Najbolje čuvana tajna svetske ekonomske krize izlazi na videlo – oprezno, dozirano, lagano. Tek sada, sa zakašnjenjem od sedam godina, upire se prst u osnovni uzrok nastanka i trajanja krize – reč je o problemu višedecenijskog rasta ekonomske nejednakosti. Deformacije u raspodeli koje su dovele do strahovitog socijalnog i ekonomskog raslojavanja nisu samo najvažniji uzrok krize, već su i najveća prepreka izlasku iz stanja „sekularne stagnacije“ u kome se svetska ekonomija nalazi[1].
Na problem nejednakosti ekonomska struka je poslednjih decenija gledala sa visine i sa prezirom. Većina ekonomista koja drži do sebe i svoje reputacije veruje da drama rastuće nejednakosti ne spada u problem kojim ekonomija treba da se bavi. Ekonomija je tobože egzaktna nauka, a problemi raspodele i socijalne pravde, te trice i kučine, domen su političke filozofije, ili filozofije morala. Veliki guru neoliberalizma, fon Hajek, iskazivao je nedvosmislenu gadljivost prema pojmu socijalna pravda, nazivao ju je fatamorganom, i na svaki pomen socijalne pravde odmah je vadio svoj (intelektualni) pištolj.
Preovlađujući etičko-ekonomski stav, nazovimo to tako, počivao je na tezi o „prelivanju“ (tzv. trickle-down economics) – kada je bogatima dobro, svima će biti bolje, jer će bogati kreirati nova radna mesta i privredni rast. Da bi bogatima bilo dobro, odsudno je važno da porezi za bogate budu što niži. Isto to, samo malo drugačije, sadržano je u tezi po kojoj (ekonomska) plima podiže sve brodove, pa i one male, uboge čunove. Naravno, uvek je reč o variranju teza koje počivaju na tzv. ekonomiji ponude (supply-side economics).
Ovaj nadasve „egzaktan“ ekonomski pristup problemu raspodele i nejednakosti, danas je doveden u pitanje. Stručni krugovi se utrkuju iznoseći analize kojima se potvrđuje da su tokom krize socijalne razlike dodatno porasle i da je ekonomska politika, kako je već i (neoliberalni) red, ponovo bila na strani bogatih, s tim da do efekta prelivanja nije došlo.
Nova radna mesta su kreirana, ali armije ljudi rade na slabo, očajno slabo plaćenim radnim mestima, ili rade povremeno i privremeno. Uprkos statističkom rastu broja zaposlenih, budžeti se sporo pune jer se na male plate porezi ili ne plaćaju, ili su oni u apsolutnom iznosu veoma niski. Male plate znače i malu kupovnu moć, a mala kupovna moć smanjuje prihode budžeta od PDV-a i sličnih poreza. I dalje je na sceni fenomen koji smo gledali i u vremenu pre krize i tokom njenog trajanja – države iz budžeta daju socijalnu pomoć i velikom broju zaposlenih, jer su njihova primanja nedovoljna i za najskromniji život.
Problem raspodele i nejednakosti više nije samo moralni, već i prvorazredni ekonomski problem.
Koji to stručni krugovi upozoravaju na to da je upravo problem nejednakosti prepreka privrednom rastu? Možda „blesavi levičari“ (loony left), neuki dirižisti, nereformisani marksisti? Ne.
U horu koji sada upozorava da problem nejednakosti jeste prepreka privrednom rastu nalaze se MMF, američka centralna banka (FED), rejting agencija Standard & Poore’s, investiciona banka Morgan Stanley, da pomenem samo neka od poznatih i neočekivanih imena. Mediji koji su se do pre par meseci izrugivali Piketiju, sada kao da prelaze na njegovu stranu, i na stranu tanušne manjine koja odavno upozorava na problem nejednakosti[2].
Analize koje stoje iza ovakvih upozorenja su jednostavne. Ogroman broj ljudi, njih oko 90 procenata, živi sve teže i sve gore i njihova potrošnja stagnira ili čak opada. Kako je život sve neizvesniji, oni sve manje troše, sve se manje zadužuju ili žure da se razduže. Ukupna tražnja pada, a sa njom i privredni rast. Ovaj problem je najvidljiviji u Evropi, i to ne samo na njenoj periferiji.
Na drugoj strani, bogati plaćaju sve niže poreze, njihove primanja rastu, vrednost njihove imovine (nekretnina i akcija) je sve veća jer su kamate gotovo na nuli. Politika besomučnog štampanja novca i nultih kamata je stvorila veliku špekulativnu tražnju na berzama i na tržištima nekretnina i tako podigla njihovu vrednost.
To može biti dobra vest za proizvođače jahti, privatnih aviona, luksuznih automobila, za plastične hirurge, za elitne prostitutke, za trgovce umetničkim predmetima i nakitom, ali za ukupno stanje ekonomije to je nebitno.
Analize koje pominjem su značajan analitički preokret, tim značajniji što dolazi od institucija koje su stubovi modernog kapitalizma. Uprkos značaja ovih analiza i upozorenja, teško je verovati da će ona dovesti i do značajnih praktičnih pomaka u ekonomskoj politici, ili do promene vladajuće paradigme. Sile kojima ovakvo stanje odgovara su previše moćne, previše brutalne i amoralne. Ipak, i uprkos tome, rast nejednakosti i njen uticaj na ekonomski rast postali su tema o kojoj se konačno ozbiljno debatuje.
Šta ovo znači za male i slabe države poput Srbije? Apsolutno ništa. Uprkos pomenutim analizama (svojim i tuđim), uprkos iskustvu, MMF će i dalje insistirati na programu štednje – za balkanske i ine urođenike važe druga pravila.
Srbija će biti ili u recesiji, ili će imati slab i nedovoljan privredni rast. Plate će i dalje biti niske, relativna zaduženost građana, privrede i države će rasti. Državna imovina će se prodavati, a Srbija će tonuti u sve veću bedu i beznađe.
A srpski ekonomisti? Oni će nastaviti da jednako očarano aplaudiraju MMF-u, da se slažu sa njegovim predlozima, da ignorišu sva iskustva i sve analize koje se ne uklapaju u doktrinu koja se propoveda.
A srpski političari? Oni će nastaviti da objašnjavaju kako je sretna budućnost tu, na domak ruke, na liniji horizonta.
Srbija živi mimo sveta i do nje ne dopire ono što se na velikoj sceni zbiva.
—————————————————————————————————–
[1] O raspodeli kao osnovnom uzroku krize sam pisao početkom 2008. godine u tekstu Srce finansijske tame https://nkatic.wordpress.com/2008/01/29/srce-finansijske-tame/. Sintagmu „sekularna stagnacija“ je skovao Lorens Samers.
[2] Zainteresovani mogu pogledati sledeće tekstove:
http://www.imf.org/external/pubs/ft/sdn/2014/sdn1402.pdf
http://www.morganstanleyfa.com/public/projectfiles/02386f9f-409c-4cc9-bc6b-13574637ec1d.pdf
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
U jednakosti nema dobiti ili 1-1=0
Jednakost ima svoju nužnu suprotnost nejednakost.
Nejednakost je večita, kao i ljucka težnja za jednakošću.
Nejednakost teško prihvatamo ili je uopšte ne prihvatamo.
Jedno je važno, da sama nejednakost ne sklizne u haos,
Nejednakost u samoj svojoj prirodi sadrži atribut gomilanja razlike.
Nejednakost treba kontrolisati kroz čvrste zakone.
Problem su „kontrolori“ (ljudi) kojima je Bog na zemlji poverio taj zadatak.
P:S:
Izvinjavam se na upadu.
Pojam je isuviše lep i izazovan za komentar.
Srdačan pozdrav
Za Makija – Meni se čini da se navedeni citati ne odnose na materijalnu nejednakost, već na nejednakost u smislu darova koje smo primili od Boga. Ako bi materijalna nejednakost bila „osnov pravde i podstrekač ljubavi“, u Srbiji bi cvetale i pravda i ljubav. Kada je pravda u pitanju, nije loše podsetiti se Džona Rolsa i njegove teorije pravde (pominjao sam ga ovde: https://nkatic.wordpress.com/2014/12/15/srpska-ekonomska-drama-i-intelektualni-eskapizam/). Hvala na komentaru.
Nebojsa, nabasah na mudre reci Nikolaja Velimirovica pa mi prvo pade na pamet da pitam za Vase misljenje. Pise uopsteno o Jednakosti ovako: „Jednakost bi isključila svu pravdu i svu ljubav – isključila bi sav moral. Ljubi li muž ženu svoju zbog jednakosti? I majka ljubi li svoje dete zbog jednakosti? I prijatelj ljubi li prijatelja zbog jednakosti? NEJEDNAKOST JE OSNOV PRAVDE I PODSTREKAC LJUBAVI.
Dok traje ljubav, niko ne zna za jednakost. Dok caruje pravda, niko ne govori o jednakosti.
Kad se izgubi ljubav, ljudi govore o pravdi i misle o jednakosti.
Kad s ljubavlju iščezne i pravda, ljudi govore o jednakosti i misle o nemoralu.
To jest, kad iščezne moral zamenjuje ga nemoral.“
Mozete li da povezite ove naglasene reci u vasu pricu o ekonomskoj nejednakosti? Da li je Sveti Nikolaj razresio dilemu o ekonomskoj nejednakosti jos 1923, kad je izdao ovu knjigu. Hvala
Za Makija – Preteško pitanje za mene. Hvala na komentaru.
Nebojsa, ako je neko slikovito rekao da je ekonomija prvi derivat politike, i ako je to donekle tacno, u cemu bi se sastojala ta originalna, polazna funkcija, ta „politicka nejednakost“ ili „nejednaka politicka razvijenost“ iz koje proizilazi i sama ekonomska nejednakost? Hvala
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=06&dd=22&nav_id=1146723
На ово је ММФ указивао и раније, али на глобалном плану, као фактор који угрожава светски раст: http://bif.rs/2014/04/istrazivanje-mmf-nejednakost-ozbiljno-ugrozava-svetski-rast/
Међутим, пракса неолиберализма генерише ту растућу неједнакост и сиромаштво. За смањење неједнакости потребна је активнија улога државе, стратегија развоја привреде са ослонцем на домаћи капитал и инвестиције, другачија пореска и социјална политика. Наравно, овде је битан редослед потеза: морате имати значајан капитал да би и приходи од опорезивања били такви. Да би се он створио, потребна је да буду мала издвајања за личну и заједничку потрошњу, како би се створила акумулација за развој. Снажнија социјална улога државе долази после, када се оствари ниво развијености који омогућава и веће приходе државе кроз прогресивно опорезивање. Око стратегије развоја и конкретних корака у реализацији, мора да постоји договор у троуглу: држава-, послодавци – синдикати.
„Када саветујемо владе земаља шта је то што треба да ураде, у нашем креирању њихове економске политике увек на прво место стављамо радна места, нужност економског раста и питање запошљавања”, рекао је Мин Ђу, заменик генералног директора ММФ-а.
Не знам где је то битно смањена незапосленост и остварен висок економски раст, од земаља чији је „диригент“ ММФ. Ова изјава остаје на нивоу демагогије.
Кресање буџетске потрошње уз истовремено повећање пореза, либерализација увоза, брза и неконтролисана страна приватизација свега и свачега, а посебно предузећа у областима које су високо профитабилне (телекомуникације, енергетика …) уз драстично смањење броја запослених и повећање цене услуга, не остављају много простора за раст и развој.
Када се ради о САД, ту је потребна дисперзија економске моћи, тачније креирање економског и политичког система који ће спречити превелику концентрацију моћи у малом броју „руку“. Шпекулације на финасијском тржишту које су изазвале надувавања и пуцања „балона“, довеле су до упумпавања новца пореских обвезника у институције које су одговорне за њих. Објашњење је било да су сувише велике да би се допустило да пропадну. Узгред, заклетим присталицама слободног тржишта и конкуренције није овај пут сметала интервенција државе. Међутим, ако су сувише велике да пропадну, онда су и сувише велике да постоје. Овакве угрожавају темељ тржишта и конкуренције, генеришу неодговорност у пословању (не одговарају за губитке својом имовином, а често ни лично, одн. кривично) и у крајњој линији угрожавају стабилност државе и финансијског система. Тај манир „социјализације“ губитака и индивидуализације добитака је један од кључних узрока пропасти и СФРЈ. То што су САД суперсила неће спречити крах, ако се овако настави. Ствар је само у последицама по њих, али и по „остатак“ света. Не могу се рачуни вечито испостављати другима. Једном ће се вратити на наплату.
Za Makija – Verovatno ste u pravu i Vaša analogija podseća na Hegelovu dijalektiku. Danas se čini da su sile koje klatno guraju ka sve većoj nejednakosti mnogo jače nego ranije i da imaju punu društvenu kontrolu. Hvala na komentaru.
Nebojsa, ovaj clanak je tako dobar i inspirativan, sa 370 komentara zasluzuje da bude blog sam po sebi,(i da ga nosi posebni Linux server). Elem, dosli smo u situaciju da nobelovac Angus Deaton ne zna da li je nejednakost dobra ili losa a dali su mu Nobelovu nagradu upravo za napredak ostvaren po tom pitanju. On nije raskrstio ni moralni aspekt nejednakosti pa ga nejednakost uzasava i odusevljava u isto vreme. Kao onaj Vjesnikov strip Alan Ford kada neko kaze „Dobio sam proljev i zatvor u isto vrijeme“. Meni se cini da borba za jednakost i nejednakost cine ljudsku prirodu s tim sto je borba za jednakost trazi inspiraciju u nejednakosti i njome se hrani. Na momente se naizmenicnost jednakosti i nejednakosti ponasaju najvise kao sistolni i diastolni pritisak, krajnja stanja istog svojstva drustva. Sta mislite o ovoj analogiji? Hvala
Za Makija – Pretpostavljam da analitičari hoće da kažu da usled velikih socijalnih razlika osiromašeni traže da država zaštiti radna mesta, da zaštiti domaću proizvodnju i spreči imigraciju koja obara lokalne nadnice. Hvala na komentaru.
Nebojsa, mozete li mi pomoci da bolje shvatim analiticare iz Morgan Stenli-a? Kako Blis danas prenosi, oni smatraju da “ nejednakost slabi poverenje u društvene institucije i dovodi do ekonomskih rešenja poput jače regulacije tržišta, protekcionizma i antiimigracionih mera.“ Salje li se ovim neoliberalna poruka? Hvala
Za Cayo – Западне мреже моћи су дуго стваране и нису од јуче. Богатства су давно легализована, сви раде у оквиру закона на чије стварање су пресудно утицали, и не могу се разбити хапшењима без правног разлога. Ако и могу, то се онда зове револуција. Ко су заиста најбогатији је велико питање, али није најважније. Најважније је ко су (глобално) најутицајнији богаташи. Не верујем да су то људи из ИТ и Интернет сектора. Хвала на коментару.
Г. Катићу,
Када би ”држава била под државном контролом”, потпуно би било смислено ограничити моћ капиталних феуда.
Међутим, пошто је држава под ко зна чијом контролом (можда би вам се више свидео израз ”држава не мисли”), ти феуди угрожавају не државу, већ – ко зна кога.
Мислим да су и Макијев и Иванов коментар ишли у том правцу.
Одакле нама информације о томе ко је у ствари најбогатији? Из часописа Форбс?
О томе зашто се моћ капиталистичких феудалиста ”не ограничава”, и да ли се стварно не ограничава, можемо спекулисати. Можда је довољно похапсити пар њих и тако им објаснити да су уствари нико и ништа.
За Ивана К. – Указивање на чињеницу да је неједнакост препрека расту се зауставља на анализама и констатацијама. Извори које сам навео су на маргини и широка јавност то не види нити за то зна. Супротно, у центру је и даље гламуризација богатих. Не знам ни једну моћну институцију која се у практичном животу залаже за радикално подизање пореза, увођење синтетичког пореза на глобално богатство итд.. Што је још занимљивије, нема ни утицајне левичарске партије која се за то залаже. Хвала на коментару.
na 23/01/2016 u 06:40 Maki
…. vest u Blic-u od danas, da 62 osobe poseduju polovinu svetskog novca mi je malo sumnjiva ….
na 23/01/2016 u 10:33 Nebojša Katić
…….. Sa tolikim novcem možete kupovati političare, sudije, policiju, medije, akademsku strukturu, generale, a možete praviti i privatne vojske. …….
Са тим моћима, можете и сакрити да сте најбогатији на свету, и тиме створити ситуацију да се терет јавних прекора свали на други ешалон богаташа, онај испод вас. Основу за веровање да се та могућност остварује налазим у следећој – и изненађујућој – реалности:
Koji to stručni krugovi upozoravaju na to da je upravo problem nejednakosti prepreka privrednom rastu? Možda „blesavi levičari“ (loony left), neuki dirižisti, nereformisani marksisti? Ne.
U horu koji sada upozorava da problem nejednakosti jeste prepreka privrednom rastu nalaze se MMF, američka centralna banka (FED), rejting agencija Standard & Poore’s, investiciona banka Morgan Stanley …..
Како се тачно новац може сакрити од државног (и било чијег туђег) увида, то економисти знају много боље од мене.
Како гледате на ову могућност?
Mi na Balkanu smo završili u Srednjem veku.
Samo opušteno…
Za makija – Koncentracija bogatstva ima negativne posledice na privredni rast i to više niko ne spori, kao što sam u tekstu i naveo. Ogroman problem je i na socio-političkoj strani. Sa tolikim novcem možete kupovati političare, sudije, policiju, medije, akademsku strukturu, generale, a možete praviti i privatne vojske. Kada se udružite, možete vladati svetom. Hvala na komentaru.
Nebojsa, vest u Blic-u od danas, da 62 osobe poseduju polovinu svetskog novca mi je malo sumnjiva jer njihova imovina nije samo kes. Sta vi mislite? Da li je u toj prici najveci problem taj sto imucna osoba srazmerno malo trosi u odnosu na veliku kolicinu obrtnih sredstava koju konzervira, da to stvara relativnu nelikvidnost? Hvala
Za Makija – Nisam siguran da sasvim razumem Vaše pitanje u kontekstu Vašeg starog komentara (05/08/2015). Održiv rast i ravnomeran rast nisu sinonimi. Ravnomernost rasta možete meriti visinom stope zaposlenosti, primanja, standardom javnih službi, kvalitetom škola i bolnica itd..
Moram da priznam da imam problem sa konceptom održivog razvoja. Tretiram ga, ispravno ili ne, kao još jednu od globalnih fraza čiji je cilj da se pod plaštom ekološke brige i brige za resurse, uspore rast i razvoj malih i siromašnih država.
Što se tiče kredita koje stranci daju malim državama, često sam pisao da je to samo oblik recikliranja novca kako bi se podržala industrija država kreditora, pri čemu se dužnička omča još jače steže oko vrata država dužnika. Hvala na komentaru.
Nebojsa, koji su på Vama najbolji parametri koji ukazuju na ravnomerni razvoj neke regije? Mozete li usput da odgovorite i na moje predhodno pitanje ispod ovog? Vase misljenje ima tezinu. Hvala.
Nebojsa, voleo bih da napisete specijalizovan clanak o odrzivom razvoju. Mislim da je to tema koja zaokruzuje mnoge teme sa ovog sajta, narocito o monetarnom sidru, spekulativnom kapitalu i politici. Za inspiraciju prilazem odlicnu dosetku sa hrvatskog sajta News bar:“Nijemci proizvode robu, prodaju robu i posuđuju novce za kupovanje njemačke robe svim siromašnijim zemljama EU-a pritom sveudilj rasistički ponavljajući svima njima kako su neradnici i nesposobnjakovići koji bi isto mogli biti kao Njemačka samo da se malo potrude.“ Evo originalnog linka za zainteresovane. http://news-bar.rtl.hr/vijesti/svijet/merkel-podrzhala-uklanjanje-titove-biste-pobio-je-mnoge-sjajne-nijemce-iz-s
Mislim da je u kontekstu problema loseg odrzivog razvoja u svetu prof Miodrag Zec mudro izjavio:“Svi misle da je predhodna revolucija poslednja a nije i da je predhodni rat bio i poslednji a nije“.
I prof Savko Kulic govori o problemu nasilju kao obliku razvoja.
Hvala.
Podaci iz 2014 su bolji,ali za 2013. i ranije mislim da sam u pravu.Razumem da morate biti tolerantni ,kako bi se reklo ,politicki korektrni,i otvoreni za raspravu,sukob misljenja itd.Moj zakljucak je da su mnoge rasprave beskorisne i besmislene (sa nekorektnima),kada govore da je nejednakost dobra za privredni rast.Lako se iz ekonomije prelazi u filozofiju i politiku.
Za inzaghia – Mislim da ste pogrešili. Ne sećam se da sam pisao o odnosu investicija i kamata. Kada je o kamatama reč, kamatne stope po kojima se Srbija zadužuje su mnogo veće od srpske stope privrednog rasta. To je opasno i pre ili kasnije dovodi do krize zaduženosti. Možda ste to videli?
Što se “ druge strane“ tiče, oni su dobrodošli, pogotovo kada svoju argumentaciju iznose korektno. Hvala na komentaru.
g Katicu ,vi ste jednom izneli podatak da su investicije u srbiji NIZE od kamata koje otplacuje nasa zemlja na godisnjem nivou.Toliko o neoliberalima i komentatorima i na ovom blogu.Postujemo svacija misljenja ,ali ne razumem neke likove ovde koji NAVIJAJU za suprotne.Ne bizmark,nego cercil je ispricao „mudrost“ o socijalisti komunisti ,nesto u tacerskom stilu
@ekonomista:
Iz komentara sa tog sajta na koji ste (verujem) Vi aludirali i odgovorili Bizmarkovim citatom:
“Један добро смишљен “добар рат“ увек је обезбеђивао да неки после тога постану успешна и веома развијена економија, а друге је доводио у бесконачне муке. “
Vidite, bez nafte i njenih derivata iz Saudijske Arabije, Iraka, Kuvajta i dr. Blisko-istočnih zemalja, celokupna privreda svake zapadne zemlje (i drugih svakako) bi propala. Ako znamo činjenicu da je svaki barel te nafte iznuđen vojnom prisilom, ili ucenama, vidimo da razvoj ekonomije tih zemalja ne počiva na slobodnom tržištu, nego na najsurovijoj vrsti državne intervencije. Drugim rečima, ratom.
Pozdrav.
@ekonomista
Jedva sam do kraja procito tekst. Jedva. Los tekst iz puno,previse, razloga.
Ovakvi tekstovi nepomazu malim privrednicima i stvaranju nove vrijednosti u Srbiji jer kako sam ja shvatio ,kroz monetarnu politiku, brani ovaj sistem
Pa nisu Njemci napravili misao socijalne trzisne ekonomije kao protutezu komunizmu i socijalizmu nego Engleskom(Francuskom) laissez faire.
Povrsan i plitak tekst kao da sam citao izvjestaj sa sastanka komunisticke partije Jugoslavije iz 1953 tzv idealizam.
Puno pozz
Kad smo kod Bizmarka meni su ove dve njegove najbolje izjave, prva je iz 1876:
„Znam zasigurno, da je podela SAD-a na dve federalne jedinice jednakih snaga odlučeno mnogo pre Građanskog rata od strane evropskih finansijskih moćnika. Ovi bankari su bili uplašeni ukoliko Amerika ostane kao jedna celina i razvije sa kao nacija, da će postići ekonomsku i finansijsku nezavisnost što bi uzdrmalo njihovu ekonomsku dominaciju nad celim svetom“
„Lincolnova smrt predstavlja katastrofu za Hriščanstvo. U Americi nije bilo čoveka dostojnijeg da nosi njegove čizme. Plašim se da će internacionalni bankari sa svojom lukavošću i delikatnim trikovima preuzeti totalnu kontrolu nad obilnim bogatstvom Amerike i to iskoristiti da sistematski korumpiraju modernu civilizaciju. Oni neće oklevati da uvuku celo Hriščanstvo u ratove i haos u nameri da svet pretvore u svoju ličnu baštinu.”
Ova druga izjava je bila proročki tačna.
Господине Катићу, мислим да је боље да се научите да будете директнији истовремено задржавајући све остало позитивно. То кажем без одбацивања вредности дипломатије. Мислим да је боље и у стриктно дипломатском смислу јер је искреније.
Цитирана изрека је дата без аргумената; и тако је увек дата; значи она је булшит. Истовремено, аргумент о социјализму Бранка Хорвата (1989) је Dreadnought у односу на романтичне теоријe којима је тржиште решење за сваки проблем. То, метафорички. А просоцијалистичка и државно развијана Кина је прави Dreadnought.
Када је реч о аутентичним сукобима, ерудиција око ситница (нпр. шта је Бизмарк рекао) је без снаге да побољша позицију. Није то такмичење ко ће пре шармирати публику која цени знање. Треба директност + фер плеј интернализовати, и то се праксом постиже лако.
Za ekonomistu – Citat koji ste naveli se pripisuje Bizmarku, ali se ne zna kada je i gde Bizmark to rekao. Uzgred, slična misao je varirana mnogo puta, pa je moguće da je i Bizmarku podmetnuta. Kada smo kod Bizmarka, a on je poznat po svojim ultra liberalnim stavovima, meni se veoma dopada njegova proročka misao da će najveći borci za (neo)liberalizam i slobodno tržište biti oni koji nikada nisu ni bili na tržištu i koji su ceo život proveli okačeni o leđa država (nekada domaćih, a nekad stranih). Tu rečenicu je Bizmark izgovorio na savetovanju mladih liberalnih ekonomista 1892. godine u Segedinu. Tom prilikom je Bizmark proglašen za počasnog člana društva Mont Pelerin u osnivanju.
Možda bi bilo bolje da ste komentar postavili pod ovaj tekst https://nkatic.wordpress.com/2014/12/15/srpska-ekonomska-drama-i-intelektualni-eskapizam/. Tu sam pokušao da pokažem kako se u Srbiji pod pojmom liberalizma utrpava sve i svašta, pa čak i kukavičije jaje neoliberalizma. Hvala na komentaru.
Ko nije socijalista u 19oj nema srca, ko je još uvek socijalista u 30oj nema mozga. (Bizmark) Za one koji bi više detalja, na sajtu Katalaksija pročitajte tekst „Kritičari liberalizma“ prof. dr M. Prokopijevića.
Za Makija – Teza koju ste citirali nema uporište u empiriji i tu je reč o jeftinoj propagandi koju ne vredi komentarisati. Hvala na komentaru.
Nebojsa, sta mislite o ovim redovima na temu neravnomerne raspodele bogatstva: „Onih koji imaju malo daleko je više od onih koji imaju mnogo. Kada bi se celokupno bogatstvo oduzelo od bogatih i podelilo siromašnim – životni standard siromašnih bi se samo neznatno povecao. Nejednaka raspodela dohotka stimuliše pojedince da proizvedu što više i sa što nižim proizvodnim troškovima. Na taj nacin se povecava ukupna suma proizvedenih proizvoda. Kada se ukine sistem nejednake raspodele dohotka, onda dolazi do drasticnog pada produktivnosti.“ Hvala
Senke s`one strane uma!
Click to access Jelisaveta%20NIN0001.pdf
Sve smo inertniji, ove sezone znatno je smanjena i upotreba petardi. Pošto smo beznačajno tržište, to neće uticati na kinesku pirotehničku industriju. Stvarno nismo posebni.
Što se tiče okupljanja pratilaca bloga, može 25. maj. U to vreme, obično me hvata neka depresija.
Lokacija – okupljanje kod Kuće cveća i šetnja do Miloševog konaka u Topčideru. Tamo ima i neka kafana.
@Ivan N.
Verovatno sam se ja lose izrazio ili me niste dobro razumeli. Slazem se ja sa Vasim stavovima traznje spasonosnog puta i ne mislim da je uvek u jednoj ideologiji. Samo je moj utisak da je polemika sa neoliberalima ponekad nemoguca, a iz suprostavljanja misljenja se cesto iznalazi pravo resenje. I zato sam bio malo ostriji prema prof. Begovicu.
Sto se tice inercije, krajnji zakljucak je bila moja sala. Svakako da smo inertni, to se vidi, ali sam o velicini pricao, ne u brojcanom smislu, vec u rasnom smislu, svakako da ste upoznali one koji pricaju da smo veoma posebni, najposebniji na svetu. Naravno postoje i oni (nase gore listovi) koji govore da smo najgori.
@Gospodin Katic
Hvala na podrsci. Dobro je da ste se slozili oko ideje. Verujem da je dobro i da je vide pratioci, kako bi mogla da zazivi. Mozda je jos sveze da bi zazivela za vreme ovog odmora (pogotovo sto vidim i da nema novih komentara, pa ljudi i ne vide predlog) kada cete pretpostavljam biti u Srbiji (iskreno se nadam da cete dobiti poziv za neku emisiju), ali okvirni plan bi bio da na nekom sajtu za organizovanje dogadjaj svi unesemo datume koji odgovaraju i nadjemo najmanji zajenicki sadrzilac. Mesto bi verovatno bilo Beograd. Realan sam i mislim da su sanse da se to ostvari do Nove godine male, ali imajuci Vasu podrsku i ako se pratioci bloga pozitivno izjasne, sledeci put cemo krenuti u organizovanje na vreme.
Hvala na odgovorima za GB.
Нема разлога за журбу
//www.youtube.com/watch?v=0D4IFpV0x_w&feature=youtu.be
@Marko
Paralela:
Samoupravljanje – liberalizam
Obadva pojma (samo kao čisti pojmovi) i sebi sadrže smislenost. Jedan bez drugog u praksi ne mogu egzistirati.
I u jednom i drugom pojmu klica je zdrava i razumna za posmatrača.
Same korene pojma mi ne smemo ili jednostavnije ne možemo odbaciti. To bi bilo nesvrsihodno i nerazumno.
I jedan i drugi pojam kada se drže i sprezi u granicama koje društvo (država) mogu kontrolisati sistem funkcioniše na dobrobit većine građana (većinski sredednji sloj) i država tada pokazuje svoju stabilnost koja daje uslove za normaln razvoj, preko standarda građana do ispoljavanja kreativnosti u vidu nauke, kulture i umetnosti.
E sad gde je problem?
Pođimo od samoupravljanja!
Samoupravljanje (na naš način) je u svom začetku imao relativno pozitivne impulse . Ovu tvrdnju baziram na pokazateljima razvoja Srbije (u sastavu SFRJ) pri industrijalizaciji, elektrifikaciji do agrarnih kompleksa. Normalno ti kapaciteti su projektovani za veće tržište nego današnje koji za posledicu ima urušavanje samih.
Ono što je najbitnije za taj istorijski period da je aktivirana ogromna energija naroda koji je tražio svoju šansu za bolji i kvalitetniji život.
Jednostavno rečeno, aktiviran je PRINCIP NADE.
A danas,taj ključni rebus gotovo da ni jedna vlada na svetu ne može da reši izuzev Kine (dokad to Bog zna).
Kako vreme prolazi samoupravljanje gubi na smislenosti jer vremenom pokazuje da se društvo ne može odbraniti od slabosti koje se vremenom nagomilavaju i razjedaju suštinu ideje. Tako da u 80-etim i 90-etim samoupravljanje doživljava postepeni slom i prelazi u svoju protivurečnost.
E sad o liberalizmu!
Liberalizam zvanično započinje reganizmom u Americi u tačerizmom u Britaniji.
U datom trenutku u tim zamljama je to bio najsmisleniji odgovor na krize kapitalizma koje su već eskalirale i pretile haosu. Taj liberalizam je stabilizovao sisteme i pozitivno egzistirao decenijama, da bi vremenski evoluirao u formu ultra liberalizma. Isto kao samoupravljnje pokazao je svoju lošu stranu ali na globalnom nivou i u mnogo opasnijem obliku, sa mogo kompleksnijim efektima od našeg lokalnog samoupravljanja. Ultraliberalizam može ako se ne koriguje njegova čvrsta linijea i ne nađu nove varijacije izazvati velike svetske turbulancije koje su već viđene kroz istoriju. Najsvežije i najbolnije su one ideja iz dvadesetog veka.
Posledice su uvak jasne i vidljive u formi fašizma staljinizma, orvelizma itd.
Kraj neke ideje je uvek poznat ali nažalost nepredvidljiv.
U stvari možda su to neizbežni istorijski ciklusi kretanja civilizacijskih uspona i padova.
Jednostavno čovek je uvek na gubitku. Bez obzira na ovozemaljsku moć.
Ps.
Pominješ inerciju masa (brojčanu veličinu naroda) i zaljučuješ da smo mi neinertan narod a nismo mnogobrojni!? Ja bih se složio sa prvim delom tvranje inertni da, ali u promeni svesti ili ideja kako hoćeš. Za to su krivi ideolozi, idejni spin doktori i na kraju mediji nedorasli vremenu i trenutku.
Pozdrav,
Za Marka – Britanija će verovatno u maju 2015. godine imati redovne parlamentarne izbore i normalno je da vlast hvali svoju ekonomsku politiku pripremajući se za izbore. Zaposlenost jeste porasla, nezaposlenost, za evropske prilike je niska (6%) i to se može smatrati uspehom. Kada je reč o 400,000 „otpuštenih“ u javnom sektoru, to je krajnje nepouzdan podatak i proizvoljna cifra, jer je došlo do velikih promena u statističkom praćenju, reklasifikovanju itd.. Došlo je do smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, ali to smanjenje se kreće oko 70-80,000, i sasvim sigurno je veliki broj tih ljudi je otišao dobrovoljno, ili u penziju.
Broj zaposlenih u privatnom sektoru nije povećan za 2 miliona, već za oko milion. Od ukupnog broja zaposlenih, oko 27% ne radi puno radno vreme. Plate i produktivnost stagniraju i svako ko analizira podatke za Britaniju, to vidi kao veliku i pomalo zbunjujuću slabost.
Što se javne potrošnje tiče, njeno učešće u BDP-u je sada oko 47% (2013), koliko je bilo i 2008. godine. To je niže nego u prethodne četiri godine (prosek oko 49,2%), ali je značajno iznad nivoa koji je Britanija imala do 2008. kada se učešće javne potrošnje u BDP-u kretalo oko 43.5%.
Što se Vašeg predloga tiče on je simpatičan, mada se bojim da je to teško organizovati. Ako neko ima volje da to radi, ja ću se rado pridružiti ako sam u Beogradu.
Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Nas premijer cesto pominje Veliku Britaniju i premijera Kamerona kao reper kojim ce da meri rezultate njegove politike, koje se odnosila na veliko smanjivanje javne potrosnje, otpustanje 400 000 ljudi u javnom sektoru, da bi posle godinu-dve rezultat bio 2 miliona vise ljudi u privatnom sektoru. Posto zivite tamo, da li iz prve ruke mozete da posvedocite o efektima hvaljene ekonomske politike?
Za sledece moje pitanje/sugestiju, izaci cu iz okvira ovog bloga. Svojevremeno sam bio clan jednog foruma i praksa je bila da se forumasi okupljaju jednom godisnje. Znam da blog ima i drugaciji karakter, ali kako dolaze praznici i kako i oni iz dijaspore dolaze u maticu, da li biste i Vi i ostali forumasi razmotrili ideju o nekom okupljanju u Srbiji, koja moze biti opustenog karaktera, radi upoznavanja, jer citajuci stavove nekih ljudi covek zaista stekne zelju da ih licno upozna. Naravno, shvatam da je veliki nedostatak vremena ( i sam provedem odmor gledajuci da na najbolji nacin organizujem vreme), ali voleo bih kada bismo svi razmislili o toj ideji.
@Ivan N.
Naravno da su potrebne i nove ideje, suceljavanje u misljenjima i nalazenje resenja. Samo to svrstavanje na nase i njihove i pocetak podela, pre vidim kod ekipe koja ima slicna shvatanja kao prof. Begovic. Odavno ga pratim na sajtu Politika, i cenim ga, ali mislim da se i za njega moze upotrebiti jedna sintagma domacina ovog bloga, „Na prvi pomen ……(dopisati sta lieberali ne vole) on vadi (intelektualni) pistolj u polemici“
Sto se tice vaseg drugog teksta (od prof. Vuletica), zapao mi je za oko njegov poslednji pasus o izboru politike ekonomskog rasta. Cesto razmiljam na tu temu kako kao narod imamo veliku inerciju. Ako pogledamo poslednjih 70 godina, Srbija je usla u komunizam 1944, kad je pre toga bilo cool biti komunista, negde manje, negde vise, nismo se mnogo obazirali (udarne pesnice KPJ su uvek bile iz BiH i CG). 1991 kad su svi izlazili iz komunizma, mi smo ga slavili i i dalje odrzavali (cak je bio veci cini mi se posle 1987). Onda smo se opredelili za demokratiju i primenili recepte koje su druge drzave isprobale i koje ne dadose najbolje rezultate, sada ponovo se vracamo na iste metode, jer primena onih prvih nije bila dobra. Po ovome ocekujem da ce kamata stopa za 20 godina da bude na 0% kad svetske budu na 3%, i tako u krug. Fizika kaze da veliki sistemi imaju veliku inerciju, ako malo izvrdam logiku, ispade da smo veliki narod 🙂
Marko
Pitam:
Zašto se mora dati odgovor?
Zašto se mora gađati pojedinac?
Zašto se mora opredeljivati za i protiv?
Za što se moraju vršiti prebrojavanja i podele u nedogled?
Jeli nižan mehanizam traženja neprijatelja u „našim“ i „njihovim“ redovima?
I tako možemo pitati u nedogled i tupiti pero.
Po meni suština je u traženju nove ideje koja može iskristalisati bipolarni karakter nekih novih društvenih procesa koji u sebi sadrže sve ono što je u prošlosti valjalo i novo koje daje polaznu osnovu za opštenarodno buđenje iz učmale letargije.
Za primer evo još jednog lepog viđenja naše stvarnosti.
http://www.politika.rs/pogledi/Vladimir-Vuletic/Privreda-a-gde-je-drustvo.sr.html
Pozdrav
Meni nakon procitana dva teksta od prof. Begovica nista nije jasno sta oce da kaze i ko su prodavci magle. U prethodnom pisanju sam izmedju redova nasao da aludira na g. Katica ili ekonomistu slicnih shvatanja (kojih je malo), iz ovog teksta vidim da ni on sam ne zna na koga cilja. Izdvojio bih jedan komentar sa sajta Politike „živiš u komunizmu Beogradskog univerziteta, a propagiraš najljući kapitalizam“ koji je najbolji odgovor, ako se na ovo pisanje uopste moze dati odgovor.
Magla svuda oko nas,
http://www.politika.rs/pogledi/Boris-Begovic/Prodavci-magle-u-epizodi-Javna-potrosnja.lt.html
Da li nas realnost hvata na spavanju?
http://www.intermagazin.rs/globalna-ekonomija-priblizava-se-beda-kakvu-svet-nije-video/
Ako je tako u toku je globalni efekat kuvane žabe!
Nenade, izvanredan teskt.
Za oko mi je zapala jedna mala nelogicnost, ali mozda nisam dobro shvatio.
Autor prvo kaze „Девалвација помаже једино у ситуацији када има неупослених капацитета јер се повећањем упослености тих капацитета омогућује супституција увоза у условима пада валуте и повећава домаћи БДП. Али у нашој земљи нема слободних капацитета, а нови капацитети се могу појавити само у инвестиционом процесу“, a potom „Код нас, по свој прилици, глади неће бити. Али треба бити свестан да ми ништа не производимо. Можемо започети процес супституције увоза у случају да дође до смене владе и Централне банке. Међутим, можемо да обезбедимо инвестициони ресурс на рачун повећане емисије рубље или јединствене валуте Евроазијске уније. Али то је такође тема јер ми немамо људе који би могли радити. Њих има само у Белорусији, а то је такође проблем који треба решавати.“
Meni ovo deluju kao dve oprecne tvrdnje. Ili pod prvim misli da od postojecih kapaciteta ima dosta neuposlenih, pa bi devalvacijom poskupio uvozni proizvod, pojeftinio domaci i povecao proizvodnju, dok pod drugim kritikuje da kapaciteti koji bi mogli da se nadju u ekonomiji, danas ne postoji i za njih se mora pokrenuti investicioni ciklus (standardna kritika ruske ekonomije da pociva samo na izvozu energenata).
Ono sto je pogodio je slucaj Madjarske. Mislim da ce od nje da dodje bomba u nekom sledecem sukobu. Tamo jaca nacionalizam i Orban gleda da prosiri uticaj na Madjare izvan Madjarske (setimo se i trikova sa davanjem drzavljanstva). A kada ka Amerikanci pritisnu, lako ce da nadje spoljnog neprijatelja i pokusa da spasi svoju kozu.
Sumrak srpskog liberalizma,
kroz prizmu intelektualne paradigme!
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=67726
http://www.standard.rs/svet/30550-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%B2%D0%B5%D1%9B-%D1%83-2016-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B5
ГРЕШКЕ РУСКЕ ФИНАНСИЈСКЕ ВЛАСТИ
Nevjerovatno je da ljudi neuce nista iz gresaka.
Za Nemirnog – Pregovori vezani za TTIP traju veoma dugo i puno je otpora tom sporazumu nevezano sa peticijom koju ste pomenuli. Moje je utisak da u svim sporazumima te vrste, jača strana, a to su ovde SAD, profitira. Moj je utisak i da sporazum podržavaju one snage u Evropi koje žele da u socijalnoj sferi EU više liči na SAD. Za sada ne planiram da o tome pišem. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću, pretpostavljam da ste čuli za TTIP (Transatlantic Trade and Investment Partnership)? Iskreno, ja sam tek malopre video oeticiju protiv toga na TPB-ju, što me je i zainteresovalo. Koliko je taj sporazum između SAD i EU štetan po EU i zemlje sveta i planirate li da napišete nešto o posledicama tog globalističkog akta?
Pozdrav.
dobro ste rekli, sve je više tekstova u mainstream medijima o rastućoj nejednakosti. Evo najnovijeg:
http://www.project-syndicate.org/commentary/cost-of-us-income-inequality-by-laura-tyson-2014-11
Za Milana – Vaš komentar je zalutao u spam, pa sam ga tek sada video.
Globalna ekonomska i politička scena je, bojim se, mračnija no što se na površini vidi. Kada je o zlatu reč, godinama unazad su se pronosile glasine da je u američkim depoima manje zlata nego što se deklariše. Ako bi te spekulacije bile tačne, onda bi to značilo da veliki broj zemalja koje svoje zlatne rezerve čuvaju u SAD imaju iluziju, a ne zlato, ili bar imaju manje zlata nego što misle. Naravno, sa ovakvim spekulacijama treba biti veoma oprezan, iako su poslednja „zlatna“ zbivanja vezana za Holandiju, Ukrajinu, Švajcarsku, itd. neobična.
Imati rezervni plan je uvek dobro, ali na nivou pojedinaca je teško praviti takve planove za duže od par meseci.
Što se Štros-Kana tiče, verovatno nikada nećemo saznati punu istinu o pozadini te afere – kome se sve, i zbog čega on zamerio. U MMF-u je on svakako spadao u meku struju, ali to ne znači nužno i da je njegovo „stradanje“ bilo zbog toga. Hvala na komentaru.
Поштовани г. Катићу,
Да ли треба да нас плаши холандско повлачење злата?
Да ли се ради о глобалној несигурности како Ви кажете, или о
припреми за конкретне проблеме са доларом или евром?
Да ли свако од нас треба да има currency failure contingency plan?
Иначе, постоје размишљања да је Штрос-Кану напакована афера управо
због питања којимa се бави овај чланак.
“The outstanding faults of the economic society in which we live are its failure to provide for full employment and its arbitrary and inequitable distribution of wealth and incomes…Not everyone will agree with the entirety of this statement. But what we have learnt over time is that unemployment and inequality can undermine the very achievements of the market economy, by sowing the seeds of instability.” Dominique Strauss-Kahn
http://www.counterpunch.org/2014/11/25/trotsky-at-the-imf/
Jednoga dana, medvedi će se možda vratiti:
„As you move people out of the equation and human pressure and disturbance is removed, then any animals that have a corridor into the exclusion zone find they are suddenly away from the pressures and dangers presented by people.“
http://www.bbc.com/news/science-environment-30197341
Za Bojana – Tekst Hazina je u srpskoj verziji dosta konfuzan i teško razumljiv. Nastanak dolarskog sistema je u literaturi dobro obrađen i kritika i slabosti tog sistema su bile jasne još 60-tih godina prošlog veka. (O tome sam pisao u ovom tekstu https://nkatic.wordpress.com/2011/10/13/rat-dolara-i-evra-i-deo/.) Možda je najzanimljivije u toj dolarskoj genezi bilo američko odbijanje alternativnog Kejnsovog predloga, po kome bi se svetski monetarni sistem ustrojio na sasvim drugim principima i na sintetičkoj, novoj valuti. Time je iz političkih i ekonomskih razloga, a sa pozicije moći odbačena jedna vrlo zanimljiva ideja, svakako bolja od „dolarske“. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću, zanima me koliko je verodostojan, istinit deo teksta koji govori o nastanku i razvoju aktuelnog dolarskog sistema iz članka Mihaila Hazina. Politički deo teksta i razmatranja budućih dešavanja je nešto što je domen teorije, ali mislim da je jako bitno da se o uzrocima nastanka aktuelnog ekonomskog trenutka što bolje zna. Nekako mi ovaj tekst deluje kao dobra sublimacija koja beži od subjektivnosti i jednostranih pogleda.
http://www.standard.rs/svet/30550-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%B2%D0%B5%D1%9B-%D1%83-2016-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B5
@Marko
Mislim da upravo ovakav i slični članci (očgledno je trenutno vrlo popularno ovako pisati) najbolje pokazuju koliko je ekonomija realno egzaktna nauka. Koji ekonomski zakoni u ovakvim slučajevima mogu da se koriste za pojašnjenje, a da se ne zovu jednostavno „batina“. Gradiš ekonomiju na temeljima kao neke ponude i potražnje i onda neko uleti sa totalno iracionalnom ekonomskom logikom povećanja ponude koja nema nikakve veze sa ekonomijom.
A više je nego očigledno koje kroz istoriju povlačio ovakve poteze. I onda neko zagovara neoliberalizam kao sistem koji će da ispravi „krive Drine“…
Cini mi se da vise prizeljkuju pad, nego sto objektivno sagledavaju stvari.
http://www.economist.com/news/briefing/21633816-more-decade-oil-income-and-consumer-spending-have-delivered-growth-vladimir-putins
За инг. Дејана – Логично је да и Кина и Русија праве отклон од долара, с тим да је код Кине то део дугорочног плана док је код Русије то више изнуђено санкцијама. Пораст златних резерви је логична последица раста глобалне несигурности. Пад цена злата је такође олакшао реструктурирање резерви.
Пад цена нафте је добрим делом политички пројект, и Саудијска Арабија је главна полуга преко које се то реализује. То је и данашњи састанак ОПЕКА показао. Наравно, пад цена нафте сада погађа и западне нафтне компаније. Њихове акције падају, неке америчке компаније ће имати великих проблема да извршавају обавезе по издатим обвезницама, банке ће можда морати да репрограмирају или отписују неке кредите дате нафтним компанијама, поготово оним мањим, итд..
Нафта и гас из шкриљаца (из САД) свакако мењају глобалну сцену, али то је скупа производња и није одржива на овом нивоу цена. Можда западни центри моћи калкулишу да ће успети да у кратком року или сруше Путина, и/или доведу до промене руске политике и капитулације. У том контексту, пад цена нафте би била само мала и привремена жртва.
Има информација, али не знам колико су поуздане, да се у руским банкама спроводи доста јака контрола налога за плаћања према иностранству. То није исто што и капитална контрола, али свакако помаже. При томе, са више страна се чују захтеви за увођење капиталне контроле и та се опција разматра. Поновићу ранију тезу – мени се чини да је централна банка централни проблем.
Хвала на коментару.
За господина Катића – Имао бих потпитања у контексту Ваших ранијих коментара и кореспондирајућих чланака:
https://nkatic.wordpress.com/2014/02/14/valutna-kriza-kao-velika-repriza/#comment-8145
https://nkatic.wordpress.com/2014/10/30/nejednakost-i-ekonomski-rast-ili-i-plavue-su-shvatile/#comment-8152
https://nkatic.wordpress.com/2014/09/03/da-li-je-evropa-sisla-s-uma/#comment-8310
Како гледате на две (изнуђене) промене у руској економској политици са циљем да се смањи степен доларизације:
1) да се трансакције између Русије и Кине одвијају у рубљама и јуанима/ренминбију,
2) репрофилисање девизних резерви – повећавање удела злата?
Рекао бих да је на берзама у последњих пола века „природан“ однос између цена фине унце злата и барела сирове заливске нафте 14:1. Цена нафте не може да се одржава на оволико ниском нивоу, тако да је руска логика јасна. Средњорочно, Русија неће бити на губитку (када се ради о извозу енергената).
Унапред хвала на коментарима.
П.С.
Чини ми се да капиталну контролу нико из Централне банке Русије гласно не помиње.
@Иван Н.
Као што сам рекао у једном коментару на НСПМ, свет из ове кризе може изаћи само на три начина:
1. Грађански рат и револуција у Америци, пад долара као светске валуте и повратак на златни стандард;
2. Миран распад САД на северни и јужни део и опет повратак на златни стандард, што је преферирана опција за земље БРИКС-а јер не желе трајну нестабилност на толиком тржишту;
3. Трећи светски рат и велико страдање из чијег пепела ће се дићи Светска Влада, што Империја и жели.
Остаје да се види докле ће САД ићи у одбрани петродолара. Тренутна ситуација одговара једино и искључиво Америци, она је једина која може да има неограничен раст на штету свих. Повратак на златни стандард ограничава тај раст и ставља га у реалне оквире. Рим се распао управо зато што није могао више да се шири пљачкањем , па се царство распало изнутра. Достигло је свој економски врхунац захваљујући златном стандарду, становништво (пре свега владајућа класа) није навикло да штеди и рационално користи новац. САД је савремени Рим.
