку електронику која ће такође освојити светско тржиште. Социјалистичке привреде једноставно нису могле да одговоре том задатку. Ни закључци г. Стаменковића нису баш тачни. Ф. Хајек је још пре сто година предвидео шта ће се десити са социјалистичким економијама. И био је у праву. Таквом економском моделу није било спаса. Кинези су то схватили пре више од 40 година и кренули су у реформе, у изградњу онога што они зову „социјалистичке тржишне привреде са кинеским карактеристикама“. Другим речима, почели су да изграђују капиталистичку привреду. Резултате видимо данас. Оно што г. Катић у својим текстовима доказује и што није спорно су недостаци савременог капитализма и ограничења тржишног механизма. Капитализам је ту, и трајаће још ко зна колико, његови облици ће се мењати, управо да би опстао.
Kum – Neko je rekao da je neznanje blagoslov.
Ево Куме па и да ту твоју дубоку мисао практично и потврдим
У одговору Госи изричито тврдиш „Sper je bio umetnik.“
Ја драги Куме тврдим друго:
Бертолд Конрад Херман Алберт Шпер, познат као Алберт Шпер је био немачки архитекта и један од петорице највиших званичника нацистичке владе. Понекад је називан првим архитектом Трећег рајха. Шпер је по много чему одударао од слике човека у врху нацистичке странке и блиског Хитлеровог сарадника.
Тако Куме да се само зна, колико је Шпер био велики уметник 🙂
Титова ера – економско чудо звано Југославија.
Да се замишљени либерални пројекат остварио Југославија се не би распала.Да је Никезићава опција победила историја би ишла излазном линијом.
– Велика шанса је пропуштена средином шездесетих, када је започела реформа која је привреду требало да постави на здраве тржишне основе, укорак с развијеним светом. Одустајањем од тог модела, трасиран је пут у пропаст – каже за „Политику” економиста Стојан Стаменковић, који је осамдесетих био у две посттитовске владе СФРЈ – од 1982. до 1986. у кабинету премијерке Милке Планинц, а од 1989. у тиму Анте Марковића.
Тих шездесетих земља је стигла на прву драматичну раскрсницу, привредну и политичку, после сјајног „пролазног времена” у првих 15 година од завршетка другог светског рата. Полетна обнова и индустријализација, уз додатни замах у почетној фази самоуправљања, направили су од Југославије привредно чудо. Национални доходак између 1954. и 1964. повећан је за импресивних 188 одсто, а индустријска производња је од 1957. до 1960. расла по стопи од 13,83 посто годишње.
У том периоду само је Јапан имао вишу стопу раста. Све то пратило је масовно просвећивање становништва, стварање армије научне, технолошке и културне интелигенције, уз убрзани развој градова и раст животног стандарда. Међутим, тада се зачела и хронична бољка југословенске привреде: плате су расле вишеструко брже од продуктивности, што је нужно водило у инфлацију.
Е ту замку су мудри кинези избегли !!!
@Gosa
Ostah Vam duzan odgovor.Sta je bio Sper po zanimanju?Prvo,rec zanimanje je rogobatna i otkriva povrsnost,nezainteresovanost,cak i prezir profesije.
Ako bi covek bio stvaralac,on ne bi imao zanimanje vec poziv.“Beruf“ na nemackom.Dakle,Bog poziva coveka da sa njim zajedno stvara.
Sper je bio umetnik.
” Pa Goso i ja to znam i Amerika nudi 6 milijardi dolara. Ali Goso ima i uslova,koje si ti prećutao itd…”Pa zar ne ispunjavamo uslove vec sada u vezi izbeglica,niko nije rekao ne hvala na novcu koji stize iz EU,a sto se tice uslova sa Kosovom,nema nista zajednickog sa privredom i ekonomijom,a i to je da se Bgd i Pristina dogovore.Znam ja sta je hteo doticni komentator da kaze,evo sada cu vam ja reci,a to je da keko hoce da koristi Kosovo da bi sam dosao do novca jer ne zna ni sam kako moze pomoci Srbiji,pa zeli twko da ponizi Srbiju koja se niksda nije niti ce se odreci Kosova!😃
Eh,koliko je pamet kratka napisao sam u jednom komentaru ”klin se klinom izbija”!
@Goso – Koliko sam znaci informisan da ce EU dati neke financiske pomoci Srbiji,pored toga namena je da i neke svote novca se ulozi u reformama privrede i ekonomije da se sto brze izvuce iz ove krize,mislim da kazemo ona je u hronicnom kriznom stanju vec decenijama unazad.
Pa Goso i ja to znam i Amerika nudi 6 milijardi dolara. Ali Goso ima i uslova,koje si ti prećutao. A to je da priznamo Kosovo da se otarasimo Kune i Rusije i eto „Raja“ od Srbije.
Kao Tito četeres i osme 🙂
Znači u istorijskim ciklusima svaki cikljus ima isti model uz male promene.
E jesi li ti pametni moj Goso za tu varijentu koju ja dopunih i Američkom pomoći 🙂
”Dobro Goso ali daj ti drugo rešenje, koje nije pogubne,ostavi ti Vučića i njegove škulije. Ti si otprilike neki pametan tip.
Hoću da jasno kažež šta treba činiti da se sve tvoje navedene zamerke isprave. ”
Koliko sam znaci informisan da ce EU dati neke financiske pomoci Srbiji,pored toga namena je da i neke svote novca se ulozi u reformama privrede i ekonomije da se sto brze izvuce iz ove krize,mislim da kazemo ona je u hronicnom kriznom stanju vec decenijama unazad.
I sta sad da ja moja malenkost prezentujem moj da kazemo neki strateski plan i vizije i to gratis,a novac koji stigne u Srbiju za odredjene projekte zavrsi u bakljade,subvencije za medije sa nacionalnom frenkvencijom,kabinetskim sluzbenicima iz PKS,itd..,itd…
Vec sam bio prokomentarisao sta nam je ciniti i kakav sastav malog tima je potreban.Citaju oni i blog G.Katica,pa ako im je neko ili nesto potrebno,znaju sta im je ciniti,pogotovu ako sebe smatraju casnim i postenim rodoljubima i patriotima Srbije.
Koliko sam razumeo da ce Srbija dobiti neku vrstu pomoci iz EU,da svoju privredu reformise u uslovima u kojem se nasa zemlja nasla.Tu vest je objavila vlada Srbije.E sad dole ispod mozemo videti i da EPP organizuje web aktualne diskusije oko tema kada je privreda i preduzetnistvo. pitanju,kao odnsi sa Kinom.
Naravno da bi jedan mali tim mozda mogao dosta toga da odradi u Srbiji po pitanju privrede i ekonomije,a mozda bi trebalo da Politika nesto i sama napise u vezi gorucih teme u kojoj se nalazi nasa privreda i ekonomija.Ovi dole ispod iz EPP,samo da razjasnim nisu moji istomisljenici,ili ja njihov,ali imamo zajednicke interese,a to su privreda i privatno preduzetnistvo.
Webinar on “Covid-19 & EU-China Relations – a Strategic Conversation
Description
On the backdrop of the COVID-19 outbreak, the strategic relationship between the EU and China is witnessing moments of complex tension, yet with considerable potential for cooperation. In the age of unprecedented economic interdependence and asymmetric multipolar competition these two important actors of the international system will have to find their way forward. The challenges are many, including a harsh economic outlook, societal and public health recovery, as well as the security dilemma which ought to be addressed. What matters most is mutual trust and political will. Join us in an intriguing discussion on the EU-China strategic relationship during and in the aftermath of the SARS-CoV2 crisis – will we emerge as partners, competitors or systemic rivals?
Time
May 13, 2020 11:30 AM in Amsterdam, Berlin, Rome, Stockholm, Vienna
„Getting Back To Work: How Diversity Helps Paving The Way Out Of The Economic Crisis“
———————————————————————————————————
10h00-11h30
15
May
Webinar
Dear Members,
Friends,
Quoting the survey made by the European Commission back in 2005, diversity policies make good business sense in 83% of the companies which have adopted them. Diverse teams, enterprises and communities have strong economic powers and strategic potential in terms of productivity, creativity, problem-solving and innovation. For single businesses, it helps enhancing company’s reputation as well as their standing in the local community and globally. The above-mentioned survey also demonstrated the geographical differences of implementing workplace diversity policies showcasing companies in the north and west of the EU having wider use of and experience in diversity policies, while those in southern Europe and the recently joined EU Member States stressing their need for more information on how to develop them.
We believe the time has come to pick up on the topic again and discuss how successful European businesses have been, also in crises phase, in diversifying their teams and leadership and how prepared are corporates and SMEs to get back on their feet and contribute to the economic recovery as well as succeeding in global competition.
Znao sam Goso da si taletovan,čim istinu svedočiš 🙂
„Pa sad svako neka sam zakljuci sta nam AV govori,a sta narod voli da slusa,a to moze biti pogubno za naciju,za to vreme ekonomija i privreda ce nam biti instrument za politicku elitu da sa njom i dalje upravlja.“
Dobro Goso ali daj ti drugo rešenje, koje nije pogubne,ostavi ti Vučića i njegove škulije. Ti si otprilike neki pametan tip.
Hoću da jasno kažež šta treba činiti da se sve tvoje navedene zamerke isprave. Goso kako da se isprave? Evo narod ispravlja krive drine vekovima.
E ovde si u pravu, Priznajem 🙂
Najteze je pravnicima da nadju zaposlenje na zapadu,jer ništa ne znaju,ali zato Srbija puna pravnika,a to znanje i vestine odlicno pomazu pri manipulacijama sa gradjanima,zato nam je takvo kako imamo zakonodavstvo,tuzilastvo,sudstvo itd…
Iz ovog tvog stava aključujem da pravnike suspendijemo i dovedemo strane 🙂
@Kum i ostali
Ne bi da ulazim u pricu oko Speera,u svakom slucaju bio je pobornik nacionalsocijalizma u Nemsckoj.Vec nesto drugo je tu interesantno po pitanju Speera,a to je sta je on po struci?Pogledajmo samo koliko je samo pravnika u vrhu najjace partije,a to ce nam sve reci zasto imamo takav politicki milje u Srbiji.Drugo najteze je pravnicima da nadju zaposlenje na zapadu,ali zato Srbija puna pravnika,a to znanje i vestine odlicno pomazu pri manipulacijama sa gradjanima,zato nam je takvo kako imamo zakonodavstvo,tuzilastvo,sudstvo itd…
Zato i imamo drzavni kapitalizam gde AV,moli da se celik izvozi na trziste EU,ali nije rekao ko je vlasnik zeljezare u Smederevu,takodje spomenuo cifru koliko ljudi radi u zeljezari i zavisi od zeljezare,takodje koliko ljudi zavisi od onih koji rade u zeljezari,ali nije spomenuo tokom intervjua da ako ne radi 5 000 ljudi i zavisi od 10-15 hiljada ljudi,a mozda i jos vise,da ce na ulice izaci mozda i 100 hiljada ljudi i on nece moci da vise vlada,takodje da ce se narod divi i proterati izbeglice iz Srbije za koje smo dobili pare,isto kao i Turska sto je dobila,pa ponovo je otvorio kapije izbeglivkih kampova,to slicno rsdi i AV,ili to negde ne razumemo?
A kada je Kosovo u pitanju,svaki norlmalan covek shvata da ni Brisel,ni Vasington,kao ni Pariz,London,Berlin ne veruju AV,pa ni EPP u parlamentu EU ne veruju AV,i ako on pokusava da nadje neku pukotinu u EU,pa koristi neke zemlje i njihove lidere za svoje propagandne svrhe,ali zna dobro da je Kosovo batina u rukama mocnih da kada zatreba disciplinuje one koji se puno bune,tako je slicno i sa Kasmirom,Jemenom,Libijom itd..,da ne nabrajam,a ima puno zarista i naboja medju ljudima.Pa lepo kazu ljdi AV,dogovorite se Pristinom,to je na Vama da odradite ako hocete u EU,i ako znate sta hocete,a mi znamo da nista necete,osim da vam dajemo novac i pomoc,a i nase trziste,pa eto vam izvozite u Kinu,Rusiju itd..,a i Kini i Rusiji,trziste EU im je vaznije od Srbije,naravno i obrnuto.A kad AV kaze da nece Srbija okrenuti ledja ni Rusiji ni Kini,i da je to on njima rekao,a u to ne treba verovati,EU zna dobro da Dunav istice u Crno more,a ne ispod Svarcvalda.
Pa sad svako neka sam zakljuci sta nam AV govori,a sta narod voli da slusa,a to moze biti pogubno za naciju,za to vreme ekonomija i privreda ce nam biti instrument za politicku elitu da sa njom i dalje upravlja.
Ovaj covek se bori za privatan sektor,ali i da se tajkuni ne vrate,samo da se podsetimo tajkuni su jos odavno u zemlji.
G.Katic
Evo ministsr finansija nama gradjanima objasnio da je Srbija u sigurnim rukama!
Evo školskog primera kako politika dominira nad ekonomijom:
Vučić: Tražio sam izuzetak za Srbiju u vezi sa čelikom
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je tokom oba današnja video sastanka, sa liderima EU i Zapadnog Balkana, zatražio izuzetak za Srbiju u vezi sa proizvodnjom i izvozom čelika, te da je od evropskih partnera dobio odgovor da će to pitanje biti razmatrano.
– Zamolio sam predsednicu EK Ursulu Fon der Lajen…To je za nas od strahovitog značaja i ona je obećala da će to pogledati“, rekao je Vučić i dodao da poštuje strpljenje koje je Der Lajen pokazala, uopšte, kao i Šarl Mišel, Žozep Borel.
Vičić je rekao da je u dva navrata insistirao na tom pitanju, jer je smederevska Železara naš najveći izvoznik i suština našeg ekonomskog rasta, koji ne drži samo oko 5.000 zaposlenih, nego i oko 10.000-15.000 ljudi u kooperantskim preduzećima.
– Oni su rekli da će to da pogledaju i da će to da bude razmatrano na najbolji način. Zahvalan sam i Donaldu Tusku, što je tražio i molio Fon der Lajen da pomogne Srbiji po tom pitanju – rekao je Vučić.
P.S.
Ovo je pametnom dovoljno da zdravorazimski donosi normalne zaključke 🙂
@Gosa
Neću Goso naći zamerki već ću pohvaliti tvoji skupljenu snagu iskrenog iskaza ma kakav on bio.Ako je većinski stav naroda takav onda slažem se, ako je manjinski opet se slažem.Glas naroda je glas Božiji. Ponovo ona mudra narodna koja tačno tvrdi – više znaju čovek i konj, nego sam čovek – Statistika je neumoljiva i ona presuđuje.U milionskim nijansama sličog problema o kojem treba da odlučujemo, u ovom slučaju Kosovo, samo glasački najjasnija i brojnija odluka je demokratsaka, odluka naroda.Svako drugo nametnuto rešenje je kratkog daha.
Drugo, ove mi je bio cilj da se razbije strah i smogne snaga za pošteno razmišljanja o kolektivnoj mori kosovskog usuda. Ljudi i danas ne smeju da kažu javnio šta misle. A većina ljudi misli ono što je realno. Kosovsko pitanje sa može rešuti na objektivno kompromisno zadovoljstvo i jedne i druge strane kada se prihvate činjenice i otklone megalomanski zahtevi i nas i njih. U stvari kad se i mi i oni prizovemo praktičnoj pameti, koja održiv život uvažava. I tako se postavimo odgovorno prema budućnosti.
Naći kompromis između dve činjenično objektivne istine a istorijski tako suprostavljene. Naše verske, religiozne, istorijske, duhovne neporecive istine i njihove brojčane većine.
I mi i oni znamo šta je realno moguće. Samo je problem izgraditi kvalitetan prag tolerancije za budući suživot.
I kad se to reši sve ostalo što se ovde raspravlja je mnogo, mnogo jasnije i izvesnije.I trgovina i privreda i kultura i nasleđe i putovenje i nada u bolje sutra.
Eto Goso to bi bilo to.
@ Gosa
„Srbija vise nema ljudi da stradaju.“Naizgled samo velike reci.Dusan Kovacevic apologeta tih jadnih generacija ih je izrekao.Bedan je to pokusaj pravdanja pred istorijom za izdaju svog naroda i poraze tih koji se nisu ni trudili da budu bolji od svojih oceva.Upravo su te generacije bacile srpski narod u ponor istorije,u stradanje.
Sto se tice Spera,on 1945 nije imao vise nista da kaze – samo je ignorisao Hitlerovo naredjenje da Nemacku do temelja spali i srusi.Jer Sper je znao da iako je Rajh tako potpuno porazen,Nemacka i nemacki narod nisu unisteni i trebalo im je ostaviti sto bolje temelje za obnovu.
Govor AV-a sam slusao do 4 minuta.Ja ipak nemam toliko vremena za bacanje.Uostalom,govor i nije namanjen meni vec onima koje pomenuh na pocetku komentara.
@Kum
Sta god da je rekao Speer,narod uvek strada,Srbija nema vise ljudi da stradaju.
Evo i izlaganje predsednika AV,pa poslusajte.
@ Gosa
Ne znam zasto se toliko zigate.Stvari se krecu svojim neumitnim tokom.Mi tu kao pojedinci ne mozemo mnogo uraditi.Vec sam Vam rekao,pustite sve to i sklonite se u stranu.
Ja verujem kao Sper 1945 da je najvaznije da se,u figurativnom smislu,sto manje srusi i da narod prezivi.Sve drugo – institucije,drzava,dinar,banke,itd je manje bitno.To dolazi i prolazi,ali narod mora ziveti,radjati i stvarati onako kako Bog zapoveda.
Narod je izlazio i na glasanje 90ih,srpski narod je ginuo po Hrvatskoj,BiH,Kosovu,a tek posebno u Srbiji!Dobili smo da nam se narod pod silom proteran vracao u Srbiju,sve su izgubili,ama bas sve.Oni koji su tada glasali i podrzavali tadasnju politiku vodece partije,ili vodece partije su bile u sluzbi naroda,pa mene sada tako to sve sto se dogadja podseca na reprizu iz 90ih.
Pisao sam komentar u smislu kada bi neki gradjani odlucivali,mnogi bi rekli da mnogo bolje voze svoje automobile kad popiju ”par casica rakije”,a to kazu kada se flase rakija nalaze na stolu.
Drugi,bi da je sad vreme da ponovo rasciste racune koji su gurnuti pod tepih iz 90ih.Treci bi da zabrane ”gastarbajterima”,da se vracaju u otadzbinu.Cetvrti bi da odmah prekinemo glumatanje oko pristupanja EU.Peti bi da se ponovo sve nacionalizuje.Sesti bi da Kosovo ponovo bude u sastavu Srbije.Sedmi bi da Vojvodina postane nezavisna drzava.Osmi bi da Raska/Sandzak se pripoji BiH.Deveti bi da Republika Srpska se pripoji Srbiji.Deseti bi da CG,udje u zajednicu Srbije i CG.Itd..,itd..,beskonacno uvek cemo imati oko necega da se slozimo,ili razdvajamo.
Pitanje je jel cemo imati 4okt,ili 6okt,ili onaj 5okt,koji ce nam oststi u secanju.Treba pitati narod koji bi izbor da prihvati?
Sta su uradili Istocni Nemci,kada su odlucili da nece vise da budu podeljeni u dve nemacke?
Opozicija kojim slucajem ne zeli da zivi pod sadasnjim rezimom,a vecineki narod podrzava sadasnji rezim,neka se lepo spakuju i svojim prevoznim sredstvima napuste Srbiju,pa neka idu tamo gde misle da ce im biti bolje,a to je EU ili druge Evropske zemlje.
Pa da vidim koce narod da leci,koce da decu uci,koce da predaje na fakultetima,koce voziti kamione i autobuse,koce da gradi na gradjevini,koce biti kuvari i kelneri,koce itd..,itd…Eto neka narod koji zeli da iskoristi svoje gradjansko pravo i glasa za one koji misle da ce njima biti bolje,a oni da slusaju narod jer ce mozda i njima biti bolje,i ko veruje da ce biti bolje ako oni koji guraju narod ispred sebe i ne govoreci im istinu.
Svi znamo da su mnogi skolivani gradjani napustili Srbiju ne radi sto su ziveli tesko ili lose,vec nisu mogli vise sebi da dozvole tolika ponizenja od onih koji se najbolje snalaze u anarhiji.
Evo resenja i za Kosovo.Kako saradjuju s Kosovom Hrvatska,Makedonija,Slovenija,CG,BiH?
Kako saradjuju s Izraelom,SAD,Rusija,VB,Srbija,Ukraina?
E sad,vec unapred znam da ce neki komentator naci razlog kako da nesto sto je napisano ovde gore,opovrgne i da je suludno razmisljati u tom pravcu,a tek da ima moc i mogucnost sta bi tek narodu saopstio.Ah,da neprijatelj,hoce jos vise da ponizi Srbiju,da jos vise opljacka Srbiju,da ponizi Srbiju i Srbe itd..,ali ima patriota koji to nikada nece dozvoliti i u oci takvim neprijateljima reci da tako nece moci da se radi sa Srbijom.Hmm,a na Kosovo ne sme da ide,kao i njihovi zastupnici rezima.A sto se ne kaze narodu da jedino strani investitori mogu nesto uciniti za Srbiju,jer domaci privrednici poticu iz naroda,a drzava pomaze one samo koji slusaju rezim.Treba isto tako reci da Srbija nije uzrocnik priliva izbeglica u Srbiji,pa tako nemaju sta da traze u Srbiji,zna se gde treba da napuste zemlju.Uff,ali tada nece doci investicije strane.Dobro neka im se kaze isto kako kazu narodu sta im kazu da sa Srbijom se niko nece igrati.I tako sve u krug,a privreda i ekonomija nam se jos uvek nalazi na niskom granama,ali uporedjujemo se sa Austrijom,Svajcarskom,Slovenijom,Holandijom itd..,itd..,Nikada kraja grandomanskim izlaganjima.
@Goso
U ovom tvom viđenju stanja nacije ima dosta pravnih i logičkih rupa.
Ja pojam političke podeljenosti shvatam kao procentualno dve ujadnačene političke ideja na primer Republikanaca i Demokrata u SAD.
U našem slučaju je onos nesrazmeran.To i sam navodiš.
Pa sad ako je demokratija slobodan izbor naroda koji glasa kako glasa, šta tu ima nedemokratsko? Narod glasa prema svojim intelektualnim, interesnim i sugurnosnim aršinima.Jednistavno narod kako glasa tako i živi. Jer na slobodne izbore narod ima pravo, jer ga kao uvek plaća svojom glavom.
A sad ovi tvoji ‘tužni scenariji’ – šta pod tim podrazumevaš? To mi ie dosta maglovito kao pojam, ne razumem.
Pominješ vladu spasa ? O tome se mnogo izokola priča, ali niko jasno ne iznosi dublju razradu te ideje.Ko bi je sačinjavao. Ko bi je sastavio. Od koga bi ti ‘eksperti’ doboli legitimitet valadanja. Koliko bi vremena oni vladali. Na osnovu kojih pravnih normi bi oni vladali.I na kraju ko bi njih nadzirao.
Eto Gaso na par prostih i jednostavnih pitanja odgovara nema.
Politika i vldanje narodom je izuzetno teško a naročito u ovako kriznim vrenenima kad se na celoj planeti sve dovodi u pitanje.
Tako da je pitanja mnoga ali odgovora niotkud.
Ono najgore što onestokojava je da za sve vreme ove vlasti, opozicija nije uspela da se nametne ni jednim harizmatičnim likom,Ni jednom svežom idejom.Niko ne pokreće raspravu o teškim pitanjima koja nas pritiskaju do nepodnošljivosti.
Opozicija ima toliko prostora i šansi da progoviri o KiM i kako to od Karađorđa da danas užasno pitanje rešiti ? Ne oni ćute ko zaliveni kao da će se to rešiti samo od sebe. U stvari i hoće kako vreme prolazi. Možda blagoupokojeni patrijarh Pavle i bude u pravu u onoma šta je rekao Dobrići Ćosiću, pred dolazak Miloševića na vlast.
Pa dobro Goso narod nije baš toliko prolupao da ne vidi ispred sebe surovu i realnu istinu.
Ljudi o ovome se radi zbog cega mislim da nam je potrebna vlada nacionalnog spasa,inace imacemo neizvesnu sudbinu Srpskog narioda i cele zemlje,ne treba uvlaciti vojsku i policiju da biraju stranu,to moze se mirno resiti znaci sa vladom koja nije polarizovana.
https://m.youtube.com/watch?v=ig0eL1RQugg
PROFESORI I AKADEMICI APELUJU:
Dosta svađe i tenzija, vratimo se dijalogu!
Licno drzim do toga da nam je potrebna vlada spasa ili vlada u jednom prelaznom roku,dokle se ne smiri situacija u zemlji i naravno vrati se poverenje naroda u institucije!
Mi smo toliko podeljeni sa toliko razlicitih misljenja,toliko polarizovani da jedini nam je spas u prelaznoj vladi,i da se otkazu planirani izbori.I ako da kazemo 70% bi mozda glasali za SNS,a ostalih 20% za ostale,to nam govori da i 15% neistomisljenjika,moze da dovede do vrlo tuznih scensrija ko niko nece znati ni ishod.
@Gosa
PROFESORI I AKADEMICI APELUJU:
Dosta svađe i tenzija, vratimo se dijalogu!
Stav: Kovačević, Krestić i Bećković smatraju da se mora stati s daljom radikalizacijom društva, konfrontacija koju sada imamo više je nego štetna i nikome ne donosi dobro
Napetost, tenzija, atmosfera konflikta, podele, potpuna polarizacija stavova i radikalizacija čitavog društva ništa nam dobro neće doneti.
Neophodno je smiriti političke strasti, vratiti konstruktivan dijalog u javni život, a artiljeriju koju čine svađe, uvrede, psovke i niski udarci trajno zakopati.
Svi ljudi koji su politički neostrašćeni ne gledaju blagonaklono na podele, bez obzira na to da li su one prema opoziciji ili prema vladajućoj stranci. Konfrontacija koju imamo, i to usred pandemije, štetna je i samo pokazuje da smo nezrela nacija. Umesto da se nađe zajednički jezik, da se kritički gleda na stvari, bojim se da se ulazi u sitnice i da se po svaku cenu traži sukob – kaže Krestić.
Jos jedna analiza na temu ovog bloga… Vrlo interesantno
https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/242425/Kako-zakrpiti-deficit.html
Neka nam je Bog u pomoci,jer ce nam za sigurno trebati!Ulazimo u fazu sa nepredvidivim ishodom,a ekonomija i privreda su nam u neizvesnom stanju?
Za Katića
Skromnost je danas retka vrlina 🙂
U zadnje vreme srećem ljude koja su Vaši prijatelji na Fejsu.
I u razgovoru sa njima, a ti ljudi zavređuju pažnu, hoću reći nisu baš diletati.
Tako da ja preko njih gradim sliku o Vama, koja ipak ima pozitivno dejstvo na moju malenkost.
A čovek je valiki kad spozna koliko je mali u odnosu na bekonačnost.
Sokrat lepo zbori: „Ja znam da ništa ne znam“
Eh taj Sokrat, helenski majstor Aporije!
@Nebojša Katić
„Nevolja sa fokusiranjem na input-output tabelе je što one mogu reprodukovati status quo kada je u pitanju struktura ekonomije. Otuda su važni projekti modernizacije privredine strukture kako bi se izbegle opasnosti konzerviranja zatečenog stanja i ulazak u klopku srednje razvijenosti. “
Slažem se. To je glavni nedostatak Leontijevih inverznih matrica jer se tehnički koeficijenti dobijaju iz IO tablica koje predstavljaju statički snimak privredne strukture u jednom vremenu. Eurostat propisuje da se simetrične IO tablice kroje na 5 godina. To je jako dugo.
