Ako je suditi po najavama nove vlade, put ka ekonomskom ozdravljenju Srbije bi mogao slediti baltičke uzore. Bolne reforme bi trebalo sprovesti brzo i odlučno, onako brzo kako je to učinjeno na primer u Estoniji u periodu od 1992. do 1994. godine. Kada se reformski procesi okončaju, i Srbija bi, uz malo sreće, mogla postati tako čudesno uspešna, kao što su to danas baltičke države.
Čemu nas može naučiti baltičko iskustvo, šta su ključni elementi tog uspeha, i na kakvim idejama taj uspeh počiva[1]?
1. Višak znanja škodi. Reforme su najuspešnije kada ih sprovodi neko ko o ekonomiji ne zna ništa.
Najpoznatiji baltički reformator i premijer Estonije u dva mandata, Mart Lar (Mart Laar) je po struci istoričar. Po sopstvenim rečima, za Estoniju je bila velika sreća upravo činjenica da on nije ekonomista. Lar je pročitao samo jednu knjigu o ekonomiji, a smisao i poruku te knjige je pogrešno razumeo. Reč je o Fridmanovoj „Slobodi izbora“. U pogrešnom uverenju da se Fridmanovi radikalni predlozi već primenjuju u zapadnim ekonomijama, Lar je sproveo jednu od najradikalnijih i najkonzistentnijih neoliberalnih reformi – privatizacija svega postojećeg, liberalizacija, proporcionalne i jedinstvene poreske stope itd.[2].
2. Da bi se bolne reforme sprovele, važno je promeniti svest građana.
Kako Mart Lar podučava, problemi i otpori reformskom putu počivaju na retrogradnoj socijalističkoj svesti. Otuda je od najveće važnosti da se to mentalno nasleđe menja. Bez promene svesti, reforme se ne mogu sprovesti. Srećom, u tranzicionim zemljama uvek postoji deo političke elite neinficiran socijalističkom, ili socijaldemokratskom pošasti i oni su lideri promena.
3. Reforme u početku moraju strašno boleti – toliko strašno, da sve kasnije muke i bolovi izgledaju gotovo prijatni. Što se danas više obori BDP, to će kasniji rezultati izgledati impresivnije.
Tokom devedesetih godina prošlog veka, u jeku tranzicionih reformi, baltičke republike su doživele nešto što se graničilo sa humanitarnom katastrofom. Realna primanja su smanjena za oko dve trećine, a u potrošnji domaćinstava troškovi ishrane su porasli sa 34 na oko 62 odsto. Životni vek muškaraca se početkom devedesetih smanjio za 4 godine, dok je mortalitet novorođenčadi porastao za 60 procenata[3].
Na samom kraju XX veka, kada je proces reformi počeo da daje rezultate i kada su se ekonomije oporavile, realna primanja su dostigla čak polovinu nivoa na kome su bila na početku tranzicije.
Za percepciju i merenje budućeg uspeha ključno je krenuti od što niže baze, a šok terapija je uvek najbolji način da se to postigne. Što je ekonomski pad tokom reformi dublji, što je gubitak BDP-a veći, to će kasnije stope rasta izgledati impresivnije u sameravanju sa tako niskom bazom.
4. Opsednutost industrijom je samo još jedan socijalistički mit. Efikasnije je kada se ključne grane prodaju strancima.
Industrija nije bitna. Industrijsko nasleđe je deo promašenih, pogrešnih investicija koje su u baltičkom ambijentu, bar po rečima Marta Lara, bile samo deo procesa sovjetske kolonizacije. U tom smislu je deindustrijalizacija istovremeno i proces nacionalne emancipacije. Za razliku od sovjetske industrijalizacije, finske industrijske investicije nisu oblik kolonizacije već su nešto sasvim drugo, i na njih je Estonija ponosna.
Kada su industrijski sektori u pitanju, ključno je privatizovati i prodati strancima telekomunikacije, energetiku i deo infrastrukture koju oni žele da kupe. Prodaja strancima će pomoći da ovi sektori rade efikasno.
5. Umesto industrije, treba se osloniti na finansije, stambenu izgradnju i promet nekretnina.
Moderni, tržišni koncept razvoja je moguć samo ako se finansijski sistem preda u ruke stranih banaka. Umesto domaće štednje i domaćeg novca, stranci će doneti potrebni kapital. Ključ uspeha su zato krediti, privatna potrošnja i investicije, pogotovo one koje su usmerene u nekretnine. U periodu od 2002. do 2006. godine, cene nekretnina na Baltiku su rasle po stopama koje su se kretale između 24 i 36 procenata godišnje.
Uostalom, nema ni bržeg niti kraćeg puta do boljeg standarda no što je to život na kredit.
6. Penzioneri su uvek problem, ali i rešenje uvek postoji.
Penzije su uvek preveliko opterećenje za tranzicione države, i tom problemu ni skraćivanje životnog veka ne može dovoljno pomoći. U procesu penzione reforme akcenat nije na životnim potrebama penzionera, već na finansijskim potrebama i ograničenjima budžeta.
Kako država mora radikalno smanjivati penzije, ona to mora i radikalno pravdati. Nekadašnji letonski ministar za socijalno staranje je svojim penzionerima to lepo objasnio: „Vama ne trebaju velike penzije jer ste radili pod komunističkim režimom, i vaš rad nije dao nikakav rezultat“[4].
U Srbiji bi se penzije možda mogle smanjiti na bazi ovakve argumentacije: Vama ne trebaju velike penzije jer ste radili u javnom sektoru i vaš rad nije dao nikakav rezultat.
7. Kada se analiziraju ekonomski rezultati, važno je biti selektivan i insistirati samo na rezultatima koji se dobro uklapaju u neoliberalni skript.
Baltičke republike su postigle solidan uspeha u borbi protiv inflacije, a u pojedinim periodima su imale i veoma visoke stope rasta BDP-a. Od 2000. do 2007. godine, ovaj region je bez konkurencije imao najveće stope rasta u Evropi.
Još važnije po ugled baltičkih država bila je visina javnog duga svake od njih, kao i visina javne potrošnje. Javni dug baltičkih država ni danas, u postkriznom periodu, ne prelazi 40 procenata BDP-a, s tim da je taj pokazatelj za Estoniju fantastičnih 11 procenata u odnosu na BDP. Ni u jednoj od baltičkih država učešće javne potrošnje u BDP-u ne prelazi 40 procenata.
S druge strane, previsoka privatna potrošnja nikada nije problem, bar ne iz neoliberalnog ugla. Otuda, ogromni hronični deficiti tekućih bilansa (kakvi nisu zabeleženi u Evropi) ne ugrožavaju sjajnu reputaciju baltičkih država. Da bi se deficiti mogli finansirati, baltičke države su kumulirale ogromne dugove prema inostranstvu. Ukupan spoljni dug ovog regiona koji broji oko 6.2 miliona stanovnika, danas je blizu 100 milijardi dolara. Taj rezultat je spektakularan čak i za visoke istočnoevropske standarde, ali to nikako ne ugrožava ekonomsku reputaciju Baltika.
8. Visoke stope nezaposlenosti nisu problem, a emigracija je dobrodošla. Što više građana napušta baltičke republike, statistike nezaposlenosti su sve bolje.
Stope nezaposlenosti baltičkih država ostaju veoma visoke, i u pravilu su dvocifrene. Ovo je pomalo čudno za ekonomski uspešne država koje pri tome imaju i ogroman odliv stanovništva.
Demografska statistika Baltika je katastrofalna i na ivici je implozije. U poslednjih dvadesetak godina, broj stanovnika je smanjen za preko 20 procenata. Samo u periodu od 2004. do 2007. godine, procenjuje se da je emigracija iz Estonije iznosila oko 5.4 procenata ukupne populacije, iz Letonije 8.7, a iz Litvanije čak 12.6 procenata. Stopa nezaposlenosti na Baltiku su tih godina (i samo tada) bile jako niske[5].
9. Kada kriza izbije, ključno je zaštiti interese stranih kreditora.
Velika recesija je najviše pogodila baš ove uzorne baltičke republike. U 2009. godini, Estonija je zabeležila negativnu stopu rasta od oko 14 procenata, Letonija oko 18 procenata, a Litvanija oko 15 procenata. Baltik je u tom smislu svetski rekorder.
Kada se dopadne muka, kao što je to bio slučaj 2008. i 2009. godine i kada dolazi do finansijskog kolapsa, interese banaka uvek treba staviti ispred interesa građana, pa koliko god da košta, građani će platiti. Otuda je ključno ne dozvoliti da devizni kurs deprecira i time dovede u pitanje servisiranje kredita sa deviznom klauzulom. To bi se jako loše odrazilo na bilanse i profite banaka.
U tom kontekstu, baltički recept za izlazak iz krize nije bilo samo stezanje kaiša, već amputacija, kako je to konstatovao londonski Fajnenšl tajms[6]. Valja primetiti da se čak ni baltičke države nisu dosetile da uvedu subvencionisanje kamatnih stopa. Taj moćni instrument i sjajni primer državne darežljivosti ostaje ekskluzivno srpski.
10. Poslednje i najvažnije – ko će vas hvaliti ako sami sebe ne hvalite. Naravno, pomoć prijatelja i ovde dobro dođe.
Kakvi god da su stvarni reformski rezultati, kvalitetna međunarodna medijska kampanja može učiniti čuda. Dok su građani Estonije grcali u tranzicionim mukama, dok su se primanja topila a beda povećavala, medijska kampanja koju su na zapadu sproveli Mart Lar i njegova vlada, dala je fantastične rezultate. Kreiran je mit o „estonskom čudu“, a tu tezu su (bez ekonomske analize i cepidlačenja) podržavali svetski mediji, kao i moćne neoliberalnе institucije. Nedugo zatim, lansirana je i geografski šira priča o „baltičkim tigrovima“.
Da bi se rezultati tranzicione države proglasili trijumfom, mnogo su važniji procesi i pravac reformi no ekonomski rezultati i privredne performanse. Najhvaljenije države nisu one u kojima ljudi najbolje žive, već one koje su najdalje otišle u reformskim procesima i normativnom regulisanju tržišnog ambijenta. Ekonomske slobode su na najvećoj ceni, mnogo većoj nego što je to kvalitet života građana. To je i logično, budući da su reforme u tranzicionim zemljama najčešće okrenute prema spolja, prema stranim investitorima. Oni su ti koji će dati konačni, meritorni sud o državi i njenoj ekonomiji.
Što se građana tiče, oni su tranzicione poruke razumeli. Nemoćno se povlačeći u svoju privatnost, građani se neće mešati u političke procese, i samo oko polovine populacije će nastaviti da glasa na izborima. A kada se pojave na glasanju, tamo će zaticati stara lica u novim strankama, programi će biti populistički i bez ideologije, i obećavaće žestoku borbu protiv korupcije i zloupotrebe službenog položaja[7]. Sve će biti drugačije i sve će biti isto.
—————————————————————————————————————-
[1] Ovaj tekst je baziran na knjizi Capitalist Diversity on Europe’s Periphery, Dorothee Bohle & Byla Greskovits. Informacije sadržane u tekstu su direktno preuzete iz ove knjige.
[2] http://www.brusselsjournal.com/node/202
[6] http://www.ft.com/cms/s/0/03715cf2-5ec0-11df-af86-00144feab49a.html#axzz304qaAych
[7] Ovde je reč o baltičkom iskustvu kako je opisan u knjizi iz fusnote 1.
Nebojša Katić - Iz drugog ugla 
Иако писање „Блица“ треба узети са резервом, овај лист сазнаје које су предлоге премијеру Вучићу својевремено упутили послодавци из клуба „Привредник“
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/498095/Biznismeni-Sa-ovih-14-mera-Vucic-vadi-Srbiju-iz-krize-za-6-meseci
Неки предлози су проблематични као нпр. оснивање фонда који би откупио ненаплативе пласмане банака.
Додуше, премијер је у експозеу од 27. априла 2014. најавио „чишћење“ банака од „ненаплативих кредита, како би могле да почну поново да позајмљују малим и средњим предузећима“.
Нисам сигуран колико се премијер разуме у економију, али поменуто „чишћење“ подразумева приличан трошак за државу, није довољно потезом пера прогласити билансе „чистим“.
За инг. Дејана – Наступ је био јако кратак да бих га коментарисао. Искрено, не бих га коментарисао ни да је био дужи. То што НБС ради је континуитет исте политике и није по мом укусу. Хвала на коментару.
За господина Катића – Био сам у недоумици да ли да напишем овај коментар, али претпоследњу реченицу Вашег коментара (13/09/2014 at 20:36) читам као дубоку иронију. Гђа Табаковић је својевремено критиковала бившег гувернера Шошкића, да би наставила његовим путем. Једина разлика је што је у међувремену променила фризуру и помала „умила“ илити дотерала своју реторику.
Исправите ме ако грешим, када сте написали „наступ“ – мислили само на њену слику и тон, али не и на стручни „наступ“.
Искрено, нисам сигуран да ли она има квалификације за функцију коју тренутно обавља, али то, сва је прилика, уопште није битно. Да је било ко из садашње поставе вицегувернера или чланова Савета гувернера на њеном месту, водио би исту (промашену) кредитно-монетарну политику.
П.С.
„У својим зрелим годинама знам да никада не можете да се допаднете свима. Некима се више свиђала моја ранија фризура, некима ова. Некима овај курс одговара, а некима би одговарао неки други. Међутим, морам да вам поновим да НБС не циља ни једну вредност курса. Наш циљ није курс било које величине, већ таргетирана инфлација 4 ± 1,5 проценат. Све остало су успутне добити или ,минуси`, али ствари тако стоје.“
(Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, „Између два петка“ Радио Београда 1 од 29. децембра 2012. године)
http://www.izjave.net/quote/12437
Pa ako bude puštala kosu još malo, moći će da je veže u rep. A mi se pretvaramo u žabe.
Meni se čini da je cilj politike – totalna rasprodaja. Čini mi se i da je vlast (vlada) pri vrhu bivšeg Bulevara Oktobarske revolucije (nadomak Belog dvora). Što neko reče, NBS je samo menjačnica.
Za Marka – Pad kursa je verovatno kombinacija svih navedenih elemenata (špekulacije, pad izvoza, iznošenje profita itd..). Kurs je samo najvidljiviji odraz svih ekonomskih slabosti i može se održavati samo kombinacijom visoke diskontne stope NBS i daljim zaduživanjem. To je pogubna politika i nije mi jasno šta je dugoročni cilj takve politike i čemu se nadaju vlada i NBS. Što se nastupa gospođe Tabaković tiče, njen novi imidž je mnogo bolji od ranijeg. Hvala na komentaru.
@ Marko
Не било ми замерено на сугестији, али некада је згодно да уз питање приложите један или два линка. Тиме питању дајете контекст.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1693916/Bez+brige+zbog+oscilacija+kursa+dinara.html
Stručnjaci ne veruju u ocenu NBS
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=09&dd=13&nav_id=899286
Gospodine Katicu,
Da li mozete da date komentar u vezi sa trenutnom situacijom kursa, razlozima za pad dinara (spekulativni kapital ili nesto drugo)? Zasto neki ekonomisti vide tragediju u padu dinara, kada mnogi drugi smatraju da je kurs precenjen? Ako ste gledali, da li mozete da prokomentarisete nastup Jorgovanke Tabakovic na rts-u? Hvala!
Marta Laara možete kontaktirati: http://www.irl.ee/en/mart-laar-0
Možda će se jednog dana govoriti o „balkanskom modelu“ i verovatno će biti izuzetno uspešan, najuspešniji.
Mislim da je razlika između Balkana i Baltika pre svega geopolitičkog karaktera, a u ekonomskom pogledu sistem kolonizacije je manje-više sličan.
Za Jerka Zlatara – 1. Kovanicu „baltički model“ nisam izmislo ja, radi se o kovanici koja je usvojena kao takva. Ako je pretražite na Internetu (kao „baltički model“), naći ćete bar 18,000 pogodaka. Razumem da Vi to ne vidite tako, ali to neće promeniti opštu percepciju
2. Kako „balkanski model“ nije usvojena kovanica, time se ne bih bavio.
3. Što se M. Laara tiče, kada bih imao nekakvog uticaja i mogućnosti, rado bih ga pozvao na okrugli sto. I ne samo njega, već i Aslunda, Čubaisa, Balceroviča, Saksa i da ne nabrajam. Dobra i civilizovana polemika sa neistomišljenicima je više nego dragocena, pogotovo ako Vam je cilj traženje rešenja, a ne odbrana dogme. Mislim da bi u Beogradu oni bili više nego dobro primljeni.
Hvala na komentaru.
Poštovani gospodine Katiću,
Ovaj drugi tekst je o Letoniji. Estonija nije spasavala banke – već Švedska, jer su bile u njihovom vlasništvu! Niti je tražila pomoć MMF-a. Poenta mog pisanija je da blatički model jednostavno ne postoji. To je isto kao i da pričate o npr. „balkanskom modelu“, gde bi ste u isti koš stavili Hrvatsku, Bosnu, Srbiju, Albaniju, Crnu Goru, Rumuniju i Bugarsku. Da li imaju nekih međusobnih sličnosti? Da, imaju. Ali da li se mogu da se stave u isti koš? Pa ne baš! Pomenuli ste Marta Laara, pa sam se zato uhvatio Estonije. Ne bi bilo loše da ga kontaktirate, i mislim da bi bio više nego poželjan gost ne nekomm okruglom stolu il tribini u Beogradu.
Srdačan pozdrav,
Jerko Zlatar
Za Jerka Zlatara – Kako je prvi tekst za koji ste poslali link jako dug, čitaću ga kada ugrabim vremena. Pročitao sam drugi tekst jer je kratak. Izuzetno je korektno da ste dali link za tekst koji potvrđuje neke od teza iz mog teksta i komentara. To retko ko u polemici radi.
U tekstu je i neizbežni Aslund, jedan od mojih omiljenih ekonomskih negativaca. I ovoga puta je bio na visini zadatka i mojih negativnih očekivanja.
Tekst promoviše politiku patnje i bola, ili „ljutu travu na ljutu ranu“. Ne mora tako da bude.
Island, čija je kriza mnogo gora od Letonske, primenio je drugačiju politiku, neuporedivo bezbolniju. Pad BDP je bio mnogo manji, i za razliku od eksplozije nezaposlenosti u Letoniji (preko 17 i 18%), na Islandu je u najgorim godinama stopa nezaposlenosti jedva prešla 8%.
Razlika je u tome što je Island interese građana stavio ispred interesa stranih kreditora i dopustio veliku deprecijaciju. Razlika je i u tome što je odbio drastičnu seču javne potrošnje u recesiji i smanjenje javnog duga. Naravno, ova politika neće biti previše reklamirana, ali novo baltičko čudo svakako hoće – taman u skladu sa tačkom 10. mog teksta.
Hvala na korektnosti, linkovima i komentaru.
I ovaj, u slučaju Letonije: http://www.iop.harvard.edu/riga-athens-can-baltic-model-be-applied-elsewhere
Srdačan pozdrav,
Jerko Zlatar
Poštovani gospodine Katiću,
Evo vam jedan link koji dubinski analizira korene problema u Esotniji i proces reforme: http://www.ecipe.org/media/publication_pdfs/baltic-economic-reforms-a-crisis-review-of-baltic-economic-policy.pdf
Srdačan pozdrav,
Jerko Zlatar
Za Jerka Zlatara – Apsolutno ste u pravu i potrebna je „dubinska analiza“ svih razvojnih modela, uključujući i baltičke. Problem je što se umesto ozbiljne i sveobuhvatne analize sve svodi na površne, propagandne i samoreklamerske kampanje. Nisam se slučajno peo na glavu čitaocima bloga promovišući analizu Spensove komisije. To sam radio da bih ukazao na to kako se pravi tim za ozbiljnu analizu, i kako se ozbiljne analize rade. Hvala na komentaru i hvala što ste me podstakli da napišem tekst koji ću objaviti sledeće nedelje.
Poštovani gospodine Katiću,
Da li su tako brze,bolne i radikalne reforme bile nužne? Uzevši u obzir veličinu tih zemalja i činjenicu da su kapitala u tim zemljama jednostavno nije bilo – mislim da jesu! Ali, ne može se govoriti o nekom „baltičkom“ modelu, jer je pristup Litvanije, Estonije i Letonije u mnogim segmentima bio prilično različit. Što se nezaposlenosti tiče, u Beogradu (ne u Srbiji, jer u Srbiji je masovna emigracija počela već krajem 60-ih, i danas doznake naših radnika iz inostranstva čine oko 1/3 našeg BDP, a samo iz Austrije čine 9.8% BDP-a! Estonci za to vreme nisu baš tako lako mogli da putuju, baš kao ni svi građani SSSR) je viša od one u Estoniji, stopa emigracije od 90-ih pa do danas bila prilično visoka, i ne bi me čudilo da je znatno viša nego ona u Estoniji posle ulaska u EU.Zamislite šta bi tek bilo da nam je tržište rada u EU otvoreno kao što je njima? Reforme su se odlagale, preduzeća resktrukturirala već više od decenije, a međuvremenu i država i privatni sektor su akumulirali ogroman dug.
Ako uzmemo u obzir navedeno, odgovor na pitanje da li su reforme nužno bolne – pa izgleda da jesu. Da li je vredelo? U Estoniji definitivno jeste, i tu je Laar ipak učinio velike stvari! On se možda reklamira, ali se reklamirala i DS sa čuvenom floskulom o „lideru u regionu“. Kod Laara su svojevremeno i Slovenci išli po savet, a mi smo postali predmet sprdnje. Možda ipak ima i ŠTA da reklamira. Što se skandinavskih zemalja tiče, ne možete baš da ih poredite sa baltičkim državama, jer su tokom raspada SSSR-a upravo one već prilično dugo bile najrazvijenije i najbogatije zemlje Evrope. Ukratko, uživale su ogromnu prednost. Sama činjenica da se iz Estonije INVESTIRA u te zemlje je samo po sebi uspeh. Što se Srbije tiče, danas, kada smo protraćili protekle 24 godine, uprkos otpisu dugova i neviđenim donacijama, još uvek tapkamo u mestu. Privreda je pretopterećena porezima, i raznim propisima, koji su često kontradiktorni, što destimuliše bilo kakvu samostalnu privrednu aktivnost, što koči privredni rast i rast zaposlenosti. Na Baltiku to nije slučaj. O kamatnim stopama ne bih ni trošio reči. Dakle, da li je potrebna dubinska analiza privrede Estonije pre i posle tranzicije i da li je treba makar proučiti? Mislim da treba!
Srdačan pozdrav,
Jerko Zlatar
Socijalna davanja su već bitno smanjena, porezi povećani, ostalo sledi.
Što se tiče spinovanja, otkačili su još jednu babarogu, a to je samo dimna zavesa za provlačenje par efikasnih zakona.
Tu pomažu i neka venčanja, fudbal itd…
Za Jerka Zlatara – 1. U ekonomiji se u pravilu govori o baltičkom modelu. Razlog je verovatno taj što su sve te države sa manje ili više uspeha usvojile neoliberalni model. Pored toga, dosta je nezgodno uzimati samo Estoniju i nju reklamirati, budući da se radi o državi koja ima stanovnika koliko i Beograd, a pri tome vuče velike prihode kao reeksportni centar za Rusiju. (Otuda tako veliki udeo trgovine u BDP koji sam ranije pomenuo).
2. U vreme kada je Laar bio premijer (1992-1994) i kada je model počeo da biva hvaljen, prosečna mesečna bruto-plata u Estoniji je bila oko 72 evra (preračunato preko DM). U drugom Laarovom mandatu (1999-2002) prosečna bruto-plata je već bila 317 evra. Kako je Laar od svega toga napravio trijumf, ostaje za divljenje.
Plate u Estoniji su stalno rasle, s izuzetkom 2009. i 2010. kada su padale. Tačno je da je danas prosečna bruto-plata 966 evra i najveća je u ovom veku. Neto-plata je oko 763 evra. Iz ugla srpskih plata to je veoma visoko, ali to više govori o platama u Srbiji.
Bruto plata u Sloveniji je za 50% veća od estonske, ali Sloveniju niko nije proglasio za čudo.
Uzgred, stopa nezaposlenosti za I kvartal nije 7.7% nego 8.5%. To nije niska stopa za malu, prosperitetnu zemlju visoke emigracije.
3. Problem visokog duga ostaje. Vi imate veliko poverenje u strane banke, ali strane banke su napravile globalni haos. Pri tome, koliko su te banke pouzdane i koliko je sistem stabilan saznajete tek kada đavo dođe po svoje. Ostaje činjenica da Estonija kontinuirano više troši nego što zarađuje, da se zbog toga i zadužuje.
Vi kažete: „ALI, vežina subjekata koji su se zadužili imaju čime i da ga vrate! Zašto? Zato što su profitabilni“.
Vi time iskazujete svoje simpatije za Estoniju, iskazujete svoje nade, ali to je veoma proizvoljno. Sve su to mislili i dužnici u SAD, u Evropi, a onda su videli da su pogrešno mislili.
4. Nije sporno da je Estonija napravila velike pomake, nije sporno da je u IT oblasti i telekomunikacijama veoma dobra, nije sporno da je postala i sasvim dobro uređena zemlja. Sporno je da li su velike žrtve i nesreće iz devedesetih godina zaista bile neophodne, i zašto zapadni savetnici toliko vole patnje drugih.