Za Vladana M. – Predlog Muellbauera je varijanta Fridmanove ideje o „helicopter drop of money“. Ona bi svakako kratkoročno povećala tražnju, ali ni na srednji, ni na dugi rok ne bi promenila ništa. Od nekonvencionalnih rešenja dao bih prednost predlogu da centralne banke ponište veliki deo javnog duga koji imaju u svom portfelju. Hvala na komentaru.
U sve treba sumnjati, osim u postojanje te sumnje.
http://www.ceopom-istina.rs/ekonomija/putinova-zlatna-klopka-ili-igra-je-gotova/
@mp – „U ovakvim uslovima je gotovo NEmoguce oformiti nacionalnu politiku i stititi vitalne interese zemlje, niti stvoriti temelj za privredni razvoj.“
Izmeštanje ili zatvaranje čitavih privrednih grana i mešanjem stranog kapitala sa domaćim je veoma bitan faktor u stvaranju nacionalno impotentnih država, i njihovo stapanje u jednu bezličnu masu dužničkih robova, EU. Tzv Novi svetski poredak. Kad se ovo shvati, onda se mogu pojasniti i prodaja Telekoma, EPSa ili pak zašto će FIAT otići iz Italije.
“Stvaranje eura nije vezana za stvaranje snažne Evrope, već je trebalo obezbediti da ni jedna zemlja više nema kontrolu nad svojom fiskalnom sudbinom. Države trebaju da prestanu da se takmiče među sobom redukcijom poslova vezani za naciju. Zemlje unutar EU treba da postanu nacionalno impotentne”- Robert Mundell (otac €)
A što se tiče razvoja, eliti nikad nije bilo do razvoja – već do kontrole. Zato mi treba što pre da uđemo u EU.
Deda mraz će sigurno doći. Treba mu dati šansu…
Radulovica je na momente konfuzan. On se prihvatio funkcije u vladi da bi odande otisao posle pet meseci; Ne razumem zasto se ljudi prihvataju posla takvog profila (valjda dobro procene u sta se upustaju (?)) a NE mogu da obavljaju makar jedan ciklus od godinu dana?
Posto Srbiju vidim kao koloniju, posmatram sa strane, mislim da oni koji se bave javnim funkcijama imaju niz ogranicenja i nema mogucnosti za vodjenje samostalne ekonomske politike;
Neki nagadjaju da je u javnim sluzbama odredjeni broj stranih „saradnika“ koji kontrolisu rad sluzbi, znaci nema samostalnosti
u sprovodjenju bilo kakve makro politike, bilo da je u pitanju rast i razvoj, a o socijalnoj politici i da NE govorimo. Zakon o radu je jasan dokaz. Zakoni se usvajaju u skupstini bez javnih rasprava, bez analiza.
Na pr. zakon o notarima je radjen uz saradnju neke nemacke nevladine organizacije. Bilo bi zanimljivo znati sta su oni to uradili u procesu uvodjenja notara koji je zakocio pravni sistem u zemlji. Mi nemamo analiticare koji bi ukazali na to kolika je steta kada pravni sistem NE radi mesec dana na primer, a ovo je sada vec treci mesec zastoja.
Radulovic pominje dodatno zaduzivanje Srbije od sedam milijardi ? (cega) u poslednjih dve godine? Spoljni dug se krece oko 26 milijardi evra; na koje to dodatno zaduzenje misli? Kandidat za premijera ostao NEjasan.
Problemi u makro i mikro ekonomiji su enormni za kapacitet Srbije; Mislim da su najveci problemi strukture domace privrede i drustva: veoma NEpovoljna demografija, ograniceno obrazovanje i znanje u zemlji, urusena privreda, posebno izvozne grane, ili u stranom vlasnistvu; Niz malverzacija po bankama, i sa raznim fondovima ukazuje na privredu u kojoj dominira kriminal; Mislim da to nije burazerska ekonomija vec kriminalna.
Strane firme i pojedinci su izuzeti iz uobicajenog haosa dnevnog poslovanja; Oni koriste jeftinu radnu snagu, imaju niz povlastica i NE placaju poreze;
Domacim preduzetnicima je nemoguce poslovati pa su cesto prisiljeni da prodaju na primer Bakinu tajnu hrvatskoj Atlantik grupi (i oni su stranci) i slicno;
U ovakvim uslovima je gotovo NEmoguce oformiti nacionalnu politiku i stititi vitalne interese zemlje, niti stvoriti temelj za privredni razvoj.
Postovani gospodine Katicu,
Sta mislite o krajnje nekonvencionalnom predlogu Džon Muelbauera, profesora primenjene makroekonomije na Univerzitetu u Oksfordu Evropska centralna banka pošalje svakom odraslom građaninu evrozone sa brojem socijalnog osiguranja ček na 500 evra? On naime smatra da bi kratkorocno, ta mera imala zaista veliki efekat na ekonomsku aktivnost.
Zasto je pitanje o imovini toliko bolno za ljude sa Balkana. Nekad su srpski domacini bili ponosni na svoje vinograde, ducane i mlinove. Cak i za politicara Tony Blair-a mozete da saznate imovinsko stanje. Soros ne nastoji da krije svoj CV. Radio sam to i to, zaradio to i to, izvolite kupite ili ne kupite. Za mene je tu R. pao. Cista jedinica. Kako mougu da podrzim nekog ko ne placa porez na imovinu, i registraciju za automobil…bar ne u Srbiji.
Interesantno je da je Radulovic po prvi put pomenuo monetarnu politiku (na 25:52 mu je postavljeno pitanje) Tako da je sada ovo zaista osvezenje.
S obzirom na podsecanje koje je napravio ing. Dejan o oceni Aleksandra Stevanovica za rad NBS, ja sam i dalje skeptik. Tome doprinosi i cinjenica da deo gradjanske opcije koja se cini prirodnom koalicijom pokreta DJB(Nova Stranka) zagovara rezim valutnog odbora i ukoliko dodju na vlast, mislim da ce to biti resenje za NBS.
Ali da mu treba dati sansu, svakako.
Tračak svetlosti u gepeku,
Za Marka Bojkovića – 1. Ha-Joon Chang je ekonomista koga uvažavam i sa velikim brojem njegovih stavova se slažem. Međutim, ni Chang, niti bilo ko drugi, ne spada u moje idole. Kada god naiđem na ekonomiste sa čijim se stavovima slažem, prestajem da ih čitam, jer tu nema izazova. Ne možete testirati valjanost svojih stavova tako što ćete proučavati istomišljenike. Otuda, na spisku moje preporučene literature koju ste verovatno videli, postoje autori sa kojima se duboko ne slažem.
2. Teza po kojoj „..većina ljudi u bogatim zemljama zarađuje više nego što bi trebalo..” ima smisla u užem kontekstu o kome Chang piše, ali se sa tom tezom može polemisati. U tekstu koji ste citirali postoji i sledeći pasus:
„U mnogim zemljama drastično je smanjena socijalna potrošnja, u ime smanjenja deficita i oporavka privrede. Tako su stvorene izrazito siromašne oblasti. U Britaniji se ponovo pojavljuju banke hrane, dakle ljudi gladuju. Ali u nekim zemljama, čitavo društvo dovedeno je do ruba propasti – Grčka, Španija, sve više i Portugalija, možda uskoro i Italija.“
Dakle, rastuća beda na Zapadu je sve vidljivija, i danas je još veća nego krajem 2012. godine iz koje datira citirani tekst.
Chang još kaže: „Ako biste potpuno oslobodili imigraciju, verovatno bi 80, pa čak i 90 posto radne snage u bogatim zemljama bilo zamenjeno. Ne govorim samo o vozačima i čistačima. Govorim o bankarima, inženjerima, lekarima, ekonomistima – znam o čemu govorim, ja sam zamenio jednog Britanca pre 22 godine.”
Nevolja je što bi i te, koji bi zamenili 80-90% radne snage u razvijenim zemljama, sutra zamenili neki novi bednici, jer je rezervoar bede nepresušan. Sve to na radost onog 1% procenta stanovništva koji profitira iz seljenja bede.
Uzgred, o tim fenomenima sam pisao odavno, par godina pre nego što je izašla Changova knjiga npr. https://nkatic.wordpress.com/2006/10/17/danajski-darovi-rumunija-i-bugarska-u/ ili https://nkatic.wordpress.com/2007/01/31/dobrodosli-u-devetnaesti-vek/.
Hvala na komentaru.
Poštovani gospodine Katiću, sećam se da ste se u više komentara pozitivno izrazili o radu Ha-Džun Čenga (Ha-Joon Chang), pa me pomalo zbunjuje nesaglasje u vašim stavovima po pitanju nivoa zarada većine zaposlenih u razvijenim, bogatim, zemljama.
Naime, vi u ovom tekstu kažete:
„Nova radna mesta su kreirana, ali armije ljudi rade na slabo, očajno slabo plaćenim radnim mestima, ili rade povremeno i privremeno. Uprkos statističkom rastu broja zaposlenih, budžeti se sporo pune jer se na male plate porezi ili ne plaćaju, ili su oni u apsolutnom iznosu veoma niski. Male plate znače i malu kupovnu moć, a mala kupovna moć smanjuje prihode budžeta od PDV-a i sličnih poreza. I dalje je na sceni fenomen koji smo gledali i u vremenu pre krize i tokom njenog trajanja – države iz budžeta daju socijalnu pomoć i velikom broju zaposlenih, jer su njihova primanja nedovoljna i za najskromniji život.“
S druge strane, Ha-Joon Chang kaže nešto sasvim suprotno:
„većina ljudi u bogatim zemljama zarađuje više nego što bi trebalo. (…) Ako biste potpuno oslobodili imigraciju, verovatno bi 80, pa čak i 90 posto radne snage u bogatim zemljama bilo zamenjeno. Ne govorim samo o vozačima i čistačima. Govorim o bankarima, inženjerima, lekarima, ekonomistima – znam o čemu govorim, ja sam zamenio jednog Britanca pre 22 godine.“
http://pescanik.net/23-stvari-koje-vam-nisu-rekli-o-kapitalizmu/
Molio bih vas za komentar ovog nesaglasja.
Marksizam smo dobili veoma povoljno, šteta što ga nismo sačuvali…
Naša profanka marksizma u srednjoj školi je bila zgodna, dolazila je na časove u miniću i imala je običaj da sedne na klupu ispred nas i prekrsti noge. Uopšte se ne sećam šta je pričala, a niko nije izlazio pre nje. I nije bila plavuša.
Radnici su bili preplaćeni i u SFRJ. Baš smo bili nezahvalni…
@Влада
Размишљао сам раније о истој теми, и могу на неки начин да потврдим из прве руке. Наравно не могу рећи да радо кљукају парама итд, али као једна од последица солидне зараде постоји умањење свести/дисциплине/самопрегора/истрајности.. Многи људи једноставно нису свесни колико су срећни што су рођени у нормалном окружењу и како им је све обезбеђено на готово.
Већина особа које познајем и који зарађују колико-толико солидно, након неког времена изгубе мотивацију за било чим и одају се стандардном конзумеристичком стилу живота, без развоја, напретка или друштвеног ангажмана (уређено друштво се не ствара и не одржава само од себе). Чак и на себи понекад приметим како попустим покушајима капиталистичког уређеног друштва да ме уљуљка и дерогира.. али борим се 🙂
Оно што ме повремено растужи је када видим људе који су побјегли из наше биједе и несреће, коју су лично на својој кожи осјећали, борили се и дошли на неки ниво.. и да након свега у њима постоји ниво нулте емпатије и незаинтересованости за људе које су доле оставили и наш регион генерално… не помажу никога, ни за шта се не интересују, само троше новац на геџете и провод..
На крају часа марксизма почетком осамдесетих професорка је, као и увек, поставила оно уобичајено питање, “Има ли питања?“, што нам је увек био сигнал да ћемо се за минут заглавити на вратима учионице. На наше запрепашћење један ученик је подигао руку, и то од оних који никад ништа не питају надајући се да ни њих нико ништа неће питати. Његово питање гласило:“Зашто се радници у капитализму не буне?“ Ми смо очекивали да се професорка бар да се збуни или бар замисли, али не, она је спремно одговорила: “Капиталисти раднике кљукају парама и тако им умртвљују револуционарну свест“.
Већина радника у развијеним земљама је преплаћена за посао који обавља, за висину плате може да захвали богатима и својој држави, њеној историји, институцијама и имиграционој политици.
Слично као што и ми можемо да захвалимо на свом положају богатима и својој држави, њеној историји и институцијама. Имиграциона плитика је не важна, зато што нико не жели да се овде досели.
Naletih na zanimljiv tekst.
http://www.businessweek.com/articles/2014-10-30/why-john-maynard-keyness-theories-can-fix-the-world-economy
Vezano za poslednje izbore; Ima mnogo NElogicnosti u glasovima i procesu brojanja glasova pa verujem da su izbori namesteni i da se
povremeno ubacuju namestene ankete o poverenju, a ostalo se nadomescuje strogo kontrolisanim medijima i hronicnim obmanjivanjem.
Gradjanima u inostranstvu je na svaki nacin onemogucivano glasanje, pa su izasli samo najuporniji nekih 3500 (mislim) ; vrlo je verovatno da ce rasejanje biti iskljucivano na svaki moguci nacin sem da im se uzima novac, znanje, bilo sta. Sve vise verujem da je Srbija kolonija u kojoj glavnu rec vode Kirbi i Davenport. Danas mediji pisu o potrebi psiholoske prevencije od nasilja kod dece i kod soc. ugrozenih slojeva. Da se NE lazemo nasilja ima mnogo i medju bogatima samo se o tome NE govori. Drustvo koje vec dve i po decenije zivi u nasilju, pljacki i zakonu jaceg ima upravo takve posledice, i ne moze se leciti „psiholoskom prevencijom“ duboko verujem. Zavisi samo od ljudi u kakvom sistemu vrednosti zele da zive. Ako su odlucili da zive u kriminalu i korupciji kao modelu, bice ovako kako jeste.
@ Bojan
Defetizam? Ranije sam već naglašavao da se ne ložim i nisam u fazonu da ginem za bitange. Ideja da realnost varira od trenutka do trenutka mi je krajnje nesuvisla. Realnost je uvek ista – ko ima mozga, treba da promeni položaj i izbegne metak. Mladi ljudi treba da pale odavde. Matorci će da glasaju.
Hrist je bio jedan anarhista, legionari su ga ubili kao i mnoge druge, i to je to. A onda je neko napisao manifest, potreban za prelazni period. Za mene je Biblija samo jedna zbirka lepih priča. Možda i manifest Komunističke partije nije pisao čovek. Ne vredi da se nabeđujemo oko toga. Za mene su pravoslavlje i katoličanstvo ista stvar – politika. I islam i jevrejski tripovi… uterivanje straha u kosti.
Rusi nisu prihvatili ni pravoslavlje, ni diktaturu „komunista“. To im je, kao i svima nametnuto. O tome ne odlučuje narod, nego knezovi i vračevi. Prvi će postati carevi a drugi crkva. Oni su plava krv, a kmetovi će da riljaju. Isto kao i na zapadu. Prvi jednopartijski sistem.
Naravno da je u Rusiji revolucija implementirana, kao što je i fašizam insceniran krizom i posledicama Prvog rata. Sve je to jedan proces uključujući Drugi rat, da bi se profilisala današnja situacija u svetu. O tome sam ranije pisao. Imperija traje i usavršava se par milenijuma. Videćemo šta će biti s Kinom. Ali to je projekat za stotine godina.
@Ivan N.
Kad bi čovek imao priliku da odgleda sopstveni život sa strane, bilo bi vrlo interesantno šta bi sve video. Verovatno bi mnogo bolje i manje učio na sopstvenim greškama. Verovanja jedinke kao individue vrlo često budu zablude jedinke kao dela kolektiva i obrnuto. Nisam upoznao mnogo ljudi koje su sve ovo apsolutno razumele odmah i našle pravi put. Tu i sebe ubrajam.
Ja iskreno nisam prepoznao nikakve tenzije, sem ako različito mišljenje ne proizvodi tenzije. Ali nisi daleko od istine da debata ne vodi nikud, naročito na zadatu temu, a tema je Nejednakost. Ja sam krenuo levo, a ti desno (ili obrnuto, kako god ti odgovara).
@Bojan
Geri je 100% u pravu, hvala vam na njegovom predavanju. Na neke stvari sam, blago rečeno, ostao zaprepašten. I jeste paradoks da čovečanstvo ogroman deo žitarica koristi za gajenje stoke i živine, žrtvujući tako hranu koju može da jede radi hrane koja je u najmanju ruku štetna. Tu svaka priča o gladi u svetu prestaje. Ne znam da li sam još uvek spreman da prihvatim njegov stil života, ali svakako vredi razmotriti tu opciju. Klipovi nameću brojna pitanja, a mnoga od njih su izvan užeg konteksta njegovih predavanja.
Bojan
@Ivan N.
Postoje zablude koje moraš da prihvatiš. Čim imaš nekog o kome trebaš da se staraš, moraš i da prihvatiš određene zablude.
Poštovani pa vi odoste u drugu krajnost,
Neko najdraži je vama zablida koju morata da prihvatite.
Bože kakva jeretička misao.
Prethodni stav sam poništio, iz želje za ukidanjem tenzija.
S´ moje strane toliko, ja zvršavam debatu.
Pozdrav.
@ ИВАН Н.
Prvo o nisko neesencijalnim tehničkim činjenicama:
Po zvaničnim podacima, na poslednjim izborima u Srbiji nije glasalo 45%, a u Bosni 50% naroda. Tendencija neizlaznosti se povećava, iz izbora u izbore. Toliko o legitimnosti i glasu naroda.
Poslednji cirkus u Srbiji je izveden, da bi se stvari navodno „stabilizovale“, predsednik i podpredsednik vlade zamenili mesta, što je samo po sebi idiotizam.
Pravi razlog je bio da bi se dobilo još četiri godine (ukupno šest) za stabilne „reforme“. Priznajem da ovo nisam kapirao pre godinu dana, već sam smatrao da nema potrebe za cirkusom. Tu su i prethodne i najavljene rekonstrukcije i još idiotizama u najavi. E, pa zabave nikad dosta.
A sad visoko esencijalne misli:
Ko upravlja stabilizacijom? MMF, banke, mega-korporacije, bogovi…
Baš me briga. Sigurno ne narod koji „bira“ Peru ili Žiku.
Pera ili Žika će uzeti proviziju za ređanje dve-tri cigle, na vodi i pod vodom, gde će neka veća bitanga da opere milijarde. Patriote će biti nagrađene i za ostatak rasprodaje resursa i povoljno zaduživanje.
Pošto je sve manje kinte za socijalu, narod će morati da se žrtvuje. To su mu već objasnili. Objasnili su mu i da sad imaju notare umesto advokata, koji će da ih deru radi njihove sigurnosti. Stranačka reketaška banda po „standardima EU“. Manje poreza državi, seći će plate doktorima. Policija koja ne sprečava bahate majmune da se ubijaju, imaju preča posla. Ket vutre 50 Eur. Treba za nove vile, s dozvolom ili bez. Itd…
Eto to je narod izabrao, visoko esencijalno. Izabraće opet.
Kosovo je Srbija…
Što se tiče Gerija i plitke publike, mnogo olako donosiš zaključke… neki iz takve plitke publike doguraju daleko u politici.
Meni je vrlo interesantna platforma da za sopstvenu ishranu koristiš platformu u vidu životinja i pri tome tvrdiš da je nemoguće iskoreniti glad.
Nekako imam utisak da je glavni problem nejednakosti, koja je ustvari tema ovog teksta, odvojiti od sopstvenog dupeta nešto što ti ne treba.
Pitanje je da li tebi nejednakost odgovara, a ne šta se dešava oko tebe. Ako ti odgovara nejednakost, onda pretpostavljam da je poenta tvojih komentara da ili smiriš savest ili da nas ubediš da prihvatimo nejednakost.
Ja je ne prihvatam i trudim se da koliko mogu dam sopstveni doprinos smanjenju. Pri tom, naravno, da nisam bezgrešni svetac.
Gospodine Katiću,
Molim Vas poništite predzadnji moj komentar jer je suvušan.
Hvala Vam!
@Ivan N.
Postoje zablude koje moraš da prihvatiš. Čim imaš nekog o kome trebaš da se staraš, moraš i da prihvatiš određene zablude.
@grey owl
slažem se sa tvojim komentarom, samo mi je tvoj prethodni komentar zaličio na defetizam. Realnost je nešto što je trenutak, već sledeći trenutak je neka druga realnost… Ako prihvatimo loš trenutak kao realnost, teško da ćemo dočekati bolji trenutak.
Inače ne slažem se da je religija izmišljena za kontrolu masa. Religija je samo iskorišćena za kontrolu masa. Prilično sam ubeđen da je Bibliju pisao, ako ju je uopšte pisao čovek, neko koje mnogo voleo ljudski rod u jednom lošem trenutku čovečanstva. Onog momenta kad je crkva počela da širi religiju tog momenta je ta ideja počela da gubi osnovnu ideju…. vrlo slično kao i komunizam. Interesantno je zašto je komunizam, prema nekima, ubačen u Rusiju i zašto su ga Rusi relativno lako prihvatili, dok su vekovima ratovali u odbrani pravoslavlja od katoličanstva.
@Bojan
Pre bih rekao da je vodio dijalog sa samim sobom, tražio utehu za sebe i svoja dela.
Uzgred, slediti tuđe ideje nije sloboda.
Sada je već bolje.
Sa prvim zaključkom se slažem.
Drugom zaključku dajem Tacitov odgovor / Od drugih izimam ono što je po meri moje glave/,
Tvoja lična sloboda kako je ti intrepetiraš je anarhija ili individualna destrukcija.
Prouči, Berđajeva… ustvari, nemoj ulaziti u te vrtloge svesti jer su centrifugalne sile izuzetno jake. Kidaju veze sa zabludama!
@Ivan N.
Teško da se pesnici doslovce tumače, sem ako nije šala i šega. Ako doslovce tumačiš Branin citat ispada da svako može da bira kako će da živi svoj život, pri čemu je ugrožavanje tuđeg života zarad sopstvenog hedonizma (ne sopstvene egzistencije) jednostavan i prost izbor. Upari ovaj citat sa kapitalizmom i dobićeš neoliberalizam… Teško da je Brana ovim citatom hteo da poruči nešto pametno ljudima. Pre bih rekao da je vodio dijalog sa samim sobom, tražio utehu za sebe i svoja dela. Uzgred, slediti tuđe ideje nije sloboda.
Lazanski često piše populistički, ali ne mogu da ne zamislim gde je taj mogao da bude da je odabrao drugu stranu i kako bi tek ti tekstovi bili populistički. Ne verujem da mu se nije pružala prilika da izabere drugačije da piše.
Oba teksta sam naveo pre svega zbog tvoje opaske o teoriji zavera, trunju u očima nacije. Dodao sam u komentaru grey owl-u i treći tekst, sa druge strane zavere. A dodaću ti i da odgledaš jedno predavanje koje govori o jednoj temi, ali ustvari govori o mnogo
Najstrašnije što može da se desi čoveku je da prestane da ima etičke i moralne dileme i to je najveća teorija zavere. Zato i nije čudo što je hrišćanstvo, kakvo god da je, direktno izloženo udarima neoliberalizma i što u Evropi broj vernika opada.
Evo – i ova je shvatila. Kupila je ogledalce, pošto se lakše šmrče sa glatke površine.
Rodbinsko-klanovske šeme su čudo. Nesečeni, prvoklasni puder se tako nabavlja direktno iz robnih rezervi, po privilegovanoj ceni. To je izraziti primer nejednakosti.
@ grey owl
Oprostite,
Ovo, ne razumem.
Šta ste hteli reći, ovom visoko esencijalnom mišlju!?
@ Bojan
Ne znam o kakvoj zaveri je reč.
Strategija vladanja govedima se razvija milenijumima, a da bi to išlo lakše, prvo su smišljene religijske a onda i pravne bajke. Naravno da bitange lažu, ne vidim šta tu ima da se pojašnjava.
Primetio sam da bitange nisu naivne, narod jeste. Novinari se bore kao lavovi, ali to je stresan posao, pa mnogi ne dočekaju penziju. Šteta, gde bi nam kraj bio.
Filozofi ne moraju mnogo da razmišljaju, dovoljno je da se podsete onoga što su indijanci znali odavno. Za ostalo su dovoljni gastronomski i porno sajtovi.
Poslednje zbog čega gledam filmove (a veoma sam izbirljiv) je zabava. Ne učestvujem u majmunskom biznisu, pa nemam nikakav interes. Hvala za savet.
@ ИВАН Н.
Vlast se ne bira. Ona je isprogramirana. Programi se najlakše sprovode kod onih koji veruju u bajke. Cinik bi rekao, da su to i zaslužili.
@grey owl
Tekstove sam ponudio čisto kao materijal za teorije zavere. Inače evo i šta druga strana misli na tu temu
http://srb.fondsk.ru/news/2014/11/22/americhka-realpolitika-za-suochavane-sa-putinom.html (izvorni tekst: http://nationalinterest.org/feature/dealing-putin-11694) Nekako ne volim da čitam samo šta jedna strana misli.
Kažeš „uzdanje u pravo i pravdu je krajnje naivno“… Interesantno viđenje, primećujem da nekako najveću halabuku u tom pravcu dižu upravo oni koji ih ne poštuju. Čudno je da ne govore da pravo i pravda leže u „topuzu“, kao što ti ispravno primećuješ. Ja bih voleo da dobijem pojašnjenje na tu temu.
Inače, ako nisi primetio, nisu baš svi toliko naivni, a „uzdanju u pravdu“ dodali su i „topuz“.
Što se tiče filozofa, voleo bih da znam o čemu bi to filozofi trebali da razmišljaju, podsećaju? O punjenoj pačetini, uticaju svilenih čarapa na krvotok? Nemoj da gledaš filmove o Planeti majmuna samo iz zabave. Nije ti u interesu 🙂
@Bojan
Како то чине филозофи?
Највећи филозофи нису заговарали живот у сигурности. Потрага за истином никад није лишена ризика, баш као ни љубав. Филозоф мора да се упусти у ризик љубави.
Ovaj deo Alanovig intervijua ( konciznog pitanja i isto takvog odgovore) je najbolji.
Zažto?
Ako se udubite u strukturu pitanja i odgovora primetićete da gornji citat ima
finiju i dublju strukturu misli i u sebi sadrži jaku dozu religioznih pojmova kao `potraga za istinom i ljubavi´. Asocira na Fukoa!
Alen sam pravi uočljivu razliku između ideja i njihovog ovaploćenja.
Naši komunisti su to nekada (doduše demagoški) jasnije odvajali, govoreći: „e, sada sa reči na dela)“.
O ovome toliko jer bi morao preći u druge svere života što ljudu ne vole.
O Lazanskom ništa. Lep i populistički članak, kao i uvek.
O trunju u mom oku ili očima.
Ovu dosetku je kod vas upravo Brana asocirao. Žao mi je što je niste doslovce shvatili, iako je tako pitka, laka i istinita.
@grey owl
Države ne čine narodi, nego vlast.
Pitanje,
Ko bira vlast?
Ona na žalost jeste za sebe ali nije po sebi !?
To je na žalost kod nas tako.
Narod ima vlast kakvu zaslužuje!!!
Države ne čine narodi, nego vlast. U njima može biti i više naroda, ukoliko ima dovoljno hrane i ako vlast nije bangava.
Inferiorne zemlje ili zone, će uvek postojati. Neki narodi su sami sebi najveći neprijatelji. Imaju loše navike i vole da se prave ludi.
Gospodin Lazanski kaže da je Ruska država u pravu. Super, ali uzdanje u pravo i pravdu je krajnje naivno. A odlično služi demagozima i prevarantima.
Kosovo nije u sastavu Srbije (SR Jugoslavije) od 1999.
Što se tiče filozofa, lepo je što nas podsećaju na ljubav. Problem je samo u tome, što na ovome svetu ona baš i ne postoji. Postoji interes.
Ovo je planeta majmuna, a majmuni su veoma sebična i sujetna vrsta.
Za Ivan N.
Prvo moraš da ispereš trunje iz sopstvenih očiju…
http://www.politika.rs/rubrike/Razgovor-nedelje/Kapitalizam-je-bolest-covecanstva.sr.html
http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Spijuni-iz-Nisa.sr.html
@Инжењер Дејан
„Док постоје инфериорне државе, човек као Сакс никада неће бити потрошен.“
ја настављам:
Државе чине народи,том скупи као елемент и ја припадам и са сетом се присећам Бранине архаичне мисли :
„Живим искључиво зато што сам рођан
Нисам бирао ни народ ни вође
На једини живот имам страшно право
јер га као свако плаћам својом главом“
Брана Црнчевић
Ти`инфериорни´народи имају своју главу или носе главе на раменима. Жашта?
Ти народи имају своју религију, културу, навике, образовање. Једноставно ти народи имају своју особеност,
Какви су резулатаи и продукти тих народа приказују се на светској позорници.
Да завршим.
У туђем оки видимо трун а у нашем не видимо греду.
Теорија завере је нешзо напримитивније као механизам одбране од сопствене немоћи i робовања колективном сујетом!
Не било ми замерено на подсећању.
Џефри Сакс, 2004: „Нема граница да Црна Гора не достигне развоје Исланда или Луксембурга. Тим пре што има реалне шансе да БДП-а по глави становника веома брзо стигне Хрватску и Словенију. Импресиониран сам владиним плановима и реформама.“
http://www.izjave.net/quote/3540
Имам утисак да је у календару проф. Сакса новембар резервисан за Београд (1989, 2013, 2014):
http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/1758112/Koala+diplomatija.html
Ако би требало да се његова делатност опише у неколико реченица, следећа мисао делује (баш) ефектно:
„Џефри Сакс је ‘бели поглавица’ задужен за Индијанце и он се више од других белих поглавица бави индијанским темама. Не верујем ни да Сакс то ради само у своје име. После улоге у руској приватизацији, Сакс би морао бити човек кога у озбиљним државама политичари избегавају. Можда би се могло рећи и да је Сакс лакмус папир за тестирање озбиљности државе. Док постоје инфериорне државе, човек као Сакс никада неће бити потрошен.“
https://nkatic.wordpress.com/2013/10/23/trijumf-dirigovanog-jednoumlja-tekst-pisan-za-beogradski-fond-za-politicku-izuzetnost/#comment-4703
@Nebojša Katić
„Srbija ne pliva u znanju potrebnom za novo vreme i «novu» ekonomiju. Znanja je objektivno malo, ono je rasuto, nesistematizovano, marginalizovano i ugušeno dnevnom politikom. Veliki broj onih koji ponešto i znaju su u emigraciji, fizičkoj ili duhovnoj, svejedno. Teren je prepušten novoj klasi ambicioznih i agresivnih «eksperata», pa je Srbija postala veliko vežbalište neiskusnih i poligon za eksperimente. U tom smislu, Srbija je u istoj poziciji kao i države ranijeg socijalističkog bloka.“
Ovaj pasus Vam je najubedljiviji!
Iz ovog se može zaljučiti:
Sami ne znamo, tuđe ne valja, prazne priče prevoše praktičnog delanja premalo, sve u svemu, propadanju se kraj ne vidi!
Srdačan pozdrav,
Za Ivana N. – Napisao sam dosta tekstova u vezi sa mogućim načinima oporavka i izlaska iz krize, pa to ne bih ovde ponavljao. Što se Saksa tiče, on je u Rusiji pokazao kako se to radi (https://nkatic.wordpress.com/2005/10/22/cena-slepog-poverenja/). Verujem da Saks ima jedan isti govor za sve zemlje poput Srbije, i u njemu samo menja naziv države. Hvala na komentaru.
Za vas gospodine Katiću.
Pre neki dan ovde je gostovao poznati ekonomiste Džefri Saks,
Profesor Kolumbija univerziteta.
U medijima pored popilarizacije ekonomskog pravca održivog razvoja bila su interesantna pitanja i odgovori na našu aktueknu temu:
Reformski procesi u Srbiji nove Vlade i aranžman sa MMf-om.
Javne finansije i javni sektor, i kako Srbija da pronađe svoj put izlaska iz krize?
Ovo je pitanje svih pitanja.
Profesor odgovara:
`Svoj oslonac u finansijskoj stabilnosti traba tražiti u međinarodnoj konkurentnosti´.
Kako Srbija da ubrza privredni rast i kako da otvori nova radna mesta ?
Njegov odgovor bi razumeo ozbiljniji sundikalni aktivista.
`Srbija je u globalnoj ekonomiji relativno mali igrač . Rešenje je izvozu i konkurentnosti šta to Srbija ima na ponudi ostatku sveta počev od Nemčke. Italije, suseda,EU. ali i u pronalaženju novih tržista. Srbija ima velike potencijale u poljoprivredi u agroindustriji prerađivačkoj delatnosti energetici za tim postoji tražnja. Treba otvarati se prema Bliskom istoku i okruženju.
Znači treba konkurentnost. Dobra tehnologija. Pronalaženje novih investitora koji mogu da podignu tehnološki nivo i otvore nova tržista, Samo tako Srbija može da stvori uslova za zdravo zapošljavanje.
Reforma mora da se odvija kroz pravu zaradu i konkurentski izvoz´.
I dodaje: `Implementiranje dobrih investicija i biti konkurentan na svetskom tržištima. U tome je klič, reforme.
Moje pitanje:
Kliko je ovo realno opravdano i imali drugih puteva ( prečica )?
Srdačan pozdrav,
Za Djole Djole – Ako mi nešto nije promaklo, mi nismo saznali šta je vlada prihvatila i šta se dogovorila sa MMF-om. Nadam se da ste Vi u pravu kada kažete da: „Sve što oni predlažu deluje korisno i racionalno za otklanjanje naših mnogobrojnih i poznatih problema.“ Ja, nažalost, ne uspevam to tako da vidim i moje gledanje na mesto i ulogu MMF-a je danas isto kakvo je bilo kada sam pisao tekst https://nkatic.wordpress.com/2011/03/06/civilizovani-uterivac-dugova/. Hvala na komentaru.
G-dine Katiću, poznata nam je svima Vaša oduševljenost MMF-om. Sve što oni predlažu deluje korisno i racionalno za otklanjanje naših mnogobrojnih i poznatih problema. Gde je po Vama problem, u kom trenutku se aktivira omča o kojoj Vi govorite kad pričate o MMF-u? U svetlu novog aranžmana, do kog trenutka su instrukcije u sprovodjenju neophodnih reformi našeg društva dobroćudne a kada postaju destruktivne kao u nekim državama o kojima ste pisali? Hvala što sa nama delite svoja razmišljanja na ovaj način. Pozdrav
Ovo su mutirani pilići.
Svaka čast art-direktoru (1985).
Stvarno il moguće,
Srbija nema ni jedan projekat, koji bi ponudila nemačkim privrednicima koji su zainteresovani da ulažu u Srbiju!
Šta rade razvojni sektori vladinih službi?
Šta radi srpska tehnokratija?
I ovo je zanimljivo,
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=324&cl=02
Produkt sistema u kome je nauka zabelezila toliki napredak na toliko mnogo polja.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/512710/MUTANTI-Pilici-nikad-nisu-bili-veci
Pre neki dan sam, posle dužeg vremena, posetio Vojni muzej na Kalemegdanu. Užasno je zapušten, baš je tužno. Ali je u isto vreme veoma inspirativno.
Oni koji neće da plaćaju porez, odu u hajduke.
Ko ne promeni položaj na vreme, dobije metak.
Kralj je bio gord i ohol, pa je i on dobio metak.
Onda se dešavaju neke revolucije…
@grey owl
Fino rečeno…
Ovo je sistem u kome nauka grabi krupnim koracima. Umesto kremenjača se koriste rotacioni topovi i rakete. Sve je iz budžeta i služi za pljačku, al’ nema veze.
Ako ostavimo po strani tribalni stil života, nisam primetio da je postojao sistem koji je svima na planeti garantovao svojinu, a još manje slobodu. Kada se završi faza sa petardama, nastavlja se sa korupcijom. To je lako, gomila će iz opanaka da uskoči u lakovane cipele.
Mala deca mogu da sklope slagalicu, ukoliko su u stanju da zamisle celu sliku. Sistem je osmišljen tako, da se deca igraju sa jednim ili dva klikera.
@Miloš
„Zapravo podaci koje ste postavili potvrdjuju da monetarna politika može neutralizovati svaki pad tražnje i učiniti da Sejov zakon funkcioniše. Šta se desilo? Zaposlenost u gradjevinskom sektoru je pala ali je, usled monetarne politike koja je održavala Nbdp(ukupno trošenje/tražnja) na trendu rasta, zaposlenost rasla na drugom mestu. Sejov zakon: tražnja je pala za kućama, ali je porasla negde drugde. Nezaposleni u gradjevinskom sektoru su našli posao na drugom mestu gde je porasla tražnja. Da monetarna politika nije neutralizovala ovo ubacivanjem novca, došlo bi do momentalnog pada tražnje i lančane reakcije: nezaposleni u grdj. sektoru ne bi trošili na kupovinu(jer nemaju platu) i time oborili tražnju za drugim robama gde bi onda došlo do novog otpuštanja i tako u krug do kraja lanca. Sve je to trajalo dve godine dok nije došlo do pada Nbdp-a usled greške Feda.“
„Prvo, u pravu ste da Sejov zakon -njegova centralna premisa- da ne može postojati opšti pad tražnje nije tačan.
To je zato što je on mislio u terminima trampe. Kada se ubaci novac u opticaj njegov zakon nije tačan.
Istini za volju,ako bi sve bilo privatno, uključujući i novac, njegov bi zakon bio tačan, jer bi privatni profitni motiv bio dovoljan da se održi tražnja, u smislu ako bi nastao višak tražnje za novcem a pad tražnje za drugom robom, privatni proizvodjači novca bi odgovorili većom ponudom dok se tražnja i ponuda ne izjednače. Imali su i druge mehanizme(sofistikovanije od današnjih mehanizama CB) u istoriji inače neslobodnog privatnog novca u Škotskoj u 18 veku.
Postoji i drugo, šire tumačenje, da ponuda stvara tražnju koji se održao danas, ali da ne širimo priču.“
Sto ti pricas nema veze sa Sejovim zakonom.
Pravljenje kuca ce dovesti do traznje za svime sto nisu kuce . Ako drzava garantira i napravi da lakse ljudi kupe kuce tj oni koji nemaju prihoda ili cak oni koji nemaju ucesce pa i nezaposleni tada drzava pravi dislokaciju kapitala (legendrane subvencije).
Sto manje drzava pravi preraspodjelu to je trziste „cistije“.
Tada se krivulje ponude i traznje priblizavaju i tada ponuda=traznja postaju jedna krivulja. Zato i kaze da nemoze doci do generalne hiperprodukcije.
Znaci umjesto novac stavi „korumpirani politicari“
S papirnim novcem i institucijama centralne banke pod politickim utjecajem amplitude su sve vece i vece.
E sada, ljudi cine greske (neznanje ili pohlepa) pa previse investiraju u nesto i tako nastaje balon. U balonu su napravljene kuce koje nisu niti trebale nastati i napravljena su radna mjesta koja nisu trebala niti postojati ili su preplacene stare kuce.
Ukradena je vrijednost iz nekih drugih industrija i prebacena u gradjevinski sektor. Glasaci (vlasnici) ce rado glasati kada vide da im cijena kuce raste jer je ugodan osjecaj vidjeti da neradom „zaradjujes“ novce, ali opet druga strana su mladi ljudi.
Puno pozdrava
О предвиђању криза
Макроекономисти редовно најављују кризе. То спада у пророчанства која се самоостварују. Не кажу само када ће (први) балон пући и где.
Не замерите што нисам имао времена да потражим старе Кругманове текстове и да приложим линкове, али поуздано знам да је још 1994. године (можда и раније) оспоравао „азијско чудо“ – насупрот перјаницама Светске банке, ММФ-а итд. Разуме се, није могао да процени тренутак „пуцања“, али је благовремено указао на деформације у неколико земаља источне Азије (висок дефицит текућег рачуна, висок и растући спољни дуг итд.) које се неће на добро завршити. И десила се Источноазијска криза (1997-1998).
Када пропадају финансијски субјекти (банке, осигуравајуће куће, инвестициони фондови итд.), то се лакше може „маскирати“ него ли у случају „потонућа“ нпр. компаније која производи аутомобиле.
Зато, домет макроекономиста се завршава у равни указивања на деформације које треба ублажити – да не би пошло по злу.
П.С.
Узгред, Велика депресија се за САД завршила ратне 1942. године. „Њу дил“ је био пројекат мали по обиму, мерено према величини економије САД, али је створио обрисе социјално одговорне државе. Успостављање дипломатских односа са Совјетским Савезом (1933), а посебно опоравак британске, немачке и јапанске економије (државе које су биле велики спољнотрговински партнери САД између два светска рата), значили су додатни стимуланс за опоравак америчке економије. Са Другим светским ратом (1939-1945) настала је нова тражња и ново задуживање Велике Британије итд.
@mp
I dalje stojim iza toga da je totalna glupost, ali se pre svega izvinjavam ako ste me protumačili kao vređanje vaše ličnosti, jer ni jednog momenta nisam želeo vas da vređam… Vređanje, koje je sigurno moglo da se oseti u mom komentaru (nisam vodio računa o tome, bio sam pomalo fasciniran prepiskom sa Milošem), može samo da se odnosi na one koji su ekstra plaćeni da bi videli ono što drugi nisu mogli ili nisu ni bili zaduženi da vide. Nekako mi se aktivira deo mozga namenjen preziru, kada neko dobro plaćen ne vidi nešto i nastavi da bude plaćen, čak i bude dodatno nagrađen (da i sledeći put zažmuri). U kapitalizmu nekako ovakve greške kod slabo plaćenih budu obično nagrađene otkazom. Nekako i dalje verujem da je solidarnost pristojno osećanje, a sebičnost nepristojno…
Znaš, na mom fakultetu je jedan moj prodekan pre par meseci sišao u studentsku službu i ustanovio kako nije znao koliko ljudi, studenti (nečija deca) nemaju novca da plaćaju obaveze. Bio je pristojan da prokomentariše da mu njegova plata nije davala predstavu o stanju u društvu.
U diskusiji na blogu moglo procitati da monetarna ekspanzija (stampanje novca) moze da pokrene razvoj;
Potom se moglo procitati da se velika depresija u SAD zavrsila 1932e godine (!?) ..
pa se evo moze cuti da su analize da NEKI ekonomisti NISU predvideli krizu totalna glupost (!?) Zaista skidam kapu tim veoma pametnim ludima koji
tako lako mogu da ocene sta je glupost, ili visprenim prognozerima
koji su predvideli.
Neki ljudi tako brzo zakljuce, a da ne provere i ne preispitaju ono sto zakljuce, Ne pitaju sebe, da li je mozda ovo moje pogresno, ili je prebrzo zakljucivanje pogresno.
Razlog sto sam prilozila Krugmanov dugi clanak (napisan je kao akademska rasprava) i verujem da treba uloziti vreme da se procita jer daje pregled
teorija i ubedjenja medju ekonomistima i kako su i da li su teorije prosle test vremena;
@Andrej
Samo budala nije mogla da očekuje, predvidi krizu. U eri ekspanzije automatizacije i jeftinog rada neočekivati krizu?!?!?! Čudo neko nije dobio Nobelovu za to.
„Nadjite mi socio-ekonomski sistem u istoriji koji je vise postovao privatnu svojinu, slobodu pojedinca, u kome je vise bila izrazena korelacija izmedju zalaganja, rada, znanja pa i srece pojedinca i njegovog/njenog zivotnog standarda? Nadjite mi sistem u kome je nauka zabelezila toliki napredak na toliko mnogo polja.“
Šta da ti kažem… ubedio si me 🙂 Kad bi se stvari merile samo tvojim metrom verovatno bi bio u pravu… Izgleda da bi trebao da ponovo pročitaš tekst g. Katića da bi se podsetio o čemu smo počeli uopšte da pričamo. Samo bih te podsetio da život ne počinje od tebe i mene i da će ga biti valjda posle mene i tebe.
Neću ti mnogo odgovarati, ali nikada nije bila tolika razlika između rada i zalaganja i standarda. To su čak primetili i oni koji upravljaju kapitalizmom…
@Vladimir
Komunizam je bio totalitarizam, ovo je otelotvorenje čovečje slobode. U pravu si Vladimire… Samo mi se nekako čini da su tribalne zajednice jedine opstajale kataklizme ljudske gluposti.
Bojane,
Postojala je plejada ekonomista koja je krizu predvidela jos 2002.e ili 2003.e. Mozda su promasili u procenama za par meseci ali su je na vreme najavili. Samo, nisu deo main stream-a pa ih ne nadjete na prvoj stranici google rezultata pretrazivanja..
I ne znam zbog cega se toliko negativnog pripisuje kapitalizmu. Nadjite mi socio-ekonomski sistem u istoriji koji je vise postovao privatnu svojinu, slobodu pojedinca, u kome je vise bila izrazena korelacija izmedju zalaganja, rada, znanja pa i srece pojedinca i njegovog/njenog zivotnog standarda? Nadjite mi sistem u kome je nauka zabelezila toliki napredak na toliko mnogo polja.
@Bojan – A koji sistem ne funkcioniše na stalnoj ekspanziji? Kad bi malo zagrebali po istoriji možda bi našli neke konzervativne / tribalne zajednice čija religija je skučavala širenje, ali to su retki primeri. Njih je zbog toga istorija kaznila eliminisanjem sa scene. Kapitalizam nije ništa posebno u odnosu na druge.
Recesije i pucanje balona je bilo i pre kapitalzma. Primera ima dosta. U mnogim tim slučajevima je do pucanja došlo jer ekonomija ima svoje matematičke / fizičke limite. Kao balon, on se širi do svog fizičkog limita. Za pucanje, odnosno kontrakciju ne treba uvek da se povedu negativne kampanje pa investitori okrenu smer ulaganja. Oni su jednostavno ne razmišljajući racionalno pumpali da tržišnog maksimuma.
U prethodnom komentaru mi se na pocetku „pojela“ recenica koja ide posle prve recenice :), a glasi:
Po meni, logickim kapitalističkim razmišljanjem (pošto ekonomisti pre svega za rade za pare), kapitalističku ekonomsku krizu je teško, skoro nemoguće predvideti.
Analize zašto neko nije predvideo krizu su totalna glupost, ali plasiranje istih očigledno ima svoje ciljeve. Pre svega, zbog toga što kapitalizam funkcioniše na stalnoj ekspanziji i svaka negativna vest plaši ekspanziju kapitala. Na to kad se doda iracionalna ljudska svest, a g. Katić je bez ikakve mistifikacije i „uvijanja u oblande“ već to opisao u komentaru o načinu odlučivanja investitora, ulagača, nema tu nikakve veće nauke od gledanja otvorenim očima oko sebe da vidiš da li će nešto da bude loše.
Vodili su dva finansijski velika rata koja pljačkom nisu mogli odmah da amortizuju u sopstvenom dvorištu, „ulagali“ su u obnovu okupiranih zemalja, istrošio se novac od pljačke bivšeg Istoka, stiglo na naplatu štancanje novca za poraz komunizma, bog sveti zna gde i u šta su „ulagali“ novac. Ne treba isključiti i da su određeni krugovi, bliski vrhu vlasti, znali šta se sprema i da im naprosto odgovara da se desi kriza. Veliki novci se ne zarađuju redovnim ustajanjem rano ujutru i odlaskom na okopavanje, zalivanje bašte. Baško i pojave novih i gubici starih igrača. Obično se to dešava u anomalijama i krizama ekonomije. Zamisli da znaš da su krize neizbežne i da znaš kada će se desiti ili još bolje planiraš ih da se dese kad tebi odgovaraju. Sa izvitoperenom svešću elite koja vodi svet, teško da sam lupetao gluposti…
Mene su na nekim njihovim workshop-ovima učili, savetovali da u procesu brainstorm-inga treba „izbaciti“ sve na sto, pa i gluposti. Teško mi je da zamislim da im „vodeći“ ekonomisti samo razmišljaju o uskom ekonomskom pogledu na krizu.
ako dozvolite, nekoliko clanaka koje vredi pogledati u prilog temi:
U jednom osvrtu iz 2009e Pol Krugman analizira zasto mnogi ekonomisti nisu videli mogucnost mega krize koja je pocela 2007/2008;
http://www.nytimes.com/2009/09/06/magazine/06Economic-t.html?pagewanted=all&_r=0
U clanku sa bloga Guardiana analiziraju se efekti stampanja novca u toku velike recesije takodje zvanog „kvantitativno popustanje“.
http://www.theguardian.com/business/economics-blog/2014/oct/29/quantitative-easing-policy-stimulus-janet-yellen-ecb
a evo i osvrta na prosecno stanje americkog domacinstva posle velike recesije;
http://www.cbsnews.com/news/wealth-of-most-americans-down-55-since-recession/
За инг. Дејана – Тржиштима влада менталитет крда (то је и стручни термин) и то добрим делом објашњава и настајање великих криза. У берзанским кретањима је много мање рационалности него што се мисли, и много више размишљања на кратак рок – до петка, до првог бонуса.
Наравно, постоје велики играчи које други мотре и следе, али њихови потези нису увек докучиви. Некада су рационални, некада су плод интуиције или инсајдерске информације, некада су потпуно промашени, а некада су вероватно и део стратегије коју обични смртници не могу докучити (Броделова зона сенки).
Хвала на коментару.
За господина Катића – Када сте већ у једном коментару поменули тржишна очекивања и рационална очекивања, указала се прилика да Вам поставим једно питање.
Иако је тешко говорити о „профилу“ просечног (светског) инвеститора у хартије од вредности, мене интересује да ли је доминтан приступ у одлучивању подразумева угледање на „велике играче“ без много размишљања? (Мени се чини да је тако).
Унапред хвала на одговору.
П.С.
Иако је пример екстреман, пао ми је на памет Сорос. Односно, кад он репрофилише своју имовину у хартијама, то чине и многи његови следбеници.