Hrvatska je objavila IO tablicu za 2013. godinu, a Srbija tek lane za 2015. godinu. Od tada su se stvari promenile. Neka preduzeća su propala, neka nova su se otvorila, nešto se dodatno uvozi što ranije nije, promenila se produktivnost rada u raznim oblastima, desile se i dešavaju se tehnološke promene itd.
Radi finijeg „snimanja“ potrebne su nam dinamičke IO sa većom deagregacijom od 64 sektora kako to metodološki propisuje Eurostat. Mlade ljude koji studiraju ekonomske fakultete, treba na vreme obrazovati i zaposliti na ekonomskim institutima da se bave statističkim prikupljanjem podataka, njihovom obradom i dinamčkim projekcijama privrednog rasta i razvoja.
To je vrlo ozbiljan posao i treba da se uključi i Privredna komora Srbije sa ministarstvima za privredu i finansije, naravno i NBS ali i instituti i fakulteti iz raznih oblasti. Planirati ekonomski razvoj u tržišnoj ekonomiji koja je jako nestabilna i puna rizika je veoma težak zadatak.
Nažalost, kod nas se klinci na ekonomskim fakultetima uče mehanički i encikopedijski, ne razvija se kritičko i kreativno mišljenje, da ne govorim koliko se plasiraju neoklasičke dogme. Pre ove pandemije, sedio sam sa nekim ženskim društvom i upoznah devojku koja je završila ekonomiju. Taman sam se ponadao da imamo zajednička interesovanja ali njoj je ekonomija dosadna.
Tako se ne ide napred. Ekonomija ume da bude suvoparna ali ako znate šta tražite može biti veoma zanimljiva, a zapravo esencijalna za ličnu i društvenu dobrobit.
„Takođe, nije svejedno ko je vlasnik preduzeća koja stvaraju novu vrednost.“
Slažem se i sa tim. Kao radikalni levičar zagovaram osnivanje državnih preduzeća i radničkih kooperativa u sprezi sa državnim razvojnim bankama, jer bez ovog „kernela“ nije moguće – ili barem ne u punoj i traženoj meri – ostvariti makroekonomske i razvojne ciljeve. Kapital na mnogim tačkama u tržišnoj igri može da izvrši sabotažu monetarnih i fiskalnih mera koja država preduzima u toku sprovođenja svog plana razvoja. Ali da ne zalazimo u tu priču jer ćemo daleko da odemo…
@G.Katic
Samo Vi nastavite da imate Vasa objavljivanje ekonomskih analiza u Politici,bice jos vise pratioca na Vasem blogu!
Za Ivana – Nije loše imati u vidu da moj blog čita malo ljudi, da teme na blogu nisu u žiži interesovanja šire javnosti, te da je njegov uticaj marginalan.
Za epistemologija – Nevolja sa fokusiranjem na input-output tabelе je što one mogu reprodukovati status quo kada je u pitanju struktura ekonomije. Otuda su važni projekti modernizacije privredine strukture kako bi se izbegle opasnosti konzerviranja zatečenog stanja i ulazak u klopku srednje razvijenosti. Takođe, nije svejedno ko je vlasnik preduzeća koja stvaraju novu vrednost.
Za Nebojšu i ostale,
Prijatno sam iznanađen za nepredak u viđenju stavru.
Kometari sve bolji i bolj.Teme sve dublje i dublje.
Tako da ovaj blog polako zavređuje pažnji i ozbiljnih ljudi.
Gospodine Katići, vama zahvaljujem na strpljenji.
Ipak se kreće sa mrtve tačke makar u ozboljnim raspravama!
”Da li je skup takvih istomišljenika sposoban da nepoželjne procese preokrene u lični ili pak kolektivnu korist?”
To su razlozi zbog cega sam i napisao u mojim komentarima MALI TIM,da se moze odradjivati u malom krugu radi izbegavanja razvidnjavanja razvojnih procesa,a ne radi licnih interesa.Takodje sa usvajanjem novih zakonskih paragrafa,kao i podzakonskim aktima,odradjuju se neke nove metode razvoja preduzetnistva i poslovanja.
”Po stoti put kažem – reformator je onaj ko uspe da aktivura učmalu energiju naroda.”
Kada bi se narod pitao za sve,mnogi bi vozili svoja motorna vozila sa 2,0 promila alkohola u krvi,drugi ne bi placali parking kazne,treci bi da samo se emituju na nacionalnim frenkvencijama rijaliti sou programi i nista vise drugo,a cetvrti bi samo slusali turbo folk pevace itd…,itd…
Narod voli novac,zato treba da oseti miris novca sa realnim mogucnostima i da dodju do njega sa ili po zakonskim normama.
” IZGRADNJE MODERNE I FUNKCIONALNE DRŽAVE -.
Rešavanjem tog problema sve ostalo dolazi asmo po sebi.”
Nista ne dolazi samo po sebi,vec koliko para,toliko muzike.
”Potreban uslov je da tu modernu državu priznaju i ostali naročitao moćeni.”
Tacno,ali oni koji zagovaraju globalizam,slobodno i otvoreno trziste,slobodnu konkurenciju itd..,moj odgovor je KLIN SE KLINOM IZBIJA!Komentator koji ovo i pise,upoznat je sa uslovima mocnih!
”Goso dalje i dublje nema.Ključni problem za definisane jednostavan, a za sprovođenje užano težak.”
Nije nista tesko,ako se efikasno sprovode zakonske mere.One nisu usmerene na cirka 7milijona Srba,vec onima koji su odgovorni u svojim preduzetnickim firmama,kao i odgovornih na lokalnom,regionalnom nivou.
”Fragmetarno rešavenje sekundarnih problema je jalov poslao.
Eto toliko.”
Cisto nagadjanje da neko zeli da radi ozbiljne implememtacije razvoja domace privrede i toliko jos bahat da hoce i da bude placen,i jos da ima mali tim sjajnih strucnjaka,i da iza svega stoje neki istomisljanici?A ne zna u opste ni iskustvo ni znanje doticnog komentatora koji stoji iza ovih redova,a to je samo GOSA!
Toliko od mene,u protivnom gledacemo svi razvaljivanje Srbije jos od raspada Jugoslavije!
@Stefan
„Razilazimo se u mišljenju, rekao bih, po pitanju „prioriteta“. Moje pitanje je da li je građanima potrebniji auto-put ili pak stanovi (kuće, posedi, zemlja) za mlade i slično.“
To se rešava investicionim miksom na osnovu multiplikatora zaposlenosti i BDV-a za 64 sektora koji mogu da se dobiju savremenim input-output tablicama. U igru ulaze i ponderi koi se dobijaju na osnovu značaja jedne privredne grane u čitavoj ekonomiji. Tako bi se dobila stretška lista kombinovanih prioriteta. Ne može sve od jednom, a nije ni pametno koncentrisati se samo na jednu stvar..
Recimo, na primeru Hrvatske, najveći multiplikatori zaposlenosti sa indukovanom potrošnjom nalaze se u sledećim sektorima:
agrar 9,84
tekstil 8,19
nameštaj 8,5
vodeni prevoz 9,19
građevinarstvo 6,16.
Kao što se vidi poljoprivreda ima najveći multiplikator zaposlenosti kroz indukovanu potrošnju, pa joj treba usmeriti najveći deo investicija, tim pre što će potrebe za hranom u svetu biti sve veće zbog klimatskih promena i demografskog rasta u afričkim i latino-američkim zemljama. Izvozna perspektiva za Srbiju i Hrvatsku su sjajne što se tiče agrara i prehrambene industrije s obzirom na njihov geografski položaj, vodotokove i bogatstvo u flori i fauni.
Građevinski sektor u ovom odabiru ima namjanji multiplikator, ali to ne znači da nije bitan. Putevi, kanali, stovarišta, luke, magacini, silosi i sva ostala čuda i pročaja takođe su neophodni za ekonomski rast i uopšte tehničko funkcionisanje niza poslovnih grana.
Bitan je i vodeni prevoz, ali u pogledu Hrvatske, mislim da je ograničen u daljem rastu i da je dostigao neki relativan optimum. Mora da se pazi kakvu će prođu na tržištu imati svaki sektor u budućnosti. Investirati na slepo nije pametno.
Sve ovo navodim na konkretnom primeru kako otprilke treba da funkcioniše investiciona politika. Stvar dodatno komplikuju tehnološke promene, valutni poremećaji, neizbežni recesioni udari u vosokrazvijenim kapitalističkim ekonomijama, agresivni izvozni nastupi pojedinih država koje se služe socijalnim dampingom, neprestani poremećaji svetskih tržišnih cena usled mnoštvo faktora itd. itd.
Prema tome, potreban je generalni ekonomski plan šta se želi postići i na osnovu toga postaviti investicioni miks kako bi se postigli ciljevi koji su nam hitni. Srbija pati od velike nezaposlenosti i taj problem mora da se rešava svim sredstvima koji su nam na dohvatu ruke. Zbog nezaposlenosti ljudi beže u inostranstvo i to mora da se prekine, iako će emigriranje uvek postojati jer je teško konkurisati visokim platama koje mogu da se dobiju na Zapadu.
Ne postoji dilema ili-ili nego šta i koliko radi čega.
Za Stefana – Kada su veliki investicioni radovi u pitanju, postoji jedan važan tehnički detalj koji se ne može zanemariti. Da bi srpska firma mogla da konkuriše kao nosilac posla, ona mora imati reference – pokazati da je bila nosilac posla na velikom projektu u poslednjih par godina. Ovo pravilo važi kada god se projekti finansiraju kreditima međunarodnih institucija. Naša preduzeća su izbačena iz igre tokom sankcija, a postoktobarske vlasti nisu tražile da se ta pravila u Srbiji ne primenjuju neko vreme, budući da je postojao jak i racionalan razlog da se to traži. Srbija je mogla investicije finansirati iz domaćih izvora, npr. sredstvima privatizacije, i time zaobići zahteve koje strani kreditori postavljaju. To bi omogućilo jačanje sektora koji je nekada bio jak i radio velike poslove u inostranstvu. Ovako, građevinska industrija je osuđena da na velikim projektima bude samo podizvođač i da u tom stanju ostane zauvek. I sudbina „Energoprojekta“, o tome sam pisao ovde https://nkatic.wordpress.com/2017/06/21/energoprojekt-i-nacionalni-interes/, svedoči o „novim vremenima“.
@Goso ti se ne upravljaš po principima konstriktivnim promena ideja već reminicentnim reslovima istorijskih analogija izraženih u liku Tita i Vučića. To je hibridizovan analogni model koje ne daje rešenje. Titov lik i delo mogu biti samo neke usputni istorijski zanimljivi fenomeni koji možda mogu polužiti kao nauk. Ali ostaje zapitanot, da li je to dobro ili ne. Taj pogled na njegov period delanja je kompleksan, za neke pozitivnan a za druge negativan, to zavisi od posmatrača iz kojeg ugla gleda to vreme.
Tvoji istomišljnici su oni koje vezuju zajeničke motive da tako misle. Dobro u tome nema ničeg lošeg. Loše je ono kad sud donosi neutralni posmatrač, ili narod koji sagleda obe strane, i odluči o usvajanju takve ideje. Presudan je broja istomišljenika: Da li je skup takvih istomišljenika sposoban da nepoželjne procese preokrene u lični ili pak kolektivnu korist?
To verovatno ti i tvoji saradnici znate.
Milošević je to radio daleko transparentnije. On je svoje ideje i svojih savetnika, plasirao transoarentno preko naroda. Odlične rezultate je postizao preko radničke klase.On koristi aktiviste i implemetira ih u radnike IMRa ili IMTa nekoliko hiljada njh izađe i kruga fabrike i izvikuju parole koje Milošević sprovede u delo.
Jedan od loših promena posle petog oktobra je ta što je takva snaga’radničke klase’ sklonjena sa političke pozornice Srbije.Tako da danas lideri namaju tu udarnu idejnu pesnicu za ostvarivanje svojih političkih ciljeva.
To poslovanje koje ti navodiš u ovakvim vremenima se obično zove muljanje. Bez obzira na najbolju nameru tih preduzetnike. To poslovanje od puteve, gondoli, fontana,izgradnje stanova ili pak nekih fabrika su samo merketinška nužda za prikaz da se kao nešto događa i šminka mučna stvarnost.
Stvari se moraju vratiti na početak. Taj početak se označava sa generalizovanim i nužno nametnutim pitanjem . IZGRADNJE MODERNE I FUNKCIONALNE DRŽAVE -.
Rešavanjem tog problema sve ostalo dolazi asmo po sebi.
Po stoti put kažem – reformator je onaj ko uspe da aktivura učmalu energiju naroda.
Potreban uslov je da tu modernu državu priznaju i ostali naročitao moćeni.
Goso dalje i dublje nema.Ključni problem za definisane jednostavan, a za sprovođenje užano težak.
Fragmetarno rešavenje sekundarnih problema je jalov posao.
Eto toliko.
Za Stefana i Epija,
Čitam vaše komentare pa ću vam proslediti jednu informaciju, možda će vam biti korisna…… Sistem je napravljen tako da naše firme moraju biti podizvođači jer ni jedna strana banka (a sve su strane) ne želi dati garanciju domaćim firmama. K.B. se je takođe ponašala kao strana banka i nije davala garancije domaćim firmama čak i ako imaju dobre bilanse (neuporedivo bolje nego strane firme). Tako NPR: kada Jedinstvo – Sevojno želi da konkuriše za neki projekat onda mora garantovati u čistom KEŠ-u a bilo je slučajeva da je vodeći akcionar zalagao svoje akcije kao garanciju…… Hoću reći da su domaće firme u podređenom položaju i da je pravo čudo kako uopšte opstaju u ovakvim uslovima a da smo mi država pod nekom vrstom tihe okupacije.
Što se tiče dileme autoputevi ili stanovi……. Ja sam za puteve jer stanova ima koliko god vam duša želi naročito na selu a ima viškova i u gradovima. Takođe, treba uzeti u obzir da dolaze vremena „niskih nadnica“ te da mladi ljudi ionako neće moći održavati stanove i plaćati komunalije…… Moje mišljenje je da će se oko 50% vlasnika stanova u naraednih 10 do 15 godina morarti iseliti jer neće moći da podnose troškove. I onako i ovako stanovi će postati plen velikih igrača, akcionarskih društava, investicionih fondova, banaka koje će ih nakon ostvarivanja vlasništva izdavati pod kiriju…… Ne zaboravite da je u Nemačkoj u jednom kratkom periodu 30% domaćinstava ostalo bez svojih stanova – isto to će se uskoro desiti i u Srbiji.
PS:
Mi smo država pod određenom vrstom protektorata. Pametan čovek ne bi trebao da očekuje ništa. Treba zaboraviti na karijere, zaposlenja itd…. pogotovu treba zaboraviti na odlazak u inostranstvo……….. Radnik će se u vremenu koje dolazi svesti na nivo sluge i to će biti tako bilo gde u svetu…… Treba kupiti malo zemlje, neko seosko domaćinstvo, povući se na selo, izolovati od sistema, živeti mirno……. Zemlja će svakako biti sve skuplja kao i poljoprivredni proizvodi. Mislim da je poslednji čas da se dokupi malo zemlje, nije loše ko ima sredstva da kupi po neku nemačku akciju. Ovo je moje mišljenje a ne i investicioni savet šta da se radi. Što se mene tiče ja sam uradio onako kako mislim.
Za epistemologija – Slažem se s Vama. Moja razmatranja (i pitanje) i jesu išla u tom pravcu. Dakle, veliki infrastrukturni projekti ne moraju i nisu problem po sebi. Poenta je da ih izvode naše, a ne tuđe firme. Slučaj je da se domaće firme, nažalost, pojavljuju tek kao podizvođači. U takvoj konstelaciji nije ni moguće da domaća firma dođe na „nivo“ strane.
Ukoliko, pak, nemamo takvu firmu (sposobnu da gradi auto-put) ne vidim ama baš nikakav problem da je „stvorimo“, specifično za tu namenu, a pogotovo ako planiramo da nastavimo gradnju velikih deonica (čije cena se meri stotinama milionima dolara). Zašto bismo mi uvek bili najveći naivci?
Razilazimo se u mišljenju, rekao bih, po pitanju „prioriteta“. Moje pitanje je da li je građanima potrebniji auto-put ili pak stanovi (kuće, posedi, zemlja) za mlade i slično.
Smatram da bi država u toku krize morala da se postara da nakon krize ne ostane bez još pola miliona ljudi. U tom smislu mi se čini da auto-put ne mora i ne sme biti prioritet.
Posle Titove smrti nije proslo puno godina dokle se nije u po svim savovim pocela Jugoslavija raspadati,a to se vec dato primetiti jos od sredinom 70ih,u kojem pravcu ce ici Jugoslavija.Pa i ako sutra ode AV,ne sme Srbija ziveti samo na jednom coveku,jer niko nije nezameljiv.
Moji istomisljenici,bili bi svi oni kada bi kojim slucajem podrzavali da sa par pametnih i umnih ljudi pocnemo dizati domacu privredu iz sadasnje situacije,i dodajem nama kojima je stalo da Srbiji zelimo dobro,nas politika ne zanima,vec to neka rade oni zasta su i placeni,a drugi koji oni plate da podignu domacu privredu iz pepela,politicari ne guraju svoje noseve u sta nisu strucni,i da se drze dalje od privrede,vec samo da podrzavaju procese,a rezultati su neizbezni u to sam dosta siguran.
Domaci veci preduzetnici su se ubacili u poslove za koje vecina manje ili vise ima sigurne poslovne prihode,to bi bilo kao kada bi npr;ja proizvodio rakiju u domu za zbrinjavanje alkoholicara,a drzava da deli socijalnu novcsnu pomoc alkoholicarima.
I najbitnije da svako ne moze biti politicar,kako u vrhu partija,tako i u drzavnom vrhu,i tu se znaju neka pravila,jer pogresan covek na pogresnom mestu,moze biti pogubno za celu naciju i zemlju.
Meni nije potreban politicar koji ce skoro jednu deceniju ubedjivati da je politicki neistomisljenik lopov,ako je neko lopov,tuzilastvo ne sme da ceka,vec odmah da reaguje i ispita slucaj ko je to ko se bavi kriminalom i lopovlukom.Ako ima dokaza osuditi lopova,ako nema dokaza politicar da podnese neopozivu ostavku.I na kraju krajeva nije na politicarima da se bave ko je lopov,a ko nije,sta radi tuzilastvo,policija koja se bori protiv ekonomskog kriminala,istrazivacko novinarstvo itd..,ali naravno ko nije dorastao svojem zadatku da obavlja vazne zadatke za drzavu,mora snositi i sankcije,kao sto ni novinari nisu zasticeni beli medvedi,da mogu pisati svasta ili koristiti zvucne medije za manipulacije sirokih masa.
@Gosa
Otići če Vučić,
Biće još gore. Kako ? Lepo konvergencija loših uslova u kojima se nalazimo, od ekonomskih, političjih, socijalnih, pravnih, obrazovnih još se više urušavaju ka raspadu ovog nakaradnog i rasklimanog sistema u toj propasti nema kraja.
Pobunjena „opozicija“ bi da na vlast dođe, iako se oni samo foliraju. E Vičićevim padom, duboko sam uveran da ovakvo stanje u zamlji oni ne bi smali pruzeti i prihvatiti se dužnosti i itorijske odgovornosti, jer nemaju kreativnog potencijana da stabilizuju destrukciju.
Posle pada Vučića nastupiće vakuum vlasti, bezvlašće, što istorija uči kad kaže – daje „dobra“ i loša vlast nego nikakva.
Živi bili pavideli.
E kolko će neogovornu „pobunjnu“ opoziciju „gristi savset“ to običan čovek dobro naslućuje.
Ovde su tri politički nagativna principa u punoj izražajnosti.
Prvo sustem upravljnja je visoko nestabilan.Kauzalo-politički ne determinisan i treće istorijski proces u Srbiji se ne dešava u linearno naslućujućim promenama.
Svi su izgledi da je na vidiku kolaps.
Ja toliko moj mudri Goso a ti i tvoji istomišljnici kako vam volja.
@Jer to teško ???
Pa jeste,jer Predsednik treba da bude primer svim liderima politickih opcija u Srbiji?Da bude Predsednik svih gradjana u Srbiji.U opste nije trebao AV da se kandiduje za Predsednika,pogotivu ne u cijoj je vladi bio i koju funkciju je imao u svojoj politickoj karijeri,tada je Srbija mnogo izgubila,ama bas puno je idgubila.
Tomi Nikolicu treba skinuti kapu,pogotovu kada je postao Predsednik,odmah se distancirao od partiskih funkcija i preduzeo ulogu Predsednika drzave.
Opozicija mora i moze da kritikuje vlast,opoziciji treba omoguciti pristupnost nacionalnim medijima,a DOS je bilo tesko sloziti lidere vise politickih opcija.Sto se tice Djilasa on je bio samo gradonacelnik,a ako je lopov,pa zasto njemu ne sude vec jednom,koji je to sadizam da vec vise godina zovu Djilasa lopuzom,i to mene podseca kada su Jevreji bili krivi za sve nedace u Nemackoj,a kod nas zuti i Djilas,i za svoje potrebe se koristi Djilas i lopovi,sta moze narod da misli,ako lopove ne hapse ni osudjuju,normalan zanat je da mladi budu kriminalci,jer se lopovluk isplati!Ili?
Cudno da cute u SANU,da cute udruzenja ekonomista,pravnika,profesori BU svih akademskih struka,bivsi oficiri,policiski nacelnici raznih ogranaka SUP,itd..,jer nesto mi govori da svi oni gledaju na Srbiju iz srpske perspektive,a ne iz svetske.
Dovoljno da jedan metak zaluta u pogresnom pravcu,eto nam imamo gradjanski rat,jer svi mi imamo rodbinu,rodjake,prijatelje,komsije,poznanike itd..,koji su na neki nacin ukljuceni u bezbednosnim sluzbama,na raznim nivoima,a koji ce mozda biti prinudjeni da biraju stranu kojim slucajem metak pogresno zaluta?
Nije potrebno da nas ubedjuju da li smo za EU ili NATO,da li smo za globalizam ili suverenizam,vec ne postiji EU ili NATO zbog Srbije,vec zbog svojih clanova,takodje ni Kina ne postoji zbog Srbije,vec zbog svojih interesa i svoje zemlje,kao i Rusija.To bi trebalo da svima bude jasno u nasoj zemlji.Ne postoji AV samo zbog Srbije,jer ako bi se Srbija zasnivala da na njen opstanak zavisi samo od AV,onda bolje da ne postojimo kao narod i zemlja.
@ Kum
Da bi se drustvo razvijalo treba razvijati infrastrukturu i to niko ne spori ali Srbiju razvaljuje deficit. Privredu ne moze nikako napraviti taj iskorak da pokrije uvoz. Onda se jos i zaduzuje da se gradi i onda je izlozena vanjskim utjecajima.
Toliko od mene puno pozdrava, zdravlja i zbogom.
@epistemologija – Dobrodošli natrag. Vaši komentari su prava dopuna odličnim blogovima G-dina Katića. Posećujem blog zbog obojice.
@Gosa – Vrlo uznemirujuca situacija u Srbiji!
Salažem se, da je snimak izizetno porodično osetljiv.
Ali ima ona naša stara – nemoj pa se ne boj -, hoću da potvrdim staru zakonitost da svaki uzrok ima svoju posledicu. Tako je bilo i tako će biti dok je sveta i veka.
To su dve strane iste madalje našeg kolektivnog karaktera.
Pošteno govoreći nisam ni za jedne ni za druge.
Ali odmah primećujem da takve provokacije nisu od juče.Bilo je i gorih.
Sećate se šetnje “ jedan od pet miliona“ jer se nije srbijom prolamalo urlanje „Vučiću pederu“.Kad sam upozorio šetače da to nije lepo. Prilazi razjareni rmpalija i u masi me vređa optužujući me da sam Vučićev uljez u njihovim redovima i da nism dobro došao, pa zato da napustim kolonu.Što i učinih.
Pa dobro ako smo verujući ili moralni i Vučić ima decu, Kako su mu se daca osećala tade? To najbolje ona znaju isto ko sad Đilasova.
Sa zaključim, nanositi nekom bol je veoma opasna indikacija narodnog gneva koji ne znamo ili ne možemo suzbiti. U ono najopasnije gnev se gomila.
Kratak potsetnik:
DOS, gde je bio Đilas, je vlado i doveo zemlju do stanja u kome je morao da izgubi izbore. Narod je to kaznio i doveo ove ‘stare’ jer nije imao alternativu.
Ovi nastavljaju, uz male korekcije sličnim putem jer im tako naredbodavci diktiraju. Bilo ko da dođe na vlast mora ići istim putem ‘nužde’ jer nema drugog.
Tolike godine da ništa nismo naučili je zabrinjavajuće. Pa kod nas istorije otprilike nije učiteljica života.
Barem za sada ,
P.S:
Evo danas idealna prilika za praštanje i pomirenja.
Dođe ‘pobunjena’ opozicija na satanak oko izbora. Oproste jedni dugima sve uvrede izraze iskreno pokajanje i započnu argumentovane i konstruktive razgovore. To večeras dnevnik objavi i pola uznemirane i preplašene Srbije ode na počinak smirano.
Jer to teško ???
Vrlo uznemirujuca situacija u Srbiji!
@Nenad
„Zasto pricas o Hrvatskoj kada te nisam pitao za nju nego za Srbiju?“
Objasnio sam u prethodnom komentaru. Zato što su nam je relativno slična intermedijalna struktura i obrazac potrošnje. Oni su na malo većem nivou zbog većeg BDP-a, a i ovi podaci su iz 2013. godine kada još nisu bili u EU. Njima je recimo poljoprivreda mnogo više razvaljena nego kod nas. Da skratim, neće biti da radničke plate idu mahom na uvoz robe.
@epistemologija
@Stefan
Kojim slucajem sam razumeo Vasa vidjenja kako,sta i kojim idejama predlazete sta i koji su moguci rentabilni poduhvati ili investicioni profitabilni projekti korisni za Srbiju.
Spominju se izgradnja puteva,i druge infrastrukture,pa procitah i druge komentare oko podsticaja poljoprivredi,preradjivackoj industriji,prehrambenoj industriji itd..,sto je sve logicno,ali mislim da se planovi oko razvoja zemlje trazi mnogo veci sinhronizovani poduhvati upotrebom svih statistickih dostupnih parametara,domacih kompanija,kao i stranih koji posluju u zemlji.Takodje koje privredne grane traba drzava zakonodavno da stimulise,kao sta treba i da privreda,i stanovnistvo financiski da stimulise,a tu postoje razni instrumenti kako sve to zaokruziti i pustiti u realizaciju poslovnih poduhvata.Znaci tu ucestvuje tim ljudi sjajnih znanja i strucnisti,a o tome sam vec pisao kao npr;ekonomisti,privredni pravnici,privredni pedagozi,trzisni analiticari i stratezi itd..,da ne ulazim u dubinu po pitanju teme.
@ Epi
Zasto pricas o Hrvatskoj kada te nisam pitao za nju nego za Srbiju?
Ja sam za izgradnju putne i sve druge infrastrukture maksimalno koristeci domace inpute,kako u materijalu,tako i u radnoj snazi.Inace,slazem se sa @Stefan.
Prva stvar na koju treba da mislimo su ljudi.Krivo mi je jer se ljudi zaborave kada se previse fokusiramo na cifre,na statistiku.Nasi kadrovi,operativci u gradjevinarstvu,u poljoprivredi,itd. mogu da se nose sa kolegama bilo gde u svetu.I Miskovic je govorio da na imanjima Delte nasi ljudi brzo prevazilaze one najbolje u svetu od kojih su ucili.