Mislim da je vreme na Vašoj strani i da je Srbija krenula baltičkim putem. Pitanje je meseca kada će plate, penzije i sva socijalna davanja biti ozbiljno smanjena, a to je deo „šok“ ozdravljenja. Na tom putu sreći neće biti kraja, samo ako spin majstori budu dobro radili svoj posao, kao što je to radila Laarova ekipa.
Hvala na komentaru.
U Srbiji, policija i sudstvo su privatizovani. Veoma efikasno suzbijaju konkurenciju.
Administracija je bolja nego u Brazilu.
Poštovani gospodine Katiću,
Ne možete da stavite sve tri bačtičke države u isti koš. Veoma su razlićite. Problem sa bankama je imala Letonija, a ne Estonija, i to upravo zato jer je najveća banka u državi bila – državna, iliti domicilna, baš kao i islandske, irske i španske banke. Govorimo o Parex banci. U Estoniji su banke u vlasništvu – stranaca. Što se učešća usluga u BDP-u tiče. tu spada i IT sektor, koji je u Estoniji jako moćan. U Letoniji i Litvaniji to nije slučaj. Kolike su marže u IT, luksuznim feribotima, ili biotehnologiji, a kolike u industriji? Zašto ističem Estoniju? Pa bio sam tamo, i pominjete Marta Laara, koji je „sve prodao strancima“. Nije! Primer: Eesti Energia, državni konglomerat, koji obuhvata ekstrakciju nafte iz škriljaca, proizvodnju el. energije,telekommunikacije i trgovinu električnom energijom. Firma je 100% državna, i zapošljava oko 8000 ljudi. E sad, da su je kako valja i trebuje (pro)dali Rusima, oni su je – zadržali. Rezultat: njena ćerka-firma Enefit je 100% vlasnik Oil Shale Exploration Company, iz SAD, čime su praktično kupili 120 kvadratnih kilometara Utah, SAD, imaju firme za trgovinu električnom energijom u Letonji, Litvaniji i Finskoj, dobili su koncesiju za ekploataciju škriljaca u Jordanu. Drugi najveći proizvođač nafte iz uljnih šrkiljaca. Uz Skype, desetak jako moćnih IT kompanija, industriju koju sam naveo (a imaju još mnogo više), građevinarstvo. Zar to nije primer balansirane ekonomije? Znači i državna firma može dobro da posluje kao multinacionalna kompanija. 🙂 Takođe, ERR, koja obuhvata infrastrukturu i teretni saobraćaj su ostali – državni! Zašto sam pomenuo te firme? Pa nije sve uništeno privatizacijom, niti je sve prodato strancima. Ostalo je ono što je konkurentno i donosi profit. Građani i privreda su se zadužili, to je činjenica. ALI, vežina subjekata koji su se zadužili imaju čime i da ga vrate! Zašto? Zato što su profitabilni. Ovde moramo da se dotaknemo i politike. Sve sudove, 2/3 javne uprave i policije iz doba SSSR je penzionisao ili otpustio. Laar je rekao „stare pse ne možete da naučite novim trikovima“. Rezultat: veoma efikasno sudstvo, profesionalna policija i veoma efikasna administracija. I jedna od najnekorumpiranijih zemalja na svetu. To, u kombinaciji sa monetarnom i fiskalnom disciplinom daje stabilno poslovno okruženje! I to je temelj razvoja.
N.B. Stopa nezaposlenosti u Estoniji Q1 2014 je 7.7%, prosečna plata oko 1000 evra, a prosečna penzija iznosi 354 evra.
Srdačan pozdrav,
Jerko Zlatar
Za Jerka Zlatara – Moj ironični tekst nije vezan samo za Estoniju, već za ceo Baltik. Vi ste izabrali da komentarišete samo Estoniju, jer ona stoji bolje od druge dve države. Ne mari.
Vi kažete: „Sreća je što (Laar) nije bio estonski (čitaj: sovjetski) ekonomista, ali je doveo savetnika iz SAD, doktora sa Harvarda, Ardo Hanssona, koji je kasnije radio za svetsku banku, i koji je uspešno uveo Estoniju u Evrozonu“.
Mene ne impresioniraju ekonomisti sa Harvarda, ili iz Svetske banke. Razlog nije u balkanskoj bandoglavosti, već u iskustvu i rezultatima. Harvardske asove i Svetsku banku smo npr. gledali na delu u Rusiji i efekti njihovih saveta su porazni. O tome sam pisao u tekstu https://nkatic.wordpress.com/2005/10/22/cena-slepog-poverenja/.
Poznato je da su skandinavski ekonomisti davali savete baltičkim republikama i tamo vršili svoje eksperimente „uživo“. Puno su iz toga naučili i to je pomoglo da 2007/2008. ne posegnu za šok terapijama u svojim zemljama, jer su efekte videli na Baltiku. Skandinavcima ne treba posebno zameriti jer i drugi konsultantni vežbaju na inferiornim državama i koriste ih kao eksperimentalne socio-ekonomske laboratorije.
Za svaku je pohvalu što je Estonija ušla u Evrozonu, ali to nije cilj ekonomske politike, a ni veliko merilo ekonomskog uspeha, iako jeste pokazatelj monetarne i fiskalne discipline.
Vi se zalažete za promenu svesti i kažete: „I tu je (Laar) potpuno u pravu! Takva svest koči Srbiju, a bogami i Hrvatsku i Sloveniju. Hoćemo da radimo kao u socijalizmu, a da zarađujemo u kapitalizmu, i da nam to neko drugi plati, po mogućstvu neki bespovratni zajam“.
Mislim da ste u Estoniji našli jako loš uzor za ilustraciju teze koju zastupate. Vama je promaklo da su se baltičke države i njeni građani strašno zadužili, i da im je neko drugi platio dobar deo standarda koji sada imaju (iako ti zajmovi nisu bespovratni). U trenutku dobijanja nezavisnosti, Estonija je imala spoljni dug ispod 100 milona dolara. Taj dug je danas oko 22 milijarde dolara. Tu sa svešću nešto nije u redu i Laar bi morao malo više da na tome poradi.
Vi kažete: „Privatna potrošnja nije problem države, već pojedinca/firme. Ako ne zna da raspolaže svojim sredstvima i da planira zaduženja – bankrotira! Ende.“
Ovo je u domenu ekonomske naive. Ako ne verujete meni, možda ćete poverovati Ircima, Špancima ili Islanđanima, na primer. Njihovi javni dugovi su eksplodirali jer država mora da sanira privatni sektor.
Vi kažete: „Demografski i zdravstveni trendovi su bili takvi u svim zemljama bivšeg SSSR, i taj proces je počeo već kasnih 80-ih! Ne oduraraju mnogo od Rusije (sa šok terapijom) ili Belorusije…“
Grešite, to nije tačno, ti strašni trendovi su proučeni i počeli su devedesetih. Ti trendovi na Baltiku i u Rusiji su mnogo, mnogo nepovoljniji od beloruskih. Prvi naredni tekst, sledeće nedelje, posvetiću baš toj temi.
Kada govorite o velikim uspesima industrijalizacije, navodite jedno transportno preduzeće i jedno brodogradilište. Koliko je meni poznato, oba preduzeća su postojala i u socijalizmu, a brodogradilište i pre socijalizma. U Estoniji nema govora o industrijalizaciji iako ima industrije, kao i svuda. Njen doprinos BDP-u daleko zaostaje za trgovinom, uslugama i u nivou je doprinosa građevinarstva. Bar tako sledi iz analiza MMF-a.
Što se ostalih delova Vašeg komentara tiče, tu ste više iskazivali svoj pozitivni emotivni odnos prema estonskom modelu, a o ukusima se ne polemiše.
Hvala na komentaru.
Poštovani gospodine Katiću, ponudiću Vam malo neutralniju sliku Estonije iz tog tranzicionog perioda.
Kažete:
„Po sopstvenim rečima, za Estoniju je bila velika sreća upravo činjenica da on nije ekonomista. Lar je pročitao samo jednu knjigu o ekonomiji, a smisao i poruku te knjige je pogrešno razumeo.“
Sreća je što nije bio estonski (čitaj: sovjetski) ekonomista, ali je doveo savetnika iz SAD, doktora sa Harvarda,Ardo Hanssona, koji je kasnije radio za svetsku banku, i koji je uspešno uveo Estoniju u Evrozonu.
Pa onda:
„Kako Mart Lar podučava, problemi i otpori reformskom putu počivaju na retrogradnoj socijalističkoj svesti. Otuda je od najveće važnosti da se to mentalno nasleđe menja. Bez promene svesti, reforme se ne mogu sprovesti. Srećom, u tranzicionim zemljama uvek postoji deo političke elite neinficiran socijalističkom, ili socijaldemokratskom pošasti i oni su lideri promena.“
I tu je potpuno u pravu! Takva svest koči Srbiju, a bogami i Hrvatsku i Sloveniju. Hoćemo da radimo kao u socijalizmu, a da zarađujemo u kapitalizmu, i da nam to neko drugi plati, po mogućstvu neki bespovratni zajam. D
Onda još:
„Tokom devedesetih godina prošlog veka, u jeku tranzicionih reformi, baltičke republike su doživele nešto što se graničilo sa humanitarnom katastrofom. Realna primanja su smanjena za oko dve trećine, a u potrošnji domaćinstava troškovi ishrane su porasli sa 34 na oko 62 odsto. Životni vek muškaraca se početkom devedesetih smanjio za 4 godine, dok je mortalitet novorođenčadi porastao za 60 procenata[3].
Na samom kraju XX veka, kada je proces reformi počeo da daje rezultate i kada su se ekonomije oporavile, realna primanja su dostigla čak polovinu nivoa na kome su bila na početku tranzicije.“
Demografski i zdravstveni trendovi su bili takvi u svim zemljama bivšeg SSSR, i taj proces je počeo već kasnih 80-ih! Ne oduraraju mnogo od Rusije (sa šok terapijom) ili Belorusije (koja nije izvršila skoro nikakve reforme). I objasnite mi molim Vas kakva su to bila realna primanja u SSSR-u? Da li je Rublja bila konvertibilna van SEV? Kako bi ste obračunali tadašnju realnu vrednost Rublje? Prvo je raskinuo sa Rubljom, i uveo je estonsku krunu, koja je bila vezana za DEM, manjee više isto što je uradio i Ante Marković prilikom zadnjeg pokušaja spasavanja ekonomskog sistema Jugoslavije.
Pa onda:
„Industrija nije bitna. Industrijsko nasleđe je deo promašenih, pogrešnih investicija koje su u baltičkom ambijentu, bar po rečima Marta Lara, bile samo deo procesa sovjetske kolonizacije. U tom smislu je deindustrijalizacija istovremeno i proces nacionalne emancipacije. Za razliku od sovjetske industrijalizacije, finske industrijske investicije nisu oblik kolonizacije već su nešto sasvim drugo, i na njih je Estonija ponosna.
Kada su industrijski sektori u pitanju, ključno je privatizovati i prodati strancima telekomunikacije, energetiku i deo infrastrukture koju oni žele da kupe. Prodaja strancima će pomoći da ovi sektori rade efikasno.“
Nije Mart Laar sovjetsku industriju ukinuo dekretom! Ona je uglavnom izumrla sama od sebe,Zašto? Pa raspadom SSSR-a su uvedene carine, i ako ste 90-ih proizvodili nešto u Estoniji, dosta komponenata i sirovina je moralo da bude uvezeno iz drugih republika. Drugo, nisu imali ISO već GOST. Posle svih carinskih i ostalih zavrzlama, i opšteg lošeg kvaliteta tih komponenti vaš finalni estonski proizvod je bio skuplji, a nekvalitetniji od švedskog ili nemačkog. Dakle, ta sovjetska industrija je uglavnom izumrla prirodnom smrću. Ali, ima i uspešnih primera! Na primerr estonski deo Sovmorflota je danas Tallink, i ne samo da nije u stranom vlasništvu, već je postao i vlasnik finske Silja Line, koja je household name u Finskoj, i ima udeo u kompaniji SeaRail. Zapošljava 7000 dobro plaćenih ljudi, uglavnom Estonaca i ostvaruje profit! Drugi primer je BLRT Grupp, nastao od bivšeg vojnog brodogradilišta u Talinu, koji ne samo da nije u rukama stranaca,već, gle čuda, postala je vlasnik brodogradilišta u Finskoj, Norveškoj i Litvaniji! Znači teška industrija u 100% estonskomm vlasništvu, i međunarodni igrač na skandinavskom tržištu! Pa malo li je? Postoje sovjetske firme koje su preživele, kao što su Norma (jedan od najvećih proizvođača pojaseva za vezivanje), Volta (elektromotori), Kalev (čokolade), Estonia (klaviri, skoro 100% proizvodnje se izvozi u ni manje ni više u SAD, i na kome svira Marc-Andre Hamelin!). To su samo firme kojih mogu da se setim, i to samo iz Tallinna! Ukratko deindustrijalizacije Estonije i oslanjanje na nekretninne i banke je – mit! Drugo, to znači kapital se kretao obostrano! Finske, švedske, danske i nemačke firme su uvodile novu tehnologiju, i povećavale kvalitet proizvoda i izvoz. A trebalo je da se drže oprobane sovjetske tehnologije, uostalom koji to auto bolji od Moskviča :)! Uglavnom, sve je privatizovano u rekordnom roku, i umesto progresivne Srbijice, koja na državnimm jaslama ima 53000 radnika u firmama u restruktuiranju, koje se finansiraju iz budžeta, oni su se toga rešili na vreme, i sada pogledajte strukturu njihovog izvoza! Onda, pogledajte naš!
Što se penzija tiče umesto održivog penzionog sistema, koji gle čuda INVESTIRA u švedske banke, i tri stuba penzionog osiguranja, trebalo bi da isplaćuju 15% penzija iz budžeta kao progresivna Srbijica, jel’de? Stvarno budale! Ah da, još nešto, javni prevoz u Talinu je BESPLATAN! Kvalitet školstva im se poboljšao, kao i zdravstva!
Onda još:
„7. Kada se analiziraju ekonomski rezultati, važno je biti selektivan i insistirati samo na rezultatima koji se dobro uklapaju u neoliberalni skript.
Baltičke republike su postigle solidan uspeha u borbi protiv inflacije, a u pojedinim periodima su imale i veoma visoke stope rasta BDP-a. Od 2000. do 2007. godine, ovaj region je bez konkurencije imao najveće stope rasta u Evropi.
Još važnije po ugled baltičkih država bila je visina javnog duga svake od njih, kao i visina javne potrošnje. Javni dug baltičkih država ni danas, u postkriznom periodu, ne prelazi 40 procenata BDP-a, s tim da je taj pokazatelj za Estoniju fantastičnih 11 procenata u odnosu na BDP. Ni u jednoj od baltičkih država učešće javne potrošnje u BDP-u ne prelazi 40 procenata.
S druge strane, previsoka privatna potrošnja nikada nije problem, bar ne iz neoliberalnog ugla. Otuda, ogromni hronični deficiti tekućih bilansa (kakvi nisu zabeleženi u Evropi) ne ugrožavaju sjajnu reputaciju baltičkih država. Da bi se deficiti mogli finansirati, baltičke države su kumulirale ogromne dugove prema inostranstvu. Ukupan spoljni dug ovog regiona koji broji oko 6.2 miliona stanovnika, danas je blizu 100 milijardi dolara. Taj rezultat je spektakularan čak i za visoke istočnoevropske standarde, ali to nikako ne ugrožava ekonomsku reputaciju Baltika.“
Pa da! U mesto da kavaljerski zajašu privredu, uhlebljavaju patrijske kadrove, sanjaju državni pos’o, i smišljaju milicajsko-represivne metode za suzbijanje sive ekonomije, oni imaju malo poresko opterećenje za privredu! Potpuni debilizam, stvarno! I onda možete da registrujete preduzeće online i da izmislite Skype i čitav niz B2B IT firmi koje zapošljavaju oko 30000 dobro plaćenih Estonaca! Privatna potrošnja nije problem države, već pojedinca/firme. Ako ne zna da raspolaže svojim sredstvima i da planira zaduženja – bankrotira! Ende. Ako malo dublje analiziramo strukturu tog duga, konkretno u slučaju Estonije, vidi se da lavovski deo toga otpada na – banke.u stranom vlasništvu. Ne, nisu imali Agrobanku.
Tallinn, gde živi oko 1/3 stanovnika zemlje ima BDP/st 120% od nivoa EU, javni dug je mali, i kreditni rejting im je odličan.
Što se emigracije tiče, 5.4% možda zvuči zastrašujuće, ali ne zaboravite da cela Estonija ima stanovnika koliko i Beograd sa užom okolinom, i da se to desilo po ulasku u EU.
Suma sumarum, kamo lepe sreće da smo kao Estonija!
Srdačan pozdrav,
Jerko Zlatar
http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/imaju-milijarde-ali-ne-i-racun-u-banci/60711 Neverovatno.
Za pažljivog čitaoca – Dobro je da se proces dinarizacije malo ubrzava, iako se i dalje dominantno štedi u evrima. Dva teksta https://nkatic.wordpress.com/2009/09/30/dvovalutna-sizofrenija/ i https://nkatic.wordpress.com/2011/10/28/opasna-devizna-stednja-ili-zasto-je-guverner-u-pravu/ možda mogu pomoći da se razume sva složenost situacije u koju je Srbija sebe dovela dopuštajući evroizaciju sistema. Hvala na komentaru.
A sto se tice dinarizacije sistema mogu da kazem da znam vec neke ljude koji su poceli da stede u dinarima. Kazu da je mnogo isplativije. Cisto prenosim utiske posto se nisam dublje interesovao.
Nekako mi se cini da su u Srbiji u ovom momentu dominantne tri grupacije prosecnih ljudi. Oni koji ne rade ili rade za minimalce pa i nisu kreditno sposobni, javni sektor i povezni sa njim koji su u vecini kreditno prezaduzeni i stedise koji dobrim delom ne znaju sta bi sa novcem koji verovatno vecini nije rezultat poslovne aktivnosti . Smanjene kamata gledam kao pokusaj da se nateraju da koliko toliko stedise aktivno ukljuce novac u tokove, a prvenstveno kao pokusaj da malo daju impuls prezaduzenim ljudima kroz mogucnost novog povoljnijeg zaduzivanja . Preporuka NBS je da se kamate drasticno smanje. Licni utisak je da nekako sve vise uocljivije zamiranje svega kroz posmatranje svakodnevnog zivota.
Za pažljivog čitaoca – Devizne kamate u Srbiji se približavaju tzv. domicilnim kamatama, što je i logično. Banke smanjujući depozitne kamate povećavaju marže i svoj prihod i pokrivaju deo gubitaka. Mislim da to nije loše i da pomaže dinarizaciju sistema, iako to nije cilj poslovnih banaka. Hvala na komentaru.
Kamate na stednju. Mesecno podizanje kamate. Francuska banka
Za pažljivog čitaoca – Ne znam na koje kamate ste mislili. Hvala na komentaru.
Prosle godine u ovo vreme kamata oko 5 % na godisnjem nivou uz pregovore. Ove 2%. Ocekuju smanjenje na 1.5% u narednih par nedelja. Sta se to promenilo u roku od godinu dana?
za Bojana, izvinjenje sto ranije nisam odgovorio, jednostavno mi je promakao vas komentar. U nacinu kontrole na terenu potrebno je samo 100 + 100 inspektora, to je vise nego minimalno. Trenutno u Poreskoj upravi ima 700 inspektora, novim merama je predvidjeno dodatnih 400, ukupno 1100 a u celoj sluzbi ima 7000 hiljada radnika. Diskutabilno je sta to radi bulumenta od 5900 sluzbenika – ili 6 rezijskih na jednog proizvodnog (inspektora) radnika. Potpuno ste u pravu za INFORMACIONO UVEZIVANJE, to je drugi korak. Bitna je presing kontrola na terenu kako bi privrednici shvatili ozbilnjo suzbijanje sive ekonomije. Inace se nalazim u timu koja primenom obe metode: udar na terenu i kontrola specijalnim softverom, garantuje da SIVE EKONOMIJE NECE VIŠE BITI U ROKU OD GODINU dana (na svim nivoima)! NA ZALOST, PARADRŽAVA JE TOLIKO JAKA, mi smo još uvek na cekanju.
http://www.koreni.rs/borba-protiv-sive-ekonomije-9/
http://www.koreni.rs/borba-protiv-sive-ekonomija-8/
http://www.koreni.rs/borba-protiv-sive-ekonomije-7/
http://www.koreni.rs/borba-protiv-sive-ekonomije-6/
За Драгана Радовића
“Za poreklo imovine, hocete da kazete da treba pustiti sve kriminalce da pokradu sve zivo pa onda da im oduzmemo imovinu? Zar nije bolje spreciti krinimalne radnje u startu?“
Не, ја кажем да тако можемо одузети нелегално стечену имовину криминалцима, чије криминалне активности нисмо спечили у старту.
Овако, ако их не спречимо у старту, ми им не можемо ништа..
За Драгана Радовића
Прочитао сам неколико ваших коментара и предлога у вези са сузбијањем сиве економије. Чуо сам од људи из рачуноводствених агенција описе разних метода масовног избегавања плаћања пдв-а на увезену робу, рад преко више фирми, методе које Кинези примењују… што се тиче туристичких услуга, довољно је упоредити цене сличних (или истих) аранжмана у Србији и иностранству и ту се може видети да нешто не штима јер се цене разликују у неким случајевима и дупло..
На основу приче рачуновођа стекао сам утисак да је то узело огромног маха, практично да се већина корисника тиме служи. Надаље ми се чини да је значајнија препрека у смањивању обима сиве зоне питање политичке воље да се томе стане у крај.
Имам општу замерку на један део предлога за решавање тих проблема који се односе на масовно ангажовање људи, контроле и сл. У реалности, мислим да то није потребно и на крају није примерено данашњим технолошким могућностима и праксама.
Многих од тих пропуста или рупа могу се решити информационим увезивањем институција и применом решења из ширег скупа ел. управе (eGovernment), и то у читавом ланцу. Успостављањем техничких решења заснованих на статистичким методама, применом модела за препознавање узорака и предикцију, израдом онтолошких модела и њиховим уклапањем у комплетно окружење могло би се пуно тога постићи. За те активности потребна је (поново) политичка воља, законодавна подршка и мотивисани експерти који покривају више домена.
N.N komentar na blicu na tekst o izvozu mesa u Rusiju.
Stojan
Subota, 14. 06. 2014. 17:49h
neregistrovan korisnik
Mi hocemo nesto nekome da izvozimo?! Rusi kupe suve sljive bez kostica,mi im prodamo sa kosticama,hoce vino bez taloga,mi im prodamo sa talogom,hoce slatko,mi im prodamo usecereno slatko,hoce alevu papriku,mi je dopunimo mlevenom ciglom,hoce voce,mi u gajbice stavimo malo kamenja da se dobije na tezini,hoce ulicne metalne kontejnere za djubre,mi im posaljemo sa poklopcima koji ne funkcionisu ili tockovima koji se ne okrecu i zapinju o dno kontejnera,hoce zacine,mi im posaljemo, ali na kesicama pise tezina 100 gr,a ni jedna nema tu tezinu,hoce PVC cevi upakovane i vezane,mi im posaljemo sve na gomilu nabacano i djuture,hoce odredjene debljine,mi posaljemo tanje (da ustedimo i zaradimo na materijalu) pa se polome uz put itd. Sve primeri iz prakse.
Vidim, ljubazan je g. Klark, časti nas izjavama o srpskoj veličini, dok nas optužuje za svetski rat. „Da nema Nemaca, Englezi bi bili najgori narod na svetu.“
A što se tiče naše časti i pozicije u svemu tome, da se malo nasmejemo. Makar od muke:
http://www.youtube.com/watch?v=fymK_qxxNJQ
Malo cinizma i realizma:
http://www.nedeljnik.co.rs/sr/2014/06/05/ekskluzivno/ovaj-vek-e-za-srbe-biti-bolji-gori-ne-moe
Toplica Spasojevic uvek ima samo jedan zahtev koji stalno upucuje Vladi: krediti sa minimalnim kamatama, moze i subvencionisani. Njemu uopste ne smetaju previsoki porezi i doprinosi na zarade, kao da ima par a ne 1500 radnika. Njega ne zanima usteda ako bi doprinosi bili nizi, samo ga zanima uvoz i sto nizi kurs evra, tako se najlakse unistava proizvodnja u Srbiji.
Tolica Spasojevic je ponudio svoj menadzment Srbiji u pomoc nedavno, a njegovi radnici nisu primili platu nekih 6 meseci. Da li se meni samo cini ili se kod nas desavaju opet sizofrene stvari na politickoj sceni? Agresija kao rezultat nemoci.
za g. Katica
Neverovatno bi bilo svuda na zapadu, u Srbiji je to normalno. Molim pogledajte sledece linkove:
http://www.koreni.rs/borba-protiv-sive-ekonomije-6/
http://www.koreni.rs/borba-protiv-sive-ekonomije-7/
Vise puta sam javno izgovorio (TV, vise objavljenih tekstova, mejlovi upuceni Vladi i ministarstvima, Poreskoj upravi Srbije, SBPOK) – niko jos nije reagovao) napisao i objavio, da u: TURIZMU, AUTOBUSKOM I KAMIONSKOM prevozu putnika i robe ima 1000 firmi koje rade u ogromnoj meri u sivoj zoni.