Pokušaću da Vam odgovorim argumentima, kao što sam i do sada, nadam se, radio, a tumačenje ostavljam Vama na volji.
Što se tiče 1. i 2. u pravu ste i sam sam rekao da sam pomešao. Ali to uopšte nije bitno za argument.
Argument je bio da Amerikanci žive neuporedivo većim standardom nego što zaslužuju zato što štampaju pare i uvoze robu. Ali Amerikanci uvoze samo 17% GDPa, većinom kupuju domaću robu. Ako uzmemo da izvoze 14%(World Bank) onda je veliki deo pokriven izvozom. Isključimo transferna plaćanja i pretpostavimo da je razlika plaćena štampanjem para. To što ostaje je veoma mala količina robe da bi bitno uticala na životni standard gradjana Amerike, budući da kupuju domaću robu uglavnom. Kako to može bitno uticati na standard gradjana u SAD pitam ja Vas? I taj uvoz od 17% je trenutno najviši u istoriji. 90% je bio 10%, a ranije i 5%. Nemoguće da su svo vreme živeli od uvoza. Reći da je uvoz veći za 20% od izvoza možda zvuči strašno ali ako se pogleda udeo uvoza u Gdp, onda je to relativno mala cifra da bi drastično podigla životni standard.
3. Ali Australija 50 godina ima deficit tekućeg računa. U periodu koji pominjete 2001-2008 Australija je imala veći deficit od Amerike a krizu nije ni osetila. Takodje i Britanija je imala deficit. Nešto se tu ne slaže.
4. Nije pitanje šta ima veći globalni efekat nego da li gradjani u SAD žive duplo bolje zato što imaju exorbitant privilege.
5. Ne treba tako lako otpisivati Krugmana. Ipak se on bavio tom temom i ima radova o tome.
Ovaj najnoviji rad koji sam uspeo da nadjem http://www.global-systems-science.org/wp-content/uploads/2013/12/Dollar-as-the-World-Reserve-Currency.pdf govori da su SAD imale malo veći prihod od onoga što je procenjivao Krugman u 90im i da je on iznosio u godini najvećeg deficita pre krize od 0.2 do 0.5 GDPa i to samo apod pretpostavkom savršene racionalnosti. U krizi je SAD kao celina imala gubitke od statusa rezervne valute( -0.5 Gdpa).
6. Verovanje da je kriza rešena monetarnim sredstvima potiče pre svega iz radova Kristine Romer koja je prva našla vezu izmedju devalvacije i rasta. Reći da je ona neoliberal sa nekog egzotičnog sajta je prilično hrabra izjava.
7. Inflaciona (srednjoročna i dugoročna) očekivanja su niska a to znači da tržišta ne očekuju veću inflaciju u budućnosti a to je jedino bitno, kamatne stope nisu bitne kao što sam Vam objasni ocitirajući Fridmana, jer niske kamatne stope znače veoma često da je monetarna politika restriktivna. Vi ćete reći da sam ja govorio o kamatnim stopama, ne o inflaciji. Zbunio sam se.
Čitam i knjige pored nekoliko (sjajnih) blogova(verovali ili ne) ali je u blogovima sumirano i sažeta suština sa sve grafikonima. Naravno, ako bi blogeri izdali i knjige i njih bi čitao.
Toliko od mene a Vama gospodine Katiću hvala na izdvojenom vremenu i trudu.
Za Miloša – Prvo, pomešali ste tekući bilans i trgovinski bilans. To je krupna greška.
Drugo, napravili ste katastrofalnu grešku i promašili za red veličine kada ste govorili o odnosu uvoza i izvoza SAD.
Treće, minimizirate značaj američkog deficita tekućeg bilansa. U poslednjih 30 godina, SAD su imale stalni deficit tekućeg bilansa (izuzetak je samo 1991.). Od 2000. do 2008. godine deficit tekućeg bilansa je konstantno bio od 4 do 5,8%. Reč je o strašnom kumuliranju deficita koji bi potopio svaku državu, ali SAD može da štampa dolare.
Četvrto, apsolutne cifre su važne. Deficit Srbije koji je u 2012. npr. bio oko 12,3% BDP-a, u apsolutnom iznosu je 4,7 milijardi dolara. Šta ima veći globalni efekat – srpski deficit od 12,3% u odnosu na BDP, ili američki od npr. 2,3%?
Peto, status rezervne svetske valute daje ogromnu prednost njenom vlasniku. To je nesporno, i to je razlog zbog koga se vodi veliki valutni rat, i to je razlog zašto SAD pokušavaju da dolar održe u igri na stari način. To je i razlog zbog koga zemlje BRIKS-a pokušavaju da smanje značaj dolara. Ovo je do te mere jasno i poznato, da mene zbunjuje da to ne razumete. Naivno je da ovako ozbiljnu temu bagatelišete citirajući Krugmana. Uzgred, Krugman je ili naivan, ili se pravi naivan kada je reč o dolaru i prednostima rezerve valute i efektima.
Šesto, Vaše verovanje da je kriza iz 1929. godine u SAD rešena monetarnim instrumentima, a ne i fiskalnim (New Deal), ide protiv svega što se o krizi zna. Takve teze i ludorije se mogu naći samo na egzotičnim sajtovima neoliberalne orijentacije. To niko ne uzima za ozbiljno i namenjeno je samo onima koji se upecaju.
Sedmo, kažete „Nažalost svuda vidimo da CB kao zapete puške čekaju da podignu kamatne stope i na prve znake inflacije će to i uraditi.“
Kako se to po Vama svuda vidi, dajte mi tri-četri primera gde ste to videli i potkrepite kredibilnim dokazima. (Kredibilni dokaz nije Vaše mišljenje, ni citati Vama omiljenih blogera.) Libor ili EURIBOR stope to ne pokazuju, a ako ste Vi u pravu, morale bi. Tržišta obveznica to ne pokazuju, a morala bi.
Konačno, Vi grešite u domenu trivijalnog, egzaktnog i lako dokazivog, a pokušavate da dajete meritorne iskaze o temama koje su veoma, veoma kompleksne.
Savetovao bih Vam da manje čitate blogove, da Više čitate knjige i analizirate žive podatke (i to iz zvaničnih izvora) i da na ekonomiju gledate svojim očima, a ne očima blogera, Kurte i Murte (tu uključujem i sebe, naravno). To će Vam pomoći da ne pravite tako velike faktografske greške kakve pravite, a vremenom će Vaše znanje sazrevati. Ekonomske istine, ako i kada ih ima, su u empiriji, u ciframa, u ekonomskoj istoriji.
Hvala na komentaru.
1.Ipak je najvažnije da se gleda tekući račun(curent account)koji dodaje i tranferna plaćanja- on je sada samo 2.35% GDPa . To što iznosite cifre u apsolutnom iznosu je relativizacija. Kada se podeli 450 milijardi na 350 miliona stanovnika to je ista cifra po čoveku ako ne i manja od onoga sto imaju britanci i australijanci. Zato se sve i računa po glavi stanovnika.
Napisali ste: „Satus rezervne svetske valute daje ogromnu prednost njenom vlasniku“
Ljudi koji su se ozbiljnije bavili time se ne slažu sa ovom tvrdnom, nalazi su da amerika ima koristi od toga u iznosu od 0.1% GDPa. To je smešno mala cifra.
http://web.mit.edu/krugman/www/seignor.html
2. Dao sam Vam primer da je Amerika 1932 samo monetarnom politikom izašla iz recesije, ali nisam video pobijanje te teze. Voleo bih da vidim dokaze za te tvrdnje da svi insistiraju da će držati niske kamatne stope posle krize(Fed, Ecb?). Nažalost svuda vidimo da CB kao zapete puške čekaju da podignu kamatne stope i na prve znake inflacije će to i uraditi. Tržišta to znaju i zato nema tražnje- nijedna CB neće namerno da izazove inflaciju ako ne mora jer bi to bilo suludo. Zato mora da se zakonom obaveže na to putem targetiranja nivoa inflacije.
Za Miloša – 1. Kažete: „Ako amerikanci žive na račun drugih, to znači da dobijaju robu a da nikakvu robu i usluge ne daju zauzvrat. Problem je uvoze samo 2.3% više nego što izvoze.“
Nažalost, ponovo grešite i to strašno. Amerika uvozi ne 2% više nego što izvozi, već preko 20% više nego što izvozi. Kada se sa procenata pređe na dolarske cifre, deficit SAD je preko 450 milijardi. Toliko otprilike iznosi zbirni BDP Finske i Portugala. To je 11,5 puta veće od BDP-a Srbije. Amerika je blagoslovena jer može štampati dolare i hartijom pokrivati deficit. O tome sam detaljno pisao u tekstu https://nkatic.wordpress.com/2011/10/13/rat-dolara-i-evra-i-deo/.
2. Kažete: „Vrlo dobro sam upoznat kolika je monetarna baza i kolike su rezerve. Objasnio sam Vam zbog čega je to tako- zbog očekivane privremenosti ubačenog novca. Kada ja dam nekome 1000 evra ali mu kažem i da ću mu ih uzeti za 7 dana, to neće uticati na njegovo trošenje. Ali ako mu kažem da mu ih dajem trajno, to će imati efekta na tražnju.
Nažalost, na osnovu onoga što pišete, nije izgledalo da ste dobro upoznati sa viškovima rezervi u sistemu. Da jeste, ne biste istrajavali na priči o greškama centralnih banaka i konceptu svemoći monetarne politike.
Priča o tržišnim očekivanjima, o racionalnim očekivanjima, kao i veliko ekonomsko psihologiziranje je zgodno za polaganje ispita na fakultetu. To će uvek obradovati profesore, pogotovo one koji američke udžbenike danas čitaju kao što su juče čitali Kapital.
U realnom životu, stvari su malo složenije. Očekivanja svakako nisu nebitna, ali je upravo ova kriza pokazala da se sistem ne može osloniti samo na monetarnu politiku, čak ni onda kada centralne banke čine sve da uvere privredu i građane da će meka monetarna politika trajati veoma dugo.
U tom smislu, od 2008. godine dešava se potpuno suprotno od onoga što Vi tvrdite. Sve centralne banke su godinama slale istu poruku (tzv. forward guidance), a poruka je bila da će one nastaviti da štampaju novac sve dok privrede ne izađu iz recesije. Sve zapadne banke to rade i danas, i samo je FED najavio da će prestati sa masovnim štampanjem dolara budući da je stopa nezaposlenosti pala na nivo koji je FED ciljao. Dakle, poruke centralnih banka su jasne, ali zec nije u monetarnom grmu.
Hvala na komentaru.
@ Milos; videla sam sta ste odgovorili u vezi odnosa zaposlenosti i stanja u SAD nekretninama, ali i dalje mislim da veoma brzo zakljucujete i to na osnovu samo jednog ili 2-3 pokazatelja sto mislim da je pogresno.
NIsam u prilici da polemisem samo cu pomenuti da podaci sa wikipedije NISU za ozbiljnije analize.
U vezi drugih zakljucaka koje ste naveli, skromnog sam misljenja da treba da dobro pogledate bilans godisnjeg racuna SAD sa svetom i presek dugova SAD (ako ste se upustili u polemiku) ; bilans razmene sa drugim zemljama nisu samo robe i usluge vec transferi, investicije i ulaganja koja druge zemlje imaju u SAD i SAD u svetu;
US javni dug je na nivou od 18 biliona u 2014oj godini, a vlasnici 1/3 tog duga
su strane zemlje;
http://www.tradingeconomics.com/united-states/indicators
http://www.bloomberg.com/news/2014-06-11/fed-prepares-to-keep-super-sized-balance-sheet-for-years-to-come.html
G.Katić me je samo podsetio da sam pogrešio, zato što je tačniji presek stanja tekući bilans jer pored roba obuhvata i usluge i transferna plaćanja. Nema potrebe da se oko toga raspravljamo, tim više što samo osnažuje moj zaključak.
Ne pozivam se na autoritete već samo na fakte i logiku. Ako amerikanci žive na račun drugih, to znači da dobijaju robu a da nikakvu robu i usluge ne daju zauzvrat. Problem je uvoze samo 2.3% više nego što izvoze. To je manje od britanskog deficita od 4.51% ili australijskog 3.31% ili srpskog 6.54%. Dakle gledam samo fakte.
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_current_account_balance_as_a_percentage_of_GDP
Ko je vlasnik Feda možete saznati ovde:
http://www.federalreserve.gov/faqs/about_14986.htm
Nisam mislio da vi pričate besmislice(vi ste samo pitali da li su tačne) već da ih pričaju ćaknuti austrijanci i mmt-ovci.
@ Andrej
Требало би да добијате и-мејлове. Проверио сам сада. У мом случају, сервер Гугла их (аутоматски) „баца“ у категорију Друштвено.
Ако их не добијате, најбоље би било да се испишете као „претплатник“, а затим да се поново упишете. Очекујем да то најједноставније решава ствар. Уосталом, ово сте знали и без мене.
1. Pomešao sam trg deficit sa deficitom tekućeg računa. Deficit tekućeg računa je 2.3% i trgovinski je možda malo viši ali to ne menja na suštini.
2.Vrlo dobro sam upoznat kolika je monetarna baza i kolike su rezerve.
Objasnio sam Vam zbog čega je to tako- zbog očekivane privremenosti ubačenog novca.
Kada ja dam nekom 1000 evra ali kažem mu da ću mu ih uzeti za 7 dana, to neće uticati na njegovo trošenje. Ali ako kažem da mu ih trajno dajem to će imati efekta na tražnju.
Click to access 1998b_bpea_krugman_dominquez_rogoff.pdf
„However, as I noted at the beginning, only temporary monetary expansions are ineffectual. If a monetary expansion is perceived to be permanent, it will raise prices (in a full employment model) or output.
The ineffectuality of monetary policy in a liquidity trap is really the
result of a looking-glass version of the standard credibility problem:
monetary policy does not work because the public expects that whatever
the central bank may do now, given the chance, it will revert to type
and stabilize prices near their current level. If the central bank can
credibly promise to be irresponsible-that is, convince the market that
it will in fact allow prices to rise sufficiently-it can bootstrap the
economy out of the trap. “
1933, marta, Amerika je bila u zamci likvidnosti, devalvirala dolar i sišla sa zlatnog standarda time signalirajući da je novčana ekspanzija trajna. Industrijska proizvodnja je u sledećem mesecu porasla za 45%, a u sledećim godinama Bdp je rastao po 10%, uprkos bankarskom sektoru koji nije funkcionisao. Preporučio bih Vam ovaj tekst.
http://www.themoneyillusion.com/?p=7960
„A liquidity trap is where an increase in the money supply fails to boost NGDP. In 1932 the constraints of the international gold standard meant that purchases of assets failed to substantially increase the money supply. That’s gold standard economics 101, having nothing to do with liquidity traps. As soon as we left the gold standard in March-April 1933, FDR was able to easily create rapid inflation despite 25% unemployment, near zero T-bill yields, and much of the banking system shutdown for many months.“
„But printing money (even under a fiat money regime) will not be very effective unless the currency injections are expected to be permanent. Why would people bid up asset prices if the central bank was expected to pull the money out of circulation in the near future? This is why the QE done in Japan around 2003 did not do much, and it is why Paul Krugman is skeptical about QE. The other problem is that it is hard to make a credible promise to permanently increase the money supply by X%, because once you exit the zero rate bound the velocity of base money will rise sharply, and unless the base is reduced you will get hyperinflation. Markets know this, and hence don’t expect QE to be permanent.“
@ Marko (17/11/2014 at 12:34)
Пре него што Вам одговорим, приложићу једно подсећање.
Децембра прошле године Александар Стевановић („прва виолина“ блога „Тржишно решење“ и у то време саветник министра привреде Саше Радуловића) констатовао је како је курс динара био реалан – јер „тржиште тако показује“, а рад гувернера Јоргованке Табаковић оценио је „јаком четворком“ (на скали од 1 до 5); што би се рекло – врло добро, четири плус.
youtube.com/watch?v=9DKrilMC-iA (периоди: око 2:42, око 3:55)
Колико је кредитно-монетарна политика НБС била скупа показује њен биланс у 2013.
И даље сам на становишту да је курс динара више од деценију прецењен (2008. година је била најкритичнија и берићетна за шпекулативни капитал), а да НБС директно управља курсом тако што гувернер са најближим сарадницима процењује шта су „прекомерене дневне осцилације курса“. Разуме се, домаће тржиште је „плитко“, али истовремено и „широко“ и „дубоко“ евроизирано.
Обим кеш новца у оптицају у периоду март-септембар је порастао (не и драматично), али се и те како води рачуна да ниво монетизације (М2/БДП) буде у околини 15%.
Чини ми се да је у једном тренутку за мандата гувернера Шошкића (2010-2012) М2 био драматично оборен на 11% БДП-а. Уједно, чудим се његовом чуђењу садашње политике централне банке.
Ja se Miloše predajem… Pitao sam te više stvari, ti si mi odgovorio na jednu kratkim, to je besmislica. Izvukao si neke statističke podatke za koje g. Katić tvrdi da nisu uopšte tačni. Lično više verujem g. Katiću.
Ja radim na fakultetu i često sam u prilici da vidim kako ljudi tvrde neke ordinarne gluposti samo na principima autoriteta. Kad god neko nešto ne zna dovoljno ili još gore, hoće nešto da „mulja“, taj se uvek dohvati jednačina, dijagrama, a ako si i dalje preterano znatiželjan onda dobiješ lekciju tipa To su besmislice, samo kad bi bolje poznavao neke osnovne zakone…. Zato sam naučio da ponekad treba zapitkivati gluposti kako bi video kako neko razmišlja, kakva je ličnost. I veruj mi, metodologija je nepogrešiva.
Interesantno je primetiti kako se danas ljudi pokušavaju ubaciti u razne ekonomske šablone, kupi svakih 6 meseci, godinu dana novi telefon iPhone, iPad, S5, G3, pa novi model kola za ovu godinu i šta ti ja znam šta još ne… Možda neko pokušava da nas programira da funkcionišemo onako kako bi trebali, jer se neki od nas ponašaju iracionalno. E možda onda ekonomija počne da funkcioniše onako kako bi trebala prema tim dijagramima, statistikama… merama ekonomske politike.
Kad vidjeh ovaj Soskicev intervju, umalo nisam kobalirao, sto kaze Djordje Cvarkov iz Pejicevih Salasa.
@ing. Dejan
Kako komentarisete ovaj tekst http://trzisnoresenje.blogspot.be/2014/11/ctrlp-rsdeur.html?
Za Milosa,
Obicno se kaze da je „Federal Reserve“ federal koliko i „Federal Express“. Vlasnik FEDa su banke clanice – cist bankarski kartel – nikako drzava. Specificnost se ogleda da kongres bira Chairman-a na predlog predsednika i da su toj privatnoj organizaciji preneta javna ovlascenja emitovanja novca. Glupost u celom sistemu je sto kada Treasury, znaci vlada SADa, pozajmljuje novac od FEDa na isti placa kamatu.
To se malo razlikuje od klasicnih centralnih banaka. Interesantna je i prica o formiranju FEDa i cudnih stvari koje su to pratile. Pogledati malo atentat na predsednika William McKinley-a, pa ekipu koja je potonula na Titaniku, pa sex skandal Woodrow Wilson-a, pa kada je i kako kongres formirao FED, pa dogadjaje iz 1913, 1933 ,1971.e…
Gospodine Katicu,
Naravno da nisam mislio da ste vi nesto radili za mail sistemom. Pretpostavljam da je neka greska sa wordpress serverima, zato sam pitao i ostale ucesnike…
Hvala!
Занимљиво је (јучерашње) јављање бившег гувернера Шошкића:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/511416/Dejan-Soskic-NBS-platila-ceh-pogresne-politike
Човек је био у прилици и да не води рестриктивну монетарну политику, и да предупреди прецењеност динара, и да врши супервизију банака (наглашавам да су четири домаће банке „потонуле“ још за Шошкићевог мандата) итд.
П.С.
Поводом интервјуа проф. Шошкића на памет ми је пала једна овогодишња мисао Бориса Тадића:
„Бил Клинтон ми је рекао да бити бивши председник пружа човеку слободу да ради све оно што није могао док је био председник, а трагично је што тада коначно зна шта треба да се ради – а председник је онај који то не зна.“
http://www.izjave.net/quote/13715
Za Arja – Taleb je napisao dobru, insajdersku knjigu i osvetlio neke dimenzije koje su dovele do krize. Što se „superiornih“ metoda predviđanja tiče, tu sam više nego skeptičan. Nagledali smo se superiornih metoda,a njihove posledice gledamo i danas. Verujem da ćemo ih gledati i sutra – i metode i posledice. Hvala na komentaru.
Za Miloša – Kažete: „Dajte mi podatke deficita trgovinskog bilansa Amerike. On je trenutno samo 2%. Dakle samo 2% više uvoze nego što izvoze.“
Gde ste našli ove podatke? To apsolutno nije tačno.
Hvala na komentaru.
@ Andrej
Ne koristim notifikaciju za komentare preko mail-a. Svratim na blog iz dana u dan, pa čitam. Nadam se da se zli duhovi i demoni nisu okomili na blog…
Veštičarenjem protiv džiberaja i zlog uroka (1992):
„Kako ne možeš da živiš na račun drugih ako tvoju valutu koristi celom svetu?“
Dajte mi podatke deficita trgovinskog bilansa Amerike. On je trenutno samo 2%. Dakle samo 2% više uvoze nego što izvoze. Uzgred, uvoz u Americi čini samo 17% robe koje kupuju. Većinom kupuju domaće robe. 90tih je uvoz bio i manji, čini mi se oko 10%.
To što neko trguje u dolarima, recimo naftom, ima samo simboličnu vrednost, ništa drugo. Ako Kina i Rusija žele da trguju u drugoj valuti niko ih ne sprečava. Verovatno znaju nešto što ja ne znam.
Fed je državna institucija čije guvernere bira kongres, kao i u svim državama. A to da je on privatna ustanova pod nečijom kontrolom je besmislica.
Zaboravih…
„Što se tiče američke spoljne politike, nesumnjivo da postoje takvi slučajevi. Ali, sumnjam da Fed učestvuje u tome. Podmićivanje je vršeno(ako je vršeno) kroz federalni vojni/bezbednosni budzet ili njihove bogate donatore a to ne povećava količinu novca nego je samo preraspodeljuje. Ali to nema veze sa monetarnom politikom. “
Fed ne učestvuje u spoljnoj politici? Nema veze sa monetarnom politikom svetske valute to što se tamo u nekoj Srbiji pojavi recimo novoodštampanih milijardu dolara više? A šta ako se od te milijarde kroz ulaganja, trgovinu u SAD vrati recimo 800 miliona dolara? Jel to dobro ili loše? Lupetam… iskreno mi ništa nije jasno, ali bolje da pitam.
Nebojsa Katic
Prvo, u pravu ste da Sejov zakon -njegova centralna premisa- da ne može postojati opšti pad tražnje nije tačan.
To je zato što je on mislio u terminima trampe. Kada se ubaci novac u opticaj njegov zakon nije tačan.
Istini za volju,ako bi sve bilo privatno, uključujući i novac, njegov bi zakon bio tačan, jer bi privatni profitni motiv bio dovoljan da se održi tražnja, u smislu ako bi nastao višak tražnje za novcem a pad tražnje za drugom robom, privatni proizvodjači novca bi odgovorili većom ponudom dok se tražnja i ponuda ne izjednače. Imali su i druge mehanizme(sofistikovanije od današnjih mehanizama CB) u istoriji inače neslobodnog privatnog novca u Škotskoj u 18 veku.
Postoji i drugo, šire tumačenje, da ponuda stvara tražnju koji se održao danas, ali da ne širimo priču.
Što se ostalog tiče odgovoriću Vam sutra, treba mi vremena a sada je već kasno.
Za Miloša
Rekao si „… u raspravu ste ušli sa predubedjenjima o svetskim zaverama i da pokušavate da potvrdite Vašu tezu kroz razgovor. Da li je to tačno, u to ne ulazim, niti znam išta o tome, niti želim da se bavim time sada. “
I ti si ušao sa tvojim predubeđenjima, zar ne? :):) Iskren da budem, ekonomija o kojoj ti pričaš bi mi najviše ličila na ekonomiju robota, a ne ljudi, pogotovu ekonomiju različitih ljudskih zajednica. Nisi rekao čime se baviš, studiraš (nije bitno naravno, mada ne skroz), ali ovo što na momente izjavljuješ mene stvarno fascinira. Pričati o ekonomiji kroz samo prizmu ekonomije je za mene totalno neverovatno… Ekonomijom upravljaju ljudi koji imaju određene emocije, shvatanja, to nisu roboti, mašine u koje je ubačen programski kod. Ti ljudi nekad nekog mrze, žele da ga unište, nekad žele da mu pomognu, da ga „ožive“…
Još jedna stvar, već drugi put pominješ privatizaciju, prvo si pominjao novac, sad pominješ Fed… Ja bih voleo da mi neko razjasni da li je Fed državna ustanova ili je to privatna ustanova. Ono što ja znam, na osnovu tvrdnji drugih ljudi (znači ima elemenata da možda nije tačno), je da je Fed privatna ustanova. I kako se stvari odvijaju uopšte mi ne deluje da to nije tačno, pogotovu imajući u vidu opšte prihvaćenu filozofiju privatne svojine koja vlada u Americi. Tako da ne znam o kakvoj privatizaciji Fed-a pričaš.
Takođe, nije mi uopšte jasno kako možeš da porediš štampanje australijskog dolara, srpskog dinara sa štampanjem američkog dolara? Pa koliko ja znam US dolar je maltene zamena za zlato, sve živo prema dolaru računaju… Pa koji đavo se Rusi i Kinezi upinju da plaćaju u svojim valuta između sebe? Kako ne možeš da živiš na račun drugih ako tvoju valutu koristi celom svetu?
Iskren da budem, ova diskusija bi trebala da otvori oči ili meni ili tebi. Neko od nas je u nekim stvarima doveden u zabludu.
Ono što ja zdravo logički jedino vidim kao potencijalno možda dobro rešenje je konkurencija valuta, demonopolizacija dolara kao valute. Šta to donosi ne znam, to je pre svega socijalni eksperiment, ali mi deluje kao potencijalno bolje rešenje od ovoga sada.
Gospodine Katiću,pretpostavljam da ste čuli za jednog od modernih gurua berzanskog poslovanja i autora bestsellera „Crni labud“, Nassima Taleba.
Šta mislite o njemu i njegovom djelu ? Posebno me interesuje specifičnost njegovih,kako inplicitno tvrdi, „superiornih“ metoda zaključivanja i modela predvidjanja. Hvala
Za Miloša – Kažete: „Sejov zakon je polutačan u smislu da može postojati samo u novčanoj ravnoteži, kada nema deflacije usled naglog pada tražnje niti inflacije usled naglog povećanja tražnje. Posao je CB da to obezbedi.“
Grešite. Sejov zakon je zakon o automatskom uravnoteženju i Sej ne predviđa mogućnost, niti traži da centralna banka „daje podršku“ njegovom zakonu. Reč je o „praistoriji ekonomije“ i Sej se, bar koliko se ja sećam, nije bavio monetarnom ravnotežom, primarnim novcem, monetarnim agregatima, itd. Hvala na komentaru.
Za Bojana
„Da monetarna POLITIKA nije?!?! Šta ovo znači?“
To znači da Fed ima obavezu po zakonu da održava stabilnost cena i punu zaposlenost. U tom trenutku je dobro radio posao, kasnije nije. Zato se ja zalažem za privatizaciju ili bar vezivanje za tržište jer bi tada profitni motiv bio presudan u donošenju odluka da se štampa dok god se ne podigne tražnja.
Što se tiče američke spoljne politike, nesumnjivo da postoje takvi slučajevi. Ali, sumnjam da Fed učestvuje u tome. Podmićivanje je vršeno(ako je vršeno) kroz federalni vojni/bezbednosni budzet ili njihove bogate donatore a to ne povećava količinu novca nego je samo preraspodeljuje. Ali to nema veze sa monetarnom politikom.
I cela ta priča da Amerika živi na račun ostalih zbog štampanja para je dubiozna. Voleo bih da je tačna i da vidim neke dokaze.
Deficit tekućeg računa amerike je u zadnjih 25 godina bio prosečno 4 ili 5 %. Dakle 4% su više trošili nego proizvodili. Problem je što je i Australija imala trgovinski deficit, ima ga već 50 godina, a koji je bio veći od američkog. Takodje i britanski, ako se gledaju slične ekonomije, o manjim državama, kao Srbija da i ne pričamo. Da li to znači da su i oni štampali pare i živeli na tudj račun?
Za gospodina Katića
Sejov zakon je polutačan u smislu da može postojati samo u novčanoj ravnoteži, kada nema deflacije usled naglog pada tražnje niti inflacije usled naglog povećanja tražnje. Posao je CB da to obezbedi.
Izvinjavam se ako sam u prethodnom komentaru imao neprikladan ton.
Za Andreja – Možete biti sigurni da razlog zbog koga ne dobijate komentare nije vezan za bilo kakvu moju „aktivnost“ na blogu. Hvala na komentaru.
Za Miloša – Prvo, pozvali ste se na Sejov zakon. Ako je Sejov zakon validan, nema potrebe da se centralne banke angažuju, jer po Sejovom zakonu do uravnoteženja dolazi automatski. Ako je Sej u pravu, krize su nemoguće, ili su kratkotrajne. Dakle, reći da Sejov zakon funkcioniše, ali je potrebna pomoć centralne banke, sasvim je besmisleno. Teorijom s kraja XVIII i po XIX veka se ne mogu objasniti današnji fenomeni (Ž. B. Sej 1767-1832). Ili mogu, a objašnjenje glasi ovako – da se država nije mešala, kriza bi se odmah razrešila. Možda u to neko i veruje.
Drugo, u logici kriza je da one dobijaju na ubrzanju. Dakle, nezaposlenost ne pada odmah i dramatično. Npr. u Grčkoj je do skoka došlo tek od 2010. godine, u Italiji tek 2012. Što se SAD tiče, već u 2009. godini je došlo do velikog pada i broj zaposlenih je pao sa 145,4 milona u 2008. na 139,9 u 2009. To je pad od 4% i to je ogroman pad. To su zvanični podaci, najzvaničniji mogući podaci (http://www.bls.gov/cps/cpsa2013.pdf).
Treće, kada je monetarna politika u pitanju, uputio sam Vas na izuzetno reputabilan izvor. Možda ga niste pogledali, možda se niste snašli, pa sam to uradio za Vas. Linkovi su jako dugi, nadam se da će funkcionisati.
Ovaj grafik govori da je FED žestoko štampao novac i da je monetarna baza povećana sa 800 milijardi dolara 2008. na preko 4,000 milijardi danas.
http://research.stlouisfed.org/fredgraph.jpg?hires=1&type=image/jpeg&chart_type=line&recession_bars=on&log_scales=&bgcolor=%23e1e9f0&graph_bgcolor=%23ffffff&fo=verdana&ts=12&tts=12&txtcolor=%23444444&show_legend=yes&show_axis_titles=yes&drp=0&cosd=2007-08-31&coed=2014-09-28&width=670&height=445&stacking=&range=Custom&mode=fred&id=AMBNS&transformation=lin&nd=&ost=-99999&oet=99999&scale=left&line_color=%234572a7&line_style=solid&lw=2&mark_type=none&mw=1&mma=0&fml=a&fgst=lin&fq=Monthly&fam=avg&vintage_date=&revision_date=
Drugi grafik pokazuje šta se dogodilo sa naštampanim novcem, i pokazuje kako su viškovi rezervi banaka spektakularno porasli. Dakle, novac nije došao do privrede. Štampanje novca je podsećalo na pumpanje probušene gume.
http://research.stlouisfed.org/fredgraph.jpg?hires=1&type=image/jpeg&chart_type=line&recession_bars=on&log_scales=&bgcolor=%23e1e9f0&graph_bgcolor=%23ffffff&fo=verdana&ts=12&tts=12&txtcolor=%23444444&show_legend=yes&show_axis_titles=yes&drp=0&cosd=2007-02-01&coed=2014-09-29&width=670&height=445&stacking=&range=Custom&mode=fred&id=EXCSRESNS&transformation=lin&nd=&ost=-99999&oet=99999&scale=left&line_color=%234572a7&line_style=solid&lw=2&mark_type=none&mw=1&mma=0&fml=a&fgst=lin&fq=Monthly&fam=avg&vintage_date=&revision_date=
Hvala na komentaru.
@Milose,
Postoji jedan izraz koji sam cesto nalazio u tekstovima USA autora – pushing on a string. To su koristili da pokazu jalovost resavanja krize samo monetarnim sredstvima. FED i ECB su spustile kamate i napravile novac uzasno jeftinim. Kako g. Katic kaze i same banke u svojim bilansima imaju ogroman neaktiviran kapital i velike probleme da sa njime nesto urade. Trenutno sam proucavao kamate na deponovanu stednju po par evropskih zemalja i frapirao se da su iste oko 1% na najduze periode orocenja. Penzioni fondovi, zivotna osiguranja, svi muku muce i izlazu se sve vecim rizicima ne bi li dosli do nekog prinosa. Signal je jasan – ne isplati se stediti jer banka nema pojma sta bi sa vasim novcem. Ima ga u izobilju!
Razlog: Niko ne uzima kredite i niko ne zeli novac koji se nudi prejeftino. To je i normalno u situaciji u kojoj smo – svi su prezaduzeni. To sto je recesija je nebitno – mi smo na kraju jednog debt super-cycle-a gde se privatni sektor masovno razduzuje – deleveraging. Po nekim procenama ostalo je jos nekoliko godina dok ovaj proces ne dodje do kraja.
Ne mislim da je sada moguce preci na full-reserve banking bez nekog teskog sloma, kataklizme. Samo sam misljenja da ne mozete austrijsku skolu posmatrati van tog konteksta, a to vidim da mnogi pokusavaju. Niko, takodje, ne tvrdi da je zlato idealan novac. Samo se kroz hiljada godina ljudske istorije pokazalo kao najbolje sto imamo. Da li je sada moguc i realan povratak na zlatni standard? Ne, opet bez neke velike svetske kataklizme. Imate primere u proslosti kada su se banke vracale na zlatni standard nakon kriza. Zbog cega bi nacionalne banke pravile zlatne rezerve? U Srbiji se nakon kriza obicno vracamo na fiksan devizni kurs i unutrasnju konvertibilnost. To mu nekako dodje na slicno..
(p.s. Iz nekog razloga vise ne dobijam komentare na mail. Ostali pretpostavljam da dobijaju?)
За Инжењер Дејан
Хвала на коментарима… био сам у дилеми да ли да извлачим неке делове овог текста, али сам сматрао да је боље да дам линк на цео текст, па ко буде имао воље да га прочита… Нажалост, данас је велики проблем што већина људи не могу, неће да прочитају више од десет реченица, они кажу да немају времена – а уствари имају дефицит пажње . Лакше је да им неко „сажваће“ текст и да га скрати у 10 речи… то што то жвакање може да добије сасвим другу конотацију, причу, то није битно. Не могу да се сетим аутора неке књиге који је, за разлику од Орвела (који је веровао да ће завладати цензура информација) веровао да ће у будућности људи бити затрпавани гомилом беспотребних информација свих карактера и да ће због тога бити као овце.
Нисам сигуран да ли је цео процес око дефицита пажње смишљен, завера, рекао бих пре да је то људска (де)еволуција, али нема сумње да је ово људско понашање откривено и да се то данас обилато користи у маркетингу свих врста. Филмови обилују кратким кадровима, нарочито цртани филмови, и млади нараштаји губе моћ концентрације за дуже сцене, просто долази до дефицита пажње, па отуда је код деце све више проблема. Случајно сам налетео на неку емисију где су о овоме причали професори са факултет драмских уметности који су то запазили код својих студената.
Ovde se onda postavlja ključno pitanje zašto banke ne vraćaju novac nazad u opticaj. Čemu služi taj nagomilani mrtav kapital? Ja tvrdim da je to mračna politička odluka.
I ja sam mišljenja da monetarna ekspanzija ne mora da poveća tražnju, ovo iz razloga što su svi igrači u privrednim aktivnostima u predhodnom peridu se debelo zadužili.
Bankari su povukli taman toliko novca koji dovodi do trajnog obrnutog procesa od širenja ekonomije. Po meni ovo je uzrok recesije. Nemojmo zaboraviti da svaki ekonomski progres u ovakvom piramidalnom monetarnom sistemu je jednak sumi pozajmljenog novac plus kamate. Dalje dolivanje novca u procesu kad se piramida ruši ne daje efekte već je potrebno likvidirati veći deo prezaduženih igrača i početi iz početka. Tzv ekonomski ciklusi.
Nebojša Katić
1.Ako malo detaljnije pogledate moj argument se odnosio na to da kolaps tržišta nekretnina nije uzrokovao pad tražnje, jer je od početka kolapsa do aprila 2008(27 meseci) nezaposlenost povećana tek za 0.2 %. Dakle moja tvrdnja da je monetarna politika neutralizovala pad tražnje se odnosio samo na taj period, što sam i rekao na kraju pasusa:
„Sve je to trajalo dve godine dok nije došlo do pada Nbdp-a usled greške Feda.“
Ako ćete da me pitate kako je Fed napravio grešku to je druga tema, ali možemo i o tome da raspravljamo ako hoćete.
2.Vi ste opet ponovili svoju tvrdnju o bankarskom kanalu kao jedinom kanalu kroz koji novac ulazi u ekonomiju, ali niste izneli nikakve nove dokaze, tako da ne vidim oko čega bi smo mogli da se raspravljamo. Nadam ste da ste pročitali izvore na koje sam Vas uputio.
Već sam Vam objasnio u komentaru ispod, na ovoj temi, da to nije tačno. Zato što monetarna baza može da bude inflatorna samo ako se očekuje da bude trajna. To je opšte mesto u literaturi.
Da bi Vam bilo jasnije, poslužiću se primerom.
Zamislite da Centralna banka najavi da će da ištampa 10% novog novca, ali u istom trenutku kaže da će taj novac povući za dve nedelje. Da li će nominalni bdp(rast=inflacija) porasti za 10%? Neće, jer ekspanzija nije trajna.
A sad zamislite šta bi bilo kada bi centralna banka posle ištampanog novca najavila da ne namerava da povlači novac kada inflacija(nbdp) počne da raste. :U tom istom momentu, dakle pre štampanja para, nominalni bdp će porasti momentalno. Naravno, malo karikiram, prvo će automatski, u istom iznosu, porasti berze i finansijska trzista, kurs će pasti proporcionalno zato što su savršeno racionalni akteri i fleksibilne cene, a realna ekonomija će sa malim zakašnjenjem doživeti proporcionalnu ekspanziju jer su cene u tom sektoru nefleksibilne. Novčana ekspanzija je trajna i imate rast nbdp-a od 10%
Za Miloša
Ni jedna rasprava nije jalova, sem one koja se reši tučom 🙂 🙂
Mi očigledno ulazimo sa različitim predubeđenjima, vi se malo više potkovani ekonomskom naukom (barem onim delom koji misli da je nauka), ja manje…
U komentaru MP-u napisao si jednu jako dobru stvar koju izgleda nisi razumeo ili ne misliš da je bitna, jer si skoncentrisan na nauku, logiku, a veruj mi, logike nema ni za gram, mislim na onu zdravu logiku…
„…Da monetarna politika nije neutralizovala ovo ubacivanjem novca, došlo bi do momentalnog pada tražnje i lančane reakcije…“
Da monetarna POLITIKA nije?!?! Šta ovo znači? Da li bi bilo ikakve razlike da si napisao ….Da su ljudi normalni i pametni, odgovrni prema svom okruženju, svaki čovek bi živeo mirno i stabilno? A moglo je komotno i „Da je baba muško, zvala bi se Duško“. Zato ne mislim da smo baš različitih predubeđenja, nego ti samo zaboravljaš da malo šire, iz više uglova sagledaš o onome što pišeš.
Ja sam sasvim ubeđen da oni, jezgro neke elite, trenutno manifestovane kroz elitu USA i okolinu, preko Fed-a, apsolutno idejno-politički kontrolisano štampaju novac bez ikakvog razmišljanja o onome o čemu ti pričaš. Tačnije, razmišljaju, ali obzirom da dolar ima monopol, ceo svet plaća njihovo štancovanje novca. Nema nikakve dileme da oni kad reše da nametnu određeno rešenje u nekom delu sveta, ako ima potrebe, odštampaju milijarde i milijarde bezvrednog novca kako bi korumpirali elitu koja će uraditi ono što su namerili. A onda ceo svet mora na neki način, što je moguće u većem delu, tu bezvrednu gomilu papira, odnosno nekih brojeva u digitalnom obliku, da pretvori u neku realnu vrednost. Zato je i moguće da se opraštaju dugovi zemljama, jer u tom lancu dugovanja celog sveta skupi se neka realna gomila novca koja je nastala njihovim štampanjem, a oni, pošto u startu nije ni imalo vrednost, nisu ništa izgubili.
Problem je što ove stvari ne mogu da se potpuno kontrolišu. Zato se uzrok kriza nikada ni ne rešava, već se samo saniraju posledice.
@ Bojan (16/11/2014 at 18:31)
Пре три-четири дана сам се носио мишљу да на овом блогу препоручим чланак Дарка Худелиста – па сам одустао. Драго ми је да сте то учинили.
Сва је прилика да се матрица „задужи па владај“ готово не мења, само варира.
„Gospodarskog je karaktera i Brzezinskijeva mjera br. 7, koja je glasila ovako: »Veliki su jugoslavenski dugovi zemljama Zapada, naročito onima u Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ). Ti dugovi, kao i oni koje će Jugoslavija i ubuduće uzimati, izuzetno su pogodno sredstvo ekonomskog i političkog pritiska na tu zemlju. Stoga je porast jugoslavenskih dugovanja, dugoročno gledano, koristan za američke interese, i Jugoslaviju ne bi trebalo sprečavati da uzima nove kredite – makar to imalo privremeno i negativne efekte za zajmodavca, jer se to lako kompenzira ekonomsko-političkim mjerama.«
– To je doista cinizam. (…) Dajte im da gledaju kaubojske filmove i prezadužite ih – ta što je to nego cinizam? Ali to je, rekao bih, istodobno i realizam, odnosno, kako bi to rekli Francuzi – raison d’État. (…) Dugoročni je cilj bio da se sruši komunizam kao rivalna ideologija.“
(Govor Zbigniewa Brzezinskog iz 1978, http://darkohudelist.com/globus.html)
П.С.
Колико знам, Дарко Худелист је озбиљан новинар. Године 1988. писао је за загребачки „Старт“. Магазин је био готово пред гашењем, али га је Худелист спасио својим фељтоном о дешавањима које је Милован Витезовић окарактерисао као „догађање народа“. Тираж „Старта“ је нагло скочио, а фељтон је био повод да Худелист напише књигу „Косово: Битка без илузија“ (1989).
Za Miloša – Monetarna politika ne može neutralizovati svaki pad tražnje. Nema nikakve garancije da će monetarna ekspanzija centralne banke povećati tražnju.
Ako odete na sajt http://research.stlouisfed.org/fred2/categories/24 i pogledate podatke koji se odnose na bankarske rezerve, videćete da su banke ležale i leže na ogromnim viškovima novca. Još jednom, poslovne banke su ključna karika kreiranja novca i tražnje u privrednom sistemu.
Hvala na komentaru.
Без намере да улазим у полемику, приложићу чланак из фебруара текуће године, који сведочи како и разводи бракова (у САД) доприносе економском развоју: http://www.bloomberg.com/news/2014-02-18/worsening-u-s-divorce-rate-points-to-improving-economy.html
Za Miloša – Kažete: „Sejov zakon: tražnja je pala za kućama, ali je porasla negde drugde.“
Iz Vaše rečenice sledi da se kriza u SAD nije ni dogodila. Iz Vašeg objašnjenja bi trebalo da sledi da je pad cena nekretnina i nezaposlenost na tom sektoru, kompenziran rastom zaposlenosti na drugim tržištima. Ne samo da to protivreči svemu što se u SAD dogodilo, već to protivreči i grafiku kojim pokušavate da osnažite svoju tvrdnju.
Iz grafika se vidi potpuno suprotno od onoga o čemu govorite. Vidi se da je došlo do opšteg kolapsa zaposlenosti, i da je u 2011. godini zaposlenost i dalje mnogo niža od nivoa na kome je bila 2008. Iz grafika sledi da se tržište rada polako oporavlja (sem zaposlenosti u građevinarstvu), ali da je put do punog oporavka dug.
Sejov zakon je pogrešan i to se od 1929. godine do danas videlo mnogo puta.
Hvala na komentaru.
Moj prethodni komentar je bio upućen MP-u.
Za Bojana
Moja opaska u vezi slobodnog dogovora ljudi se odnosila na raspravu oko fractional i full reserve banking, ne u vezi novca.
Stabilan novac u odnosu na šta?
U odnosu na potrošačku korpu novac je bio stabilan u velikim ekonomijama.
U odnosu na druge valute(strane robe) je varirao- išao je gore pa dole ali je na dugi rok stabilan. U velikim ekonomijama to nije problem jer one malo uvoze. U malim jeste, zato možete da fiksirate valutu za valutu zemlje sa kojom najviše trgujete i problem rešen.
Ako vam smeta i ova mala inflacija uvek možete da se zaštitite kupujući hartije koje su indeksirane za inflaciju. Ali bojim se da je ova rasprava jalova i da ste Vi ušli u nju sa predubedjenjima o svetskim zaverama i da pokušavate da potvrdite Vašu tezu kroz razgovor. Da li je to tačno, u to ne ulazim, niti znam išta o tome, niti želim da se bavim time sada. Možda u budućnosti.
Zapravo podaci koje ste postavili potvrdjuju da monetarna politika može neutralizovati svaki pad tražnje i učiniti da Sejov zakon funkcioniše. Šta se desilo? Zaposlenost u gradjevinskom sektoru je pala ali je, usled monetarne politike koja je održavala Nbdp(ukupno trošenje/tražnja) na trendu rasta, zaposlenost rasla na drugom mestu. Sejov zakon: tražnja je pala za kućama, ali je porasla negde drugde. Nezaposleni u gradjevinskom sektoru su našli posao na drugom mestu gde je porasla tražnja. Da monetarna politika nije neutralizovala ovo ubacivanjem novca, došlo bi do momentalnog pada tražnje i lančane reakcije: nezaposleni u grdj. sektoru ne bi trošili na kupovinu(jer nemaju platu) i time oborili tražnju za drugim robama gde bi onda došlo do novog otpuštanja i tako u krug do kraja lanca. Sve je to trajalo dve godine dok nije došlo do pada Nbdp-a usled greške Feda.
Posto sam hteo da prenesem izvorni link teksta, sajt novinara Hudelista, uocio sam da linkova je mozda ne radi najpravilnije. Tekst koji sam zeleo navesti je pod naslovom Govor Zbigniewa Bzezinskog iz 1978.
Za Milosa
Moje iskustvo govori da kad neko pretezno otklanja posledice, a ne uzrok obično zna uzrok, ali mu odgovaraju posledice ili ne zna uzrok, ali mu opet odgovaraju posledice. Tako da je otklanjanje posledica bez otklanjanja uzroka obično besmisleno.
Na osnovu komentara sam stekao utisak da nekako uvek pokušavaš da nađeš logiku u ekonomskim aktivnostima i zbog toga ti se desava da „ispaljajujes“ fraze… Oprosti, ali o kakvom slobodnom dogovoru ljudi govoris kada pričaš o novcu?
Evo jednog teksta koji govori mnogo o tome da li je ekonomija i novac kao njen eksponent zasnovana na slobodnom dogovoru ljudi ili je ta sloboda neka mera koja je danas 1.80 m, sutra 2.20 m, prekosutra 1.20 m.
http://darkohudelist.com/globus.html#m5
Oni koji pokusavaju da tumace statisticke podatke o krahu trzista nekretnina u SAD i uticaja istog na nezapolenost u SAD treba da provere podatke na osnovu kojih izvlace zakljucke.
http://www.bls.gov/opub/ted/2011/ted_20110103.htm
За Ивана K. – Хвала за сугестију. Размишљам о томе, али имам неколико дилема које укључују и редизајн блога. Постојећи дизајн је једноставан и одличан за текстове, али није идеалан за додатке попут „препоручене литературе“, или „шта блогер чита“.
Господине Катићу,
Помислио сам да у десном ступцу блога можете објављивати које књиге тренутно читате, или друге актуелне поруке.
Технички, то је једноставно:
Dashboard – > Appearance – > Widgets -> Тext (Arbitrary text or html)
Има разлога и за и против. Разлози „за“
1. Посетиоци овде показују склоност да буду више повезани с вама. Овим би им се удовољило.
2. Ви заобилазите блогове и више цените читање књига. Овим можете промовисати ваш систем вредности.
3. Однос према вашим чланцима који су базирани на тек прочитаним књигама би вероватно био за коју нијансу зрелији. Подсећам се на разлику између часова где професор препричава књигу, и часова где студенти дискутују о литератури с којом су се већ упознали.
…
Разлози против
1. Једноставност има свој знатан шарм.
2. Бављење ситницама ка што је ова може водити тривијализацији, разводњавању…
3. Свет је препун наметања, обични човек је обасут промоцијама, и број тих ствари треба смањивати…
…
Andrej,
1. full reserve banking može da se uvede samo državnim dekretom. Sve do tada ljudi dobrovoljno daju svoju štednju znajući da je ona uložena drugde. Prvo je državna prinuda, drugo je slobodan dogovor ljudi.
2. Možda ima zrno istine u priči o Grinspanovim niskim kamatama i balonima. Medjutim, to nije nešto što monetarna politika ne može protivtežiti, kada usled pucanja balona padne tražnja za robama.
3. Kada rudnik iskopa novu količinu zlata i to je stvaranje vrednosti „ex nihilo“, zar ne? Kada su pronadjeni novi rudnici zlata u Americi, i tada je došlo do ex nihilo stvaranja vrednosti(mada ne vidim smisao u toj frazi).