Zato mi je zao jer nas drug @Epi ne razume da veoma gresi jer prednost daje nekoj stranoj robi u odnosu na domacu.Generalno,ako se radi o uvoznim prehrambenim proizvodima ja ih obilazim jer znam koliko GM soje i kukuruza je u njima .Znam da se u zemlje poput Srbije liferuje roba nizeg kvaliteta nego na Zapad.
Sto se tice tekstila,nasa roba je visokog kvaliteta.Mislim da je to veoma glupo kupovati iz nekih istocnih fabrika.Svako moze da se uveri na obicnim pamucnim carapama npr. iz Lidla i iz domace proizvodnje koliko ce domace duze trajati.
Drugo i ne proizvodimo pa nema sta da uporedjujemo.
Za iznos uvoza hrvatskih domaćinstava propustio sam da navadem da je on obračunat bez poreza.
@Nenad
„Moras onda navesti i drugu stranu. Kada ti radnici dobiju krvavo zaradjene plate onda ce u dobrom dijelu otici po kredit indeksiran u evrima kupiti polovnu njemacku kantu pa ce uvoziti skupu naftu pa ce podici nenamjenski kredit da kupuju kinesku robu… nastavi niz.“
Sudeći po hrvatskoj simetričnoj input-output tablici za 2013. godinu, domaćinstva su potrošila na uvoz 29,514 milijardi kuna na uvoz, a to je 22,04 % od ukupne potrošnje tog sektora.
Dakle, mnogo je veći multiplikativni efekat inducirane potrošnje na domaću proizvodnju, BDV i zaposlenost nego na uvoz, iako je neosporno da se povećava pitisak na trgovinski deficit.
Kako stoji stvar sa Srbijom, ne znam, jer simetrične input-output tablice koje su od prošle godine počele da izlaze na sajtu Republičkog zavoda za statistiku nemaju taj podatak, ali smatram da se ne razlikujemo mnogo od Hrvatske, pošto je i onda deindustrijalizovana plus pod okupacijom stranih trgovačkih monopola baš kao i mi.
„Pa ti si i sam rekao da ne kupujes proizvode iz Srbije jer su loseg kvaliteta. “
Kupujem i domaće kada su dobri ili nema šta drugo.
„Kako ce pomoci tim kompanijama da poprave kvalitet svojih proizvoda pravljenjem puteva?“
Imaće veći promet i time veći poslovni višak, a na njima je da ulažu u svoju konkurentnost.
@ Epi
Moras onda navesti i drugu stranu. Kada ti radnici dobiju krvavo zaradjene plate onda ce u dobrom dijelu otici po kredit indeksiran u evrima kupiti polovnu njemacku kantu pa ce uvoziti skupu naftu pa ce podici nenamjenski kredit da kupuju kinesku robu… nastavi niz.
Pa ti si i sam rekao da ne kupujes proizvode iz Srbije jer su loseg kvaliteta. Kako ce pomoci tim kompanijama da poprave kvalitet svojih proizvoda pravljenjem puteva?
@Stefan
Pa ovde upravo govorimo o tome da se podigne naš građevinski sektor, a ne da se obezbedi posao stranim firmama. U tom kontakstu je i nastao moj prethodni komentar.
Nisam stručnjak za saobraćaj, ali dobri, čisti i prostrani putevi povećavaju brzinu i bezbednost transporta, a to utiče u nekoj meri na produktivnost same proizvodnje ali i obima trgovine. O komforu i sigurnosti građana da i ne govorimo.
Jako retko putujem zapadnom Srbijom ali kada sam išao pre pet godina na Zlatibor, vozio sam se u kombiju na iglama, kada sam video kako ljudi pretiču na Ibarskoj magistrali i koliko je tamo opasno biti na putu. Mnogo je na toj deonici bilo saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom. Tamo treba definitivno izgraditi auto-put i to u saradnji sa Crnom Gorom jer veliki je promet ka moru i nazad. To je strateški pravac i veoma bitan za dve države.
Treba povezati i Niš preko Kruševca sa tom deonicom i naravno, navijam za svoj kraj, bilo bi lepo da od Paraćina ka Zaječaru postoji prostran auto-put.
I na kraju, u Srbiji su generalno jako loši putevi, od regionalnih do seoskih. Tako da ima tu dosta korisnog posla i ne treba žali resurse za njihovo poboljšanje ili izgadnju novih. To je zalog za budućnost.
„Da maksimalno skratim: troše se silne i mukom zarađene pare države (a kriza je pred vratima) a koji se gorući problem za njene građane rešava?“
Izgradnja puteva može da se finansira usmerenom kreditno-monetarnom multiplikacijom o kojoj priča Nebojša Katić. Ne mora sve iz poreza. Barem ne na početku, kasnije može da se priča o nekoj kombinaciji fiskalne i monetarno-kreditne politke kako bi se izbelga moguća inflacija.
Finansiranje infrastrukturnih radova treba planirati u širem sklopu industrijske i ekonomske politike razvoja, pa bi indukovani rast zaposlenosti i realnog BDP-a otklonio opasnost od inflatornog udara, a sa druge strane na zgodni način bi se rešili mnogi problemi u saobraćaju, navodnjavanju, kanalizaciji itd. itd.
Priča je malo kompleksnija nego je prosto svesti da li su nam potrebni ili putevi.
Na kraju, još jedom da ponovim, građevinski infrastrukturni radovi, ma ko da ih pokreće, bilo država ili privatni sektor, preko intermedijalne potrošnje pokreće poslovanje u drugim granama privrede koje isporučuju repro-materijal, gorivo i mašine, a to kod njih povećava zaposlenost, a povećana zaposlenost indukuje dodatnu kupovinu finalnih roba i usluga za široku potrošnju radnika, a dodatna finalna potrošnja podstiče sve druge poslovne grane, jer moju da isporuče dodatni kvantum dobara i usluga, a to opet preko njihove intermedijalne potrošnje indukuje proizvodnju i rast zaposlenosti kroz čitavu mrežu međuindustrijskih odnosa te se tako dobija multiplikativni efekat na BDV, BDP i zaposlenost.
Ako sledimo kvantitativnu jednačinu ∆M x V = ∆P x ∆Q, onda je caka da ubrizgamo monetarni impuls ∆M u ekonomski sistem da bi on povećao output u robama i uslugama ∆Q, a da ne izazovemo rapidni porast cena to jest inflaciju ∆P.
Ako je rast monetarne mase pokriven rastom realne proizvodnje i pri tom je zaposlena nova radna snaga, koja jedina može da stvori novu dodatu vrednost, onda teoretski nema opasnosti od inflacije, a i ako je bude neće se rasplamsati, a i ako počne da „skače“, postoje mehanizmi da se ona zaustavi.
To moramo tako da radimo jer je Srbija doživela slom akumulacije kapitala usled nepromišljenih privatizacija tokom 2000-tih, koje su opustošile industrijsku snagu pa sad smo prikovani na niski nivo produktivnosti rada, a to je glavni uzrok našeg slabog BDP-a, pa zatim niskih plata, a samim tim i niskih poreza koja država može da ubere da bi se posvetila svojim funkcijama koje treba da obavlja u zdravstvu, školstvu, odbrani i na kraju u brizi za javnu putnu i svaku drugu infrastrukturu.
Za epistemologiju – zašto su onda zemlje koje su se pametnije razvijale (izlazeći iz tranzicije) auto rute gradile znatno drugačije od nas, po sistemu gradi se kad se ima i to pomalo… ? Primer je Slovenija.
Ukratko, da bismo se razumeli: čini mi se da Srbija ne gradi auto-put zbog naših građana, već zbog stranih investitora. Isti je slučaj sa brzom prugom do Mađarske (to izlazimo u susret kineskom biznisu, a ne sebi). To što u poslednjoj instanci – ne sporim to! – to pomaže i građanima je irelevantno sa stanovišta tako velike investicije i čini mi se da (pro)argumentacija ne može biti zasnivana na tome. Takođe, auto-put grade stranci, mi smo podizvođači radova.
Da maksimalno skratim: troše se silne i mukom zarađene pare države (a kriza je pred vratima) a koji se gorući problem za njene građane rešava?
Građani mogu da nešto brže stignu iz tačke C u tačku A i iz tačke A u tačku B?
Podsećam da nestajemo kao narod, da mladi i ne tako mladi parovi nemaju krov nad glavom, uslove za stvatanje dece, itd. Čini mi se da je mnogo pametnije tu uložiti nego u auto-put. Kome treba auto put nega ga gradi.
Bojim se da se ne pretvorimo u HR. I oni du uložili ogroman novac u puteve (mada su, za razliku od nas, to činili iz razvojnih fondova EU), a upravljački posao „prodali“ strancima koji sada regulišu cenu putarine koja je enormno velika za prosečnog građanina HR. A Hrvatska pusta da pustija ne može biti…
Šta će, uostalom, običnom čoveku auto-put ako nema za putovanje? To što mali deo radi na međugradskim relacijama je irelevantno sa stanovišta investiranja, odnosno, protiv je argument investiranju u takve projekte.
@Stefan
Da bi se odgovorilo na vaše pitanje treba na osnovu simetričnih input-output tablica za Srbiju proračunati multiplikatore BDV-a, zaposlenosti i outputa za svaki privredni sektor ponaosob. Na osnovu toga bismo mogli da planiramo kojoj industriji i privrednoj grani dati prednost kaoko bismo rapidno skresali nezaposlenost i ostvarili najveći rast BDP-a, pošto je agregatni BDV (bruto dodana vrednost) jako blizak ovoj veličlini.
U kriterujime treba uključiti i mogućnosti za kanalisanje ostvarenog viška vrednosti u dalju samoodrživu akumulaciju kapitala, odnosno za nesmetano investiranje u sektorima koji najviše obećavaju, bez potrebe za monetarnim intervencijama, koje su u kapitalističkoj privredi uvek pod rizikom izbijanja inflacije.
Sektor građevinstva ne treba zamarivati jer Srbija vapi za obnovom i proširenjem saobraćajne i komunalne infrastrukture, a koja svima ide na dugoročnu dobrobit, ne samo privredi nego i građanima. Na kraju i građevinska delatnost ima multiplikativni učinak na intermedijalnu potrošnju, pa od nje može da bude samo koristi nikako štete.
G.Katc
Ovaj video zapis potvrdjuje koliko je potrebno Srbiji strucni kadar da prduzme spasavanje zemlje!Tolika tvrdoglavosti i bahatost grupacija stetocina ljudi iz politickog i raznih sluzbi miljea,koji nemaju ni osnovno znanje ekonomije i prvrede!Samo pogledajmo sta oni diskutuju u Skupstini.Da li da se slavi 1 maj dan rada,ili da se zabrani,pa da li da se pustaju preko razglasa Cetnicke pesme,pa da se tako ucutkaju zuti itd…Koliko novca poslanici u Skupstini primaju apanazu,razne dnevnice itd..,a sve to da bi zamajavali i izludjivali narod zbog svojih interesa.Mene zebnja hvata da se ne dogodi scenario kao kada se raspadala Jugoslavija?
Intrrvju Cadez
” Nema kese moj Goso, kesa šuplja a narod sirotinja 🙂”
Neko ne govori istinu!
Za Gosu – Poruka mog teksta o „svetskim Srbima“ je pretendovala da bude ozbiljno upozorenje o ozbiljnom fenomenu o kome se u Srbiji ne vodi računa. Nažalost po mene,tekst nije imao nikakvu rezonancu.
Za Katića
Gospodine Katiću, sećam se ovog članaka. ali on se idirektno odnosi i donekle negira moje stavove upućene Gosi.
Vi tvrdite da u dijaspori nisu ništa bolji naši stručnjaci od ovih ovde. Možda!?
Ali, zar sami niste u jenom teksti, mislim meritokratija, tvrdili da treba pozvati (čini mi se) 40.000 stručnjaka da se vrate da bi se formirala jeftina, funkcionalna, nepotkupljiva, stručna, državna uprava?
Vi ste ovaj članak napisali još 2017-te i šta se promenilo?
Vi favorizujete ovdeanje kadrove. Dobro. Teško je na to ogovoriti da se ne bude banalan.
Ali ću se vratiti malo unazad i uzeti primere Borke Vučić i Dragoslava Avramoviće.
Svedoci ste tog vremena i najbolje znate njihove uloge i ‘rezulatate’.
E ovde političari hoće, ne znanje, znanje je političko, hoće naše strance da im počiste prljavu avliju.
Zašto Pavle Petrović ima stalna neslaganja sa političarima?
Pavle Petrović: Mladi odlaze zbog neuređene države a ne male plate
E u uređenim sistemima se zna ko šta radi jer iza svakog stoje rezulatati a ne priče.
”Goso ne pitaj šta je Država uradila za tebe, već šta si ti uradio za državu !
Nema kese moj Goso, kesa šuplja a narod sirotinja 🙂 .”
Ja sam bar odsluzio 15 meseci za otadzbinu,a znam za neke koji nisu ni to odradili,a danas drpaju drzavu za pare.Toliko o moralu i profesionalizmu,a naravno i patriotizmu.Jedan je spavao na kaucu kod tetke na Dedinju,a dugom je tetka kupila stan,a trecem je svatiska poslala iz inistranstva novac da kupi salon od preko 200kvm2,itd..,itd…IZato Srbija da plati znanje i iskustvo,to ce vise ceniti oni koji su sa visokim moralom,znace da razumeju ko je ko i ko je sta ucinio za otadzbinu.
@G.Katic
Danas sve ima cenu,a to je ”koliko para,toliko muzike”.Pa tako G.Katicu,ako kojim slucajem drzava Vam ponudi nesto sto se ne moze odbiti,mozda necete reci ne?Neko ko ima dvojno ili trojno drzavljanstvo,ne znaci da nece biti lojalan za onog koga i placa i da je pravi profesionalac,a oni koji su dosli iz dijaspore u prvom esalonu posle 5okt,vecina njih su deca ciji su roditelji imali novca da ih salju po svetu i nesto pohadjaju.Setite se samo sinova pokojnog Gadafija,ili sada Assada,ili deca za koje ne zelim da imenujem,a poticu sa prostora bivse Jugoslavije.I sta su doprineli CG,BiH,Hrvatskoj,Srbiji?
Takodje oni koji su dolazili da transformisu znanje i iskustva u Srbiji,verovatno su radili za nekoga ko ih placa za svoj ucinak,inace u protivnom bi njih placala Srbija,a da mi znamo kako i sta treba da se radi,ne bi danas imali tako velike tenzije u drustvu.
@Gosa – Srbija mora da odresi kesu i da ocekuje rezultate.
Goso ne pitaj šta je Država uradila za tebe, već šta si ti uradio za državu !
Nema kese moj Goso, kesa šuplja a narod sirotinja 🙂 .
Za Gosu – Hvala na lepim rečima, ali ja sam se „napismeno“ izuzeo iz svih „kombinacija“ – https://nkatic.wordpress.com/2017/02/02/kompleks-svetskih-srba-objavljeno-u-dnevniku-politika-01-02-2017/
Gosa.
Ti se ne dotičeš glavnih promašaja.
Ostavi mi te političke kursiste molim te.
Dovodili smo mi svetske eksperte pa tropa. Nisu oni ljudi krivi već sistem u kome su radili.
Ovde treba obezbediti plodno tle za dobre ideje.
Kinu pominješ kao uslovni refleks, uopšte ne razumevjuću njen politički determinizam.
Ova grupa saminicijativno stimilisana intelektalnim izazovom radi po istom modelu koji danas podržavaju, slične projekte, svi viđeniji svetski univerziteti.
Sreća je što kolektiv ima pristip informacijama i radovima.
A ne kradu tuđu intelektualnu svoinu.
Ajde više ne mogu da slušam istu mantru koja će trajati i trajati.
Prošle godine dvojica tih klinaca dođu po pozivu na jedan seminar
Lepo su i sa uvažavanjem primljeni.
Ali njihov izveštaj je deprimirajuću.
Ovde se na svim nivoima za svetom kaska.
Intelektualna misao ne stanuje ovde.
Moj Goso
Samo da dodam i obnovim o cemu sam insistirao.kao npr;G.Katic sjajan ekonomista i odlicnu komunikaciju ima sa BU.Ima potencijal velikog iskustva iz svere makro ekonomije.G.B.Pavlovic odlican pravnik i dobro poznaje domace privredni zakonodavstvo,a ima i znanja iz ekonomije/privrede,a G.M.Zec odlican pedagog i poznaje kvalitet domace privrede ,kao i ekonomije,a moja malenkost iskustvo iz delokruga osvajanju trzista.
Ovo sam uzeo kao primer sjajnih ljudi koje znam da Srbija raspolaze,naravno da ima jos ljudi s slicnim iskustvima i znanjem.Srbija mora da odresi kesu i da ocekuje rezultate.Izvestaj svakog meseca nadleznom organu.
Eto neko dobro zna intelektualni potencijal drugog coveka?Sat vremena konsaltinga kosta cirka izmedju 250€ – 500€ u EU,rad na razvoju srpske privrede se ne moze odradjivati za 1h,vec se radi par godina,a kada se zaokruzi,tada se ostavlja jedna mala organizacija sa vrhunskim znanjem i vestinama,doticno da je nazovemo ”udruzenje”,ili kako vec evo na primer mini NALED,imace u buducnosti veliki uticaj za domacu privredu i za zemlju u celini.
Ovde cu da stanem,jer bi usao u sasvim drugo polje analize koje nije pozeljno da se oko teme diskutuje,a moje je da indetifikujem ljude koji bi mogli ucestvovati u razradi procesa,naravno i ako oni vide da mogu ili zele ucestvovsti u tako vaznom projektu,a drzava da izdvoji resurse,a i o tome sam vec napisao,i izostavio sam nesto sto je najbitnije u celom projektu,a postoje i razni razlozi.
E sad ovi dole navedeni sa BU,koji su i poznati po nekome visoko strucnom znanju ugradjuju po ekonomskom modelu Kine.Nazalost ekonomski model Kine,zavisi od trzisno/privredne ekonomije razvijenih zemalja,a ne od same Kine,osim ako se Kinezi ne usmere samo na svoje trziste i trzista koja nece njima moci diktirati uslove,a ljudski potencijala ima i u Japanu,Vjetnamu,Tajlandu,Burmi,Taivanu,posebno i u Indiji,Pakistanu,itd..,
”Ekipa je sastavljna od matematičara, programera, tehnologa, ekologa, ekonomista, politikologa.
Nihov prosek na studijama je prelazio 9,50.sve su to doktori stranih univerziteta.”
Ne bi da imenujem visoke strucne spreme nekih nasih politicara koji su bili na usluzi drzavi,i oni jesu visoko obrazovani,ali koliko ih je bilo samo iz G-17+,i sta su ostavili iza sebe,i neki su sada u vladajucoj strukturi,a strah me je da ce i drugi se sapleti na isti kanap.
I da zaokruzim,sta zelim reci nije isto imati najvece i najbolje ocene i iskustva u radu sa raznih viskih pozicija,a da ne mogu implementirati u Srbiji svoje znanje,vec tumaramo Kineskim modelom,iste Kine koja je publikovala knjige pokojne Mire Markovic,i cesto gledaju partizanske filomove produkcije kinomatografije bivse Jugoslavije.Paralelno zagovaraju globalizam,slobodnu trgovinu,i to bez postovanja slobode misljenja i postovanje ljudskih prava,kao i postovanje tudje intelektualne svojine.To je drzavni kapitalizam,ali tesko ce moci da dominiraju ostatkom sveta.Pokusavaju sa Afrikom,J.Amerikom,Aziskim zemljama,ali tesko im ide posebno sa Indijom,koja je veliki partner Rusiji,i EU,S.Americi.
I na kraju krajeva,nas problem je Srbija i njena privreda,a ostatak sveta i Srbija treba da budu nase trziste,i da imamo slobodnu trgovinu,otvoreno trziste i slobodnu konkurenciju,i da politicari slusaju sta im se kaze,poput ovih nasih strucnjaka za ovu pandemiju,kao i da slusaju sta im kazu ovi sto su spomenuti elita sa BU.I naravno koliko je to primenjivo kod nas,je drugo pitanje,i zato moj koncept je primenjiv i u to sam siguran,mali strucan tim,sa jakim potencijalem da uspeju,ali bez politickog uplitanja i uticaja.
@Goso
Ja se pitam zašto uopšte gubim veme i energiju na bezvezno upiranje buđenja incijative na nove poglede.
Suština je u tome što ti uopšte nećeš, iz interesa, ili mentalno nemaš snage da pronikneš u suštunu novih pogleda, što ti nije zameriti, jer nastupa nova intelektualna revolucija koja menja sve stare dogme, nemilostrdno ih odlažuči na istorijsko smetlište.
I žao mi je što ne možeš shvatiti ključni pojam geometrijske konvergencije.
Ali me nervira kad se upireš da učestvuješ u intelektualnoj revoluciji sa malim potencijalom.
Ti mladi ljudi su budućnost ne samo Srbije nago civilizacije.
To je nešto najbile što je BU iznedrio u jednoj generaciji na početku 21 veka.Oni svoja ikustva stečena na zapadu, ugrađuju u korene svog porekla na ekonomskom modelu moderne Kine. Koja je očigledno rešila mnoge probleme koje liberalni zapad nije niti može.
Ekipa je sastavljna od matematičara, programera, tehnologa, ekologa, ekonomista, politikologa.
Nihov prosek na studijama je prelazio 9,50.sve su to doktori stranih univerziteta.
Oni to rade iz ideala bez bilo kakve nadoknade, jer osećaju dužnost da se oduže svom rodu. Oni nisu od ove države egzistencijalno zavisni
Oni su obezbedili samostalno sebi stabilne karijere u vrhu svetskih pozicija.
E zapadna racionalna misao ima sjanu odliku što od reneanse do danas traga za novim idejama. A Srbija? Ne,ona je statična i nepromanljiva za vjek vjekov. I Domanović i Glišić i Rajs nas opominju, ali džaba.
E zato nam je ovako kako je i svi trčimo da nam država da, da radimo u državnoj službi, da se domognemo praznog budžeta, da prosimo od zapadnih oligarha..
Ali upitajmo se, šta smo mi dali državi kroz istoriju?
Samo mladež koja je ginula za tuđe ideale !
Ако менаџмент проневери новац онда: ПОД МАЧ БАТО 🙂
”Ko se maca lati,od maca posle i sam nastrada”!
Srbija nije Kina,niti ce ikad biti,mozda jedino ako se svi mi iselimo i prepustimo onima kojima je obecano da zamene nas druge koji odlazimo po belom svetu.
Grupa mladih intelektualaca sa sjajnim referencama itd..,mozda su bez posla,jer mladi perspektivni edukovani itd..,su vecinom levicarski orjentisani,ali kada pocnu da zaradjuju,apetiti im se otvore,pocnu da budu materijalisti,ops,odjednom su konzervartivci i levicari,ili?
Ipak bi se drzao iskusnih,rutiniranih,umnih i sposobnih ljudi.
I dalje drzim do toga mali tim,bez ideoloskih insipracija,vec cisto trzisno,preduzetnicki,rezultatski itd..,orjentisani i lojalni svojem zadatku.Napisao sam koj kalibar ljudi bi bio dobar u malom timskom radu.
Ili kako kaze nas narod ”tamo gde je puno babica,kilava deca se radjaju”.
@Gosa
Gosa – Kao u sta investirati?Jel imate neku ideju/viziju,a da bude isplatljivo na duze staze,i koje bi to grane privrede mogle da budu?
Evo Goso, posle kraćag vremenskog zastoja, odgovora na tvoje pitanje.
Odgovor stiže iz Studija – XXX, grupe mladih intelektualaca sa sjajnim referencama.Koji će pokušati da urade jedan predprojekat vuđenja sadašnjeg ekonomsko političkog stanja u Srbiji sa osvrtom na budući model i rešenje.
У основи је то КИНЕСКИ МОДЕЛ скалиран геометријском конвергенцијом
Кинески систем није лако разумети док се не схвати разлика између приватног и народног (државног) капитала. Све што држава ради је управљање капиталом који припада грађанима и његовог оплођивања. Ту се ради о реалном капиталу — не кредитима. Држава има директан утицај на приватни капитал — то не повлачи никакву наредбу — ради се о партнерству са заједничким улагањима у циљу запошљавања и производње. Ако грађанин улаже путем државе свој новац у ту производњу — држава је ту само трансмисиони посредник — али у суштини ништа више него гаранција народног капитала. Држава води сваки такав пројекат јер су њени кадрови најспособнији и одговорнији. Државни апарат има добру администрацију , која ствара државне корпорације и поставља стручњаке да управљају на исти начин на који се са корпорацијама данас у свету управља. Нема разлике у квалитету управљања приватног и државног — разлика је само у томе да је капитал државни или приватни. Кредити су оно сто зовемо подстицајни. Не новац који има само једну сврху да “заради” новац. Уместо тога кредити иду у пројекте државних или приватних корпорација а профит се дели пропорционално.
Оно сто људи не знају је да је овај систем смишљен да народ заради новац путем инвестирања народног капитала да би се смањио или потпуно укинуо порез. Кинези плаћају врло мале порезе а није нужно да све општине функционишу једнако. Јер разлике у напретку терају општине да смисле неко улагање да би зарадила уместо убирања пореза — то ће бити различито од општине до општине. Ако у једној општини постоји нека приватна компанија која би радила боље да има капитал — долази општина са кредитом који постаје инвестиција грађана општине у ту компанију. И када зараде деле профит. Профит иде у општину да се смањи или укине порез на приход. Једна општина је инвестирала у уређење старе тврђаве која датира још из римског доба и за коју су везане легенде из антике.Мештани су зарадили на туризму јер су туристи долазили на излете да виде те античке и митолошке грађевине старог света .Зарадили су довољно новца да су грађани имали ПРИХОД након што су напунили општински буџет. Овај економско привредни механизам је та индивидуалистичка револуција коју народ чека да би се активирао успавани потенцијал креативности неке заједнице.
Бити сам свој газда, је нашто слично нашем некадашњем самоуправљању, са малом али битном разликом.
Ако менаџмент проневери новац онда: ПОД МАЧ БАТО 🙂
Једна епоха се завршила – а, како даље?
I ko kaze da Srbija nece dobiti pomoc citat;”Ekonomskog i investicionog plana da se regionu pomoglo u oporavku od krize, modernizaciji privreda i reformama kako bi se smanjile razvojne razlike.”
Znaci novca je uvek bilo i bice u Srbiji,samo problem je kako koriste novac vlastodrsci,pa tako Srbija ako zeli da modernizuje i smanji razvojne razlike,mora da i plati ljude koji mogu pripomoci da se implementiraju razvojni procesi,jer nema nista gratis,jer da ima nesto gratis,odavno bi se i doslo do takvih procesa,jer ipak svi znamo kada svaka pomoc koja je stigla,u mnogim slucajevima zavrsila je neracionalnim trosenjem bez rezultata.Ko se seca jos Dinkiceve akcije sa ”ekonomskim diplomatama”,ili trgovinski savetnici po nasim ambasadama po svetu,ili angazman sa predstavnistvima PKS po svetu,a jos uvek nam je domaca privreda u nezahvalnoj situaciji,i kada je narod nezadovoljan,manipulanti i prevaranti svaljuju problem da su drugi krivi od globalizacije,Sorosa,preko Djilasa i Solaka,kao i drugih tajkuna i lopuza,pa do Bil Gatesa itd…I ko je obecao kada dodje na vlast da ce procesuirati tamo nekih 21 privatizacije!Jel su se dogodile prevarantske privatizacije,ili je neko osudjen i lezi u zatvoru zbog pljacke Srbije?
http://rs.n1info.com/Vesti/a594169/EU-najavila-paket-podrske-od-3-3-milijarde-za-Zapadni-Balkan.html
Valjevo protestuje
Ok Gospodine Katicu.