(Komentar od 30.04.2014.)
1. AUTOBUSKI PREVOZ PUTNIKA
Preko 80 miliona evra su procenjene utaje raznih poreza i doprinosa u autobuskom prevozu putnika. Najveće utaje su u neregistrovanju prometa i radu neprijavljenih radnika. Tako imamo firme koje imaju višestruko više autobusa od broja vozača, firme koje sa više stotina vozača prave promet od nekoliko desetina miliona dinara i obrnuto, firme sa malim brojem radnika koje prave promet od vise stotina miliona dinara. Nepoznati je iznos goriva kupljenog na crno te su nemoguce procene dodatnih utaja PDVa i akciza.
RESENJE: Postoji uputstvo kako iskontrolisati celu bransu za samo mesec dana.
2. SAOBRACAJ – DOMACI I INOSTRANI TRANSPORT ROBE
Manji kamioni i kombi prevoz skoro uvek se obavlja bez registrovanja prometa. Razne su procene koliko ima transportnih vozila, čak i preko 100 hiljada. Najčešće su vozači bez prijave na rad. Prijavljenim radnicima se skoro uvek obračunavaju plate po minimalnoj osnovici. Najizraženiji primer je međunarodni transport gde vecina vozača ima zaradu od 21 hiljadu din. Zvanične plate su od 500 do 1500 evra, odnosno 10 do 15 % od ugovorene ture koju voze – vlasnici im obračunavaju fiktivne dnevnice za službeni put u inostranstvo, radnik preda jedan obracun sa troskovima, vlasnik pravi drugi (falsifikat) sa naduvanim dnevnicama, izvrsi se uplata na tekuci racun radnika, vlasnik vec ima ovlascenje i podigne novac. Tako se desi da na ime radnika bude i po 20 do 30 hiljada evra uplaćenih dnevnica na tekući račun godišnje a da radnik uopšte i ne zna da je preko njegovog računa vrseno veliko pranje novca (isti system isplate ide na svakog vozaca u firmi). Tako radi većina firmi iz ove branše. ‘Ako bi nam to ukinuli svi bi prestali da radimo’, kažu vlasnici.
RESENJE: Ograniciti isplatu deviznih dnevnica po radniku do visini isplacene neto zarade.
3. TURIZAM
Agencije svoje aranžmane prodaju u gotovini, dinarima i čvrstoj valuti, bez evidentiranja prometa. Tako imamo firmu iz BGDa koja ima šest autobusa, samo jednim autobusom za dve nedelje odveze turiste u inostranstvo za 100 hiljada evra, a godisnji prihod prikaze manje od 100 hiljada evra. Ova agencija ne prikaže cak i nekoliko miliona evra prometa. Većina agencija koje imaju svoje autobuse imaju isti sistem rada, niko i nikada ih nije kontrolisao. Sav keš koji dobijaju koriste za plaćanje inostranih aranzmana na ruke, takođe i domaće aranžmane plaćaju na ruke – znači dotičemo i nase hotelijere koji većinom u turistickim mestima rade za gotovinu i bez registrovanja prometa.
Sve dodatne usluge koje agencije vrše turistima u inostranstvu su potpuno neregistrovane.
Veliki turisticki centri su Meka za pranje novca i sivu ekonomiju.
Vrnjačka Banja je pred bankrotom, opstinska kasa je prazna a grad od gostiju nije naplatio niti dinara turisticke takse – sve su zadržali građani koji izdaju sobe i apartmane gostima a ne prijavljuju promet. Preko leta u toj banji dnevno ima preko 15 hiljada gostiju.
Zlatibor, Soko Banja, kao i mnogi turistički centri su vodeći u utajama novca po više osnova: neregistrovanje prometa gostiju,neplaćanje gradske takse, ugostiteljske i mnoge druge usluge se vrse bez izdavanja racuna.
RESENJE: Sve inspekcije sa republickog nivoa spustiti na lokalni, danonocne kontrole vrsiti po unapred pripremljenom planu I uputstvu o kontrolama svih utajivaca.
Za Dragana Radovića – Verujem da ne govorite napamet, ali je neverovatno da agencije mogu raditi bez prijavljivanja prihoda, troškova, dobiti itd.. Aranžmani se ne prodaju na pijaci. Uzgred, kada bi novac bio potrošen na turizam u Srbiji, situacija bi bila bitno drugačija. Hvala na komentaru.
za g. Katica
Ogroman odliv deviza nastaje zato sto turisticke agencije 80 do 90% rade bez prijavljivanja prometa, sa neprijavljenim radnicima, turiste prevoze takodje bez registrovanja prometa zbog cega imaju izuzetno nisku cenu (30 do 40% niza) koja omogucava vecem broju turista da putuje van zemlje. Agencije tako rade jer uopste nemaju kontrolu od strane Poreske uprave Srbije. Kada bi sve radile 100% legalno, cena aranzmana bila bi bar za trecinu veca sto bi mozda prepolovilo broj turista koji putuju van zemlje, iznete kolicine novca bile bi znacajno manje. Zamislite da polovina novca ostane u zemlji samo par godina, 500 miliona evra godisnje bila bi fantasticna inekcija posrnuloj srpskoj privredi.
Za Dragana Radovića – Odliv deviza po osnovu turizma nije iznošenje deviza nastalo sivom ekonomijom, a mislim da je o tome ranije bilo reči. To što je u tome i deo novca zarađen na sivom tržištu nije previše bitno. Taj „iznos deviza“ je iste vrste kao i plaćanje za uvoz robe široke potrošnje, automobila itd.. On je štetan na isti način na koji je štetan uvoz bilo koje robe koja se može kupiti od domaćih proizvođača, ili uvoz luksuznih roba itd.. Efekat je i nešto gori jer se na taj „uvoz“ ne plaća ni carina, niti ima PDV-a. Hvala na komentaru.
za g. Katica. U vezi komentara od 01.05.2014.g. o iznosenju novca van zemlje govori sledeci tekst danas objavljen u dnevnom listu NOVOSTI.
http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:495213-Za-more-damo-cak-milijardu-evra
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/471545/Vucic-primio-delegaciju-Dveri Jedan od predloga primarna emisija. Verujem da su to videli kod vas.
Naleteo sam na jedan tragikomičan film. Ima veze i sa ekonomijom, politikom, medicinom…
Ko zna, možda će demokratija u savremenom Rimu i poslužiti nečemu.
@Dragan Radovic
Znate da nisam mislio na Vas.
@Yanke
Sto je bilo, bilo je.
Rado čitam polemike na blogu, te molim učesnike da se suzdrže od nepotrebih komentara upućenih na ličnost sagovornika. Nepotrebno je, suvišno i vrlo destruktivno. Vredni stavovi i učesnici se vremenom izdvoje u svakom slučaju.
Što bi se reklo, dajte nam čiste argumente.
Pozdrav i dobru polemiku želim:)
za Nenada
Samo sam preneo stavove MLADOG EKONOMISTE, njegovi su komentari.
Sto se tice korupcije, moje misljenje je da su izvori i drzavni, kao i privatni sektor.
Pogledajte zanimljivo misljenje jednog privrednika.
http://www.makroekonomija.org/0-dragan-radovic/paradrzava/
MLADI EKONOMISTA ZA BUSOLU
Dragi moj gospodine BUSOLA,
prvo i osnovno nisam zaključio da ste do kraja pročitali a još manje da ste shvatili šta sam napisao, pa Vas molim da pročitate MOJE ARGUMENTE I ČINJENICE, počev od toga šta su problemi. A problemi se ne rešavaju TAČKASTO nego SISTEMSKI sa svim metodologijama, operativnim merama i aktivnostima.
Što se ticalo Đuričića mislio sam na DRAGOLJUBA.
Elem, ja nemam razloga da se stidim NI JEDNOG SVOG STAVA I ARGUMENTACIJE na temu o kojoj pišem, pošto ništa od onog što sam napisao NIJE POBIJENO ARGUMENTIMA da bih rekao da sam pogrešio i da sam bio u zabludi, a vrlo lako bih to uradio bez grama sujete.
Pošto sam pisao opširno a ne znam zaista bez uvrede Vaše kapacitete, da skratim u tezama. Prvo i osnovno jeste rešiti TRI PROBLEMA koja sam naveo, a onda u sklopu sinhronih aktivnosti spada i NARODNABANKA SRBIJE.
Pre svega potrebno je da naši političari prestanu da boluju od kompleksa NIŽE vrednosti i da za svoje mišljenje trče u STRANE AMBASADE. Da bi se država pokrenula, potrebna je PROIZVODNJA, pošto nikakvom ŠTEDNJOM se ne može krenuti napred. Oni pričaju o RASIPNIŠTVU, KRIMINALU, KORUPCIJI, a svakako to ne spada u DEFINICIJU ŠTEDNJE I ŠTA ONA PODRAZUMEVA I ZNAČI, a znači racionlanije poslovanje, preuzimanje poslova ako imate smanjenu radnu snagu.
Da bi se poslovi mogli PLASIRATI u značajnom obimu, sada SHVATATE valjda da mala i srednja preduzeća NEMAJU KAPCITET ZA IZVOZ, jer nemaju KOLIČINE, čak i kada imaju cenu i kvalitet. Pošto pristup SVEŽEM I JEFTINOM kapitalu postoji samo preko NBS i potencijalnih PRIJATELJA poput UAE, onda to jasno znači DRŽAVNI INTERVENCIONIZAM i da se ne ponavljam SUBVENCIONISANJE KREDITA je katastrofalna odluka koja KRVOPIJAMA U BANKAMA daje novu snagu da nastave da rade tako. A tako će da rade dok se ne razbije kartel i dok se ne napravi RAZVOJNA BANKA SRBIJE.
Jedan od preduslova je stvaranje kompanija koje je Srbija već imala a kje su smišljeno UNIŠTENE a iz njih izrasli TAJKUNI poput Drakulića. Govorim o GENEX-u.
Državi za razvoj su potrebne velike pare NA GOMILI, a te pare mogu da naprave samo VELIKI poput EPS, TELEKOM i NIS koji je sada u rukama Rusa, a koji bi morali da počnu da plaćaju DIVIDENDU jer onaj dug koji su napravili Dana drašković i ekipa sa svojim ljudima i još nekilikovi poput Bošnjakovića, je SANIRAN I RUSI odnosno GAZPROM SU GA VEĆ POKUPILI.
Pisao sam i o poljioprivredi, i prerađivačkim kapacitetima. Ako bi smo imali JEDNOG GIGANTA koji bi izvozio za RUSIJu, mogli bi smo mala i srednja gazdinstva opremiti sa mašinama za pranje, sečenje, blanširanje, šokiranje i pakovanje povrtarskih poljoprivrednih proizvoda ali i voća . Ti iznosi za opremanje se kreću do 50.000 eur i ti kapaciteti mašina su dovoljni da podmire barem 10 gazdinstava ili jedno selo. Za selo može maksimalno da se kreće do 100.000 eur.
DA SKRATIM, jer ću krenuti da pričam i o razvojnim programima poput TURIZMA i razvoja projekata SRBIJA U MALOM I PUTEVIMA RIMSKIH IMPERATORA U MALOM koje imam pripremljene, ali je problemšto se danas od PARTIJSKOG KADRA PRAVE STRUČNJACI, a ne od stručnjaka partijski kadar.
kada mi neko kaže da nešto nije moguće, a ja to tvrdim, onda se okrenem i kažem, GLEDAJ i URADIM.
Gde je rupa u Supply-side teoriji (SST)? Zbog čega ona nije dala očekivane rezultate?
Ovde ne mislim na pitanje budzetskog deficita (uvek će se naći neko ko će reći da država troši više nego što treba), već na manji rast investicija u odnosu na period kada su porezi bili veći (ovde mislim na USA).
Koliko pročitah, originalni SS ekonomisti su zagovarali niže mariginalne poreze, dok danas ima teoretičara smanjenja svih poreza. Ako primenimo ovu drugu teoriju, onda srednja klasa ima više para za potrošnju, pa ne mogu da vidim situaciju u kojoj se ekonomski točak ne pokreće. Pretpostavljam da je ova prva teorija primenjena kod Regana, a šta je bilo sa drugom? Da li je ona primenjena za vreme Busha Jr.?
@ Dragan Radovic
Nevidjeh toliku kolicinu arogancije i vrijedjanja u tekstovima vec dugo.
U bilo kojoj ekonomskoj skoli ili teoriji jeste da se nekrade i to je univerzalno a mito i korupcija su ono sto izjeda drustvo i na kraju ga unisti.
Mi imamo problem dali ta korupcija ima izvor u privatnom ili drzavnom sektoru.
Mi ovdje imamo ekonomsku atletiku a ne atletiku pravde.
Kako ljudi glasaju tako ce im biti.
Sto nije dao prijedlog ili link kako je recimo nesto isplanirano nego citam monolog koji smo prezvakali 1 000 000 000 puta.
Za Cayo – Restriktivnost švedske monetarne politike u uslovima visoke nezaposlenosti je neobjašnjiva. Čak je i Krugman imao potrebu da ukaže na taj paradoks. Mislim da to nije povezano sa pričom o smanjenju gotovine. Hvala na komentaru.
Nebojša Katić:
„Po logici stvari, smanjenje gotovinskog novca bi trebalo da se prelije na povećanje žiralnog novca kao supstituta. Ne vidim razlog da to ne bude tako.“
U periodu od 2007-2013. švedski stepen monetizacije m2 agregatom je opao sa 92% na 85% BDP. Podaci potiču sa sajta worldbank, bez obzira na njihovu metodologiju, ne verujem da je recesivni pad mnogo drugačiji računom drugih. U istom periodu keš masa je smanjena za preko 20 procenata (podaci Švedske narodne banke). Koji je to udeo u ukupnoj švedskoj recesiji, nisam u prilici da izračunam jer sada ne mogu da pristupam pdf izvorima.
Što se tiče Srbije, busola je odgovorio i sebi i vama, a ja dodajem – zaista nema razloga da tako bude, ali tako jeste. A totalitarni karakter obaveze plaćanja preko banaka nažalost nikoga ne interesuje.
Za busolazasrbiju – Tek sada sam primetio da ste i u ranijem komentaru koristili rec mladunac. To nije korektno, pa i Vas molim da to više ne činite. Hvala na komentaru.
@busolazasrbiju
Kada sam rekao „reforma bankarskog sektora“,mislio sam upravo na zavođenje reda,u istom.Od stane NBS naravno.
@Dragan Radovic (za mladunca)
1. Ne bih Vam ni odgovorio da niste pomenuli Kejnsa i da ne poštujem Vaš i trud Dragana Radovića (makar se ne slagao sa većinom Vaših navoda).
2. Kako bih ja voleo da budem u poziciji da me neko nazove mladuncem. Ali eto iste stvari različito deluju na ljude.
3. Nije @Сладимир rekao da ne treba reformisati bankarski sektor nego ja na njegovu konstataciju da treba prvo napraviti reformu bankarskog sektora zbog visokih provizija na plaćanje karticama. Rekao sam da NBS treba da radi svoj posao, a da je onda reforma b. sektora bespotrebna.
4.Vaše je pravo da mislite (i budete u zabludi) da će neki poslodavac, koji je uložio milione u najsavremeniju tehnologiju, dozvoliti sebi luksuz da mu na istim mašinama rade nedovoljno obučeni i nekvalifikovani ljudi. Radnici u Srbiji su produktivni koliko god su i radnici u Nemačkoj ili Kini, a to što oni nemaju dovoljno narudžbina da bi iskazali svoju produktivnost ne zavisi od njih nego od tehnologije u fabrikama, poslovodstva koje obezbeđuje poslove i traži rezultate od šefova. Ako i ima nekih odstupanja u produktivnosti onda je ona malog značaja. Posebno sa stanovišta razlike u zaradama radnika.
5. Produktivnost sam pominjao u kontekstu cene rada, a ne i cene proizvoda.
6. Ponoviću ono što sam rekao @Bokiju, da nema potrebe da se toliko trudite da me uvredite, moja sujeta je toliko viosko da Vi sigurne ne možete da je dodirnete.
7. Savet. Većina starijih koji ovde, ili na nekom drugom mestu komentariše, bilo je u Vašim godinama i pravilo greške, davalo razne kvalifikacije… ali onda dođe u poziciji da se stidi pred samim sobom. Mislim, kad shvati da je pogrešio. Eto sećam se da sam ja, u drugoj polovini devedesetih (dok sam radio uvoz robe široke potrošnje), često umeo da kritikujem domaće proizvođače zbog njihove nekonkurentne cene. Onda sam ’99. počeo da se bavim ozbiljnije makroekonomijom i shvatio da je realna kamatna stopa u doba moje kritike bila blizu 700% godišnje.
8. Nego šta Vam je taj sastav Đuričić?
Za mladog ekonomistu – Zamolio bih da u polemikama ne korisitite lične kvalifikacije, pa ni one benignije. Argumentacija (bez kvalifikacija) je sasvim dovoljna. Možda bi bilo bolje i da se direktno javljate na blogu, imenom ili pseudonimom, svejedno. Hvala na komentaru.
MLADI EKONOMISTA ODGOVARA:
Za Bokija
Naravno da ne verujem svemu što je napisano, ali sam izneo i svoj stav o neoliberalnom i liberalnom kapitalizmu, ali i Kejnzu, kojeg niko od svih Vas nije spomenuo, je ovog s pogubljenim kompasom ili prolupanom busolom i ne računam u ekonomistu na osnovu njegovog pisanja, nego ga računam u člana sastava Đuričića. Bitan je sistem ali i obučen i stručan kadar, neko ko će sprovoditi stručno, odgovorno, efikasno i efektivno pored niza drugih parametara i ne vidim da se tu naša mišljenja nešto razlikuju, rekao bih da delimo stavove po Vašem prvom pasusu na koji odgovaram. Nije nepismen i lud onaj ko ne zna da čita i piše, nego onaj koji misli da je istina sve ono što pročita.
Vaše dalje izlaganje se svodi na MOJU TVRDNJU KAKVI PROBLEMI POSTOJE U SRBIJI I ŠTA SE MORA PRVO REŠITI,samo mi se čini da baš i niste shvatili moju podelu na KLJUČNA TRI PROBLEMA U SRBIJI, a koliko znam jedan jedini sam koji je na takav način definisao probleme u Srbiji, i veoma je bitno imati znanja iz strategijskog menadžmenta i naučne discipline PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI. To što Vi navodite kriminalne radnje, pravljenje od kriminalaca USPEŠNE BIZNISMENE, a od poštenih biznismena samoubice i lopove, je posledica PRVOG PROBLEMA koji se MORA REŠITI kao preduslov svih preduslova. Srbija je država u kojoj zamenik šefa BIA preduzeću iz Beograda OPRAŠTA poreze i doprinose za 600 radnika uz proviziju 50.000 do 100.000 evra i sve to BEZ KAZNE kako za njega, tako i za to preduzeće.
Ako imate 5 pekara u krugu od 200 metara, to znači da se vi bavite POSLEDICVOM, a ne planiranjem u okviru lokalnih samouprava da ne možete imati u nekom kvartu u samo 200 metara 5 pekara. Teoretski možete na visokofrekvetnim lokacijama, ali svuda u svetu, pa i u predratnoj kraljevini Jugoslaviji , u SFRJ se znalo da svi kvartovi moraju da budu pokriveni spektrom delatnosti i raznolikosti trgovačkih ponuda. TO JE ODSUSTVO PLANIRANJA, a i to smo kao tim rešili elektronskom upravom, sajtovima sa privrednim mapama grada i drugim aktivnostima po našoj metodologiji i veoma preciznim operativnim merama koje su do detalja isplanirane.
Kada se priča o SLOBODNOM TRŽIŠTU, to je ILUZIJA kojoj smo podvrgnuti i to važi samo za MALE, dok VELIKI jedu manje velike i sve STAVLJAJU POD POTPUNU KONTROLU ili pak u potpuno PRAVNO NEUREĐENIM DRŽAVAMA kao što je Srbija, postoje KARTELSKI DOGOVORI, poput bankarskog sektora. Onda slušamo bezobrazno i nevaspitano trabunjanje DUGALIĆA kako banke uzimaju samo 7,5% do 8% kamate na evre, a ne kaže da ih dobija po 0,25% kamate, a to nije 7,5% marža, nego je ona 30 PUTA u odnosu na plaćene troškove uzimanja evra u EU od nazovimo to slobodno PRIVATNE ŠTAMPARIJE, kao što je i FED u USA privatna štamparija papira ZVANOG DOLAR, koji ima vrednost isključivo i samo ZAHVALJUJUĆI VOJNOJ SILI koju tenutno imaju.
Slažemo se po pitanju PORESKIH OPTEREĆENJA, jer porez na dobit Srbiji nije 15% kako se kaže jer je to BRUTALNA PREVARA I LAŽ, on je skoro 30%, jer kada platite 15%, onda kada želite da dođete do njih u kešu platite još nešto preko 17%, zar ne, pa onda porez OBRT preko 50.000.000 dinara ili komunalna taksa kako se još zove zvanično od 0,1% je bezobrazluk, onda imate poreze na imovinu po „FER“ vrednosti, a to je sve samo ne FER. I da zlo bude veće, visina poreskih stopa određena je od onih koji sa praksom NEMAJU DODIRA, a sa STAVRNOSTI sa životom i ona iznosi 0,4% plus što je za pravna lica IZOSTALA stopa amortizacije uz minimalno 30% do 35% veće cene od onih koje se potencijalno mogu ostavriti na zamrlom tržištu.
Sada malo preduzeće ako je iole uspešno bilo i radilo barem 10 godina na tržištu sve pošteno, sada se kažnjava tim porezima, a čujemo iz USTA KOMPLETNIH (ne znam kako da ih nazovem) IZ MINISTARSTVA FINAN SIJA I PORESKE UPRAVE, kako privrednici treba da prodaju svoju imovinu i idu u pasivne krajeve gde su stope niže. A dotična gospoda i gospođe da budem precizan, vajni ekonomisti, nigde u privatnom sektoru ne bi mogli da nađu posao i svakako ne za novac za koji sada rade trođeći novac poreskih obveznika smišljajući ideje kako da one koji ih finansiraju dokrajče skidanjem i poslednjeg parčeta kože s leđa.
BUSOLI ZA SRBIJU
Naravno da je produktivnost JEDNA od niza determinanti cene rada, a cena rada, MOLIM VAS ČITAJTE ŠTA JE PISANO DA SE NE PONAVLJAMO, je samo jedan od niza činilaca pozicioniranja proizvoda na tržištu. Po vašem razmišljanju onda RADNICI nisu ni potrebni i svi radnici su manje više ISTI, a to definitivno nije za diskusiju jer je ispod svakog nniova i zdravog razuma. A proizvodne robotirane procese ne možete porediti sa radnicima, ali i robote mogu opsluživati manje i više obučeni radnici i vršiti njihovo održavanje, što itekako može imati katastrofalne posledice po proizvodnju, gubitke, cenu proizvoda, cenu rada, visinu škarta, …. ukoliko takvim robotima rukuju neobučeni i nesavesni radnici. Deplasirano je o tome pričati, jer vaš komentar je ne znate ni šta ni koji faktori utiču NA PRODUKTIVNOST, a oni koji znaju siguran sam da će vam uz naknadu ako nemaju pametnija posla držati predavanje. Ja svakako ne bih jer ste se sami diskvalifikovali nazivajući me MLADOM ŽIVOTINJOM tj MLADUNČETOM, siguran sam iz razloga što ste to poneli s kućnog praga.
Za @Сладимир
Ako NBS bude radiola svoj posao, onda svakako DOLAZI DO REFORME bankarskog sektora, uništavanja KARTELSKIH dogovora, eliminisanje LIHVARSKIH kamata, država NEĆE davati novac na subvencionisanje KREDITA i time bankama govoriti da drže kamatne stope visokim, da narodski rečeno imaju hleba bez motike, država neće trošiti pare svih nas zarad privilegovanih. Kada shvatite dragi prijatelju ŠTA BI ZNAČILA RAZVOJNA BANKA SRBIJE, shvatićete i da ste napravili grešku tvrdnjom NE TREBA REFORMISATI BANKARSKI SEKTOR. Reforma znači PROMENA NA BOLJE prosto rečeno, a u osnovi je to PROMENA NAČINA FUNKCIONISANJA, načina rada.
Za Krleta – Estonija ima veliki izvoz, ali i veliki uzvoz, i što je zanimljivo, ima veliki deficit trgovinskog bilansa. Moglo bi se postaviti pitanje i kako to da 6 puta manje stanovnika uvozi gotovo isto koliko i Srbija. Odgovor je da je Estonija tranzitna, reeksportna zemlja i profitira iz činjenice da veliki deo ruskog izvoza i uvoza ide preko Estonije, pa je Estonija npr. i izvoznik nafte, metala i sl.. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću,
Kako komentarisete to da Estonija ima veci izvoz od Srbije a skoro 6 puta manje stanovnika?
Pozdrav!