Cayo
U pravu ste, ali ne razumem na šta ciljate kada kažete da je bilo deliktnih radnji. Recesija nastaje kada se normalan tok trošenja poremeti. Nastaje pad tražnje svih roba a za jednom robom(novcem) se tražnja povećava, proporcionalno padu svih ostalih roba. Priča je malo komplikovanija kada se predje u stvarnost. Domaćinstva i mala privreda koriste za transakcije gotovinu i depozite. To je njihov novac. Veliki institucionalni investitori koriste kao novac uglavnom obaveznice jakih država(obaveznice USA, Nemačke itd) zato što su sigurne. Kada recesija nastane i sve se raspada novac nigde nije sigurniji nego u gotovini ili obaveznicama USA. Sigurno nećete da trošite ili investirate. Kada nastane neki dogadjaj koji služi kao okidač za povećanu tražnju za novcem, ti investitori izvlače kapital iz visoko rizičnih i visoko prinosnih HoVa(kao berzanske akcije, obaveznice privatnih firmi i rizičnih država itd) u manje rizične i manje prinosne HoV kao Us obaveznice(efektivan novac). Nastaje recesija. Tako je 2012 nastala situacija da je bila tolika navala na obaveznice US, Nemačke itd da su prinosi na njih smanjeni i bili negativni. Kako negativni? Zato što je gotovina u tolikim iznosima skupa da se skladišti i prenosi pa su prihvatili da oni njima plaćaju. To je još jedan neoboriv dokaz da je tražnja za novcem porasla. Da li je bilo deliktnih radnji i kako u to ne ulazim.
Nenad
1.Balon je nastao u sektoru nekretnina ali ne vidim da on ima veze sa krizom. Balon je pukao janura 2006. Od tada do aprila 2008 taj sektor je pao za 50%. Šta se desilo sa nezaposlenošću u US? Nezaposlenost je porasla sa 4.7 na tek 4.9.
2. Rešavanje posledica je isto toliko važno kao i rešavanje uzroka.
Opsti dziberaj je nastao u Srbiji od kraja osamdesetih i sve je gore i gore.
@ Nenad
1. Balon je nastao na „slobodnom trzistu“, tj. u privatnom sektoru, i kako sam shvatio Milosevu opasku, u pitanju je ironija da problem, po liberalima, „ne moze nastati tamo“.
2. Monetarna vlast ima zadatak da takve anomalije ispravlja, umesto toga – privatnici su samo sanirani, banke su im ostavljene u vlasnistvu, i prica je nastavljena, potpomognuta drzavnom deflatornom politikom, koja je digla cenu „bankarskih proizvoda“, i oborila traznju svega ostalog – uz strukturno dizanje cena.
Ako je moje shvatanje ironije ispravno, uzrok je savrseno opisan – traznja je pala svuda, cak i u prethodno naduvanim oblastima, a to je posledica deflacije, a ne inicijalnog balona. Traznja opada svemu osim novcu, kojeg je premalo, a propagandne aktivnosti su usmerene protiv primarne, u korist sekundarne emisije. Ukoliko mislite da je saniranje privatnika uz deflaciju sprovedeno bez radnji karakteristicnih za delikte, onda se varate. Milos verovatno smatra da bi privatizacijom emisije taj problem bio resen, ali postojeca privatna sekundarna emisija i njen nacin indiciraju sta bi se desilo sa privatnom primarnom.
To je opravdana pretpostavka, a ono sto je sigurno je to da privatnike mozete samo da molite da promene politiku. Od drzave mozete, a po definiciji demokratije – imate i duznost da zahtevate.
U Srbiji dolazi do smanjenja nejednakosti.
Sad upucavaju ljude i na Senjaku i Dedinju. Opšti džiberaj…
Pratim ovu raspravu i cini mi se da je previse ideja u opticaju da bi se u ovom, blogovskom, formatu mogla voditi normalna debata.
Imam nekoliko problema sa nekim iznetim stavovima. Prvo, covek sam zna sta mu je potrebno a to je inace u iracionalnog sferi i time se ne treba baviti nekakvim logickim metodama. Zasto neko zeli novi telefon, neko Rolex sat, neko skupo pice, neko skupe zene je za ekonomiju nebitno. Ljudi rade, zarade i trose.
Drugo, da bismo mogli da pricamo o austrijskoj skoli moramo da je stavimo u okvir ‘hard money’ i full-reserve banking. Ovo drugo cesto ljudi zaborave. Ovu poslednju krizu je moguce vrlo lepo pratiti jos od sredine 90ih kada je Greenspan predugo drzao niske kamatne stope. To se naravno prvo prelilo u tech-boom, pa u stock market boom, real-estate boom, pa u commodity boom, da bi na kraju dovelo do sovereign debt boom-a sto sada postaje problem poreskih obveznika, budzeta i najslabijih kategorija drustva.
Mnoge stvari ekonomisti mere izrazeno u cenama, odnosno novcanim jedinicama. A imate nekog ko moze svaki dan da menja vrednost novca. Zamislite da pratite visinu ljudi, a da neko svaki dan menja definisanu duzinu metra. Onda se uvode normalizacije u odnosu na neke statistike i razne mambo-jumbo mahinacije. Nije mi jasno da ideja da iz nicega stvarate vrednost i dan danas ima toliko poklonika. To je suprotno razumu.
@Milos
Ma jok prijatelju! 😉 Banke kreditiraju na kontu ocekivanja, kakva je firma, zarade, kolika ce biti kamatna stopa…
Evo sta nije u redu sa njihovom logikom.
Cela njihova zabluda se zasniva na Sejovom zakonu. To je imaginarni i zavodljivi svet trampe: roba se razmenjuje za robu. Posto onaj ko prodaje, prodaje samo da bi kupio, sam cin prodaje je, u tom istom momentu, automatski i neizostavno i cin kupovine.
Samim time, ne moze postojati opsti pad traznje, vec samo posebni pad traznje odredjene robe koji je nastao zato sto je traznja za drugom robom povecana: pad traznje za cipelama je kompenzovan proporcionalnim povecanjem traznje za programerima. Onda nezaposleni u proizvodnji cipela idu na prekfalifikaciju i postaju programeri, jer je tamo profit porastao. I cela ekonomija se vraca u ravnotezu. Opsti pad traznje koji proizvodi nezaposlenost je logicki nemoguc.
To je tacno samo u svetu trampe gde ne postoji novac. Ako se ubaci novac u model, videce se da ipak moze postojati opsti pad traznje za svim robama. Koja je nastala zbog povecane traznje za nekom drugom robom. Ta druga roba je novac. Ako postoji novac sam cin prodaje nije u istom momentu cin kupovine jer ja mogu da novac skladistim i ne upotrebim u istom trenutku na kupovinu i tako obaram traznju. Traznja za novcem moze nastati iz bilo kog razloga(nesigurnost investicija itd) Tu mora Fed da se ubaci i da podstakne traznju ubacivanjem novca koji je izbacen iz opticaja i skladisten. Svaka recesija(pa i ova) je monetarni fenomen u smislu da je uzrokovana viskom traznje za novcem.
1) Gdje je nastao najveci balon?
2) Ti rjesavas posljedicu a ne uzrok.
Za Miloša
Nismo se uopšte odmakli od teme g. Katića, jer o nejednakosti se ne može pričati ako se ne krene iz korena problema. Ali je interesantno da to mnogi ne primenjuju, svesno ili nesvesno, pa se zato verovatno ništa i ne rešava kako treba.
U odgovoru ste izneli neke stvari koje sam ja u komentarima još pre par dana izneo da su po meni suštinski problemi savremene ekonomije, samo ne znam sa koje strane gledamo na taj problem.
„Covek ne sluzi ekonomiji nego sluzi drugima. Ako zeli profit, mora da ide tamo gde je profit najveci- zadovoljavanje zelja drugih ljudi je osnova profita. Sto veca i hitnija zelja postoji kod drugih to su vise spremni da plate i profit je veci nego u ostalim oblastima sve do dolaska novih konkurenata kada se zatvara jaz.“
Sjajno ste opisali ekonomiju, samo se ne slažem da na osnovu ovog proizilazi da čovek služi drugima… Jasno se vidi da čovek služi ekonomiji, jedini momenat kada služi drugima je momenat kada stvori proizvod uslugu za druge, posle toga više nikada ne služi drugima, pre drugi služe njemu. Pri tome ste zaboravili da danas čovek dominantno više stvara proizvode za kojim vrlo često ne postoji realna potreba, pa zbog toga mora da se stvori potreba kod ljudi i u tom segmentu proizvodnje i usluga se i dešavaju najveći bespovratni odlivi novca u većini slabih ekonomija. I njima se kao deo rešenja, to je vaš primer primer cipelari – programeri, preporučuje da budu deo toga, izmišljanja novih nerealnih potreba i onda se sve dalje širi…
Uzgred, vrlo ste, za mene, čudno pojasnili ovaj primer, otprilke kao da jedan cipelar može da postane dobar programer u pucnju prstima. Ali ste u pravu, ekonomija to očekuje, da ste fleksibilni robot koji samo zameni par šrafova, ubaci novi kod i spreman je za nove operacije… Što upravo i dokazuje da čovek robuje ekonomiji. Na neki način ste mi i dokazali neka moja razmišljanja da je feudalizam poslednji oblik hijerarhijskih odnosa ljudi koji je imao koliko toliko osnove u prirodi.
Primetio sam da ekonomisti i krug oko njih ovo, ja je nazivam ekonomijom nerealnih potreba, uopšte ne primećuju, svesno ili nesvesno, oni ne razlikuju realnu potrebu od izmišljene potrebe, oni vide samo novac koji se vrti i zato ekonomisti, većinski, teško da mogu pomoći u rešenjavanju problema koji je tema g. Katićevog teksta.
Za kraj, nisam ja odabrao nikakve „Austrijance“, već sam naveo da o ekonomiji kao nauci vrlo malo znam, pa stoga i ne mogu da odaberem bilo koju školu. Ja sam mašinski inženjer u IT-u. Ekonomija me zanima sa aspekta razmišljanja drugih ljudi, kako je oni vide i kao direktnog pokazatelja stepena otuđenja ljudi od okruženja.
Rekao sam da cenim nemački dominantni pristup ekonomiji, bolje rečeno industriji koji daleko bliži realnim potrebama čoveka, a to je, po meni, i jedan od razloga zašto je njihova ekonomija relativno najstabilnija. Teško da američka ekonomija ima veze sa čovekom i njegovim realnim potrebama.
Zahvaljujem na komentaru.
Zao mi je ako ste stekli takav utisak . Verovatno sam lose objasnio. Nema sustinski razlike izmedju ostalih skola. U principu se svi slazu da Sejov zakon vazi ali ,neke dodaju, samo ako postoji stalan tok novca .na liniji trenda. Veoma los izbor ste napravili, Austrijanci su u tom drustvu najgori, oni bi pustili da sve propadne i da ljudi umru od gladi ako treba. Ako sam dobro shvatio njihova pisanja.
Ne znam gde ste u mom odgovoru nasli da covek treba da sluzi ekonomiji. Verovatno oko one price o cipelama i programerima. Covek ne sluzi ekonomiji nego sluzi drugima. Ako zeli profit, mora da ide tamo gde je profit najveci- zadovoljavanje zelja drugih ljudi je osnova profita. Sto veca i hitnija zelja postoji kod drugih to su vise spremni da plate i profit je veci nego u ostalim oblastima sve do dolaska novih konkurenata kada se zatvara jaz.
Glavni zadatak monetarne ekonomije je da ne prekida ovu igru.
Bojim se da smo daleko odmakli od teme domacina ovog bloga. Pozdrav
Nenad
Sejov zakon je misaona konstrukcija, nije bitno da li je postojao novac ili nije u njegovom vremenu. Ne zalazem se za centralno planiranje. Cak sam i naveo da se zalazem za privatan novac. Ili da se Fed veze za trziste-na primer da ima obavezu stampanjem da cilja inflaciona ocekivanja od 2.5 %. Povratak na zlato je centralno planiranje.
@Milos
FED kao centralna banka(majka svih banaka) manipulira kamatnom stopm. Ako je drzi umjetno dolje dolazi do kreditne ekspanzije dolazi do buma.
Kao se rjesava depresija je nacin 1920-21.
E sad,tu dolazi do razdvajanja krize tvojeg monetarististickog pogleda i Kejnessovog na jednoj strani i Austrijskog rjesavanja (mozes tu ubaciti i Regana kao kvazi supply-sidera) na drugoj strani.
Milton rjesava novcem kroz banke, Kejnes infrastrukurom(valjda) a ovi posljednji izazivanjem krize koja ce pocistiti zaduzene i to je to.
Novi biznis krug se pokrece ko prezivio pricat ce.
A sta je novac i sta kazu Austrijanci o inflaciji?
Sejov zakon je u nekom nacinu bit kapitala(proizvodnog) a negirati ga nije bas.. I u doba Seja je novac postojao, postojao je i u starom Egiptu.
Drugo je sto ti mislis dfa centralno planiranje cijele ekonomije moze uspjeti.
Puno pozz
Za Miloša
Moram priznati da sam fasciniran odgovorom meni i Vladimiru Dž, ali na jedan jedan vrlo negativan način. Nekako mi iz tvojih odgovora proizilazi da čovek treba da služi ekonomiji, a ne obrnuto… što naravno nije sporno, tvoje razmišljanje, ali je meni vrlo strano i duboko se ne slažem sa takvim pogledom na život.
Privatizovati novac, uvesti elektronski novac koji kontroliše Fed… Vauuu zaista sam fasciniran koliko me je film doveo u zabludu… ja sam nekako mislio da ovo što predlažeš već sad funkcioniše…
Ujedno, pošto tvrdiš da je film propaganda tamo neke austrijske škole (mada nekako ima više filmova koji slično tvrde, plus ne zaboravi da je svaki film propaganda, danas pola Evrope veruje da su Amerikanci najzaslužniji za pobedu nad nacizmom), nekako si mi razjasnio zašto ja ustvari više cenim nemačku konkretnu ekonomiju od američke virtuelne ekonomije. To je znači zbog austrijanaca…
Iiii dinar je pao na 120:1 u odnosu na evro. Srbija je zvanično dobila toalet-papir valutu.
Još samo da padne Vlada.
Vladimir Dz
Video se bavio makroekonomijom, a to je oblast na koju austrijanci nisu osvojili. Za razliku od mikroekonomije gde su odneli pobedu.
Kada je kriza nastala, a slobodno trziste ne moze biti odgovorno, morao se naci krivac. Nadjen je u Fedu i makroekonomiji. Ja se slazem sa njihovom zakljuckom da je Fed odgovoran za krizu ali iz sasvim suprotnih razloga. Oni misle da je Fed bio previse ekspanzivan pre krize, ja mislim da je trebao da bude vise ekspanzivan posle krize. Slazem se i sa tezom da trziste ne moze biti krivac.
Evo sta nije u redu sa njihovom logikom.
Cela njihova zabluda se zasniva na Sejovom zakonu. To je imaginarni i zavodljivi svet trampe: roba se razmenjuje za robu. Posto onaj ko prodaje, prodaje samo da bi kupio, sam cin prodaje je, u tom istom momentu, automatski i neizostavno i cin kupovine.
Samim time, ne moze postojati opsti pad traznje, vec samo posebni pad traznje odredjene robe koji je nastao zato sto je traznja za drugom robom povecana: pad traznje za cipelama je kompenzovan proporcionalnim povecanjem traznje za programerima. Onda nezaposleni u proizvodnji cipela idu na prekfalifikaciju i postaju programeri, jer je tamo profit porastao. I cela ekonomija se vraca u ravnotezu. Opsti pad traznje koji proizvodi nezaposlenost je logicki nemoguc.
To je tacno samo u svetu trampe gde ne postoji novac. Ako se ubaci novac u model, videce se da ipak moze postojati opsti pad traznje za svim robama. Koja je nastala zbog povecane traznje za nekom drugom robom. Ta druga roba je novac. Ako postoji novac sam cin prodaje nije u istom momentu cin kupovine jer ja mogu da novac skladistim i ne upotrebim u istom trenutku na kupovinu i tako obaram traznju. Traznja za novcem moze nastati iz bilo kog razloga(nesigurnost investicija itd) Tu mora Fed da se ubaci i da podstakne traznju ubacivanjem novca koji je izbacen iz opticaja i skladisten. Svaka recesija(pa i ova) je monetarni fenomen u smislu da je uzrokovana viskom traznje za novcem.
Po mom misljenju, Fed je lose radio ovaj posao i u Velikoj depresiji i sada. To je tipicno za svaku drzavnu firmu. Zato mislim da je bolje da se nekako privatizuje novac i uvede konkurencija ili da se barem uvede elektronski novac koji bi Fed kontrolisao negativnim kamatama na novac kada padne traznja.
@Milos
„U srcu neoliberalizma je Hajekov Mont Pelerin Society, i to je najvažnija institucija za promociju neoliberalne škole posle Drugog svetskog rata. U vezi sa tim se ne možemo sporiti jer niko, bar koliko je meni poznato, to ne osporava“ – Nebojša Katić.
Ekonomista Hajek jeste bio jedan od očeva austrijske škole. Po mišljenju Gosp Katić austrijska škola jeste osnova današnjeg neoliberalizma. [To je njegov stav sa kojim se ja ne slažem.]
Za vas Milose pitanje:
Zašto bi autori filma kritikovali današnji neoliberalni sistem ako je njihova škola stvorila isti?
Samo jedan od vas dvojice može biti u pravu.
Nazalost, Bojane, niste u pravu. Taj crtani video je propaganda austrijske skole ekonomije, a dogadjaji koji su se desili u ovoj krizi joj nisu dali za pravo. Vi ste bojim se naseli na tu njihovu propagandu, kao i vecina ljudi koji slabo znaju ekonomiju, sto je veoma cest slucaj. U njihovoj interpretaciji sve je jednostavno, jasno, stvari su crno bele, postoje dobri i losi momci(Fed), pa se obican covek neupucen u ekonomiju da lako zavesti njihovim moralnim pricama upotpunjenim frazama i citatima istorijskih licnosti. To je losa ekonomija.
Економски и други теоретичари (којих је већина на блогу) у великој мери се ослањају на графике или графиконе. Шта је то уствари? Више од математике, мање од доказа! Да би био добар аналитичар економиста мора да се ослања на добро познавање тржишта ( узимам за пример, теорију тржишта као најилустративнију) а то би значило да информације слободно протичу кроз систем сместа на место. За доношење тачних и важних одлука мора се имати приступа тачним и објективним информацијама и то што воше.
У зање време пратим економску мисао у јавности и изненађен сам слабом расправом о кључним економским питанјима.
Док то није слушај на пример са природним наукама. Ево измемо на пример, популарну тему из физике Хигсов безон. Изобиље коментара који се могу сврстати у изузетне, док су полемике јављају у веома дубоким областима философских дилема.
У Политици пратим писања и размишљања госпође Поповић и господина Беговића а на блогу господина Катића, и морам призанати да ми је Набојша некако животно најуверљивији. Можда је то ствар укуса. Незнам!?
Поздрав,
За инг. Дејана – Радује фискални оптимизам господина Беговића, па ако је он у праву, а по ауторитативном тону и позицији би морао бити, Србија је на правом путу. Са тим се слажу и ММФ и премијер.
ММФ, ако је премијер тачно интерпретиран, очекује раст Србије у 2017. од чак два процента. Било би добро знати шта ММФ предвиђа за 2015. и 2016. годину. Или, на ком нивоу ће бити базни БДП у 2016., када дође до скока од чак 2% у 2017. Верујем да је у 2017. могућ и много већи скок од 2%, под условом да пад БДП у 2015. и 2016. буде велики. (У тексту https://nkatic.wordpress.com/2014/04/29/srbija-na-baltiku/ сам под тачком 3. покушаo да објасним колико је благодатно када се шок терапијом обори БДП-а.)
Хвала на коментар.
Za Miloša
Hvala na odgovoru… Dobro si i zaključio da je postalo opšteprihvaćeno od svih ljudi da veruju centralnoj banci, a što i jeste, po meni glavni problem… Verovati centralnoj banci, naročito FED-u.
Istorijat novca mi je poznat, zanimalo me je samo šta drugi obični ljudi znaju, kako ga tumače. Ja smatram da si ga ti istumačio onako kako većina tumači, a što teško da je istina o novcu.
U filmu koji je okačio Ivan N. je prikazano nešto što je mnogo verovatnije od onoga što je opšteprihvaćeno. Ako je priča tačna, teško da i jedan grafikon i neka logička analiza može da prikaže šta se tačno dešava u ekonomiji. Kao što teško koji ekonomski grafikon može da prikaže zašto je recimo sada cena nafte u padu.
За господина Катића – Проф. Беговић је у поменутом чланку, позивајући се на „озбиљне академске радове“, писао како је српски фискални мултипликатор у последњој деценији био „испод 0,30, а вероватно негде око 0,15“. Дакле, сматра како је овај параметар око 0,15. Односно, пун цитат гласи:
„Уколико је тај мултипликатор већи од један, једнопроцентно повећање јавне потрошње доводи до раста бруто домаћег производа за више од један одсто. Озбиљни академски радови на ову тему јасно стављају до знања да не постоји једна једина вредност фискалног мултипликатора, већ она зависи од великог броја фактора, а неки од њих су већ поменути у овом тексту. Озбиљне економетријске оцене фискалног мултипликатора у Србији упућују на његову вредност у протеклој деценији која је свакако испод 0,30, а вероватно негде око 0,15. То значи да су ефекти промене јавне потрошње на промену нивоа привредне активности практично занемарљиви. Посредни доказ тога је оно што нам се дешава – ни већег фискалног дефицита, ни ниже стопе раста.“
Следећи „рачун“ и логику професора Беговића, ако би Србија при оваквој структури економије у 2015. променила јавну потрошњу за ± 7 процентних поена, то би се „пресликало“ промену ± 1,05 % БДП-а.
„Рачуница“ и логика подсећају на приступ Лазара Крстића који је планирао да линеарно „посече“ пензије, зараде у јавном сектору и зараде у јавним предузећима за 15-20 %. Очекивање је било, сва је прилика, да то неће драматично „уздрмати“ тражњу и БДП; односно, „губитак“ би био мањи од 1 % БДП-а и лако би га било надокнадити преко капиталних инвестиција.
Једноставно речено, ретко ко улази у меритуум ствари, а тек понеко чита литературу.
@ Marko, Ognjen
Треба разликовати економисте у Србији и групе којима припадају:
1) они који су (били) окупљени око Центра за либерално-демократске студије (Бошко Мијатовић, Даница Поповић, Борис Беговић, Милица Бисић, Божо Стојановић, Гордана Матковић итд.) http://www.clds.rs/newsite/onama.html ,
2) младе (нео)либералне „лавове“ окупљене око „Тржишног решења“ (Александар Стевановић, Славиша Тасић, Павле Михајловић, Иван Јанковић итд.) http://trzisnoresenje.blogspot.com/ ,
3) „шарено друштво“ економиста који су (били) унутар или у близини гравитационог поља Економског института и „ЦЕС Мекона“ (Данко Ђунић, Александар Влаховић, Мирко Цветковић, Јуриј Бајец, Павле Петровић, Небојша Савић, Мирољуб Лабус итд),
и тако ближе, и тако даље.
Наш домаћин је, колоквијално речено, „либеро“ – не припада клановима. Да ли чланке Небојше Катића читају и они економисти са (неолибералне) стране спектра? Читали су, а верујем да то чине и сада. Раније су били кадри да улазе у полемике (као проф. Даница Поповић), неки су посезали за увредама (као на „Тржишном решењу“) итд.
Већ сам у једном коментару Вама (с пратећим линковима) потцртао како је проф. Поповић 2009. године била дубоко „у криву“:
https://nkatic.wordpress.com/2014/09/03/da-li-je-evropa-sisla-s-uma/#comment-7609
Мени је симптоматичан први коментар на чланак
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/neoliberalni-koreni-svetske-ekonomske-krize.html?alphabet=c
Дозволите да спекулишем. Проф. Бошко Мијатовић је имао дојаву да ће се чланак г. Катића да се појави на порталу НСПМ у касним вечерњим сатима у уторак 19. јануара 2010. године. Све време је био у приправности, како би први коментарисао и да би се наругао.
Епилог: данас виђенији економисти с (нео)либералне стране спектра читају блог г. Катића, али сматрају да је боље када је аутор прећутан.
Za Bojana
Moje vidjenje zasto i kako je novac dobio vrednost i kako je evoluirao je ovo:
Novac je veo. Nastao je jer je trampa bila komplikovana. Bilo je vrlo tesko nabaviti recimo 2 koze i 4kg ribe ako imate samo kravu. To bi znacilo da morate naci coveka kome treba krava a koji prodaje bas dve koze i 4 kg ribe. Tako da su zlato i srebro postali novac jer su bili oznake za robu opste prihvacene od svih ljudi. Recimo jedna krava je bila 2 grama zlata, dve koze jedan gram zlata, 4kg ribe jedan gram zlata. Da ne bi trazili coveka koji trazi bas kravu a prodaje bas 2 koze i 4kg ribe, jednostavnije je prodati kravu bilo kome i dobiti zlato i onda otici sa tim zlatom i kupiti sta vama treba. Novac je samo veo koji ispod vela krije robu.
Zasto zlato i srebro? Zato sto su bili retki(nisu mogli da se stampaju i izgube na vrednosti).
Kasnije se pojavljuju banke koje skladiste zlato i izdaju papire za vrednost tog zlata koji mozete da podignete sa tim novcanicama. U tom trenutku nastaju dva novca(jedinica za racunanje): zlato , i te novcanice(koje izvode svoju vrednost zato sto su fiksirane za zlato).
U medjuvremenu u transakcijama kao srestvo razmene se sve vise koriste novcanice a ne zlato. Novcanice postaju opste prihvaceno sredstvo razmene(medium of exchange) a zlato je ostalo jedinica za racunanje(medium of account). Tako, na primer. Ako je 20tih godina u americi neki covek zaradio 50 dolara on je verovatno pomislio „super, dobio sam 50 dolara a sad idem u banku da podignem prave pare a to je zlato jer ono ne moze da se istampa“.
Kasnije, ljudi su polako presli na novi nivo, zaboravili na zlato odnosno sve su racunali u dolarima(kesu), tako da kada je 68 amerika otisla sa zlatnog standarda nikoga nije bilo briga jer vise niko nije hteo da pretvara dolare u zlato. Zasto? Zato sto imaju poverenja u centralne banke da ce moci da odrze vrednost novca i da nece stampati. Dakle postalo je opsteprihvaceno od svih ljudi. Ako s nesto smatra kao novac on onda i jeste novac.
Za Marka – Ponoviću komentar koji sam dao Ognjenu:
——————————————————————————————————–
„Prvo, ne razumem ton kojim je obojen tekst. Drugo, bilo bi efektnije da su teze iz teksta potkrepljene konkretnim primerima država koje su smanjujući javnu potrošnju smanjile javni dug i povećale BDP. Treće, voleo bih da gospodin Begović bude u pravu, jer je to bolje za budućnost Srbije.
Nažalost, ako je suditi po ranijim iskustvima, moglo bi se dogoditi da gospodin Begović ponovo pogreši. Ovde npr. mislim na njegovo grubo ismevanje ekonomista koji su bili protiv preranog smanjivanja carina i koji su ukazivali na štetnost takve politike po industriju Srbije i njen trgovinski bilans. Stvarnost se nažalost grubo narugala gospodinu Begoviću. Nadajmo se da se to ovoga puta neće dogoditi. Hvala na komentaru.“
——————————————————————————————————–
Sumnjam da je gospodin Begović posetilac mog bloga, i ne verujem da je moj tekst čitao. Da je čitao, verujem da bi se morao baviti npr. empirijskim podacima koji su u tekstu navedeni.
Ne znam ko je i kada izračunao da je fiskalni multiplikator Srbije 0,3. Ako jeste, to je velika sreća i biće lako proveriti. Ako je tako, učešće javnog duga u BDP-u će početi da pada primenom mera štednje koje su stupile na snagu. Nevolja je međutim, što upotrebljive podatke o fiskalnom multiplikatoru saznajemo ex post, a ex ante ih samo slutimo.
Uzgred, javna potrošnja od 2012. realno opada. Ako se kamate isključe iz javnih rashoda, javna potrošnja u 2013. je i apsolutno niža nego 2012. godine. Kamate sam isključio jer one ne utiču na tražnju.
Hvala na komentaru.
U pravu si. Pravi sam Šojić…
http://www.nationaldebtclocks.org/
@Bijan:
„Koliko ja znam njihov javni dug je mnogo veći nego naš“.
Ovakvim brilijantnim zaključkom si nadmašio i ŠOJIĆA!
Alal ti vera.
Procitao sam tekst B. Begovica i moram priznati da sam ocekivao malo „jaci“ osvrt domacina bloga, mada cenim korektnost u odgovoru.
B. Begovic mi ovim tekstom postaje advokat fiskalne konsolidacije.
Mislim da je ovo „Чим је постало очигледно да се домаћа фискална консолидација ипак неће завршити на празној причи, чули су се гласови, углавном оних који се никада нису бавили економском науком, да је то лоше за привредни раст земље. Па чак и да ће фискална консолидација увећати наш јавни дуг.“ direktan udar na https://nkatic.wordpress.com/2014/09/29/fiskalna-konsolidacija-na-putu-ili-na-stranputici/ ili ja lose citam izmedju redova.
Zatim, sta je dovelo do toga da nam je fiskalni multiplikator 0.3, zasto veca traznja ne stvara vecu proizvodnju? Da li je za to kriva Snezana i sedam patuljaka ili neko/nesto kome je B. Begovic aplaudirao?
Pa onda ovo “ Посредни доказ тога је оно што нам се дешава – ни већег фискалног дефицита, ни ниже стопе раста“
Koliko dadosmo na subvencije, na krpljenje banaka, na finaniranje partijske masinerije…I na to nigde osvrta.
Srecom, zavrsetak teksta je ipak ponudio nesto: „на повећању ефикасности производње и на улагањима у физички и људски капитал“, ali bojim se da B. Begovic, kao i mnogi ekonomisti, previdjaju ono sto je ing. Dejan dobro formulisao “ Srbija je puna disbalansa, da covek ne zna odakle bi krenuo sa resavanjem“
Mozda ce sa drugim delom tekst da dobije pravu formu za analize (pa i od domacina bloga), ali mi je trenutno u njemu skrivena poruka koju je ministar Vujovic rekao nasim privrednicima: „Epitaf na grobu umrle srpske privrede ce biti: Nema te traznje koja bi pomogla ovoj privredi“.
Za Branka – Možda nije bilo dovoljno prostora da gospodin Begović razvije svoje ideje, ali ovako kako je formulisano, to je opšte mesto i važi za sve države u svim vremenima. Kao i sa drugim opštim mestima, ona su uvek tačna, ali su beskorisna. (O tekstu gospodina Begovića sam već dao kratak komentar u odgovoru Ognjenu.) na Hvala na komentaru.
G-dine Katiću,
Šta mislite o stavu prof. Begovića da male zemlje svoj održivi rast ne mogu da zasnivaju na forsiranju tražnje, već treba da ga zasnivaju na “ на променама на страни понуде, на повећању ефикасности производње и на улагањима у физички и људски капитал.“?
http://www.politika.rs/pogledi/Boris-Begovic/Prodavci-magle-u-epizodi-Javna-potrosnja.sr.html
Za Miloša
Nismo se razumeli… Ako recimo SAD duguje 18 hiljada milijardi dolara, pa recimo Nemačka 2 hiljade milijardi evra itd, itd… gde su te pare, jesu li to samo cifre ili je to papir, poluge, šta je to… Da li je tih 18 hiljada stvarno 18 hiljada milijardi dolara ili je to nešto što može i da bude 100 dolara, odnosno kako se dogovorimo? Kojim slobodnim dogovorom je nastalo ovih 18.000.000.000.000 dolara? A gde su tu tek ostali…
Šta je ustvari novac? Koliko ja vidim novac je ustvari dug, nije nikakva realna vrednost koja se može dogovoriti na tržištu.
Za Ивана Н.
Podsetio bih te na onu čuvenu Fridmanovu „Nema besplatnog ručka.“ Jedino izgleda NVOi koje oni, Amerikanci, finansiraju ručaju za džabe… Hmmm čudno pišu reč VODA.
Znači nemoj da bereš brigu za Radulovića… Doći će i on na vlast, samo onda kada mu je programirano da uzjaši. Kad je toliko je dobar, pa što ga Ameri ne uzmu da im rešava probleme… Koliko ja znam njihov javni dug je mnogo veći nego naš.
Za Bojana
Buduci da su zajmovi koje je Srbija uzimala mogli da kupe konkretne robe i usluge, mada veliki deo je nesumnjivo zavrsio u tudjim dzepovima- odgovor je da.
Ovakvi Srbiji ne trabaju, jer se on ne razume u burazersku i ostale naše, hokus pokus ekonomske dokterine.
Ali zato amerima valja!
Jedan od krucijalnih razloga zašto je Amerika to što jeste.
Za Miloša
Znači to što smo recimo mi dužni 20 i kusur milijardi ili USA par hiljada milijardi je relativno ta vrednost?
Ako se novac moze slobodno razmeniti na trzistu za ostale robe, on vredi onoliko koliko vredi na trzistu.
Ako se baci pogled na svetske valute u globalu videce se da postoji trend smanjenja inflacije i deflacije, a to znaci da ce novac vredeti jos vise u buducnosti. Sto nije dobro jer je to znak da postoji visak traznje za novcem koji je nastao jer je smanjena traznja za drugim robama(opsti pad traznje).
@Nemirni
Zaključujete:`Ако попишете имовину и дугове претворите у капитал, то неће избрисати огромна дуговања која имају та предузећа. Дугови су у том случају само конвертују, као што материја мења свој облик´.
Verovatno mislite da deo dugova pretvorite u postojeću infrastrukturu. što je normalno to se uvek radi pri proceni kapitala. Dugovanja radnicima pretvoriti u akcije (šta je tu loša?) ako ostatak dugovanja (koji je često evidentan) iskazuju kao neke obaveze dužnika koje su nenaplative,jer je bankrot, a vreme (evo već 14-est godina) jede infrastrukturu. Neko mora platiti ceh lošoj politici poslovanja ili pak naivnosti.
Ustvari,zdrav novac je decenijama odlazio iz Srbije a ostali su virtuelni dugovi. Koji su teg o vratu ugušenoj privredi.
Poštovani niste do kraja ili saslušali ili razumeli ili (što najmanje verujem) namerno naveli, ključnu stavku kojom Radulović zaklučuje, to je „šišanje povereilaca“. E to je ta ključna novina koju zapadni ekonimski principi neizbežno izimaju u obzir. Suština svega je otčepiti zapušen protok robe i kapitala nagomilanim dugovima. Zato se Dragaš nadovezuje sa idejim programiranog bankrota odnosno resetovanjem sistema.Nekada (u daleko manjem obimu) se, blagovremeno, otklanjao taj problem preko SDK pod nazivom`multilateralna kompezacija´.
Spasiti šta se spasiti može. Ne izgubiti tržište, zadržati stručne ljude, ne dozvolitu propadanje objekata itd.
Po slobodnim procenama 1/3 bolesnih firmi bi se mogla spasiti,
E sad ja Vas pitam:“ jer to malo“?
Neka neko da bolje rešenje!
BEZ OBZIRA NA IZVESNOST IDEJA ONE SU BOLJE JER IMA NEKE NADE, NEGO GOMILANJE PROBLEMA.
Pozdrav,
Imao bih jedno pomalo laičko pitanje za Nebojšu i Miloša pomalo u svetlu njihove diskusije, koja prevazilazi moja znanje iz ekonomije.
Da li emitovana količina novca u svetu odgovara realnoj vrednosti tog novca ili bolje rečeno da li novac koji danas koristimo za neku kupovinu zaista vredi toliko koliko vredi?
Moj je utisak da mi danas plaćamo novcem koji realno nismo ni zaradili.
Za Nebojšu
Hvala sto ste ispravili moj previd vezan za rad g. Milovanovica, mada mislim da suštinski nema razlike između MMF i Svetska banke. Čitao sam i ranije neke njegove tekstove i primetio sam dozu umerenosti.
Naravno da svako ima pravo da piše o stvarima za koje nije stručan, ali ih prati. I ja sam jedan od tih. Međutim, za razliku od vas, koji ovde često sa realnom dozom opreza tvrdite nešto, Milanović se upustio u pisanje koje odiše servilnošću, jer kao što sami rekoste niža kultura Istoka ne govori u prilog Zapadu, a što je ovom tekstu fali kao minimum pristojnosti.
Ovaj članak je jako tendeciozan, kao da je na brzinu napisan, a možda je i ono što sam napisao tekst po naručenoj temi. Milanović je uplivao u vode u koje se ne razume ili se samim boravkom u Svetskoj banci razume u kriterijume demokratičnosti. Belorusiju i Jermeniju eliminiše zbog nedemokratije, a Albanije mu je demokratija? Po kriterijum korisnog idiota ili nečeg drugog? Možda nije „ubica“, ali otprilike tapši dlanovima „ubicama“. Članak je mogao da ima naslov recimo „Da li je Istoku trebalo da menja socijalizam?“, ali nije…
Kažete nije kultura Zapada bila tema? Pa ako je Istok težio da bude Zapad, ne može se onda ne uporediti… šta ako taj Zapad u kulturi nije dao ni ono malo što je Istok onako finansijski siromašan i korumpiran dao? Na temu kulture i njene zavisnosti od mnogo čega ja volim da prepričam savet Bekima Fehmiua sinu Uliksu: „Nauči neki zanat, odlučio si da se baviš poslom koji nije siguran i celog života ćeš zavisiti od drugog“
Finansijski oglodani korumpirani Istok, koji je morao ili želeo da pljuje po svemu što je komunističko, ma koliko to možda ipak imalo neku vrednost, u eri jednoumlja (pobede kapitalizma i Zapada), uzimajući za uzor zapadni kulturni kliše kao jedini uzor, je trebao sa iznedri kulturne vrednosti približno vredne delima velikih predaka? Ne čini li vam se malo preambiciozno, surovo nerealno. I onda jedan srpski World bank ekspert opljune po rezultatima kulture koja je samo htela da bude nalik onoj kojoj pripada World bank. Nije ni čudo što mu se onda jedan prevejani kradljivac muzike, Bregović, učinio kao redak dobar primer kulturnog napredka Istoka.
Svesno ili nesvesno tekst je lišen ozbiljnog razmišljanja o prethodnih 25 godina Istoka. Nedavno sam čitao tekst o nemačkom novinaru Udu Ulfkotu koji je nesvesno radio za CIAu duži niz godina, što je tek spoznao kada mu je dostavljen gotov tekst o Libiji i Gadafiju koji je on trebao samo da potpiše, naravno njegova verzija. Dotični je dosta podrobno objasnio kako se novinari ohrabruju i usmeravaju da pišu na određene teme.
@Иван Н.
Погледао сам емисију. Морам да признам, зачудила ме је реакција господина Радуна на крају. Ако су пусти снови и бајке критика катастрофалне економске политике садашње власти и доношење нових идеја, онда је Србија у огромном проблему. Господин Драгаш је донекле у праву, питање је да ли ће његова економска политика “планираног банкрота“ заиста успети. Видимо шта се ради једној Аргентини, само због очигледних малверзација на финансијском тржишту од стране страних појединаца. Шта ће тек урадити Србији, која је у дуговима до гуше. Бивши министар привреде је баш оплео по јавних предузећима, без изношења било каквог решења за њихову судбину. Ако попишете имовину и дугове претворите у капитал, то неће избрисати огромна дуговања која имају та предузећа. Дугови су у том случају само конвертују, као што материја мења свој облик. Нити се могу укинути субвенције, бар не одмах. Већ смо видели ефекте такве шок терапије, и они су лоши. Иронично је да господин Радуловић прича о понављању грешака из прошлости и о честој консолидацији Буџета, док истовремено чини исту грешку. Са последњим гостом сам сагласан, изборне законе треба мењати и старе корупционашке предмете процесуирати. Одузети имовину свима који извлаче новац из Србије. Ако не постоји законског основа за то, направити изузетак за ретроактивно дејство због “интереса националне сигурности“. Па да макар нешто корисно научимо од амера.
Цртаћ који сте дали сам тек пре око недељу дана погледао, и могу да потпишем сваку реч из њега.
П.С. “ДИС ИЗ СРБИЈЈАААА!!“
@Miloš
Извините на “упаду“ на Вашу дискусији са господином Катићем, али привукла ме је једна ствар коју сте написали:
“Komparativne prednosti se mogu razvijati samo sa velikom povezanoscu sa svetom. To donosi veci rast ali i rizik od spoljnih šokova.“
Тренутно је на светској сцени поновно сврставање у блокове. Компаративне предности су добре ако припадате блоку коме требају производи које правите и који су ваша предност. Компаративна предност Србије је пољопривреда и индустрија пољопривредних прерађевина (која је на жалост уништена после 5. октобра). Ми смо могли велики број тих производа да извеземо на руско тржиште. Али, фина господа из ЕУ не дају и условљавају, а овамо њима наши производи не требају. Тако да, повезаност са светом и бајке о слободном тржишту данас можете да окачите мачку о реп.
Ово је још један вид неједнакости, политичке врсте. А када економске категорије постану политички услови, само најбогатији профитирају. Мале земље попут Србије немају шансе.
Pod rizikom da ne ispadnem tvrdoglav, ja sam mislio da je Vas stav da se spoljni dug vremenom pretvara u javni dug, u slucaju ostrog pada ekonomske aktivnosti, kako ste jednom napomenuli u raspravi na temu o Argentini.
„„Bolne deflacije“ se dešavaju samo kada dođe do sloma. Sve do tada, države pokušavaju da izbegnu deflaciju po svaku cenu i to čine i kroz zaduživanje.“
„U stvarnosti se države zadužuju da bi izbegle deflaciju, baš onako kako to rade i razvijene države.“
Ako sam Vas pogresno razumeo/protumacio ovom prilikom se izvinjavam.
Za Miloša – Još jednom, za kraj, pokazaću Vam koliko nepažljivo čitate moje komentare i koliko je to iscrpljujuće.
Kažete: „ Verovatno niste primetili grafikon koji sam postavio o padu NBDPa kao uzrocniku rasta duga koji se suprostavlja tvrdnji o trg deficitima kao uzroku rasta duga. Korelacija je poprilicno vidljiva, grafikon je prilicno recit.”
Grafikon koji ste postavili sam primetio, ali on nema nikakve veze sa mojom tvrdnjom koja glasi:
“Treće, udeo spoljnotrgovinske razmene Baltika ne govori o snazi privrede, već reflektuju činjenicu da je Baltik prostor kroz koji samo tranzitiraju (tuđe) robe i papiri između Zapada i Rusije. Uzgred, Baltik je upravo u periodu 2000. – 2008. imao strašne deficite tekućeg bilansa i zato ogroman rast spoljnih dugova.”
Dakle, ja govorim o rastu SPOLJNOG duga (kao komplementu rasta deficita tekućeg bilansa), a Vi dajete ilustraciju odnosa nominalnog BDP i JAVNOG DUGA. Spoljni dug i javni dug nisu iste kategorije, i grafik koji ste dali je besmislen u kontekstu naše polemike.
Hvala na komentaru.
Ovo već razumem,
Sve što sam od amera naučio je kroz crtaće!
Bojim se da i Vi doprinosite skretanju sa teme stalnim podpitanjima. Ali, to mi nije smetalo da Vam na sva odgovorim. Vidim da vas nisam ubedio, i zao mi je zbog toga. Ali prihvatam kritiku, verovatno puno skrecem sa teme, ni ne znajuci za to.
Sva nasa diskusija se moze svesti na ovo pitanje sa pocetka:
Koliki bi zaista rast Bdpa tranzicionih zemalja bio da nije doslo do opste nezabelezene krize jos od Velike depresije i za koje su odgovorne Centralne banke jer nisu sprecile pad novcane mase/nbdpa?
Bilo bi dobro da se izracuna eksponencija rasta bdpa tranzicionih zemalja pocevsi od 2008 kako bi videli koliki bi rast bio da krize nije bilo.
Verovatno niste primetili grafikon koji sam postavio o padu NBDPa kao uzrocniku rasta duga koji se suprostavlja tvrdnji o trg deficitima kao uzroku rasta duga. Korelacija je poprilicno vidljiva, grafikon je prilicno recit.
U medjupovezanom svetu ne postoje izolovana trzista. Ceo svet je jedno trziste. Akcije centralne banke jedne drzave imaju uticaja na ekonomiju drugih drzava. Sto veca ekonomija, veci uticaj njena centralna banka ima na ostale ekonomije.
Moja misao, koju sam pokusao da iznesem, da najvece ekonomije moraju da odrzavaju nivo rasta NBDPa/agregatne traznje i da neodrzavanje rasta vodi opstim krizama tih ekonomija kao i krizama u njima povezanim manjim ekonomijama nije doprela do Vas. Vi ocigledno imate drugu teoriju i to je u redu.
Za Miloša – Bojim se da ne čitate ni moje odgovore Vama, a ni svoje prethodne komentare. Otuda stalne digresije, uvođenje novih tema, stalne promene predmeta polemike. To je iscrpljujuće. Moram da Vas ponovo podsetim na tekst https://nkatic.wordpress.com/2014/05/22/mladost-na-trzistu-ekonomskih-ideja/ i na neoliberalne duhovne vežbe. Hvala na komentaru.
1. Koliki ce biti pad Gdp-a u slucaju spoljnog soka zavisi od mnostva faktora pocevsi od kursa pa do integrisanosti u svetsku ekonomiju. Nesumnjivo da je bio ostar pad, kao sto je i nesumnjivo da su mnoge zemlje u toku krize depresirale kurs i do 50%. Estonija to nije mogla i to je po meni jedan od odgovora na to pitanje.
2. Nisu to digresije nego opsti okvir. Komparativne prednosti se mogu razvijati samo sa velikom povezanoscu sa svetom. To donosi veci rast ali i rizik od spoljnih sokova.
3. Moracu da pogledam podatke u vezi Estonije. Hvala na sugestiji.
4. Ovo je nova tema i vec smo raspravljali o tome. Naravno da se ne slazem da banke odredjuju agregatnu traznju. Ako pogledate Mishkinov udzbenik videcete da je bankarski kreditni kanal samo jedan od brojnih transmisionih mehanizama monetarne politike, koji je u novije doba izgubio na znacaju koji je imao.
Cini mi se da je nabrojao 9 kanala. Kako ne bih ovde ponavljao preporucujem da pogledate. Samo bih dodao da je izostavio najvazniji kanal(mada se on podrazumeva u skoro svim) a to je kanal ocekivanja. Primarni novac nije dobar pokazatelj jer novcani multiplikator nije stabilan. U situaciji kada su kamatne stope na nuli centralne banke mogu ubacivati novac ali to ce imati minimalnog uticaja na traznju.
Osim:
1)losiji nacin: ako centralna banka ubacuje novac u ogromnim kolicinama. Kolikim kolicinama, to se ne zna, ali logicki ona moze kupiti sve proizvode koji se proizvedu i kupiti ceo svet. To ce imati uticaja na traznju, logicki je nemoguce da nema.
2) bolji nacin: novi primarni novac ce imati uticaja samo ako se ocekuje da bude trajan. Odnosno ako se ocekuje da bude tu(da ga CB nece povuci) kada se ekonomija zagreje i izazvati inflaciju. To ce stvoriti ocekivanja vece inflacije(porez na gomilanje novca) i imati uticaja na traznju u sadasnjosti.
Ne bi bilo lose da pogledate radove o japanskoj zamci likvidnosti Krugmana i radove Larsa Svensona.
Za Miloša – 1. Vi kažete: „ Katastrofa baltickih drzava govori o tome da je monetarna politika Evrope i Amerike bila kontrakciona 2008.“
Izneli ste alogičnu i apsurdu tezu. Kada se pogleda svetska scena, vidi se da su u periodu 2008. – 2010. neke države nastavile dinamično da rastu, neke su imale usporen rast i stagnaciju, negde je došlo do pada BDP, ali je samo Baltik doživeo katastrofu. Pad BDP-a na Baltiku bio je takav, da se to može uporediti samo sa ekonomskom katastrofom država u ratu. Ne može biti da su monetarne politike SAD i Evrope ciljale samo Baltičke države.
2. Tema polemike nisu ni koncept komparativnih prednosti, niti ekonomsko stanje Italije, Francuske ili Nemačke. Nije dobro stalno uvoditi nove, digresivne teme.
3. Kažete: „Nisam upoznat sa podacima da je Estonska visoka spoljna razmena posledica tranzitne zemlje.”
Shvatio sam da niste razumeli da je Estonija tranzitna zemlja i da se to snažno odražava na njen trgovinski bilans, ali to nije razlog da se sa tim sada ne upoznate. Estonci ne kriju svoje podatke i lako ćete ih naći na Internetu. (Npr. videćete da su uvoz i izvoz nafte najveće stavke u estonskoj trgovini sa svetom.)
4. Dali ste mnoštvo referenci u vezi sa novčanom masom. Problem je što dajete odgovor na pitanje koje Vam nisam postavio. Ako pročitate moje pitanje ponovo, videćete da je ono vezano za primarni novac.
Centralne banke mogu uticati samo na kreiranje primarnog novca, dok je rast novčane mase pod kotrolom poslovnih banaka i njihove interakcije sa privredom, državom i građanima.
Zato sam Vas zamolio da mi pokažete gde i kada je došlo do kontrakcije primarnog novca i šta se događalo sa bilansima centralnih banaka. To će pokazati da li je ispravna Vaša teza o tome da centralne banke nisu sprečile pad novca u opticaju.
Žao mi je što sam ponekad oštar prema Vama, tim pre što vidim da ste veoma zainteresovani za ekonomiju. Moje pitanje u vezi sa Vašim fakultetom nije posledica loše namere, već je pokušaj da razumem gde je ta retorta koja oblikuje mlade ljude i njihovo razumevanje ekonomije. Verujte mi, nešto sa tom retortom nije u redu. Naravno, Vaše pravo je da ne odgovorite.