@Milan – Prve posledice-silikonska dolina se kolektivno seli u Kinu,
Milane samo mala ispravka.
Nije to silikonska dolina, silikoni su polimeri koji se proizvodi kao fluid smole ili elastomera, dosta se koriste u kozmetici i platičnoj hirurgiji.
To se seli silicijumska dolina,i to je pojam koji označava središta najsavremenije industrije, a nalazi se na jugu zaliva San Francisko u Kaliforniji.
Silicijum je mineral veoma važan za izradu integrisanih kola, elektronskih komponenti čipova itd.
Za Milana – Zamolio bih da svoje komentare stavite na Forum 2020 budući da nemaju veze sa mojim tekstom.
Skupstina Srbije je odlican sou, bolji od Zadruge 10 puta, i treba komercijalizovati njene prenose, i pretvoriti je u rijaliti sou, da makar zaradjuju pare, a ne da parazitiraju po ceo dan vodeci mapetovske rasprave. Na drugoj strani planete Zemlje, u ozbiljnim politickom vestima, Bajden je gotov, establisment Demokratske stranke u panici, ne znaju sta da rade, da li da ga menjaju sa drugim kandidatom iz mejnstrima stranke, tipa besmislenim I presmesnim maco Italijanom Kuomom, guvernerom Njujorka, ciji brat je najbesmisleniji novinar na besmisleno-levicarskom CNN-u, ili da ga ostavljaju; ‘kvazi-progresivci’ u Demokratskoj stranci, tj. socijalisticke analfabete za zivot (i bilo sta drugo), pljuju po establismentu stranke govoreci da je Berni bio drugi u unutarstranackim izborima, i da je Demokratski da se Berni suprotstavi Trampu. (Nesto sada zazmisljam, iako je prakticno nemoguce da se desi), koliko bi svetski GDP pao da Berni postane predsednik, lol? Prva mera, nije dovoljno 1,8 trilliona za Medicaid i Madicare, daj jos 15 triliona :). Prve posledice-silikonska dolina se kolektivno seli u Kinu, a Bear market u vecem zahuktaju nego u korona krizi. Mozda bi jedino tada, i iskljucivo tada FED zavrnuo slavinu, i direktno radio protiv Vlade-round 1, FED vs socijalizam 🙂 Berni Srbine, upropasti Ameriku, Malagurski je uz tebe!
Ko danas ima mogucnost da gleda live prenos iz Skupstine Srbije,moze se i sam uveriti da Skupstina vise lici na neko zabaviste,a ne gde se ozbiljno radi da se drzava ozbiljno uredi i da se vazne teme polemisu i brzo nadju resenja i zakljucci.To namerno rade ljudi koji pomazu rezimu da ima odresene ruke i da sama sprovodi svoje odluke bez podrska ili ucesca poslanika u Skupstini.Ljudi koji sede u Skupstini Srbije (cast izuzetcima),jedno obicno udruzenje blebetara koji mogu to isto raditi u nekoj kafani,ili nekom tv studiju koji ima takav koncept politickog sou programa,a ne ljudi koji trebaju zastupati nas gradjane za nase bolje,jer ipak oni su tamo zbog nasih interesa,ali ne svojih,ipak oni su tamo zbog svojih interesa i uhljebljenja!Porazavajuce gledati i slusati!
Inace, moram ovo, jace je od mene, izvinite. Privredna Komora Srbije je toliko besmislena, drzavno cinovnicka, anti-trzisna i anti-kapitalisticka institucija, koja u Drzavi prema firmama ima istu onu ulogu koju je Kapo imao u nekom nacistickom logoru. Firme u Srbiji toliko moraju da trpre njeno reketiranje i regulisanje, da su se svakom privatniku u Srbiji prevrce u stomaku pri pomenu iste, skoro isto kao pri pominjanju policije, Sluzbe, i raznih drzavnih komunalnih/sanitetskih/ekoloskih inspekcija. Pa sada vi vidite na kom nivou besmisla je uopste i postojanje Drzavne Privredne Komore u nekoj drzavi, kada su u rangu raznih besmislicarskih drzavnih inspektora za sve i svasta. Drzavne privredne Komore su verovatno i jos besmislenija varijanta u odnosu na sve ostale vrste esnafskih Komora. Kada bi postojale obavezno drzavne komore auto-mehanicara, ciji clanovi bi nasiljem i regulacijom morali da budu svi auto-mehanicari u Drzavi, one bi bile manje besmislene. Ja ne znam cemu sluzi PKS, da bi njeni cinovnici isli na ekskurzije po svetskim Sajmovima, sa sve deviznim dnevnicama? Pa to je jos jace od drzavnih prosvetnih radnika, lol.
Naravno, da sam kapitalista u Srbiji, ovakvo misljenje ne bih nikada i nigde mogao da iznesem. Sreca pa sam radnicka klasa, i imam slobodu govora po tom pitanju.
@Ljiljana
Pa globalizacija ima i uticaja na Cesku,Slovacku,Skandinavske zemlje,Balticke zemlje,Irsku,pa su nekako uspeli da usklade solodan i skroman zivot svojem stanovnistvu,a kada je u pitanju nasa politicka elita kako u sadasnjem rezimu,i svih predhidnih vlasti od raspada Jugoslavije,ili smo ratovali,ili smo sasvim pogresno protumacili globalizam svetskog poretka,posebno u ekonomiji i privredi.
Mnoge zemlje su se vrlo solidno uklopile u globalizaciju privrednog/ekonomskog poretka kako u Evropi,tako i u Juznoj Anerici,Aziji i Africi.Naravno doticne zemlje imaju veliku populaciju siromasnih i velike bede u stanovnistvu,ali u tim zemljama je veliki % korupcije i bezakonja tj,lose sudstvo i tuzilastvo,jednostavno nisu uredili vitalne institucije,sto ne mislim da ne postoje isti negativni trendovi u razvijenim zemljama,ali jos uvek se zakondavni sistem postuje.A kada je Srbija u pitanju,sve se moze urediti i zakonodavno uokviriti tj,da se tacno zna ”ko kosi,a ko vodu nosi”,ali to nece moci da se odradi bez strucno sposobne dijaspore,kao sada sto imamo Kineze tokom pandemije,samo nasa dijaspora su poreklom Srbi,a mi nismo Kinezi.
Na dijasporu ne racunam kapacitete poput Djelica,M.Panica,Cadeza i slicnim kalibrima koji slabo poznaju privredu i privatno preduzetnistvo,ne u smislu da ne znaju oko trgovine vrednosnih papira,financidkih instrumensta itd..,vec jednostavno nisu upuceni u srz trgovine,proizvodnje,trzista,razvojnih instrumenata privrede itd..,vec su odlicni kabinetski strucnjaci,a privreda se razvija tako sto strucnjsci rade na terenu.
@Goša
Slažem se sa Vama ali se moj komentar odnosio prvenstveno na globalne prilike. Procesu globalizacije u poslednjih 30 godina su toliko uznapredovali da imaju mnogo veći uticaj na opšta kretanja unutar srpske ekonomije od ijedne naše pojedinačne vlade (osim one koja je u direktnom sukobu sa tim tokovima).
@Gane
Čini mi se da ste u pravu i Vi gospodin Katić i da postoji prostor za primarnu emisiju čak i u Srbiji. Juče je Nurijel Rubini izbacio članak na Project Syndicate gde se takođe složio „In the short run, governments will need to run monetized fiscal deficits to avoid depression and deflation.“ Zbog održivosti dugova, čini se da će ovo biti sve više tolerisano, sad kome i u kojoj meri… o tome može bolje gospodin Katić. Svakako se čini da je sad trenutak.
O primarnoj emisiji.
Postoji prostor za primarnu emisiju u razvijenim ekonomijama zato što su investitori i građani pesimistični zbog krize te koeficijent obrta novca pada. Neće biti inflacije jer se usporavanje obrrta novca samo kompenzuje štampanjem novca tj. samo se popunjavaju kapaciteti. Kada ekonomije ubrzaju berze će apsorbovati viškove novca a i same države imaju mehanizme da ih isisaju ako je to potrebno tako da su male šanse za neku preveliku inflaciju u budućnosti s tim što takvu mogućnost ipak ja ne bih isključio a ne bih isključio u potpunosti ni mogućnost hiperinflacije mada su šanse za to jako male.
Iz istih razloga i mi možemo doduše oprezno, po malo krenuti sa štampanjem novca….. Faktor koji je loše uticao na dinar a to je odnos RSD/EUR je eliminisan niskim kamatnim stopama ECB-a. (jednostavno investitori nemaju interes da drže novac u EUR ili USD usled nultih i negativnih kamatnih stopa). Zato je priča o tome da građani računaju cene stanova ili automobila u EUR i da je dinar smeće amaterska……. Za RSD nisu bitne toliko reakcije građana već profesionalnih investitora koji bi mogli povući devize iz Srbije. Međutim, to se neće desiti jer kao što rekoh na suprotnoj strani EUR i USD ne donose nikakav interes. Ako bi štampali novac (usmereno i oprezno) odnos EUR/RSD bi mogao da se kontroliše te bi na ovaj način eliminisali još jedan faktor koji je ranije dovodio do inflacije.
Lično, mislim da je primarna emisija kakvu predlaže g. Katić u ovom trenutku ne samo moguća već i neophodna jer ako nastavimo ovako ekonomija će sve više usporavati što će dovesti do hronične nelikvidnosti sistema i na kraju njegovog rušenja…..
Eto, ne bih želeo da mi neko zameri zbog komentara. Izneo sam samo svoje mišljenje.
@Ljiljana
Za vreme vladavine DOS,a bile su akcije usmerene ka Srbiji u vidu socijal-ekonomske saradnje,iz EU,ali stari kadar koji je ostao jos iz vremena samoupravljanja i bivse Jugoslavije,blokirao je bilo kakav razvojni rad na takvoj razvojnoj saradnji izmedju privrede-kapitala-sindikata-vlade.
Razne destruktivne sluzbe unutar raznih institucija i organizacija samo je urusavao bilo kakav razvoj zemlje,a za to su naravno platili visoku cenu DOS,ovci i kada su pojedinci unutar DOS,a shvatili da nista ne mogu promeniti u zemlji,neki su se pojedinci bogatili,neki gledali svoju zadnjicu i svoju karijeru,a neki potpaljvali iz pakosti,zlobe i mrznje sve da se urusi,to su dobro procenili iz SRS,SPS,i drugih nacionalistickih uskousmerenih partija,pa 2008g,bila je startni okidac da se sruse svi oni koji su 5okt,nesto zapoceli.
E sad kada su T.Nikolic i A.Vucic dosli na vlast,napustili SRS,povukli sa sobom dobar deo clanova tkz,preletaca iz SRS,takodje i one gore navedene pakosne,zlobne,karijeriste,interesdzije iz DOS,a itd..,Vucic je potkupio sindikalne vodje i umirio ih,takodje postavio njemu lokalni kadar u PKS,a i stavio je pod kontrolu poslodavacke organizacije.
Ocistio MUP i Vojsku od DOS,ovca i postavio svoje poltrone,koji su rovarili u svojim sluzbama i uzurpirali iste da bi se oni ostvarili u svojim karijerama itd..,a nastavili tamo gde su stali 4okt.
Znaci DOS se zalagao tj,pojedinci su imali zelje da od Srbije naprave uredjenu zemlju,pa dosli SNS,ovci i oni stavili pod kontrolu ceo sistem i nastavili tamo gde je DOS stao sa rasprodajom svega sto je ostalo,a nisu tajkuni hteli ili oteli,neki strani nazovimo investitori,stavili sapu ne neke kompanije,domaci sverceri i peraci novca ozakonili svoj novac sa sumnjivim poreklom itd…
Za ovo sve sto pisem ima dokaza kroz sudske postupke,savesnih policiskih odeljenja,media,ili pod pritiskom stranog faktora itd..,nesto se dogadjalo.
I tako danas vidimo da je i sam Vucic uleteo u njihove radnje nesposobnih cinovnika unutar raznih institucija,media itd..,koji njega drze kao stit ispred sebe,huskaju i podilaze pod kozu i stvaraju konfuziju u zemlji.Naravno i sam Vucic je podlozan takvim manipulantima,kao sto su i DOS,ovci bili kada su oni bili na vlasti.
Sada su se neki clanovi izvornog DOS,a opametili,a ostali u politickom miljeu,i znaju koje su greske cinili,i kako da prepoznaju tkz,”uvlakace,karijeriste i stetocine”,a ostali u opoziciji,nisu preleteli u SNS,SPS,penzionerskim,Ljajicevim itd..,strujama,nemaju zelju da ucestvuju na sledecim po njima ”nedemokratskim”izborima,a Vucic najavljuje ciscenje svojih redova na lokalnom,regionalnom,republickom nivou,posle izbora itd..,izbio je haos u redovima SNS,pa vidimo da rezimski mediji lupaju svasta i tako uvlace i samog Vucica u svoje blato,a vlast se ne daje tek tako,na vlast se neceka,vlast se otima.
I vidimo sada ova pandemija je dosla kao slag na torti za karijeriste,stetocine,foteljeljerose,manipulante,materijaliste itd..,unutar SNS,ali i one koji vide svoju politicku karijeru tj,uhljebljenje u parlamentu,regionalnom i lokalnom birokratskom nivou,da zive od sigurnih plata i primanja,a i da zaposle svoje rodjake,decu,familiju,prijatelje itd…
I ko vodi racuna o sirokim masama koji su zaposleni ili rade u poljoprivredi,skolstvu,zdravstvenim radnicima,vojsci,policiji,fabrikama,montaznim trakama,trgovinama,saobracaju privatnim mikro,malim,srednjim preduzecima itd..,naravno niko,jer imamo divlji zapad,u svim sektorima naseg sistema,jer nemamo posteni i moderni socijalno-ekonomsku saradnju,ali zato vidimo da nam dolaze strani investitori,koji isto tako mogu da brzo i odu,a privreda koja je motor jednog drustva,a posebno domaca,uliva i nadu stranim serioznim investitorima da dodju kod nas,a ne da im Vucic,Cadez,Mali,Dacic,Lutovac,Krkobabic,Zeljo Mitrovic,Palma,A.Vlahovic itd..,budu garant za poslovanje u Srbiji.
Promenili smo krdo ministara finansija,predsednika PKS,najvaznijih institucija u zemlji,a imamo ucmarani kadar poslusnika u sindikatima,preduzetnickih udruzenja,tuzilackom,i pravosudnim sistemu,a tek u birokratskom kabinetskom javnom sektoru,sve sami paraziti jedan do drugog itd..,cast narsvno izuzetcima i savesnih moralnih ljudi!
Za Ganeta – Potpuno ste u pravu; hvala na argumentovanoj ispravci. (Prišunjao sam se bio malo u vaš teren, ali zna se ko je tu car!)
Za Milna
Bez obzira na nekoegzistantnost vašeg izlaganja i žestine obrušavanja na današnje misaone stereotipe, delujete osvežavajuće i otvarate neka nova pitanja koje se do sada nisu pokretalja. Upravo ta putanja su važna za gradnju nove političke paradigme.
Žao mi je što izvesni Epstemolog više nije aktivan,on je bio orginalan mislilac sa dosta praktično iskustvenih podataka, iako je idejno bio čevrsto vezan za onu drugu obali suprotno od Liberalizma.
Rešenje se mora tražiti između ove dve krajnosti. U to sam uveren iz nekoliko najjednostavnijih razloga.
1. Kreiranje jedne nacionalne politike se bazira na kulturnoj matrici većinskog
naroda.To je uobičajeno za male i homogene narode, sa dugom istoriskom
svešću.
2. Nacionalna politika mora biti strogo skalirana prema gabaritima,
teritorijalne, geografske, resursne, demografske,intelektualne,građenske,
nacionalne stvarnosti, ona traži hitna rešenja.
Da bi nova politička miso realno zaživela ona se mora uskladiti sa svetskim pravnim normama, naravno uz uvažavanje nacionalnog bića većinskog naroda.
Eto to su neka načela reklo bi se uzvučena iz rukava.
Ova načela su osnove kolektivne težnje većine građana koji žele jeftinu i funkcionalnu državu,recimo skandinavskog tipa, gde će se normalno živeti.
Nova politička paradigma teba da izmiri dve osnovne suprotnosti, očigledne podele našeg javnog mnjena. Ta podela, za i protiv, nas je sputavala vekovima, i ona nam je najopasniji neprijatelj.
San oničnog čoveka je izgranja socijalne sigurnosti i drugo da se država što maje meša u život građana.
E ovde dolazimo do glavne prepreka pred kojom padaju svi snovi zanesenjaka. Prelazak iz zamišljenog u ostvareno. Tu će se isprečiti mito,korupcija, oportunizam i more nezaobilaznih prepreka koje se moraju rešavati ozbiljno i sasecati u korenu.
E takve baštovene je danas i ovde teško naći, naslutite kakav bi to baštovan(i) mora/li/o biti, da bi sredio ovu našu zapuštenu avliju 🙂
Milan je u jednom trenutku lepo rekao da je sve pitanje ekvilibrijuma i mere. I to je ono što meni lično ima najviše smisla.
Kapital i radna snaga jesu u permanentnom konfliktu. Demokratija nužno teži socijalizmu i preraspodeli na uštrb stvaranja. Kapital je inovativniji i kreativniji ali nužno teži eksploataciji radnika i tržišnom monopolu.
Istorijski se pokazalo da je ravnoteža između dva „zlatna zona“ za razvoj čovečansta. Nažalost ta ravnoteža je i najosetljivija i zahteva konstantne intervencije i ustupke, malo ka kapitalu, malo ka radnicima. A nezavisnog arbitra nigde nema… Teoretsko „slobodno tržište“ nije taj arbitar bez obzira koliko se upinjali u to da nas ubede već pogodan narativ, vrsta religije interesa kapitala.
Nalazimo se u istorijskom trenutku kada se klackalica opasno nagnula na jednu stranu, na stranu (krupnog) kapitala i plašim se da to ne može biti dobro za čovečanstvo, za slobodu, za demokratiju.
Alternativa bar meni nije revolucija proletarijata već ravnoteža. A to znači manje „slobode“ za tržišta, više demokratije. Bez ekstrema. Da li smo zakasnili za ovu korekciju? Gledam akcije BlackRock, koncentraciju na berzama, ovaj haos sa pandemijom itd… i sve se više plašim da jesmo, čime cela ova rasprava postaje besmislena. Jedna strana je pretegla.
@ Milan
Besmisleno je polemisati sa besmislenim komentarima.
Sustinski negde u tome besmislu se srecete sa trockistima-anarhistima.Vidim tu dosta filozofije koju je zastupao nas drug @epi.
Trenutno…a za dalje cemo videti.
http://bankar.rs/2020/04/24/srbija-za-sada-sigurna-od-bega-kapitala/
„Iako zaduživanje samo po sebi deluje kao loša stvar, ovo je u stvari dobra vest, jer se zemlje u razvoju širom sveta suoačavaju sa naglim zaustavljanjem priliva kapitala iz razvijenih zemalja i ne samo to, već tokom 70 dana od 21. januara odliv kapitala iz hartija od vrednosti u ovim zemljama je iznosio skoro 100 milijardi dolara.
Na ovo je upozorio i Međunarodni monetarni fond i obavezao se da će pomoći pogođenim zemljama da prevaziđu ovaj problem. Ovako je finansijska kriza u mnoge države stigla pre zdravstvene krize izazvane virusom. Devizni kursevi i vrednost akcija u Meksiku, Južnoj Africi, Brazilu, Tajlandu i drugim zemljama u usponu su se sunovratili kako je kapital iz razvijenih zemalja počeo da se vraća kući i u dolare, kao što to obično biva u vreme kriza.“
Za Marka B,
U analizi tražnje za obveznicama se gledaju mnogi faktori….. Izvršne stope, obimi aukcija (nije isto kada organizujete aukciju tešku 50 miliona evra kao u slučaju evro obveznica ili 700 miliona evra kao u slučaju dinarskih obveznica), plan aukcije (kod dinarskih obveznica je plan aukcije bio 10 miiljardi RSD a prodato je za 12 milijardi RSD što je realizacija 120% od plana to je više od realizacije evroobveznica iz vašeg primera), broj učesnika u aukciji, struktura učesnika (ko kupuje, banke, pravna lica, fizička lica….) itd….. Zato sam postavio linkove nadajući se da će ljudi uvideti o čemu se radi.
Po svim parametrima srpkse dinarske obveznice su u najmanju ruku jednako tražene kao i evro obveznice.
Mislim da se diskusija oko RSD vodi pogrešno. Ne treba postavljanti pitanje da li je RSD smeće već da li je Srbiji potrebna sopstvena valuta ili treba preći na evro….. Po meni bolje je imati sopstvenu valutu (iako RSD nema težinu kao USD ili EVRO) jer daje prostor za vođenje suptilne monetarne politike (drugo je pitanje što to Jorgovanka slabo koristi) i obezbeđuje određeni stepen monetarne suverenosti.
Za Milana,
Što se tiče primarne emisije postoji prostor za štampanje novca jer se u opticaju nalazi po svim parametrima manja količina RSD od potrebne a uz to je i koeficijent obrta novca daleko manji nego u razvijenim ekonomijama. Baš zbog toga sam siguran da oprezna i usmerena primarna emisija po savetima g. Katića ne bi izazvala inflaciju…… Ne treba se toliko plašiti primarne emisije jer država ima mehanizme da u slućaju potrebe isisa viškove novca sa tržišta i na taj način kontroliše inflaciju.
Mozda Kejnzov model ima vise smisla od Mizesovog modela, ali Neo-Kejnz model sigurno nema vise smisla od neo-Mizes modela, po mom misljenju. Neo-Kejnz ideolozi su glavni zagovornici trenutnog dominantnog ekonosmkog, a u sustini i finansijskog modela u svetu. Glavni cinovnici Feda danas su skroz u skladu sa njima, i mozete pronaci masu njihovih tekstova po netu o tome kako je dug potpuno nebitna stvar, i kako je fiskalni deficit, sa nekim malim izuzecima, jos nebitnija stvar. Naravno, to ne vazi za drzave poput Srbije i Turkmenistana, jer takve drzave nemaju ni ekonomske modele, ni ozbiljne intelektualne rasprave, ni ozbiljna misljenja, ni ozbiljne slobode trgovine, ni ozbiljno nista. Drzava Srbija spada u onaj poseban tip ‘Argentina’ drzava, koje ne mogu da se dogovore ni oko slobodne trgovine, (‘jer I EU budzet postoji samo i iskljucivo da bi francuski seljaci dobijali subvencije za izvoz, AHA, eto vam dokaz o dvostrukim arsinima neoliberalnih bandita!), drzave koje decenijama imaju bebisiterke i ucitelje francuskog za treci razred osnovne skole; tako da, takve drzave nisu pokazatelj nikakve ideologije, nikakvog modela, i nikakve ekonomije, izuzev zestoko pomahnitalog socijalistickog stava, uverenja I kulture. Znaci kulturoloski nesto Argentina na balkanski nacin, (jedino sto pre 100 godina nismo bili to sto je Argentina bila pre 100 godina, pa mozemo da se tesimo time da nismo pali kao Argentina). A ekonomski smo super, pa nam Vas omiljeni IMF deli komplimente kako je dobro sto vise nismo kao bankrot Argentina koja laze o stepenu inflacije, skoro smo pa u fiskalnom suficitu, juhu. U sustini, dobro je i sto nismo Venezuela.
1. Drzava odredjuje ko je obrazovan u njenom mehuru. U realnoj ekonomiji, postoje trzista rada koja su potpuno regulisana, i tu drzava u potpunosti odredjuje ko je obrazovan a ko ne, i trzista rada koja su slabo regulisana, I tu poslodavac ima vecu ulogu u odredjivanju toga ko je obrazovan. Naravno, ako drzava kaze da sam ja obrazovan, onda su vece sanse da cu dobiti i zadrzati posao; kada drzava na regulisanom trzistu rada posladavcu odredjuje koga moze da zaposli. Ne moram nista i da radim kod takvih zanimanja, poslodavac mora da me ili zadrzi na poslu, ili da zatvori firmu, jer ne moze da zaposli nekog za kog on smatra da je obrazovaniji i sposobniji od mene, ako drzava za tog nekog kaze da je neobrazovan; ali poslodavac u tom slucaju nema tu slobodu izbora, cak i kada je njegov biznis u pitanju. Naravno, na trzistu rada slabije regulisanih zanimanja to ne vazi, zato danas kada angazujete nekog iz te vrste zanimanja, mozete biti sigurniji da ce dobro uraditi svoj posao; za razliku od situacije gde, kada angazujete nekog cije zanimanje je zestoko regulisano, niste sigurni da li doticni zna i gde je levo. Ja za neke od njih nisam siguran da bi znali gde je Levo.
2. Pomenuti period koji opisujete, je najbolji i najbogatiji period u istoriji Sveta do tada, tako da ne razumem Vasu poentu. Ako vam je poenta da je to 100 puta siromasniji period od ovoga kojeg imamo sada, odlicno. Onda cu ja reci da je to nekoliko puta bogatiji period od perioda Apsolutnih monarhija, i tako mozemo do sutra, dok Vam sustina kapitalistickog stava po tom pitanju promice. Inace, sto se tice haosa i siromastva koje bi nastupilo kada bi se odjednom potpuno ukinula sva Drzava, opet, to isto ja mogu da kazem kada bi se odjednom uveo sistem gde drzava potpuno kontrolose sve vase zivotne izbore, pa da onda teorijski eksperimentisemo i pokazujemo cija je tvrdnja blize istini, sto jeste zanimljivo nekad i negde, valjda.
3. IMF nije ojadio niti jednu drzavu, jer je IMF nista drugo nego skup cinovnika koje zaposljavaju Drzave. Ja za njih cak i ne mogu da kazem da su tehnokrate, jer oni su ekonomisti koji se ne bave ekonomijom, vec bebisiterskim poslovima. Oni su tehnokrate bebisiterke, tako nesto. Dakle, nisu oni ojadili Drzave, vec su te Drzave ojadile drustva nad kojima su vladale. Mislim, to je cak i najlakse dokazivo u slucajevima Naomi Klajn juznoamericke socijalsticke patetike, koje se obicno uzimaju u obzir kada se ovakve tvrdnje o IMF ekonomskim ubicama pominju. Iskreno, ja mislim da su IMF cinovnici nesposobni da ekonomski ubiju i jedan kvart u Kejptaunu, ne odlucuju niocemu, i sav njihov posao moze da radi jednostavni kompjuterski program, kao i u slucaju svih UN/FIFA/NCCA(Americki koledz sport) parazita. Ja ne znam Kako bih nazvao IMF cinovnike, oni su nesto kao ‘budzetski konzervativci’, koji zagovaraju misljenje da mozes da trosis onoliko koliko otmes od gradjana i privatnika, ili tako nesto. Potpuno nebitni likovi, zaista. Kao kada bih Vuku Jeremicu priznavao neku bitnost u odlucivanju u svetu, jer je bio nekakav visoki cinovnik UN-a. Oni jesu bitni za neke svoje privatne dilove, ali za sire i opstije stvari, ipak ne.
4. Obrazovanje se danas papreno placa zbog drzavnih regulacije, da. Americke Charter skole dobijaju budzetska sredstva, tako da je to ‘besplatno’ obrazovanje, isto kao i kod drzavnih skola, ne brinite. Inace, ‘Besplatno obrazovanje’, u Americi, americke poreske obveznike obicno kosta oko 1,5 trillion dolara (da ne ulazimo u stvarnu cenu istog, jer je obrazovni sistem u sustini vodilja abnormalne regulacije koja povecava cenu roba i usluga ko zna koliko puta). Berni Sanders/Alexandria Okazio Kortez socijalisti kid tip ‘besplatnog obrazovanja’ bi verovatno bio jos ‘besplatniji’ od toga, ja cenim negde oko 3 triliona dolara. Ja mislim da obrazovanje u svim bivsim USSR i njenim satelitima nije bilo ‘besplatnije’ od tog kapitalistickog’ okrutnog sistema, gde sin cobanina nije moga da bude CEO Jugoeksporta npr. Posto mu trillion dolara nije dovoljno da se probije kroz takav nepravedan I kapitalisticki obrazovni sistem.