@grey owl
„Znači, ako bi se ukinula zabrana, ljudi bi imali više para, pa bi se više kupovalo…
Ok, možda nam je standard porastao od 2011. godine.“
1. Nema potrebe za ironijom. Ljudima bi alkohol bio dostupniji, zato što mogu da ga kupe na jeftinijem mestu od kafića. Takođe, noćni kupci su najčešće kupci alkohola i cigareta, i to ne samo piva.
2. Može biti da je cannabis manje zlo od alkohola. Čak i da je za neke stvari (a ne samo za pušenje) veoma koristan, ali mi nije jasna poenta rasprave.
3. Mislim da ste prviše opterećeni raznoraznim „skrivenim interesima“. Nema u svakom zakonu ili uredbi, tj. državnoj aktivnosti neki „tajni“ plan ili reketaš kako kažete. Često su odluke naših vlasti posledica čistog neznanja, gluposti ili želje da se uradi nešto dobro zarad političkog rejtinga..
@ busolazasrbiju
Znači, ako bi se ukinula zabrana, ljudi bi imali više para, pa bi se više kupovalo…
Ok, možda nam je standard porastao od 2011. godine.
I dalje koristite pojam „droga“, kao da je jedini auto koji postoji Jugo 45.
Naravno da bi legalizacija „droge“ kao što je cannabis, dovela do veće prodaje iste. Pošto bi i oni koji ne znaju ništa o tome, videli da postoji nešto bolje od alkohola. Klinci, omladina i mnogo matoraca hipajdera, uglavnom urbanih goveda, već znaju da to nije ništa „strašno“.
Strašno je – ono što nam se dešava.
Postoje retrogradne zemlje kao što je Holandija, odnedavno Urugvaj, i u Sjedinjenim državama su napokon stidljivi koraci, uz neko foliranje na zdravstvenoj bazi. Što su ljudi više pripitomljeni (civilizovani) manja je opasnost od nečega što ih ne ubija, već podstiče na razmišljanje.
Zbog toga, ako panduri u Engleskoj pretresaju nekog, pa nađu do 50 gr gandže ili štanglu šita, ne pišu prijavu. Samo konfiskuju, pošto i oni treba da se malo opuste i zabave posle radnog vremena.
Na zapadu ima više para, pa ako nahvataju nekoga sa džointom, neće ga olešiti od batina, da bi im rekao odakle je smotao biljku. Kod nas je to malo drugačije, ukoliko je neki smrtnik „neovlašćeno proizvodio i stavio u promet“, učinio je najveći zločin. Zato što nije u sistemu diskrecionog PDV-a.
Zaboravio sam da napomenem u prethodnom post-u:
Kao što je za alkohol presudna genetika, za druge je bitan karakter i vaspitanje. Neko će par puta da šmrkne neko đubre i shvati da je to bezveze. Mnogo bi značilo, i ako mu je roditelj ili neko stariji, već ispričao o čemu se radi. Ako stariji nemaju pojma i ne žele da imaju pojma, šansa da deca budu totalni idioti, povećava se matematičkom progresijom.
Mene uopšte ne zanima šta će odlučiti Ustavni sud. Odlučiće neki novi-stari reketaši. Možda baš pred neke nove vanredne izbore…
@grey owl
„Da li ste pretpostavili da bi prodaja alkohola bila još manja da nije zabrane 22:00 – 06:00? Ona je uvedena sredinom 2011. Godinu dana pred izbore. Mali bogovi su mogli da pretpostave da će izgubiti na lutriji, pa su zapeli da iskoriste zadnju priliku. Doduše, prohibiciju su ukidali pred same izbore, m
marketinški trik koji nije mnogo značio, “
1. Ne bi bila manja, bila bi veća. Znam, imam podatke od trgovačke firme u čijem sam upravnom odboru. Baš kao što bi i legalizacija droge dovela do veće prodaje iste. Zbog dostupnosti i uverenja da to nije toliko strašno kada je legalno.
2. Gradska vlast (Đilas) je donela odluku o zabrani (i prvu i drugu). Lično poznajem ljude koji su pred ustavnim sudom pokrenuli pitanje ustavnosti, a na bazi tog predloga Ustavni sud je proglasio prvu odluku neostavnom. Videćemo šta će biti sa drugom odlukom o zabrani.
Za Cayo – Po logici stvari, smanjenje gotovinskog novca bi trebalo da se prelije na povećanje žiralnog novca kao supstituta. Ne vidim razlog da to ne bude tako. Hvala na komentaru.
@Boki
Ja nisam rekao da treba dizati samo plate u tercijalnom sektoru (i na taj način pumpati tražnju), nego u svim sektorima, bez izuzetka.
Samo verujem da bi se usled dizanje cene rada menjale (pre svega) cene u tercijalnom sektoru, dok bi cene u primarnom i sekundarnom sektoru mogle da ostanu iste. Naravno, ne samo zbog dizanja cene rada, tj. ukupne tražnje.
@Nenad
Strašno. Kada političari (u ovom slučaju Vučić) ne razumeju da je za privredu i javne finansije mnogo bolje kada su vlasnici privrednih subjekata domaća lica, kako onda da osiromašeni i gladni građani shvate da treba kupovati domaću robu (pa makar i slabijeg kvaliteta ili više cene) jer na taj način čuvaju radno mesto svog prijatelja, rođaka, sugrađanina, sunarodnika, a u krajnjoj liniji i svoje.
@Cayo
„Takođe, postavio bih retoričko pitanje – mislite li da bi smanjenje keša u opticaju pratila ekvivalentna nadoknada žiralnog novca? Na primeru kreirane recesije, to je teško zamislivo.“
Količina novca u prometu treba da se poveća nezavisno od smanjivanja gotovog novca u prometu. Nema šta da se nadomešta, novca ima mnogo manje od potrebne količine. Da li će to da uradi drugarica Jorgovanka? Teško, tolike su rupe u radu NBS da je do sada mogla da zaključi da nešto treba da se menja. Ne, ona će da organizuje javne radove na kojima radnici neće da budu plaćeni nego će im upisati staž i dati zdravstveno dok rade. Interesantan predlog od nekoga ko prima preko 5.000 evra mesečno (mada mislim da guverner treba da prima daleko više).
Seljak u Srbiji uzgoji kukuruz izveze se van. Tamo se uzgoji krava svinja sto god vrati se nazad u obliku pljeskavice i proda se u Srbiji. Strani vlasnici plate porez i doprinose a u medjuvremenu politicari imaju svoj cilj da maznu sto vise dok su na vlasti. Jednom rijecju privrednici ,“domaci“ cvile i stalno nesto traze a korporacije dodju plate i gotovo.
Jednostavno, vi ste visak u Srbiji. Prozivio osobno i zato prepoznajem.
„Bili su pristojni mladići, ali sam uočio neobičan fenomen. Za razliku od mene koji sam na pitanje odakle dolazim uvek govorio da sam iz Jugoslavije, oni su uporno govorili da su iz Hrvatske. U dlaku isti fenomen sam video i kada sam u Beču sreo par devojaka iz Slovenije koje su bile na kraju svog InterRail putovanja. Ni one nisu dolazile iz Jugoslavije, dolazile su iz Dežele.“
@ busolazasrbiju (off-topic)
„Kako god Vi tumačili alkohol i drogu, izvesno je da se konzumiranjem mnogo lakše postaje narkoman, nego alkoholičar. Kada već to postanete onda je nevolja, verovatno jednaka, a po pitanju bezbednosti trećih lica lošija na strani alkohola.“
Ne tumačim ja, to znaju mala deca, kao i oni stariji koji su nešto naučili u životu.
Opet logika (common sense) – alkoholizam je zavisnost, kao bilo koja druga. U velikoj ste zabludi ako mislite da se „konzumiranjem“ čovek lakše navlači na „drogu“ nego alkohol. Kao prvo, „droga“ su mnoge svari, vrlo različite. U čisto psihološkom smislu, to su i televizija, internet, kladionice…
Ali da se zadržim samo na hemiji. Heroin, kokain, opijum, LSD, amfetamini, MDMA, ekstazi, razni derivati kao što je krek, i najveći problem civilizacije, canabis sativa – vutra ili gandža. Možda nije dobra analogija, ali to je kao da pričamo o slanini, kajmaku, slatku od šljiva, šećernoj tabli i maslinovom ulju.
Postoje i velike razlike u muškoj i ženskoj percepciji. Kako god, jako bitan faktor je genetska predispozicija, a to se naročito odnosi na alkohol. A alkohol ima jednu odliku koja je veoma zahvalna za prijemčivost. Ljudi se opijaju kada su veseli, ali i onda kada nisu. U drugom slučaju, to se odnosi i na heroin. Ne rade se zato da im bude dobro, nego zato da im ne bi bilo loše.
Tu je i socijalno – finansijski faktor. Ko ima para, nije problem ni žuto, ni belo. Mogu kao vampiri, da menjaju krv regularno, kao članovi besmrtnih „Rolling Stones“. A kada im dojadi, da pređu na kakao kao Paul McCartney. Sećam se jednog njegovog intervjua iz 2007. Strašno, kakav snob. A belo je skupa i fina droga, veoma raširena, osim u estradi, u političkom i marketinškom biznisu.
Veoma se varate i ako mislite da je alkohol jedini rizik za bezbednost trećih lica. Tu su jednaki kokain i amfetamini ili krek. A heroin je užasan, ali na drugi način. To nije nasilni uticaj na treća lica. Ako nema kinte, to su potkradanja, prevare i manipulacije. Kao i sa svime, krug laži…
Neka baba-strina, koja je nagluva i nema pojma o životu, panji televizor do daske, ne čuje klince koji divljaju prekoputa i posle 22:00, all nite long. Mirno će zaspati, jer je pobeda nad korupcijom, gotova stvar.
https://www.sns.org.rs/novosti/vesti/premijer-vucic-kako-cu-promeniti-srbiju
Српски привредници често износе замерке да немају исти третман као странци…
Српским бизнисменима ћу рећи да имају исти приступ подстицајним мерама као странци. Али извините, странци који дођу у нашу земљу обезбеде тржиште и пласман и радна места за наредних десет година. И они нам повећавају извоз. И они плаћају порезе у дан. Нема кашњења. И зашто онда ја морам да се радујем више реду испред Мекдоналдса на аутопуту него код неког нашег пљескавичара, па зато што знам да тај нажалост неће да плати пола пореза.
Jel Vi ne citate sto vam covjek kaze.
On se naradio dok je studirao i shvatio da za Srbe najbolje da nemisle i da se nepate. Strano govno bolje mirisi.
Problem je sto taj domaci pekar uopce POSTOJI !!
BNP po glavi Estonije PPP je 23111 Dolara to bas i nije lose, ako bi to prosecan Srbin video sigurno ne bi rekao al je model Estonije los.
@ busolazasrbiju
Da krenem od ekonomije. Ne sumnjam u vaše tvrdnje o korelaciji gotovog novca i korupcije. Ja sam samo naglasio da je jako tužno videti „službeno lice“ koje učestvuje u sivoj ekonomiji, ili je čak korumpirano. Da li je novina, ceger ili keš, nebitno. Da li je policajac, inspektor ili činovnik u poreskoj upravi, svejedno. Inače, meni je jedan, iz opštine Savski venac, pokušao da iznudi novac za nepostojeći porez. To je bilo 2011. – banditos balkanos…
Da li ste pretpostavili da bi prodaja alkohola bila još manja da nije zabrane 22:00 – 06:00? Ona je uvedena sredinom 2011. Godinu dana pred izbore. Mali bogovi su mogli da pretpostave da će izgubiti na lutriji, pa su zapeli da iskoriste zadnju priliku. Doduše, prohibiciju su ukidali pred same izbore, marketinški trik koji nije mnogo značio, kao i ukidanje check-point-ova za gradski prevoz (bus-plus ludilo). Kada je neko previše bahat, neki ljudi (55%) poveruju u druge proroke ili glasaju po službenoj dužnosti.
Ja to vidim ovako – unazad nekoliko godina, stegla je „kriza“. Penzosi i klošari satima gule jedno pivo. Promet svega je sve tanji, sve je manje para. Zato pacovi pokušavaju da iscede suvu drenovinu. Da li su lažna poreska dugovanja, debilne regulacije kao ove sa alkoholom ili neka druga ugradnja, svejedno. Pošto čašćavanje onih koji „regulišu“, od strane privrednika-trgovaca, spada u kriminalnu delatnost, pretpostavljam da o tome niko ništa ne zna.
Kada je ovakva beda, to se oseća i na ilegalnom tržištu. Sve više nesretnika pokušava da izbegne reket. Onda se dogodi akcija „Grom“. Sve je manje para, borba je za svaki cent. Doušnici i žbirovi će okrenuti telefon, i za jedno pivo. Što je veća sirotinja, ljudi su sve jeftiniji.
Kao što će uvek biti alkoholičara, biće i „narkomana“. Ket vutre (5 grama) 50 evra. Zamislite da kutija čaja sa 50 kesica košta 5.500 din, bez PDV-a. Koliki procenat uzme načelnik neke legalne službe? A tek pajda, koks…
Za Mladog Ekonomistu.
Kada razmatrate pozicioniranje proizvoda, kao i genericke strategije i strategijski marketing uopste, nemojte da verujete svemu sto je napisano. Naime moja iskustva iz prakse su unekoliko drugacija, Svaki model ima vise ili manje izrazenu „devijaciju“ u praksi, tako da to treba jasno raspoznati. Morate shvatiti da sve odluke donose ljudi, da oni nisu racionalni kako je to pretpostavljeno u literaturi, da cesto emocije donose bitne poslovne odluke (koje ne moraju biti najbolje) i to u ogromnim kompanijama koje imaju citave timove i da je ta „slika “ izrazenija u malim biznisima. Sa druge strane ne smete zanemariti ogroman uticaj koje imaju interesne grupe, a cini se da je njemu data manja vaznost nego to zaista zasluzuje. Ovaj uticaj je utoliko veci , sto su institucije sistema slabije, a kapital odredjene kompanije veci.
Pozicioniranje proizvoda burek na atraktivnoj lokaciji u Beogradu, Srpski model;
Glavni dasa u dosluhu sa inspekcijama i uz politicku pomoc, svakodnevno salje, trzisnu, sanitarnu,… inspekciju konkurentima. Naka je neko 1000% ispravan, pre ili kasnije morace da „pukne“. Glavni dasa nabavlja brasno iz robnih rezervi (koje nikada ni ne plati) a deo zarade pretace u odgovarajucu stranacku firmu. Nakon nekog vremena on prodaje djubre od bureka po duploj ceni i redovno placa PDV i dazbine na minimalne plate radnicima kojih je vise dostupnih nego pre. (setite sa afere Dragin i Viktoriija Grupe, subvencionirano vestacko djubre za poljoprivredu)
Neobicna stvarnost:
Pet pekara rade u krugu od stotinak dvesta metara. Sve imaju mizeran promet i pokusavaju da ostvare cenovnu prednost. Veoma brzo tu vise nema mesta za PDV. Ukoliko zelite i PDV i doprinose na pune plate, morate ili drasticno povecati cenu ili drasticno povecati promet. Drasticno povecanje cena u uslovima slobodnog trzista je malo verovatno cak i da ideja @ busolazasrbiju bude usvojena i neko kroz tercijarni sektor „upumpa traznju“. Drasticno povecanje potrosnje takodje nije moguce jer se radi o ogranicenom trzistu. Jedini nacin da radnja postane rentabilna je da se ukloni veliki broj igraca. To otvara prostor za smanjenje konkurentnosti odnosno stepena rivaliteta medju preostalim konkurentima. To omogucava placanje dazbina drzavi, ali povecava i nezaposlenost i obara nadnice radnika,
Savet. Mogucnost diferenciranja proizvoda je takodje veoma ogranicena i cesto namerno precenjena u literaturi.
Tehnolosku prednost u mnogim granama nije moguce ostvariti, a pogotovo to nije komparativna prednost nerazvijene zemlje.
Zaista je pravo pitanje koliko i kako poresko opterecenje utice na konkurentnost jedne privrede, pogotovo u okruzenju kakvo je nase, sa relativno nerazvijenom industrijom, relativno visokom otvorenoscu prema spolja, visokom cenom kapitala, slabim nivoom institucijalne zastite, prakticno nemogucim uvodjenjem kapitalne kontrole, kao i rekao bih veoma zavisnom monetarnom politikom NBS, da ne nabrajam dalje..
Takođe, postavio bih retoričko pitanje – mislite li da bi smanjenje keša u opticaju pratila ekvivalentna nadoknada žiralnog novca? Na primeru kreirane recesije, to je teško zamislivo.
Solucija za omogućenje legalnosti i naplate poreza – gde god naplaćuje čovek, moguće je plaćati kešom, ali, što je mnogo važnije – i bankkartom, od taksija, autobusa, do najgore kafane i autoservisa. Bezobrazluk neuračunavanja poreza u maloprodajnu cenu – dakle fizička nemogućnost plaćanja – je upravo to, nemoguća. Svi uredno primaju platu preko računa, plativši porez – doprinos. Pozitivni aspekat švedskog primera se tu po meni završava.
Kešom je već nemoguće platiti na svim automatima koji rade bez osoblja – parking, karte za prevoz, samouslužne kase, automati za hranu, piće i cigarete. Sa druge strane, postoji i zaista nekolicina mesta gde je moguće platiti samo kešom, u pitanju su retki buvljaci.
Ono što se možda previđa, je to da bi vansistemsko plaćanje, odnosno upotreba keša bez ikakve ugovorne obaveze s bilo kim, trebalo da spada u domen osnovnih ljudskih prava. Ekstreman primer – postoji, doduše mali, procenat ljudi koji odbijaju da se integrišu u sistem, ne posedujući ni lične dokumente. Da skratimo muke, i izvršimo eutanaziju?
Na primeru smanjenja keša (20% opticaja 2007 – 2013) i rasta trgovine drogom (50% učestaliji delikti u istom periodu) sam pokušao da pokažem da smanjenje sivog tržišta može biti obrnuto proporcionalno smanjivanju crnog tržišta, drugim rečima – kriminalci u najmanju ruku imaju pregršt keša rezervne valute. LJudi van sistema to nemaju.
Da zanemarimo moguću korelaciju rasta crnog i smanjenja sivog tržišta, hteo sam da skrenem pažnju koji segment sivila je udar za budžet – sivilo uglednog, legalnog i
poslodavnog, a naročito privatnog sektora. Drugi, totalitarni, segment kontrole tržišta, koji registruje gde ste se parkirali ili kupili piće, ili kondome, nažalost je moje neprimećeno skretanje sa afirmacije bezgotovinskog plaćanja.
@Dragan Radovic (za mladunca)
1. Rekli ste da u Srbiji nezaposlenost nije problem. I to podvukli. Kako je gospodin Radović naveo da u Srbiji 700.000 ljudi radi na crno, to bi značilo da je naša stvarna registrovana nezaposlenost 100.000 ili Vi u Vaše navode kalkulišete i one koji su vezani za individualna poljoprivredna domaćinstva?
Čini mi se da kada bi realna nezaposlenost bila toliko niska, da radnici ne bi dozvolili da im cena rada (u neto iznosu) bude toliko niska. Mislim, tržište bi podiglo prosečnu cenu rada.
Statistika kaže da je Srbija u periodu 47-73 ukupno zaposlila 1 milion ljudi. Verovatno ste čitali kako je ta politika zapošljavanja često bila i nakaradna, tj. gurala radnike u neproduktivnu administraciju. Dakle, kako god je Vi krstili, nezaposlenost je problem broj 1 u Srbiji (pre svega ljudi, a i privrednih kapaciteta). Svi drugi problemi su lakše i brže rešivi.
2. Naveli ste produktivnost, kao jednu od determinanti cene rada (zarade). Koliko je meni poznato, u postojećim uslovima, produktivnost diktira tehnologija, vlasnik ili direktor preko šefa. Radnik i produktivnost više nemaju ozbiljne korelacije. Posebno ne u proizvodnji.
Šišanje 500 din?!
Ne konzumiram burek, pa ne znam… ali ovde na Miljakovcu ima šišanje za 250 din, čak i manje. Miljakovac je, inače jadno i bedno radničko naselje, nastanjeno zombijima, tako da reflektuje stanje u Srbiji.
Sad mi je jasno zašto su Bugari toliko besni…
@Сладимир
Ne treba bankarski sektor da se reformiše, treba samo NBS da radi svoj posao, tj. da plafonira visinu bankarskih provizija i usluga (kamate, naknade, kursne razlike i slično).
Za mladog ekonomistu Gospodina Dragana Radovica
Pokusacu da budem vrlo kratak. Primer sa metlama razmatrao je samo uticaj poreskog opterecenja na platu i kako se on reperkutuje na cenu proizvoda. Gospodin Katic je postavio pitanje da li su plate u okruzenju drasticno razlicite i da li to drasticno narusava konkurentnost. Mislim da i te kako utice na konkurentnost sto je sasvim ocigledno. Dakle radilo se o samo jednoj komponenti koja ucestvuje u stvaranju cene.
Vise puta su se ovde i domacin bloga i svi komentatori slozili da je cena kapitala (previsoke kamate) jedan od osnovnih razloga propadanja ili sporog napretka srpske privrede. Ne moramo to ponavljati svaki put.
Namerno sam za primer naveo Bugarsku, jer je veoma slicna Srbiji po mnogim parametrima.
Namerno sam za proizvod izabrao metlu da bi smo izbegli pricu o brendiranju i pozicioniranju proizvoda sto je prica za sebe i ne bi trebalo da se razmatra kada se razmatra uticaj poreskih opterecenja na proizvodnu performansu. Evo pozivam bilo kog komentatora da mi onako „iz glave“ da neki brend za metle. Toliko o pozicioniranju proizvoda za sada, da ne sirimo tu pricu dalje na trgovinske lance i kanale distribucije uopste.
Cena bureka u centru Sofije je niza od cene bureka u Beogradu. Pre dva meseca sam bio u Sofiji i mogu vam reci i da je cena sisanja niza (do 5 eur) a nisam siguran da se u Beogradu mozete sisati za 500din. Nadalje u mom gradu cena bureka je od 70 do 100din, zavisno od lokacije iako je cesto burek pravio isti „majstor“ za istu nadnicu (kako cujem rade „od tepsije“), Nemojte da me nista ucite, jer imam prijatelja koji ima svoju pekarsku radnju pa su mi mnoge stvari poznate. Dakle kirija znacajno utice na cenu a dokaz je i to sto su u vecim gradovima vise cene kirija (verovatno je i nesto veci promet ali ne dovoljno) pa se uspostavila trzisa cena skoro 50% visa (po vasim recima)
Tacno je da je cena struje u Bugarskoj oko 9 centi (mislim da je 8,74 i za preduzeca zavisi od potrosnje stim da veci potrosaci imaju nizu cenu), takodje proslog meseca sa obracunatim glupostima koje pisu na racunu i obracunatom reaktivniom snagom,… kada sam podelio iznos racuna i broj utrosenih kilovata, izaslo mi da je kilovat skoro 10 din BEZ PDV.
To takodje nije relevantno za predmet pokaznog primera sa metlama, ali bi moglo da vama posluzi kao podatak u nekom buducem radu.
Do sada vam je vec verovatno jasno koliko je neuputno uporedjivati Kinu, njihove radnike, mentalitet i „FARME LJUDI“ sa necime sto mi ili Bugari smatramo normalnim. Ponovo napominjem da sam za primer izabrao Bugarsku jer je po svemu veoma slicna Srbiji. Ako vas zanima kako je to Kina tako uspesna pogledajte sledeci video.
Kina takodje zestoko subvencionise odabrane industrijske grane a i sirovine i energenti su im daleko jeftiniji nego kod nas.
Kolika je razlika navescu jedan primer. Relativno jednostavan deo koji se sastoji od nekoliko otpresaka, zakovica i opruge zeleli smo da proizvedemo ovde. Nakon sto nam je projekat razradio vrhunski masinac (godinama u poznatoj nemackoj firmi bio glavni inzenjer u razvoju, sada je u penziji pa odradi po nesto u Srbiji, i to vise iz ljubavi nego sto ga zanima novac) ispalo je da je „ulozak alata“ skuplji nego taj gotov proizvod kod kineza. Naravno, Kina i nije bas poznata po kvalitetu robe siroke potrosnje, ali je razlika ipak prevelika.
Jos jednom podvlacim, smisao primera sa metlama trebalo je da razmatra samo uticaj poreskog opterecenja na konkurentnost privrede pod uslovom da su svi ostali parametri isrti ili vrlo slicni. Dakle to je to i mozete slobodno izneti vasu analizu i misljenje na to jedno prosto pitanje.
Svi se ovde slazemo da je preduslov svake ekonomije, jaka pravna drzava, a sam sam vise puta isticao da je neophodno izgraditi institucije sistema i da je to najveci problem Srbije. Nema potrebe da to ponavljam u svakom komentaru.