Hvala na komentaru.
Za Nebojsu Katica-
Hvala na odgovoru. Pokusacu da odgovorim sa grafikonima, nadam se da nece zauzeti previse prostora.
Ne mogu Vam reci sta sam zavrsio/studiram; prvo zato sto to nije bitno; drugo smatram da to nije pravo u raspravi- bitni su argumenti i znanje a ne pozivanje na autoritete.
2. Katastrofa baltickih drzava govori o tome da je monetarna politika Evrope i Amerike bila kontrakciona 2008. Moja metodologija je teorija komparativne prednosti i specijalizacija na trzistu kao brzi nacin da se dostigne rast putem sto veceg udela u medjunarodnu trgovinu.
3. Poljska je izbegla krizu izmedju ostalog i zbog velikog trzista(38 mil stanovnika) i ona moze da se razvija na domacoj traznji. Mala Estonija(1.4 mil stanovnika) mora da ima veci udeo u spoljnoj razmeni ako hoce da ima veci rast. Naravno, moze i na domacoj ali ce imati manji rast. Teorija komparativne prednosti- zasto bi na imanju gajili svinje i kokoske kada za to vreme mozete da se bavite programiranjem(izvoz) i zaradite pet puta vise novca i imate pet puta vise svinji i kokosaka koje kupujete od drugih(uvoz)?
Da se vratim na temu Poljske. Italija je imala svoju proizvodnju pa propada, Francuska takodje, Nemacka pocinje da pada polako. Sta je razlika? Ekspanzivnija monetarna politika u Poljskoj je jedan od razloga. Uzgred, Poljska je malo pre krize smanjila poreze na rad sto se navodi kao jos jedan od uzroka relativnog rasta.
4. Nisam upoznat sa podacima da je je Estonska visoka spoljna razmena posledica tranzitne zemlje.
5. Novcana masa je pala, naravno, iz kog bilo ugla da gledate.
Podaci su sa sajta http://www.centerforfinancialstability.org. Autor Vilijem Barnet koristi nesto drugaciju metodologiju,po meni ispravniju:
Evropa:
Mozda je bolje da pogledate rast nominalnog Bdpa jer on za razliku od novcane mase dodaje i brzinu njenog opticaja:
US
Poredjenje US i Evrope.
Konacno, zasto prica o visokom trgovinskom deficitu kao uzroku rasta duga ne drzi vodu :
Mozete koristiti i uobicajene, manje pouzdane, monetarne agregate kao m3 i videti da je novcana masa pala ispod linije trenda.
@Ivan K.
Imenjače, Horvata izuzetno cenim isčitavao sam ga još za njegova života.
U ono vreme on je bio ,koliko je znam, jedan od najceneniji ekonomista istočnog lagera kako se to često slovilo na zapadu. Čak šta više mislim da je bio i potencijalni kandidat za Nobela.
Negove ideje danas više ne bi bile primenljive jer se mnogo što šta promenilo negativno na žalost.
Još mi je u sećanju jadan njegov esej o kosovskom pitanju koje je napisao jedan Hrvat. A koji na žalost nije imao odjeka a tako je snažno argumentovan i neosporiv da bi ga danas većina racionalnih ljudi prihvatila ali u ono vreme za te ideje nije se imalo sluha. Mislim da je taj njegov tekst objavljen u Književnoj Reči ili pak Književnim Novinama. Te su novine davno zaboravljene ali me čudi da taj tekst niko nije postavio na internet.
P.S.
Uzgrad želeo bih da prokomentarišem moje prethodno objavljivanje video snimka polemike četvorice ljidu na jednoj tv emisiji na temu privatizecije,
http://linkis.com/www.youtube.com/QZulU
Čudno je da niko ne komentariše njihove poglede na stanje u privredi, državi, društvu. To sa moje tačke gledišta zabrinjava, ta dremež koja je zavladala srpskim intelektualnim prostorom !
Srdačan pozdrav,
@ ИВАН Н. na 09/11/2014 at 17:49 Simpatično, suština mog izazova je pokrenuti izuzetno važnu temu, ma koliko naši komentari izgledali naivno, Ja sanjam da će na ovom blogu progovoriti svi oni koji misle da mogu doprineti konstruktivnim raspravama….
Ето, исчитавам записе о организовању наше економије објављене пре двадесет и пет година, и препоручио би их, снажно би их препоручио … Branko Horvat, година издања како сам је навео. Бусола за Србију је једном приметио да је слађе када сами истражујемо и налазимо, према томе – рекох довољно.
Поздрав
Za Miloša – Ako Vam nije problem, zamolio bih Vas još jednom da mi kažete šta ste i gde završili, ili šta i gde studirate? Voleo bih da razumem izvore metodologije na kojoj počivaju Vaše analize. Zaista bi mi pomogli.
Kažete: „Primer baltickih zemalja je indikativan: sve zemlje su imale fantastican rast BDPa(Estonija prosecan rast 2000-2008: 7% godisnje) i veoma visok udeo spoljne razmene u BDPu od preko 100% koji je sa izbijanjem krize naglo pao i tako im umanjio prosecan rast.“
Prvo, ne možete seći periode gde je Vam zgodno. Period od 2000.-2008. je bio sjajan iz ugla privrednog rasta Baltika. Period od 1990. do 1999. je bio kumulativno veoma loš, oborio je drastično BDP, a na nizak bazni BDP je lakše ostvarivati visoke stope rasta.
Drugo, ekonomska katastrofa Baltika u 2009. i 2010. najbolje svedoči o održivosti modela Baltika.
Treće, udeo spoljnotrgovinske razmene Baltika ne govori o snazi privrede, već reflektuju činjenicu da je Baltik prostor kroz koji samo tranzitiraju (tuđe) robe i papiri između Zapada i Rusije. Uzgred, Baltik je upravo u periodu 2000. – 2008. imao strašne deficite tekućeg bilansa i zato ogroman rast spoljnih dugova.
Poljska je dobro prošla kroz krizu jer je imala svoju proizvodnju i veliko domaće tržište i nije samo tranzitni centar tuđih roba.
Kažete: „ Kriza koja je nastala ne zbog neke urodjene nestabilnosti kapitalizma vec zbog greske centralnih banaka Amerike i Evrope, koje nisu sprecile pad novca u opticaju.”
Siguran sam da ste radili svoje analize na bazi kojih ste došli do ovog neobičnog zaključka. Možete li mi dati bilansne podloge centralnih banaka na Zapadu iz kojih se vidi kontrakcija monetarne baze tokom krize? To sigurno imate pri ruci.
Hvala na komentaru.
Ako cemo pravo, Milanovic je trebao da godinu racunanja zavrsi sa 2008, godinom izbijanja krize. U povezanom i medjuzavisnom svetu na kome insistira neoliberalizam bilo koja kriza u velikim zemljama drasticno se odrazava i preliva na male zemlje, koje nisu krive zbog toga. Spoljni sokovi su visa sila na koje male zemlje nemaju uticaja i to im se ne moze staviti na dusu. Primer baltickih zemalja je indikativan: sve zemlje su imale fantastican rast BDPa(Estonija prosecan rast 2000-2008: 7% godisnje) i veoma visok udeo spoljne razmene u BDPu od preko 100% koji je sa izbijanjem krize naglo pao i tako im umanjio prosecan rast. U Poljskoj koja je imala udeo spoljne razmene od tek 70% do krize nije doslo, mozda samo zbog toga a mozda i zbog kursa i mudre monetarne politike.
Takodje Albanija se za divno cudo nasla na ovoj listi iako njen rast nije bio nimalo impresivan ali je imala tu „srecu“ da joj je udeo spoljne razmene bio tek 40% Gdpa, pa to objasnjava njihov „uspeh“. Isti slucaj vazi za Srbiju.
Pravo pitanje je koliki bi rast bio da do krize nije doslo? Kriza koja je nastala ne zbog neke urodjene nestabilnosti kapitalizma vec zbog greske centralnih banaka Amerike i Evrope, koje nisu sprecile pad novca u opticaju. Racunati rast kako je Milanovic racunao je potpuno besmisleno.
I da, Jugoslavija. Koja to normalna zemlja kako se predstavlja Jugoslavija moze da ima 1989 hiperinflaciju od 1267,0 %, nezaposlenost od 15% iako su vecina firmi drzavne a radna snaga ima slobodan protok u zapadnu evropu, „prinudni godišnji“ neplaćeni odmori itd?
Bdp jeste bio precenjen po svim parametrima.
Za Bojana – Pre nego odgovorim na Vaša pitanja, podsetiću i Vas i čitaoce da je gospodin Milanović najpoznatiji ekonomista srednje generacije koji je potekao iz Srbije. Pri tome, on se bavi problemom nejednakosti i svakako ne spada u „ekonomske ubice“. Uzgred, on je radio za Svetsku banku, a ne za MMF. Stiglic je takođe radio za Svetsku banku, bio jedan od njenih ključnih ljudi, pa mu se to ne uzima za zlo.
Ponoviću još jednom – kolumna je mučno kratka forma za analizu kompleksnih fenomena.
Kada je reč o kulturi, mislim da svako ima pravo da iznese svoje viđenje i o oblastima za koje nije specijalista, ali koje prati. (Na ovom blogu ćete naći veliki broj tekstova koji se bave oblastima koje nisu ekonomske.)
Gospodin Milanović nije pogrešio. Kultura istočne Evrope je na nižem nivou nego što je bila tokom socijalizma. To ne govori u prilog Zapada, već je jasna kritika tranzicije. Gospodin Milanović nije komentarisao kulturu Zapada jer to nije bila tema.
Ni meni se ne dopada reduciranost analize, ali verujem da se radi o preširokoj temi i manjku prostora. Siguran sam da gospodin Milanović nije zarađivao dnevnice kako bi propagirao tri zemlje koje je pomenuo. U Srbiji ima dovoljno intelektualaca koji to rade gotovo svakodnevno.
Da ne zaboravim – ne poznajem gospodina Milanovića i nikada nisam bio s njim u kontaktu.
Hvala na komentaru.
http://linkis.com/www.youtube.com/QZulU
U svetlu diskusije o članku MMF „eksperta“ imao bih par pitanja za g. Katića.
Koliko je kredibilno da neko iz MMF govori o kulturi u poslednjih 25 godina na Istoku ako je MMF jedan o idejnih tvoraca pljačke tokom tranzicije? Takođe, po kojem kriterijum je merio kulturu i intelekt Istoka, gde je neko poređenje sa Zapadom u tom periodu kako bi smo mogli da razumemo to kulturnog i intelektualnog „zaostajanje“?
U pogledu kulture moj utisak je da svet globalno slabi, a ako se i pojavi nešto, a nije u skladu sa zapadnom ideologijom vrlo uspešno se zabašuri i doživi skupljanje prašine po ćoškovima. Pomenuti Bregovića u svetlu kulture, ustvari možda i najbolje govori o tome koliko je autor kredibilan.
Izdvajanje pomenute tri zemlje, bez pominjanja geostrategije i politike, naročito aktuelnog trenutka, je za mene čist bezobrazluk, pa u svetlu toga i moje sledeće pitanje. Da li bi Poljska, Estonija i Albanija bile istaknute kao favoriti da nisu politički favoriti Zapada u geostrateškim igrama u Ukrajini i Balkanu?
Moj lični utisak je da je g. Milanović uspešno zaradio dnevnicu na zadatak: Napisati tekst u kome treba istaknuti Poljsku, Estoniju i Albaniju, pri tome opljunuti po svemu što se konfrontira sa Zapadom.
За инг. Дејана – Господин Милановић је написао колумну, а то је незахвална форма за економске анализе. Није лако написати све што се жели и остати у границама задатог простора. То можда објашњава пропусте на које сте с правом указали.
Када је култура Источне Европе, па и Русије у питању, Милановић је фундаментално у праву. Михајлов и Звајгинцев нису довољни да то промене. У културном смислу, Источна Европа је постала пустош. Хвала на коментару.
За господина Катића – Хвала Вам не препоруци чланака. Иако су Вам сви чланци драги, препоручио бих да на једном месту издвојите 20-30 „ударних“.
Моја перцепција је да су експерти Светске банке веома „шарено друштво“. Изузетно мали број њих успева да у потпуности сачува своју научну репутацију, нешто већи број успева да балансира, док велика већина (мислим на двотрећинску) продаје владајућу идеологију. Бранко Милановић, рекао бих, спада у групу која балансира.
Осврнућу се на његов чланак. Уистину су проблематични критеријуми којима је фаворизовао одређене земље (раст БДП-а по глави становника и степен демократије). Чланак је требало (табеларно) да употпуни и размерама депопулације, висинама спољног дуга, стопама запослености итд. Хоћу да кажем да земља у неком периоду може да забележи раст захваљујућу великој неравнотежи – нпр. неконтролисаном расту спољног дуга.
Албанија је 1989. године (у време Рамиза Аљије) имала ниску базу и била веома девастирана земља, па је раст у неку руку био и очекиван.
П.С.
У периоду 1989-2014 руска књижевност није тако блистала као у 19. веку, али забрињава да се г. Милановић није сетио, на пример, светски познатих филмских режисера као што су Никита Михалков и Андреј Звјагинцев. Даље не бих ишао.
За инг. Дејана – Добро је да господин Милановић подсећа на лошу стварност Источне Европе. О томе сам раније писао из мало другачијег угла у два текста:
https://nkatic.wordpress.com/2007/10/16/lagano-umiranje-drustvene-kritike/
https://nkatic.wordpress.com/2009/11/20/hod-u-mestu-i-gromoglasno-cutanje/
Први текст се више бавио социјалном и политичком димензијом транзиције, а други економском.
Хвала на коментару.
Транзициони фаворити Бранка Милановића су Албанија, Пољска и Естонија, мерено према БДП-у по становнику (и степену демократије). Истина, било би згодније да је овај експерт чланак допунио подацима о депопулацији.
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Cetvrt-veka-od-pada-Berlinskog-zida/Uspeh-ostvarile-samo-Albanija-Poljska-i-Estonija.sr.html
„Неједнакост је екстремно порасла у Русији, балтичким земљама и Грузији, чак двоструко више него у САД између осамдесетих и данас. (…) Русија, вероватно први пут од почетка 19. века, пролази кроз период од 25 година током којег није оставила никакав траг у свету међународне уметности, књижевности, филозофије и науке. (…)
Не могу да се сетим икога из источне Европе, уз часне изузетке, ко је оставио трага у интелектуалном или уметничком свету. (…) Изузеци углавном долазе из бивше Југославије: Емир Кустурица, Горан Бреговић, Славој Жижек. (…) Тој листи могу да додам бугарског политиколога Ивана Крастева.“
***
„Фонд Агенције за осигурање депозита и санацију банака, која осигурава туђе депозите, остао је празан. (…) Економисти предлажу промену закона, да НБС искључиво одређује премију ризика за банке, а не као до сада Агенција.
После пропасти неколико домаћих банака, завршно са Универзал банком, Агенција за осигурање депозита и санацију банака од јануара је почела банкама да наплаћује додатну тромесечну премију осигурања од 0,4 одсто од висине прикупљених депозита. Како то није довољно за несметан рад, Агенција се додатно задужила код Европске банке за обнову и развој са 200 милиона евра.
Претходно је од Европске инвестиционе банке повучен кредит од 143 милиона евра за попуну празног фонда за ризике Агенције“
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1746011/%28Ne%29efikasan+sistem+osiguranja+depozita.html
@Nemirni
Simpatično,
suština mog izazova je pokrenuti izuzetno važnu temu, ma koliko naši komentari izgledali naivno, Ja sanjam da će na ovom blogu progovoriti svi oni koji misle da mogu doprineti konstruktivnim raspravama.
Vaš predlog mislim da ima nekih nedostatake.
Evo nekoliko aksiomatskih načela uspešnog poslovanja
1. Za bilo kakvu aktivnu privrednu delatnost mora prethoditi zdrava poslovna klima.
Oko ovog pitanja se verovatno slažemo.
2. U željezari nema kapitala i kada bi se izvršila procena kapitala i dugova verujem da su dugovo veči, Znači, kupljenje nekog kepitala od stranaca je nemoguća misija.
3.Kažete:“Субвенције се постепено смањују, све док железара не послује позитивно, кад се укидају“.
Kada će ona početi da posluju pozitivno!? Nikad!
Prvi uslov svih uslova je obezbediti stabilno tršište za loš proizvod. Mi to na želost ni kod Tita nismo mogli a kamoli danas.
4. Kome prodati zastarele mašina koje mogu da rade!? Gorima od nas!
Zamena opreme bi trajala godinama.
5. Koje smanjivanje direktorskih i menadžerskih plata. Kada mi nemamo dakav tip direktora ni menadžera njih postavlja investitor verovatno one prethodne iz JUE stil-a.
I na kraju mi nemamo ni rudu ni koks ni ostale komponente sve se uvozi osim jeftine radne snage i električne energije.
Voleo buh da vidin tog ekonomskog čarobnjaka koji bi u ovakvim uslovima sopstvenim (domaćom) pameču i kapitalom pokrenuo razdrndanu brozovu skalameriju.
* Nebojša ti oprosti, često razmišljam čta da te pitam, ali mi ništa pametno ne pada na um!
Srdačan pozdrav,
@Иван Н.
Американци су већ били власници Железаре Смедерево (УС Стил) и нешто не видим да Железара тренутно добро ради, након што су се они повукли. Сада су опет заинтересовани за улагање. Јасно је као дан да они нису дошли како би Железара процветала, већ да опељеше и оно мало капитала што је остало. Е сад, пошто тражите боље решење, покушаћу да вам га предочим.
Држава донесе обиман документ под називом Развојни план и програм улагања у индустрију. Ако сте већ помислили на комунизам, мораћу да Вас разочарам. Све развијене земље га имају, само што се имена разликују. У том документу, предоче се имена домаћих стручних људи који ће у наредном периоду водити најзначајнија државна предузећа, међу којима су Железара Смедерево, Железнице Србије и друга јавна предузећа у реконструкцији. Задржаћу се на железари. Други људи, популарно звани тајкуни, који имају огроман капитал зарађен вероватно илегално и утајом пореза, гарантоваће својом имовином за пословање тих предузећа. Уложиће половину свог укупног богатства у покретање производње и ревитализацију Железаре Смедерево. Акционар са већинским улогом постаће власник ПРИВАТНОГ дела Железаре. Већински власник остаје Република Србија. Субвенције се постепено смањују, све док железара не послује позитивно, кад се укидају. Да би се побољшала производња, пали се друга пећ. Део убризганог капитала се одмах троши на набавку нове опреме и машина како би се ПОСТЕПЕНО заменила стара. Што значи, не аутоматски продавати застареле машине које још могу да раде. Не продавати непокретну имовину предузећа, која је заоставштина из бољих дана, него проширивати већ постојеће капацитете. Најстрожа контрола новчаних токова и набавке средстава како би се спречило нерационално трошење. Смањење директорских и менаџерских плата на једну трећину и увођење плате по учинку. Такође, додатна мера би била увођење царине на сва индустријска добра и сировине (осим са земљама са којима имамо билатерални бесцарински споразум, као што је Русија), али то би подразумевало одустајање од ЕУ. Што је задатак за неку нову Владу.
Не бих рекао да сам Вас убедио, али бољу идеју немам, нити верујем да су американци ишта боље решење. Поздрав
Evo Željezara Snederevo našla (po lepim i optimističkim saopštenjima) povoljnog strateškog partnera, Esmark Stil.
Kako se saopštava 5000 radnika ostaje da radi. Odnosno 5000 porodica će živeti od rada u željezari i grad Smederevo će živnuti po prometu proizvoda i dobara i srazmerno količini novca u opticaju skočiće standard. To svi ljudi u Srbiji žele (valjda)!
Ako bude tako to je za pohvalu.
E sad okrenimo onaj drugi list i upitajmo se kako je stanje u realnom sektoru?
Evo prethodno saopštenje za javnost se bazira na prognozama proizišlim iz američkih stručnih iskustava predhodnih vlasnika JES stil-a.
Da bi se ostvarili projektovani parametri ,mora se;
– pokrenuti druga peć
– produktivnost se mora upetostručiti, znači radnici moraju pet puta više radti jer nema se gde nadomestiti produktivnost osim manuelnim radom. tehnologija je zastarela i prljava.
– neto plate se projektuju na 300€ jer su one objektivno tolike u sličnim željezarama u Kini i Indiji.
– projektovana godišnja proizvodnja je na oko 2,2 miliona tona za Ameriku 300 tona limova lošeg kvaliteta (nisu za automobilski industriju),ostatak na evropsko tržište.
Indikativno je što to nije američka fabrika već naša. To normalna stvar investitora (400 miliona dolara Esmark) oslobađa nekih budićih neplaniranih rizika koji se mogu pojaviti i oni nesmetano mogu izaći iz posla.
Zašto je ovo ovako?
Prvo ameri mogu da ubrizgaju svež novac a mi ne.
Drugo ameri imaju koperante koji mogu da obezbede repromaterijal i sirovine a mi to ne možemo.
Treće i najvažnije ameri imogu da plasiraju polifabrikat (proizvod lošijeg kvaliteta) a mi nemamo šansi i naš najbili proizvod da izvezemo npr, ajvar.
Na šta esmark računa ako hoće profit (po strani politička dobra volja za našu koperativnost) jeftinija el. energija i radna snaga.
Ovo sve govori o našoj totalnoj beznačajnosti u globalnim poslovnim odnosima.
Sada se pitam jel bolje da država iz budžeta izdvaja novac za željezaru koja ne radi ili da se pokloniti pred onim koji to može, normalno za neke ustupke.
Mislim da bih ja po savetu mog pokojnog đeda Milutina ovako zaključio:
„Onoga, dijete moje, koga je moliti, nemoj ga lutiti“
Ovo razmišljanje, dokonog šetača, ja smatram kreativnim, gospodine Radovići.
Ko ovo smatra netačnim željno isčekijem negaciju. Ovo nije ni socijalistička ni kapitalistička, ni liberalna, ni komunistička ekonomska doktrina već pragmatična životna nužnost.
Pozdrav, onom ko mi odgovori i ubedi u drugi bolji izvesniji put razrešenja problema željezare!
Nadjoh zanimljivost na blic-ovom sajtu, a zanimljiv je i sajt-referenca
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/509485/Ovi-grafikoni-ruse-sve-sto-mislite-da-znate-o-surovom-svetu-u-kom-zivimo
Ne znam kako su dosli do nekih podataka, ali vredi pogledati.
http://www.ourworldindata.org/
@ Заратустра
Ne treba da otkrivate detalje. I ovo do sada je sasvim dosta…
Pošto mi živimo na ivici totalnog ludila, nije loše prisetiti se nekih boljih vremena:
@grey owl
Доле сам навео решење. Систем који би био васпостављен би систематски уништавао помисао на корупцију.
Један од проблема је правни систем који би требали да променимо из корена. Подвуче се линија и уведе нешто слично енглеском праву (може и Душанов узаконик). Комплетан кривични закон може да се састави на једној страници. Да наведем детаље када сам већ ту.
1. За свако дело може да се заради затворска казна од 1 дана до доживотне робије као и смртна казна.
2. Казне могу да буду затворске, новчане, радне или комбинација свих наведених.
3. За државне службенике (у случајевима корупције) поред затворских казни можемо да додамо и следеће:
а. новчана казна једнака збиру свих плата које је запослени добио док
је радио за државу (типа: радио 7 година за државу, исплаћено му
140 хиљада евра на име плата.) Пресудом му се тражи да
плати казну у висини од 140 хиљада евра. У случају да нема да
плати, сва имовина којом располаже иде на добош и подмирује се
овај износ. За разлику се шаље на принудни рад.
б. Брисање 7 година радног стажа због корупције.
4. Држављанство Србије је привилегија, а не право. Када најбоља светска рукометашица одлучи да игра за Црну Гору, лепо јој се одузме држављанство Србије и забрани улаз у Србију на 50 година.
Када неки Сорошевац каже да је Србија оправдано бомбардована, одузме му се држављанство, исти се приведе и избаци на ничију земљу (између српске и рецимо црногорске границе). Осуди се на 20 година робије која се активира уласком дотичног у Србију и распише се награда од 3000 евра ономе ко дотично лице пријави да борави у Србији.
5. Такође може да се уведе правило вертикалне одговорности: када неки службеник узима мито, одговоран је службеник и сви они који нису реаговали по пријави. Тада се претпостављенима више исплати да одмах реагују…
6. Све нагомилане парнице у Србији би могле да се реше у року од 2-3 године и после тога би свака парница трајала највише 3 дана. Модел за тај проблем постоји, али не могу да откривам све детаље…
Evo imam jednu ideju. Službenicima za koje se uspostavi da su proneverili ili nezakonito stekli više od 500 Eur, odrediti kaznu vešanjem na Terazijama. Ovo i retroaktivno sve do 1903. Za manje prestupnike – doživotna u logoru na Banjici.
U tu svrhu proširiti i urediti teren za egzekucije, rušenjem hotela Moskva i svega što su napravili i kapitalisti i „komunisti“. Poseći Banjičku šumu i adaptirati sportski centar, a stadion i restoran Rad pretvoriti u krematorijum, pošto već ima veliki dimnjak.
Radove dodeliti stranim kompanijama uz povoljno zaduživanje. Radovi mogu da budu izvedeni uz pomoć eksplozivnih materijala.
Kod nas nije problem samo to, što je socijalizam imao tendenciju da oslobađa ljude odgovornosti. Mi smo sticajem istorijskih okolnosti, u gubitničkom podneblju. A ljudi inače ne vole odgovornost. Zato ovde stalno čekaju nekoga ko će sve da reši, a posle će ga kriviti za sve. I tripuju svašta. Gomila pacijenata i beskrajno alavih bitangi i ludaka. A bogovi nam se smeju i stalno uvaljuju petarde.
Jedino rešenje za razumne ljude je – da promene podneblje.
@Ivan k
Jesi ti iscinculirao gestetnere?
@dragan
Miskovic je posecivao zatvor, ministri, premijeri vrlo retko, a mnogi vise stete su napravili. Nije donosio Miskovic zakone, vec politicari. Njegovo legitimno pravo, u kapitalizmu, je da lobira, korumpira, da se usvoji zakon kamo njemu odgovara. Politicar nema to pravo, izabran je da radi u korist drzave. Ovako svako misli da moze da se bavi politikom, a da ne odgovara. Mnoge odluke politicara nisu kriminal sa aspekta klasicnog prava, ali u realnim zivotu jesu. Sta je placanje odsteta Alpini i drugim gradj. firmama zbog losih projekata, eksproprijacije nego kriminal? A dokazite da politicari nisu ubrzali izvodjenje projekta zbog politicke promocije iako realno nije bio spreman.
@zaratustra
Sta dodati na vas tekst sem dobra ideja. A znate da se o dobrim idejama ne raspravlja 🙂 one idu u zapecak.
За Драгана Радовића
Молим вас,да погледате линк доле.То су само неки примери,којих је Србија пуна,ових дана.Затворили су један угоститељски објекат у коме раде супружници,јер су затекли једног од супружника да ради у објекту,у коме није пријављен,иако је осигуран у другом трговинском објекту,који се води на њега,и у коме уплаћује све доприносе.Инспектори траже доказ да сте Телекому уплатили последња три рачуна за GPRS ТЕРМИНАЛ??????(Зар то није ствар облигационих односа између Телекома и привредног субјекта)?Копнена офанзива се појачава,и њене ефекте ћемо тек осетити,у наредном периоду.Као што сам вам и рекао,када сте најавили свој програм,овим се само прави страним фирмама,и трговинским ланцима простор, да повећају свој промет и своје зараде.
Знам,ваш план није примењен у потпуности,али сам вам и рекао да неће ни бити примењен,јер у пракси све изгледа потпуно,потпуно другачије.
http://www.dragas.biz/crta-2/#more-15014
@Dragan Radovic
za Ivana N.
Za hvatanje kriminalaca je potrebno znanje sa terena, ne razumem gde je tu kreativna energija?
Uvaženi i ja ne vidim sebe u vašem odgovoru,
Očigledno da niste shvatili poentu!
Pozdrav,
@Bojan
„Vaš komentar je izuzetno interesantan i ideja je načelno vrlo izvodiva.“
Јесте под следећим условом: да се уведе закон који би системски онемогућио корупцију. Овај предлог сам написао на претходној теми и по очекивању ни један од мислилаца није нашао за сходно дага прокоментарише. Све док ово решење не уђе свима у главу и у народ, у Србији нема напретка. Дакле:
Дакле, системско решење је следеће: за 90-95% радних места у државној администрацији и јавним предузећима да се уведе закон по коме сваки држављанин Србије може да буде запсолен само 8 година током животног века. Дакле, сви посланици, политиканти, полиција, судство, просвета, администрација и сл после 8 година рада морају да се пребаце у приватни сектор и нема враћања на буџет. Овај пропис би обесмислио партијашење, јер која је сврха политичких странака ако више нема запошљавања са партијском кљижицом. Наравно, хирурзи, зубари, ватрогасци и сл. би могли да остану на својим радним местима без сличног ограничења. Овај пропис би Србију препородио, а потом би решавање осталих проблема било много једноставније.
Шта би ово донело? Па рецимо, ако знаш да си судија и да за 2 године летиш са државног посла, мораш да имаш у виду да ће неко после 2 године да дође ко ти није ни партијски ортак ни рођак па би исти могао да те кривично гони за многе глупости које си правио. Ако си полицајац, не смеш да да се иживљаваш над народом јер исти може сутра да постане полицајац па да ти преброји ребра или да те кривично гони. Цела корупција и пропаст Србије је у систему вечног запослења у државним институцијама и јавним предузећима. Овај закон би променио Србију у року од 2-3 године. Замислите да Ната Месаровић више нема државни посао, или да Даница Поповић мора да ради у приватном сектору или да Јово Бакић мора да ради нешто корисно.
Успут бих додао да у полицији могу да добију посао само кандидати са завршеним факултетом…
Србија би процветала…
@ Ilija; bas mi je zao sto niste razumeli; ali niste propustili priliku da se narugate; Neko ko savetuje americku ambasadu se obicno NE bavi socijalnim pitanjima svoje maticne zemlje.
Gospodine Katicu,
Nema izmedju nas neslaganja po pitanju mudraca sa drzavnih ili para-privatnih univerziteta ili padobranaca sa vrha Wall street lanca ishrane. Bilo bi prilicno glupo i krajnje nelogicno da ova grupa ljudi koji su se nasli u top 1% promovise bilo sta drugo osim socijalnog darvinizma. No, jos mi je licemerniji vrh demokratske stranke u USA koji takodje zivi u top 1% a kao se brine za prava ostatka plebsa. Evo, uveo im je Obama svoju viziju pristupacnog zdravstvenog osiguranja pa su mu pre neki dan pokazali sta misle o svemu tome.
No, daleko smo mi od USA i nasi problemi su daleko od njihovih. Nas problem je polupismen i prost svet koji je ugrabio vlast i koji bez stida i straha arci javni novac. Da li putem hokus-pokus sistema javni novac postaje privatni ili stranacki, ili, jos gore, se tim novcem se finansiraju tripovi mocnika (BG na vodi). Za pocetak bi bilo dovoljno razdvojiti budzete, jedan centar moci podeliti na 10ak, odlucivanje spustiti na lokal. Smanjiti novac kojim raspolazu, pa ce se bagra sama razici…
Tu je mozda i sustina. Mi se kao narod nikada nismo dogovorili kakvu zaista drzavu zelimo, koliko bi ta drzava kostala i kako bi se finansirala…
za Bojana
kriminal je kriminal i nema razlike da li se Miskovic ogresio o zakon ili neki drzavni sluzbenik. Za teska krivicna dela u Americi su kazne od 30 do 40 godina, tako bi trebalo i kod nas, pa neka se Miskovic i drzavni sluzbenik dogovore kome koliko godina vise odgovara.
za Ivana N.
Za hvatanje kriminalaca je potrebno znanje sa terena, ne razumem gde je tu kreativna energija?
Za Andreja – U socijalnim evropskim državama, ogroman broj građana se krajnje odgovorno odnosi prema vlastitom životu. Socijalna država ne isključuje tu vrstu odgovornosti. (Socijalizam je imao tendenciju da ljude oslobađa te odgovornosti i to ga je skupo koštalo.)
Postoje trenuci, npr. 2007-2012. koji su van vaših moći, kada su sile haosa jače od vas, kada ste igračka u rukama sudbine. Vaš život i život vaše porodice tada ne zavise od vas, već od sreće i sticaja okolnosti. Sretao sam ljude koji su upravo u svojim životnim krizama shvatali svoju nemoć i promenili su svoje radikalne neoliberalne stavove.
Ponoviću ono o čemu sam već pisao. Najveći broj onih koji promovišu neoliberalizam dolazi sa univerziteta, instituta i iz nevladinih organizacija – ne iz privrede. Dakle reč je o ljudima koji su pobegli od rizika u zavetrinu akademije. Na drugoj strani, oni koji finansiraju neoliberalne propovednike, obezbedili su se „zlatnim padobranima“ i višemilionskim otpremninama u slučaju otkaza. Za njih rizika nema, a sve to je i poslednja kriza sjajno pokazala. Nema naivnih neoliberalnih idealista ni među propovednicima, ni među njihovim finansijerima. Hvala na komentaru.
@Nema brige za Radulovica posto savetuje americku ambasadu u Srbiji (sta god to moglo da znaci) i nekoliko NVO koje imaju dobru finansijsku podrsku iz inostranstva.
@Strani faktor je na delu…
Odmah javiti Djuri da blokira aerodrom!
Gospodine Katicu,
Kljucna recenica: „Preuzimanje odgovornosti za vlastiti život.“
Tu je tacka lomljenja libertarijanaca i levicara. Nije poenta roditelje zameniti drzavom koja „brine“ o stanovnistvu (nanny state) ili pak koja zna sta je bolje za mene i moju decu od mene samog (fascist/communist state).
Ovde je desetina komentara upucena na u sustini problem korupcije i ociglednog a nekaznjenog arcenja drzavnog/javnog novca. I dok ljudi smisljaju kako da upristoje drzavu i cinovnike da ne kradu, neki su se setili drugacijeg pristupa – smanjite kolicinu novca kojom raspolazu pa ce oni sami da odu. Ako nema para, nece biti ni tuce oko istih. Zbog cega je u nas tolika tuca oko dolaska na vlast na svim nivoima? Filantropija ili „numizmatika“?
No, to su vec zli, nehumani neoliberali koji bi da umanje drzavu, da joj ogranice njena diskreciona prava u raspolaganju sa do 50% BDPa i slicno…
Goran Milić: …. jedan segment …. U ekonomskoj znanosti nije istaknut kao relevantan, ali baš me briga, ja mislim da je važan, prevažan. To je osamostaljivanje djece i mladeži, uključivanje u proces rada, stjecanje radnih navika i, nadasve, odlazak iz roditeljskog doma. Preuzimanje odgovornosti za vlastiti život. ….
Bojan na 01/11/2014: Kako može mlad čovek bez porodice da razume mladog čoveka sa porodicom. Nikako, ovaj bi da sve pare potroši na provod, a ovaj gleda kako da skrpi egzistenciju svojoj deci.
Уопште се не препознајем у тим двема категоријама. Штавише, никада нисам припадао једној од њих. По једно милионити пут, маргинализован сам без доброг разлога.
Obezbediti svakom čoveku egzistencijalne uslove, nema veze da li radi ili ne radi, tačnije radom stiče više od osnovne egzistencije. To podrazumeva pristojnu ishranu, oblačenje, smeštaj, besplatno zdravstvo i školstvo. Posle toga možemo svi da počnemo da se razlikujemo.
Егзистенцијални услов је, за мене, бити признат и препознат као особа са одређеном улогом у друштву. Одатле происходи солидарност и то давање, које због константно мењајућих околности мора и само флуктуирати.
Posle toga možemo svi da počnemo da se razlikujemo.
Ако и бебу храните игноришући њен разликовање од других беба, она ће да протестује. Бојкотоваће вас. Чини ми се да то сасеца ваш аргумент до корена.
Мислим да ће ваша деца радо трампити ваше „обезбеђивање“ за њихово лично долажење до изражаја.
@Dragan
„Slazem se sa Vama da politicari, a sto ne bi i drugi, za kriminal odgovarali kompletnom svojom imovinom.“
Ne vidim poentu ovog „a što ne i drugi“. Drugi u skladu sa mogućnostima, zaštitom od političara, sudija u startu odgovaraju. Političari u startu imaju mnogo alibija zašto se nešto nije desilo onako kako je planirano.
Političari na državnim funkcijama ne mogu da podležu istom kriterijumu kao i drugi zato što se biraju ispred svih građana i podrazumevano su direktno izloženi korupciji, pa kom se kako zalomi, ko kako ima savest.
Kada političar uzme kredit od MMF za izvođenje nečega što je bitno ili ne bitno za ovu zemlju on mora da bude zainteresovan da se to realizuje. U suprotnom, obzirom da država ne može da umre, kredit će uvek imati neko da vrati, u ovom slučaju građani. Zato je zaduživanje države jako bitno za banke, a to se nekako mora podstaći. Prost primer je priča o davanju površina za solarne kolektore gde je bila priča da je neko ispred države nešto obećavao, pa je ispalo da nije ispunio, a onda je država trebala da plaće penale, odštetu.
Ovakvih primera je mnogo, ovaj je nekako nestao iz žiže javnosti, pa je ostalo nejasno da li je stvarno postojao, ali u svakom slučaju jasno prikazuje mehanizam kako neko može da napravi štetu državi i njenim građanima i da lako prođe nekažnjen. Zato je vrlo bitno izvući funkciju državnog, lokalnog, funkcionera na javnoj poziciji kao poseban slučaj. Ne može da kriminal Miškovića i nekog javnog funkcionera da bude u istoj ravni. Mišković to radi zbog sebe, a ovaj to radi zbog sebe, protiv države, na javnoj funkciji. Mišković je svojim preduzetništvom došao na određenu poziciju, dok je političar na tu funkciju imenovan na osnovu glasova, političke podrške građana… Nisam siguran da ste vi ovu tačku koju sam napisao shvatili ozbiljno.
Nije Bisić kriva što joj je država omogućila da donosi zakone, a da je pri tom niko ne kontroliše. Ako ja biram tim, onda sam ja taj koji odgovoran za svaku grešku tog tima. Ako me ne interesuje šta taj tim radi, da li njegove ideje imaju smisla, onda se lako desi ovo što ste opisali.
Za Marka – Goran Milić je uspeo kraće da kaže ono što sam ja pokušao da kažem tekstom https://nkatic.wordpress.com/2007/07/13/ekonomija-i-kvalitete-zivota-iskrivljene/. Hvala na komentaru.
@Dragan Radovic
za Ivana.
Mislim da se ne moze kreativnom energijom napravitgi algoritam, znanje sa terena je kljucno.
Poštovabi ovim iskazom rušite princip komplementarnosti!
Jedno bez drugog ne može Znanje (iskustvo) bez kreativne energije ili obratno ne egzistiraju kao zasebni entiteti.
Pozdrav.
Videcemo ko je sve omogucio doticnoj gospodji da uradi to sve sto je uradila.
Licno znam da je napravila haos u poreskom sistemu, Poreskoj upravi Srbijie, poreskoj evidenciji, ostrukcije je vrsila gde god je stigla. I sve vreme je radila za KPMG revizorsku kucu. I citav niz drugih informacija ima o njenom delu, da ne pisem sada. Inace je bila glavni kocnicar za ispitivanje porekla imovine tvrdeci da za taj posao zbog ukrstanja podataka treba vise godina, isto je tvrdio i Ivan Simic koji je govorio da taj postupak u Sloveniji traje preo sest godina.
Kad – tad ce morati da se ispita poreklo imovine stecene od 1990.g. pa sve do danas. Slazem se sa Vama da politicari, a sto ne bi i drugi, za kriminal odgovarali kompletnom svojom imovinom.
Nije ekonomista, ali zanimljivo vidjenje
http://croexpress.eu/vijest_mobile.php?vijest=1889
@Dragan Radović
Kako je moguće da jedna osoba napravi toliku štetu? I ako je moguće, a nije, ko su ostali saučesnici odnosno ko je „spavao“ dok je dotična harala. Odgovornost tih osoba je ne tako manja, nema razloga da se kičma lomi sa preko jedne osobe na javnoj funkciji… u krajnjoj varijanti nije sama odnosila odluke.
Ja mislim da ispred svih onih predloženih tačaka treba da stoji ova tačka…
0. Svaki političar na državnoj, javnoj funkciji garantuje svojom i imovinom bliže, šire (da se definisati) porodice realizovanje odluka koje je doneo, učestvovao u donošenju.
Komentar?
za Ivana.
Mislim da se ne moze kreativnom energijom napravitgi algoritam, znanje sa terena je kljucno.
za Bojana.
Borba protiv kriminala ne sme da zavisi od politicke volje. Ko sme da dozvoli i dalje kradje struje od preko 500 miliona evra godisnje? Ili kradje na tenderima? Samo otklanjanjem ovih kriminalnih radnji vec se stvara neuporedivo bolja podloga za punjenje budzeta sto opet daje jacu ‘politicku volju“ politicarima da se odupru stranom faktoru jace. Najgore moguce je da ostane sadasnji scenario. I ovo nisu ideje, ovo su postupci koji se moraju sprovesti za izlazak iz ekonomske krize.
Strani faktor je na delu, trenutno se odrzava konferencija za novinare na kojoj se izlaze sta je sve Milica Bisic, „najveci poreski strucnjak“ ukrala od podataka iz strogo cuvane baze podataka u Poreskoj upravi Srbije. Inace, doticnu gospodju vec dve ipo godine identifikujem kao najveceg unistitelja srpskih privrednika i poreskog sistema. Saznacemo kakvu je stetu nanela drzavi.
Ona je bila kreator vecine poreskih i reformskih mera od dolaska vlade od pre dve godine, kao i dezorganizacije u samoj poreskoj sluzbi – i o tome sam mnogo puta pisao.
http://www.makroekonomija.org/fiskalna-poreska-politika/profesorski-lobi-i-porez-na-imovinu/
@Dragan Radovic-I te kako postoji algoritam za izlazak Srbije iz krize…..sve prethodno napisano je temelj, prvi korak koji mora da se uradi kako bi se stvorilo bolje privredno okruzenje, jednako za sve, primamljivo za ulaganje, kako nasih privrednika, tako i inostranih.
Akcenat baciti na sopstvene investicije, razvoj malih privrednika – preduzetnika, proizvodnju hrane….
Ako prethodnih 9 tačaka prihvatim kao algoritamski kod rešavanja problema (što u načelu prihvatam) postavlja se pitanje njegove izračunljivorti, tačnije sprovođenja u praksi !?
Pouzdanost neke ideje leži u kvalitetu određenog projekta tačnije njegove opravdanosti mi toga ovde koliko ja vidim nemamo ni u naznaci. Nema ideja!
Drigo da prtpostavimo da Vlada pokrene kampanju stimulisanja građana na kreativnu angažovanast kroz povoljne kredite u službi preporoda javio bi se značajan broj protivnika koji bi ometali preporod.
Jer naš čovek je doveden do takvog psihodeličnog stanja da kad vidi da Čovek gura kamen uzbrdo i sve što je bliži vrhu posmatrači počinji da sve žešće navijaju za kamen.
Ali evo jednog ličnog zaključka.
Malo satiričnog. Malo idiličnog. A između njih malo naivne nade.
Zamišlam, da se kreativnom energijim stvori sprovodljiv ekonomski algoritam.
A da ga sprovedu sledeći moji savremenici.
– Šešelj. Zašto? Zato što ima neograničenu energiju i da tu bujucu usmeri ka izgradnji zemlje (da ne pominje prošla vremena i politiku) verujem da bi animirao ogromnu učmalu energiju naroda!
– Saša Radulović, on je najubedljiviju u sprovođenju razvoja mikrekonomije
– Branko Dragaš čovek koji lepo sanja, a i snovi su ponekad lekoviti.
I na kraju naš cenjeni domaćin Nebojša Katić. Da svojom smirenošću racionalnošću nadzire reforme, ukazije na posledice. Jednostavno da bude savetnik sa iskustvom iz privrede i razumevanjem globalnih ekonomskih kretanja.
E sada ćete reći pa to je nemoguće, to je ravno rešavanju problema kvadrature kruga.
E pa šta?Ponekad nije loše ni sanjati.
Pozdrav,
Nema brige za Radulovica posto savetuje americku ambasadu u Srbiji (sta god to moglo da znaci) i nekoliko NVO koje imaju dobru finansijsku podrsku iz inostranstva. Ovakve organizacije i njeni savetnici se ne bave socijalnom politikom.
@Dragan Radovic
Vaš komentar je izuzetno interesantan i ideja je načelno vrlo izvodiva.
Moja lična sumnja je da izvodivost previše zavisi od volje pre svega političke i onog dela ekonomske elite koji blisko sarađuju. Naravno ne treba zaboraviti da ovakve elite uvek odgovaraju strancima, pre svega mislim na velike ekonomije odakle se vrši uvoz.
Kako eliminisati ove faktore?
@Ivan
U pravu ste, nisam ga pročitao, i nemoj da me pogrešno shvatiš… nemam nameru da ga čitam, mada ću to da uradim iz poštovanja prema tebi, bez lažnog laskanja. Nema o socijali mnogo šta da se kaže novo, sem da iznova navučeš „raju“. Ja više volim da pročitam šta ti misliš iako se možda ne slažemo, nego Aca, Daca, Saša, jer ti mi daješ mnogo validnije informacije.
Saša ima mogućnost da unapredi svoje mišljenje ka običnom čoveku naravno. Ali ako poveruješ čoveku koji je do pre koju godinu pozivao na odbranu srpskih teritorija, interesa i na čiji su poziv ljudi išli, ginuli, pa je odjednom provalio kako je sve to bilo pogrešno i sa tim nema nikakav problem u glavi (da je u Japanu i ima imalo časti, znao bi šta mu valja činiti), šta da ti kažem. Već sama interpretacija ovoga mi trenutno stvara konfuziju u glavi ko kome veruje i u šta veruje.
Međutim, napisaću ti ovo. Pre neki dan sam na ovlaš pogledom preleto preko stvari koje imam u kući, zadnjih par godina sam renovirao deo kuće u kojem živim. Sem Zorka pločica, Tarket laminata, dela iverice iz Ivanjice i Bekament boja, fasade, dušeka za spavanje ja nisam ništa kupio što je proizvedeno u Srbiji (a trudim se da biram srpski proizvod kad god mogu), zaboravio sam… kupio sam i slavinu u kuhinji i vodokotlić (bili su mi draži od kineskih i nemačkih, pa makar otkazali za koji mesec, a nisu). Ne znam koliko sam potrošio oko kuće, fasada, stolarija, nameštaja, tehnike, ali, okvirno, ovo što je iz Srbije (a i to je pitanje koliko dobit ostaje u Srbiji) procentualno vrlo malo učestvuje.
E tu je suštinski problem i rešenje svake socijale. Dakle i onaj koji nešto radi u najvećem procentu tu zaradu u najvećoj meri šalje preko granice, na ovaj ili onaj način. Ništa meni ne znače BDP i ostale cifre, ako suštinski vidim šta se dešava. BDP je samo cifra, suština je da mnogo nas ima potrebe koje nisu osnovne egzistencijalne, a da živi i zarađuje u društvu koje mu omogućava da upražnjava neke dodatne potrebe iako nepostoje realna vrednost da bi ih upražnjavao. E sada neki od nas treba da se odreknu tih potreba, da bi drugi nastavili da ih upražnjavaju,, a pod maskom da i oni treći prežive, pa da nam svima bude dobro. Složićeš se da je to teško izvodivo na iole pristojan način, gde trpljenje i bol nisu mera uopšte. Iskren da budem, kada govorimo o aktuelnom globalnom trenutku, sve ostale interpretacije mi liče na „ja tebi vojvodo, ti meni serdare“.
za Ivana.
I te kako postoji algoritam za izlazak Srbije iz krize.
1. Suzbijanje sive ekonomije uz smanjivanje vecine poreskih stopa (temeljito objasnjeno kako) koje su previsoke. Najveca pomoc smanjenje opterecenja zarada i prevodjenje ogromnog broja radnika sa rada na crno u legalan rad.
2. Uvodjenje gotovine u legalne tokove, logican sled posle prve tacke.
3. Legalna rad automatski smanjuje korupciju, mnogi drzavni sluzbenici napustaju sluzbu jer ne mogu ziveti sa niskim primanjima (bez mita). Otpustanje svih radnika sa platnog spiska drzave uhvacenih u bilo kakvoj utaji poreza (dodatni rad bez prijave prihoda, izdavanje u zakup bez prijave, ili bilo koji drugi bid) ne moze niko biti na platnom spisku drzave koju potkrada.
4. Sprecavanje iznosenja ogromnih kolicina novca van granice, ispumpavanja iz zemlje: a) snizavanje referentne kamatne stope smanjice kamate poslovnim bankama, NBS smanjuje i druge mogucnosti bankama da ostvaruje ogromne profite koje iznose iz zemlje.
5. sprecavacnje drugih nacina iznosenja novca van granica zemlje: ranije objasnjen primer turistickih agencija koje zbog ogromnog rada na crno imaju 30 do 40% nize cene aranzmana zbog cega je ove godine izneto iz zemlje milijardu evra – da su cene vec procena je da bi 50% turista ostalo u zemlji, 500 miliona evra bila bi fantastican inekcija nelikvidnoj privredi u jednoj godini, a gde je vise godina. Vecina velikih utajivaca iznose novac za kupovinu preskupih dzipova, letovanja i zimovanja na napopularnijim svetskim destinacijama, kupovinu jahti od vise desetina miliona evra – totalno sprecavanje utaja i pranja novca sa iznosenjem.