5. FED je vec duze vreme kvazi-privatna institucija, a u poslednje vreme je isto sto i Drzava, tj. americka federalna Vlada. U potpunosti. FED je danas vise Drzava nego sto je norveski drzavni penzioni fond Drzava. Fed danas preti da postane vise Drzava nego sto je ajatolah Hamnei danas Drzava u Iranu, ili vise nego sto je Putin drzava u Rusiji. U sustini, FED je potpuno pomahnitao vec 10 godina, ja se iskreno jako plasim gde ce to na kraju da se zavrsi, nisam ni mislio da smanjujem ulogu istog u danasnjoj situaciji, ne znam da li ste me razumeli oko toga. Jako se plasim, mislim da ni oni nisu svesni kakvo Cudoviste prave; i na kraju ce, ako ovako nastave, postati ne samo Drzava, sto danas fakticki i jesu, vec i jedina Drzava, Drzava umesto Drzave, postace vise Drzava nego sto je to Sluzba, a to je zaista opasna stvar.
6. Sto se tice Vlasti u Nemanjinoj, neka nastave da tako dobro rade, zivi bili. Da se nadovezem na ono iz (4)- Jedino da besplatno skolstvo i zdravstvo bude jos besplatnije ali otom potom, bice i toga kada bude IMF rast od 7%. Ili 6%, ili 13%, nisam ni citao predvidjanje. 🙂
MIODRAG ZEC: PARE SE NE MOGU NACI / SRBIJA U EPIDEMIJI SIROMASTVA
Za Milana – Zahvaljujem na odgovoru i izvinjavam se ako je moje pitanje zazvučalo kao puko terminološko cepidlačenje, ali želeo sam da proverim da li mislimo na istu stvar. Naime, pod pretpostavkom da pod pojmom „obveznice sa evro klauzulom“ mislimo na „obveznice denominovane u evrima“ (u skladu sa terminologijom koju koristi Uprava za javni dug), onda možemo na relativno jednostavan način, takoreći u „realnom vremenu“, proveriti koliko puta su obveznice denominovane u evrima traženije od obveznica denominovanih u dinarima (RSD) – dovoljno je otići na odgovarajuću stranicu sajta Uprave za javni dug (http://www.javnidug.gov.rs/default.asp?P=58) i uporediti procente realizacije aukcija državnih obveznica denominovanih u evrima sa procentima realizacije aukcija državnih obveznica denominovanih u dinarima. Sudeći po najnovijim podacima, sa poslednje dve aukcije, jedne održane danas (28.4.2020), a druge održane pre nedelju dana (21.4.2020), moglo bi se zaključiti da su tzv. „obveznice sa euro klauzulom“ oko 0,066 stotina puta traženije od dinaskih. (100% / 15,12% = 6,6 = 0,066 * 100) 😉 Pozdrav.
P.S. Možda bi metodološki bolje bilo porediti obveznice iste ročnosti, što ćemo imati prilike 5.5.2020, za kada je zakazana aukcija dinarskih obveznica iste ročnosti (2 godine) kao što je bila ročnost obveznica sa evro klauzulom prodatih u dananšnjoj aukciji; dinarske obveznice prodate na aukciji od 21.4.2020. su bile ročnosti 5 godina.
За Милана:
Нисам нео-кејнзијанац, иако верујем да Кејнзов економски модел има много више смисла од дивљег запада његових алтернатива. Па да кренем редом:
1. Ако држава не одређује ко је образован или не, ко то одређује? Пошто сте споменули Илона Маска, да ли Вам је познато да он не тражи неку посебну диплому приликом запошљавања? Докажите му знање и примљени сте. У том случају појединац, конкретно послодавац, одређује Вашу образованост. Не верујем да је то бољи систем и већи гарант да ћете добити посао.
2. Нисте дали дефиницију слободног тржишта, али из Вашег излагања претпоставићу да је слободно тржиште оно тржиште на које држава уопште не утиче никаквим обликом регулације, фискалне политике (порези, царине, акцизе, накнаде итд) и социјалног давања. Ако ме познавање историје не вара, верујем да смо већ имали нешто слично али не баш толико слободно у 19. и почетком 20. века. То је доба врло ниских надница, плантажа, великих монопола и финансијских криза, укључујући и Велику Депресију. Доба када су регулације биле на минимуму па су људи били израбљивани као робље, а често су буквално били робље. Можда нисте на то мислили али то би се неминовно поновило када би укинули државу, господине.
3. Слажем се да је ММФ врло бесмислена организација коју треба што пре затворити. Али не бих рекао да му је утицај у рангу УН-а или СЗО, бар не по броју држава које је ојадио.
4 (поновљено 3). Желим успех америчким чартер школама, са надом да победе паразитски државни образовни систем и пруже Америчком народу преко потребно боље образовање. Сиромасима који неће имати пара за њега оно заправо и не треба. По моделу слободне трговине, јер и знање се плаћа, зар не?
5. Сложићу се са Вама и америчким капиталистима да ФЕД треба што пре затворити и надам се да ће се то ускоро десити. Мада опет грешите у констатацији да је ФЕД у служби државе. Није, то је посве приватна финансијска институција која има право да уместо државног Трезора штампа долар. Прочитајте мало о историји новца и Централних банака, због њих су се водили и воде се бројни ратови.
6. Овде се углавном слажемо.
Даљу дискусију можемо наставити на Форуму, ако желите. Тема домаћиновог текста има неких додирних тачака са свим овим, али је више везана за Србију. Ваша критика економске политике тренутне власти је на месту, али бисте могли следећи пут да убаците неки предлог за њих. Ако нисте знали, овај блог се прати и у Немањићевој.
Setih se sto rece jedan pametan i obrazovan-pokusajte da malo urednije pisete .
Slobodna trzista,suverene drzave,ZNACI, zavise od rezije sa vrha. Mozda je dobra sinocna serija (ako se izuzme nasilje,imitiranje zapadnih producenata) .
Zato je bolje usredsrediti se na temu,resavati jedno po jedno,a ne pokusavati jednim komentarom promeniti svet .
Ideje anarho-libeka nisu novost.Na ovom blogu je pisano o filozofu Nojziku (cini mi se) .
@ Milan,
“ jer je dinar toliko trazena valuta da i ne znam koliko stotina puta bi te obveznica sa evro klauzulom bile trazenije od dinarskih“
Click to access Statistika%20aukcije%2028.04.2020%20srpski.pdf
Click to access Statistika%20auksije%2014.04.2020.%20srpski.pdf
???
I ako mozda izlazi iz teme na blogu,ali ipak mislim da treba podeliti sa drugima.Razlike u razmisljanju obogacuju narod. u jednoj zemlji.
Za Marka. Ja nisam strucnjak, neobrazovani sam laik, kao sto rekoh, pa ne koristim strucne izraze. Pretpostavljam da je to to, ne znam, nemam vremena sada, izvini te, i ovako sam previse bio opsiran 🙂 Pozdrav.
Za Milana – „Prvo, procitajte moj prvi post, gde sam izricito naznacio da cak i ja u ovoj situaciji mogu da preferiram stampanje para, umesto prodavanja drzavnih obveznica; a pri tome se naravno misli na drzavne obveznica sa evro klauzulom, jer je dinar toliko trazena valuta da i ne znam koliko stotina puta bi te obveznica sa evro klauzulom bile trazenije od dinarskih.“
Oprostite, možete li precizirati šta podrazumevate pod pojmom „državne obveznice sa evro klauzulom“? Da li se taj vaš pojam možda odnosi na „državne hartije od vrednosti Republike Srbije denominovane u evrima“, prema terminologiji koju kotisti Uprava za javni dug, a pri čemu je tip hartije od vrednosti državna obveznica određene ročnosti (dve godine, pet godina i sl.)?
(Kao npr. na ovom rasporedu aukcija za drugi kvartal 2020: http://www.javnidug.gov.rs/upload/Kalendar/2020/q2%20azurirano/Kalendar%20EUR%20srpski%20q2%202020.pdf)
Za Nemirnog, pokusacu ukratko, po stavkama, zato sto sam u zivotu vodio toliko ovakvih razgovora, da me je sve to umorilo, jer su takvi razgovori jako nebitni, i u sustini suvisni; kada se vode sa bilo kojim neo-Kejnz ideologom, a o marksistima i levicarima i da ne pricam. Dakle, idu stavke, ukratko.
1. Nisam obrazovan i inteligentan covek. Cak, lepota kapitalizma, pravog kapitalizma i pravog slobodnog trzista, je u tome sto ne postoji potpuno regulisani, a u ogromnoj meri parazitski i besmisleno obrazovni sistem, koji odredjuje ko je obrazovan, a ko inteligentna. Na zalost, danas zivimo u svetu gde u najvecoj meri, Drzava odredjuje ko je obrazovan, a ko inteligentna.
2. Ne razumem kontekst pitanja ‘Da li verujem’. Da, verujem da su resenja slobodnog trzista skoro pa uvek bolja, u svim sferama, i svim nivoima. Da li verujem da je to negde postojalo? Ne naravno, sa izuzetkom mozda nekih nebitnih plemena, nekad, ne znam, ne bavim se mnogo takvim stvarima. Cak, politicki sistem koji logicki sprovodi ideje slobodnog trzista do kraja, anarho-kapitalizam, je prakticno jos teze sprovodiv nego anarhizam levicarskog tipa, koji je mozda i postojao nekad negde, eto za vreme Spanskog gradjanskog rata npr. Naravno, pitanje je skroz besmisleno, jer je svaki sistem ikada, odredjena mesavina kapitalisticlih i socijalistickih elemenata, grubo receno, mada ima tu puno detalja. Isto tako ja Vas mogu da pitam ‘Da li verujete da je potpuno Suverene Drzava ikada igde postojale?’ Cak je u tom mom pitanju pojam ‘potpuno suverena drzava’ oksimoron, toliko bi to bilo besmisleno I nebitno pitanje.
3. IMF nikom ne kroji sudbinu, IMF I Svetska banka su besmislene Internacionalne parazitske institucije, slicne UN-u u politici, ili trenutno aktuelnoj WHO u zdravstvu, ili FIFA-e u fudbalu. One su kompromis suverenih drzava, I jako su bitne samo i iskljicivo sto su bitne Drzave koje ih cine. Te institucije, koje su uspelie da uspostave jos veci nivo parazitskog besmisla od samih suverenih drzava, tako da mozete da zamislite koji je to nivo parazitskog bezobrazluka. One parazitiraju na ledjima ozbiljnih finansijskih igraca, kao sto npr. FifA parazitira na ledjima uspesnih fudbalskih klubova.
3. Suverene drzave, tj drzavne vlasti, od kada postoje nacije-drzave, regulisi i kontrolisu vecinu stvari u drzavi. Nekada je taj uticaj potpuni, nekad malo manji, ali uticaj drzavnih vlasti, to je domaminatni politicki i ekonomski uticaj od pojave modernih drzava. Poentu o kolonijama ne razumem, Drzava je moj otvoreni neprijatelj na svakom koraku, bila ona ‘suverena’ ili ‘kolonija’. Drzava me pljacka, hoce da regulise moj zivot, mesa se u sve i svasta itd. Da li je Milosevic vazal ruske Vojne Sluzbe, ili je socijal-demokrata Djindjic vazal nemacke Vlade, mene apsolutno ne interesuje, obojica su moji otvoreni neprijatelji, kada su u Drzavnom vlasti. Naravno, I oni Sami su nebitni, moderne Drzave su perverzna mesavina Sluzbi. Politike I tehnokratije. U svakom slucaju, ne postoji taj kolonijalni uticaj u nekoj drzavi, koji je veci od trilionskog uticaja Americkog mafijaskog sindikata drzavnih prosvetnih radnika, na zivot u Americi npr, a u sustini i u svetu. Skup vise takvih drzavnih mafijaskih sindikata koji vladaju drzavom je npr. bila Peronova Argentina, ili Musolinijeva Italija. Nema gorih stvari od tih. Sa Tom razlikom sto takav jedan Americki sindikat utice na bolesni obrazovni sistem svuda u svetu, dok su Musolini I Peron, iako po svoja drustva jako pogubne licnosti, njihov uticaj danas nije ni priblizno tako globalnog karakterna, kao uticaj pomenutog sindikata Americkih drzavnih prosvetari. Sa kojim nivoom patologije se oni npr. bore protiv charter skola u Americi u poslednjih par decenija npr., pa to je legendarno.
4. Sto se monetarne politike tice, prvo treba da znate, da je jedna od najbitnijih parola… Hm… pobornika kapitalizma u politickom smislu u Americi danas sledeca – ‘End The Fed’. Naravno, to je parola Ron Pola. Moderni Mizesovci su danas uvek i svuda, pogotovo posle 2008e na strani otvorene pljuvacina po Fedu. Znaci politicki, ‘prokapitalisti’ u Americi uvek pljuju Fed. U ekonomiji, postoji jedna grana kapitalizma koja, zbog istorijskih razloga, gleda u centralne banke kao bitne sisteme koje ogranicavaju Drzavnu vlast. Naravno, Ocigledno je da su danas Centralne banke potpuno u Sluzbi Drzavne vlasti, I da te podele vise nema. Ali, cak i oni Nisu ‘neoliberali’ koje pominjene Naomi Klajn.itd. Mada, nisam ni hteo o tome. Hteo Sam ovo-Ne morate vi mene da ubedjujete i da mi dokazujete da dinar nije djubre valuta; i da kao takva, njegov stampanje izaziva mnogo vecu opasnost za hiper inflacija, nego stampanje dolara npr. Mislim da vi prvo treba da to uverite gradjane Srbije, a potpuno iskreno, i sebe.
5. Za poverenje i monetarni sistem se slazem. Cak, poverenje je mozda najbitnija stvar u celoj ekonomiji. Na finansijskom trzistu trenutno, poverenje jeste ubedljivo najbitnija stvar. Jer samo na takvim finansijskom trzistu, Npr. akcije kompanija ciji je osnivac Ilon Mask mogu da rastu, iako su verovatno potpuni gubitasi u svakoj godini svoga postojanja. Investitori veruju u prodavca magle Ilona Maska. Finansijska trzista danas su najvise odvojena od realne ekonomije, nego ikada pre, naravno, to jeste tacno. Poverenje na finansijskom trzistu je najbitnija stvar i kada se kupuju razni Frankestajni od prepakovanih stambenih kredita, jer je drzava garantovala za njih, itd. Sa tim u vezi, vezano za poverenje, mozete li da zamislite reakciju gradjane Srbije, kada bi saznali da Jadranka masovno stampa dinare? Sta mislite, da li bi se racunali rekordi tipa `Ko najbrze pretrci 200 metara do menjacnice, da bi prodao dinare’? Naravno, hiporbolizujem, ali vi morate biti svesni koliko Srbija mora da bude pazljiva kada stampa dinare. Srbija nije Amerika, i stampanje para mozda moze da zapusi jednu malu rupu, ali praksovanje ‘monetarnog suvereniteta’ bude neka kljucna mera, to su Pusti Snovi. Ne ja, SVI gradjani Srbije ne veruju u dinar.
@G.Katic,
Hvala na odgovoru i Vasim razmisljanima.Moja strucna sposobnost se vise usmerena na strateskom razvoju domace privrede srednjih i malih preduzeca,kao i osvajanje domsceg i stranog trzista.
Za Gosu – Ne verujem da je to razlog. Verujem da je razlog pre vezan za prezadužene građane, pa i preduzeća, i lančani efekat koji bi deprecijacija imala na bilanse banaka. Pri tome, jak dinar pomaže i da ekonomska politika izgleda uspešnija (niska inflacija, niži javni dug itd.).
@G.Katic
Da li su to razlozi zasto rezim drzi precenjeni dinar?A svi znamo da se i to moze premostiti.
Za Gosu – Za strane vlasnike supermarketa je svakako bolje da dinar bude precenjen, kao što je to bolje i za sve neto uvoznike, bez obzira da li su strani, ili domaći.
Za Milana – Bojim se da se nismo razumeli. Moja poenta je da se budžetski deficit može popunjavati ino kreditima ili dinarima, nebitno da li je reč o pandemiji ili ne. Dinari se mogu obezbediti ili emitovanjem državnih obveznica na lokalnom tržištu, ili direktnim transferom novca sa centralne banke na budžet. Teza je da se direktnim transferom sa centralne banke podstiče inflacija, a da se ino kreditom to ne podstiče, pa je bolje uzeti ino kredite. Naglašavam, ova dilema postoji u svakom trenutku, bez obzira na pandemiju. Otuda, zamislimo da nema pandemije, a da država i dalje ima deficit od npr. 100. Zato sam želeo da me uverite da ino kredit u protivvrednosti od 100 ne izaziva inflaciju, a transfer sa centralne banke dovodi do inflacije. Ovo naglašavam jer svi na sceni, implicitno, upravo to tvrde. Koliko sam video, i Fiskalni savet je pozvao na ino zaduživanje, ali kod međunarodnih institucija, a ne na stranom tržištu novca i kapitala.
@Milan
Interesantna analiza oko srpske ekonomije,videcemo da li i drugi citaoci bloga G.Katica imaju neka svoja vidjenja na ekonomsku situaciju u Srbiji.Ili i sam G.Katic ima neka razmisljanja koja ce podeliti s nama odtalima na svojem blogu?
G.Katic
Da li strani vlasnici supermarketa sa prehrambenim proizvodima cije su cene skoro identicne sa cenama unutar EU,odgovara da je dinar precenjen,pa tako za svoje zaradjene dinare koji je precenjen,zamenjuju za € i iznose iz zemje u svoje maticne kompanije,a za kupovinu € zamenjuju svoje zaradjene dinare u stranim bankama kojje posluju u Srbiji,iste banke otkupljuju € od gradjana,ili koje stizu iz dijaspore i primaoci zamenjuju u dinare da bi koristili za konzumiranje,jel sam dobro razumem i na kraju gradjani placaju visoku cenu precenjenog dinara,jer kao sto sam spomenuo cene robe su skoro iste kao u EU,a primanja najmanje 3X manja od prosecne plate unutar EU,a svi drugi imaju koristi.Ne nasi poljoprivrednici koji jeftino prodaju svoje proizvode lancima supermarketa koji ne uvoze pojedinacnu robu iz svojih maticnih zemalja ili drugih koji su njima liferanti,ili mozda imam pogresno shvatanje?Da li zakonski moraju poslovne banke u Srbiji da sve otkupljene devize da prodaju NBS,ili mogu imati odredjene svote u svojim trezorima,drugim recima iznose novac iz zemlje?
Prvo, procitajte moj prvi post, gde sam izricito naznacio da cak i ja u ovoj situaciji mogu da preferiram stampanje para, umesto prodavanja drzavnih obveznica; a pri tome se naravno misli na drzavne obveznica sa evro klauzulom, jer je dinar toliko trazena valuta da i ne znam koliko stotina puta bi te obveznica sa evro klauzulom bile trazenije od dinarskih. Tako da, napisao sam, u sustini, da je stampanje para sada mozda i bolje od prodaje drzavnih evro obveznica. I ne, nisam rekao da nas takvo popunjavanje budzetske rupe vodi u scenario nekada siroko hvaljenog novog socijalizma u Venecueli. Kao i za sve stvari u zivotu, pitanje je ekvilibrijuma i mere, naravno da bi nas ogromno stampanje para dovelo do hiper-inflacije, a naravno da nas ekstremno ograniceno stampanje para ne bi uvelo u to. Naravno, problem kod drzava, skoro uvek i svuda, generalno je u tome sto se drzava ponasa kao zavisnik. Kada krene sa malom dozom, to nazalost cesto zavrsi sa uvecavanjem te doze, i to sve tako do patoloskih oblika doziranja. Programi Drzave Blagostanja na Zapadu su klasican primer toga. Mi danas imamo ‘kapitalisticku’ Ameriku, koja je na programe Drzave Blagostanja potrosila vise od svih socijalistickih drzava u istoriji planete Zemlje zajedno. Tako da, retko kada Drzava zna da ogranicava sebe, tipa kada Norveska ogranici sebe pravilom da njihov drzavni penzioni Fond ne sme da ulaze na norveskom trzistu, pa mora samo i iskljucivo da ulaze na inostranim finansijskim trzistima. U sustini, ako pricamo o real ekonomiji, glavni problem kod stampanje para u Srbiji ne bi bila sama kolicina odstampanih para (a budite sigurno da ce drzava Srbija to da radi i bez Vaseg predloga Gospodine Katicu, jer se vec sada vidi strah vlasti da su budzetske rupe ne mogu popuniti PDVom i drzavnim obveznicama, to se vidi u svakom panicnom i histericnom nacinu nastupa predstavnika vlasti, koji je tako karakteristicno za istocno-evropske i juznoamericke prilike); vec bi glavni problem bio u tome sto bi se Drzava Srbija na to stampanje para navukla kao klasican zavisnik.
Panika srpskih vlasti, i potpuno okretanje price za 180% u ovoj pandemiji, se videla od 15-og Aprila. Posto su tada videli kolika je mala uplata u budzet od PDV-a, a znaju da ce 15-og Maja biti jos manja od toga jer ce ceo April biti zatvoren, krece panika i histerija. O tome srpske vlasti, kao skupina potpunih analfabeta za upravljanje bilo cim, nije razmisljala kada su zatvarali drustvo, pa se prica o ‘hocu da spasim svaki zivot, kako se bre usudjujete da me pitate o ekonomiji?!’ , pretvorila u ‘Otvaraj sve, odmah, sada, ljudi bre moraju da rade!’ Ljudi koji vode Srbiju, verovatno nikada i nisu imali ni promil menadzerskog i upravljackog znanja, cak i kada ne govorimo o ekonomskim i finansijskim resenjima. Jadranka ce sigurno da odstampa odredjenu kolicina para, ne morate da se brinete oko toga. Naravno, to ce da mesaju sa prodavanjem drzavnih obveznica, i vecim reketiranjem domacih privrednika, omiljenoj srpsko-drzavnoj meri. Ako se malo izvuku iz toga, sledece godine odmah krece sledece omiljena Drzavna mera (ovog puta ne samo srpska-povecavanjem poreza, taksi, carina i akciza). Onda, sledi povecanje poreza na prihode, pod izgovorom ‘A Kako glavni punjac liberal o kapitalisticke Amerike moze da bude porez na prihod, e pa onda ce moci tako I kod nas’. I na kraju, vrh vrhova, kada se globalno prihvati da sve to nije dovoljno da bi se sprecila najnovija moderno-socijalisticka mantra o nejednakosti, sledi sve vece i vece povecavanje poreza na imovinu, u raznim oblicima. Nazalost, ne postoji taj rast generisan slobodnom trgovinom i/ili dugom, ne postoji taj vestacko napumpani kapital i investicije, koji moze da prevazidje ocigledno matematicku neodrzivost fiskalnih sistema sa ovakvim penzionim, zdravstvenim i obrazovnim sistemom, pre svega. Jer, Drzava je kao zavisnik.
To je ukratko buduci svet koji nas ocekuje, a Srbija jedno 10 puta nebitnija od npr. malog Katara, koji je uspeo da se izbori sa brutalnim sankcijama od strane KSA. Saudiska Arabija je bila bitnija Kataru nego sto je Srbiji bitna EU I Rusija zajedno, pa opet, sankcije i potpuno blokada od strane KSA Nisu uspele, dok bi npr. Srbija bankrotirala prve godine kada bi joj Italija uvela sankcije. Tako da, kada to imamo na umu, ove Vucic eve made o nekakvom rastu GDPa deluju… Pa, smesno i besmisleno. Mislim, o cemu bre on prica, cak i sa ozbiljne real-politicke strane? Danas zivimo u svetu gde kineska kompanija placa Americi penale od milijardu evra zbog krsenja sankcija prema Iranu, samo da bi imali pristup Americkom trzistu; EU I Amerika vode medjusobne ekonomske sporove ucenjujuci privatne kompanije sa potpuno razlicitih pozicije, pa iste placaju i ako trguju sa Iranom, i ako ne trguju. I prvom slucaju ih kaznjava Amerika, u drugo EU. I mi zivimo u takvom real politickom I real ekonomskom svetu, a nas predsenik prica o tome Kako je super sto su agent BIA-e oteli 5 respiratorima Cia ispred nosa. Pa bolje da su im oteli privatnog kineskog investitora ispred nosa, koji zeli da dodje u Srbiju jer smo bolji od Svedske za preduzetnike (lol, to ce da se Desi na Svetog Zivka), umesto sto pravi drzavne dilove sa drzavnim kineskim firmama, koji dolaze zbog drzavnih parazitskih dilova izmedju srpskih i kineskih drzavnih parazita.
За Милана:
Примећујем да сте образован и интелигентан човек, стога Вас опет питам: да ли Ви заиста верујете у слободно тржиште? Шта је за Вас то, какве су карактеристике тог тржишта? Да ли је такво тржиште икада постојало у историји, или је то само бајка коју је измислио неки човек по имену Адам у 18. веку?
Истина је да државе регулишу свој привредни амбијент и ретко ћете наћи нормалну, суверену државу која то не ради. Државе које то не раде се зову колоније, оне немају своју економску политику. Таквим државама је мрско да мисле својом главом, па неретко закуцају на врата ММФ-а и сличних институција, да им оне кроје судбину.
Те државе, пошто мисле да им је валута ђубре, вежу исту за неку другу валуту, назовимо је валута х. Како се задужују у валути х, логично је да немају штампарију те валуте х, стога поново узимају кредит у валути х и тако у круг.
FIAT монетарни систем се заснива на једној јединој ствари: поверењу. Ако Ви Милане немате поверење у Вашу сопствену валуту, ко ће га имати?
Za Milana – Iz vaših komentara sam razumeo da je dinar đubre od valute. Ako sam dobro razumeo, popunjavanje budžetske rupe dinarima bi nas uvelo u venecuelanski scenario. Ako se rupa popunjava valutama koje nisu đubre, tada nismo na tom putu. Možete li mi objasniti kako funkcioniše monetarni mehanizam popunjava budžeta pozajmljivanjem evra, i kako se u tom slučaju izbegava venecuelanski scenario? Npr. budžetska rupa je 100 dinara i može se popuniti transferom centralne banke u dinarima, ili uzimanjem ino kredita. Neka zbog lakoće računa dinar bude jednak 1 evru.
Ne morate meni da verujete da je dinar djubre od value. Za tu proveru vam i nije potrebno neko naucno ispitivanje, ili analiziranje svetsko trziste valuta. Idite do prvog komsije, i pitajte ga za koliko je on spremam da proda svoj automobil npr. Cak i kada bi uzeli u obzir neku hipoteticku pretpostavku da je automobil u potpunosti proizveden u Srbiji. Ako vam on kaze cenu u dinarima, svaka cast, dokazali ste da je dinar trazena valutan; samim tim, drzava Srbija moze da odstampa makar 600 milijardi dinara bez ikakve opasnosti od inflacije. Ili jos bolje, naterajte Branka Pavlovica da vam kaze dinarsku cenu svog automobile. Gradjani Srbije ne podnose dinar, seljaci u Srbiji cene bikova koje cuvaju u svojim stalama racunaju u evrima, a vi i dalje ne uvidjate da je dinar djubre valuta, koja skoro pa iskljucivo sluzi za spekulativne kombinacije, i vecu drzavnu kontrolu. Sto se Tice slobodnog trzista, ne znam da li Vam je promakao kontekst mojih poruka-Da, mi zivimo u svetu koje u najvecoj meri kontrolisu Drzave (i tehnokratije, koje svoju snagu crpe iz regulacije i potpuno besmislenog obrazovnog sistema danas), sto je inace i dokazano u ovoj pandemiji, ali opet, to je druga prica.