Za kraj. Vasa borba protiv sive i crne ekonomije nije sporna. Niko nije protiv toga, medjutim, u zemlji kakva je Srbija to je borba sa vetrenjacama (uostalom pogledajte kako poreze placaju APLE ili Google,… i kakve sve tekstove i borbe su amerikanci imali sa njima). Drugim recima potrebne su ogromne i radikalne promene da bi se to izvelo, usta ja sumnjam (izvinite ali kad sam bio mlad i ja sam verovao u neke stvari u koje vise ne verujem). Podvuci cu vam samo jos jednom, da glavna opasnost takve ideje lezi u njenoj verovatnoj zloupotrebi, gde ce „armija“ inspektora „pogasiti“ konkurenciju odabranima uz veliko i pompezno medijsko spinovanje. Nakon toga imacete vece cene, losiju ponudu i kvalitet robe/usluge i manje ukupne prihode u budzetu (po osnovu, PDV poreza i doprinosa,…)nego je to sada slucaj i na kraju povecanje nezaposlenosti i svega sto ide uz to (porast kriminala, snizenje prosecnog obrazovnog nivoa pa i povecanja „najcrnje“ ekonomije.
Ja licno smatram da bi ubedljivo najbolje bilo da poslodavac ugovara i isplacuje bruto platu radniku, a da se nadlezni potrude da radniku odbiju sve sto treba, pa bi taj radnik umeo da razmislja dalje od pijacarske price kad izadje na glasanje. Ovako, radnici smatraju da ih pljacka poslodavac, sto moze ali ceto i ne bude istina. Drzava medjutim na svaki nacin pokusava da pobegne glavom bez obzira od bilo kog vida direktnog oporezivanja i uvek trazi nacin da bude sto indirektnija. Uostalom to je u osnovi svake poreske strategije.
@ Dragan Radovic
Izvinjavam se ako sam grub, a za ekonomiju sam laik, ali što bi rekli na tom zapadu: I wasn’t born yesterday. Nisam pao s Marsa, i ne ložim se.
Ne bih da se zaklanjam iza nekih autoriteta, ali što se tiče stručnih činjenica, siguran sam da su vam drugi komentatori, kao i domaćin bloga, argumentovano odgovorili. Ja sa moje strane, znam da je zapad jedno, a ovo ovde nešto drugo. Kao i istorijsko – političku relaciju između ta dva.
Siva ekonomija? U jednoj koloniji, feudalno-partokratskoj organizaciji, prožetoj korupcijom, uništenim pravosuđem, servilnim medijima, sluđenim narodom itd, je potrebno čudo, da bi se nešto promenilo. A ja u čuda ne verujem. Posle 25 godina eksperimenata, dobro znam gde živim i kakvim sam ljudima okružen. A naročito, kakvi su ljudi koji vode igru, pa i oni koji „privređuju“.
Inače, imam pakleno iskustvo sa „udruženim radom“, samo to je dovoljno da budem cinik. Trenutno posmatram stvari sa strane, ali dobro znam:
We have seen nothing yet…
Tek ćemo videti sivo i crno.
Povlačenje gotovog novca je odlična ideja za suzbijanje sive ekonomije,uz uslov da se pre toga reformiše bankarski sektor,koji trgovinama naplaćuje proviziju,za svako plaćanje karticom i do 3%,od bruto iznosa!!!!!
Ovim, banke u Srbiji,samo time što klijent provuče karticu u trgovini,pokupe i do 1/5 zarade trgovinskom preduzeću,što je potpuno van pameti.
@grey owl
1. Kako god Vi tumačili alkohol i drogu, izvesno je da se konzumiranjem mnogo lakše postaje narkoman, nego alkoholičar. Kada već to postanete onda je nevolja, verovatno jednaka, a po pitanju bezbednosti trećih lica lošija na strani alkohola.
2. Mera zabrane alkohola svakako nije dovela do povećanja prometa alkohola. Sedim u upravnom odboru trgovačkog preduzeća, te sam sa podacima o padu prometa više nego dobro upoznat. Ako promet (koji je već mali) u trgovini padne 30%, na koju mantru Vi mislite da poraste promet alkohola. Prosečna kupovina potrošača je 200 dinara, te tu nema velikog prostora za alkohol (malo piva ok, ali ostalo nema tu mesta).
3. To što ste gledali 93′ ništa ne umanjuje moju tvrdnju o velikoj korelaciji gotovog novca i korupcije. Ako se ne varam učešće gotovog novca (ne računajući strana sredstva plaćanja) kod nas je oko 40%, a kod uređenih društva možete videti iz komentara Inženjera Dejana. Doduše, kod nas je i novčana masa manja od potrebne veličine, pa realno gledano taj keš nije toliko veliki.
za Bokija – juce sam vam najavio odgovor mog mladjeg kolege, molim procitajte.
Ako gledate proizvod kao proizvod, i kao ključno visinu plate, Vaše tržište je ceo svet, a ne okruženje da bi ste okruženje smatrali centrom sveta i jedinim relevantnim. Šta više, da niste u pravu je i činjenica da oni koji rade za manji ili isti novac u Kini, proizvode više nego duplo pa i 4 puta jeftinije metle od Vas. Dokaz da zarada sa doprinosima nije jedini a pogotovo nije KLJUČNI faktor za poziciju Vašeg proizvoda na tržištu. Iz ovoga zaključujem na žalost da Vi o pozicioniranju proizvoda na tržištu ne znate ništa, ni koji su to elementi ni kako se to radi.
PRVO I OSNOVNO iznosite netačne podatke pošto struju plaćate skoro 50% jeftinije od zemalja u okruženju i 3 puta manje od mnogih u EU. U Bugarskoj je struja 9 euro centi. Očigledno je da ne radite na isti način, jer vi iznosite samo jedan parametar PLATA RADNIKA, kao da je on KLJUČNI i jedini parametar koji utiče na formiranje cene gotovog proizvoda. Bugarska ima niže kamatne stope za kreditiranje privrede od Srbije. Vi očigledno ne poznajete osnovne postulate formiranja cene proizvoda i šta sve čini jedan proizvod konkurentnim na tržištu. I vi možete da izvozite po CEFTAsporazumu bez carine, ali i u EU bez carine vaše metle, samo je potrebno da imate dokumentaciju i sertifikate koje ne spominjete, nego očigledno mislite skupi u snop i veži, pa prodaj. A to baš ne ide tako. NIJE SAMO CENA FAKTOR PRODAJE PROIZVODA.
Usluga šišanja u Bugarskoj je 5 do 7 EUR, a u Srbiji 2-3 eur maksimalno, govorimo o muškom šišanju kod običnih frizera, a ne zvučnih imena. Bugarski radnik neće dobiti ništa jeftinije, jer su cenesvih usluga u Bugarskoj veće nego u Srbiji.
Kada kažete da je kirija znatan deo cene proizvoda kada je u pitanju pekarska radnja, onda očigledno ne znate ništa. Da vas podučim. Koliko je 1 kg pšenice bio u otkupu, 16 dinara, koliko je 1 kg brašna u prodavnici a ne na veliko, nekih 35-40 dinara, a na veliko i niže od navedenih cena. Koliko jedna kifla ima grama. Samo 50, neke i 100 gr. Koliko je jedna kifla, samo 20 dinara. Očigledno je da vi ne navodite argumente nego pišete paušalno. Burek je po većim gradovima 120 dinara sir, 140 dinara meso, za 250 grama. Kilogram košta 480-560 dinara. DOBIT, i laik vidi da je 3-5 puta, a na pecivima i više. Naravno da će cene biti iste, jer Vi ne razumete da oni taj višak UZIMAJU SEBI, Vama naplate 20% PDV, a taj PDV ne daju državi kao svi koji rade pošteno.
O nikakvom perpetumibilu se ne priča, nego o RAVNOPRAVNIM USLOVIMA ZA SVE koji rade i stavraju u PRIVREDI u ma kom njenmom obliku.
Kao i za sve proizvode mora da postoji receptura i propisana gramaža, drugo, oni koji krenu sa snižavanjem kvaliteta zato što moraju državi da plate PDV sami sebe će eliminisati sa tržišta, je navedene računice jasno govre o visini profitne stope koju ostvaruju.
1. Ni u delu gde naovdite da je Srbija industrijski nerazvijena zemlja potpuno pogrešno se fokusirate, jer za razvoj nije dovoljno samo znanje i reći ja znam najbolje, morate imati i jeftine kreditne linije, efikasno pravosuđe i zakonsku regulativu, a svaku državu POVLAČE VELIKI SISTEMI a ne mala i srednja preduzeća. Mala preduzeća samo prate VELIKE SISTEME i iz tog razloga je neophodno da EPS i NIS promene način upravljanja, da se uvede STIMULATIVNI na osnovu rezultata rada. ZATO SU POTREBNI jeftini krediti za koje ne shvatate šta znače, niti ih spominjete. Iz tog razloga ključno je da država jeftine kredite iskoristi za sisteme navodnjavanja čime se udvostručuju prinosi po hektaru, a umesto kredita to bi se plaćalo u naturi. I naravno u pokretanje velikih prehrambenih prerađivačkih kapaciteta. Sve ovo naravno jer donosi veći profit od ideje da se plate skupe kamate na kredite, kojima ćete dobiti samo 40 miliona evra godišnje, a po ovome što predlažemo najmanje 200 miliona evra godišnje od čega ćete platiti i te skupe kamate.
2. Nisam uočio da je navedeno da su VELIKE FIRME poreske platiše, a složiću se naravno da je KORUPCIJA jedan od problema s kojima se suočavamo. ALI PROTIV KORUPCIJE se bori ISKLJUČIVO PORESKA UPRAVA i niko drugi a nakon toga onda trebaju da nastupe tužilaštvo i sudovi na osnovu podnetih prijava od strane poreske uprave. Ne možete da imate ogromnu privatnu imovinu a da nemate poreklo novca za nju na koji je plaćen porez ovoj državi. Ne možete da kupite nova skupi automobil, ako nemate pokriće za to. TO JE SISTEMSKO REŠENJE, koje se rešava čišćenje „SMRDLJIVE RIBE“ od glave i stimulativnim merama i obavezama za inspektore na terenu, a ovo već spada u operativnu meru kako smo zamislili da sprovedemo unos zapisnika i analizu stanja. Imate sistemsko rešenje gde je jednom „VELIKOM IGRAČU“ Peconiju zastareo poreski dug od 2 miliona evra, imate situaciju da baš ti veliki igrači kako privatni tako i državni NE PLAĆAJU svoje obaveze, ali kažem još jednom, IMAMO REŠENJE koje sve to veoma efikasno OTKRIVA I DOKAZUJE, jer PLAĆANJE POREZQA JE PATRIOTIZAM PRVOG REDA I MORAJU SVIO DA GA PLAĆAJU, a ne samo oni pošteni koji su evidentirani.
Priču o poreskim rajevima i ispumpavanju novca, cenama konsultantskih usluga tom prilikom smo svakako obuhvatili, i nije moguće sve što je obuhvaćeno i planirano da se napiše, pogotovo ne u komentarima ili intervjuima, ….
3. Pošto smatram da u ovoj državi postoje SAMO TRI REALNA problema i jedan politički KiM, PRVI I OSNOVNI PROBLEM jeste pravosuđe u širem smislu te reči. BIA, policija, tužilaštvo,veštaci i sudstvo, a od toga su najveći i rak rana problem tužilaštvo i veštaci, pa onda BIA,, pa policija i na kraju sudovi. Da ovi rade svoj posao, ne bi bilo kriminala i korupcije što ljudi često POGREŠNO identifikuju kao problem, a to je u stavri OBIČNA AKTIVNOSTDrudi problem je INFRASTRUKTURA i treći problem je proizvodnja NEZAPOSLENOST NIJE PROBLEM U SRBIJI, to spada u aktivnosti, samo ljudi iz svog neznanja se fokusiraju na pogrešno mesto, ne razlikujući problem od aktivnosti.
4. Nije tačno da je otežan izvoz, samo naši ljudi su navikli da rade BEZ PAPIRA i dokumentacije a kvalitet se svodi na reč i obećanje „MAJKE MI ODLIČNO JE“ a to u normalnom svetu ne prolazi. Na žalost proizvođači ali i građani se ne žale na nesuvisle potvrde u USAGLAŠENOSTI koje su običan papir i naša zemlja ne priznaje dokumentaciju iz EU nego se radi usaglašavanje, a ranije su to bili opet nesuvisli atesti, pa po tom principu su oštećeni i uvoznici, ali i izvoznici i pogotovo građani Srbije. Niste se ovde zapitali a šta je sa porezima na imovinu koji su otišli i 9 puta u odnosu na 2012 godinu i druga OPTEREĆENJA PRIVREDE da ih ne nabrajam a mogao bih desetine da ih nabrojim u momentu.
5. Što se tiče NEOLIBERALNOG koncepta po mome mišljenju njega mogu da zastupaju kod nas samo TRI KATEGORIJE, NEPISMENI, BUDALE i ONI KOJI SU PLAĆENI da rasturaju srpsku privredu otvarajući put strancima za plasman njihovih gotovih proizvoda i ne otvaranje proizvodnih pogona. Jedan banalan primer jeste da imamo NAJVEĆE NALAZIŠTE LITIJUMA U SVETU i logično bi bilo da ovde VARTA, DURACELL ili neki veliki brend otvore fabrike baterija, da rudu prerađujemo ovde, a ne da sa smešnom rudnom rentom IZVOZIMO RUDU. I ovako drugi niz primera koji čine celinu. Priču o malim i srednjim preduzećima na ISTOKU su izmislile velike multinacionalne kompanije da bi rasturile zemlje na istoku i preuzele TRŽIŠTE. Samo velike kompanije mogu da povuku zemlju napred, a mala i srednjaapreduzeća da ih prate.
U krizniom vremenima pomaže DRŽAVNI intervencionizam i zaboravili su svi na KEJNZA, pa bi morali da pogledaju i pročitaju. Same USA su intevenisale klasičnim državnim intervencionizmom čak isto i tvrđe nego i STALJIN u SSSR. A nama se prodaje priča od strane onih koje sam malopre naveo.
Potrebno je stvaranje SRPSKE RAZVOJNE banke i o tome sam jasno pisao, i to je svakome obrazovanom čoveku jasno šta znači jer ČAK I ŠTAMPANJE DINARA i davanje po niskim kamatnim stopama do 2% kao što ZAPAD štampa EVRE I DOLARE ne stvara inflaciju ako se kontrolisano taj novac investira u PROIZVODNJU NQAMENJENU IZVOZU ili ZAMENU UVOZA DOMAĆOM PROIZVODNJOM.
Kod nas je potrebno da se zna šta se uvozi po kojim cenama i da bude dostupno, kako bi smo strateški u pojedinim granama mogli da vršimo pokretanje domaće proizvodnje i zamenu uvoza i onda i izvoz takvih proizvoda. Treba biti malo promućuran, pa cela EU proizvodi u Kini dobar deo sklapaju iz 2 ili 3 dela u Italiji, Nemačkoj i lepe etikete MADE IN EU, Made in Italy, Made in Germany, Made in Slovenia i onda nama to prodaju. Malo promućurnosti i mozga bi nam pomoglo da se porkenemo SINHRONIZUJUĆI MNOGE MERE ZA POKRETANJE SRBIJE.
@ busolazasrbiju (off-topic)
Što se tiče ekonomskog aspekta, razlika između alkohola i „droge“ je, što se u prvom slučaju plaća porez, u drugom provizija ide u džep onih koji pokrivaju distributere. Kao što rekoh, mala deca znaju kako to funkcioniše.
Osim što vi insistirate na tome da je „droga“ nešto drugo, mislim da podcenjujete opasnost alkohola, što je neverovatno, s obzirom na sve što može da se vidi oko nas. Da zanemarimo divljanje po ulicama (alkohol, kokain), kao i zdravstvene konsekvence, postoji sličnost između alkohola, heroina i kokaina i to je teška psihička zavisnost. Sad, možda postoji legalna i ilegalna psihička zavisnost. Pa dobro, moj najveći uspeh u životu će biti, ako potpuno oguglam na ignoranciju i hipokriziju…
Inače, postoje ogromne razlike u dejstvu, pojedinačnih vrsta „droge“. Mnogo veće nego što je, recimo razlika između čokolade i duvana. Meni je žao, ali imam utisak da ne znate skoro ništa o tematici. To se odnosi i na to, koliko je nešto opasno, ali i neke čisto tehničke stvari. Vaš prijatelj (vlasnik maloprodaje) vam nije rekao ništa merodavno.
Prvo, gudra se valja svuda, po stanovima, na ulici, u parkovima, kolima…
Drugo, omladina a i oni stariji, ako to mogu sebi da priušte, ionako vise po klubovima i kafićima. Ako ne mogu, radiće se u parku ili po stanovima.
Treće, zabrana je uvedena da bi se povećao promet alkohola u veleprodaji i maloprodaji. Naravno, da bi neko od pacova dobio proviziju od srećnih trgovaca. A tu je i PDV. Nije samo kod nas, ali narkomani su odličan izvor zarade.
Već sam pomenuo cirkus sa Ustavnim sudom, a to je inače slika pravosuđa u ovoj koloniji.
Što se tiče korupcije i ekonomije u naturi, jeste sporije i kraćeg daha. Mada, nagledao sam se toga 1993-94, u vreme hiperinflacije. Bojim se da ćemo imati još takvih impresija…
grey owl
Zao mi je sto ste protumacili moje predloge kao ….unistavanje sive, crne i ostale ekonomije….. – pricao sam samo o suzbijanju sive i crne ekonomije kako bi se spasila privreda – pa zar mi zapadne ekonomije ne daju za pravo? Zar kod njih nije neuporedivo nizi nivo sive ekonomije nego kod nas? Da li vas cinizam treba da razumemo kao poziv svima iz legalne zone da udju u sivu i crnu ekonomiju? Ako je tako, verujem da cu i ja prihatiti vasu tehniku humora.
@ Иван Н.
Već sam ranije pominjao da je cinizam veoma česta pojava u svetu. Pre par dana sam pročitao vest, u kojoj neki evropski birokrata kaže da je srpski premijer, primer čoveka kakav je Evropi potreban. I to u kontekstu ove katastrofe sa poplavama.
Priznajem da ponekad preterujem i da jesam priličan cinik, sa mnogo smisla za crni humor. Ako vi imate problem s tim, on je samo vaš, posebno zato što vama promiču neke očigledne stvari.
Možda niste primetili da se zadnjih dana, ovde razvijala prilično žustra polemika između jednog od posetilaca i ostalih. Tema je bila uništavanje sive, crne i ostale ekonomije. Ja sam više puta reagovao u vezi toga, a da li je to umesno ili neumesno u ovom času, je nepostojeći problem.
Sa stradalnicima saosećam, za vlast i njene promotere sam uvek pun cinizma, a pojam „Tvorac“ ne uzimam u obzir.
Boki, zasto bi drzava prihodovala novac kroz dividende kada moze kroz poreze da to radi(smanjenjem ili povecanjem, zavisi gde ste na Laferovoj krivi)? To je glavno pitanje. Kod poreza nema rizika loseg rukovodjenja I niti se remeti alokacija resursa, a efekti su isti.
За инг. Дејана – Нисам имао времена да претражим Интернет. Хвала на труду.
За господина Катића – У вези плаћања у Шведској немам информацију из прве руке, али према извештајима – Шведска и те како повлачи готов новац (папирни и ковани), односно све више упражњава „електронске“ трансакције. На тај начин су и смањили пљачке. Бар тако пише у следећим чланцима.
In Sweden, Cash Is King No More (2012)
„Bills and coins represent only 3 percent of Sweden’s economy, compared to an average of 9 percent in the eurozone and 7 percent in the U.S., according to the Bank for International Settlements, an umbrella organization for the world’s central banks.“
http://www.huffingtonpost.com/2012/03/17/sweden-eu-cash-cashless-money_n_1355510.html
http://www.bloomberg.com/news/2013-04-10/era-of-paper-money-dies-out-in-sweden-as-virtual-cash-takes-over.html
ne znam za Švedsku, ali znam da mi se u Amsterdamu prvi puta desilo da nisu htjeli primiti keš. Ta trgovina radi isključivo s karticama, vjerovatno im je tako jeftinije.
Za Cayo – Žao mi je što u Srbiji nije prepoznato koliko je važno da se u glavama pređe sa koncepta neto plate, na koncept bruto plate. Čini mi se da tekstom https://nkatic.wordpress.com/2011/10/25/bruto-plata-neto-plata-i-zasto-nije-svejedno/ ni čitaoce bloga nisam u to uverio.
Da li je tačno da je u Švedskoj sve teže plaćati kešom i da se keš sve manje prima? Nažalost ne mogu da se setim gde sam o tome čitao.
Hvala na komentaru.
Za Bokija – U nedoumici sam. Čini mi se da je rusko-kinesko partnerstvo, iako veoma logično, sa kineske strane više taktičko nego strateško. Za razliku od Rusije koja odavno nema nikakvog izbora, Kina ga ima, ili bar misli da ga ima. Za Rusiju je veoma opasno strateško udaljavanje od Evrope i igranje na kinesku kartu, ali Rusija tu nema izbora.
Što se ekonomije Balkana tiče, ne mislim da će na nju previše uticati prethodno pomenuti odnosi. Balkan je čvrsto pod kontrolom Zapada, i on će određivati čiji će ekonomski uticaj na Balkanu biti dopušten. U ovom trenutku se čini da Evropi ne smeta samo turski uticaj. Hvala na komentaru.
@grey owl
pa ja upravo zbog cinizma i reagujem!
Kome upućuješ taj cinizam? Stradalnicima, Vlasti, Tvorcu?
U ovom času to je jednostavno neumesno.
U vezi sa legalnim tokovima novca:
Pre svega, da se ogradim, a u stvari mislim i složim s nekima, da je borba protiv sive ekonomije zalaganjem za sniženje bruto plate, i usred recesije u kojoj inspektora plaćate ispod potrošačke korpe – pomalo uzaludno.
Šveđani, po mom uverenju, ljude motivišu na odricanje keša – minimalizacijom rada na crno, drugim rečima – naplatom doprinosa. Ovoj pojavi doprinosi jedna izuzetno važna stvar, a to je da cena rada ugovara u BRUTO iznosu, tako da su poslodavci u samom startu čak i retorički nemotivisani da manipulišu s doprinosima. Tamo je takođe nemoguće da se pojave „proroci veće zaposlenosti“ koji će zagovarati produbljivanje budžetske rupe pričom o smanjenju doprinosa. Nemoguće, jer su Šveđani svesni da su doprinosi deo plate, i da je poslodavcu nemoguće da „štedi“ tuđim, tojest mojim, novcem. Time poslodavac nema nikakvih motiva da reskira ozbiljne penale tako što će ukrasti državi i dati meni. Švedska je čudna zemlja u tom pogledu, tako da ni država ne nastoji da ubedi radnike da se doprinosi izdvajaju iz „poslodavčeve plate“ i da je to „pljačka“. Postoje oni koji tvrde da su porezi preveliki i da radniku treba ostaviti veći deo, zamislite NJEGOVE, radnikove, plate. Bilo kako bilo, glavni budžetski priliv i jednostavno plaćanje preko računa je obezbeđen masovnom svešću da je bruto plata zarađena od strane radnika, a ne poslodavca. Što je u neku ruku i logično (iako ne tako savršeno kao kod Srba), jer poslodavac zapošljava radnika plaća ga za uslugu, a ne obratno.
O gotovini samoj. Učešće gotovine u švedskom platnom prometu opada iz godine u godinu, u periodu od 2009. do danas, keš se smanjio za 20 procenata. Istovremeno, u zadnjoj deceniji, siva ekonomija je kao činilac BDP opala za 25 odsto. Korelacija ili koincidencija, van mojih je saznanja.
Provizija koju menjačnice i vesternjunioni uzimaju su ogromne, a kako Švedska ne prima doznake iz inostranstva, već ih šalje, time se keš samo dodatno povlači iz opticaja.
Druga strana medalje: početak povlačenja gotovine, 2008, iz opticaja takođe koincidira sa recesijom i padom BDP. Interesantna stvar, uz pad sive ekonomije, stopa kriminala je u porastu, naročito za drogu, oko pedeset posto. U BDP ova stavka je prikazana u opadanju, na osnovu kojih činjenica ili akrobatike, nije mi poznato. Možda je odgovor u tome da za trgovinu drogom, za razliku od svakodnevnog života, nije potrebna domaća valuta. Iskreno sumnjam u toliki raskorak policijske i finansijske statistike.
@Vlada
Ako su kupac i dobavljac isti vlasnik najcesce se desi da kupac proda robu na crno, i od dobavljaca kupi robu za kes, pa je kao da nije ni prometovao. Sa druge strane dobavljac nagomilani manjak fiktivno izveze i kraj price (i tada jos i dobije povracaj PDV ekstra). Kako god da okrenete velike utaje PDV moguce su samo uz ucesce drzave odnosno odredjenih njenih cinovnika, a sve to uz zastitu nekog od poliotickih bogova koji tu svoju zastitnicku ulogu naplacuju, delom za sebe licno, a delom za stranku.
To je medjutim samo vrh brega jer zloupotrebe u trosenju drzavnih para su mnogo mnogo vece. Kad bi neko pretresao Srbijagas, zaledio bi se sta bi sve pronasao.
Kolubara, insajder, vecina je upoznata sa time,… Primera je koliko hocete, ali zlocinac je onaj pekar sto pravi burek od „nelegalnog“ brasna.
Gospodine Katicu, iako je donekle off topic, kako komentarisete najnovije stratesko ekonomsko-vojno povezivanje Rusije i Kine. Neki ekonomisti smatraju da ce izgradnja rusko Kineske energetske unije, osim ociglednog smanjenja „ruske zavisnosti“ od evropskih kupovina, i dodatno negativno uticati na ekonomiju unije, pad njene konkurentnosti zbog povecanog ucesca Kine u ruskoj ekonomiji a time i na losije ekonomske perspektive Balkana.