6. Javna preduzeca, racionalizacija poslovanja: samo u EPS-u za dve godine ukradeno je struje za 1,2 milijarde evra, razlika isporucene i nefakturasane stsruje, 2012. g. 3 mlrd. kWh, 2013.g. 4,6 mlrd kWh (Djerdap radi 283 dana u godini da bi proizveo struju koja se ukrade, 18% kradje izjavio premijer), plus drzava gubi 20 % PDV i 15% porez na dobit (prikazani svi troskovi u proizvodnji a prihod izostao). U EPS-u procena je 17 hiljada viska neproizvodnih radnika….i tako dalje, svako JP ima svoju specificnost kao i sistem za uredjenje poslovanja.
7. Sprecavanjem pranja novca gubi se mogucnost otimanja novca na tenderima.
8. Osnivanje Razvojne banke.
9 I tako dalje, i tako dalje…..sve prethodno napisano je temelj, prvi korak koji mora da se uradi kako bi se stvorilo bolje privredno okruzenje, jednako za sve, primamljivo za ulaganje, kako nasih privrednika, tako i inostranih.
Akcenat baciti na sopstvene investicije, razvoj malih privrednika – preduzetnika, proizvodnju hrane…
Ovo Vaše viđenje bankrota napisano 2012 je i danje aktuelno!
Nebojsa Katic
Za Mileta – Ne bih prorokovao, ali se bojim da će ova loša stvarnost, sa bankrotom ili bez njega, trajati jako dugo (mereno godinama). Iz ugla građana, nije velika razlika da li ste na ivici bankrota, ili u bankrotu. Čini mi se i da je bankrot bolji nego život na ivici, jer daje šansu za novi početak. Hvala na komentaru.
@Bojan
Izvinjavam se, u brzini nije okačen prilog koji sam naveo u odgovoru.
Evo pravog:
http://www.021.rs/?option=com_poll&id=190:ko-se-najvie-suprotstavlja-vlasti-izjavama-i-postupcima
@Bojan
Uvaženi, primećujem upravo suštinski problem vašeg komentara. Vi niste pročutali ključnu stav Saše Radulovića, Reč je o socijalnom pitanju nezbrinutog pojedinaca.
Ja to ne bih ovde razmatrao jer mu nisam PJ-ar.
Pridržavam se one narodne – vo se drži za rogove a čovek za reč. Pročitajte njegovo viđenje socijalnog pitana i viška zaposlenih pa mi dajte svoje viđanje.
Najvažnijie pitanje je skeniranje socijalnog stanja u Srbiji i od toga početi sve reforme.
O tome niko ništa ne govori kao da to ne postoji. Zašto se o tome ćuti?
To pitanje je pitanje svih pitanja. Ko to reši on bi Srbiju oslobodio mnogih briga, splasle bi tenzije, vratila bi se vera u pravdu u jednakost, poverenje u ljude i.t.d.!
To što ga vi ne simpatišete, uredu.
I ja sam oprezan, jer me je život naučilo da sve što je kriza veća sve se više javlja lažnih proroka!
Ali ipak evo jednog grafikona koji govori suprotno vašem tvrđanju o interesovanju za negove stavove.
http://srpskiforum.wordpress.com/2014/11/04/intervju-sasa-radulovic/
Inače, nema sumnje da je naš najveći problem način upravljanja nama, koji su Turci uspešno nametnuli (platiš kneza da se zamajava rajom), a ostali samo nastavili da koriste.
Iskreno, ne vidim način da se nešto na bolje promeni bez globalne makljaže. Previše je ceo svet ugazio u kaljugu, nema problema sa tim (oni koji donose odluke), a svi bi da izađu iz blata.
@Ivan
Slažem se da je izuzetno bitno da se identifikuje problem, što Dragaš u više tekstova i široko i identifikuje. Problem je što Dragaš vrlo često, imam utisak, zaboravi šta je u nekom drugom svom tekstu pisao i počinje da piše tekst koji se udaljava od tog drugog teksta. Čovek zatrpava idejama (što je izuzetno dobro), a nema izgleda nekog ko će da to sumira, da ga povremeno potapše po ramenu. Tako je, u sličnom maniru, i opljunuo jedan od tekstova g. Katića koji suštinski ide u istom smeru kao i njegova suštinska razmišljanja – napredak Srbije.
Što se tiče Radulovića, uopšte ga ne simpatišem, jer sam pratio njegove blogove mnogo pre nego je postao ministar, kad mu je aktuelna ekipa bila predmet podsmejavanja i izrugivanja. Na neki način, njegovo učešće u vladi je bila naznaka da će SNS da napravi totalni zaokret u politici, a u krajnjoj varijanti je i dobio šta je zaslužio (ko sa decom spava, zna se kakav se budi). Ne volim kad čovek nije otvoren da čuje nešto što odstupa od njegovog pravca razmišljanja. Više puta sam uvideo da je dobro da ti neko otvori i neka sporedna vrata za razmišljanje i dobar deo onoga što pišem i jeste plod tih nekih sporednih vrata.
Ima on dobre procene problema, ali su mu ideje, rešenja krajnje kapitalistička, neoliberalna, vrlo često lišena trunke razmišljanja o običnim ljudima, onima koji rešenje ustvari treba i da izguraju, koje će da zaboli to rešavanje. O tim ljudima on uglavnom i ne razmišlja, to će samo da se reši. Otprilike je varijanta, ajde da podržimo ideju u kojoj nam možda bude bolje, ali je nekako mnogo izvesnije, poznavajući ljudsku prirodu, da će ustvari samo mali procenat ljudi da oseti to bolje, čitaj biće im još bolje nego što im je bilo pre.
Sećam se moje diskusije sa njim kada je trebalo da se pojavi novo suncokretovo jestivo ulje Iskon. Sa njegove strane sami hvalospevi. Ja pitam a zašto je to ulje jeftinije, a on odgovara nije bitno, bitno je da je jeftino, nova tehnologija pa je jeftino. Ja pitam šta ako je tehnologija loša, ako ljudi rintaju kao konji da bi bilo jeftino, a on mi odgovara da veze nemam. Nemam ja problem da mi neko napiše veze nemaš, ali to obično i pokazuje šta od takvog nekog i možeš da očekuješ. Čovek ti bukvalno odgovara veze nemaš, a onda u nekom momentu očekuje da ga razumeš, podržiš.
Saša Radulović može da analizira probleme (solidan je u tome), daje ideje za rešavanje, ali da ih samostalno rešava… iskreno se nadam da neće biti u prilici. Vratiti se iz Kanade u Srbiju, pa se baciti u politiku ?!?!?
Za Marka – U prepodnevnom komentaru Nikoli sam odgovorio na deo pitanja vezan za rublju. Da li će Rusija izgubiti ekonomski rat više zavisi od nje same, nego od druge strane. Čini se da je Rusija još uvek zbunjena i činjenica da nema adekvatne kapitalne kontrole o tome jasno govori. Podizanje kamatne stope je za nijansu bolja mera od trošenja rezervi, ali ona ne može zameniti kapitalnu kontrolu. Što se cene nafte tiče, nema dileme da je politika cene nafte usmerena direktno protiv Rusije i Irana i u središtu te politike su SAD i Saudijska Arabija. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Kako gledate na najavu CB Rusije da ce ograniciti podrsku rublji?
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2014&mm=11&dd=06&nav_id=920605
Zbog cega ne postoji mehanizam kontrole odliva kapitala?
U vezi sa vidjenjem Branka Dragasa, http://www.dragas.biz/rublja/, da li se i vama cini da Rusija gubi ovaj ekonomski rat?
Meni cak djeluje da je ovo obaranje cene nafte vise fingirano i ide na stetu Rusije.
Hvala.
Kad’ porastem, biću Bambi.
Deca koja su pametnija, imaju šanse da postanu kenguri.
Evo upravo prethodno nagoveštenog mog odgovora kroz intervju Saše Radulovića na slčno Pitanja Miloša Aligrudića – Evropa da ili ne?
Na kraju krajeva Sašino razmišljanje je u načelu najbliže realnosti. E sad koliko će to da boli to je drugo pitanje. Znam samo jedno svakim danom bol će biti sve veći i veći, i na kraju će neko izvršiti operaciju bez anestezije!
http://srpskiforum.wordpress.com/2014/11/04/intervju-sasa-radulovic/
@Bojan
Dobro evo nastavljamo dijalog.
Bez obzira da li Dragaš daje prave dijagnoze ili ne on u suštini javno govori o krucijalnim problemima. Prvi uslov svih uslova je da se jasno identifikuje problem. Problem je ogroman to je očevidno svima, ali nema pravilne dijagnoze. Očevidno je da se skupe svi naši mudraci i da nađu zajednički imenitelj ne bi bog zna šta pozitivno smislili. Problem je otišao toliko daleko da mi sami nismo u stanju da upravljamo njime. E sad, da li je to neko namerno projektovao to je drugo pitanje? Ja lično mislim da su ovakvom stanju doprineli i naši „prijatelji“ i najviše mi, naša olaka i primetna aljkavost i nebriga ponajviše.
Evo dođe vreme da citiram i Nebojšu, na pitanje jednog komentatora ima li drugi put od ovog sadašnjeg? Misllim onako po sećanju da je Nebojša negde između redova izrekao nešto slično ovome: „svaki drugi put bi bio neizvesniji i rizičniji“.
Više se ovo pitanje nažalost nije pokretao.
Koliko pratim aktuelno političko stanje i raspeave na ovu temu, osim na blogu kod Nebojše, Saše Radulovića U Branka Dragaša nema nekih zanimljivih i ozbiljnih viđenja naše sive stvarnosti.
Ko je od njih troice najbliži istini vreme ča pokazati.
Za mene lično je najoperativniji Saša Radulović?
Srdačan pozdrav.
@Ivan
Konačno da se u nečemu složimo 🙂
Dragaš je sjajno opisao stanje, ali je prilično pretenciozan na kraju…
„Ja imam rešenje, već sedam godina“… Ne vidim samo kako će da bankrot reši problem nepostojanja sistema za stvaranje realnih vrednosti – proizvodnje dobara u svetlu aktuelnog trenutka globalne svetske ekonomije.
За инг. Дејана – 1. Не бих се усудио да пророкујем о будућности у светлу деформација у расподели. Ако се ослонимо на историјска искуства, проблем је увек разрешаван ратовима и револуцијама (https://nkatic.wordpress.com/2011/08/22/kraj-epohe-i-sumrak-imperije/). С друге стране, велико убрзање технолошког развоја обезбеђује много бољу контролу друштва него што је то икада било у историји. Могућ је и повратак у неки од облика робовласништва, па сам отуда често помињао будућност која личи на неку од холивудских дистопија.
2. Хармонизација пореских политика је један од дугорочних циљева ЕУ. Мени се чини да је она била реалнија пре него што су државе источне Европе ушле у ЕУ. Данас смо још увек веома далеко од хармонизације, јер државе своју пореску политику виде као потенцијалну компаративну предност. Ново што се на сцени догађа је „отварање“ пореских рајева и много већа транспарентност њиховог пословања. То је можда једини озбиљнији помак на линији Пикетијевих залагања. Не очекујем крупније промене у односу на постојеће стање, јер стање какво је данас одговора најјачим привредним актерима.
3. Управо због репетитивности Хајека, готово да је свеједно шта се чита. Господин Глигоров је одабрао „старе“ радове, и то је добар избор. При томе, одабрао је и релативно кратке књиге. ( „Новчани национализам..“ је нпр. кратка збирка предавања).
Ја сам склонији да се ослањам на новије књиге јер временом ставови можда еволуирају и прилагођавају се новој реалности. (Срећом, код Хајека је мало тог прилагођавања.) Можда није лоше прочитати нпр. The Constitution of Liberty, или Law, Legislation and Liberty, будући да су то књиге које неолиберали веома често цитирају.
Хвала на коментару.
http://tanjug.rs/novosti/151924/analiza–novca-za-budzet-ima–samo-ga-treba-naplatiti.htm
Ekonomski začarani krug, simplificiran do banalnosti, ali opet najbliži stini!
http://www.dragas.biz/monetarna-politika/#more-14998
За господина Катића – Док траје свет, пратиће га проблем расподеле богатства – као константа.
1) Како деформације у расподели неће моћи да расту неограничено, интересује ме како видите расплет ситуације? Колики је ризик од хиперинфлације, револуција, регионалних ратова? (Лично, не верујем у рат или револуцију светских размера – али сва је прилика да ће доћи до пресликавања модела „арапског пролећа“.)
2) Својевремно сам Вам поставио питање о Пикетију и овде ћу га поновити:
https://nkatic.wordpress.com/2014/05/27/toma-piketi-i-let-iznad-osinjeg-gnezda/#comment-7864
3) Када сте већ поменули Хајека, својевремено сте, поред осталог, једном госту блога препоручили да прочита књигу „Пут у ропство“. Либерални економиста Владимир Глигоров је препоручио три књиге које одсликавају Хајекову политички филозофију: „Пут у ропство“, „Индивидуализам и привредни поредак“ и „Новчани национализам и међународна стабилност“.
Да ли су, по Вашем суду, ове три књиге довољне за сагледавање Хајекове филозофије, с обзиром на то да сте потцртали како је овај аутор репетитиван?
Унапред хвала на одговорима.
Izgleda da naslov članka nije politički korektan.
Ovde su ljudi postali veoma osetljivi. Ima tu potrebe za psiholozima i psihološkinjama (demand-side).
Mi vremenom postajemo sve veći idioti, ali treba gledati na vedru stranu. Balkan nikada neće biti kao Skandinavija, ali još uvek nije kao Iran ili Somalija…
Eto, ja baš volim plavuše.
Australijanka je došla u veliki grad (1978):
@Marko Bojković, busolazasrbiju, Andrej
Nadao sam se da ce te razviti raspravu pa ce te dotaknuti vlasnistva i BNPa .
Za Vladana M. – Evropska centralna banka će vršiti direktnu superviziju nad najvećim i najznačajnijim bankama u Evropi. Dakle, umesto da nadzor nad ovim bankama vrše nacionalne regulatorne institucije, sada će ih vršiti ECB. To je dobra mera, ali nisam siguran da je to dovoljna garancija stabilnost. Sama logika i praksa modernog bankarstva je potencijalno destabilizujuća, a tu velikih promena nema. Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu, Evropska centralna banka preuzima kontrolu nad oko 120 najvažnijih banaka u evrozoni. Sta mislite o tome?
@Marko Bojković
Onda ste me krivo razumeli, za mene rast BDP koji istovremeno ne radi i druge korisne stvari kao što su povećanje zaposlenosti, standarda, sređivanje javnih finansija, jačanje primarnog i sekundarnog sektora ne znači baš ništa. Preciznije potpuno se slažem sa komentarom gospodina Katića.
@busolazasrbiju
Drago mi je što ste „replicirali“ (s tom namerom sam vas, da budem potpuno iskren, i pomenuo u svom odgovoru Andreju). Ali sve što ja zapravo želim da kažem jeste da stvari ne treba svoditi samo na jedan parametar, bilo to rast izvoza, rast zaposlenosti, stabilnost javnih finansija ili rast BDP-a. A stekao sam utisak, čitajući vaše komentare na ovom blogu, da vi takoreći opsesivno insistirate na rastu BDP-a kao osnovnoj, ako ne i jedinoj, meri ekonomskog napretka i opšteg uspeha jednog društva – kao da je visok nivo BDP-a garant kvaliteta života. Ja sam međutim po tom pitanju skloniji da se priklonim stavu gospodina Katića:
„Drugi segment problema vezan je za one komponente BDP-a koje povećavaju njegov nivo, ali ne utiču na kvalitet života, ili ga direktno obaraju – na primer, troškovi naoružavanja. Gradnja nosača aviona ili nuklearne bombe povećava nivo BDP-a, ali ne i kvalitet života. Iz ugla BDP-a, „korisno” je da nezaposleni građanin krade i uništava imovinu drugih. To je dobro za osiguravajuće zavode, to će dati posla policiji, advokatima i sudijama. To će podstaći gradnju zatvora i zapošljavanje građevinara, a potom i servisiranje zatvora, zapošljavanje čuvara i drugog osoblja. Sve ovo će naći svoje mesto u BDP-u. Cinik bi mogao reći da nezaposleni nesrećnik koji ne krade, radi protiv sistema.
Nefunkcionalna porodica je takođe dobar izvor rasta BDP-a. Razvodi angažuju advokate, socijalne radnike, psihologe i sudije. Razbijenoj porodici potrebne su dve stambene jedinice, a ne jedna, dva šporeta, frižidera, i da ne nabrajamo. Stres koji prati svaki razvod, dobar je za farmaceutsku industriju i proizvodnju svih vrsta lekova u vezi sa psihosomatskim bolestima. Druženje sa prijateljima ili sportske aktivnosti ne povećavaju BDP, pogotovo ne direktno. Vreme koje se troši na čitanje knjiga, sa aspekta BDP-a je čist gubitak, kockanje nije. Odlazak u crkvu nedeljom, samo je gubljenje vremena koje se može bolje upotrebiti kroz aktivnosti kao što su kupovina, ili ručak u restoranu.
Sumanuto arčenje prirodnih resursa kakvo je danas na sceni, dobro je za rast BDP-a, mada je katastrofalno po planetu. U ovom procesu BDP se povećava danas, na račun sutrašnjeg.“
https://nkatic.wordpress.com/2007/07/13/ekonomija-i-kvalitete-zivota-iskrivljene/
@Marko Bojković
„Toliko o značaju rasta BDP-a na kojem toliko insistira busolazasrbiju…“
Dakle, po poslovniku imam pravo na repliku… gde sam ja to rekao da BDP treba da raste na bazi rasta uvoza, tj. uvozničkih razlika u ceni?
Nego Vi pod hitno u politiku, samo je kod njih pad BDP dobra pojava. Što bolnije to bolje. Sve je to logično. Nije mi jasno kako mi ne razumemo da smo na pravom putu zato što nam BDP pada ili slabo raste, zaposlenost takođe pada, standard se urušava, javne finansije u rastućim problemima, spoljni dug šprinta u nepovrat ali je bitna stvar da nam izvoz raste. Tamo neke 2008. ili 2009. godine, Mirko Cvetković ovo dobio u zadatak od MMF-a.
Do tada je sve raslo pa čak i izvoz, ali je bio problem što je spoljnotrgovinski deficit rastao. Međutim, tada smo pravili privatne dugove prema inostranstvu (privreda i banke), a sada sve pada osim izvoza i samo se država zadužuje da bi pokrivala deficit javnih finansija i branila kurs. Ako već dug prema inostranstvu mora da raste, bolje je da raste privatni nego državni, posebno ako istovremeno ne pada BDP, zaposlenost, standard ili nema problema sa javnim finansijama.
@Andrej
Aha, znači ipak je bitna i proizvodnja pošto „kreativnost dolazi iz rada, truda da se nesto napravi, resavanja problema koji su realni, na koje nailazite u praksi.“
OK, got it. Hvala na razjašnjenju.
A što se tiče pitanja „Da li je Apple koristan za USA drustvo u celini ili samo za njegove akcionare?“, verijem da bi busolazasrbiju tvrdio kako je Apple (de fakto uvoznička kompanija, generator američkog deficita prema Aziji) izuzetno koristan za USA društvo u celini pošto doprinosi rastu BDP-a u USA; o nečem sličnom je i gospodin Katić svojedobno pisao:
„Ako se na Dalekom istoku roba kupi za dolar, a potom na domaćem tržištu proda za tri, efektivni porast BDP-a zemlje uvoznika će biti dva dolara. Što je nivo marži koje trgovci zaračunavaju veći, domaći BDP će biti veći.“
https://nkatic.wordpress.com/2009/10/28/stvarnost-i-statisticka-iluzija/
Toliko o značaju rasta BDP-a na kojem toliko insistira busolazasrbiju…
@Marko Bojkovic
Laskate mi sto tako pazljivo pratite moje komentare. Ne stoji iza svakog neka duboka analiza. Mnogi su plod necega sto mi tog trenutka padne na pamet. U pravu ste da naoko dva moja razmisljanja koja ste naveli deluju nekonzistentno. Dok malo ne razgrnemo stvari….
– Apple sam pomenuo kao svojevrstan fenomen skupe prodaje brenda i dizajna (u rangu parfema ili dizajnirane odece). To se naravno nije dogodilo u nekom ateljeu vec u kompaniji koja je i pre toga pravila izuzetno dobre uredjaje skoro dve decenije. Cela infrastuktura proizvodnje je postojala, inzenjeri, programeri, marketing… Tu se ideja pokazala kao dobrom. I dalje je razvoj tamo gde treba da bude. (uzgred, ne pominju se mnoge male start-up kompanije koje su razvile izuzetno slozene komponente za te uredjaje, kao retina display, kamerice i slicno.) Tesko da to sto je Steve studirao kaligrafiju u ovom primeru moze da sluzi kao prica da je drustveno korisno i profitabilno studirati „liberal arts & gender studies“ sto sam ja pomalo arogantno pomenuo kao nesto cime se deca na Zapadu zanimaju, a sto je IMHO samo sebi svrha. Primer sa nase scene je g.dja poslanica Jerkov koja je magistar evropskih studija. Sta je to i cemu sluzi?
– Sa druge strane, tesko da bi Steve ista uradio bez podrske i ljudi koji su to bili u stanju da proizvedu i prevedu iz ideje u proizvod. Posmatram Lenovo na primer. Kinezi prvo bili sljakeri, pa kupili IBMov deo, pa ga razvili i sada drze ogroman deo trzista, sami razvijaju palete proizvoda. Po meni prave najbolje laptope. Novi smart telefoni su im odlicni. Daleko su odmakli od IBM ekipe koja im je Lenovo prodala. Mislim da kreativnost dolazi iz rada, truda da se nesto napravi, resavanja problema koji su realni, na koje nailazite u praksi.
Koliko blesavo to sve izgleda po primeru Apple-a je da fabrike u Aziji koje prave te uredjaje rade sa malim profitom i imaju trgovinski suficit prema USA. Apple, sa druge strane, pravi ogroman profit i generise trgovinski deficit USA prema Aziji. Da li je Apple koristan za USA drustvo u celini ili samo za njegove akcionare? Tesko je jednu uspesnu firmu ugraditi u neke makroekonomske analize i steci siru sliku.
Uz svo duzno postovanje g. Katicu, skromnog sam misljenja da „i plavuse su shvatile“ nije u ravni sa ozbiljnoscu clanka cak ni kao ironija. Ne misliim da ste Vi ista lose mislili, samo verujem da naslov treba da bude bez te asocijacije koja me podsetila na pisanje Sinishe Kovacevica o blondama;
Anglosaksonci imaju umereniji pristup prema zenama, makar onaj obrazovaniji deo te populacije, dok je srpski i balkanski odnos poznat, a prilicno indikativan ponasanjem u drustvu (koje je sada gore prema lepsem polu nego pre 20+ godina na primer); Nisam borac za jednakost vec postujem sve jednako.
Neko ko na srpsko drustvo gleda sa strane, a psiholog je po profesiji sticu utisak, kao nepristrasne osobe, da je srpsko
drustvo u matici, a cesto i van nje, drustvo u kojem dominiraju muskarci,
sa tim se misljenjem u potpunosti slazem;
Dragi Bojane, ubijaš bez metka ja se predajem!
@Небојша Катић
Ako su moji komentari izasli iz okvira teme o kojoj ste pisali i ako sam vređao nekog vašeg komentatora bio bih zadovoljan da moje komentare obrisete kako nekog ne bi i dalje vredjali, zbunjivali, jer nemaju veze sa temom.
Srdacan pozdrav
@nenad
Zahvaljujem na komentaru… Svako dobro 🙂 da je makro ekonomija lako stivo, svet bi danas cvetao…
@Andrija
Primetili ste da ne umem kratko da pišem i napisao sam vam da cu vam odgovoriti kad budem imao vremena. Osecam da sam previse vremena potrosio ova dva tri dana na ovom blogu i da sam mozda dosadan…. Inace nemam obicaj da ovoliko boravim, diskutujem na Internetu. Zato cu se potruditi da sa ovim odgovorom, nadam se 🙂 zavrsim svoje diskutovanje ovde. Isapscu lazov po pitanju brige o deci.
Vaše godine i porodicni status su relevantni za bolje razumevanje onoga sto pišem, jer iskreno nisam upoznao, diskutovao uzivo sa mnogo ljudi koji nemaju porodicu, jos uvek su mladi, da razumeju neke moje stavove koji su ovde izneti. Čak i licno ja pre braka, dobijanja dece, nisam siguran da bih razumeo, prihvatio sebe danas. Doduse i ekonomija je bila za nijansu drugacija. I vaše godine, porodica vas uopste ne diskredituju, naprosto teze bi me razumeli, to je smisao pitanja. Jos jednom da naglasim, a vec sam vise puta napisao, uopste nije bitno da prihvatite moje stavove. Moze te ih procitati, prihvatiti, ne prihvatiti, delimicno prihvatiti to je sasvim dovoljno… Bar ja tako funkcionisem. U krajnjoj varijanti, imali smo ministra, ekonomskog eksperta koji je tvrdio da je kriza naša sansa. Neko je verovao, neko nije, covek je danas ekspert konsultant premijeru Crne Gore sve sa overenim potpisom bivseg premijera, strucnog konsultant MMF za Grcku. I zaradjuje lepe pare, za razliku od mene, vas. I tako valjda treba. Nadam se da ce ih zadovoljstvom potrositi.
A sad da probam da vam odgovorim, mada sam jos na kraju tog komentara napisao da je to moje licno vidjenje, moje pravo da ga tako vidim s kojim se ne slaže mnogo mojih kolega, interesantno uglavnom zaposlenih u tom delu ITa.
Takodje sam napisao da je Nordeus dobra stvar sa aspekta budžeta rs, u nekom segmentu zahvaljujući njima i ja mozda primam platu. Medjutim, sa aspekt mene kao čoveka, roditelja, prijatelja drugih ljudi koji imaju decu, a imaju realnih probleme sa njima zbog doticne industrije, čista glupost koju, ako ne ume resurse da koristi na bolji nacin, treba zatvoriti. Naravno, ne samo Nordeus, vec bilo koju kompaniju iz tog beskorisnog sektora. Iskreno, nisam siguran da li je lopov koji krade na Zapadu manje koristan.
Cela prica koju ovde vodimo, nadam se da razumete, je globalna. I globalne greske su napravljene. Tesko da ce Srbija biti bolje mesto dok se i u ostatku sveta stvari ne isprave.
Kapitalizam sa stanovista globalnog upravljanja funkcioniše vrlo jednostavno i statisticki… Vise se isplati platiti jednog čoveka milion evra da misli kako mi odgovara, ne cacka sistem u kom ja imam moć, najviše zaradjujem nego uposliti 3.000 ljudi po 500 evra da pokušavaju da smisle sistem u kome bi trebalo da nam svima biti bolje, mozda se neko napravi pametan i mene pokusa da zameni. Sigurnije je 1.000.000 prema 1.500.000, čista matematika. Da li vam to sa pozicije srpske politike zvuci iole slično, ne mora biti tačno, ispravno. Nekako ono „da se Vlasi ne dosete“ ima svevremensko znacenje.
Kada sam bio klinac, postojala je igrica Civilization. U toj igrica ste imali resurs naucnike koje ste mogli da alocirate prema potrebama odredjenog istrazivanja, treba papirus pojacate broj naucnika, jer posle toga možete da razvijate škole i tako redom. Zamislite gde bi bilo danas covecanstvo samo da je pola tih programera alocirano u realne sektore, realne multidisciplinarne projekte. Koliko bi danas problema, bolesti bilo reseno da se samo suva procesorska snaga servera koristila za brze simulacije. Utopisticki? Slažem se. Da li prihvatam? Ne.
Danas sve vise ljudi prihvata da je sve ovo normalno, da je normalno da im deca jedu fast food (dakle nije uopste šteta sto se u vašem kraju gase takvi lokali, šteta je sto se otvaraju kladionice), „bleje“ na FB… Kazu sva deca to rade, sta da radim… A onda meni na fakultet dodju klinci koji ne umeju da odstampaju iz AutoCADa, nisu ih naučili profesori kazu. Ne znaju ni sopstvenu email adresu. Van osnovnog znanja nemaju gram potrebe da nesto isprobaju, da nesto ne zeznu, kazu. Često ih zanima da li ja kao kompjuteras umem da provalim na neciji FB nalog. Da li su oni krivci za to? Uglavnom nisu. Kriv je sistem koji od njih pravi ovce, odnosno prvo je od njihovih roditelja napravio ovce, a oni nisu umeli da se o njima staraju. E zato imam pravo da podelim na beskorisno i korisno, ma koliko se vi sa tim ne slagali, ne shvatali.
U svom diplomskom radu sam davno napisao citat iz jedne knjige iz Konstruisanja, parafraziracu ga. Postoje dva pristupa razvoju proizvoda. Prvi princip je bio nekada dominantan i podrazumevao je da su ljudi nailazeci na neki problem, dakle imali potrebu da nesto urade lakse, razvijali proizvod, alat koji im je to omogucavao. Drugi pristup, savremeniji i danas dominantniji, podrazumeva da vi razvijete neki proizvod, a onda ljudima stvorite potrebu za tim proizvodom iako im vrlo često taj proizvod uopste ne treba. Dakle, korisno i beskorisno. Beskorisno otprilike podrazumeva i beskorisno trosenje resursa planete, koji planetu devastiraju, uništavaju, a samim tim uništavaju i ljudski rod… Ako je nesto sporno u ovome, deluje utopistički dajte mi neki suprotan primer. Ono sto ekonomisti ne razumeju, niti hoce da razumeju jeste da nekada ekonomija mora i da stane, napravi pauzu, pogleda sta je iza sebe ostavila. Voleo bih da su tekstovi koje nam je Nebojsa ovde linkovao, nesto sto liči na osvrtaj, pauzu tesko da očekujem.
Raspisao sam se, juce sam bio na planinarenju i vodio sam diskusiju sa prijateljima na ovu temu, bilo je svakakvih ideja, komentara, slaganja, neslaganja, ali je ovo sto sam ovde napisao manje vise ono sto smo zajedno zakljucili. Rešenje nismo naravno našli, tesko da je i moguće da nas 4,5 izmislimo rešenje problema koji milioni ljudi, međju njima i mi sami, pravimo.
@Bojan
Ja tebe pitam, o cemu ti pricas? Sljepio si gosp Katicu tog nekog Von Hayeka?!, pa si onda napao Vladimira Dz za papirni novac pa si meni rekao da citam o kaubojima i indijancima!? Zatim si Vladimiru sljepio da je fasista a sebi sovjetski vonik?! Ja tebe pitam, o cemu ti pricas nemogu shvatiti uopce?!
Blog gosp. Katica se vodi o makroekonomiji i monetarnoj politici a ne o milionima Indijaca i sta ti dozivljavas u IT industriji!
Ako ne citas studije kreni sa knjigama a ne „dokumentarnim filmovima“.
Ja tebe pitam, dali ti mislis da li Jorgobanka vodi dobro NBS, dali kurs treba da fiksan ili promjenjljiv, dali Srbija treba da krene putem Estonije ili da bude kapitalistickija ili dali treba da bude kao Juzna Korea i Japan?
Koliki treba da budu porezi na rad i profit? Dali drzava pravljenjem puteva moze izvuci Srbiju iz krize?
Mani se hvatanja tudje djece jer je apsolutno neukusno!
@ Bojan
Naprotiv, Vase mi se pisanje isprva vrlo dopalo. Medjutim negde kasnije sam dosao u tacku da jednostavno, ne vidim kuda dalje elaboriranje tacno vodi?
Da bi se neki stavovi prihvatili, moraju prvo da budu jasni, da se razumeju. Otud iskreno pitanje – oko objektivnosti i celishodnosti Vase podele na nekorisne i korisne poslove.
Dece imam, iskustva u privredi, praksi i zivotnog dovoljno da me nikako ne bi mogli diskreditovati, ako je to smisao Vaseg pitanja? Veoma brizno se ophodim prema buducnosti onih za koje sam odgovoran. Akademskog iskustva, imam standardnih 4-5 godina.
Voleo bih da ste pokusali da odgovorite na moje pitanje, koje nije nevalidno. Neke teze koje ste izneti ipak moraju da budu jasne, ne moze odgovor na pitanje da se krije u tri strane elaborata kao jedinom mogucem obliku. Previse je neodredjenosti i apstrakcije. Sve sto ste objasnjavali se bazira na par jednostavnih pitanja i preciznim odgovorima na njih, a Vi mi kazete da odgovori zavise od toga koliko ja imam zivotnog iskustva? Sa koje pozicije??
Bojane, hvala na odgovoru.
Tebi i tvoima sve najbolje!
Za Dalibora – Gledano iz berzanskog ugla, prestanak štampanja dolara je jedna od najvećih opasnosti po globalnu finansijsku (kvazi) stabilnost. Strah je veliki, ali je za kratko umanjen agresivnim japanskim štampanjem novca i očekivanjem da to isto uradi i Evropska centralna banka. U svakom slučaju, prestanak američke monetarne ekspanzije će pre ili kasnije dovesti do rasta kamata, a najveće žrtve će biti zemlje u razvoju. Hvala na komentaru.
@Andrija
Prvo odgovorite da li imate porodicu, decu… Kada budem imao vremena probacu ukratko da odgovorim… mada se odgovor svodi na mnogo cega sto vi nista iz nekog razloga procitali u mojim komentarima, verovatno iz razloga zato sto moje stavove ne prihvatate sto naravno nije sporno…
Ni ja ne prihvatam da mi dete visi na kompjuteru iako bi zelelo jer je gledalo svog oca kako „visi“, radi pa je razumelo da je to nesto sto je njegova realna potreba. U tom smislu je i ova moja podela koja je, ja mislim, legitimnija od recimo, uzimanje kredita za uzimanje najnovijeg modela iPhone-a.
Svako dobro…
@Nebojsa
Hvala na uspesnom izbegavanju zamke 🙂 🙂
@Ivan
Nisam ni u jednom tvom stavu prepoznao uvredu, znaci nemas razloga za kajanje. Mozda sam samo malo vise u tvojim komentarima osetio dozu potrebe za „nadgornjavanjem“, potrebe da tvoj stav bude ispravaniji od mog, ali nemam sa tim problem. Ja sam kao, pre svega, otac dvoje dece koja zapocinju odrastanje, skolovanje, izneo stavove za koji savremeni kapitalizam ne da ima nerazumevanje, prezir, nego bi verovatno bio najzadovoljniji da nisam ikada zinuo.
Radim kao sistem administrator, od odrzavanja web sajta, kreiranja aplikacija, pripreme materijala za stampu, odrzavajna racunara u cemu imam pomoc kolege. Saradjujem na projektima, komuniciram sa inostranim partnerima… Na mom fakultetu se prilicno siroko shvata pojam administrator, profesori vrlo cesto nemaju osnovne racunarska znanja, pa sam cesto i „devojka za sve“. Verovatno da moja znanja prevazilaze moju poziciju, mozda bih mogao i da nadjem bolji posao, moja pozicija pomalo i degradira moja znanja, jer znati mnogo od svega obicno uprosecuje znanja ponaosob. Licno nisam spreman da radim podrazumevano prekovremeno kako se u mnogim firmama cesto ocekuje. Vikend je za mene svetinja, koju povremeno mogu da zrtvujem.
Dodatno, ponekad radim kao web administrator sajtova, kreiram baze podataka sto ovde, sto van, povremeno dajem savete u unapredjivanju informacionih sistema, pomazem u kupovini lokalnim manjim firmama… To sve manje radim, dobrovoljno, jer deca traze vise paznje i truda, s razlogom. Zaradjujem verovatno vise od prosecnog Srbina, ne previse preko i u svakom slucaju ne dovoljno mozda sa stanovista prosecnog Srbina. Mozda bih u glavnom gradu sve ovo mogao bolje da naplatim, ali nisam ljubitelj gradske guzve, brzog zivota. Moja pozicija je takva da trenutno biram ovako. Ponekad nisam siguran da li sam upravu 🙂 Imao sam i imam mogucnosti da odem preko, ali neke moje potrebe i stavovi nisu trenutno u skladu sa odlaskom. Nisam zadovoljan uslovima zivota u ovoj zemlji, ali ima i dalje ima vise razloga da ovde ostanem.
Neko smatra da treba vise raditi zbog dece, ja ne smatram… Ni jedno ni drugo nisu garant svetle buducnosti nase dece.
Za Bojana – Nemam nažalost podatke o broju zaposlenih (vezano za Vaš komentar). Možda bi se podaci mogli naći na Internetu, ali Vi to možete naći i bez moje pomoći. Hvala na komentaru.
Za Bojana.
Još jednom izvini Bojane, nisam znao da radiš na fakultetu.
Ako nije tajna, sta radiš?
Molim te nemoj da shvatiš ništa pogrešno i lično.
Ako mi odgovoriš, sa dubokim hrišćanskim kajanem povlačim sve uvrede koje sam ti nenamerno naneo. Ako si ih prepoznao !
@Bojan
Unapred se izvinjavam ako su moja pitanja previse banalna. Iako sam pratio dijalog od pocetka, imam potrebu da pitam za razjasnjenje.
Koja je tacno poenta Vase pseudo podele na realno korisne i realno beskorisne poslove? Sta se konkretno i ne relativizujuce moze sa sigurnosti o toj podeli tvrditi? Je li to nestvaranje nove vrednosti?
Kako se u toj podeli, ne vezano za Inf. tehnologije nalazi celokupna industrija zabave, umetnosti i igara na srecu? filmovi, pozoriste, ne ulazeci u pravce, afinitete kic ili kvalitet?
Ako taj Nordeus 99% prihoda ostvaruje sa zapada, dok zaposleni taj novac trose u Srbiji, gde radi recimo 95% zaposlenih zar to nije defakto prakticno pozitivan trend, to jesu realna radna mesta, iako je proizvod razbibriga. Sta bi bilo da je u pitanju 200 pisaca koji svoje knjige plasiraju po svetu, a plate trose u Srbiji? Da li bi u tom slucaju to bio realno koristan ili beskoristan posao.
Koristan posao bi mogao biti recimo fast-food-ovi, koji se masovno zatvaraju, i na cija mesto dolaze realno beskorisne kladionice, jedni lokali se zatvaraju drugi otvaraju, makar je taj trend eksteman u delu grada u kome ja radim. Je li to ispravan zakljucak o korisno-nekorisnom?
Kako u svetlu Vaseg nastupa treba razumeti tu podelu na realno korisne i beskorisne poslove? Kako se u tom kontekstu treba razumeti prelivanje ljudi (u okviru IT) sa jednih na druge poslove. Ukupan broj zaposlenih u industrijama vezanim za IT tesko da ce opadati, to je utopisticki ali moglo bi se razgovarati o generaciji cija ce radna nedelja biti 4-6 hrs, shodno vecoj produktivnosti koja bi bila ocekivana u buducnosti, a ne generaciji koja nece nikad nista raditi?
@Bojan
Možemo se složiti ili ne, ali u svakom slučaju zahvaljujem vam na iscrpnom odgovoru.
Utisak ti je pogrešan.
Kažaš :“Ne razimem te“ !?
Tačno.
U tvoim stavovima nema ni jedne prepoznatljive teza na koju se može primeniti analitička metoda.
O hrišćanstu, nema se šta reći – sloboda izbora
U svakom slučaju da uže više ne bi zatezali puno pozdrava.
Pozvao bih g. Katica da da eventualni komentar na moj komentar o broju zaposlenih. Mozda on ima neki info o broju zaposlenih, nevezano za moj stav o tome ko su zaposleni.
@Marko Bojkovic
Nisam ekonomista, pa ne znam ni za jednu relevantnu, kredibilnu studiju, jer me u krajnjoj varijanti i ne interesuju te studija. Studije se danas cesto rade iz razno raznih razloga i cesto nista ne pokazuju, neko mazne dobre pare i to je to. Radim na fakultetu i cesto sam to gledao. Otprilike je slicno kao i ono cuveno Zvonka Mihajlovskog „Statistika je kao bikini, pokazuje sve, a ne otkriva nista“
Ono sto cu vam na tu temu dodatno reci je mozda relevantno, jedan dobar kolega iz moje branse bi se slozio, a jedan dobar bi protestvovao.
Broj zaposlenih u IT sektoru zbog Interneta i globalizacije je nemoguce odrediti. Dobrim delom zato sto danas na zapadu, a trend se siri retko ko radi za direktnog poslodavca, ljudi iznajmljuju, kako direktni poslodavac ne bi imao problema sa otpustanjem.
Pri tome broj zaposlenih mislm da treba ga podeliti na vise delova. Realni, koji je realno zaposlen kod nekog ili povremeno radi preko nekog i imaginarni, radi kao freelance, slobodni umetnici, cesto preko interneta, ali ne obavezno i on je nepoznat. Ja sebe ubrajam u oba dela, tj drugi deo je dodatna zarada na platu. Realni deo je vrlo verovatno manji, ne sigurno, ali mislim da je manji. Moja sumnja je zbog toga sto je je industrija danas prilicno kompjuterizovana, pa se ne zna ko ima coveka za IT, a kome radi neko drugi, firma koja mu implementira odredjeni kompjuterizovani deo proizvoda. Imaginarni, uz milione Indusa koji cvakaju komp za jeftine pare, iracionalne vremenske rokove, verovatno stvara sve veci broj zaposlenih u IT industriji, ako njih mozemo da ubrojim u zaposlene. Privredjuju oni nesto, ali je siptomaticno kako to racunati. Nesto poput sive ekonomije. Sa ovim se uglavnom slazu svi.
Ja i jos neki drugi, imamo dodatnu podelu zaposlenih, na realno korisne i realno beskorisne. Realno korisno zaposlenih u IT sektoru je sve manje i kad sam rekao da je manje zaposlenih u IT industriji, pre svega sam mislio na to, s cim se neko moze i ne mora sloziti. Realno beskorisnih je sve vise i to je otprilike Facebok, online igrice i slicne ubijanje dosade firme. Frapantno je da takve firme imaju cesto i vecu vrednost od realno korisnih IT firmi. Kod nas je klasican primer toga, recimo firma Nordeus, koja je danas cesto sinonim za dreamtime posao, a u Srbiji. Proizvod te firme je neka sportska strategija u kojoj ti sedis ispred kompjutera, trosis neke pare na nesto totalno imaginarno, nepostojece. Ne znam da li ima neke finansijske koristi za najboljeg, ali pretpostavljam da postoje neke „trgovine“ gde mozda neko zaradjuje neki realan novac. Mini ekonomski sistem gde glavni novac zaradjuje Nordeus, ali ogrebu se i neki igraci… pretpostavljam, cuo sam za slicno u nekim drugim igrama, ne verujem da se ovde igraci nisu slicno dosetili.
Da se razumemo, svaka cast, ne pljujem ih licno, na neki nacin dobro je za Srbiju da postoji… Oni su svoju ideju pretocili u proizvod koje globalno ljudi zele. Ja pljujem na ceo taj koncept proizvoda koji generalno zatupljuje ljude, realno utice na zdravlje i sto sta. Realno, daleko od toga nisu ni IT firme iz oblasti medija, dizajna., cak ni firme iz realnog korisnog dela IT (valjda videli da je mastan kolac).. Zasto prosto, kad moze slozeno.. nije sporno, ja volim crvenu boju, neko je ne voli… Zasto jednom u 5 godina, kad moze svakih par meseci. Lights, camera, shoot… Navali narode…
E taj deo neko priznaje, kaze to je realna ekonomija, realne pare… Ja ga ne priznajem, vidim ga kao generator nejednakosti, zatupljivanja, oboljevanja… realni balon koji kad pukne mene nece iznenaditi… mnoge ce. A neko ce morati da sidje da pomuze krave, ubere jabuke svojim rukama.
A tako je dobra prilika za covecanstvo da ga oslobodi nejednakosti, zatupljivanja…
Ovo tesko da ce vam reci neka ekonomska studija zaposlenosti IT-a nekog visoko placenog sluzbenika neke HR firme. Mozda ovo sto sam ja napisao nema nikakve veze, al ako nista drugo mali doprinos jednom drugom pogledu…
Poštovani gospodine Katć,
hvala Vam što nam pružate ovakve tekstove, i što možemo pročitati nešto što prevazilazi ono što naši mediji vrte i prepisuju jedni od drugih.
Zamolio bih Vas ako biste mogli da napišete nešto o najavljenom ukidanju novčanog stimulansa od strane FED-a (ili kako se to popularno kaže prestanku štampanja dolara) i vaše mišljenje mogućih posledica na slabe ekonomije kakva je naša.
Hvala Vam unapred!
@Ivan
Ja uopste ne razumem sta ti pokusavas da kazes. Tvoj odgovor se opet zasniva na pojedincu i njegovom snalazenju u aktuelnom trenutku. Nema drzave, uradi sam sta mozes. Mini pricu imam utisak da si shvatio kao „nadgornjavanje“ u kome neko zeli da pobedi, a ja sam je napisao samo kao nesto sto se prilicno realno desava i nesto gde pojedinac vrlo lako uradi losu stvar, ako nema morala ili drzavu, sistem koja ce ga spreciti ili nema obezbedjen egzistencijalni miminum koji ce mu pomoci da zdravo rasudi bez obzira na gresku nekog drugog koji isto to nije imao u svom sistemu. A nejednakost je vrlo direktno povezana sa tim.
Ja temu o kojoj je g. Katic pisao nisam razumeo kao pricu o tome sta pojedinac moze da uradi, jer aktuelno stanje ekonomije je upravo rezultat pojedinaca kojima nikada nije malo, koji vrlo cesto nemaju moral, jer ekonomija i moral obicno ne idu pod ruku, narocito danas. Mislim i da tekst gleda malo siru sliku, iako kao sto sam napisao nisam siguran u srhu i dobronamernost.
Ti moje odgovore, pitanja ne mozes da razumes, niti odgovoris na njih jer sve vreme pokusavas da odgovoris na njih na neki individualisticki nacin sto nije sporno. Mozda gresim, ali imam utisak da nemas decu i zato mislim da se teze razumemo. Moji odgovori i pitanja u sebi nose mnogo toga (ekonomija je samo jedan deo), prvo ambiciju za sto zdravije i normalnije odrastanje i skolovanje dece, preko licnog zdravog porodicnog i drustvenog zivota. Nekako ispada da ekonomije tu nema, sto je valjda i logicno, ekonomija je tu samo da pomogne u realizaciji. U toj prici meni uopste nije potrebno da zaradjujem vise hiljada evra. Nebi bilo zgoreg da se malo vise zaradjuje, ali nisam siguran da to ne bi poremetilo porodicne obaveze. Imam prijatelje, rodjake koji mnogo vise od mene zaradjuju, neki rade vise, neki manje, ali se nikada ne bih menjao sa njihovim zivotom, jer sa moje tacke gledista, mnogo toga pogresnog je u tom njihovom zaradjivanju velikog novca.
Pozvao si se na hricansku dogmu na cudan nacin. Stekao sam utisak da si tu preskocio osnove na kojima se hricanstvo zasniva.
Hvala na dobronamernom savetu, ja se vec bavim svojim poslom u onoj meri koja meni i drugima odgovara i koja se od mene zahteva i ocekuje i zahvalan sam sudbini i Bozjoj nameri na tome.
U svakom slucaju hvala na diskusiji…
Nebojša Katić na 03/11/2014 at 10:20
Za mp i Marka Bojkovića – Žao mi je ako sam nekoga povredio. O ženama imam najbolje mišljenje i to je bolji i razumniji deo populacije.
Овај исказ је по свему судећи сексистички, и од њега се ,ограђујем.’ Ради равнотеже: чуо сам од неколико жена да ако нешто неко уради код њих на послу, то су мушкарци. Све су оне високообразоване и са знатним радним искуством у администрацији.
Za mp i Marka Bojkovića – Žao mi je ako sam nekoga povredio. O ženama imam najbolje mišljenje i to je bolji i razumniji deo populacije. Anglosaksonski vickasti iskaz – „the best man for the job is a woman“ – korespondira i sa mojim iskustvom. Pri tome, to iskustvo nema veze sa bojom kose. Uz to, moje dve ćerke su prilično bistre plavuše i siguran sam da njih ne vređa moj naslov i da razumeju bezazlenu ironiju koja iza njega stoji. Hvala na komentaru.
@Marko Bojković
Poštovani Marko, jasno primećujem da sam navalentan, što mi u krajnjoj liniji i smeta.
O broju zaposlenih u IT sektoaru nemam pojma. Iz prostog razloga što mi je ta oblast (globalna nezaposlenost) dosta nepoznata i nemam nikakve aspiracije da se bavim time. Moja svera interesovanja je moje okružanje i u njemu sa mojim žiteljima da praktično ostvarim neki napredak i poboljšam kako sebi tako i drugima miran i podnošljiv život. Praktično, dići standard pojedinsa i porodica, povećati natalitet, zaustaviti iseljavanje,. Ako bi makar nešto od toga pokrenu(o)li. Ja bih za života ispunio svoju ovozamaljsku misiju. Od mene malog čoveka dosta.
Verovatno sam nekonvencionalan diskutant, ali ne i zlonameran.
Donkihotovski karakter ima potenciju nade.
Pozdrav.