За Милана:
Узмите глобус или карту света, шта год имате. Зажмурите и лупните прстом на било коју тачку на планети. Ако нађете где слободно тржиште, признаћу да је динар ђубре од валуте, како Ви кажете, које не вреди поседовати, а камоли штампати.
Господине Катићу, што се коментара тиче, нисте једини на мукама. И Saker је морао пооштрити модераторску политику, његове (заиста драконске) мере можете прочитати овде:
http://thesaker.is/moderation-policy-updated-april-4th-2020/
Hvala Vam Gospodine Mladene. Kada moze Branko Pavlović da prica kao serif na divljem Zapadu, cija je funkcija bila da gusi i regulise slobodno trziste istog Divljeg Zapada u Doba Zlatne groznice; mislim da je potrebno da Pinkertonovi istrazitelji budu makar na istom nivou nekulture, da bi opstali na trzistu zastite bezbednosti. Naravno, kao sto nam je istorija pokazala, ta borba je uzaludna, jer drzava na kraju proguta sve, stvarajuci raznorazne FBI-e, OZNA-e, i ostale DEA drzavne parazite. Pravda za lokalne serife i lokalnu samoupravu.
Za Milana
Po mom misljenju dosta nepristojno izlaganje od nekoga ko bi svojim znanjem ili idejama mogao doprineti konstruktivnoj debati na blogu. Upucujem na tekst „Reci i topuzi“ Nebojse Katica.
”Naravno, prakticna osnova osnove bi trebalo biti abnormalno smanjiti budzetsku potrosnju, pa bi samim tim i otimanje od gradjana i biznisa bilo manje; ali ipak zivimo u Srbiji, ovde su plate drzavnih parazita deo Deset Bozijih zapovesti. A protocni PIO fond bojler je i iznad toga, to je sam Bog licno.”
Da,ali budzet se planira i popunjuje sa preko 4 milijarde$ koje stizu u vidu doznaka iz dijaspore na godisnjoj bazi,a tek koliko stize privatnim kanalima niko ne zna.Dinar se stampa i narod koji dobija doznake zamenjuje i tako se uvecava kupovna moc gradjana,a i neki stede valutu u bankama nekih 10 milijardi$,a drzava od privatizacija,otetete stare devizne stednje i prikupljenih sredstava za preporod Srbije,koji je prvo iznesen za vreme Milosevica u dzakovima,vracan za vreme vladavine Vucic-Dacic,a Dinkic ih nije hteo da vrati u zemlju,ostalo mozda nekih 3 milijarde$,sada vise ne,jer kupljen je medecinski i sanitarni marerijal povodom ove virusne pandemije,takodje se sada servisiraju budzetski troskovi/izdatci.
Strane kompanije investiraju u Srbiji,zahvaljujuci izbeglicama,jer novac koji rezim investira u obliku stimulansa na njihovom etabliranju u Srbiji stize iz EU fondova kao zahvalnost za primljene izbeglice,i pomoci iz drugih fondova EU,jer kojim slucajem strane kompanije pozitivno posluju u Srbiji,profit vecina od njih iznosi u svoje maticne zemlje,naravno i vecina kablova se izvezlo na njihova trzista,a u planu je da se sa vremenom zaposljava izbeglicka radna snaga u njima,a nas skolovani kadar opet ce napustati zemlju,neki se nisu ni vratili tokom pandemije,osim sezonskih radnika,a tacnu cifru koliko je napustilo zemlju od 5okt,jos niko ne zna,a niko ni ne objavljuje.
Svima je jasno da devizna stednja gradjan i od privatizacije drustvenih dobara,ogroman deo novca je procardan,jedan deo zavrsio u finansiranje drzavnih parazita,a jedan u privatne dzepove,ostatak izdataka se podmiruje iz ”tajnih izvora”,
Ovih sada 100€ koje ce dobiti gradjani koji budu trazili,otici ce na placanju komunalija i potrosenu struju,jer puno preduzeca ne trosi struju,jer gradjani su po stanovima i uvecana je potrosnja struje,kao i konzumiranje hrane itd…
Rezim cita blog G.Katica pa sada gleda na sve nacine da poljoprivrednike stimulisu i ulizuju im se, znaju da Srbija nece biti gladna dokle ima poljoprivrednika i hrane da narod jede.
Mozemo se uveriti da u 20h,gradjani aplaudiraju medecinskim radnicima,a u 20,05 lupaju u serpe i tiganje protestujuci protiv rezima i to skoro u svim vecim gradovima sirom Srbije,posebno u soliterima i visespratnicama,a buka dolazi i iz stanova gde su ugasena svetla,jer neke ljude je strah od rezimskih stozera i represija koje ih mogu zadesiti,a medju njima su i SNS,ovci,ali AV im je udenuo parazitsko zaposljavanje,pa ih je strah da ne ostanu i bez onih cirka 250€ mesecno koje u dinarskoj vrednosti stampa NBS,i Tabakovicka kontrolise.
Zar nije vreme doslo da populisti i samoupravljaci konacno vec jednom odu u istoriju.
Sva sreca da ekonomija nije potpuno egzakna nauka kao matematika, neo-Kejnz ideolozi i socijalisti bi potpuno ostali bez posla 🙂 Kada drzava poput Srbije kupuje korporativne obveznice javnih preduzeca, to je u sustini stampanje para, podjednako isto kao sto je u Americi QE u sustini stampanje para.
Inace, IMF je oduvek bio nesto slicnio kao i trenutno jako popularni epidemiolozi, pravljenje njihovih modela zavisi od milijardu inputa koje je nemoguce pronaci i definisati, pa mogu da iznose cifre kako god pozele. Bukvalno svako dete od 5 godina moze da izadje sa ovakvim analizama IMF-a. Naravno da ce srpska ekonomija da prodje uzasno u ovoj krizi, kao i sve slicne Jermenije, jer je ekonomija skoro pa potpuno centralizovana, nekonkurentna i nediversifikovana. Zbog prvog ce proci uzasno na duze staze, zbog drugog i treceg i na duze i na krace staze. Srbija je i u posebno losem polozaju zbog toga sto u Srbiji postoji kulturoloska mantra, kako su odredjene komparativne prednosti koje Srbija ima, tipa jeftinija radna snaga, u stvari nesto sto je lose, lol. To je vec ne samo ekonomski, to je i kulturoloski problem, ali je to vec duga prica.
Sto se tice stampanja para, to Fed i ostala potpuno netrzisna i anti-austrijska QE bratija danas mogu, jer je potraznja za dolarima uvek ogromna po svetu. To ECB moze jer je potraznja za evrima- posle dolara, najtrazenija valita. To jedino nece moci ako nas veliki brat Si Djingping progura svoju ideju o petro-juanu. Sa druge strane, traznja za dinarima, cak verovatno i po Katicu, na ZAISTA SLOBODNOM trzistu valuta, bi bila…Pa, Hahahahha. Svako stampanje dinara je jako rizicno, zato sto je dinar prakticno djubre od valute koju ne zele cak ni gradjani Srbije, i potencijal za neregulisanu inflaciju je ogroman. Cak, sto je uvoz veci, potencijal za stampanje domace djubre-valute je veci, manju stetu mozes da napravis. Tako da, ako neko zeli da stampa pare, pomaze mu to sto ima veliki uvoz. Cak i ne samo zbog monetarnih stvari, ako neko i zeli da tvrdi da inflacija nije samo monetartna stvar, vec i zbog cisto ekonomskih. Kada krene sve to u opasnim kolicinama, drzava Srbija bi odmah uskocila u klasicne Venecuelanske i ostale SFRJ klosarije, sa sve jos vecim protekcionizmom i regulisanjem cena, sto bi izazvalo jos vece nestasice, nikakvu ponudu i ogromnu traznju. Mada, gledano cak i sa stanovista jako falicne brojke ka osto je GDP, meni nije jasno kako nas Predsednik moze toliko da lupeta. Da li neko njemu kaze ‘Covece, o cemu bre pricas, pa vidis li koliki GDP ima i jedna skoro duplo manja Hrvatska, a ti pricas da smo najbolji u Evropi?’. Da li mu je to neka retoricka vratolomija, gde on rast GDP-a dozviljava kao neki pokazatelj bilo cega? Pa rast GDP-a nije jedna staticna lestvica, jer bi po toj logici Japan bio vec 30 godina jedna od najgorih ekonomija na svetu. Mada, cak i po toj logici lupeta, jer Vuciceva SNS Srbija, da bi imala bilo kakvu perspektivu, mora da raste dvocifreno. Cak i mnogo vise od 10%, neka mu neko pokaze koliko je rasla njegova voljena Kina u doba najveceg razvoja, pa nek’ se uporedjuje sa tim. Inace, ovako ocekujem naslove u srpskim novinama ‘Srbija bolja od Japana!’. Ili ‘Japanska stagnacija se placa abnormalnim dugom, a srpski napredak se stvara bez duga! ‘.
Sa druge strane, finansijsko-ekonomski sistem je danas jako rizican i nategnut, pre svega zbog duga. Danas na delu imamo ekonomiju koja se u najvecim delom zasniva na dugu. Vecina biznisa ( I pojedinaca) su gubitasi, kojima se, zbog trenutnog ekonosmkog modela, odobravaju povoljni i ludacki krediti. Sad, cak i ja moram da priznam da je u takvoj ekonomiji, gde drzave podsticu traznju presmesno niskim referentnim kamatnim stopama, i gde postoje hiljade regulacija koje olaksavaju zaduzivanje; da je cak i stampanje para bolje od zaduzivanja. Uz ogromnu opreznost. Takav generalni stav mozda i ima nekog prakticnog smisla u datoj situaciji. Jer ipak, cak i najveci zagovornici slobodnog trzista danas ne mogu da ne uvide da je danas drzava svojim uredbama onemogucila milionima biznisa sirom sveta da odjedanput stanu. Nije ih slobodno trzisto onemogucilo, ili privatni monopolisti, vec Drzave. Naravno, prakticna osnova osnove bi trebalo biti abnormalno smanjiti budzetsku potrosnju, pa bi samim tim i otimanje od gradjana i biznisa bilo manje; ali ipak zivimo u Srbiji, ovde su plate drzavnih parazita deo Deset Bozijih zapovesti. A protocni PIO fond bojler je i iznad toga, to je sam Bog licno.
A da, jos jedna stvar. Naravno da su stanovi u SFRJ besmislu kupovani za par stotina maraka, kada ceo kredit pojede inflacija. Tako su i propale SFRJ banke. U stvari, neverovatno je i fenomenalno koliko analiza SFRJ ekonomije moze da se pokazuje kao primer za analizu bilo kojih ekonomskih pokazatelja po svetu danas. Danas slusam marksistickog besmislicara Ricarda Vulfa, covek pise tomove knjiga o tome kako socijalizam buducnosti nije centralno planiranje i upravljanje, (jer su cak i inteligentni socijalisti danas shvatili koliko je drzavno mesanje u sve i svasta lose, doduse osim kada je preraspodela u pitanju:)); vec da je socijalizam buducnosti- ‘demokratizacija radnog mesta’ nesto sto smo mi zvali-samoupravljanje, lol. Treba mu poslati da pogleda Bolji Zivot, setio bi se on jos jedne feneomenalne ideje.
Za Andreja – Nisam siguran da sam razumeo Vaše pitanje. SAD ne moraju da brinu o kursu i moraju da vode računa samo o inflaciji. Pri tome, ovaj drugi zadatak je mnogo lakši jer je dolar rezervna valuta. Srbija nema privilegiju kakvu imaju SAD i mora biti oprezna, jer može upasti u spiralu inflacije i deprecijacije. Dakle, emisija novca mora da se vrši oprezno, korak po korak i najbezbolnije je krenuti prvo sa poljoprivredom. Ključno je, i na to sam upozoravao par puta, da se dinarske komponente troškova budžeta ne finansiraju deviznim zaduženjem. Velika je iluzija kako je zaduživanje kod stranih banaka garancija da se država neće prezadužiti. Ove teze sam pokušao da obrazložim ovde: https://nkatic.wordpress.com/2019/09/24/kako-se-naucno-upropastiti-tekst-objavljen-u-septembarskom-izdanju-mesecnika-srpska-ekonomija/. Možda nije loše vratiti se na taj tekst.
@Gosa
Dobro Goso, Stefana poštuješ a neni ime Ivan ne pominješ? To je dobro jer tek tada se u meni aktivira ona najtananija latentna duhovna energija.
Moje članke, koje sam do skora objavljivao, a za tehnička rešenja da i ne govorim, su prenosili i drugi mediji a kometari čitalaca su bili iznad proseka.Tako da je dobro znam koliki je moj doseg.
Drugo ja sve zablide, kao Heraklit, u korenu razobličavam, sa veće logičke ili principijalne distance opovrgavam. Ovde sam godinama i još mi niko nije demantovao. Ne ja ne mislim da sam savršen, taman pola.Ja sam ceo svoj radni vek uvek sebe pred druge stavljao na probu. Bilo je tu i padova ali i zvezdanih trenutaka.
Ja sam kroz svoj radni vek dobijao fantastične ponude, većinu sam odbio. Mnogi prijatelji kaži da sam lud !?
Ali moja sloboda je Šekspirovaka. Šekspir kaže:“ Mozete da me zatvorite u orahovu ljuski ipak ću ja svojom mišlju obuhvatiti kosmos.
Mene smeta jedno, a to je da ljudi ne odmere dobro svoje mogućnosti.
Sa svekim želim uljudnu polemiku, ali ona većinom izostaje.
Srdačan pozdrav dragi moj Goso,
Gospodine Katicu,
Ispada da je onda ‘dug’ samo knjigovodstveni koncept i da je Dick Cheney sa principom „deficits don’t matter“ bio u pravu. On je gledao samo da ekonomija radi, a ostalo je izgleda bila stvar knjigovodstva. Ako se drzava zaduzuje u dinarima, a sama kreira dinare, onda je bankarski koncept knjizenja duga samo mali kontrolni mehanizam da drzava ne pretera. Druga kocnica je kurs. Problem nase vlade je ako se zaduzuje u stranoj valuti, a ovo kroz dinare ako pazi izgleda da i nije vazno… Ili gresim?
Hvala na odgovoru!
Meni se čini da je trenutna situacija idealna da se testiraju granice mogućeg. Dok ovo pišem, monetarni tabui padaju jedan za drugim, centralne banke otvoreno rade ranije nezamislive stvari i Srbija može sa dobrim izgovorom da radi slično. Gde su granice pobune koja bi se tolerisala ne znam, ali verujem da se to mora testirati.
И улог је велик.
Ако је економски систем Запада пред колапсом, а јесте, много помаже удаљити се од Титаника.-..
Који је то брутални одговор моћних који би Запад могао задати Србији у овом кратком времену до економског колапса, а чији је резултат гори од колапса економског система Србије?
Који би довео до слабљења садашње власти? Сљабљења које би лако могло постати фатално по политичку судбину челних људи?
Коју другу опцију они имају … него да отпочну са примарном емисијом?
Наравно, на то се може реаговати овако : „Сачекајмо. Још мало… “
Још једну околност би требало узети у обзир:
Ако је целокупан финансијско-економски систем света је крајње нестабилан, ван контроле, и показује прве знаке колапса, како то обичан човек може да разуме?
Шта људи раде када имају зграду која је постала нестабилна и показује знаке колапса?
Шта би ви радили ако сте за воланом аутомобила који је ван контроле, на којег се може утицати тек веома грубо?
Можемо сами смислити одговоре.
И, ако они дају себи одговоре сличне онима које смо ми себи управо дали, ми би, овде, на нижим нивоима – добили упозорење?
Како се људи који су стигли на врху хијерархије моћи односе према онима много ниже? И то, када моћницима – не цветају руже?
Можда сам сувише емотиван, и да ћу касније видети мањкавости у овоме што кажем. Али, тренутно, претпостављам да би доносиоци одлука у Србији требали имати у обзир и овакве перспективе.
Evo cekao sam skoro ceo dan kojim slucajem postovani komentator Stefan ima neki eventualni odgovor koji sam postavio?
Dobio sam odgovor od nekog drugog komentatora koji umesto postovanog Stefana odgovorio,a glasi:@ Gosa -Stefanu – Kao u sta investirati?Jel imate neku ideju/viziju,a da bude isplatljivo na duze staze,i koje bi to grane privrede mogle da budu?
E Goso, ovo je pitanje svih pitanja i rešenje svih rešenja.
A ogovor košta.
Ti bi hteo tuđe ideje a tvoja realizacija.”
Da znao sam da necu dobiti odgovor,bar ne do sada nisam procitao.I sad neko bi rado da mene etiketira da hocu tudje znanje da materijalizujem?Ali nema odgovora,pa tako i pisao sam u jednom od komentara,da ima vrlo mali broj ljudi srpskog porekla koji poznaju dobro ovu materiju.I ona se radi timski,a ja moja mala malenkost samo sam jedan timski igrac.
Pomoc poljoprivrednicima.
@G.Katic
”Kada je Srbija u pitanju, dobro ste rekli, poljoprivreda i sve oko nje, npr. irigacioni sistemi i sl. su pogodni za nerizičnu primarnu emisiju.”
Odlicna analiza G.Katicu,ali imamo jos par mogucnosti da konkretno neke privredne grane razvijamo,ali i neke efektizujemo,racionalizujemo,a to ce nam u buducnosti stvarati budzetske ustede,ali i otvaranje novih radnih mesta i nova tj,i stara zanimanja.
Za Andreja – Ne sećam se da li sam ovo pominjao ranije. U teoriji postoji tzv. Rikardova ekvivalencija, na koju se kasnije oslonila i teorija racionalnih očekivanja. Po toj teoriji, pojednostaviću, bilo kakva pokušaj države da stimuliše tražnju će propasti, jer će svi akteri razumeti da posle toga slede visoki porezi kako bi se zakrpila budžetska rupa, i niko neće trošiti višak prihoda već će ga čuvati za porez. U tom kontekstu samo se povećava inflacija, ali ne i realni BDP. Po mom uverenju, sve to su samo teorijski koncepti koji se retko susreću sa relanošću. Devedeset procenata ljudi živi od danas do sutra i kada ima troši, a kada nema ne troši. Dakle, većina ne gleda u daljine budućnosti, ne radi suptilne analize, već samo u svoj novčanik i to gleda danas. Ceo koncept u krajnjoj instanci služi da bi se ekonomije držale u raljama banaka.
Prednost primarne emisije je što ona povećava budžetsku potrošnju, ali ne povećava dug. Da ne bude dileme, ideje sa ovakvim finansiranjem dela budžeta već duže se razmatraju i to u krugovima ekonomista koji ne spadaju u buntovnike. Priča o tzv. „novcu iz helikoptera“ koju je promovisao Fridman je na toj liniji kreiranja novca pri čemu se ne kreira i dug.
Kada je Srbija u pitanju, dobro ste rekli, poljoprivreda i sve oko nje, npr. irigacioni sistemi i sl. su pogodni za nerizičnu primarnu emisiju.
Za Milana P. – Bilo kakvo odstupanje od zadate „partijske linije“ nosi velike rizike i može naići na brutalni odgovor moćnih. Meni se čini da je trenutna situacija idealna da se testiraju granice mogućeg. Dok ovo pišem, monetarni tabui padaju jedan za drugim, centralne banke otvoreno rade ranije nezamislive stvari i Srbija može sa dobrim izgovorom da radi slično. Gde su granice pobune koja bi se tolerisala ne znam, ali verujem da se to mora testirati.
”To se rešava ovako:
U svakoj mesnoj zajednici širom Srbije se otvori kancelarija za inovativne ideje i dođe seljak, radnik, intelektualac, predloži i i priloži idejni projakat, on se prosledi tamo gde treba, stručnjaci donesu odluku o realnosti, donese se rašenje sa obrazloženjem.
Jedini uslov je da ideja bude zakonski zaštićena.”.
I mi imamo tako snazno i efikasno sudstvo,da ce reagovati brzo u kojem slucaju je eksploatisan tj,ukradena tudja intelektualna svojina?
Pa ne moze jedna nepravda da se zameni i ispravi drugom nepravdom.A ko je taj drugi koji bi se osecao nepravedno ostecen?Pa to je onaj koji je u ime naroda i drzave,zloupotrebio tudju kapitalnu ili intelektualnu svojinu,i to koristeci razne manipulacije za dobijanje podrske od sirokih masa da zeli zastititi od raznih vucibatina,takuna,belosvetskog olosa i zato inamo jaku vojsku i policiju da sacuva drzavni poredak!
Pa i tokom ove pandemije neko je naredio da se izvrsi pokazna vezba bojevim gadjanjem uz prisustvo ministra koji nije ni sluzio vojsku?Pa ko to zamislja da smo mi neka vojna sila u svetu?A i sam predsednik kaze da smo mi mala zemlja,ali ponisna i jaka.Da to su price za lakoverne,naslusali smo se istih i to jos od zavrsetka II svetskog rata,pa sta smo sve doziveli do danasnjeg dana?Srbija nema vise decu da ih salje na ratista,a ni da svoj narod ugnjetava sa raznim komesarima koji ce raditi po opstinama u zemlji.
Prvo novac da se plati,pa posle razrada spasavanje zemlje,jer niko ne treba da se kiti tudjim idejama i prisvaja kao svoja.Moze,ali prvo da plati.I ne trebaju razni komesari i partiski poltroni,vec sasvim nesto drugo,a to sam vec pisao u smislu malog tima i predlozio,a neko se vec nasao pametan i prokomentarisao na tipicni svojstven nacin,kao sto predlaze i ovaj predlog izpocetka mojeg komentara u nastsvku.
Goso, kad vidim, Tv delatnike,naslove i face perjanica drugosrbijanskog populizma ja to niti slušam niti gledam.
Isto to vaši i za prvosrbijance
Laž me kao metak pogađa sre čela, pada moja glava zato što je zrela.
Evo sama mi pesnička naracija dođe na pamet kad pogledah likove na spotovima 🙂
Ja plamno pevam brzo sagorevam !!!
” Inače ovaj spot je dno populizma 😦”
😂😂😂
@Za ljude koji podrzavaju jednoumlje!Zato nam je Srbija podeljena.U to se mozemo uveriti od raspada Jugoslavije,i ne trazimo krivce u drugima vec mi smo krivi za nasu sudbinu.Zakljucite i sami u ovaj dole video zapis.
@ Gosa -Stefanu – Kao u sta investirati?Jel imate neku ideju/viziju,a da bude isplatljivo na duze staze,i koje bi to grane privrede mogle da budu?
E Goso, ovo je pitanje svih pitanja i rešenje svih rešenja.
A ogovor košta.
Ti bi hteo tuđe ideje a tvoja realizacija.
To se rešava ovako:
U svakoj mesnoj zajednici širom Srbije se otvori kancelarija za inovativne ideje i dođe seljak, radnik, intelektualac, predloži i i priloži idejni projakat, on se prosledi tamo gde treba, stručnjaci donesu odluku o realnosti, donese se rašenje sa obrazloženjem.
Jedini uslov je da ideja bude zakonski zaštićena.
P.S.
Inače ovaj spot je dno populizma 😦
Ono sto je jos interesantno kod primarne emisije je nacin na koji bi se izvela, a sto nije jos detaljnije pominjano. Primarna emisija, ili inflatorno finansiranje necega, je u svojoj sustini proces kada se (figurativno receno) „papiri“ pustaju u sistem gde ljudi jos veruju da su isti zapravo novac. Dok ceo sistem ne shvati „prevaru“ i izvrsi potonju korekciju cena neko se okoristi. Po pravilu, najvise koristi imaju bankari jer su prvi u lancu i dok je „papir“ jos u njihovim rukama on zaista ima vrednost kao da je pravi novac u pitanju. Navise stradaju oni poslednji u lancu. A u nas su sve banke u vlasnistvu stranaca. Sigurno nije cilj politike da siromasi nasu zemlju i privredu radi profita stranaca. Znaci jedino sto bi imalo smisla je direktna uplata u namenske budzetske linije, ali ako najavite primarnu emisiju svi akteri se vec unapred pripreme i ocekivani efekti izostaju. To bi bilo ono sto neki ekonomisti kazu da inflacija nije ni blizu toliko opasna kao inflatorna ocekivanja. Drugi nacin bi bio placanje domacih privrednika trezorskim zapisima koje ovi mogu da konvertuju. Mislim da je gospodin Katic ovome posvetio vise tekstova pre par godina. Bojim se da bi se nasa vlada odlucila na prvi korak, a to bi bilo porazavajuce po samu ideju.
Drugo pitanje je gde bi takav nacin finansiranja dao najvece efekte. Logika kaze tamo gde se najvise koriste domaci imputi. Sto bi po meni upucivalo na poljoprivredu i putare. Ne vidim jos neku granu koja nije isuvise uvozno zavisna…
Moja razmisljanja za nedelju vece, posle robije od skoro 54 sati… Izvinjavam se ako sam dosadan…
@Gosa- Pitaš me – I Hitler,Staljin,Ceausescu,Tito,su bili odgovorni po njihovom zakonima koje su usvojili.Ili?
Odlično Goso, vidiš kako može da se napreduje. Pravo pitanje.
Oni su i prihvatili svoju odgovornost za vladenje.
Hitler je sam sebi presudio, ali ga nije njegov narod osudio već istorija.
Čaušeski je platio svoj idealizam glavom, kao i Milošević. međutim za razliku od prethodno navedene dvoice Milošević je bio svestan svog rizika.
E Tito i Staljin su posle smrti ispraćeni Bogu na istinu iz masovne ovacija i tugu naroda. i danas mnogi obespravljni sanjaju vaskrsniće takvih.
To sad što Tita i Staljina ‘proklinji’ je dnevnopolitička propaganda političkih gmizavaca.
Drago mi je da si razumeo poentu 🙂
”Tačno – To znači da odgovorna vlada mora biti spremna na odlučna reagovanja, svim zakonskim sredstvima !”
I Hitler,Staljin,Ceausescu,Tito,Idi Amin itd..,su bili odgovorni po njihovom zakonima koje su usvojili.Ili?
Ako ne bi zeleli da npr; Valjevski Krusik, Valjevska pivara,Valjevska automehanicarska radnja ili pekara ode pod stecaj tokom ove krize.Drzava ne bi trebalo da ih ekonomski podjednako potpomaze tokom ove krize.Neke na primer od ove 3-4 gore navedene firme,drzava ne sme nasim novcem da nacionalizuje vec poodavno nerentabilne firme,a ni da privatizuje profitabilne firme. Ove koje nemaju perspektivu treba ih pustiti niz vodu,ove koje posluju dobro odstampati obveznice i ponuditi na trziste hartija od vrednosti koje bi drzava mogla otkupiti iste.A iz razloga da ja ne zelim da lokalna pekara ili automehanicar ode pod stecaj,jer kod jednih kupujem konditorske proizvode,a kod drugih popravljam i servisiram auto,drzava da emituje kupone ili vaucere,za koje ce ona biti i garant njihovih vrednosti,ponudi gradjanima da ih otkupe,i da mogu ih unovcavati periodicno ili sve odjednom,jer ipak ja kao gradjanin ne kupujem dnevno vise kilogramskih konditorskih proizvoda,ili popravljam,servisiram,vrsim tehnicki pregled mog vozila svaki dan.
Sve se netreba spasavati sa drzavnim novcem,jer je to i novac uplacen u budzet od svih nas gradjana ili uspesnih preduzetnika.Zar ne?