Sta vi mislite o tome?
Zahvaljujem na odgovoru.
За Марка
Један начин да Купац узме свих 230 000 динара ПДВ-а је ако је Држава саучесник.
Купац прода робу на црно, али да би могао да плати Добављачу, мора да уплати бар 1 200 000 динара на рачун. У овом случају му се појављује мањак у радњи од 180 000 динара за који, ако отпише, мора платити ПДВ, осим за дозвољени кало. Ако наставља да продаје робу на црно њему се повећава тај мањак у бесконачно и стално му прави све већи проблем, јер му у књигама повећава вредност залиха које непостоје.
Купац прода робу на црно , и не уплати ништа на свој рачун, робу плати у кешу и задржи разлику од 180 000 динара (30 000 динара је ПДВ) и има одбитну ставку од 200 000 динара ПДВ-а.
Да сад не причам о проблемима које има Добављач, плаћање 200 000 динара ПДВ-а, да ли он треба да плати неком ту робу, ненаплаћено потраживање које треба некако да отпише…
Купацу, дакле, на залихама недостаје 1 380 000 робе, и ако настави вредност залиха које непостоје се још брже увећавају него у првом случају. Да би добио још 200 000, требао би да тражи од државе повраћај ПДВ-а. Држава онда долази у финансијску контролу, и после ње би требала да иплати 200 000 динара, не уочивши огроман мањак.
У том случају би Купац успео да узме 230 000 динара, али то је, чак и у Србији, цртани филм. Потребано да Купац и Држава буду саучесници Купацу у крађи 230 000 динара ПДВ-а од државе, само да би учинили по вољи Купцу и да би Драган Радовић био у праву.
Међутим, могуће је украсти 230 000 динара и без Државе, ако је исти власник и Добављача и Купаца.
Добављач прода робу Купцу који прода робу на црно. Купац не плати робу Добављачу, Добављач не плати ПДВ. Добављач одлази у стечај, стечај се развуче…кад стечајни управник покуша да наплати робу од Купца, Купац фактурише своје непостојеће залихе Новом Купцу истог власника, и сад он оде у стечај, и тако у недоглед…
@Miloš
Telekom nije bas dobar primer jer i on ima neke bezbednosne i monopolske (kroz infrastrukturu) pozicije. Zasto bi neka pekara trebalo da bude drzavna? Zasto da ne bude, na trzistu je, takmici se, ima ravnopravni tretman (teorijski naravno) ne vidim zasto je bitno da li je privatna ili drzavna. Potrebno je samo da ukoliko je uspesna profit ulaze u svoj razvoj i dividendu svom vlasniku, a ukoliko je pak neuspesna da bankrotira kao i svaka firma. Kakve veze ima da li je drzavna ili privatna? Naravno, ako mislite na Srpske drzavne firme koje su vec 100 godina u restrukturiranju i na budzetu, onda nemam komentar. Apsolutno sam protiv toga.
Za Miloša – 2. Bruce Bartlett bi se teško mogao nazvati nepristrasnim posmatračem, ali ni to nije previše bitno. Bitno je da je Reganov eksperiment sa porezima ponovio i Buš mlađi, da je monetarna politika tada bila potpuno suprotna Volkerovoj, ali budžetski rezultat bio isti kao kod Regana. Ne sumnjam da ima onih koji će objasniti da je za deficit uvek neko drugi kriv, nikada poreska politika. U ostalom, najveća snaga neoliberala je što uvek imaju nekoga ko će i za crno reći da je belo.
4. U strašnoj ste zabludi ako mislite da je kriza srpskih dužnika izazvana svetskom krizom. I sa krizom i bez nje, dužnici koji ne zarađuju u stranoj valuti, a zadužuju se u stranoj valuti (pogotovo u državama koje imaju hroničan deficit tekućeg računa), moraju doći u krizu. Ovo je tako dobro obrađeno u ekonomskoj literaturi, ovo je tako jasno empirijski potrženo, da je besmisleno polemisati o tome. O tome se možda može polemisati samo na nekim beogradskim fakultetima, ili u još ponekoj ekonomskoj intelektualnoj bestragiji.
5. Možete verovati i ne verovati u statistike socijalizma. Ali njih ne morate gledati. Možete gledati život oko sebe. To bi trebalo da bude dovoljno.
Hvala na komentaru.
Boki, nisam negirao da treba da postoje državne firme koje imaju prirodni monopol. Moje pitanje je bilo vezano za državna preduzeća na kompetetivnom tržištu. Recimo, zašto Telekom treba biti državni?
@Boki
„Ustaljena podela (a koju nisam pronasao nigde u klasicnoj ekonomskoj literaturi) u Srbiji izgleda ovako. Primarni sektor, gde spadaju proizvodjaci (tu je i EPS a delom i Telekom u investicionim radovima), sekundarni sektor, pruzaoci usluga koji nemaju apsolutno nikakve veze sa budzetom, ili pojednostavljeno, oni koji mogu da bankrotiraju i tercijarni sektor pruzaoci potrebnih i nepotrebnih usluga (136 agencija i slicne budalastine) a koji se finansiraju iz budzeta i NE MOGU da bankrotiraju. Ko je i kada napravio ovakvu podelu neznam, ali znam da je ustaljena u danasnjem komentarisanju ekonomije Srbije.“
Ko god da je napravio takvu podelu nema pojima sa ekonomijom, statistikom, logikom…. a ekonomija nam je baš takva kakve komentatore imamo. Loše je to što i oni koji odlučuju o ekonomiji (ili su odlučivali), imaju znanje malo lošijeg komentatora.
Primarni sektor primarno obuhvata poljoprivredu i rudarstvo.
Sekundarni sektor industriju.
Tercijalni sektor uslužne delatnosti (privatne i javne). Ono što Vas nervira, tj. ono što Vi smatrate tercijalnim sektorom je na nivo 15 do 20% BDP’a Srbije (i prosveta, i zdravstvo, i državna uprava i javna komunalna preduzeća). Kod nas je, ako se ne varam, između 65 i 70% učešće tercijalnog sektora u BDP’u. Inače, ceo tercijalni sektor obuhvata 60 do 80% BDP’a svake zemlje, tj. procenat učešća raste sa razvijenošču.
Nemojte da verujete sve što pročitate. Kakvi su nam komentatori najbolje će Vam ilustrovati izjava Danice Popović (kao nekog za koga mnogi misle da je kvalifikovani komentator). Pre godinu ili dve, komentarišući visoke cene roba, rekla je da su kod nas uspostavljene monopolske strukture na tržištu zbog visokih carina. Niti imamo monopole, a carine se traže lupom, ili čak možda mikroskopom.
Za Bokija – Zanimljiva su iskustva privatizacije vodovoda u Latinskoj Americi. Npr. bolivijsko iskustvo je veoma zanimljivo i poučno. Hvala na komentaru.
@Marko
Ako jedna firma nabavi robe za 1mil dinara, dobavljac izdaje racun na 1mil + 200000din pdv (u primeru cemo koristiti visu stopu 20%). Dakle kupac odmah placa dobavljacu 1200000 dinara, cime je kupac izvrsio „prethodno placanje pdv“ ili stekaom pravo na odbitnu stavku a dobavljac je napravio svoju poresku obavezu na obracunati iznos. To znaci da dobavljac iz primera u tom trenutku duguje drzavi 200000 din na ime PDV po tom racunu i drzava njega „duzi“ za taj iznos. Nakon sto je kupac iz primera obracunao marzu na primer 150000din on formira prodajnu cenu od 1150000 +230000Pdv. Dakle nakon sto proda svu robu on je inkasirao 1380000din, posto je vec dao 1200000 za robu ostaje mu 180000din. Sta je sa porezom? Krajnji prodavac zaduzen je sa 230000din poreza,ali posto je 200000 din vec prethodno platio ostaje mu da doplati jos samo 30000din sto je porez na vrednost koju je on dodao. Zato se PDV i zove Porez na Dodatu Vrednost.
Ako prometujete manje od 8mil dinara godisnje mozete izabrati da ne budete u sistemu PDV. U tom slucaju, vas dobavljac vam ispostavlja racun sa obracunatim porezom i vi opet platite robu iz primera 1200000 din ali ako je prodate za 1380000 kao u prethodnom slucaju ne dugujete nista za PDV. Tada vam fiskalna kasa sluzi samo da dokaze da je vas ukupni godisnji promet ispod dozvoljenog limita. Ukoliko ostvarite promet veci od 8 mil morate da budete u sistemu pdv. Ukoliko pak je vas promet izmedju 4 i 8 mil, mozete da birate hocete li da budete u sistemu pdv ili ne, a ako je vas promet manji od 4 mil onda ne mozede da budete u sistemu pdv sve i da hocete. Mislim da je za pojedine zanatske delatnosti ova struktura unekoliko razlicita.
@Dragan Radovic
1. Kada ne dobijem račun u nekoj radnji ili restoranu ne dobijem nikakav popust jer je vlasnik napravio takvu kalkulaciju cena da uopšte nije obračunao PDV po stopi od 20%, nego samo računa da će mu na PDV od pazara otići 2% (ako ima legalni promet od 10%).
2. Poštenje se plaća, baš kao i profesionalnost, vrednoća, lojalnost, kreativnost… posebno u društvima u kojima je sistem vrednosti otišao tamo gde je otišao.
@grey owl
1. Mada i alkohol nije bezopasan, droga je ipak opasnija. Moj prijatelj, vlasnik lanca maloprodaje, kaže da je zabrana kupovine alkohola posle 22h donešena da bi se mladi uterali u kafiće. Gde se po njemu droga (ne mislim na alkohol) najviše prodaje.
2. Korupcija može u naturi, ali je onda svodite na trampu koja je mnogo sporija, kraćeg daha i mogućnosti.
@ Milos
Zamislite da neko namerno otruje stanovniostvo kroz vodovod?
Zamislite da neko to uradi u situaciji kada ste u „nategnutim“ odnosima sa nekom stranom zemljom. Bar mi Srbi svako malo ratujemo. Zamislite klaster, koji vesto „nasminka“ vodu, pa onda u svojim apotekama prodaje svoje lekove i cajeve. Sve to moze da zvuci kao teorija zavere ali je arsenal koji itekako koriste privatne kompanije. Nemajte iluziju. Da vas samo podsetima na cuvenu aferu sa vacinama protiv pticijeg gripa.
Zamislite privatnu elektranu koja ispadne (havarijski), bas kada su cene struje u vrsnim isporukama 10 puta vece nego kad nakon toga proradi i „izvozi“. Zamislite da se namerno izazove ispadanje veceg broja elektrana koje uzrokuje raspad sistema. Sta mislite zasto su Amerikanci bacali one „grafitne bombe“ koje su nam izbacile elektroenergetski sistem iz pogona. Otklanjanje onih rastopljenih „plastika“ nije bilo toliko skupo ali je dugo trajalo, pa ste bili uskraceni za sto sta ukjlucujuci i informacije,…
Mogao bih da nastavim ovako da redjam, ali dao sam vam i primer Holcima. Ta firma ima mnogo skuplji cement nego dok je bila drzavna, placa mizernu rudnu rentu, sav profit ispumpa napolje, i sta mi svi imamo od toga? Pri tome ne mozete joj konkurisati (uvozom na primer) jer je transport isuvise skup. Zato se to i zove prostorni monopol.
@Dragan Radovic
Razumem ja sta vi pokusavate da kazete i dokazete. Medjutim vi izgleda ne razumete sta ja pokusavam vama da kazem. Borba protiv „sive“ ekonomije u Srbiji svesce se na progon malih, gde je samozaposlen veliki broj ljudi, i gde se utaji realno mali iznos poreza. Velike nece niko ni da pipne, a pri tome ce njihova roba i dalje da se prodaje na „crnom“ trzistu a da se knjizi kao izvoz ili slicna „divota“ iz ogromnog dostupnog arsenala. Kako cete to da sprecite, a da zadrzite stranacko-partijsko uredjenje Srbije, koje nikom nije ni na kraj pameti ni da pokusa da demontira.
Zato je vasa ideja opasna. Posluzice lobistima da pogasi male da bi maksiomalizovali profit posle toga.
Boki, koji su razlozi zbog kojih želite državno preduzeće? Monopol se može razbiti, vodovod može ostati u državnoj svojini(koji je to bezbednosni razlog?), ali zašto bi država na konkurentskom tržištu imala svoje preduzeće nije mi jasno? Da li je to zbog profita koji bi išao u budžet ili zbog toga da se podstiče konkurencija? Ako je zbog profita, zašto država jednostavno ne oporezuje kako bi dobila te pare? Tako se ne remeti alokacija resursa i nema rizika da bi to preduzeće služilo kao partijska ustanova?
Marko
Obracun PDV se vrsi tromesecno ako je prihod ostvaren do 50 miliona dinara, ako je veci placate ga mesecno. Do 8 miliona ne morate da budete u sistemu PDV, preko 8 miliona dinara ste obavezni da se prijavite, Tokom godine konstantno pratite promet u poslednjih 365 dana, ako danas proveravate promet onda je to period od 21.05.13.-20.05.14.
Kod obracuna PDV za obracunski period ne gleda se uopste razlika po svakoj robi kao sto smo pisali primer u prethodnim objasnjenima, vec se koristi zbir svih ulaznih faktura sa placenim PDVom (prethodni) evidentiranim u KPR evidenciji, koji se uporedjuje sa zbirom svih izlaznih faktura sa zaracunatim PDVom evidentiranim u KIR evidenciji. Ukoliko je prethodni PDV veci, imate pravo na povracaj. To se desava kada nabavljate robu zvanicno a prodajete je na crno – kompletan PDV koji ste platili dobavljacu imate pravo da trazite od drzave POVRACAJ. Ukoliko je izlazni PDV veci, obavezni ste da platite.
@Dragan Radovic
U vasem komentaru, evo citao sam ponovo, vi govorite o pekaru koji nije u sistemu PDV. Ko nije u sistemu PDV nema pravo na odbitnu stavku.
Drugo, ukoliko je bakalnica iz mog primera nabavila neku robu na „crno“ od kud vam ideja da ju je nabavila bez PDV. Ko ce to da im proda tu robu toliko jeftinije?
Osim toga, ako su tu „crnu“ robu kupili po nekoj ceni (koja je niza nego u slucaju regularne kupovine) nisu oni ti koji su utajili porez, nego njihovi dobavljaci. Hajde, dajte budite malo realniji.
Ode perica u „Metro“ i na specijalu kupi koka kolu za kes a onda je prodaje kod sebe u radnji pomesanu sa svojom regularnom robom po nekim svojim prodajnim cenama, sta je tu sporno da je samo na marzu utajen porez. Naravno ja ne kazem da negde nema velikih zloupotreba ali mi nisu verovatne, jer velike kompanije imaju mnogo drugih nacina da zaobidju poreze.
@Inženjer Dejan
Hvala!
@Dragan Radovic
Možete li ovo oko PDV pojasniti. Koliko razumem simuliramo sledeću situaciju: preduzeće X nabavi robu u vrednosti od 1 milion dinara od preduzeća koji je u sistemu PDV-a. Na tu sumu plati 20% (200,000 din-ulazni porez). Sada, marza je 15% i nova cena je 1 150 000, ukupna cena koju plaća krajnji kupac je 1 380 000, a PDV koji ide državi je 230 000 din. Od ove sume 200 000 je dužan da plati dobavljač X preduzeća, a 30 000 samo X preduzeće..
Utaja je 230 000 ako oba varaju državu, a 30 000 ako vara samo X preduzeće. Šta mislite pod ovim “ platili ste prethodni PDV koji koristite kao odbitnu stavku“? I još jedno pitanje, kada preduzeće može da bude van sistema PDV i kada po sili zakona ulazi (koliki promet mora da ima)?
@Nebojša Katić
Gospodine Katicu, sva pitanja su bila upucena gospodinu Radovicu. Izvinjavam se ako sam nevesto iskazao deo o Bugarskoj gde sam samo zeleo da pokazem da ta zemlja sa nizim porezima se razvija brze od nas. To je primer iz prakse da su nizi porezi „blagorodni“. Jedino je taj deo trebalo da bude upucen vama, ali ne kao pitanje, nego pre kao primer koji mozete ili ne prokomentarisati. Jos jednom izvinjavam se ako ste pitanja postavljena gospodinu Radovicu, a koja su vezana za nase malo polemisanje iz prethodnih komentara razumeli kao pitanja upucena vama.
Za Nenada – Kažete:
1. „Kada se rad direktno oporezuje i kada se radniku uzima sa place tada on postaje demotiviran za rad umanjuje se zelja za radom, ucenjem novih vjestina i usavrsavanjem sto znaci smanjuje se produktivnost rada a zbog toga direktno pati poslodavac a na kraju i cijelo drustvo.“
Ovo što ste rekli je neoliberalni konstrukt koji nema nikakvo uporište u iskustvu.
Nebih rekao.
@Marko
Можда ће Вам помоћи објашњења о валутном одбору у БиХ у следећим чланцима:
http://www.slobodanjovanovic.org/2012/01/05/aleksa-milojevic-bih-kolonija-eu/
http://www.slobodanjovanovic.org/2012/11/27/a-milojevic-valutni-odbor-%E2%80%93-priprema-ekonomskog-sloma/
Додуше, од истог су аутора.
1. To sam uglavnom saznao od ljudi koji iz moje šire okoline, koji rade u javnom sektoru. Da se razumemo, ja nemam ništa protiv tih ljudi. Nemam ništa protiv lekara, nastavnika itd i divim im se. Ja ne mogu da osudjujem nekoga za koga znam da, kada države ne bi bilo, bi postojala tražnja za njegovim profilom na slobodnom tržištu, mada ne znam koliko bi mu bila plata na njemu. Možda bi lekarima, prosvetnim radnicima, ljudima povezanim sa njima plata bila veća da je to privatizovano nego što je sada? Ali znam sigurno da za gomilu radnih mesta u javnom sektoru ne bi bilo mesta na slobodnom tržištu jer ne bi bilo tražnje za njima i da je to višak.
2. Taj argument spominje Bruce Bartlett, tadašnji Reganov savetnik, a sada ogorčeni anti republikanac. Ne bih ništa dodao onome što ovaj tekst nije već spomenuo:
http://www.aei-ideas.org/2012/12/did-reagans-tax-cuts-cause-those-big-1980s-budget-deficits-or-was-it-paul-volckers-inflation-fighting/
3. Teško pitanje. Najlakši odgovor je da svi čekaju da država to uradi, jer je to radila u prošlosti i jer je plaćaju ljudi, jer se država svime bavi pa očekuju valjda da i to radi sa vremena na vreme. To je najbolje što umem da objasnim, da li je tačno ne znam.
4. Ne, ne nanose nikakvu štetu zajednici. Šteta je nastala zbog svetske krize na koju nemamo uticaja. Taj šok se prelio ovamo, manjak priliva kapitala u zemlji-pritisak na kurs. Dakle nisu oni krivi, kriva je svetska kriza i naš evroizovani sistem. Da nije bilo krize niko ne bi spominjao dug.
5.To znači da nisu instalirali kapitalističke institucije. Ne verujem u zvanične komunističke podatke o BDPu, ne smatram ih tačnim. Postoje mnogo priča da su bili namešteni.
Boki.
U trzisnoj privredi je iluzorno da vam neko nesto garantuje, Preko 20 godina nikakavu garanciju nikada nisam trazio od nikoga.
Da vidimo ko razume PDV: Kada prodate robu po vasem primeru utajite 230 hiljada dinara, ne 30 hiljada. Kada ste nabavili robu, platili ste prethodni PDV koji koristite kao odbitnu stavku. Tu je problem svih onih koji ne prijavljuju promet, odnosno problem drzave koji treba da spreci.
Pogledajte objavu 30.04. BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE – UTAJE PO BRANSAMA tacka 9. CARINA – bice vam jasno koliko se prometa ne prijavi, koliko nestane PDV.
Potpuno se slazem da su nameti na zarade previsoki, SVA SVRHA PROGRAMA KOJI ZAGOVARAM JE SNIZAVANJE MNOGIH OPTERECENJA I UVODJENJE SVIH PRIVREDNIKA U LEGALNE TOKOVE.
NE BOJTE SE AKO ME NEKO POZOVE, SAMO PO TACKAMA IZ UTAJA PO BRANSAMA i predlozenim resenjima – Srbin covek voli da mu se lepo objasni da mora da placa porez, zamoli jos lepse, malo pripreti i naplata stize.
Jos jednom hvala g. Katicu na prostoru, ne ucestvujem vise u komentarima.
Za Marka – Koliko znam, mada ne znam dovoljno, valutni odbor u BiH je nametnula „međunarodna zajednica“. Razlozi nisu bili sasvim besmisleni obzirom na političko ustrojstvo zemlje, ali verujem da je za izvoznike u BiH sve teže i teže kako vreme prolazi. Hvala na komentaru.
@ Иван Н.
Vi zaista ne razumete cinizam (koji je inače upućen nekom drugom).
Ne radi se o umetničkom senzibilitetu ili slobodi, nego o reakciji na oholost i bahatost.
Za Miloša – 1. Možete li mi objasniti kako ste došli do anegdotalnih dokaza i kako oni izgledaju?
2. Kako ste utvrdili da je deficit posledica Volckerove monetarne politike, a ne Reganove budžetske politike? Kako to da kada je Volckerova restriktivna politika okončana, budžetski deficit je nastavio da raste?
3. Da li neko smeta privatnom sektoru da gradi puteve, pruge, kopa kanale, organizuje protivgradnu zaštitu? Ko to i kako to zabranjuje? Za koje firme ste čuli koje su htele da grade pruge i puteve, kopaju kanale, a da ih neko nije pustio?
4. Prvo, imamo pravo da se mešamo u izbor ljudi ako on nanosi štetu zajednici i drugim ljudima. Zato što su građani slobodno odlučivali da se slobodno zadužuju, država mora da troši devizne rezerve i čuva kurs kako bi se spasili dužnici.
Drugo, ako je privatni sektor efikasniji od državnog, AKO JE TO AKSIOM, zašto su Ukrajina ili Gruzija npr. danas u mnogo gorem ekonomskom stanju nego u vreme SSSR-a (čiji ste primer naveli)? Ako je privatni sektor efikasniji, zašto je Srbija danas u gorem stanju nego u socijalizmu? Zašto su preduzeća koja su nekada dobro radila, sada propala (kada su privatizovana)? Zašto nisu procvetala?
Hvala na komentaru.
Izvinjavam se na potpunom offtopicu.
Gospodine Katiću, na koji način BiH ima fiksan kurs? Koji priliv deviza joj to omogućuje?
Pitam, jer sam video da je jedan banjalučki privrednik, donedavno opozicionar prešao u vladajuću SNSD partiju, a pričao je kako želi da promeni privredni ambijent i navodi da „zbog nerealnog kursa gubi 5 miliona maraka godišnje“.
Ja sam uvek smatrao (više politički, nego ekonomski) da je kurs marke u BiH direktna posledica odluke medjunarodne zajednice koja i takav kurs održava.
grey owl
Čemu?
da su najbolje poplave u Srbij i Bosni…
Pretpostavljam da imate umetnučkog senzibiliteta. Kod nas kad nam (ili mi) nije nešto jsno zaljučujemo to je „umetnička sloboda“ ili forma haiuku poezije na srpski način.
1. Nisam nigde našao podatke, to su moji anegdotalni dokazi.
2. To što se oni smatraju libertarijancima a troše na vojne avanture po svetu je druga stvar. To je anomalija. Liberalizam ne može biti odgovoran za zloupotrebe koje se u njegovo ime čini. Usput, Reganov deficit i dug je pre posledica tada nužne restriktivne politike Paula Volckera, tadašnjeg guvernera Feda.
3. Pa, bogami, da smo imali privatni sektor u tome nesumnjivo bi bolje prošli. Da nisu gradjani samostalno se angažovali i rukovodili akcijama preko interneta, šteta bi bila još gora. Država je u ovim poplavama pokazala svoje pravo lice- štetočina. Car je go. Podržavam da država radi svoj posao(država kod nas izgleda nije u stanju ni to), a ne da radi ono što nije njen posao i tako se rasplinjuje.
Što se puteva tiče tokom 19 veka postojali su privatnici koji su gradili puteve u Engleskoj i USA. Nije sporno da to mogu i privatnici. Ako me pitate da vam dam neku analizu državni vs privatni put- nemam. Mislim da je to previše komplikovana stvar da bude utvrdjena analizom. Pošto nemamo empirijske dokaze teorija može ostati podeljena, kao što je uostalom slučaj sa ekonomijom gde se ljudi 200 godina prepiru oko istih stvari, bez konačnog rešenja.
4. Prvo, argument je pre svega etički – nemamo pravo da se mešamo u izbor ljudi. Drugo, privatni sektor je efikasniji od državnog, negativan primer SSSRa i komunističkih država to i dokazuje.
Za Miloša – Iako ste pisali Bokiju, moraću da prokomentarišem.
1. Meni nije poznato da postoji analiza koja kaže da radnici javnog sektora letuju u inostranstvu, a radnici privatnog sektora u zemlji? Gde ste našli podatke za takav zaključak?