Za Nebojšu Katića
Poštovani gospodine Katiću, moram nažalost da se složim sa mišljenjem mp da ovaj naslov „i plavuše su shvatile“ zaista uopšte ne ide uz tekst. Naime, upravo su plavuše, kao i druge žene, one koje su prve shvatile, pre još stotinak godina, a možda čak oduvek i znale, te shodno svom znanju i glasale, čim su dobile pravo glasa. Jer, kako pokazuje studija na koju se poziva ovaj video klip, politika redistribucije, velikih izdvajanja države za socijalna davanja itd., započela je baš u vreme kada su žene dobile pravo glasa:
http://www.you tube.com/watch?v=0MejkH61o_U&t=12m3s
Studija na koju se poziva ovaj „gender studies“ video klip: http://www.people.fas.harvard.edu/~iversen/PDFfiles/LottKenny.pdf
@Bojan
Pitali ste Ivana: „Da li znas koliko manje ljudi danas radi u IT sektoru u svetu u odnosu recimo na pre nekih 5, 10 godina?“
https://nkatic.wordpress.com/2014/10/30/nejednakost-i-ekonomski-rast-ili-i-plavue-su-shvatile/#comment-8085
Ponadao sam se da će Ivan znati odgovor na ovo pitanje, no po Ivanovom odgovoru (https://nkatic.wordpress.com/2014/10/30/nejednakost-i-ekonomski-rast-ili-i-plavue-su-shvatile/#comment-8089) stekao sam utisak da ni on, baš kao ni ja, nažalost ne zna odgovor na ovo vaše pitanje. Zato bih vas vas sada zamolio da budete tako ljubazni te da nam svima ovde na blogu gospodina Katića date odgovor na to pitanje koje ste postavili Ivanu, i to, ako je moguće, sa linkom na neku kredibilnu studiju koja se bavi tim pitanjem. Verujem da bi to bilo od interesa za mnoge komentatore na blogu, a možda čak i za gospodina Katića, s obzirom da se u javnosti, a i u komentarima ovde na blogu, često govori kakao je IT sektor jedna od razvojnih šansi Srbije.
@Bojan
Hvala ti Bojane na priči o limunu i traženju saveta!
Prvo koliko vidim imaš dilemu, ima je danas svako.
Drugo tražiš od mene savet, Lepo, i za mene izazovno ali izvini ja sam više pragmatičar nego gatar (tamo gde razum staje, intuicija nepogrešivo pomaže). To gatanje i proricanje je radila neka baba Vanga. ,Ja nemam te nadri sposobnosti.
Ali hajde, da pokušam da odgivorim jer to je složićete se ipak izazov.
Vi ste Bojane raspeti između dva nagona. Brzog bogaćenja i velikog rizika.
Šta će te odlučiti to zavisi od dosta faktora, vašeg karaktera, obrazovanja, okruženja itd.
Ja bih se ipak vratio hrišćanskoj dogmatici i ovako zaključio.
Odluka koja je doneta već postaje misaona konstrukcija koja teži izvršenju . Izvršenje je samo ovaćloćenje ideje, i sa sobom nosi stepen rizika.
Praktično.
Mediji bruje da su ti limunovi preprskani nekim toksičnim preparatima.
Logično ako im je cena mala nešto nije u redu.
Dobronameran savet:`mani se tih ideja´ bavi se ti blago meni IT tehnologijama
Pozdrav,
@Bojan
Ne nameravam ići dalje u debati ali sa moje strane samo par pratkičnih odgovora koji su produkt čistog života i mog okruženja.
Oko IT tehnologije (u moje vreme se tako zvalo) ona godišnje više zaradi u izvozu nego celokupan rod maline koji izvezemo iz Srbije.
Drugo, mladi čovek 24 godine, iz mog okruženja) radi u IT sektoru i prima plati desetostruko od proseka u Srbiji.Ima besplatan pristup svim privatnim lekarskim ordinacijama. Svakog meseca kada se dogovore imaju zajednički viken u vidu kolektivnog odmora.
Malo li je to danas?
Koliko poznajem IT sektor to je relativno pitanje, jer se izizetno brzo razvija. Drado mi je da sam nekada pohađao kurseve teorije signala (danas u sveti izizetno aktuelene naučne oblasti) kod Uroševića jenog od prvih okfordskih đaka .
Ja toliko.
Pozdrav,
Poziv na solidarnost! 🙂
http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/latest/500/500.html?id=26626697
Pijem caj, krenuh da iscedim limun… „pade“ mi jedna mini prica na pamet.
@Ivan
Zamisli da sam ja vlasnik relativno uspesne firme u Srbiji. Teska su vremena pa se mora svastariti, malo zidamo zgrade, malo uvozimo bagere, sve pomalo sto moze doneti profit. Para nije kao blata, ali tu su „mecka“, letuje se i zimuje po inostranstvu, deca bi trebala da se skoluju preko, da bolje nauče, treba uvek jos malo vise para… Poznanik mi kaze da ima partnera u turskoj, čiji partner ima velike plantaze limuna… A ovde limun poskupeo, cene jake, narod zeljan limuna, ide zima… Uz dobru cenu mogao bi da plane brzo ako se uveze. Kontaktiram ja doticnog proizvodjac. Dobar dan, posto i koliko ima limuna. Samo 50 dinara kilo? Otkud samo… Dobro rodilo… Jel moze malo niza cena? Moze, al da kupim sve… Pa nemam bas za sve… Kredit da uzmem? Mora malo vise da se uzme, sve zivo da ide pod hipoteku… Hmm pa po ovoj ceni, ako brzo okrenem… Mozda i unuke budemo mogli da školujemo preko. Dogovoreno, evo ruka.
Krecu kamioni, jedna granica, druga granica… Evo nas jos malo u Srbiji… Mora sanitarna kontrola? Ma nema zime, samo biraj, vidi ga kako je žut… ko duša…
Sta zatrovan? Ma to je nesto povuklo u toj gajbi, uzmi iz druge. Sta, i taj? Ajd vidi u iz onog poslednjeg kamiona, nema šanse da je zatrovan. I taj? Kako bre zatrovan… Pa sve sam lepo dogovorio, ljudima skup limun, hteo sam da im pomognem pred zimu da imaju …
E sad daj ti meni savet sta da radim? Da li da potplatim sanitarnog inspektora, da pusti kamione, pa nece se valjda potrovati od limuna, pa imun ima valjda koru, ne jede se kora? Ako ga ne potplatim, sve ono sto sam rintao kao konj sve ove godine ode, kuća pod hipoteku ode, nema vise letovanja, zimovanja, novih kola, deca nece ni za leba da imaju, a kamoli da se skoluju preko grane. Sve ove godine sam se pošteno trudio da zaradim, nisam nikoga varao, nisam kriv sto sam naleteo na kvarnog turčina kojem su vratili sav limun sa granice u nemackoj, pa mu bilo dosta i da uzme 30 dinara po kilu.
Da li da bacim sav limun, gde da trujem ljude, ko mi je kriv kad sam bio pohlepan da u jednom poslu obezbedim porodicu na duzi period.
Kako da resim ovu dilemu, a da ostanem covek? Da li ustvari uopste trebam da ostanem covek?
@Andrej
Volim vaše komentare i s pažnjom ih čitam. I reagujem, kao što ste možda primetili, kada mi nešto u njima deluje čudno, nejasno i sl. Tako su mi i sada neke misli iz vaših komentara na ovu temu ostale prilično nejasne. Naime, u zaključnim rečenicama vašeg komentara od 1/11/2014 u 10:46 kažete:
„Ono sto je tesko je kreirati takav proizvod koji ce svako da pozeli, da stoji celu noc u redu da bi ga kupio. Sto neko rece, vise nije problem nista napraviti, problem je prodati.“
https://nkatic.wordpress.com/2014/10/30/nejednakost-i-ekonomski-rast-ili-i-plavue-su-shvatile/#comment-8048
A u prethodnom vašem komentaru, onom odmah ispod, od 1/11/2014 u 10:18, napisali ste, između ostalog:
„Radne snage, osim visoko kvalifikovane, imate u svetu u izobilju.“
E sad ja, povezujući ove vaše misli koje sam citirao, zaključujem da ste vi mišljenja da radne snage koja će praviti, proizvoditi, ima u svetu u izobilju, te između ostalog i stoga više nije problem ništa napraviti. Jedina radna snaga koje nema u izobilju jeste ona visoko kvalifikovana – s jedne strane ona radna snaga čiji je posao da kreira takve proizvode koje će svako da poželi (u tu kategoriju visoko kvalifikovane radne snage spadali bi, pretpostavljam, razni dizajneri, industrijski, modni itd.), s druge strane ona radna snaga, visoko kvalifikovana, čiji je posao da prodaje (u tu kategoriju spadaju, pretpostavljam, razni marketinški stručnjaci i sl.).
Ako je tako – a ne vidim kako bi se iz ova dva vaša komentara čije sam delove citirao moglo zaključiti drugačije – pitam se čemu ove vaše brige (u vašem komentaru od 31/10/2014 u 23:06):
„Ono sto mene brine je sto mali Kinezi sve vise upisuju i uce „engineering & manufacturing“, dok se Evropljani bave sa „liberal arts & gender studies“.“
https://nkatic.wordpress.com/2014/10/30/nejednakost-i-ekonomski-rast-ili-i-plavue-su-shvatile/#comment-8042
Naime, ne razumem kako će to učenje „engineering & manufacturing“ pomoći Kinezima da budu dobri prodavci, ili kreatori proizvoda koji će svako da poželi? Zar im ne bi upravo studiranje „liberal arts“ ( pa i „gender studies“, kada je npr. u pitanju bolje marketinško pozicioniranje proizvoda među pripadnicima određenog gender – videti recimo primer različitog reklamiranja Marlboro cigareta za žene, odnosno za muškarce: http://en.wikipedia.org/wiki/Marlboro_(cigarette)#History ) pre pomoglo u osmišljavanju uspešne marketinške kampanje, ili u kreiranju proizvoda koji će svako da poželi (baš kao što je i Stiv Džobs, par excellence kreator proizvoda koji će svako da poželi, studirao upravo jedan „liberal arts“ predmet: kaligrafiju)?
@Ivan
Za pocetak, komentar o gluposti se uopste nije odnosio na tebe… Nemam obicaj da castim nepoznate ljude kao glupe sem ako nisu politicari ili losi vozaci.
Generalno mislim da se ne kapiramo na temu egzistencijalnog minimuma niti ima sanse. Da li je ono sto ja pisem prezvakano ili nije to cemo tek da vidimo… kao sto vidimo, tema o kojoj je Nebojsa ovde pisao je takodje prezvakana, ali eto nekom palo napamet da pise o tome. Misljenja eksperata i specijalista me odavno neinteresuju, a izmedju ostalog i radim sa pojedincima koji misle da su specijalisti, drustvo ih tretira kao specijaliste, a drustvo doprinose nesto malo vise od nule.
Pricati o IKT sektoru (IT termin se izbacuje) je vrlo komplikovano i tesko da moze da bude primer za to sto bi ti hteo da kazes. Milioni Indusa su spremni da rade za dzabe u IKT-u, nekim cudom se nekad desi da se nesto zakaci i u ovoj Srbiji. Sva cast tim firmama, mada ti ovde pricas o stranim, sto nema razloga, ima mnogo vise uspesnih domacih firmi. Po defoltu, strane firme ne racunam kao firme od kojih mi imamo neku posebnu korist. Njima je cilj jeftina radna snaga, ovde je imaju i to je to. Pri tome, imas mnogo sljam IT firmi koje zaradjuju milione, nude vrhunske uslove rada… A sta im je proizvod, Facebok i razne virtuelne igrice, koje da bi donosile profit vlasniku podrazumevaju da neko sedi za kompjuterom i igra ih. Sto vise to bolje… Oprosti da li se to razlikuje od Pinka?
Sa ovim primerom me uopste nisi ubedio u nista. Kakve veze ima sa onim sto sam pricao…. Jedna svetska IT firma?!?!? Nudi vrhunske uslove, placa vrhunski?!?! Zaposljava 15, 100, 1000 ljudi u Srbiji, jednog kandidata mesecno?!?! Da li ti imas uopste predstavu koliko ljudi moze da bude zaposleno u IT sektoru? Pa IT sektor je vrhunac automatizma proizvodnih tehnologija… napravis jednom, pokrenes, preko Interneta povremeno ubacujes novi softver, jednim klikom na hiljade mesta, jednom u par godina eventualno zamenis neki deo. Da li znas koliko manje ljudi danas radi u IT sektoru u svetu u odnosu recimo na pre nekih 5, 10 godina? I napises mi kako je moja prica o automatizaciji proizvodnje prezvakana… Nemoj da mislis da me to nesto vredja, cak naprotiv, odusevio si me, ali nekako si me potezanjem price o IT sektoru naveo da ti uopste nisi ni razumeo problem u kom je ekonomija danas, otprilike ga razumes kao i ovi iz MMF, FED-a, s tim da za pocetak cenim da nisi pokvaren kao oni.
@Ivan
Država postoji, ali je korumpirana i radi za tuđe interese, odnosno interese krupnog kapitala. Nju više ne interesuje sudbina malog čoveka, on je prepušten sebi da nosi svoj krst. To nije samo boljka brdovitog Balkana, nego nažalost značajnog dela sveta. Svakako se razumemo i hvala Vam na tome.
Puno pozdrava
Greškom napisano:
To je priča Hrista i njegovog krata.
Treba sa stoji.
To je priča Hrista i njegovog krsta.
`Svak svoj krst neka pronese kroz život´.
Izvinjavam se,
@Nemirni – ovo ste divno rekli.
`Razlog zašto doktori, programeri, fizičari i drugi odlaze iz Srbije u svet leži u globalizaciji i slobodnom kretanju ljudi i dobara koji nam se nameću. Opet ta Sloboda za neke i Ropstvo za druge. Ne gledajte u državu, ona je nemoćna u pogledu toga´.
E sada mi dozvolite da razradim ovu vaši prilično lepu misao.
Vi u njoj supradtavljate dva pojma Soboda i Ropstvo.
Čista dijalektika koja obezbeđuje prilično jasan zaključak, ali ne apsolut.
Znači globalizacija daje neslućene slobode. Mislim da se tu slažemo.
Slobodu će iskoristiti najači telom i duhom. Neki će uspeti a neki ne. Obično većina njih uspe, jer ideja ne bi imala smisla da postoji u formi slobode.
Ropstvo moram deliti na najmanje dva podpojma i na to imam pravi po principu višeslojnog tumačenja pojma.
Pojam pravnog ropstva tumačim u smislu gubljenja univerzalnih ljuckih prava. Evo svežeg primara Šešelja (ništa lično ali autentično) skoro deceniju i po bez presude čami u ćeliji a bolestan na smrt. A neviđeno jak duh, ideja jača od smrti.
Drugi primer ropstva su slabi nejaki koji ne mogu nositi teret slobode.
To je priča Hrista i njegovog krata.
E sad zaključak;
Pa uvaženi,zato i postoji država! Ona ne treba jakima oni mogu bez nje, smisao države je da zbrine slabe, ali opet navodim ne lenje, jer lenjost je majka svih poroka.
Na žalost kod nas su stvari izvrnute.
Dokad, ne znam!
Pozdrav!
Za Ivana:
Izvinjavam se, nisam želeo da budem neprimeren, već samo da se uključim u diskusiju, a Vaši komentari su mi upali u oko upravo zbog Vašeg bavljenja apsktraktnim stvarima. Nastojeći da veštim teoretisanjem relativizujete pojam “socijalne pravde“, Vi izostavljate iz vida rastuću nepravdu. U ovom svetu, kakav je sada, Sloboda nekog pojedinca povlači Ropstvo za drugog. Samim tim, uspeh u dobijanju te slobode je veći, kao i potreban trud za dobijanje iste. Haos je možda dobar za Vas, ali nije za onog jadnika na drugom kraju klackalice. Isti sistem važi za zemlje.
Razlog zašto doktori, programeri, fizičari i drugi odlaze iz Srbije u svet leži u globalizaciji i slobodnom kretanju ljudi i dobara koji nam se nameću. Opet ta Sloboda za neke i Ropstvo za druge. Ne gledajte u državu, ona je nemoćna u pogledu toga.
Slažem se sa Vama u vezi ostalog, pogotovo u vezi PINK-a. Sve je to posledica korumpirane vlasti koja ne mari za sopstvenu zemlju. Pitanje je samo, ko ju je korumpirao? Globalizacija, zar ne?
Pozdrav
Nemirni
Ugao gledanja:
Prvo, ja sam poštovanom odgovorio prema njegovom pozivu, Što je nadam se primereno.
Drugo, ja sam odgovorio prema nameni ovog bloga. Ovde koliko ja primećujem komentarišu ljudi iz dijaspore pa smatram da je njihov ugao gledanja blizak mom odgovoru.
Treće, vi upravo vašim komentarom na moj komentar upadate i moj atar.
Ja sam jednostavno jedan od tranzicionih gubitnika upravo po ovom osnovu. i sve zale ovog vremena preživljavam na sopstvenoj koži.
Ali, jedno je činjenica, ako ja ne trebam zajednici, onda ona još manje treba meni. Tačka!
I to ne smatram tragičnim, već izazovim. Haos rađa zvezde, primećuje Niče. Moja sloboda nesputane misli je vrednija od svih kula i gradova ovozemaljskog sveta.
Ako me upitate:“jesam li ja sretan čovak“ odgovor je da.
Moje ignorisanje `rasta nejednakosti´ne znam gde ste i kako primetili.
Upravo suprotno vašoj tvrdnji.
To što 21-vi vek postaje vek tehnologije to mi ne možemo zaustaviti niti treba da se truduma. Već da školujemo mlade da budu u korak sa vremenom. Ustvari mi to i radimo ali oni odoše vani. Doktori, programeri, fizičari. elektroničari već decenijama kupuju karu u jednom smsru, i u belom svetu postaju važni faktori u svom poslu.
Oko nezaposlenosti:
Srbija ima 4.000,000 ha obradive zamlje svetsko tržiste je gladno za organskom hranom, na nju nema monopola u izvozu. E sada se upitajmo, zašto se ne obrađuje ta zemlja i ko je odgovoran za to? Vlada!
Sve dok PINK bude nametao društvene vrednosti tipa lakog života kroz igranje i pevanje i decenijama do bila ubrizgavali u mlade glavice virtuelne beživotne vrednosti. sa lažnom porukom, da su rođeni da ceo svoj život provedu u zdravlju i veselju, i da zbog njih svet postoji biće nam tako.
Možda isuviše lično?
Nebojša oprosti!
Gledanjem u nebo mi maštamo gledanjem u sebe mi sazrevamo!
Srdačan pozdrav,
@Ivan N.
Bojan je govorio o automatizovanoj proizvodnji realnih dobara, odnosno stvari koje su svakom ljudskom biću mnogo potrebnije od apstraktnih stvari kao što su IT tehnologije. Proizvodnja hrane, automobila, vode, odeće i obuće se sve više automatizuje i monopolizuje, a to su industrije koje su u prošlosti zapošljavale mnogo ljudi. Dali ste loš primer. Bez obzira koliko brzo se razvijala IT tehnologija, činjenica je da ona ne zapošljava ni deo radnika koliko ostale industrije. Razlog je jednostavan, premalo je kompanija za tako nešto, a i one su monopolski igrači na tržištu, osim ako ne govorimo o razvijenim zemljama kao što je Amerika. Vi u svojim komentarima uporno negirate ili ignorišete problem rasta nejednakosti u primanjima između klasa. Živimo u izuzetno klasno podeljenom društvu. Mislite da će biti posla za sve? Varate se. Danas mnogo ljudi ne živi pristojnim životom ne zato što su lenji i nezainteresovani da rade, nego upravo zato što mali broj ljudi kontroliše ogromna tržišta i određuje broj zaposlenih, koji je iz godine u godinu sve manji i manji. Pozdrav
@Bojan –
nije sporno ni da postoji mnogo neukih i siromasnih ljudi koji su covecanstvu mogli da daju mnogo vise samo da su imali fer priliku.
Sa ovim se slažem i tu je okosnica pobune jedinke izražene kroz stav, jednaka šansa za sve, a ne veze, vezice, partokratsko, rodbinsko, burazersko protekcionistički kanali.
Sve ostalo što pišeš je već davno prežvakano i o njemu ne treba diskutovati jer su specijalisti tu temu daleko bolje apsolvirali .
Ja volim da dajem primere iz života, je su oni neopovrgivi!
Evo lepog primera korektnog zapošljavanja u Srbiji mladih i obrazovanih ljidi iz tvoje branše IT – tehnologija.
Jedna svetska firma ima svoju ispostavu i u Beogradu, centrala zadovoljna radom ispostave. Plate za naše uslove fantastične. Radnici zadovoljni. Uslovi za rad kao svugde u svetu gde posluje ta firma. Glavna karika uspešnosti je pozitivna kadrovska selekcija. Kako? Leopo! Konkurs je za zaposlenje uvek otvoren. Znači dođe zainteresovani kandidat jednom mesečno polaže se test i lično od njega zavisi dali će biti primljen (u jednu od najuspešnijih firmi u svetu iz te oblast) ili ne.Škola nije preduslov već čisto operativno znanje. Razume se da obično prolaze ljudi sa PMF-a ili ETF-a.
E to je zdrava konkurencija.
Sad se pitam jer treba da dođu stranci i da nam to nacrtaju kako treba raditi? A tako slatkorečivo stremimo ka EU.
Dalje,
Ovo stvarno ne razumem!?
Znaci egzistencijalni minimum je nemoguc ne jer je nemoguc, vec zato sto si glup, odnosno neko je placen da bude glup, a ti shvati da si lenj i da zbog toga trebas da crknes…
Možda ja jesam glup, to mi je i Spkrat rekao, ali ovu disimetričnu negaciju ni sam Sokrat ne bi razumeo!
Puno pozdrava,
Gospodin Katic pokusava da nam osvetli danasnji stanje u svetu, koji je globalizacijom i delovanjem velikih, amorfni (neorganizovani narodi) svet.
koji barata floskulama i nerazumljivim pojmovima.
Tako, „kapitalizam“ postoji od kad i civilizacija“, samo menja „kompoziciu“
vrednosti, od organizovane ljudske snage i vestine, prisvajanja zemlje, potom,
ostalih prirodnih bogatstava, rastucim uticaju-sadrzaju novca, da, do sada,
covek-radna snaga nije priznat kao element kapitala.
[Podsetimo se monopola na so, poreza na vodenice, ..Lihvare i lihvarstvo, znano nekoliko milenijuma, koje su zamenile banke, ..Robovi-nikad priznati
kapital, iako su kupovani i prodavani, kao zemlja ili sirovine, „zvanicno
ukinuti“ na kraju XX veka, i danas postoje, a u stanju, gorem od pre Hrista.
Da su radnici, u doba manufaktura, preko masa u per oiodi razvoja industrije,
deo kapitala, nije tesko dokazati. Tako, kapitalizam nije ideja, vec, sistem,
koji se menja, u zavisnosti od razvoja tehnologije i sistema prisvajanja elemenata kapitala, odnosno „primarne raspodele“-prisvajanja novo-stvorene
vrednosti.
„Socijalna pravda“ obuhvata, od plata i doprinosa, prosvetu, zdravstvo,
odbranu, drzavnu upravu i infrastrukturu .]
„Komunizam“ je ideja, utopijska i univerzalna, po prakticnoj mogucnosti ostvarenja.
Ako ideju komunizma „strpamo u isti kos“ sa kapitalizmom, neminovno,
dolazimo do Marksa (a ne smemo zaboraviti Engelsa-finansijera). Rasprav
o njima i radovima, stare su preko veka ipo. Ono sto ne nalazim, to je
pozadina njihovog zivota i rada u zemlji (V.B.) koja jedino nije imala, ni
pokusaj „radnicke / komunisticke revolucije“, iako su radnici u njoj, pre i
ceo vek posle, na nizi nivo od robova i (teglecih) zivotinja.
Ideja komunizma, rasirila se na ceo svet, medju radnicima, jer je trazila,
ne samo preraspodelu prisvajanja novostvorene vrednosti (gde su plate
samo jedan element) i izdizanje radnika iznad elemenata kapitala.
Sve ovo se desava u periodu ubrzanih promena u proizvodnji, kako industrijskoj, tako i u poljoprivredi. Rezultat je povecanje „ponude“ radne
snage, sto joj je obaralo cenu. Ideja komunizma, strajkovi, sindikati-orudja
zivog (zvanicno, nepriznatog) kapitala, izazvala je i reakcije, da se suzbije
i kontrolise pretnja nastanka nove sile.
XIX vek je i vek jedne, globalne imperije-Velike Britanije, nastale na ideji
Rimske i daljem razvoju svih elemenata vladanja. Sva organizacija,
suprotstavljena imperiji, bila je pretnja, a ideja komunizma, opasna, jer
svetska, a organizovana, postaje sila.
Ne treba biti posebno mudar, niti potcenjivati, vekovima sirenu imperiju
(koja je vec razorila evropske-Spaniju, Holandiju, Portugal (ranije) i
druge, sirom sveta) da je osim vidljivog, korstila, pa, protiv „nedozvoljene
komunisticke posast“, jos pre, „nevidljivi“ (eufemisticki zvan) obavestajni
rad. Tako je, nedavno, ponosno izjavila, kako je taj „rad“, sprecio revoluciju
u Brazilu, kao i storila nam, „Jugslovenski Odbor“, 19i5.
Za „rad na komunizmu“, stvoren je centar u Svajcarskoj, jos pocetkom XX
veka, a ni obe Komimnten-e nisu bile bez iste kontrole, kao i „Mlada Bosa“
i „Crna ruka“.
Ove (iako mnogima dosadne, i van konteksta) digresije su ilustracija
paznje, i rada na kontroli i sprecavanju razvoja globalne sile radnika.
Takodje, Rusija i 350 miliona Slovena, koji raspolazu ogromnim kapitalom-
enormnim prirodnim bogatstvima i ljudstvom, a van imperije, su visestruka
opasnost, ne zbog pretnje osvajanja imperije, vec zbog rivalstva moci
i suprotstavljenih vrednosti, i izdvajanja zivog rada iz sastava kapitala i
sistema kapitalizma.
Dva veka zivota Srbije i 70 godina Jugoslavije (povrh nje), sta god kome
znacili i kako ga tumacili, su samo epizode („side story“) u geostrateskom
ratu i tesko poznatljivoj borbi za negiranje „socijalne pravde“-prava
radnika, ucesnika u stvaranju novostvorene vrednosti, de u raspodeli
prisvajanja ucestvuju.
[U onoj-„komunistickoj“ Jugi, stvarnost je poznavala vrlo sirok spektar
raspodele novostvorene vrednosti, od politikantskog pretvaranja gubitka
u realne isplate (i „pozitivne nule“) do ogranicenih-niskih L.D., u korist
izdvajanja u fondove (cak i u preko 90% od neto zarade-dohodka).
Kako je profit osnova razvojnih sredstava, od domacinstva, preko
preduzeca, korporacije i drzave, to je jasno da „kapitalizam“ „imperija“,
posredstvom svihr „alata“, kao MMF, EWB, …ne „smeju“ da dozvole
oslobadjanje radne snage i socijalnu pravdu.
Nazalost, ni pobornici, ni protivnici, kao da ne tretiraju radnu snagu
(pa i penzionere, prisiljene stedise) kao znacajan element potrosnje.
Medjutim, delom se varam, jer se novac kapitala, krece ka prostorima
relatvno (jer su troskovi zivota, zbog klime drasticno nizi) malih plata-
dela troskova proizvodnje, zanemarljivih „socijalnih“ izdvajanja, a
istovremeno prouzrokuju rast traznje i potrosnju.
Ovi delovi sveta, inace mnogoljudni, gde se i drugim sredstvima odrzava
visoka ponuda, pa posledicno niza cena radne snage, zama magljuju
odnose i stanja u drugim delovima sveta, kao sto je Evropa, Rusija, Kina
i zemlje Centralne Azije. SAD, Kanada imaju „posebnu pricu“, kao i
ceo prosto Latinske Amerike, od Meksika do Cilea i Argentine.
Danasnja nejednakost (po mom shvatanju) ima dve ravni posmatranja-
vertkalnu, rast bogatstva malog broja i siromasenje ogromne vecine
(u drzavama) i horizontalnu, bogacenje manjeg broja drzava u svetu.
Dok verikalna nepr avda, moze da ima i propagandnu i moralnu ulogu
(„i ja moram da se obogatim“), to horizontalna, pokazuje stanje sveta
kojim vlada (ili tome tezi) imperija, ciji je globalna moc i zadrzavanje
radnika (svi koji primaju „plate“) medju elementima kapitala.
Srboljub Savic
Dodatak na temu lenjosti pojedinaca…
U prethodnom tekstu g. Katica na tekst g. Dragasa provukla se diskusija na temu gradjevinskih radova. Jedna ideja je bila uzmeš kredit za opremu, gradis sopstvenim ljudima, druga ideja je bila uzmeš kredit i platis kineze da grade…
E sad pitam se ja… Kako cu ja da budem vredan, a ne lenj, ako država uzima pare da bi kinezi bili vredni.
Znaci egzistencijalni minimum je nemoguc ne jer je nemoguc, vec zato sto si glup, odnosno neko je placen da bude glup, a ti shvati da si lenj i da zbog toga trebas da crknes…
@ivan n
Kad sam rekao obezbediti egzistencijalni minimum radio – ne radio, nisam mislio ne jedenje kavijara, bunde od nerca, stanovi sa 100 soba. Egzistencijalni minimum uopste nije utopijska ideja kao sto se misli, jer vec sad postoji ozbiljan visak stambenog prostora, koji nakaradno napravljen, o viskovima u ishrani i odeci necu ni da pricam, jer savremeni covek ionako jede previse. Egzistencijalni minimum je je samo malo bolja preraspodela nekih viskova, čitaj malo manje silikona, plasticnih operacija, jahti, dijamantskih ogrlica, samo malo manje forsiranja ljudskih kompleksa.
Nije sporno da postoje lenji ljudi, ali verujem da nije sporno ni da postoji mnogo neukih i siromasnih ljudi koji su covecanstvu mogli da daju mnogo vise samo da su imali fer priliku. Ali je nikada nisu dobili jer u borbi za egzistenciju nisu umeli da se snadju na nacin na koji su se neki drugi snasli. A ako cemo pošteno, objasni mi koji doprinos su dali rukovodioci američkih banka koje su dobile bilionske injekcije, bolje čitaj propale pa ih vadila država, pa su dobili bonuse na kraju godine? Lenjost je vrlo diskutabilna kategorija… Sta bi bilo da je Adolf Hitler bio malo vise lenj?
A kao slagvort, sta cemo sa sve vecom automatizacijom proizvodnje, usluga? Objasni mi kako ce da poraste zaposlenost, kako ce neko uopste da dobije priliku da nesto radi, ako se proizvodnja sve vise automatizuje. Kako? Iz jedne nemacke studije sam citao da se smatra da se vec sada radjaju generacije koje nikada nista nece raditi, jer nece biti u prilici da rade i da njihovo društvo mora da se pripremi za to. I ta njihova studija mi uopste ne deluje suludo, jer dolazeci iz tehnike, kao inzenjer i covek zaposlen u informacionim tehnologijama, mislim da sasvim jasno vidim gde ide svet. Sem ako se ne desi neka kataklizma ili jedan globalni depopulacioni rat koji ce covecanstvo svesti na meru koja odgovara proizvodnim tehnologijama, snagama.
Nemam nameru da se pravim pametan. U životu sam se trudio da razgovaram sa ljudima svih „fela“, drustvenih slojeva, nivoa znanja i u mojim komentarima ima dosta stvari koje su neki drugi sagovornici rekli, a ja ih prihvatio kao deo svog razmisljanja. I ako se sa nekim ovde ne slažem i malo oštrije komentarišem, to je samo želja da taj neko pojasni do kraja svoje ideje, a ne da ih zamazuje sa idejama ljudi koji nisu nikada egzistencijalno živeli, sem ako im egzistencija nije zavisila od toga da li su se probudili u Parizu, u najnovijem mercedesu, a zaspali u Honolulu u licnom dzambodzetu.
U gimnaziji sam imao profesora koji nas je maltretirao učenjem predgovora za »Prilog kritici političke ekonomije«. Tada su mi te recenice predstavljale neverovatnu apstrakciju o kojoj nisam imao pojma, jer me ustvari nisu ni interesovale. Danas, sa svim znanjem i iskustvom koje sam stekao, gledajuci sta se desava u aktuelnom vremenu, ne vidim bolji i tačniji opis ekonomije i svega oko nje od doticnog predgovora. Bolje rečeno, sve ostalo je mazanje tudjih očiju zarad sopstvenog dzepa.
@ Nenad
Umesto stolara, još bolji primer bi bili frizeri. Da li frizer u Srbiji ili Hrvatskoj šiša Kineze, ili obrnuto? Ako ne, da li su oni jedni drugima konkurencija?
Ako su stolar i frizer potplatili inspektora ili nekog drugog pacova, sve je u redu.
Na Balkanu postoji tradicija, da feudi pripadaju mafijašima. Znači voda uvek ide na njihov mlin. Diskontinuitet tradicije je postojao u jednom periodu tokom 20. veka.
Advokati i državni aparat su dve različite interesne grupe i na njih više utiče hidro-meteorološka situacija, nego produktivnost u Kini. Pretpostavljam da je u Hrvatskoj nešto bolja situacija, u Srbiji se ovih dana vodi opaka borba između bitangi i parazita-reketaša.
Henri Ford tajkun? Srbija ili Hrvatska nisu isto što i Sjedinjene države. Bilo kakvo poređenje je sumanuto.
Srbiji niko nije konkurencija u pravljenju infrastrukture, kao što Hrvatskoj niko nije konkurencija u korišćenju iste. Mi smo totalni idioti.
Za Nenada – U pravilu, onaj ko sprema i postavlja pitanja na kvizu, trebalo bi da raspolaže znanjem koje je veće od znanja učesnika u kvizu. Vi verovatno poseduje takvo znanje i otuda ste spremili pitanja koja ste spremili. Što se mene tiče, ja do tih visina ne mogu dosegnuti i nisam shvatio smisao Vašeg kviza.
Srećom, kako sam u prilogu teksta dao analize MMF, FED-a, S&P, Morgan Stanleya, možda bi bilo interesantnije da kviz napravite na engleskom i pošaljete njima da Vam odgovore. Verujem da bi ste ih doveli u grdnu nepriliku.
Sve to ne znači da među čitaocima bloga nema onih koji su spremni da učestvuju na Vašem kvizu.
Hvala na komentaru.
Za Miloša – Iako je Poljska iznenađujuće dobro prošla tokom akutne faze krize, meni se čini da je priča o velikom uspehu dosta romantizovana.
Pogledao sam statistiku (Eurostat) neto plata u EU. Rast prosečne neto plate u Poljskoj je u periodu 2007 – 2010. godina bio oko 10%. To nije loše, ali je u istom periodu Slovenija imala rast od oko 24%, a Češka oko 31%. (U tabeli koju ste Vi dali reč je platama na bazi mediane, dok Eurostat daje prosečne plate. To nije isto, ali razlika ne bi smela da bude dramatična.) Uzgred, prosečena plata u Poljskoj je samo 56% slovenačke.
Zanimljivo pitanje je kako to da plate u recesiji uopšte rastu? Pretpostavljam da plate ne rastu, ali da iz procesa rada ispadaju najlošije plaćena radna mesta, pa to statistički podiže prosek.
Hvala na komentaru.
@Svi
Ponukan tekstom gosp.Katica napravio sam mali kviz pa kad ga rjesimo onda cemo poceti komentirati tekst i pokusati shvatiti sto je pisac htjeo reci za supply-side economics! 🙂
Tako cemo pokusati dobiti dvije strane(posteno) i one trece koji stalno nesto hoce ali nista konstruktivno nepredlazu nego stalno zanovjetaju i vrijedjaju! 🙂
Posto su na vlasti LOSI market-monetaristi Miltona Friedmana „svi“ su nezadovoljni.
Uzmimo hipotetski da postoji privatnik koji pravi stolariju.
Ima 10 radnika, sirovinu kupuje u Srbiji, posao mu ide, placa radnike na vrijeme, placa sve troskove.
a) Koliki bi trebali biti troskovi na rad? (placa koju radnik zaradi 30 000 dinara)
b) Koliko je posteno da vlasnik plati porez na profit?
c) Dali to utjece na radnikovu produktivnost i vlasnikovo daljnje ulaganje u proizvodnju, da ili ne i zasto?
d) Dali to smanjenje produktivnosti utjece na cijelu Srbiju kroz vrijeme, da ili ne i zasto?
e) Dali ce on biti konkurentniji Kinezima sa svim dadzbinama, da ili ne i zasto?
f) Dali je pdv dovoljno opterece za robu bilo srpsku ili kinesku tj dali pdv smanjuje kupvnu moc kupca, da ili ne i zasto ?
g) Ako on stedi da kupi (polovnu i malo sam rekao!!!) masinu od 50 000 eura dali on steti Srbiji jer stedi za daljnje ulaganje u kapital, da ili ne i zasto?
h) Ako on kupi nekretninu tj neulaze u kaptal dali bi trebao placati vise za stednju u nekretnini nego sto je sada, da ili ne i zasto?
i) Sa svim porezima, dadzbinama i regulacijama dali to sprecava njegovog radnika da mu napravi konkurenciju i dali u konacnosti drzava tera vodu na privatnikov mlin, da ili ne i zasto?
j) Kada plati troskove rada i profita dali ce taj dinar biti korisniji ako se ulazi u puteve i pruge na ovoj proizvodnji u Srbiji, da ili ne i zasto?
k) Tko je konkurencija drzavi Srbiji u pravljenju infrastrukture?
l) Ako drzava zaposli cinovnika sa ekonomskim fakultetom dali on sa svojom potrosnjom pridonosi Srbiji, da ili ne i zasto?
lj) Dali drzava treba da mu uzme(privatniku) pa da mu poslije sufinancira ili daje kredite sa kamatom, da ili ne i zasto i tko ce stvarno profirtirati na kraju?
m) Tko je konkurencija advokatima, racunovodjama i drzavnom aparatu i dali povecanje produktivnosti u Kini direktno utjece na njih, da ili ne i zasto?
n) Dali je posteno da privatnik i njegov radnik placaju direktoru drzavne firme koja pravi gubitak kupovinu automobila koji je proizveden u Njemackoj?
nj) Dali je (npr) Henry Ford isti kao …npr vrhunski srpski tajkun (da nespominjem imena), da ili ne i zasto?
o)Da bi se npr kupio lijek iz Njemacke sta placa tu vrijednost koja je u Njemackoj napravljena i prodana u Srbiji (izbaci kredit iz kalkulacije jer moras platiti kamatu sto kosta cijelo drustvo)?
Plavuša, jagnjeće brigade i social-romantika
Brineta, plavuša i socijal-demokratija. Savršeno.
G. Katicu
sta mislite o slučaju Poljske, koja je služila kao neoliberalni model, primanja njihove srednje klase od 2007-10 su porasla kao nigde. U čemu je njihova tajna?
Ostao sam Vam dužan link o povečanju plata za nižu (a i srednju) klasu
u US. Da li se period odnosi od početka recesije ili skoro to nisam uspeo da saznam, deluje mi nejasno.
http://www.aei.org/publication/goldman-sachs-us-middle-class-finally-seeing-recovery/
@Bojan – Obezbediti svakom čoveku egzistencijalne uslove, nema veze da li radi ili ne radi, tačnije radom stiče više od osnovne egzistencije.
Ovim Vašim citatom pravite grub previd. Ako država svakom žitelju „obezbedi socijalne uslove“, što je utopija. Na realnoj strani življenja veliki broj jedinki, ne kreativnih, lenjih, zadovoljnih minimumom, ne bi htelo ničta da privređuje.
Taj primer imate u Americi veliki broj korisnika cocijalnih davanja iako su mladi fizički izuzetno spospbni neće da rade jer im je dosta socijalna pomoć.
Drugi primer imate kod emigranata iz trećeg sveta ka Evropi,dovoljna su im socijalna davanja.
Grci, Bugari, Rumuni odu u Evropu rade fiktivno izgube posao dobiju socijalu, vrate se u svoje zemlje i zadovoljni.
Ivan N
„Ovo kao laik koji prati ekonomske teme razumem ovako (u mom zdravorazumskom prevodu)
Ako je manje novca u opticaju manja je kupovna moć, za posledicu ima manji promet proizvoda.“
Tako je.
„/manjim prinosima/, čega?“
Zajmova.
Nije mi bas jasno sto je taj Hajek postao tema umesto teksta. Doticni je vise nego evidentno klasican kapitalisticki hrt koji da je proveo samo jedan dan u nekom rudniku nikada o socijalnoj pravdi ne bi imao isti pogled. Ovako je zbog opasnosti od komunizma morao da pise ovakve pamflete koji imaju veze samo sa njegovim dzepom, dok su neki drugi morali da prljaju ruke po Juznoj Americi…
Mislim da je na ovu temu mnogo bitnije recimo ko uopste o socijalnoj pravdi, ekonomskoj nejednakosti moze da prica. Nisam siguran da onaj ko doruckuje u Njujorku, ruca u Moskvi, a vecera u Tokiju uopste moze i da razume nejednakost. Na tu temu je mnogo validniji sagovornik neki farmer, kasir, rudar, roditelj, jer takav neko ima daleko validniji stav, jer covek kome je ugrozena licna i porodicna egzistencija daleko bolje razume realne potrebe od nekog ko o to me nerazmislja. Kako može mlad čovek bez porodice da razume mladog čoveka sa porodicom. Nikako, ovaj bi da sve pare potroši na provod, a ovaj gleda kako da skrpi egzistenciju svojoj deci.
A to je po mom shvatanju i socijalna pravda. Obezbediti svakom čoveku egzistencijalne uslove, nema veze da li radi ili ne radi, tačnije radom stiče više od osnovne egzistencije. To podrazumeva pristojnu ishranu, oblačenje, smeštaj, besplatno zdravstvo i školstvo. Posle toga možemo svi da počnemo da se razlikujemo. Problem je što kapitalizam upravo egzistira na toj igri sa egzistencijom i zašto je odneo pobedu nad komunizmom. Kapitalizam nema problema sa tim što će neko da umre od gladi, bolesti, smrzne se zbog toga što neko nema adekvatnu zimsku odeću, smeštaj.
Savremeni kapitalizam je zasnovan na ispunjavanju negzistencijalnih potreba čoveka, ispunjavanju raznoraznih psihičkih kompleksa, bolje rečeno iskorišćavanje ljudskih kompleksa… Zato je ovaj problem mnogo kompleksniji i teško da ga ekonomisti sami mogu rešavati, da ne kažem da oni mogu samo da ih produbljuju, umesto da pomažu u rešavanju.
U svetlu toga, teško da su ovi tekstovi proizašli iz pera ljudi koji rade u MMF i sl… dobronamerni. Pre bih rekao da su možda kratki blesak savesti, a možda i nešto mnogo gore.
Za T.R. Stefanovic
Ako Vam nije problem, podsetite me na pitanje, biće da sam ga izgubio iz vida.
Jedna slika hiljadu reči,
za Nebojsu
Ostajete „duzni“ za prof politicare I budzetsku drzavu
pozdrav trs
@Andrej – Problem sa „socijalnom pravdom“ je sto je to u sustini nedefinisan pojam.
Voleo bih da ljudi koji ovde komentarišu prvo daju svoje vidjenje, definiciju „socijalne pravde“, pa onda mozemo konkretnije razgovarati o tome.
Odličan predlog, da znamo o čemu debatijemo.
Pojam socijalne pravde je dosta apstraktan a tako uočljiv u životu.
Ja mislim da pojam socijalne pravde obuhavta sveru socijalnog zbrinjavanja građana koji nemaju materijalnij sredstava za minimum humane egzistencije,
Možemo ga tumačiti u bezbroj varijanti od njegove ekstremne uočljivosti do negove skrivene primetnosti.
Faktori koji utuču na njegovu pojavnost su bezbrojni. Od religioznih, kulturoloških, običajnih, ekonomskih, itd.
Da ne bi dužio, pokušaću da definišem dva ekstremna oblika socijalne pravde kroz sublimacionu integraciju pojma socijalna i pojma prevda.
Prva definicija:
Ona je prijemčivija ljdskom razumu.
Socijalna pravda je zadovoljena u sličaju ljdskog bića kao pojedinca po narodnoj „jena duša, jadna guša“ kroz ponovo naradnu, “ nase, use i podase“.
Druga definicija:
je izrašena u povelji o ljudckim pravima i definiše se kao osnovno ljudcko pravo na život dostojan čoveka.
Mislim da u pojam socijalne pravde ne možemo smestiti građane koji su zaposleni i žive od svog rada.
Oni se vrednuju (nekada se govorilo, boduju) po kvalifikaciji koju poseduju, po složenosti posla koji obavljaju, uslovima zaštite na radu, bo broju radnih časova provedenih na radu,itd.
E tu (po meni) leži glavni problem raspodele dohotka ili dobiti i pravednog normiranja vrednosti izvršenog rada. U svakodnavnoj praksi se primećuje velika nepravda!
Tu je evidentno najviše nepravde.
Za Andreja – Dali ste mi ideju da komentare sa Politike, one koji još uvek postoje, preselim na blog. Hvala na komentaru.
Za Andreja – Sve dok sam pisao za Politiku, komentari na blogu su bili zaključani. Na kritike sam tada odgovarao na sajtu Politike. Mislio sam da nije fer da debatu sa Politike selim na blog. Kada sam prestao da pišem za Politiku, komentare sam otključao, ali stari tekstovi su uglavnom već bili zaboravljeni. Otuda na njima ima tek poneki komentar.
Što se pritiska na plate tiče, on je rezultat hajekovske pravde. Nevolja sa tom pravdom je što se na kraju okreće protiv ekonomije, i u tome i jeste poenta teksta koji sam napisao.
Kada je Apple u pitanju, meni je interesantno u kojoj meri je uspeo da izbegne plaćanje poreza, i u kojoj meri se Apple-u to toleriše uprkos gunđanju.
Hvala na komentaru.
Za Andreja – Iako je fon Hajek veoma opširan i repetitivan, njegov odnos prema socijalnoj pravdi se ovako može sažeti:
– socijalna pravda podrazumeva da neko, negde, preraspodeljuje vrednosti koje su nastale na tržištu, i to je neprihvatljivo,
– postoji „tržišna pravda“ (ovo je moja kovanica) i ona je temelj tzv. otvorenog ili velikog društva (Hajekovi termini),
– „tržišna pravda“ je uvek „pravedna“ bez obzira da je tržišna raspodela rezultat znanja, pameti, ili sreće.
Ponoviću – Hajekova kritika socijalne pravde nije proistekla iz masovne, nesporne i demagoške zloupotrebe tog pojma, već je Hajek protivnik svake redistribucije koju koncept socijalne pravde nameće.
Istini za volju, i on je prihvatao da nekakav minimum socijalne zaštite može postojati. Ovu nekonzistenost su neki libertarijanci odmah uočili i žestoko napadali.
Hvala na komentaru.
Gospodine Katicu,
Procitao sam tekst na koji ste me uputili. Interesantno mi je da ste tekst pisali 2007.e, a da tekst ima samo dva komentara iz 2013.e godine. Tada se nije komentarisalo? Tu ste naveli dobre primere kako se raslojavanje dogadja, ali ja ne vidim nacin da se tu nesto promeni. Realnost je takva. Lokalni poslovi su u sektoru usluga, a to su niskokvalifikovani poslovi koje svako moze da radi. Tesko ce kasirka u Walmart-u da ispregovara vecu platu kada u redu za taj posao stoji gomila sveta sa potrebnom obukom od najvise sat vremena.
Meni je interesantniji primer Apple-a. Kompanija zaradjuje enormne svote na ideji, dizajnu, brendu, imidzu, organizaciji. Sami uredjaji se proizvode u Aziji. Fabrike u Aziji imaju minimalnu zaradu na uredjajima jer je vrlo lako naci nekog drugog ko te uredjaje moze da proizvede. Ali imaju zaradu. Treba analizirati tu raspodelu dobiti. Ono sto je tesko je kreirati takav proizvod koji ce svako da pozeli, da stoji celu noc u redu da bi ga kupio. Sto neko rece, vise nije problem nista napraviti, problem je prodati.
Gospodine Katicu,
Moguce je i da ideoloska polazista i odnos prema pojmu i autoru uticu na shvatanje i recnika kojim neko pise. Vi u donjim citatima vidite prezir prema „socijalnoj pravdi“. Sa mog stanovista, ja u donjim citatima ne vidim prezir prema ideji vec prema pojmu i prostituisanju istog. (Ja Hayeka nisam citao, moguce je da sami citati nisu dovoljni za stvaranje utiska.) Mnogi politicari, i levicari i desnicari, su ovaj pojam zestoko zloupotrebljavali i dalje ga zloupotrebljavaju (SPS, PUPS u nas) radi manipulisanja masom. Najlakse je masama prodati pricu da su bogati ti koji su krivi za njihovo nezadovoljstvo i polozaj. (Zaplenite sve Miskovicu i podelite penzionerima.) I svi se nekako bore za „pravedniju raspodelu“ a da niko nikada nije definisao sta bi to bila „pravedna raspodela“. Zbog toga tvrdim da se manipulise necim sto nikada nije definisano i sto za vas i mene nema isto znacenje.
Rezultati da raspodela utice na razvoj su znacajni sami po sebi, to ne sporim, ali nisam siguran da je uticaj do kraja shvacen. Bojim se da statistike na koje se pozivaju autori gledajuci poslednjih 30ak godina (empiriju) uveliko zanemaruju globalizaciju i pritisak na zarade o cemu sam dole pisao. Danas svako moze da bira gde ce da proizvodi, gde ce da placa porez, gde ce da investira kapital. Izuzetno je velika sloboda u upravljanju kapitalom, organizacijom posla. Jedino tesko moze da se bira gde ce neko da radi. Radne snage, osim visoko kvalifikovane, imate u svetu u izobilju. Tesko je u takvom okruzenju izboriti se za rast zarada i ostati konkurentan. Tu smatram da ne mozete kriviti zle neoliberale vec jednostavno novo poslovno okruzenje. Za radnike Zapadnog sveta ja ne vidim nacin da naprave pomak u smislu realnog rasta zarada. Situacija je takva da se razvoj i rast standarda premestaju na Istok i dok se ne uspostavi neka ravnoteza ne vidim prostor za neke pomake.
Nedavno je i DW objavio clanak na slicnu temu. Pomalo se dogme MMFa menjaju, a to je svakako dobro za nas koji se kacimo na njihovu infuziju.
Hvala na odgovoru.
Za Andreja – Planiram da u drugoj polovini decembra objavim esej koji će se baviti odnosom ekonomije i političke filozofije. Tu će biti reči i o Hajeku, Rolsu, Noziku, Sandelu itd.. To će biti prilika da se o moralu i ekonomiji ozbiljnije debatuje.