Pa tako kojim slucajem drzava stoji kao garant nekim firmama gubitasima,kod banaka ili drugih financiskih institucija,jos od 5okt, odmah podnesu neki ministri ostavku ili cela vlada,kao i sam predsednik koji upravlja vladom,ali i svima onima koji su se bavili finansijama i privredom od 5okt,zabraniti da obavljaju preduzetnicku delatnost,a finansiraju se iz budzeta!
Vase misljenje G.Katicu,kojim slucajem zelite da prokomentarisete ili kompletirate moj komentar,naravno i drugi koji to zele?U glavno mislim da drzava ne sme sve da potpomaze ili finansira u Srbiji.
@ Gosa -Stefanu – Kao u sta investirati?Jel imate neku ideju/viziju,a da bude isplatljivo na duze staze,i koje bi to grane privrede mogle da budu?
E Goso, ovo je pitanje svih pitanja i rešenje svih rešenja.
A ogovor košta.
Ti bi hteo tuđe ideje a tvoja realizacija.
To se rešava ovako:
U svakoj mesnoj zajednici širom Srbije se otvori kancelarija za inovativne ideje i dođe seljak, radnik, intelektualac, predloži i i priloži idejni projakat, on se prosledi tamo gde treba, stručnjaci donesu odluku o realnosti, donese se rašenje sa obrazloženjem.
Jedini uslov je da ideja bude zakonski zaštićena.
P.S.
Inače ovaj spot je dno populizma 😦
@Srba
E kad ovi postulati etike budi sazreli u svesti kolektivu tada možemo tvrditi da smo zreo i odgovoran narod pred budućnošću.
– Zapravo, zakon neželjenih posledica stupa na snagu ako ukunete ograničenja.
Nužna pravilo za stabilnost duštvenih sistema.
– Čendler,ističe stav da vlade u složenom svetu moraju da preuzmu odgovornost za nenamerne posledice svojih postupaka i da je razumevanje toga ključno za budućnost.
Tačno – To znači da odgovorna vlada mora biti spremna na odlučna reagovanja, svim zakonskim sredstvima !
– Dakle, loše upravljanje kompleksnošću direktno se reflektuje na kolektivnu svest građana, po principu sve je dozvoljeno, i povratna rezultana toga je prećutno prihvatanje svih društvenih devijacija kako pojedinaca tako i zajednice.
Činjenica da znamo da politika sama po sebi nije slučajnost, već veština upravljanja kompleksnim sistemom sa povratnom spregom.
To za posledicu ima duboke implikacije na strategiju, upravljanje i etiku.
Dakle, vi ste odgovorni ne samo za to, ma šta to bilo, i odgovorni ste za izgradnju sistema koji ima otpornost na društvene devijacije. Ako ti uslovi nisu zasnovani na efikasnosti ne samo da ne deluju, već predstavljaju pristup koji je u vrlo dubokom smislu u najboljem slučaju neetični, i rađaju probleme.
Ovi navodi upravo svedoče ovako stanje koje se kumuliralo od pretog oktobra pa nadalje i ko zna do kada.
Zahvaljujem na sjanom članku koji otkriva suštinu političkih problema.
Poštovani gospodine Katiću,
Hvala Vam na odgovoru. Mada sada razmišljam, možda nisam baš najsrećnije postavio pitanje, ili ste me Vi podstakli na dalje razmišljanje u smislu potencijalnih problema. Mene u principu brine ono što ste Vi govorili u nekoliko intervjua, da čak i ukoliko bi Srbija imala „najpatriotskiju“ Vladu, ne bi joj bilo dozvoljeno da se uzdigne. U tom smislu, da li smatrate da su mere koje predlažete dovoljno „ispod radara“? Ukoliko bi Vlada kojim slučajem rešila da primeni ono što Vi predlažete, da li bi se naši „zapadni partneri“ setili da treba malo da nam „odgurnu merdevine“ (da iskoristim termin Ha Džun Čanga)? Ili je možda ova kriza pravi trenutak, jer su suviše zaokupljeni sopstvenim problemima, a mi pak nedovoljno bitni u datom trenutku?
Epidemija…Buke!!!😂😂😂
@ Ivan
https://cognitive-edge.com/blog/the-ethics-of-unintended-consequences/
Pozdrav
”Gosine, brave, ključevi,dizajneri, kvake, rajska vrata, će postati blindirana jer će đavo sa sobom odneti i alogoritamski kod kojim se upravljlo kolektivnom svešću narod.”
https://www.danas.rs/drustvo/jovana-popovic-bagra-upravlja-srbijom-kao-logorom/
@Stefan
Kao u sta investirati?Jel imate neku ideju/viziju,a da bude isplatljivo na duze staze,i koje bi to grane privrede mogle da budu?
”Zar nije ne samo bolje već i logičnije da se te pare preusmere u nešto drugo, pod uslovom da domaće firme preuzmu poslove?
”
Intervjuu – najvećeg zivog filozofa, Jurgen Habermas
Mogu reći samo što mi ovih dana prolazi kroz glavu. Naša kompleksna društva se, kao što je poznato, stalno sreću s velikim nesigurnostima, ali one se javljaju lokalno i neistovremeno i stručnjaci koji su za to nadležni ih više ili manje neprimetno obrađuju u nekom društvenom podsistemu.
Nasuprot tome, sad se egzistencijalna nesigurnost širi globalno i istovremeno, i to u samim glavama medijski umreženih individua.
Svakom pojedincu razjašnjavaju se rizici jer je zbog prevelikog pritiska na zdravstvene sisteme samoizolacija pojedine osobe najvažnija pojedinačna varijabla za suzbijanje pandemije. Uz to se nesigurnost ne odnosi samo na savladavanje epidemijskih opasnosti već i na potpuno nesagledive ekonomske i društvene posledice. Što se toga tiče – koliko znamo – za razliku od virusa za sada nema eksperta koji bi sa sigurnošću mogao proceniti te posledice.
Eksperti za ekonomiju i društvene nauke sad bi trebalo da se suzdržavaju od neopreznih prognoza. Jedno možemo reći: Toliko znanja o našem neznanju i o prinudi da se deluje i živi u uslovoma nesigurnosti još nikad nije bilo.
Za Stefana – MMF i SB su poznate po optimizmu u svojim projekcijama za države u razvoju, i u pravilu ne vide problem ni u ino zaduživanju, ni u nerealnom kursu, ni u trgovinskom deficitu.
Za gospodina Katića – Upravo je to i bila implikacija mog komentara-pitanja. Ako mogu da budem otvoren – meni se čini da nas MMF „navlači“. Šta mislite, da li bi bilo bolje „žrtvovati“ državna infrastrukturna ulaganja i preusmeriti ih tamo gde su ona potrebnija? Primera radi, zašto bismo gradili auto-puteve za transport robe ukoliko postoje realna predviđanja da bi kriza mogla potrajati godinama? Zar to nije bacanje para? I kratkoročno (s obzirom na to da je predviđen zastoj globalne ekonomije) i dugoročno (s obzirom na to da se ne zna kada će globalna ekonomija „oživeti“)? Zar nije ne samo bolje već i logičnije da se te pare preusmere u nešto drugo, pod uslovom da domaće firme preuzmu poslove? Naposletku, zar to ne bi rezultiralo i boljem rastu BDPa? Ili je caka ovde: a to je da je pozitivna projekcija rasta od strane MMFa je utoliko pozitivnija i veća ukoliko ulažemo tamo gde oni misle da treba, a ne gde nama više odgovara (i kako nama više odgovara)? Zar upravo na taj način nećemo doći u situaciju da sutradan moramo da se opet zajmimo „napolju“?
Ne bih rekao da je ovo moja lična paranoja, niti teorija zavere.
Hvala.
За г. Катића:
Хвала, сад је Маркова рачуница много јаснија.
Za Nemirnog – Da bi GEOMEAN dao rezultat, potrebno je pripremiti niz. Npr. stopa od +3% se transformiše u 1,03, a stopa od -3% u 0,97. Dakle, u ona slučaja je 1+stopa. Od broja dobijenog GEOMEAN-om se potom oduzima 1. Ovaj metod rešava problem negativnih stopa.
Геометријску средину је могуће лако израчунати користећи Python(3.8+):
from statistics import geometric_mean
data = [3.0, 4.6, 7.5]
mean = geometric_mean(data)
print(mean)
Функција, пак, не прихвата негативне вредности.
Za Nebojšu Katića – Puno hvala na razjašnjenju! Nisam znao za tu Excel-ovu funkciju.
Za Marka B. – Uzgred, kada se računaju proseci rasta BDP-a kod dužih serija, najbolje je i najbrže koristiti Excelovu funkciju GEOMEAN. Proseci se računaju preko geometrijske, a ne preko aritmetičke sredine. Ovo pominjem za slučaj da čitaoci imaju dilemu, kao i zbog onih koji studiraju ekonomiju.
Za Milana M. – Mislim da Srbija ne treba da se okreće bilo kome, već mora da vodi balansiranu i opreznu politiku. Geografski položaj Srbije je takav, da Srbija ne može okretati leđa Zapadu, a eksplicitni prelazak na kinesku stranu ili rusku stranu bi bio oštro kažnjen. Pri tome, uvek treba imati u vidu i da je Srbija mala, i da u globalnoj igri Kina ima mnogo važnijih partnera od Srbije. Dakle, lepo sa svima, tiho i „ispod radara“, jer živimo u najopasnijem vremenu od II svetskog rata.
Gospodin Katić je i do sada iznosio svoje predloge, uglavnom na jedan suptilan način. Čini mi se da je ovo prvi put da svoja rešenja predlaže ovako eksplicitno, skoro pa vapeći za trunkom zdravog razuma i hrabrosti kod naših formalnih „decision makera“. Lično, ne nadam se mnogo da će ti naši kolonijalni namesnici ipak smoći snage i hrabrosti da nas ne povedi ponovo u apsolutni ponor. Ali se potajno nadam, da možda usled neke nove svetske prerasoodele moći, naši namesnici promene ploču i odmetnu se od sadašnjih gazdi i narativa, možda okrenuvši se Kini, koja je što reče g. Katić, ipak više benovalentna. Možda g. Katić može da nam da svoje viđenje da li postoji i tračak nade u tom pogledu
Za Marka B. – Ja sam pogrešio, a računica je više nego trivijalna – BDP bi po projekciji u 2021. mogao biti za 4,46% veći od 2019. To je prosek od oko 2,1%. Moraću da korigujem komentar. Hvala na upozorenju.
@Kum – Ja vidim ovde samo dva resenja.
Ja vidim Kume samo jedno i to još gore, od sadašnjeg.
Pitaćeš se, moj Kume. Kako?
Pa jednostavno. Po zakonu entopije – biće smene i biće još gore !!!
Treći Marfijav zakon jasno kaže: – U krizama koje teraju ljude da izaberu između različitih puteva delovanja, većina će izabrati najgori mogući.
Jer prepušteni sami sebi drištveni procesi teže od loših ka gorim.
Ovo su meseci raspleta krizne situacije, destruktivnost akumulirana decenijama, transformisana u prividni srećni optimizam koji još pozitivistički zrači sa Tv portala uliva zaslepljujuće optimističke poruke gledateljstvu.
Kad se pogase svetla videćemo pustu realnost.
Najveći problemi će nastupiti što neće niko hteti da prihvati realnu realnost.
Gosine, brave, ključevi,dizajneri, kvake, rajska vrata, će postati blindirana jer će đavo sa sobom odneti i alogoritamski kod kojim se upravljlo kolektivnom svešću narod.
Ovo ti Kime, da su živa braća Tarabići ne bi bolje posvedočili 🙂
Za Nebojšu Katića – „Ako se uproseči projektovani BDP za 2020. i 2021, dolazi se do cifre od oko 4,5% prosečnog rasta za dve godine, što je bolja prosečna stopa od 4% koliko je MMF projektovao za Srbiju pre krize.“
Po mojoj računici, ako se uproseči projektovani rast BDP-a za 2020. (-3%) i 2021. (7,5%) dolazi se do cifre od oko 2,1% prosečnog godišnjeg rasta za dve godine (odnosno ukupnog rasta od oko 4,3% za dve godine).
P.S. Moja računica za ukupan rast za dve godine jeste (0.97*1,075-1)*100%, a za prosečan godišnji rast (sqrt(0,97*1,075)-1)*100%. Bilo bi mi veoma drago ako biste mi ukazali gde grešim, tj. kojom računicom ste se vi koristili.
G. Katic,
Ja vidim ovde samo dva resenja.
1. Stampanje para
2.Zaduzivanje
Pa nek samo nastave da dele nasim starijim sugradjanima po 100 evra za siguran glas.Na te generacije se racuna.Pokazali su se u osamdesetim kao samoupravljaci pod parolom „niko ne moze tako malo da nas plati,koliko mi mozemo malo raditi“Po mom „seljackom“ racunu u mojoj fabrici su placani 3-5 puta vise po jedinici proizvoda nego kolege im u Nemackoj.Ne samo sto je bilo viska ljudi u proizvodnji.U administraciji je bilo cirka 10 nasih u odnosu na jednog u Nemackoj.
Dalje,posto su se iskazali u odbrani sopstvene majke domovine,dobili su besplatne stanove.U medjuvremenu su stekli jos nekih zasluga da bi im Vrhovni odao pocast u poslednjoj fiskalnoj konsolidaciji kao jedinom normalnom i pametnom faktoru u zemlji koji je spasao zemlju bankrota i od sulude njihove dece koja tako luda,lenja,tupava.itd. beze od njih na sve cetiri strane zemljine kugle.A oni koji su imali tu nesrecu da ne stignu da pobegnu,mogu posle ropskog rada kod gazde bez radnog vremena da umorni uvece budu docekani na pragu onog istog roditeljskog stana recima: „Jesi mi ti kcer,sin,unuk,unuka,ali Vucic,on je meni vazniji,ja njega vise volim.
A Vi kao strucnjak nadjite im resenje,jer to sto Vi savetujete nije resenje,jer bi se ti nasi stariji „kojima sve dugujemo“ mogli naljutiti.
.
@Goso, vidim šta te ineresuja i meni si lepo objasnio evolutivni zakon produžetka vrste.
Navodim tvoju završnu misao:“To bi bilo u ljudskom zivotu,da vecina muskaraca razmislja sa onim sto ima u pantalonima,a ne svojom glavom,a to dobro znaju i njihovi partneri!)“
Moj Goso muškarci danas imaju u pantalonama – samo šuplje džepove, čast izuzecima 🙂
Ali ti si vidim u dilemi i po ovom rajskom pitanji i tražiš odgovor:
Pa pitaš Apostola Stefana Prvomučenika, ovo – A kako je to u ”raj i 42 device”?
Pa evo ja , kako me Bog stvori da pomažem, džabe narodu, da objasnim.
-U nekim verskim knjgama raj se naziva i doslovno znači „vrt, bašta“, a u njemu su građevine od zlata, srebra, bisera, dragulja, ima mnogo reka u kojima teku vode, med i mleko, svuda su prelepe planine i doline, ljudi se hrane voćem koje nikada ne truli, jer ga brzo pojedu, nose odeću koja je uvek mirisna kao i sve ostalo. Što su zasluge čoveka veće na zemlji on je bliži Bogu, a oni kojima se dozvoli da ga vide su najzaslužniji od svih ljudi, i oni će doživljavati i duhovne i telesne užitke.
Takođe, u Raju nema tuge, straha i bola, već samo sreće, radosti i uživanja.
Najlepše obećanje su,72 device, skupa sa osam hiljada sluga za muškarce.
Pazi Goso, Stefan nije pograšio kad je napisao 42 device 🙂 jer u njegovo vreme je taj broj bio dovoljan.Međutim kako vekovi prolaze Raj biva sve lepši brojniji i blagorodnija. Danas Ljudi poštuju božije zapovjedi, pa ih više odlazi u Raj. Tako da je vremenom Gospod morao da broj devica uveća na 72,
Tako ti je to moj Goso, pa ti vidi gde ćeš otići 🙂
Za Stefana – Ne bih da mračim i da opisujem etape i razvoj krize. Kada su u pitanju projekcije za 2021, stopa rasta od 7,5% deluje preoptimistično, ako pad u 2020. bude samo 3%. Budžetski deficit će biti veliki, javni i spoljni dug će porasti, pa nije jasno iz kojih sredstava bi se finansirala infrastruktura. Pri tome, kako velike projekte obično realizuju stranci, efekat na privredni rast će manji nego da to rade srpska preduzeća. Mene plaši prognoza za 2021, jer kao što sam u tekstu napisao, ne bih se iznenadio da država krene da se zadužuje na bazi tog imaginarnog rezultata. Ako se uproseči projektovani BDP za 2020. i 2021, dolazi se do cifre od oko 4,5% prosečnog rasta za dve godine, što je bolja prosečna stopa od 4% koliko je MMF projektovao za Srbiju pre krize. To je jedino moguće ako MMF procenjuje da će Srbija profitirati iz ove krize. Meni takva pretpostavka deluje suludo, i nije daleko od pameti da je reč o tome da MMF optimizmom gura Srbiju u zaduživanje.
P.S. „Ako se uproseči projektovani BDP za 2020. i 2021, dolazi se do cifre od oko 4,5% prosečnog rasta za dve godine, što je bolja prosečna stopa od 4% koliko je MMF projektovao za Srbiju pre krize.“ Ovo je moja greška – prosek nije 4,5%, već 2,2%. Hvala Marku B.
@Stefan
A kako je to u ”raj i 42 device”?
Poštovani gospodine Katiću, imam dva pitanja.
Prvo, da li možete da napišete kako bi, po Vašem mišljenju, trebalo da izgleda „razvoj krize“ u Srbiji po etapama?
Drugo, prateći podatke MMF-a i projekciju našeg rasta (ili oporavka?) stiče se utisak da samo što nas ne sačeka raj i 42 device u 2021. godini. Ipak, znamo da je poveliki deo projektovanog rasta zasnovan na državnim ulaganjima u sferu infrastrukture. Stoga, pitanje je da li mislite da je pametno da odložimo takve radove i/Ili preusmerimo novac na nešto drugo?
Kratko i otvoreno rečeno, nije li malo bezobrazno, pa čak i budalasto graditi auto-puteve i slično (i trošiti na to pare) u trenucima kada je svet pred velikom recesijom (čak i depresijom), a projekcije krize umnogome nepoznate? Nije li to odsecanje grane na sedimo?
Puno pozdrava i hvala unapred.
Odlcno,nisam znao sta znaci dijagnosticar,pa tako sada znam!Sada mogu da stavim i dijagnozu i nekim ljudima koji imaju problema da se dokazuju,jer mozda kada su bili mali fa da niko nije obracao paznju koliko su inteligentni.Homo,homo sapiens.Jao vidi i ja nesto znam da se izrazim,ljubiga majka.
Navodise G.Katic,pa bi da razgranicim malo slikovito da bi neko mogao i da razume.G.Katic mogao bi da bude ”kljuc”, G.B.Pavlovic ”brava”, G.M.Zec ”dizajner”,moja malenkost ”kvaka”!
G.Katic ne zna sta zna G.B.Pavlovic,i obrnuto,G.M.Zec ne zna sta zna ni G.Katic,ni G.B.Pavlovic,kao i obrnuto,a ja moja malenkost ne znam sta sta svi oni znaju,kao ni oni ne znaju sta ja znam,pa ako se uporedi ova gore slikovito prezentovana funkcija ljudi,mozda,moze se shvatiti o cemu pisem.
Eto moja malenkost je intrigirala nekoga da ulazi u debatu na moje komentare!I to je veliki uspeh,a vidim i radoznalost na moje izlagsnje,i to je dobar znak,a moje iskustvo i znaje se radi timski za najoptimalnije rezultate.Jedna lasta na nebu ne znaci da je prolece stiglo!
@Gosa – Ja nisam lekar da bi konstatovao nekom dijagnozu,a vec vise puta sam napisao da gratis nema nikom nista,jer nece umeti da ceni i postuje,pa tako nema dzabe ni kod babe,
Dijagnoza u svom izvornom značenju označava sposobnost identifikovanja problema i davanja po naški rešenja ili grč. διάγνωση
A to, da – nema džabe ni u babe – vam je loš mehanizam odbrane zbog nemoći izražajnog sagledavanja realnih problema.
A ako, kao što vidim prodajete ideje i savete, vi morate mušteriju uveriti da je vaša ideja ili savet vredan da se plati.
I mislim da nije umesno da uz vaše odgovore navodite da je gospodin Katić spominjao, to i to.
Ja mogu reći samo jedno da je gospodin Katić orginalan mislilac, a danas je nažalost takvih malo, sa širokim izražajnim dosegom, koji intrigira čitaoca da razmišlja.
Pozdrav,
Gosa
Ti ne roniš u dubinu problema. Ti ne tražiž osnovne uzroke sadašnjem stanju da bi identifikovao problem i prepisao dijagnozu. To što ti radiš je jalov posao.
Ti se obračunavaš sa birokratijom nedoraslom ovakvom isazovu koji nam je istorija nametnula.
(Ja nisam lekar da bi konstatovao nekom dijagnozu,a vec vise puta sam napisao da gratis nema nikom nista,jer nece umeti da ceni i postuje,pa tako nema dzabe ni kod babe,takodje i G.Katic je spominjao na svojem blogu neke vizije koje je trebala Srbija da preduzme jos odavno!).(Ko god je sta nametnuo,mi smo krivi za nese nedace i niko drugi i tu je TACKA!).
Kant i Hobs lepo govore o induktivnom i deduktivnom mišljenju. Teme koje ti pokraćeš su izuzetno teške i komplaksne. Zato se mora biti gotovo brilijantan um pa ponuditi rešenja.
(Mislim da sam vec napisao G.Katic po meni je brilijantan ekonomista,takodje i G.B.Pavlovic brilijantan pravnik,i G.M.Zec odlican pedagog,a sva trojica ljudi od autoriteta u svojim strukama,ujedno vrlo uctivi, prizemljene,realne i kompetentne licnosti!)
Iza svih tvojih navoda koje mi laici vidimo takvima kako nam kontrolisani mediji serviraju, gde se namerno skrivaju mnogi faktori. A bez tih faktora se ne mogu ni izvući tačni zaključci.
Evo najnovijeg i najupečatljivijeg primera. Postoji nez teorija koje kruže mrežama o nastanku Kovida19 i svaki političar ima svoje viđenje uzroka.I on ga tumači, normalno, kroz svoju vizuru političke paradigme.
Odgovor na tvoje pitanje je:
Superiorniji uvek diktira uslove i traži svoj interes, pa to je i prirodno !!!
Evo i praktičnog dokaza iz održanja vrste.
Zašto lavica uvek bira najboljeg lava da je oplodi. Pa zato da bi plod bio najkvalitetniji i da bi ta vrsta napredovala na evolutivnoj lestvici.
(Pa lavica zna da bude i mudra,da bi sacuvala predhodni
copor mladunaca od lava da ih ne ubije,ona se preda i tako omeksa lava.To bi bilo u ljudskom zivotu,da vecina muskaraca razmislja sa onim sto ima u pantalonima,a ne svojom glavom,a to dobro znaju i njihovi partneri!)
Na kraju drzim i dalje da se moze puno toga uciniti za Srbiju,posebno za domacu privredu,moje maleno i skromno iskustvo ne zelim da ventiliram oficijalno,tako nece se saznati da li sam mozda neki brilijantni um ili nisam!?
@Gosa
Ti ne roniš u dubinu problema. Ti ne tražiž osnovne uzroke sadašnjem stanju da bi identifikovao problem i prepisao dijagnozu. To što ti radiš je jalov posao.
Ti se obračunavaš sa birokratijom nedoraslom ovakvom isazovu koji nam je istorija nametnula.
Kant i Hobs lepo govore o induktivnom i deduktivnom mišljenju. Teme koje ti pokraćeš su izuzetno teške i komplaksne. Zato se mora biti gotovo brilijantan um pa ponuditi rešenja.
Iza svih tvojih navoda koje mi laici vidimo takvima kako nam kontrolisani mediji serviraju, gde se namerno skrivaju mnogi faktori. A bez tih faktora se ne mogu ni izvući tačni zaključci.
Evo najnovijeg i najupečatljivijeg primera. Postoji nez teorija koje kruže mrežama o nastanku Kovida19 i svaki političar ima svoje viđenje uzroka.I on ga tumači, normalno, kroz svoju vizuru političke paradigme.
Odgovor na tvoje pitanje je:
Superiorniji uvek diktira uslove i traži svoj interes, pa to je i prirodno !!!
Evo i praktičnog dokaza iz održanja vrste.
Zašto lavica uvek bira najboljeg lava da je oplodi. Pa zato da bi plod bio najkvalitetniji i da bi ta vrsta napredovala na evolutivnoj lestvici.
Primecujem da neki imaju potrebu da koriste razne filozofe da bi opravdali svoje sujete,i to je razumno.Ovde se spominju i neke druge zemlje,a moj cilj je Srbija,a tema je orivreda i ekonomija.Evo spominje se razne diktature od leva na desno,pa zar nemamo mi diktaturu?Ne bih da imenujem ljude poimenicno,ali koliko je ljudi u vladajucoj strukturi ili opoziciji na visokim pozicijama su radili u svojoj struci,neki su radili u drugim strukama sto nesmeta u karijeri,ali dokle ljudi traze da su drugi opasnost i da su stetocine i neodgovorni prema Srbiji,to su ljudi koji svojim uvlacenja od raznih filozofa,ekonomista,psihologa,politologa i njhovih istoriskih ili javnih nastupa,zastrasuje sve druge ljude i vide opasnost od ugrozavanje ljudskih prava i demokratije.To je tipicno zloradost negativnog pristupa,sto je i njihova svakodnevna funkcija.Nisam primetio u komentaru u vezi ”malog Sengena,ili CEFTA”,vizijama.Drzavni kapitalizam ili kapitalizam.U Kini,Indiju,Iranu,Rusiji,SAD,EU itd..,koji sistem vlada.
Evo i pitanje:Zasto neke kompanije koje zele da uvoze npr;proizvodnu tehnologiju ili pomocnu usluznu tehnoligiju iz razvijenih zemalja,dobijaju uslove od proizvodjaca da njihova poslovna banka ili drzava garantuje za placanje kupljene tehnologije,naravno ako doticna kompanije u Srbiji ne poseduje kes novac u gotovini?
@Gosa
G.Katic
U sadasnjoj ekonomskoj krizi koja je zahvatila svet,mnogi naucnici otvaraju prozor i uzdisu svez vazduh i misle da li je dosao kraj globalizmu sa njime i neoliberalizmu,a i kolonijalizmu,da sada nastupa vreme suverenizma itd…
Moj odgovor
Niko normalan i iskusan ne misli da je kraj globalizmu.
U budućnosti će golobalizam i neoliberalizam ući u stabilan proces koji će poštovati druge političke modele.
Kao što ti navodiš Kineski državni kapitelizam, Indijski tradicionalizam, Ruski revizionizam, Evropski sociodemokratizam, Iranski islamizam itd.
Tako da svi modeli imaju jednake šanse i da se uzajamno dopunjiju.
Zanači svaki političko-religiozni model da se uvaži i da dobije šansu da se ostvarije prema merama i željama autohtonih naroda koji živa na tim prostorima.
Globalizam bi funkcionisao u slučajevima pandemije, ekologije i svugde gde je čovečanstvo ugroženo.
U tvom obraćanju Katiću ima i ostalima ima mngo šupljina ali ona se kroz dijalog mogu peglati.
Navedene intelektualce koje pomeinjaš i nihovi predlozi su mili uhu, ali ne zaboravi, ponovo Hegela koji fantastično upozorava, a praksa potvrđuje, kroz fašizam, staljinizam masovane tragedije naroda vođene velikim idejama.