2. Kako tumačite da su najveće pristalice liberalizma (npr. amerčki republikanci) pravili najveće deficite budžeta? Šta mislite, da li su važnije reči, ili dela?
3. Zašto bu država uopšte i pravila puteve, bavila se zaštitom priobalja, odbranom od nepogoda? Zar nije logično da je i tu efikasniji privatni sektor?
4. Zašto mislite da su ino krediti dobri kada ih uzimaju građani, a loši kada to radi država?
Hvala na komentaru.
Za Bokija – Osvrnuću se samo na deo komentara upućen meni, a po Vašim tačkama.
1. Kažete: „Da bi je industrijski razvili neophodno je da se mnogo ulaze. Ko ume bolje od onoga ciji je posao da taj posao unapredjuje. Pri tome ja ne pravim razliku da li je preduzece privatno ili drzavno ako se ponasa u skladu sa korporativnim profesionalnim normama.“
Ne razumem sa kojom mojom tezom ovde polemišete, i gde sam tu, ili te teze izneo?
2. Kažete: „Siva i crna ekonomija su pre svega posledica ove korupcije koja se pre svega zapocinje od velikih firmi (koje vi smatrate poreskim platisama), a kroz razna lobiranja,…“
Gde ste kod mene teze o velikim firmama kao platišama ili (implicitno) o malim firmama kao neplatišama?
Kažete: „Takodje velike kompanije imaju mnogo nacina da generisu “crni kes” i minimiziraju porez kroz razne vidove transfernih cena, rashodovanje, “investicije”, “konsultantske usluge”.
Ako ovde hoćete da mi otvorite oči, onda ste verovatno propustili moj tekst napisan još pre osam godina https://nkatic.wordpress.com/2006/07/29/tranzicioni-poreski-raj/.
3. Kažete: „Pokazite mi ko je odgovarao za 400 mil eura kradje u Agrobanci a koju placaju svi gradjani Srbije.“
Svi građani Srbije plaćaju ne samo gubitke Agrobanke, već i sve skrivene gubitke ostalih banka na domaćem tržištu. Plaćaju to indirektno – kroz lude kamate, provizije, razlike u kupovnom i prodajnom kursu, repo kamate, ili direktno – kamatne subvencije. Dakle, nije reč samo o Agrobanci. Šta mislite, da li će neko biti uhapšen zbog loših plasmana u stranim bankama koje svi ? Da li ste sigurni da su svi gubici u npr. Agrobanci posledica samo lopovluka ili i ukupna ekonomska situacija tu igra neku ulogu? Itd. Itd.. Ne pada mi na pamet da branim Agrobanku, ali ukazujem da je teza „o novcu poreskih obveznika“ malo složenija nego što izgleda kroz medije.
4. Ovo nije sporno, niti sam ikada tvrdio suprotno.
5. Vaša objašnjenja, predloge i implikacije predloga nisam u stanju da razumem, pa ne mogu ni komentarisati.
Hvala na komentaru.
@Miloš
Liberalizam u Srbiji uvek koristim kao sarkazam. U mnogim svojim komentarima izneo sam tvrdnju da Srbija nije videla ni L od liberalnog koncepta osim u parcijalnim „burazersko ekonomskim“ odnosima, a i onda to nije liberalizam nego burazerska ekonomija. Nije mi poznato da igde postoji istinski slobodno trziste i ekonomija liberalnog koncepta. U Evropskoj uniji svakako ne.
Drzavna preduzeca mogu biti efikasna u to nema sumnje. Dovoljno je samo da se menadzment bira i ponasa po principima akcionarstava odnosno dobre korporativne prakse.
Uz to, postoje preduzeca kojima ja nikada ne bih dozvolio da budu privatna, a to su sva preduzeca koja bi mogla imati monopolski karakter ili posedovati takozvani prostorni monopol. Najveca glupost je prodaja cementare Holcimu. Vi ste prodali prostorni monopol. Dakle, ta kompanija koristi vase rude, placa mizernu rudnu rentu, tehnologija je opste poznata, a transportni troskovi na daljinu obesmisljavaju svaku konkurentnost na malo sirem podrucju. Budalastina je to dati privatniku (pogotovo strancu), jer dobijete skup cement i profit koji vam odlazi iz zemlje.
Takodje, preduzeca iz domena javnokomunalnih ili vodoprivrede imaju i veliki bezbednosni znacaj za svaku zemlju pa se ne bi trebalo dozvoliti privatnicima (pogotovo strancima) da imaju bilo kakav upliv u njima.
Kao sto rekoh vise puta ja sam za lokalliberalizam. Nisam liberal po vokaciji ni po opredeljenju ali znam da konkurencija ubrzava razvoj i podize standard svih gradjana na duzi rok.
@Dragan Radovic
Vi izgleda ne citate ono sto ja pisem. Dakle, TEHNOLOGIJA OPSTE POZNATA, znaci da je produktivnost veoma veoma slicna. Slutim da vas privatni posao nema mnogo veze sa procesnom proizvodnjom, ako ovo ne razumete. Dalje, necete vi skoknuti da kupite metlu u Bugarskoj, nego ce Deleze da ih bez carine (posto carina nema) uveze odande pa ce ih prodavati ovde po nizoj ceni nego trgovac koji prodaje „domace metle“, ili niko nece ni nabavljati domace metle jer su skuplje od uvoznih. Sta vam je tu sporno?
Vazda se pitaju strucnjaci zasto uvozimo beli luk iz Kine, paradajz iz Makedonije, pasulj iz Tadzekistana,….. Zar ne umemo mi to sami da proizvedemo pitaju oni. Dakle, odgovor je, kupuju to u inostranstvu jer je jeftinije, i to sa sve placenom carinom i transportnim i troskovima manipulacije.
Drugo, primerom sa sisanjem zeleo sam samo da vam kazem da je per capita evro veci u Bugarskoj (moze da kupi vise) nego u Srbiji. Sta vam je tu sporno?
Trece, u Bugarskoj je prosecna penzija manja nego u Srbiji (negde oko 160 -180 eur prosek, prosecna plata u javnom sektoru ista ili vrlo slicna kao u privatnom a negde i manja), realna statisticka prosecna bruto plata po granama niza nego u Srbiji, a realna neto plata veca. Neznam tacne podatke ali znam da je tako. Takodje stopa zaposlenosti je mnogo veca nego u Srbiji a sva poreska opterecenja niza. Bugarska je do skoro bila nerazvijenija od Srbije a i jezik i mentalitet i obicaji i kultura i geografski polozaj,… su slicni kao i nasi pa zbog toga uzimam bas njih za primer. Bugarska ima i veci (u duzem periodu) privredni rast od Srbije (pogotovo u periodu pre ulaska u EU). Da li vam to kazuje nesto?
Isto pitanje mogao bih da postavim i Gospodinu Katicu jer ovo je primer u praksi na koji se sa osnovom on cesto poziva. Nije moguce uporedjivati razvijenu i nerazvijenu zemlju niti po jednom osnovu. Skandinavske zemlje napravile su svoj standard na prirodnim bogatstvima i relativno maloj steti u svim ratovima (uporedjujuci sa Srbijom), i to pre doba globalne ekonomije, tako da njihov poreski sistem i nas nemaju blage veze jedan sa drugim.
@Dragan Radovic
Niste mi odgovorili kako cete se boriti protiv „legalne utaje poreza“ koja je dostupna velikim kompanijama a malima nije (dao sam vam i primer)
Niste mi odgovorili da li mozete da garantujete isti robni promet (na primeru bureka) ukoliko ga uvedete u PDV. Niste mi odgovorili ni da li ce u tom slucaju nominalne cene ostati iste ili ce mozda biti vece?
Ja misli da vi ne razumete sustinu utaje PDV-a. Dacu vam svoje vidjenje. Uzmite neku bakalnicu. Prosecne marze su oko 15%. Ukoliko ta radnja nabavi robe za 1mil dinara, marza ce iznositi 150000 din. Dalje na tih 150000 din treba obracunati 20% PDV (pretpostavite da je sva roba po visoj stopi). Ispada dakle da je ukupan PDV 30000 din. Sada, 90% firmi ima promet manji od 50 mil din godisnje i predaje poreske prijave kvartalno. U primeru bakalnice ako bi sav promet isao na crno neko bi utajio 30000 din. Uz zaprecene kazne to je totalna budalastina. Medjutim, svaki biznis ima potrebu da u danasnjem svetu generise kes na crno. Kes na crno mala firma moze da generise samo prodajom dela robe na crno. Tim kesom ona isplacuje plate radnicima jer su poreska opterecenja u ovom delu ogromna i dovode do neisplativosti bilo kog malog biznisa. Dakle niko nece da radi za 20000 din a da ocekujete nekakve velike rezultate u smislu makar savesnog rada, da ne spominjem nekakav razvoj, usavrsavanje posla i samog sebe,… Na pomenuti iznos morate uplatiti jos oko14000 drzavi. Za taj novac taj radnik dobija jako jako malo. Naposletku za dodatnih 20000 koje bi ste dali radniku drzavi morate dati jos 15000, e a to je uz vec znacajan trosak, obzirom da je vasa marza 150000din ukupno. Dakle, ustinete malo (veoma malo na PDV, malo vise na dazbinama na plate i „drzite nos iznad vode“. Sigurno ima ugostiteljskih objekata i kompanija koje naprave i nesto vise od toga ali kad dodjete na nivo srednjeg ili velikog preduzeca vi imate milion legalnih nacina da zaobidjete porez a ukljucujuci i „radnike na lizing“.
Ima ona izreka. Vodite racuna sta predlazete, jer bi neko mogao da vas ovlasti da te predloge sprovedete, a za rezultate odgovarate.
Razumecete da sve sto drzava radi, ona vrsi preraspodelu, ima mnogo „rupa“ gde novac bespotrebno razbacuje. To nikako nemoze doprineti razvoju industrije i primarne proizvodnje za koji se bar verbalno zalazu svi ekonomisti.
Poslednje pitanje. Kako cete u Srbiji spreciti da neki lokalni politicar (ili ne bas lokalni zar ne) ne pozove inspektorat i kaze: „Ej vidi u tu i tu firmu nemoj da ides to je nas covek, ili idi al da znas ja ti kazem on je posten i tamo je sve u redu. Nemoj dzaba da maltretirate ni sebe ni njega“, a da sa druge strane u konkurentskoj firmi inspektori ne budu hiperrevnosni?
Za Nebojšu Katića – Možda ovo nema direktne veze sa Vašom temom o ukidanju gotovinskog novca radi boljeg naplaćivanja poreza ali Miles Kimball je izneo predlog o elektronskoj valuti kao načinu da se izadje iz krize. U suštini njegov predlog je da kada ekonomija zapadne u recesiju i kada su realne kamatne stope negativne, a nominalne ne mogu ići ispod nule, onda bi država mogla uvesti kamatu na elektronski novac i tako primoravala ljude da troše. Tako bi se zauvek, po njemu, sprečile recesije.
http://blog.supplysideliberal.com/post/60337533206/the-path-to-electronic-money-as-a-monetary-system
http://blog.supplysideliberal.com/post/50888412664/a-minimalist-implementation-of-electronic-money
http://blog.supplysideliberal.com/post/62693219358/how-and-why-to-eliminate-the-zero-lower-bound-a
Firme koje posluju, peru novac. Propadaju kada nema dovoljno za pranje.
U Srbiji ponestaje ljudi i prljavog veša…
Vlada
Danas objavljen tekst
http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:492185-Grcka-ceka-najezdu-turista-iz-Srbije
Za poreklo imovine, hocete da kazete da treba pustiti sve kriminalce da pokradu sve zivo pa onda da im oduzmemo imovinu? Zar nije bolje spreciti krinimalne radnje u startu?
Vlado, svaki primer koji napisem ima tacno ime i prezime, iskljucivo. Zao mi je sto ne zelite da prihvatite takve stavove.
Boki, odlično objašnjen uticaj visokog državnog duga na ekonomiju jedne zemlje. Samo mala zamerka- zašto to smatrate liberalizmom? Koliko znam liberalizam je protiv državnog duga jer je teret gradjanima, za izbalansiran budžet- državu svedenu na minimum. Uzimati kredit kako bi se platio radnik u javnom sektoru), koji onda te pare vraća njima kroz uvoznu robu i letovanja u inostranstvu a dug svaliti na radnike u privatnom sektoru, nije samo ekonomski neefikasno već je duboko nemoralno i pljačkaški. To je neofeudalizam a ne liberalizam.
Nisam siguran kako bi državno preduzeće na kompetetivnom tržištu moglo biti efikasno i ne bi traćilo resurse koji bi bili iskorišćeni za nešto bolje. Najbolje je da država gleda svoja posla a da taj eventualni propušteni profit obezbedi putem poreza. Tako ne bi remetila alokaciju resursa. Mislim da Vi verujete da državno preduzeće može biti efikasno u alokaciji resursa kao i privatno. To je pogrešno.
Nema ništa loše u tome da gradjani kupuju stranu robu niti da troše na Vama omraženi sektor usluga. Osim ako to nije finansirano putem kredita za javni sektor. Naravno država može da se zadužuje ali samo za ono što je u domenu njenog posla. Recimo da je država malo manje finansirala kreditima privatna i javna preduzeća i glumila banku, verovatno bi imala para za organizovanje i osavremenjivanje odbrane od nepogoda. Ali to je prokletstvo države kod nas – bavi se svime i svačime samo ne onim što je njen posao.
Vlado, najpreciznija analiza ikada uradjena u Srbiji za jednu bransu je za autobuski saobracaj , jaca od FRENovog Novog nalaza koji je utvrdio da je siva ekonomija 31%. .Ja ne znam koji su argumenti za vas validni ako ne priznajete metod koji smo koristili da utvrdimo utaje u autobuskom saobracaju, i to samo legalne firme. Pogledajte u komentarima od prethodnog dana, objasnio sam analizu. To sto vi ne verujete, vas je stav. Ne zelite da prihvatite da jaka beogradska firma ima prihod oko 600 miliona a prijavila je malo vise od 200. Ili novosadska firma ima prihod oko 220 miliona a prijavila je 20 miliona dinara,
Sto se tice vlasnik transportnih firmi, vozaci imaju plate 10 do 15% od ugovorene cene prevoza, to je 700 do 1500 evra na mesecnom nivou. Legalno su im zaraade jedva iznad minimalne. Podizanje fiktivnih deviznih dnevnica dobija se neoporezovan novac kojim se vrsi isplata zarada, to mozete proveriti bilo gde, bilo kog vlasnika transportne firme pitajte. Kakav odgovor dajete za konkretna dva primera iz autobuskog saobracaja? Mislite NE POSTOJE TAKVE FIRME? Analiza je radjena na bazi 2012.g., za par dana dobijamo podatke za 2013. god. iz APRa, uradicemo uporedni prikaz. Obzirom da su podaci predoceni velikom reformatoru Poreske uprave Srbije, g. Simiču koji uopste nije reagovao, odnosno sve kontrole je poslao u najlegalnije firme, sa novom analizom hocemo da vidimo kolike su utaje i ko je odgovoran sto nisu sprecene.
За Драгана Радовића
Нисам желео да се укључујем у расправу коју сте покренули, јер смо већ полемисали на сајту макроекономија, али расправа се мало (не)заслужено распламсала.
Ваши ставови ме подсећају на српске стереотипе, као смо ми богата земља, али ОНИ (политичари, директори, приватници…) покрадоше све.
Вама није никакав аргумент да тражња у Србији пада, јер је то „сумњива“ статистика, а иако пада, приватници овде штеде и мало троше, да би могли да оду у иностранство да се тамо разбацују. Троше паре на ауте које тамо купују, вероватно их само тамо и возе, и износе паре масовно у Грчку, Кипар…приликом својих баханалија на летовањима.
Потсетићу Вас за пример везан за аутобуски превоз. Наш доминантан превозник у међумесном саобраћају је Ласта. Она, свакако, не ради нелегално, а бележи губитке „на дуги рок“, упркос Вашој тврдњи да се 100 % легално пословање више исплати од нелегалног,“на дуги рок“. Промет ове фирме, баш као и проневере које ви откривате у овој бранши, је 80 милиона евра, што је 1 одсто укупних прихода буџета. Толике проневере је не могуће остварити, све и да се продају карте, а путници не возе.
Пример за варање државе“…dobije rešenje koje je opet 30% jače od realnog – DRŽAVA VIŠE DOBILA, poreznik zadovoljan, kupac manje platio“…логично.
Тврдите да су Вам власници транспортних фирми рекли: „Ако би нам то укинули сви би престали да радимо“, мислећи на дневнице за слижбени пут у иностранство. Зашто би СВИ престали да раде због тога? Да ли зато што сви не желе да раде ако не могу да износе паре током својих летовања, или кажу да би им посао тада био неисплатив.
Све значајне утаје пореза, које су мотивисане стицањем екстра профита, а не опстанком на тржишту, се могу санкционисати доношењем закона о пореклу имовине.
Нама није проблем немењање неодрживог ситема, за који се знало да је неодржив, много пре доласка Милошевића на власт, нама је проблем сива економија, проневере у јавним набавкама, Мишковић, паре са Кипра…
Ви сте упознати са неким детаљима из пословања фирми, неке наслућујете, неке сте начули, али све тумачите као екстрапрофитерство. Као и већина књиговођа, од дрвећа не видите шуму.
П.С. Похвалио бих убацивање кладионица у Ваш дорађен текст о утајама.
Najbolji burek, prave Albanci u Đakovici.
Najbolje poplave su u Srbiji i Bosni…
Boki
U pravu ste, metla je jeftinija u Bugarskoj, idem za cas da je kupim. I sisanje je povoljnije pa cu za tren oka i da se posisam. Boki, Boki, cenu proizvoda ne odredjuje samo plata, produktivnost je br.1 faktor u ceni kostanja.
Sto se tice bureka, kada jednog pekara naterate da kupuje legalno brasno, sa uracunatim PDVom, a on nije u sistemu PDV, automatski gubi prethodni PDV: Kao bela lala ce povecati prihod, uci u PDV, za pametne i strucne sistem PDV omogucuje dodatnu zaradu.
Ne bih vise odgovarao, verujem da cete uzivati u odgovorima mladog ekonomiste cim bude stigao da odgovori.
@busolazasrbiju
Ustaljena podela (a koju nisam pronasao nigde u klasicnoj ekonomskoj literaturi) u Srbiji izgleda ovako. Primarni sektor, gde spadaju proizvodjaci (tu je i EPS a delom i Telekom u investicionim radovima), sekundarni sektor, pruzaoci usluga koji nemaju apsolutno nikakve veze sa budzetom, ili pojednostavljeno, oni koji mogu da bankrotiraju i tercijarni sektor pruzaoci potrebnih i nepotrebnih usluga (136 agencija i slicne budalastine) a koji se finansiraju iz budzeta i NE MOGU da bankrotiraju. Ko je i kada napravio ovakvu podelu neznam, ali znam da je ustaljena u danasnjem komentarisanju ekonomije Srbije.
@Dragan Radovic
Postavio bih jedno pitanje vasem mladom ekonomisti koji smatra da nije bitno kolike su bruto i neto plate u okruzenju.
Primer. Ja proizvodim metle. Tehnologija opste poznata, sirovine dostupne na berzi u sirem okruzenju po istim cenama, energenti (struja,….) iste ili slicne cene. Ukoliko je bruto plata u Srbiji 500 eur sto daje neto platu od 300 eur, a bruto plata u Bugarskoj 400 eur sto daje neto platu od 300 eur, cije ce metle da se prodaju, na otvorenom trzistu koje nema carine?
Hoce li Srpskim i Bugarskim metlarima iz primera da ostane ista kolicina novca za razvoj?
Hoce li Bugarski radnik biti manje zadovoljan od Srpskog radnika, ili na protiv zadovoljniji jer je verovatno da ce mnoge usluge moci da dobije jeftinije (zbog manjeg zahvatanja iz bruto plate).
Koliko ce kostati usluga sisanja kod frizera u Bugarskoj a koliko u Srbiji?
Takodje moram vam reci da vam @busolazasrbiju veoma jasno skrece paznju na slabosti u vasem planu za borbu protiv sive ekonomije, bas kao sto sam i ja.
Uzmimo tu vasu pekaru. Burek sa sirom kosta 90 din a burek sa mesom 100 din. To su vam cene u mom gradu a zavisno od lokacije negde su i znatno nize (sto jasno govoi da je kirija znatan deo cene bureka). Zelite li da mi kazete da ce biti moguce burek prodavati po toj istoj ceni ukoliko se na njega doda PDV od 20%.
Hocete li garantovati da ce ukoliko se burek bude prodavao po 120 din (zbog PDV) robni obrt (dakle ne finansijski nego robni obrt) ostati isti?
Otkud vam ideja da je moguce napraviti perpetumobil?
Vise puta sam izrazio svoje neslaganje sa Gospodinom Katicem, po pitanju poreskog opterecenja u Srbiji. Evo i zasto.
1, Srbija je industrijski nerazvijena zemlja. Da bi je industrijski razvili neophodno je da se mnogo ulaze. Ko ume bolje od onoga ciji je posao da taj posao unapredjuje. Pri tome ja ne pravim razliku da li je preduzece privatno ili drzavno ako se ponasa u skladu sa korporativnim profesionalnim normama.
2, Srbija je visokokorumpirana zemlja, pri cemu je korupcija sistemska i toliko prozima celo drustvo da je gotovo neizleciva. Siva i crna ekonomija su pre svega posledica ove korupcije koja se pre svega zapocinje od velikih firmi (koje vi smatrate poreskim platisama), a kroz razna lobiranja,… da bi se uklonila mala konkurencija koja je smetnja maksimizaciji profita velikih. To vam ja odgovorno tvrdim jer i sam sam privatnik vec 16-17 god.
Takodje velike kompanije imaju mnogo nacina da generisu „crni kes“ i minimiziraju porez kroz razne vidove transfernih cena, rashodovanje, „investicije“, „konsultantske usluge“ (Primer. Salford je platio konsutantske usluge nekoliko hiljada eura na sat. Za to je ispostavljena zvanicna ino faktura i uplacen novac firmi u inostranstvu. Sada na intelektualne usluge ne placa se carina. Sediste konsultantske firme je u zemlji gde je porez „nepoznata kategorija“. Takodje firma je napravila trosak koji ne ulazi u oporezivu dobit. Kako cete vasim programom ovo da sprecite, moze li mala bakalnica da izvede ovako nesto? Ima li ista nezakonito u opisanom postupku, nema, tacka.) …
Upropastite male i odmah vam sledi povecanje cena i smanjenje poreskih prihoda a zaposlenosti posebno, to vam garantujem i spreman sam da se kladim.
3.Srbija je zemlja koja nema sustinsku samostalnost. Mi nismo drzava vec banana republika. (Bananna republike su pragmaticne, nemaju izgradjene institucije sistema i podlozne su despotskim vladavinama u kojoj despot menja „zakone“ od slucaja do slucaja a i „pravdu“ i „zakone“ uvek koristi selektivno. Pokazite mi ko je odgovarao za 400 mil eura kradje u Agrobanci a koju placaju svi gradjani Srbije. Samo Srbijagas pravi 200 mil eur minusa svake godine koji takodje placaju svi gradjani srbije. Zasto se neko ne pozabavi tom jednom firmom, sto je slozicete se mnogo smislenije i lakse nego kontrolisati stotine hiljada malih radnjica koje „ustinu“ tu i tamo nesto u svrhu sopstvenog prezivljavanja.
4, Srbija ima obaveze po SSP i nema mogucnost da digne ni carinske ni vancarinske barijere, dok je izvoz otezan pre svega administrativnim merama jer jos nije clan EU. Dakle nasa su preduzeca u vec podredjenom polozaju.
5, Srbija jos uvek zivi u Socijalizmu. Kakav crni neoliberalni koncept, toga ovde nema, jer kao sto rekoh ako samo 280000 ljudi radi u primarnoj proizvodnji a pri tome 780000 u javnom sektoru + 1700000 penzionera, o kakvom „kapitalizmu“ mozemo da pricamo?
Da ne duzim dalje ima tu jos sto sta, medjutim sustina je da je neophodno proci kroz fazu „divljeg kapitalizma“ u smislu ne postojanja nikakvih poreza da bi se proizvodni sektor akumulirao i razvio, jer da ponovim, nismo u mogucnosti da uvedemo kapitalnu kontrolu, znacajnije necarinski i carinski zastitimo domace trziste, i nismo u mogucnosti ni da znacajno uticemo na kurs sopstvene valute obzirom na preveliku zavisnost od stranih banaka i kredita. Da bi brzo smanjili zavisnost od stranih kredita i banaka potrebno je rapidno oboriti standard pre svega javnog sektora jer je on kroz direktnu potrosnju (uglavnom strane robe, zato i daju kredite) najveci korisnik tih istih kredita.
За Инжењера Дејана
Француска је у 2012 открила утаја пореза за 4,6 милијарди евра. Француска има 70 пута већи БДП од нас
http://dnevnenovine.rs/2013/ekonomija/10/francuzi-2012-utajili-46-milijardi-evra-poreza/
Нама у прилог иде што је сива економија код нас већа, али не иде нам у прилог што наши финанцијски полицајци нису Французи.
Дакле, биће ваљда кило меса од толиког вола.