U ovom tekstu sam želeo samo da naglasim da problem raspodele nije ekonomski neutralan, i da sada to i plavuše vide.
Što se fon Hajeka tiče (koga sam dotakao samo u jednoj usputnoj rečenici), važno je uočiti rečnik koji upotrebljava kada piše o socijalnoj pravdi. Dakle, sa njegovom argumentacijom se možete i ne morate slagati, ali netrpeljivost prema konceptu socijalne pravde se oseća na svakoj stranici. Ovo nije zamerka fon Hajeku, već samo konstatacija.
Kažete: „Ono sto mene zanima je zasto niko ne pominje socijalna raslojavanja u kontekstu globalizacije.”
O toj temi se ipak piše. Na blogu sam i sam objavio nekoliko tekstova npr. https://nkatic.wordpress.com/2007/01/31/dobrodosli-u-devetnaesti-vek/
Hvala na komentaru.
@Miloš-Ako postoji višak tražnje za novcem(štednja) ona se destimuliše manjim prinosima.
Ovo kao laik koji prati ekonomske teme razumem ovako (u mom zdravorazumskom prevodu)
Ako je manje novca u opticaju manja je kupovna moć, za posledicu ima manji promet proizvoda.
/manjim prinosima/, čega?
Problem sa „socijalnom pravdom“ je sto je to u sustini nedefinisan pojam. Mislim da se deo Hayekovih citata dole odnosi i na to. Kao „kosmicka pravda“ ili „univerzalna pravda“. Za svakog ima drugacije znacenje. Sustinski, za vecinu ljudi ona znaci da „drzava“ treba vise da uzme bogatima da bi dala njima. A bogati su po pravilu definisani kao svi oni koji zaradjuju i imaju vise od mene. Koliko je to ispravno i moralno nije toliko vazno jer to radi „drzava“, a onda mora i da je dobro?
Ono sto mene zanima je zasto niko ne pominje socijalna raslojavanja u kontekstu globalizacije. Globalizacija je srusila granice za sve osim migraciju radne snage. Na globalnom nivou imamo slobodan protok kapitala, energije, robe, informacija, proizvodnih kapaciteta, rude, svega osim radne snage. Imigracioni zakoni su gori nego u 19.om veku. Otvaranjem Kine i Indije dodali smo svetskom trzistu rada preko milijarde ljudi koji su voljni da rade sve sloznije poslove za izuzetno male zarade. Iluzorno je pomisliti da su zli neoliberali ti koji ne zele da povecavaju nekome plate kada imate ovakav globalni pritisak na zarade. Realnog rasta zarada nema vec dugi niz godina, pa ni u najsocijalistickijim drzavama sveta. Ono sto mene brine je sto mali Kinezi sve vise upisuju i uce „engineering & manufacturing“, dok se Evropljani bave sa „liberal arts & gender studies“.
Voleo bih da ljudi koji ovde komentarisu prvo daju svoje vidjenje, definiciju „socijalne pravde“, pa onda mozemo konkretnije razgovarati o tome.
Hvala na jos jednom lepom tekstu.
@Vladimir
U svakom slučaju se razumemo…
@Bojan – Iz poštovanja prema Gosp Katiću kao domaćinu ovde gledaću da očuvam nivo diskusije ovde i vaš poziv na diskusiju ću ignorisati.
Iz vašeg tona i retorike razum da treba i ja da spustim nivo diskusije. To ne dolazi u obzir.
@nenad
Kad sam bio klinac bio sam oduevljen kaubojima, amerikom uopšte…. A onda sam porastao i pročitao, odgledao što šta, pričao sa ljudima, putovao… Isto i tebi preporučujem.
@vladimir
Kad pričaš o sovjetima, prvo trebaš da ustaneš i odaš počast milionima koji su poginuli za tvoju i moju slobodu, naravno, pod uslovom da veruješ da je nemačka okupacija bila zlo.
Mene lično interesuje tvoje viđenje socijalne pravde, preskoči tog Hajeka, nije ti otac pa da ga tako braniš. Gospodin Katić mi ne deluje kao neko ko će paušalno nekome da insinuira nešto što je suštinski nije rekao, napisao.
Moj lični utisak je da ti van ekonomije, naročito one propagandno kapitalističke nisi ništa pročitao. A to te prilično diskredituje da vodiš iole ozbiljnu diskusiju o ovoj temi na način na koji to radiš. Nije sporno da ti je mrzak komunizam, rekao bih mrskiji od fašizma, da veruješ u sve to što pišeš, ali prvo malo bolje prouči istoriju čovečanstva, jer ljudi su živeli i kada nije bilo kompjutera, automobila, točka… kad nije bilo nas.
Ako hoćeš na brzinu malo neoficijalne istorije, savetovao bih ti da odgledaš Untold history of USA od Olivera Stouna, američki čovek, pa da posle toga pričaš o tom Hajeku i glupostima kojima nas 70 i kusur godina propagandno bombarduje taj bastion indivudalnih sloboda u kome čovek može i da umre u holu bolnice ako nema socijalno osiguranje.
Gosp Katić – I ovaj put se ne bi složio sa vašim ocenama. Ne mislim da je bilo nekog zanosa. Vrlo dobro sam ponovio svoje predhodne stavove. Ima ovde još čitaoaca koji mogu da sude drugačije.
Pošto me teško sledite u mojim mislima onda ću zbog drugih pojasniti svoj stav.
Hajek nije bio gadljiv prema socijalnoj pravdu u širem smislu. Ko bolje razume engleski od mene voleo bi da me u to ubedi. Kritika iz citata se odnosila na stanovište da socijalna pravda, koja se administrativno sporovodila u totalitarnim režimama tog vremena, je zamka i put ka totalitarizmu.
Gosp Katić tumači da u tome ima prezira. Ko razume engleski prosudiće sam. Ali ako i ima tu prezira, stime da jasno Hajek naglašava da je to zamka ka totalitarizmu, da li ga onda treba osuđivati?
Za Vladimira Dž. – Nažalost, kao i u ranijim prilikama, Vi se zanesete, zaboravite šta se prethodno pisali i čak zaboravite šta je pred polemike. Vaše digresije je teško slediti.
Predmet polemike nisu stavovi fon Hajeka, niti njihova ispravnost. Predmet polemike je jednostavan: da li je fon Hajek sa gađenjem (prezirom, netrpeljivošću itd.) gledao na pojam socijalne pravde? Zbog čega je fon Hajek gledao na socijalnu pravdu kako je gledao, nebitno je za ovu polemiku.
Hvala na komentaru.
Za Nenada…
Odgovoriću vam, iako sam rekao da neću više učestvovati u komentarisanju. Drago mi je i da Vladimir Dž. nije želeo da se upušta u dužu raspravu sa mnom. Hvala mu na tome.
Mislim da nije tema članka ko je kome šta omogućio i da to ne moramo sada da elaboriramo, jer bi smo onda završili na diskusiji da li bogatstvo USA počiva na ubistvu 10 ili 100 miliona indijanaca, a njihova industrija na 10 ili 100 hiljada nacista koje su pokupili iz Nemačke posle Drugog svetskog rata.
Na čemu počiva bogatstvo nekog društva možemo nadugačko raspravljati. Neko je pomenuo i kolonije i prirodna bogatstva i ratove itd. Ako jedna nacija kao sada USA, koja ima 5% svetskog stanovništva, troši gotovo 50% svetske potrošnje za vojsku i 30% energije, onda ona sigurno nije odgovoran činilac na ovoj planeti, već pre opasan džin za koji će kad-tad morati da se svede na svoju meru. Ja ne volim USA kakve su postale sada. Ja volim Štajnbeka, Hemingveja, Dilana, Springstina, Vejtsa. Da, i Ezru Paunda, ali mi je žao što su postojali ili postoje, Roland Regan ili Bil Klinton.
Vi za moj idelani model društva možete uzeti i Švedsku, Dansku ili Norvešku, koji sigurno nisu bili zavisni od milosti Ujka Sema kao zapadna Nemačka, u kojoj ja živim, ali joj se ne radujem previše, već je poštujem. Ja sam samo rekao da ne verujem u model odgovornog individualca koji će svoje lično bogatstvo da organizuje tako da celokupno društvo ima koristi od njega, već da se zalažem za odgovornu državu koja će svojom poreskom politikom obezbediti svom stanovništvu da NIKO ne mora da spava na ulici i bude gladan, kao što je to bilo u Nemačkoj, negde do 2000. godine. Piketi odlično ilustruje ovaj razvoj, a g. Katić to sada prevodi u to makroekonomske pokazatelje i kaže da to nije dobro ni za koga osim za „zlatnu milijardu“ (ili milion, svejedno).
Mene ekonomija ne zanima previše, već me zanima na koji način se pametni ljudi kojima Srbija znači nešto mogu približiti i ujediniti, tako da se u toj, našoj zemlji, nešto pokrene na dobrobit onih koji tamo još žive i da mi koji više ne živimo tamo ipak imamo neki kakav-takav dom, za svaki slučaj. Zato i čitam tekstove na ovom blogu, jer ovde takvih ljudi ima.
Postovanje g Katicu, Odlicno sto ste otvorili temu velikih nejednakosti kao jednog od kljucnih problema sveta u kojem zivimo;
Samo naslov „i plavuse su shvatile ..“ (?) ne ide uz tekst.
(nisam blonda, ali nije to dobar naslov)
U vezi kraja Vaseg teksta, mislim da promene koje se desavaju u „velikom svetu“ se odrazavaju na Srbiju uvek na neki nacin; a veliki svetski dogadjaji za Srbe cesto ostavljaju tragicne i dugotrajne posledice;
Potpuno se slazem sa Vasom kritikom domacih ekonomista; Potpuno su u funkciji dnevne politike, bili i ostali.
Gosp Katić – Zamolio bi vas da moje komentare čitate u celosti, kao što ja iz poštovanja prema Vama činim. Imam utisak da proletite i pročitate po koju rečenicu.
Pri dnu mog teksta sam napisao:
„Iz svega što sam pročitao moj pređašnji stav stoji, a on je bio:
„Pre prihvatam logiku da svet ne može da funkcioniše da gazda i radnik imaju isto po nekom prirodnom sledu stvari, ono o čemu je Hajek mislio, nego da se sve uzme od radnika i da se da gazdi, kako levičari tumače Hajeka.“““
Ako više puta pročitate CEO tekst trebalo bi da Vam sve bude jasno.
Za Vladimira Dž. – Kada kažete: „Ja sam Hajekove citate pročitao nekoliko puta. Ja ne vidim ništa tu što bi štetilo mom pređašnjem iznetom stavu….“ O kom svom pređašnjem iznetom stavu govorite? Zamolio bih Vas da stav doslovno citirate iz Vaših komentar kako bi izbegli nesporazume. Hvala na komentaru.
Gosp Katić – Ja sam Hajekove citate pročitao nekoliko puta. Ja ne vidim ništa tu što bi štetilo mom pređašnjem iznetom stavu. Takođe ne vidim ništa da tu nešto ide u prilog Vašim tvrdnjama. To podebljano tek ništa ne dokazuje.
Ako neko želi ozbiljno da se pozabavi ovom problematikom, a ne kao mnogi koji površno prelaze preko ovakvih stvari, onda treba uzeti u obzir kontekst vremena kad je ovo pisano. Tad je komunizam bio na vrhuncu svoje moći. Hajek se direktno zabavljao problematikom širenja komunizma i njegovom kritikom. Tada nije postajala evropska unija i ostali proizvodi globalizma.
Nigde tu veliku guru neoliberalizma, kako Vi tvrdite da on jeste, ne sugeriše, naučno ili između redova, budućim nosiocima kapitala ili političke moći da treba sputavati ili eliminisati socijalnu pravdu. Pošto ga vi doživljavate kao ideologa neoliberalizma, onda je logički prihvatiti da su mu tekstovi bili upućeni baš onima koji i imaju moći da oblikuju društvo. Zapravo, i suprotno vašem mišljenju da je rodonačelnik, on se baš najviše bavio u svom naučnom radu problematikom stvaranja totalitarnih režima. Tu ste mi pomogli što ste naveli citat koji ću prevesti:
„I zaista, koncept socijalne pravde jeste TROJANSKI KONJ kroz koji je totalitarizam ušao.“
Ovo je do neba tačno. Ako samo pogledamo istoriju videćemo da su svi noviji totalitarni režimi došli na vlast baš upravo što su onima najozlođenijima ponudili ovu udicu posle kojeg su izrasli istorijski monstrumi. To isto su ponudili sovjeti, italijanski fašisti kao i nemački nacisti svom siromašnam sloju. Nemojmo zaboraviti da su oni bili nacional-socijalisti i da ekonomski koncept koji su oni osmislili bio skoro pa identičan onom u Sovjetskom savezu. Razlika je bila samo što je u Nemačkom modelu partija komandovala kapitalistima, dok je u sovjetskom modelu ta imovina bila oduzeta i komesari su direktno upravljali kapitalom. Za običnog čoveka onda tu i nema razlike. Jedna karika manje je bilo u sovjetskom modelu. U Manifestu komunističke partije, iz 1847. godine, Marks je u deset tačaka izložio mere koje se moraju sprovesti što je moguće pre, a kada je 1933. godine nemački predsednik Paul fon Hindenburg imenovao Adolfa Hitlera za kancelara Nemačke – nacisti su od tih deset tačaka odmah sproveli osam.
Takođe se da primetiti da današnji levičari nerado spominju da su Hajek i ekipa isto bili žestoki protivnici fašizma.
„Za razliku od sovjetskog modela socijalizma u kojem se socijalisti sa postojećim institucijama obračunavaju tako što ih ukidaju, fašisti se odlučuju za fuziju države i institucija, tj. oni te institucije apsorbuju.“ – Rejman
„Moralo bi biti jasno da su oba sistema, i ruski i nemački, sa ekonomske strane posmatrano, bili socijalistički sistemi.“ – Mizes, isto veliki guru neoliberalizma (nravno po nekima).
“Država je ljudska institucija, a ne natprirodno biće. Obožavanje države je obožavanje sile. Nema veće pretnje za civilizaciju od vladavine nekompetentnih, korumpiranih ili zlih ljudi. Najveća zla koja su ikada zadesila čovečanstvo – počinjena su od strane loših vlasti.” – Mizes.
Prosto ne mogu da pojmim da oni koji su se najžešće borili protiv ova dva koncepta totalitarizma su ujedno očevi današnjeg totalitarizma koji se moderno naziva neoliberalizam. Ovih dana pokušavam sebi to objasnim.
O kakvom trojanskom konju govori Hajek? Pa govori o tome da će se u takvom društvu sav rad, iskazan u novcu, prvo stavljati u jedan zajednički kazan a posle će neki moćnik odlučivati ko koliko zaslušuje. To je seme svih ostalih zala koji će proisteći iz ovakve konstrukcije. To je duboko neprirodan pa samim tim nehuman čin. Mi svi nismo rođeni sa istim predispozicijama, neki od nas su sposobniji i umešniji od drugih pa mu se prirodno mora omogućiti da iskaže te sposobnosti. Svako partijsko administriranje nečijeg rada uvek vodi ka zloupoterbi onih koji odlučujuju o tome a na koncu se sve završava diktaturom. Tako je nacistička Nemačka počela, prvo puno priče o socijalnoj pravdi i distribuciji bogatstva a posle su pokazali svoje pravo lice:
“Država se ne bavi proizvodnjom direktno, već samo naređuje vlasnicima kapitala šta da proizvode. Ukoliko se i dogodi da se država neposredno bavi proizvodnjom, to je više izuzetak nego pravilo. Fašistička država se ne bavi samo davanjem dozvola za rad preduzetnicima, a da onda preduzetnici slobodno proizvode za tržište, već preduzetnici moraju proizvoditi samo ono što im država naredi pa makar to i ne donosilo profit. Uprkos tome što biznismen pravi gubitak, a ne profit, on ne sme obustaviti proizvodnju jer je i za obustavu proizvodnje potrebna dozvola vlasti.” – Rejman.
O tome govori Hajek u svojim citatima. Ko je iole dobronameran i zna engleski shvatiće poentu citata. Onima koji teraju po svome, da je austrijska škola apriori protiv svake vrste socijalne pravde i da se treba boriti protiv toga – za njih nemam pomoći. Na listi prioriteta austrijanaca je tržišno formiranje svega u društvu bez uplitanja politike i odluka iz privatnih kartela. Ovakvo fromirane vrednosti ne mogu da dovedu do izobličenja u društva, pa ni do diktature, pa je sam time izlišno govoriti puno o socijalnoj pravdi. Nje će biti u meri koliko je tržište moglo da iznjedri.
Naravno, ovde se ja ne slažem sa onim radikalnim, ali jako malim delom, austrijanaca koji su na stanovištu – bacimo ih u vodu pa da vidimo ko će da pliva. Ja sam za humaniji pristup tržišnom oblikovanju svega, ali ne i za preraspodelu bogatstva kako levičari zagovaraju. Iz svega što sam pročitao moj pređašnji stav stoji, a on je bio:
„Pre prihvatam logiku da svet ne može da funkcioniše da gazda i radnik imaju isto po nekom prirodnom sledu stvari, ono o čemu je Hajek mislio, nego da se sve uzme od radnika i da se da gazdi, kako levičari tumače Hajeka.“
Da zaključim. Hajek govori o socijalnoj pravdi kao zamci preko kojeg su formirana dva tadašnja totalitarna sistema. On nije postavljao temelje današnjem sistemu kako neki misle. Libertarijanci nisu za današnji ekonomski poredak, oni su mu najveći oponenti. Tačka.
Molim one koji sanjaju socijalizam da me ne zasipaju netačnim tvrdnjama da je taj sistem omogućavao besplatno ovo ili ono. Na te smešne opservacije neću odgovarati.
Takođe dvojici mojih kritičara Bojanu i Petkoviću neću ništa odgovarati jer vidim da me uopšte ne poznaju. Ako žele više da me upoznaju mogu preko ovog bloga ili ako ukucaju micika069 u google.
Za Nenada – Nerado ću odgovoriti na Vaše pitanje, jer nema veze sa temom teksta. Ne, SAD nisu imale ključnu ulogu u razvoju Japana i Južne Koreje. Za Tajvan ne znam. SAD su davale kredite i prodavale tehnologiju, ali SAD su to radile i u drugim zemljama čiji se uspeh ne može meriti sa uspehom pomenute dve zemlje.
Zamolio bih da Bojanu napišete sa čim se ne slažete. Ljutnja bez argumentacije je besmislena.
Hvala na komentaru
Za Miloša – Moj tekst se bavio problemom nejednakosti kao uzrokom stagnacije, a Samersovu kovanicu sam uveo jer je zgodno sročena. Dakle, nisam se bavio svim aspektima koji mogu dovesti do stagnacije.
U prvom komentaru ste rekli:
„Koliko sam shvatio Samersovu tezu, on misli da je nejednakost samo jedan od faktora sporog rasta u buducnosti ali ne zbog nejednakosti kao takve već zato što ljudi koji imaju više samim tim štede više i time obaraju realnu kamatnu stopu.“
Mislim da ste loše pročitali Samersa. Problem nejednakosti nema veza sa njegovim uticajem na obaranje kamata, već sa kejnzijanskim konceptom „sklonosti ka potrošnji“. Samers je tu više nego jasan. Citiraću Samersa:
„Rising inequality operates to raise the share of income going to those with a lower propensity to spend.
Closely related a rising profit share operates to transfer income to those with a lower propensity to spend.
… But they should include increased public investment, reduction in structural barriers to private investment and measures to promote business confidence, a commitment to maintain basic social protections so as to maintain spending power and measures to reduce inequality and so redistribute income towards those with a higher propensity to spend.”
Ostale tekstove ne bih komentarisao, jer nisu vezani za temu mog teksta.
Hvala na komentaru.
@Katic
Dali Vi vjerujete da su se Japan. Juzna Koreja i Tajvan razvili bez pomoci SAD tj da im nije davao kredite i tehnologiju? Dali je SAD imao kljucnu ulogu u njihovom razvoju?
@S.Petkovic
Dali se Njemacka poslije nacional-socijalizma (WW2) razvila uz pomoc SADa ili su se Njemci(zapadni dio) razvio od svoje pameti i znanja? Dali je SAD imao kljucnu ulogu?
@Bojan
Ti nisi svjestan sta pricas!
Drugi komentar
Moje mišljenje o Samersu je iz ovog njegovog članka:
http://www.voxeu.org/article/reflections-new-secular-stagnation-hypothesis
Zašto secular stagnation teza nije tačna sa strane ponude:
http://macromarketmusings.blogspot.com/2014/08/secular-stagnation-missing-forest-for.html
sa strane tražne:
1.http://thefaintofheart.wordpress.com/2014/09/28/the-degree-of-great-in-great-stagnation-is-a-choice-variable/
2.http://www.economist.com/blogs/freeexchange/2014/01/secular-stagnation
O targetiranju inflacije kao pogrešnoj meri:
Click to access Beckworth-Inflation-Targeting.pdf
O kamatnim stopama kao lošem mehanizmu možete pročitati na bilo kojem blogu market monetarista.
Ali mislim da Vam svi ovi linkovi nisu potrebni da bi ste shvatili nešto što je prosta logika. Ako postoji višak tražnje za novcem(štednja) ona se destimuliše manjim prinosima. To može biti manjim kamatama ali ako ne mogu ispod nule jedini način je da se zakonom obavežete na veću inflaciju(kao porez na novac) u budućnosti ako ona padne ispod svog nivoa(zbog slabe tražnje) što se postiže targetiranjem nivoa inflacije(a ne inflacije!) ili nivoa nbdp-a.
Što se tiče povećanja plata za najdonji sloj, to sam pročitao na nekom blogu, medjutim nisam uspeo da nadjem ponovo tu stranicu. Čim budem našao javljam Vam.
Za Miloša – Sve je u redu, samo što je Vaš komentar otišao prvo u spam.
Za Miloša – Ne znam šta bi mogao biti problem. Pokušajte ponovo, kao što vidite „žalba“ je prošla.
G. Katicu vec par puta pokusavam da postavim komentar ali ne registruje.
Vec par puta bezuspesno pokusavam da postavim tekst, nadam se da ce ovaj izaci.
Moje mišljenje o Samersu je iz ovog njegovog članka:
http://www.voxeu.org/article/reflections-new-secular-stagnation-hypothesis
Zašto secular stagnation teza nije tačna sa strane ponude:
http://macromarketmusings.blogspot.com/2014/08/secular-stagnation-missing-forest-for.html
sa strane tražne:
1.http://thefaintofheart.wordpress.com/2014/09/28/the-degree-of-great-in-great-stagnation-is-a-choice-variable/
2.http://www.economist.com/blogs/freeexchange/2014/01/secular-stagnation
O targetiranju inflacije kao pogrešnoj meri:
Click to access Beckworth-Inflation-Targeting.pdf
O kamatnim stopama kao lošem mehanizmu možete pročitati na bilo kojem blogu market monetarista.
Ali mislim da Vam svi ovi linkovi nisu potrebni da bi ste shvatili nešto što je prosta logika. Ako postoji višak tražnje za novcem(štednja) ona se destimuliše manjim prinosima. To može biti manjim kamatama ali ako ne mogu ispod nule jedini način je da se zakonom obavežete na veću inflaciju(kao porez na novac) u budućnosti ako ona padne ispod svog nivoa(zbog slabe tražnje) što se postiže targetiranjem nivoa inflacije(a ne inflacije!) ili nivoa nbdp-a.
Što se tiče povećanja plata za najdonji sloj, to sam pročitao na nekom blogu, medjutim nisam uspeo da nadjem ponovo tu stranicu. Čim budem našao javljam Vam.
Za Miloša – Vaša teza je zanimljiva, ali je suprotna analizama koje sam priložio uz tekst. Pretpostavljam da Vi imate svoje analize koje snažno potkrepljuju Vašu tezu. Nadam se i da rad koji govori o velikom rastu plata najsiromašnijih potiče iz reputabilnog izvora. Nije loše da sa čitaocima bloga podelite taj tekst.
Uzgred, kada nekome ko prima 800 dolara mesečno plata poraste za 5%, to je čak 40 dolara. S druge strane, kada nesretniku koji prima npr. 200,000 dolara mesečno plata poraste za 1 procenat, to je tričavih $2,000. Nema dileme da će se jaz između bogatih i siromašnih smanjivati. Hvala na komentaru.
Koliko sam shvatio Samersovu tezu, on misli da je nejednakost samo jedan od faktora sporog rasta u buducnosti ali ne zbog nejednakosti kao takve već zato što ljudi koji imaju više samim tim štede više i time obaraju realnu kamatnu stopu. U današnjoj ekonomiji koja kao konvencionalnu meru monetarne politike koristi kamatne stope, to će predstavljati problem. Jer ako je realna kamata blizu nule, bilo kakav spoljni negativni šok će spustiti realnu kamatnu stopu(stopu koja čisti tržište) čak i ispod nule. Ako se za podsticanje ekonomije koristi kamatna stopa tako što se smanjuje da bi podstakla ekonomiju jasno je da ona ne može ispod nule da ide. Onda se mora čekati da se plate i cene realno prilagode a to će trajati dosta. Lako je bilo Grinspanu da na bilo koju krizu odgovori smanjivanjem kamatne stope sa 5 % na 1%. Četiri procentna poena su ipak velika cifra. Šta onda kada je kamatna stopa 1% ili 2 procenta a ekonomiju zadesi negativni šok?
Ako bude, ovo će biti kriza konvencionalne monetarne politike i kejnzijanskog konvencionalnog metoda kamatnih stopa.
Rešenje je u njihovom odbacivanju i prihvatanju raznih drugih metoda predloženih od brojnih monetarističkih autora kao targetiranje nivoa inflacije, nivoa nbdpa, targetiranja inflacionih očekivanja.
Nejednakost sama po sebi nije nešto što će usporiti ekonomiju, već je to monetarna politika. Pre neki dan sam pročitao rad koji tvrdi da su od početka krize 10% najsiromašnijih u Americi imali najveći rast plata od čini mi se 4 ili 5 % godišnje.
Za Vladmira Dz…
Pokazali ste vrhunsko nepoznavanje istorije, a bogami i ekonomije…
Pričati o ekonomskom razvoj Zapada bez pominjenja kolonija, ratova, otimanja i izrabljivanja ekonomski nerazvijenih zemalja je groteskno. Prvo dobro prouči istoriju Zapada, pa tek onda probaj da vodiš ozbiljnu diskusiju. Ovako je zaista smešno braniti Zapad i njihovo poimanje socijalne pravde sa aspekta recimo jednog Libijca koji bio potlačen pod Gadafijem, a sad je doživeo prosvetljenje… da ne ulazimo dalje i detaljnije u bilo koji detalj istorije Zapada. Poreklom si iz zemlje koja je krvavo plaćala taj ekomski razvoj Zapada.
Mnogo je lakše reći da je tebi lično, u životu najbitnije da zadovoljiš sopstvene potrebe po bilo koju cenu, bilo čiji život, bez obzira da li su te tvoje potrebe realne ili su kreacija nekog opskurnog shvatanja života.
Takođe bih ti preporučio da malo proučiš problematiku kreiranja novca. Jer očigledno ne znaš kako novac nastaje. To što neko na zapadu zarađuje 10.000 dolara mesečno ne znači da je on taj novac realno zaradio i da taj novac realno postoji. Zapadna ekonomija već duži period funkcioniše na principu „ja proglasim neki papir novcem, bez obzira što je to toalet papir“. Onda taj „toalet papir“ podeli korumpiranim političarima u „banana“ državama da oni uzmu kredite „toalet papira“ za nešto u njihovim „banana“ državama. E onda stanovnici tih banana država naprave nešto što im možda baš nije trebalo, možda nije trebalo tako veliko, tako moderno, ali moraju da vraćaju realan novac koji pre toga nije nikada ni postojao. Ovo je najplastičnije objašnjenje tog tvog socijalno pravednog kapitalizma u aktuelnom trenutku. Problem je što je tog „toalet papira“ sve više u njihovom dvorištu.
Komunizam ne može nikako da bude pokvaren i nehuman, jer po ideji to nije, komuna – zajednica.
Kapitalizam je naprosto po ideji nešto nepostojeće – kapital?!? Vazduh, papir, magla… šta je kapital? Nešto što neko trenutno proglasi za vredno, sledećeg momenta je nevredno, jer nije trenutak. Dakle šta je kapital?
Kao što sam napisao, ideja komunizam je prestala da važi onog momenta kada su ruke okrvavljene. Kapitalizam sa krvavim rukama nema problema.
@Vladimir Dž.
Vladimire, ne javljam se često, ali dosta pratim par sajtova na kojima se i vi javljate pa imam osećaj da se nekako poznajemo. Pošto mi se donekle ne dopada pomalo arogantni način na koji polemišete, odlučio sam da ubacim jedan citat od gdina von Hayeka koji potvrđuje stav koji domaćin ovog bloga ima o njemu. Možda se ovde o „gađenju“ ne može direktno govoriti, ali o preziru autora prema pojmu „social justice“ sigurno može.
„I am certain that nothing has done so much to destroy the juridical safeguards of individual freedom as the striving after this mirage of social justice.“ Economic Freedom and Representative Government (1973)
Nemam ništa protiv se držite svojih liberalnih ubeđenja, ali ne možete da negirate dramatičan porast nejednakosti u svim modernim društvima, o kojima piše i Piketi. Kada ste vi i „vaši“ otišli na „zapad“ te razlike su bile neuporedivo manje i „socijalna propusnost“ društva je bila mnogo veća.
I ja sam na tom „zapadu“, kao i g. Katić i vi ali „moj“ zapad je „socijalan“ (Nemačka) i ja bih želeo da i vaš (verovatno neki anglosaksonski) bude takav, što naravno nije moguće. Za Hayeka je „socijalna pravda“ nekoliko redova veličine ispod „individualne slobode“ po važnosti, kao i za vas. Vidite, za mene i za još neke to nije tako i zbog toga ne moramo dalje diskutovati.
Smatram da je blog g. Katića jedno od retkih mesta na kojima se mogu sresti dovoljno kvalitetne diskusije i mišljenja i zato se neću više javljati povodom ovog teksta ili komentara na njega. Samo ću dodati par svojih viđenja ovoga što je g. Katić u ovom kratkom tekstu tako sažeto opisao.
Promene koje donose nove tehnologije i nove vrednosti u društvu guraju celu civilizaciju u jednom pravcu koji meni mnogo liči na neku od čuvenih distopija koje su aktuelizovane sedamdesetih-osamdesetih da bi se rušili „totailitarni“ režimi („1984“ ili još bolje „Vrli novi svet“). Iza pojma „lične slobode“ se krije „sloboda novca“, tj. „sa svojim novcem mogu da radim šta hoću“ pa i da kupim budućnost sebi i „svojima“ na račun onih koji taj novac nemaju. Nema veze zbog čega i kako sam taj svoj novac stekao.
Današnja Srbija, skrajnuta sa svih važnih tokova, demografski uništena, sa minimalnim prirodnim resursima (u razmerama koji trenutni globalni kapitalizam zanimaju), izolovana i zaglupljena sa 25 godina jalovih rasprava i zavisti, neguje i dalje „elitu“ koja prodaje maglu da samo individualni rad u uslovima konkurencije donosi napredak. Taj rad nije za tu elitu, ona je tu da ga nametne drugima, kao što su to onomad pre 150 godina u Mančesteru radili, ili možda onako kako su neki Austrijanci tvrdili, da ubede taj zbunjeni, ispošćeni narod da „rad oslobađa“, ako je za strance.
Za Vladimira Dž. – Knjiga na koju sam Vas uputio – Law, Legislation and Liberty ima tri dela. Uzgred, naslov drugog dela je THE MIRAGE OF SOCIAL JUSTICE. Citate koje Vam dajem su iz Routledge-ovog izdanja (ISBN 0-415-09868-8).
Budući da se Vi informišete preko Interneta, verujem da ćete umeti da proverite da li su citati tačni.
Hvala na komentaru.
Deo I – strana XVI
In these circumstances I could not content myself to show that particular attempts to achieve ‘social justice’ would not work, but had to explain that the phrase meant nothing at all, and that to employ it was either thoughtless or fraudulent. It is not pleasant to have to argue against a superstition which is held most strongly by men and women who are often regarded as the best in our society, and against a belief that has become almost the new religion of our time (and in which many of the ministers of old religion have found their refuge), and which has become the recognized mark of the good man.
Deo II – strane 62-63
This conception of ‘social’ justice is thus a direct consequence of that anthropomorphism or personification by which naive thinking tries to account for all self-ordering processes. It is a sign of the immaturity of our minds that we have not yet outgrown these primitive concepts and still demand from an impersonal process which brings about a greater satisfaction of human desires than any deliberate human organization could achieve, that it conform to the moral precepts men have evolved for the guidance of their individual actions.
Deo II – strana 97
I may, as a result of long endeavours to trace the destructive effect which the invocation of ‘social justice’ has had on our moral sensitivity, and of again and again finding even eminent thinkers thoughtlessly using the phrase, have become unduly allergic to it, but I have come to feel strongly that the greatest service I can still render to my fellow men would be that I could make the speakers and writers among them thoroughly ashamed ever again to employ the term ‘social justice’.
Deo II – strana 98
More often, however, the gospel of ‘social justice’ aims at much more sordid sentiments: the dislike of people who are better off than oneself, or simply envy, that ‘most anti-social and evil of all passions’ as John Stuart Mill called it, that animosity towards great wealth which represents it as a ‘scandal’ that some should enjoy riches while others have basic needs unsatisfied, and camouflages under the name of justice what has nothing to do with justice.
Deo II – strana 99
But it is not only by encouraging malevolent and harmful prejudices that the cult of ‘social justice’ tends to destroy genuine moral feelings.
Deo II – strana 136
It is indeed the concept of ‘social justice’ which has been the Trojan Horse through which totalitarianism has entered.
Deo II – strana 144
The demand for ‘social justice’ is indeed an expression of revolt of the tribal spirit against the abstract requirements of the coherence of the Great Society with no such visible common purpose.
Deo II – strana 150
The conception through which the atavistic craving for visible common purposes which so well served the needs of the small group today chiefly expresses itself is that of ‘social justice’.
@Gosp Katić – Pa dobro kad ste tako samouvereni, Molim vas onda mi dajte neki pasus sa linkom gde se može može izvući zaključak da mu se gadi socijalna pravda. Stavljam akcenat na gadjenje.
Ja znate se ne molim ni u jednoj ekonomskoj ili političkoj crkvi, kako vi tvrdite. Ja bi davnih dana napustio sva stanovišta austrijanaca da sam osetio neke ostrašćenosti (gađenje) u njihovoj nauci. Ja sebe smatram za čoveka razumom tako da za emocije u nauci po meni nema mesta.
Ako mi dokažete to gadjenje ja se više nikad neću oglašavati sa austrijskim pogledima.
@Nebojša Katić Tek sada, sa zakašnjenjem od sedam godina, upire se prst u osnovni uzrok nastanka i trajanja krize – reč je o problemu višedecenijskog rasta ekonomske nejednakosti.
Говорите о кризи као о такорећи природном феномену, третираном објективно. Порастао ниво воде, и то се прелило у квалитативну чињеницу поплаве…
А ја сам мислио да је криза вештачки настала, да је инжењерисана. Ви сте и сами у емисији „Око“ прошле године говорили о „инжењерингу кризе“(говорећи пре свега о њеном пролонгирању).
Штавише: Мислим да је за темељно разумевање друштвених и историјских феномена неопходна интелектуална апаратура криминалистике.
……
…. Analize koje pominjem su značajan analitički preokret, tim značajniji što dolazi od institucija koje su stubovi modernog kapitalizma. ….
Да ли је преокрет аналитички, или је боље рећи да је преокрет у дискурсу аналитичара?
И *шта он значи?* Како га схватити?
………
…. MMF će i dalje insistirati na programu štednje – za balkanske i ine urođenike važe druga pravila. …. A srpski ekonomisti? Oni će nastaviti da jednako očarano aplaudiraju MMF-u, da se slažu sa njegovim predlozima, da ignorišu sva iskustva i sve analize koje se ne uklapaju u doktrinu koja se propoveda. ….
Када је реч о смањењу државе, српски економисти ће бити у праву. Један од највећих друштвених проблема у свету у задњих стотинак година је успон мега-државе, која успоставља нови феудализам. У том феудализму, ви имате – јер вам се даје нешто мало. Једнаки сте са већином, не са свима, али „боже мој, ништа није савршено“. А све то долази по страшну цену губитка људских слобода и уопште људскости.
Ко зна, можда је преокрет ка промовисању једнакости увертира у даље учвршћивање тог стања. Рецимо, држава вам „удели“ толико новца да имате релативно пристојан материјални стандард, али постајете дужни да узвратите лојалношћу.
Можда је у питању нешто друго.
Коначно: Реч феудализам користим помало поетски, без инсистирања на стриктној подели између нео-феудализма и капитализма. Вреди поменути да је Бранко Хорват описивао наш систем након 1972 као феудалистички и анти-социјалистички.
Поздрав, сјајно је овде коментарисати.
Za Vladimira Dž. – Odgovoriću Vam samo na poslednju rečenicu. Fon Hajekovu knjigu sam davno pročitao, ali samouvereno tvrdim da sam njegov stav o socijalnoj pravdi korektno interpretirao. Vama sam pokušao da sugerišem da ne ulazite u polemike bez dobre pripreme. Naravno, da li ćete moj savet prihvatiti je samo na Vama. Hvala na komentaru.
@Gosp Katić – Pa odakle je došao taj ekononomski razvoj zapada?
Pa upravo što je bilo više socijalne pravde. Radnici su bili bolje plaćeni – što dovodi do veće motivacije radnika – veće produktivnosti sistema – brži razvoj – srećni ljudi u proseku.
Dok u komunizmu nije bilo stimulacije. Najkraće rečeno za taj sistem – radio, ne radio – isto ću bit plaćen. Ovo dovodi da manje produktivnosti – zaostajanje u razvoju – i na kraju krah. Prirodno i logično.
Ovo je ujedno i odgovor za Bojana. S time da bi dodao da je za moj ukus komunizam isto bio pokvaren i nehuman.
Takođe sam na stanovištu da socijalizam uvek vodi ka totalitarizmu, dok za kapitalzam nije nužno. On može da ode u pravcu fašizma, kao pre 70 godima, što je i danas. Ali isto ima potencijala da bude humanije društvo, s time da uslov bude mala država kao i država koja se bori protiv monopola. To je u slučaju socijalizma nemoguće jer levičari uvek žele da se opašu debelim slojem birokratije i tehnokratije koji će ih štititi. Neminovnost je tu zagarantovana.
Hajeka sam čitao pre više od 20 godina u originalu. Ne i tu knjigu ali mu se teze protežu u drugim. Za mene dovoljno. Kao i termodinamiku koju sam polagao dosta davno teško da sada mogu da polemišem o svim detaljima Hajekovih misli. Ja sam to napisao jer znam da niko neće hteti da ga čita u originalu već možda nečija tumačenja. Naravno kao i za svako štivo imamo različita tumačenja. Za nekog je Kapital raj a za nekog pakao. Za levičare sve što dolazi sa desna je grozno i obrnuto.
Verujem da ste ga vi pročitali pre neki dan čim tako samouvereno sugerišete da ga pročitam?
Hvala na odgovoru.
За Ивана Н. – Нисам ишао на предавање премијера Вучића. У правилу се клоним гужве. Хвала на коментару.
Za Vladimira Dž. – Ljudi nisu išli iz Jugoslavije zato što su u Nemačkoj ili SAD npr. nejednakosti bile manje, već zato što su ove zemlje bile na višoj stepenici ekonomskog razvoja, pa su primanja bila veća. Ko je želeo veću socijalnu pravdu, mogao je ići na Kubu.
Što se fon Hajeka tiče, u Vašem odgovoru je upravo ono čega sam se bojao. Ne možete ulaziti u ozbiljnu raspravu čitajući tekstove iz druge ruke sa Interneta. Ako Vas interesuje šta fon Hajek misli o socijalnoj pravdi, predlažem da pročitate npr. Law, Legislation and Liberty. Do tada, mislim da je neoprezno da ulazite u polemiku o fon Hajekovom viđenju socijalne pravde. Hvala na komentaru.
@Vladimir Dz
Strašno… Napisati da se komunizam urušio zbog socijalne nejednakosti je strašno lakomisleno.
Komunizam se urušio pre svega, zbog nedostatka svesti što se može tumačiti široko, ali svakako ne kao socijalna nejednakost. A drugi razlog, možda i pre svesti, je to što komunizam kao sistem nije kompetetivan, takmičarski, a za protivnika je imao jedan krajnje pokvaren nehumani sistem, kapitalizam, koji svoje pravo obličje tek sada pokazuje. Zato nije ni čudo što se obični ljudi na „zapadu“ kapitalizma kao dobrog, sećaju jedino iz perioda kada je postojao komunizam.
Naravno, ne treba zaboraviti da komunizam nije došao na visokoj pameti već na krvi, tako da je već u startu prestao da bude komunizam, već neka specifična forma komunističkog kapitalizma. Tako da nije ni mogao da propadne zbog socijalne nejednakosti…
Inače je tačno je elita prigrabila koliko god je mogla, ali to upravo poništava sistem za koji su se navodno borili. A to je jedna od činjenica zbog kojih se, ne bez razloga, smatra da je podmetnut, finansiran 1917. kao sistem. Interesantno je kako nije bio u opticaju ni u jednoj zemlji tzv. zapadne civilizacije, tačnije, u krvi je ugušen svaki pokušaj da se implementira.
Pa ja ne znam za pojavu da su ljudi odlazili sa zapada na istok. Već obrnuto. I to u milionima. Ne verujem da su odlazili zato što im je bilo dobro kući, već sam mišljenja da nisu bili zadovoljni – to jest, smatrali su da u njihovom društvu nije bilo društvene jednakosti.
Konkretno na primeru moje (šire) porodice. Mi smo otišli napolje da živimo jer smo bedno živeli u Jugoslaviji. Vi kao bivši rukovodioc u društvenom preduzeću bi trebali da pamtite ta vremena da su ljudi odlazili napolju.
Takođe sam primetio danas u razgovoru sa ljudima koji solidno stoje na društvenoj lestvici da slabo primećuju stvari oko sebe i ne vole ljude, poput mene, koji teže da se nešto radikalno promeni. Valjda im je dobro, znaju po nešto da nije baš sve u redu oko njih ali bolje ovo što imaju sada nego neizvesna budućnost radikalno izmenjena. Oni su i najveći podupirači sistema jer su obrazovani i vode poslove za elitu. Pamtim da je isti taj odnos između tehnokratije i partijske elite bio i u komunizmu. Hranili su jedne druge, jedni bez drugog nisu mogli.
I sami ste napisali:
“reč je o problemu višedecenijskog rasta ekonomske nejednakosti. Deformacije u raspodeli koje su dovele do strahovitog socijalnog i ekonomskog raslojavanja…”
Tačno tako. I u komunizmu je bilo strahovitog socijalnog i ekonomskog raslojavanja. E sad što ti odnosi nisu bili u proporciji jedan na prema milion, kao u današnjem svetu, već jedan naspram hiljadu – za onog što ima samo jedan to ne menja ništa. Njemu je isto. I nemojte da gledate samo Jugoslaviju, svet komunizma je mnogo širi. Primetio sam takođe recimo da levičarska propaganda slabo izveštava o buntovima radnika u Kini i uslovima rada u njihovim fabrikama. O recimo desetinama hiljada štrajkova godišnje, o mrežama za sprečavanje samoubistava oko fabrika,…
Ako se nije urušio zbog socijalne nejednakosti onda mi Vi objasnite zbog čega se urušio?
Ja naravno neću polemisati sa vama da je Hajek liberal ili neoliberal. Neoliberalizam kao termin nije postojao kad je on bio aktuelan. Ko želi da zna više o tome ima dovoljno toga napisano na internetu. Primetiće da tu ima suštinske razlike.
Takođe ne prihvatam da je čitava jedna ekonomska doktrina prihvaćena od strane stručne i političke javnosti, jednog dela sveta, od gurua koji je izkazao gađenje prema socijalnoj pravdi. To u najmanju ruku nema logike.
Ko želi više da zna o tome šta je Hajek misilo o tome ima na internetu. Pre prihvatam logiku da svet ne može da funkcioniše da gazda i radnik imaju isto po nekom prirodnom sledu stvari, ono o čemu je Hajek mislio, nego da se sve uzme od radnika i da gazdi kako levičari tumače Hajeka. Nipošto ne prihvatam to stanovište levičara jer poruke i akcije koje dolaze od strane austrijanaca iz Mises.org žestoko opovrgavaju levičarsku propagandu.
За Катића,
Ваша заврсна мисао.
„Srbija živi mimo sveta i do nje ne dopire ono što se na velikoj sceni zbiva“.
Не мислим да је баш тако.
Овде допире све и свашта,( за сваког по нешто) у комплементарним политичким агрегатима, али на жалост у негативном контексту.
Све што се на политичкој сцени догађа није плод случаја већ детаљно изрежиране представе која мора успешнао да анимира публику.
Ето баш данас „гле сличаја“ у Београду заседа ТРИЛАРЕРАЛА. Дали је то коинциденција? Не.
Светска Влада у сенци како је неки називају, обавијена мистеријом први пут у Србији, сигурно не без разлога, покушава да пошаље сигнал наде.
Е сада да покушам да се супроставим, овом мојом чињеничном тезом, Вашем закључку у вези наше не битности,
Моје мишљење је да су ствари у светској политици отишле толико далеко да је и за богате (како Ви кажете) враг однео шалу.
Свтска моћ (што је очевидно) више не може да контролише детерминисани ХАОС. Јер он очигледно измиче контроли и прети свеопштим колапсом.
Закључујем:
Ствари се морају схватити озбиљније, прихватити реалност на терену и нагомилане проблеме решавати свеобухварно.
Све ово што се дашава задњих месеци на Балкану мирише на стварање неке БАЛКАНСКЕ економске уније. Слично ономе што су покушали Тито, Димитров и Енвер Хоџа после другог светског рата. Наравно из експеримента су изузете Словенија и Хрвацка и нормално без Бугарске.
Сада поново остаје ( на силу враћен зао дух у боцу) игнорисана тежња балканских народа да праве своје гнездо према свом аршину. Ето колико се ми питамо за своју судбину и будуће догађаје.
Када ће БАЛКАНЦИ слободно одлучивати о Балкану?
Србији, зна се , понови се потура кукавичије јаје.
Ово моје размишљање је инспирисано Хераклитовим блиставим и истинитим фрагментом“
ЗЕМЉУ ТРЕБА ПРЕОРАТИ ДА БИ БОЉЕ РАЂАЛА
На жалост, орачи не ору своју него туђу земљу!
* Питање за вас Небојша,
Дали сте били на предавању господина Вичића одржаног ових дана у Лондону?
Срдачан поздрав,
Interesantan tekst. Smatram da nedostaje malo više analize zašto baš „stubovi modernog kapitalizma“ (MMF, FED…) počinju da govore o tome. Tematiku ekonomije pratim jedino preko vašeg bloga, a za ostale informacije gledam sopstvenim očima, tako da nisam došao u dodir o ovom o čemu pričate.
Moj lični utisak je da je razlog za pokretanje ovih razmišljanja to što je „poplavni talas“ počeo da pristiže na gornje granice „antipoplavnih barijera“, odavno je reka izašla iz . Pretpostavljam i da namere Rusije i Kine i ostalih velikih „nezapadnih“ ekonomija o eliminisanju dolara počinju da bivaju ozbiljnije i sve realnije kao veliki problem za ekonomiju zasnovanu na uslugama. Mada mi nije, iskreno, najjasnije šta će i kako će na tu temu moći da urade Kinezi, obzirom na to koliko im je SAD dužna.
Nije mi najjasnija vaša dilema, odgovor o silama kojima odgovara ovakvo stanje… MMF i FED su deo tih sila koje su kreirale aktuelnu globalnu ekonomiju.
Vi ste u vašim prethodnim tekstovima i razmišljanjima sasvim jasno i svrsishodno izašli iz sfere ekonomije kao jedine ljudske delatnosti koja ima svrhu (moje tumačenje razmišljanja tog vašeg fon Hajeka). U ovom tekstu imam blagi utisak da ste zastali na tom putu, ili možda ne želite da ulazite dalje u metafiziku. Da li tu ima uticaja polemika sa lakomislenim tekstovima Branka Dragaša? Vi nedvosmisleno niste samo ekonomista, prevazišli ste to. Zato bih voleo u vašim tekstovima i malo više vaših neekonomski način viđenja rešavanja problema, jer ekonomija sigurno nema rešenje na aktuelne probleme.
Za Vladimira Dž – Izneli ste zanimljivo zapažanje da se socijalizam urušio zbog socijalne nejednakosti. Čime potkrepljujete tu tezu? Da li to znači da su građani izabrali kapitalizam kao socijalno pravedniji sistem?
Zamolio bih Vas da mi objasnite sa čime se ne bi složili kada je Hajek u pitanju. Hvala na komentaru.
Pa i komunizam se urušio jer je bilo socijalne nejednakosti. Elita je prigrabila koliko je god mogla za sebe dok su radnici bili vrlo nezadovoljni.
Društvo koje se navodno zasnivalo na socijalnoj pravdi se upravo urušilo na onome za čega su se najviše zalagali.
Naravno ovo što je napisano o Hajeku se ne bi složio.
Одличан коментар !
Možda J. Tabaković nije prava plavuša…
@Nebojša Katić
Ovo je bilo baš dobro, ma šta dobro odlično.
„Ukupni profit deset najvećih energetskih kompanija u svetu u 2013. godini dostigao je 193 milijarde dolara uz ukupne prihode od 2.830 milijardi dolara“
Вести данас на Б92. Са једне стране, не могу ни да замислим колике су ту марже, а са друге, колико јефтинија нафта би могла да буде као инпут. Упркос енормним бонусима менаџмента.