U današnjem vremenu ima obilje ideja, ali obično najbolje su neostvarive, jer traže užasno mnogo faktora koji jednostavno narod prihvata srcem a ne umom.
Pa zato i plaća ogromnu cenu svojim životima.
Tako da ako se najbolje ideje pokušaju primeniti one skliznu i diktaturu.
Kad bi najboljim propagatorima ideja ponudio da ih u praksi sprovedu većina bi, opravdano, to sigurno odbila.
Pozdrav,
G.Katic
U sadasnjoj ekonomskoj krizi koja je zahvatila svet,mnogi naucnici otvaraju prozor i uzdisu svez vazduh i misle da li je dosao kraj globalizmu sa njime i neoliberalizmu,a i kolonijalizmu,da sada nastupa vreme suverenizma itd…
Licno mislim da nece biti tako,i da je sve oko globalizma jedna mit raznih struka od politologa,filozofa,psihologa,ekonomista,pravnika itd…
Moje malo i skromno iskustvo sa zagovornicima globalizacije meni govori da glavni kljuc uspeha jednog drustva je da se prilagodi globalistickom svetu i da sama zemlje u ovom slucaju Srbija moze imati i te kako solidne koristi od tkz,globalistickog poretka.
Ovde nije u pitanju da se mora prikljuciti NATO,da bi se uclanili u EU,ili da se dele subvencije da bi dosli strani investitori,ili stvarati ”mali Sengen ili da postoji CEFTA”,vec kako izgleda strateska taktika i glavni ciljevi privredno/ekonomskih vizija jedne. zemlje,ovde mislim konkretno na Srbiju i da uzme za sebe sto vise od kolaca.
Mi imamo dosta ljudi koji su na nasoj politickoj sceni cisti politicki orjentisani sluzbenici,sa vrlo malo znanja u vezi privrede i ekonomije,jer misle da globalizacija u smislu raznih trgovinskih ugovora izmedju zemalja je neki vid i slobodne trgovine,pa hajde sad misle da ”mali Sengen ili CEFTA”,mogu biti neko resenje stabilizacije na Balkanu i treniranje ponasanje sa vizijom pristupanja u buducnosti EU?
Nekada smo zvali istocni i zapadni blok,komunizam ili kapitalizam,danas se to zove mislim drzavni kapitalizam i kapitalizam,jedan ovaj prvi koji je drzavni kapitalizam odlicno odgovara kapitalizmu.I jedan i drugi su globalisti,ali neko od njih koriste protekcionizam, jedni kao instrument da sacuvaju svoje trziste i na taj nacin korupciju u privredi i ekonomiji,a tako i politicke ambicije pojedinih struktura da kontrolisu svoju zemlju i narod,a kapitalisti podrzavaju drzavni kapitalizam jer tako obezbedjuju sebi profit i trziste,ujedno politicka elita kapitalistickih zemalja ima odlicno razumevanje sa privredom i ekonomijom,pa tako nalaze srodnost i razumevanje svojih drustvenih interesa.
Sankcije SAD u trgovinskom ratu sa Kinom,je jednostsvno da se ostvare sto vece uzajamne koristi od obostranog interesa i naravno svako od njih pojedinacno u trgovini izmedju dva ekonomska dzina kojima odgovara globalizam,pa tako i jos vece osvajanje trecih trzista.
Srbija moze dosta puno da ucini za svoju ekonomiju i privredu,ali to mogu da odrade kao sto sam u predhodnom komentaru vec i napisao u malom timu i ljudi sa renomiranim iskustvom i znanjem poput Vas G.Katicu,G.B.Pavlovic,G.M.Zec i po jos koji strucno sposoban covek.
Mozda bi bilo interesantno i da drugi komentatori prokomentarisu doticnu temu?
Profesor.M.Zec
Verovatno ce moci da 100€ traze i gradjani sa boravkom u inistranstvu,a upisani su na boravisnu adresu u Srbiji i imaju srpska dokumenta.Koliko sam shvatio nisu svi tajkuni koji su bili protiv udeljivanju sa 100€gradjanima,vec cuvati novac za dane koji bi mozda bili vrlo teski za gradjane,posebno za najsiromasnije,
http://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3178/ekonomija-i-epidemija/3933329/rebalans-budzeta-koronavirus.html
G.Katic
Kao sto svi znamo,kada su neke zemlje uvele sankcije Rusiji zbog konflikta sa Ukrainom,kako su Rusi bili prinudjeni da se samoorganizuju i nadoknade gubitke koje su uvozili i trazili nove partnere za trgovinu.Ne ulazim u politicku situaciju Rusije VS Ukraine,i njhovog konflikta,vec uzimam paralele sada sa ovom pandemijom koja je pogodila Srbiju i jos uvek ne znamo kada ce biti kraj i kakve posledice ce pogoditi Srbiju.Nisam da se zluradujem kada je u pitanju nasa zemlja,vec naprotiv cekam da konacno se Srbija obrati svojim ljudima koji nisu na bilo koji nacin politicki obojeni,a nisu ni neke francuske sobarice raznim populistickim partijama,kao ni opoziciji koja vidi svoje uhljebljenje u politickoj karijeri.
Cekam da Srbija se prikloni krstu i pozove svoje umne i iskusne ljude kako moze da u buducnosti Srbiju uredi privredno/ekonomski uzdigne.Takav posao se radi timski i s ljudima popu Vas kao uvazenog ekonomistu,ili Branka Pavlovica sposobnog pravnika,itd..,da vlada Srbije uzme iz budzeta novac koji ce sluziti za uredjivanje i spasavanje Srbije posle toliko godina od pada Berlinskog zida.Nece moci Srbija jos uspeti da se odbrani kojim slucajem jos nas zahvati neka druga jos vise razornija situacija od ovih koje su nas zadesile od raspada Jugoslavije.Licno misljenje,Srbiji ce biti potrebna prelazna vlada spasa da sacuvamo drzavu,jer ona nije nicije privatno vlastnistvo,i ako neki misle da su oni rodoljubi i velike patriote,i to im ne treba osporiti ili zameriti,ali moraju da shvate da imati totalnu kontrolu i okruziti se sa ljudima koji imaju manje strucnosti,iskustva i znanja je pogubno za ceo narod,zemlju i nas svakog pojedinca!
Za Gosu – Pad berzi je samo deo opšte slike. Ako je verovati MMF-u, u ovoj krizi BDP Srbija će pasti za 3%, nezaposlenost će porasti na 13,4%, inflacija će biti oko 1,5%, budžetski deficit oko 7%, a deficit tekućeg bilansa će biti 6,1%
Za Andreja – U pravu ste. Tokom inflacije 90-tih su stvorena prva velika bogatstva i najviše su profitirali oni koji su bili povezani sa emisionim mehanizmom NBS. Kao uvek u istoriji, u takvim uslovima većina gubi, agilna i/ili dobro povezana manjina se bogati. To uvek prati ratove i sankcije. Ono što se ne uočava je da je krajem osamdesetih stvoren institucionalni okvir da se to desi. Regulativa se promenila i stvoren je okvir za stvaranje privatnih finansijskih posrednika i banaka. Već sam pisao da se korupcija uvukla u finansijski sistem krajem osamdesetih. Prva akumulacija kapitala je krenula već tada, i počela je pre sankcija i hiperinflacije. Da nije bilo privatnih banaka, kobajagi štedionica i sl, ni inflacija ne bi imala tako razorne socijalne posledice.
G.Katic
Sledeci moguci haoss koji nam mozda sledi na svetskim berzama,koliko moze uticati na srpsku privredu?
European, US markets could fall 15% ‘below the lows we’ve already seen’: Strategist
https://www.cnbc.com/2020/04/23/strategist-europe-us-markets-could-go-15percent-below-2020s-lows.html
”Mi ćemo sutra na sednici Vlade usvojiti rebalans budžeta koji će uključiti sve ove ekonomske mere i već prve nedelje maja kreće isplata minimalaca. Takođe usvajamo uredbu o 100 evra svakom građaninu Srbije. Automatski svim penzionerima, 1,7 miliona i svima koji primaju socijalnu pomoć ćemo automatski uplatiti po 100 evra. Počinjemo od 15. maja, a onda ćemo preostalim punoletnim građanima dati mogućnost da se prijave da li žele 100 evra“, rekao je on.
Ministar je dodao je da će se to potvrđivati telefonom, jer je prethodnih dana čuo da mnogi ne žele tu pomoć.”
https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3452451/100-evra-penzionerima-od-15-maja-ministar-finansija-otkrio-kako-ce-ostali-gradjani-srmije-dobiti-obecani-novac
GRAĐANIMA PO 5.000 DINARA AKO LETUJU U SRBIJI!
https://informer.rs/vesti/drustvo/512194/gradjanima-5-000-dinara-ako-letuju-srbiji-sinisa-mali-najavio-vec-sutra-izdvajamo-dve-milijarde-dinara-400-hiljada-novih-vaucera
/Srbiji mozda nije potreban ministar ekonomije,finansija,kao i zdravlja,ili?/
”Mi se borimo na dva fronta, jedan nam je borba za ekonomiju, a drugi za živote – kazao je on i dodao da Srbija uspeva na ta oba fronta prevashodno zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.”
Norveški ministar otvorio tunele sečenjem vrpce u svojoj kancelariji
četvrtak, 23. apr 2020, 19:24) – Stručnjak [neregistrovani] pošalji odgovor
http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/3932130/norveska-otvaranje-puta-secenje-vrpce-u-kancelariji.html
/I jedan komentar na doticnu vest/
Bože svašta
Care pa tako se ne dobijaju izbori, kako misliš da narod glasa za tebe ako nisi došao lično i poveo 50 novinara, nabijenih jedne uz druge, da im pričaš kako bez tebe nikakvih tunela ne bi bilo…?
Ništa od tebe ministre
Sa stanovima je bila vrlo interesantna situacija. Ko je imao para, taj je gore prosao. Neka vrsta komunistickog poreza na ekstra imovinu. Drzavi ziv kes za nekretnine koje su joj kao fakat neuseljive bile bezvredne. Kako je vreme islo, tako su cene bivale smesnije. Stalno se pricalo o revalorizaciji koja se nikada nije dogodila. U mom okruzenju – prvi dvosoban stan u Novom Sadu placen 30000dm. Moja majka slican platila 6000dm, tetka veliki salonac u centru Novog Sada 300dm. Porodicni prijatelj koji nije hteo da otkupi svoj stan pa ga posle nagovorili – 1dm. Skuplja je bila provizija na uplatnicu u posti nego vrednost dvosobnog stana.
Inflacija 90ih je bila pljacka, ne samo inflacija. Pod okriljem ratova i sankcija desila se velika preraspodela iz drustvenog u probrano privatno. Secam se i tih divnih godina, dilera, pa kovanica pfeninga i maraka, trosenja cele ustedjevine, skidanje slika sa zida, nemoci roditelja, pojave turbo folka, kriminalaca, svercera i ostalih cenjenih zanimanja. Slucajem ili ne, tada su se i zacele danas cuvene i velike domace kompanije. Svi mudraci Kopaonik business foruma su se nekako pojavili i izronili u tom periodu…. Ne ponovilo se. Strah od stampanja imamo od tada, kao i Nemci sto se boje inflacije zbog 1928.e (mislim)…
Vec predugo se baloni globalnih bilansa naduvavaju i samo se ceka kada ce sve da pukne. Ratovi, kataklizma, glad, progoni… Biblija predvidja slican sled dogadjaja ali necemo biti sigurni da je to to dok ne pocne da se dogadja. Svetsku vladu sam uvek ocekivao u vidu UNa, sada vidim da to lako moze postati i WHO. Sa MMFom, WBom, i jos par globalnih tela. Cipovanje moze vakcinom koja je, sada narvno, obavezna. Smetaju suverenisticki lideri, pa cemo da vidimo kako ce da ih sklanjaju. U novembru Trampa, pa onda redom….
Interviju Branka Pavlovoća, dat Slavija Info.
Dobro tu Slaviju ne simpatišem, jer je često senzacionalistička, ali nisam protiv dobrih i korektnih istina, koje mogu da stanu u moj politički okvir.
Branko je dobar da skoro nemam nikakav prigovor. Čak šta više, ne da sam potvrdio svoje stavove već sam i nešto naučio.
Ne bih se složio kad Branko svedoči poslednje pismo ili obraćanje narodu Slobodana Miloševića, koji proročki vidi kako će se živeti pole njega.
Drugo Milošević nije izgubio izbor, u’stvari to nikada nije argumentovano, jer je OEBS tražio novo prebrojevanje listića zbog sumnjivog glasanja na Kosovu. Opozicija to nije htela. Ulazak opozicije petog oktobra u Skupštinu i paljnje izbornog materijala je upravo zatirenje istine o reziltatima glasanja.
G.Katic
🙏
Za Gosu – Da, video sam. Kao što rekoh, poznajem gospodina Pavlovića i imamo slične stavove.
G.Katic
G.Pavlovic spominje i Vas u svojem izlaganju!
Za Gosu – Kao što znate, u pravilu ne komentarišem iskaze domaćih učesnika u javnom životu. Gospodina Pavlovića poznajem, na sličnoj smo „ideološkoj liniji“, pa tim pre ne bih komentarisao prilog.
G.Katic
Da li G.B.Pavolvic objektivno tumaci mere vlade sta moze privreda ocekivati u sledecem periodu?Naravno kojim slucajem smatrate da mozete prokomentarisati izlaganje.
Одличан текст. Ако су експерти из Владе и тражили Ваш савет, управо су га добили.
Србија не сме опет упасти у клопку огромног ино-задуживања. Динар јесте слаба валута у светским токовима новца, али је српска валута. Уз домаћи кредит нико не може да вам „накачи“ неки политички или социо-економски услов.
Инфлација није баук ако се контролише на прави начин. Не разумем зашто се српски страх од инфлације веже за деведесете, када су на снази биле међународне санкције и држава је била у рату. Узмите било коју европску земљу данас, ставите је у исти кош као наш тада и видећете како ће она проћи.
Моја топла препорука да председник послуша ове савете. Ако му нешто није јасно, може да пита Кинезе, они ово примењују годинама.
@IZa Kuma
Mi smo mala zemlja,sa slabom privredom,ali sa velikim siromastvom.Ali imamo poljoprivrdu koja nas moze hraniti sa zdravom hranom,a neoliberalisti,globalisti,koministi,suverenisti itd..,neka jedu sta im se svidja.Nesto mi govori da ce poljoprivrednici nas izvuci mozda iz ovog haosa u kojem se svet nalazi.Svim snagama vlada da podrzi poljoprivrdnike!Za takvu granu privrede mozda nece biti potrebne ogromna sredstva.Do sada u istoriji poljoprivrdnici su nas bezbroj puta spassvali od gladi!
https://m.youtube.com/watch?v=–e3fBkIgC8
Interesanto ce biti i videti koje ce vlada kopanije ekonomski podrzavati,a koje ce mozda pustiti niz vodu?
Unija poslodavaca mislim da se zalagala da drzava onih obecanih 100€,zameni za neku vrstu tkz,vaucera i gradjani njih upotrebe na konzumiranju svojih potrebstina u domacim preduzecima? Sto je vlada odbila?Razmisljam zasto je vlada odbila takav predlog od strane UPS? Jedna zemlja clanica EU,na lokalnom komunalnom nivou, umesto pune mesecne plate,jedan deo od mesecne plate zamenili sa nekom vrstom kupona da zaposleni u javnom sektoru kupuju svoje potrebstine kod lokalnih preduzetnika.
@ Zoran Jovic
„Srbija ce zadnja napustiti neoliberalizam, kao sto i komunizam.“
Apsolutno se slazem i vise puta sam u razgovorima ponavljao ovu tezu.Ako bi verovali Mizesu mi spadamo u ovu „najneinteligentniju“ kategoriju:
„Istorija ljudskog roda je ništa drugo do istorija ideja. Ideje, teorije i doktrine usmeravaju ljudsko delovanje. One određuju krajnje ljudske ciljeve, kao i izbor sredstava koje će koristiti za ostvarenje tih ciljeva. Neki dramatični događaji koji uzburkaju strasti i privuku pažnju površnih posmatrača – samo su završni čin ideoloških promena. Ne postoji tako nešto kao iznenadna promena društvenih odnosa. Ono što se pogrešno naziva istorijskom prekretnicom je u stvari samo stupanje na scenu snaga koje su već dugo vremena radile iza scene. Nove ideologije, koje su već odavno zamenile stare ideologije, tada sa sebe samo zbace svoj poslednji veo i postanu svima vidljive. Tada samo i one najneinteligentnije osobe postanu svesne nastale promene; promene koja se već dogodila ali je oni do tada nisu primetili.“
Ako se sa Mizesom ili nekim drugim generalno ne slazemo,to ne znaci da ta osoba nikada nije u pravu.Svi mi ponekad gresimo a ponekad smo u pravu.A „pogresno“ i u „pravu“ su relativne kategorije.
Problem Srba je sto im je neko „poturio“ mit – doskocicu,koja glasi:“Ne filozofiraj – nego radi!“A zar bi Nemci bili Nemci da stalno ne razmisljaju – filozofiraju?Gledajuci broj provedenih sati na poslu godisnje,Nemci su pravi lenjivci u odnosu na Grke.Ovi sa severa vise misle,manje rade.
Naseg predsednika gospodin Katic kori zbog tog „pronemackog“ stava.I ja sam u tom paketu.Samo ne mislim da to AV razume na isti nacin kao ja.Medjutim,tu se ne radi o „pronemackom“ stavu vec gradjenju pozitivnog mita – treba imati dobrog uzora!Pogotovo ako vam je uzor „rodjak“,kako tvrdi CIA Factbook.
Za Gosu – Makron je promenio retoriku, jer je na početku krize izjavljivao da će spašavati poslove i kompanije bez obzira na troškove. Realistično, svi se ne mogu spasiti. Postoje kompanije koje su bile na ivici opstanka i spašavane su samo ultra niskim kamatama i stalnim revolviranjem dugova. Sada dolazi do izražaja poznata podela na nelikvidne kompanije (koje se mogu spasiti) i nesolventne (koje ne mogu). Naravno, kao i uvek, velike kompanije će uvek biti prve na listi za pomoć, bez obzira na njihovo stanje ili nepočinstva koja su radili pre krize.
@ Nenad
Dao sam link na Uredbu o tim kreditima.Nije mi jasan smisao Vaseg komentara.Krediti poljoprivredi – da ili ne?
Srbija ce zadnja napustiti neoliberalizam, kao sto i komunizam.
Kako je od nacionaliste Vucica za koji su Srbi najlepsi, najbolji i najpametniji, postala nacija nesposobna.
Izgleda da je ideologija da stranci rade sve i samo njih da slusamo.
G.Katic,
Hvala na odgovoru.Da u siroj porodici kupili su jstan od cirka 50kvm2 u Bgd,izvan kruga 2,stara gradnja pocetkom 60ih, danasnju vrednost cirka 7,500€.Proverena informacija.
Da li imate misljenje oko izjave bivseg savetnik Macrona koja gladi:”Da se spasavaju sada sve kompanije koje se nadju u ekonomskoj krizi,nije alternativa”.To misli bivsi savetnik Predsednika Macrona Jean-Pisani-Ferry,i ukazuje da ce politicari biti prinudjeni i naci cese pred teskim odlukama kada budu morali da odlucuju.
Pa nastavlja ”prva faza je bila dosta laka,a sledeca faza trazice veliko umece i sposobnosti”!
Za Gosu – Nisu stanovi kupovani za par desetina hiljada DM, bar koliko je meni poznato. Pre su kupovani za par stotina. Malteretiranje građana je nesporno, bilo je sistematsko, mada mi se čini da se tu ipak nešto popravlja. Što se placa kod „Moskve“ tiče, o toj transakciji ne znam ništa. Ja sam iz beogradskog filma ispao još ranih devedesetih, pa bi me samo okrznula poneka informacija – ova koju pominjete nije.
G.Katic,
Hvala na odgovoru.Da tacno je kako ste i napisali,a i ako su se stanovi kupovali za par desetina hiljada DEM,problemi su nastali kada su mafijasi advokati znali kao sto i drugi znaju da su kupljeni po povoljnim cenama stanovi,pa je drzava izmislla da se stanovi moraju uknjiziti i sko su vec bili registrovani u katastru za nepoktetnosti nekretnina,ali navodno moralo se ponovo uknjiziti,pa tu su drzava sa krdom advokata koristili guzvu da reketiraju gradjane.Pa posle su uveli i notare,koji i oni hoce apanazu,pa hoce i onu koji su gradili objekte koje su mogli gradjani otkupiti,pa i posle ceo lanac reketasa dokle se na kraju ozakoni pravi vlasnici koji su kupili stan.Pa su uveli posebne poreze prilikom kupo/prodaje stanova itd..,itd…
A sto se tice vracanja stare devizne stednje,izivljavali su se nad gradjanim koji su boravili u imostranstvu,sa raznim birokratskim papirologijama da se ispune da.bi vracali deviznu stednju.A sa kojim para su kupljene kompanije tokom privatizacije 90ih,a i posle 5okt?
Da Vi ste spomenuli i povratak otete imovine posle 45g,a kako i na koji nacin su to odradjivali vlastodrscim,sta su sve uzurpirali nekretnine i kompanije posle 45g,sta su sve radili Bog zna kako.Mozda je i Vama poznato sta je bilo sa placem odmah ispod Hotela Moskve,koje je preprodato posle 5okt?
Samo da Vas podsetim da je u Diplomatskom koru u Bgd,kruzila verzija price da ”ne treba jednu nepravdu ispravljati su drugom nepravdom”!
Za Gosu – Vi kažete: „ Ja ih ne bi kupovao iz razloga šta se sve događalo sa starom deviznom štednjom, zajmom za preporod Srbije i povratkom otete imovine posle 45g! Posebno kako su se građani osećali kada ih je država ucenjivala i na slamčicu vraćala što su proćerdali novac tj, kapital građanima!”
Ovo sam ranije negde pominjao, ali ne smeta da se ponovi. Država kako-tako vraća staru deviznu štednju, čak i Dafininu, vraća imovinu oduzetu 1945. Iako je bilo svega i svačega, građani u pravilu pamte samo gubitke, pa su tako zaboravili da su stanove kupovali za par stotina evra, ili su gradili kuće, ili vikendice kreditima koji su bili obezvređeni. Problem je što postoje i oni kojima je deo štednje propao, a da nisu dobili ni stan, niti su koristili kredite za gradnju kuća itd. Dakle, ne postoji samo jedan bilans države i građana, već svaki građanin ima svoj bilans dobitaka i gubitaka. Ovo nikada ne treba zaboraviti.
Što se obveznica tiče, one će svakako biti emitovane, i to je dobro i potrebno. Mislim da je trenutak komplikovan za takvu odluku. Naravno, ideja je da se kompanije zadužuju pre svega na domaćem tržištu i da se time i deo štednje dinarizuje.
Za Ivana,
U vezi korporativnih obveznica i vašeg pitanja g. Katiću…….. Sve zavisi kako su kreirane……. Najverovatnije bi mogli da ih kupuju i građani. Međutim, pitanje je koliko bi sada bile atraktivne za građane jer se tržišta napumpavaju novcem pa su kamate strahovito pale………. Ja mislim da ne bi bile atraktivne. Evo npr: http://www.javnidug.gov.rs/upload/Statistika%20i%20rezultati%20aukcija/2020/21.04.2020/Statistika%20aukcije%20srp-21.04.2020.pdf
Ako bi država dozvolila korporativne obveznice, kamate bi bile tek nešto veće od ovih po kojima se država zadužuje….. Međutim, ove obveznice (pogotovu većih kompanijja) bi verovatno bile atraktivne penzionim fondovima, osiguravajućim društvima, bankama, investicionim fondovima…. itd……
gosp Katic
https://nkatic.wordpress.com/2020/04/14/intervju-za-n1-emitovan-14-4-2020/#comment-20426
Htjeo sam da Vas pitam oko kredita ali ste ovdje dali odgovor.
„Samo se budalaste države lišavaju prednosti koju im daje domaća valuta i samo budalaste države koriste tuđu naštampanu „hartiju“ umesto svoje, nasedajući na monetarne bajke.“
G.Katic,
Odlican tekst i vrlo objektivno sagledanje ekonomske situacije u Srbiji!Pa cak i neke zemlje koje su mnogo ekonomski i privredno jace od Srbije,a unutar su EU,imaju tkz,”klizajucu”,domacu valutu naspram € $ i £.I oni su zavisni od izvoza,ali su i veliki uvoznici.
Da po ovom pitanju dole ispod dali ste odgovor vec jednom G.Katicu,ja sam protumacio Vas odgovor u smislu ”kasno je toviti prase pred sam Bozic”,sto znaci da ste vec odavno predlagali da se emituju obveznice,sada je kasno kada je ekonomska kriza vec zahvatila Srbiju.Ja ih ne bi kupovao iz razloga sta se sve dogadjalo sa starom deviznom stednjom,zajmom za preporod Srbije i povratkm otete imovine posle 45g!Posebno kako su se gradjani osecali kada ih je drzava ucenjivala i na slamkicu vracala sto su procardarili novac tj,kapital gradjanima!
Mozda bi pristao da ih kupim kao privatno lice,ali da ste Vi na kormilu ministarstva finansija i premijer ministra/Predsednika koji Vas slusa sta im govorite,jer do sada posle 5okt,promenilo se krdo ministra finansija.
”Kad ste ovo napisali jeste li imali na umu i korporativne obveznice, koje daju mogućnost da se novac kompanijama pozajmi na domaćem tržištu, i tako prikupili kapital, nego da se uzimaju strani krediti?
Ako bi ušle u opticaj, da li bi takve obveznice mogli da kupuju i građani ?”
Za Marka B. – Kriza je krenula 2008. Računao sam prosečnu stopu od 2009 – 2017 na bazi podataka MMF-a. Ako se izbaci 2009, tada je prosečna stopa 1,66%.
Po MMF-u, ovo su stope od 2009. do 2019. -2.7 0.7 2.0 -0.7 2.9 -1.6 1.8 3.3 2.0 4.4 4.2
Poštovani gospodine Katiću, možete li nam reći na osnovu kojih podataka ste došli do zaključka da je Srbija u periodu 2010-2018. godine ostvarila prosečnu godišnju stopu rasta manju od jednog procenta?
Naime, prema podacima sa sajta Svetske banke, meni se čini da je prosečna godišnja stopa rasta ipak bila viša od jednog procenta – po mojoj (tj. Excel-ovoj) računici ona iznosi nešto više od 1,6 odsto. (1,6449%)
P.S. Računao sam prema podacima sa ovog linka:
https://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.MKTP.KD.ZG?locations=RS
Za Ivana – Već smo komentarisali korporativne obveznice i rekao sam šta o tome mislim. Uz to, ponoviću, Zakon o NBS zabranjuje da NBS kupuje direktno korporativne obveznice, ili da kreditira javna preduzeća. Tako su naše eksperte naučili strani savetnici. Doduše, stranci rade suprotno i centralne banke kupuju korporativne obveznice, ali quod licet Iovi, non licet bovi.
Za Katića
Tvrdite – dobro odmerena i usmerena primarna emisija je neuporedivo manje zlo i dugoročno je manje rizična od inostranog zaduživanja.
Pitanje:
Kad ste ovo napisali jeste li imali na umu i korporativne obveznice, koje daju mogućnost da se novac kompanijama pozajmi na domaćem tržištu, i tako prikupili kapital, nego da se uzimaju strani krediti?
Ako bi ušle u opticaj, da li bi takve obveznice mogli da kupuju i građani ?
Odlican tekst.
Medjutim siguran sam da ce se Srbija zaduzivati.
Takodje, mi se necemo odreci neoliberalne ideologije, cak iako neoliberalizam dozive fijasko