Možda ne bi bilo potrebe za „obnovom“ Kosova, da nije štetočina.
Pazarci su pukli, zbog uvoza jeftinije dreš robe, mahom kineske. Niko od nas se neće iščupati ni za 1000 godina – idealno.
Ajmo, sledeća petarda…
Busolazasrbiju
Molim vas, izuzetno sam dobro obradio ovu temu, nemojte pausalno da govorite. Napisao sam konkretne branse, evo vama pitanje: 1. Da li ste ikada u pekari dobili popust pri kupovini bureka, hleba ili bilo cega drugog? Znate da su samo 20% pekara u PDVu, a limit ispune za samo par meseci? Da li ste u butiku ili restoranu, hotelu ili ne znam gde dobili popust zato sto niste dobili fiskalni racun? Niste. Da li su vlasnici restorana na Adi snizili cene zato sto imaju cak i po 100 radnika dnevno neprijavljenih i ne izdaju fiskalni racun?
Da li vam je bilo koji zanatlija ista uradio povoljnije zato sto niste dobili racun? Ima primera koji ste napisali, retki su.
Moja teza je da se ogromni novac utajeni iznosi i trosi van zemlje, to treba spreciti.
Ne treba brinuti za „te sto bi propali, nelojalnom konkurencijom oni one legalne teraju na propadanje. Ne brinite, nece propasti, niti jedan pekar nece zatvoriti radnju zbog uvodjenja u legalne tokove. Njihovo trziste odmah preuzimaju svi koji rade legalno u bransi“. U autobuskom saobracaju LASTA, NISEKSPRES i jos neke firme koje imaju deset hiljada radnika su pred kolapsom zato sto ih ubi nelojalna konkurencija legalnih firmi koje rade nelegalno. Ima jedan veliki problem ovih sto rade bez prijave prihoda, evo primera ove branse: stvaraju veliki visak novca, investiraju u kupovinu autobusa (iznose novac van zemlje) i povecavaju posao. Ako ih drzava pritisne da rade legalno, trenutno propadaju jer ne mogu da se uklope u domacinsko poslovanje. Evo dobar primer iz 2000.-2002.god. Kada je krenula obnova Kosova u Novom Pazaru bilo je registrovano 4 do 4,5 hiljada raznih kamiona, svi su prevozili gradjevinski materijal. Zamislite koliko je novca izneto van zemlje za kupovinu tih kamiona. Posao je stao, ostalo im je groblje kamiona na „kilo“, umest da su tih desetine miliona evra ulozili u tekstil ili neku drugu proizvodnju. Jos 10 do 20 godina nece uspeti da se iscupaju zbog pogresnih investicija.
Nije bitno da li je administracija siromasna ili bogata, korupcija je uvek prisutna ako nema straha od represivnih mera. Ako krene 100% primena programa koji sam predlozio, mnoge stvari ce se resiti. Onaj ko je sklon korupciji cesto ne razmislja puno, samo kako novac da strpa u dzep – nema idealnog zlocina.
Kada kazem uvodjenje kesa u legalne tokove delim misljenje sa vasim predlogom – i fizicki zameniti kes platnim karticama.
Sećam se: Arbeit macht frei.
Malo gvožđa i malo olova, pa da počne žurka…
Za Nenada – Kažete:
1. „Kada se rad direktno oporezuje i kada se radniku uzima sa place tada on postaje demotiviran za rad umanjuje se zelja za radom, ucenjem novih vjestina i usavrsavanjem sto znaci smanjuje se produktivnost rada a zbog toga direktno pati poslodavac a na kraju i cijelo drustvo.“
Ovo što ste rekli je neoliberalni konstrukt koji nema nikakvo uporište u iskustvu. Iako se retko pozivam na druge, ovaj citat je vredan pažnje. To je deo iz teksta koji je Warren Buffet napisao za New York Times i u kome se zalagao za rast poreza:
„SUPPOSE that an investor you admire and trust comes to you with an investment idea. “This is a good one,” he says enthusiastically. “I’m in it, and I think you should be, too.”
Would your reply possibly be this? “Well, it all depends on what my tax rate will be on the gain you’re saying we’re going to make. If the taxes are too high, I would rather leave the money in my savings account, earning a quarter of 1 percent.” Only in Grover Norquist’s imagination does such a response exist.
Between 1951 and 1954, when the capital gains rate was 25 percent and marginal rates on dividends reached 91 percent in extreme cases, I sold securities and did pretty well. In the years from 1956 to 1969, the top marginal rate fell modestly, but was still a lofty 70 percent — and the tax rate on capital gains inched up to 27.5 percent. I was managing funds for investors then. Never did anyone mention taxes as a reason to forgo an investment opportunity that I offered.“
2. Iz priloga koje ste posatavili u svom komentaru, jasno se vidi strahovit skok budžetskog deficita pod Reganom, a potom ponovo pod Bušem mlađim. Naravno, cifre se mogu interpretirati vrlo „kreativno“, objašnjenja se mogu prilagođavati teoriji, ali se cifre ne mogu promeniti.
Hvala na trudu.
Uraaa…
Marko
Ne upustam se trenutno u borbu protiv korupcije. Siguran sam da mojim programom svaki nelegalni kes ulazi u legalne tokove, izbija se gotov novac iz ruku onih koji bi da korumpiraju, kao i onih koji bi da budu korumpirani (isto zlo su i jedni i drugi – prvi smo mi, privrednici, drugi su drzavni korumpirani sluzbenici). Svi oni koji misle da je lako „oprati“ novac, verujte mi, varaju se, trag uvek ostaje i vrlo lako se prati.
Sto se tice solidarnog poreza ili snizavanja zarada za odredjeni procenat potrebno je samo cistoj administraciji uvesti tu meru, privremenog karaktera. Potpuno su pogresni predlozi da se smanje zarade prosvetnim i zdravstvenim radnicima, pripadnicima vojske i policije. Katastrofalan je predlog da se penzionerima smanje penzije za 25% kao sto govori min. Krstic i Kori Udovicki. To bi znacilo da se baca akcenat na smanjenje rashoda, ne na povecanju prihoda. I da se ostvare ustede koje su potrebne ovom merom, ne krene se na bolju naplatu, automatski poreska nedisciplina raste i prihod ce biti sve manji. I onog momenta kada planirane ustede ostvarite, istog trenutka cete biti ponovo na nuli jer su prihod podbacili bas toliko koliko su ostvarene ustede.
Moj plan trenutno primenjuju „prepisivaci“. Prvi deo plana, preventivno delovanje do tri meseca je u potpunosti objavljeno kako sam predlagao. Ukoliko se ne usvoji mera snizavanja opterecenja zarada i drugih stopa sa pocetkom primene 1. jula kako sam predlozio, odmah mogu da potvrdim da ce plan proci kao i borba protiv korupcije, sa nesagledivim posledicama.
Zbog toga sve i predlazem, da se vise ne radi na crno, od takvog rada imaju koristi najvise korumpirani drzavni sluzbenici i privrednici u pocetku. Moja teza je da svi koji rade na crno ranije ili kasnije zavrse bankrotom, samo oni koji rade legalno opstaju, zato je i bitno da se svi uvedemo u legalne tokove.
Mojim predlozima, ima ih jos mnogo, siguran sam da Srbija moze da postane do kraja 2015. godine poreski raj (ne peracki) i tako privuce kapital iz Evrope i mnogih drugih zemalja sveta. Trazna za radnicima se povecava, veca traznja tera poslodavce da se vise bore za radnika (za vernos kupice psa, radnika platite da bi vam bio veran) i standard krece.
Za stanove i kuce, jos u prvom tekstu pre tri godine sam napisao: porez na imovinu ne povecavajte, mnogi su nasledili imovinu od roditelja gradjenu u srecnim vremenima, sada su ostali bez posla i nece moci placati povecane namete. Zato smanjite porez na zakup sa 20 na 10%, oporezujte poresku snagu, uvedite (400 hiljada stanova i 100 hiljada lokala) sve zakuodavce u legalne tokove i tako zamenite porez na imovinu.
Prosle godine, 10.maja najveci zagovornik poreza na imovinu g.Dinkic i Milica Bisic su u 16 h na vestima najavili povecanje tog poreza, u 18 h na konferenciji za novinare su objavili prethodno napisani tekst – u potpunosti moju izjavu – i tada nisu povecali porez.
Inzenjer Dejan
Uopste ne razmisljam o tudjim iskustvima, sve predlozeno je na bazi iskustva stecenog u Srbiji kao privatnik-privrednik od 1990.g. do danas. Misljenja sam da svaka zemlja mora da ima svoj put, uzimajuci u obzir sve specificnosti koje mogu da uticu na formiranje privrednog okruzenja
Da, jedni privrednici ce prepustiti efekat snizavanja radnicima kroz povecanje neto zarade, drugi ce iskoristiti, kao sto sami kazete, da servisiraju svoje obaveze – otplate brze kredite, izmire sve drug obaveze – pa zar i to nije dobar efekat?
Privrednik iskljucivo odlucuje ko prisvaja efekat snizavanja.
Srz mog programa je da se do tri meseca da vremena da se privrednici prilagode, prijave radnike, pocnu sa prijavljivanjem prihoda i legalizuju placanje zakupa. Za to vreme, I faza, drzava odlucuje o snizavanju nameta: opterecenje zarada na 40%, porez na dobit sa 15 na 10%, porez na zakup sa 20 na 10%, na dividendu takodje na 10%. To sve, kako sada stvari stoje, treba da zazivi od 1. jula. I onda teske represivne mere za sve one koji ne postuju.
Toliko sam se skoncentrisao na prihodovnu stranu budzeta da nisam predlagao druga resenja, vrlo lako resivo problem otvaranja nove firme sa ostavljenim obavezama u prethodnoj. Sto se tice SDK, znam izuzetno dobro kako je besprekorno funkcionisao taj sistem, ne bih ga vratio.
@Nebojša Katić
1. Za mene je ovo neodrzivi razvoj,
https://www.sns.org.rs/novosti/vesti/premijer-vucic-kako-cu-promeniti-srbiju
Odrzivi razvoj je kada se napravi balans drzave i privatnog sektora po placama i pravima. Za mene drzava treba da pravi velike i skupe sisteme neophodne za razvoj Srbije a da ostalo prepusti privatnom sektoru. (nemislim recimo osnovno i srednje obrazovanja).
2. Kada se rad direktno oporezuje i kada se radniku uzima sa place tada on postaje demotiviran za rad umanjuje se zelja za radom, ucenjem novih vjestina i usavrsavanjem sto znaci smanjuje se produktivnost rada a zbog toga direktno pati poslodavac a na kraju i cijelo drustvo.
Radnik nezna i netreba da zna koliko se placa porez na kapitalnu dobit.
Radnik treba da pravi vise i brze i da za to da bude nagradjen.
Jednostavno, radnik uzme papir i gleda koliko mu se uzima sa place.
Obecavanja socijalnih i ostalih prava treba da budu u mogucnosti drustva a ne politickih stranaka prije izbora, PDV + akcize + porez na nekretnine.
Mislim da je gosp.Milorad u pravu sa povlacenjem kesa iz opticaja. Sa danasnjom tehnologijom kes treba da bude izbacen. Iz mog vlastitog iskustva sam vidio da se jednokratne kartice koje predstavljaju kes naprave doslovno za 5 minuta. Gospodja je spojila broj kartice sa imenom i mobitelom i kako se trosi novac ja dobijem izvjestaj.Na kraju noz i karticu napola a sami POS nije problem jer ga svaki dostavljac pizze ima a i napravljen je mali uredjaj za citanje kartice na smatrphonu.
Neznam dali ima koji moderni sustav koji neoporezuje rad ali ako drugi grijese netreba i Srbija.
3. Vazno je jer je novac odlazio u neproduktivni sektor.
Ja mislim da je ovo empirijski fakt.
http://knoema.com/tbocwag/gdp-by-country-1980-2013
http://www.economonitor.com/blog/2013/04/should-reagan-get-credit-for-bill-clintons-budget-surplus/
http://www.davemanuel.com/history-of-deficits-and-surpluses-in-the-united-states.php
http://www.forbes.com/sites/peterferrara/2011/05/05/reaganomics-vs-obamanomics-facts-and-figures/
Zaboravio sam:
Jedva čekam još lepih priča o veličanstvenoj borbi protiv korupcije, koja menja vilajet iz korena…
Ta ideja o bezgotovinskom novcu je blizu realizacije. Ima motiva u nekim SF filmovima – osim kartica, žene nose narukvice sa čipovima (Ultra Violet).
Srbija nije SF, ovde je situacija nadrealno retrogradna.
Juče, na Banjičkoj pijaci vidim scenu:
Džip sa interventnom ekipom se zaustavlja pored gomile kartona i uličnih tezgi (siva zona). Odmah prilazi par smrtnika koji momcima u plavom pružaju novine, da bi jedan iz vozila dobacio:
„U redu, ne treba više…“
Drugi je izašao iz vozila, krenuo do jedne tezge na samoj pijaci (bela paušalna zona) do neke domaćice koja je hitro spakovala ceger.
Znači može i bez keša, u naturi.
Isto jutro sam posetio obalu Save, kod sajma. Prošetao sam se celom dužinom, do novog željezničkog mosta. Poplavljena staza, bandere i žardinjere u vodi. Na jednom delu ispred sajma je postavljena barijera od vreća s peskom. Valjda drugi talas i neće biti toliko strašan (možda nas samo lože).
Depresija.
Zemljo Srbijo….
@ busolazasrbiju
Izvinjavam se totalni off-topic, ali tiče se logike i istine:
Da li jedna psihoaktivna supstanca kao što je alkohol, nije opijat ili „opojna droga“, zato što je to tako neko napisao, odnosno zato što je legalna?
U tom slučaju, ja odustajem od debate…
U zemljama kao što je Srbija, ogromna većina fizičkih radnika na putu ili građevini loče, znači nisu na „drogama“. Što opet ne znači da ne bi mogli da budu na heroinu, kokainu ili amfetaminima. A uduvani ili na ekstaziju, teško. Trebalo bi da neko zna nešto o tematici, da bi mogao da kvalifikuje stvari. Nešto što danas i deca u urbanim sredinama znaju. A svako ko ima iskustva, zna za sličnosti kao i bitne razlike, alkohola i heroina, na primer.
Naravno, nije potrebno da neko stekne kompletno „iskustvo“. Ja sam apsolutno protiv stvari kao što su heroin, kokain, amfetamini i slične hemije. A alkohol je izuzetno opasan, upravo zbog svog statusa, karakteristika, i pre svega ljudi koji su ionako očajni i skloni preterivanju.
A sada poenta – zbog čega je nešto ilegalno? Već sam pisao o tome, pa ću sada navesti samo jednu istorijsku analogiju.
U jednoj Americi, u kojoj su izvršili razne socijalne eksperimente – više od deset godina 20-tog veka, bila je na snazi „prohibicija“. Šta se tada dešavalo i zbog čega je sve to rađeno, razume svako ko nije ignorant ili licemer.
Ljudi jednostavno hoće to. Eto prilike za zaradu, bez poreza. Ali postoji šema…
U Beogradu je 5:27. Još malo, pa će narkomani moći da se snabdeju zalihama. Imaju fore do 22:00. Srećni trgovci će se već odužiti onome, ko im je omogućio veći promet. A odluka Ustavnog suda je važila, samo pred izbore 2012.
Doduše, kod mene ima jedan piljar, prodaje i posle 10 uveče. On čašćava sitne pacove.
@Dragan Radovic
Uopšte ne sporim činjenicu da postoje firme koje ste naveli u svojim primerima, ili da stanje nije onako kako ste opisali po branšama. Ono što je sporim, a što je, mislim, Vaš previd da tu postoje neke pare koje se trpaju u džep ili kamare sa strane na kontu utaje poreza. Jednostavno, crnoberzijanac formira cenu na taj način što PDV računa 2% (ako mu je samo 10% legalan posao), doprinose i poreze na zaradu upšte ne računa ako ih plaća samo na jednog zaposlenog od stvarno xy broja.
Znači, kada bi sve uterali u legalne tokove, postojeći volumen tražnje doveo bi do toga da bi većina tih crnoberzijanaca (i manjina onih koji rade na belo) propalo, tj. njihove proizvode ili usluge ne bi imao ko da kupi (za iznos povećanja PDV i drugih obaveza). Shodno tome, veličina poreze koja bi se naplatila bila bi sličnog nivoa jer bi se naplaćivali od manjeg broja legalih učesnika.
Niste razumeli ono kada sam pomenuo siromaštvo, mislio sam na državnu administraciju koja kada je siromašna (a naša jeste, pa bez obzira što ima veće plate nego u privatnom sektoru) lako je korumpirana ili samo nezainteresovana. I koliko je meni poznato, nigde siromašna i slabo plaćena administracija nije izgradila bogato i efikasno društvo.
I opet ću da se vratim na bespredmetnost represivnih mera, sve je to mnogo lakše i jednostavnije izvesti smanjivanjem gotovog novca u prometu jer se njime realizuje svaka siva ekonomija. Bez njega je nema. I onda me uopšte ne zanima kako će neko da bunari kada robu i usluge mora da naplaćuje preko računa ili da istu kupuje, te će i radnike morati da plaća preko računa. A onda će državi biti mnogo lako (čak da ga kontroliše na daljinu, računarski) da prati kako plaća raznorodne poreze i doprinose.
@Dragan Radović
Zanimljivi predlozi, nadam se da ćete biti deo tima koji će provesti tu borbu. Empirija će da potvrdi da li ste u pravu. Ipak u malom razmisljanju i povezivanju nekih činjenica (iz medija) sam skeptik, pa ako možete da mi na njih odgovorite. (samo na deo utaje poreza i borbe)
Država je krenula u odlučnu borbu protiv korupcije. Pre te borbe se predvidjalo da se samo u sistemu javnih nabavki država ošteti za milijardu evra. Kažu da je problem korupcije rešen, imamo novi zakon o javnim nabavkama, a da bismo krpili deficit idemo prvo na solidarni porez pa na linearni od 10%. Dakle nismo uspeli da uhvatimo tu milijardu.
Da ne mislite da se isti problem ne može desiti i sa vašim planom?
Koliki procenat privrednika koji sada radi na crno, nema problema sa visinom poreza, nego i sa disciplinom? Njemu je važan profit, po bilo koju cenu, u kombinaciji sa novim zakonom o radu, samo stvori veliki broj ljudi sa niskim primanjima koji će raditi kao robovi.
Pošto se pomenuli i popisivanje stanova i kuća, i njihovo oporezivanje. To je (iako potrebno), najbolji način da unesete nemir u kućne budžete. Velika većina gradjana ima kuće i stanove, a nema novac za osnovno funkcionisanje.
Zar ne mislite da i takva vrsta poreza može da stvori kontra efekat?
Da se razumemo, shvatam ja da se ti novci negde kriju, da li je obim toliki, stvarno ne znam i nisam stručan. Ali, i vi i ja se slažemo da je vaše rešenje potreban uslov. Vaš kolega pominje ciljno ulaganje u poljoprivredu, razvojnu banku itsl. Zbog čega izvore novca za pokretanje tražiti i možda ih i ne naći u obimu u kojem mislimo da postoji (kao kod javnih nabavki)
kad ih možemo stvoriti primarnom emisijom koja može isto tako da pokrene privredu, a poresku disciplinu (i sve što ste predložili) držati kao sekundarnu i preko potrebnu meru koja postavlja pravila igre, sprečava nelegalne tokove novca i postavlja zdravo tkivo.
За господина Радовића (19/05/2014 у 22:25) – Интересује ме да ли се Ваш програм темељи на позитивним искуствима неких земаља? (Не било ми замерено, можда сте већ одговорили на ово питање у Вашим коментарима које сам пропустио).
„Radi se o sposobnosti privrede u datom trenutku da izdrži opterećenja (…).
Efekat snižavanje poreza i doprinosa, svakako će se odraziti na otvaranje novih radnih mesta, sva ta sredstva će u najvećem procentu otići na otvaranje novih radnih mesta ili pak povećanje NETO ZARADA ZAPOSLENIH, što dovodi do veće platežne sposobnosti građana i većeg trošenja.“
Претпостављам да ће према логици Вашег програма они привредници који су у стању да задрже бруто зараде на истом нивоу препустити ефекат снижавања намета на рад радницима – који су уједно и потрошачи на домаћем тржишту. С друге стране, они привредници који се нпр. „гуше“ под банкарским кредитима ће морати да присвоје поменути ефекат да би могли да сервисирају своје обавезе.
Једном речју, сваки појединачни привредник одлучује ко присваја ефекат снижавања намета на рад – он или радник?
Једно је јасно, макар неки порез био и 3 % – нико га неће платити ако га не приморава сила закона, односно ако се држава не постара да га наплати.
Да ли Ваш програм подразумева враћање неких механизама некадашњег СДК, односно ЗОП-а? На тај начин би се избегло да једни те исти људи отварају нове фирме, а који су претходно своје старе фирме одвели у блокаде – остављајући дугове према држави, добваљачима и радницима.
g. Katic, jos jednom hvala za izuzetna pitanja i priliku da pokazemo drugacije argumente. Necemo vise otvarati ovu temu.
Za busolazasrbiju – I sam sam dosta razmišljao o ukidanju gotovog novca. Danas je to lako učiniti i relativno jednostavno. Nisam mogao da nadjem krupne mane ili nepremostive prepreke tom konceptu. Nisam siguran, ali mi se čini da su Šveđani dosta uradili na smanjivanju gotovine u opticaju. Ne znam da li neko od čitalaca zna više o tome, ili ima iskustvo života u Švedskoj poslednjih godina. Hvala na komentaru.
Za Dragana Radovića – Neka je sa srećom realizacija Vašeg plana. Bolje je da Vi budete u pravu, u nego ja. Hvala na trudu.
g.Katic
Jedan vrlo mlad ekonomista iz mog tima zamolio me je da pustim i njegove odgovore na Vasih deset pitanja o sivoj ekonomiji:
1. Da li su bruto plate u Srbiji veće od bruto plata u okruženju, pa je to razlog za snižavanje poreza?
Okruženje nema nikakve veze sa snižavanjem poreza, a takvo tumačenje bi bilo kada bi ste krenuli da radite u kući sve što komšije rade. To nije primereno logici, nauci i praksi, korisnim efektima razvoja države i naroda.
2. Da li su neto plate u Srbiji veće od neto plata u okruženju, pa to ne daje mogućnost da se postojeće opterećenje održi, jer bruto plate idu u nebo?
Isto kao i za prvi odgovor važi i ovde. Radi se o sposobnosti privrede u datom trenutku da izdrži opterećenja, ali i potrebe države da ima uređen sistem, široku poresku bazu u kojoj će svi plaćati po malo, a ne samo evidentirani MNOGO.
3.Ko prisvaja efekat snižavanja poreza i doprinos?
Efekat snižavanje poreza i doprinosa, svakako će se odraziti na otvaranje novih radnih mesta, sva ta sredstva će u najvećem procentu otići na otvaranje novih radnih mesta ili pak povećanje NETO ZARADA ZAPOSLENIH, što dovoi do veće platežne sposobnosti građana i većeg trošenja. Svi koji rade na crno bi bili prijavljeni, jer ovaj segent NIJE SAMOSTALAN, nego ga prati efekat kontrole na licu mesta i provera rada na crno, pošto bi po novom rešenju recimo u pekarama, na radnom mestu morali da stoje papiri o prijavi radnika, inspektori opremljeni za skeniranje i fotografisanje dokumenata zaposlenih na crno ili legalno i momentalnu proveru prijava.
4. Šta se dešava ako se porezi snize, a veliki deo privreda i dalje ostaje u sivoj zoni?
To jednostavno nije moguće ako se budu primenile SVE NAPISANE FAZE I OPERATIVNE mere koje će nakon 60 dana koliko bi poslodavci imali pravo i vreme da prijave RADNIKE NA CRNO, biti u punom pogonu. Suviše je SKUPO po poslodavca da drži radnika na CRNO, jer i ovaj segment prati TRENUTNA PRIMENA KAZNENIH MERA I ODGOVARANJE PRIVATNOM IMOVINOM bez obzira na vrstu preduzeća ili radnje, tj organizovanosti rada.
Primenom ovog programa, uz nasu (volontersku) pomoc , niko ne bi ostao u crnoj zoni, svaki dinar bi se naplatio. VRLO BRZO CEMO ZNATI DA LI CE SE PLAN PRIMENJIVATI 100%. Cilj je da se cela privreda uvede u legalne tokove, placacemo svi manje svih dazbina.
5. Kako će se nadomestiti budžetski deficit kada snižavanje poreza daje efekte sporo, a budžetska rupa nastaje odmah?
Budžetski deficit koji se pretpostavlja da bi mogao biti, će se nadomestiti uvođenjem u poresku evidenciju svih koji trebaju da budu u poreskoj evidenciji i efikasnom naplatom potraživanja od onih koji nesporno imaju i koji su vršili utaje, a što će se pokazati softverskim rešenjem kojim ćemo se služiti.
Jedan inspektor u toku dana može da obiđe 8 lokala ili preduzeća u nizu, jer mora da pravi i zapisnik na licu mesta koji mora biti potpisan. Od 7000 zaposlenih u poreskoj upravi u poreske inspektore ćemo pretvoriti tj osposobiti ih najmanje pored postojećih 600 još 1400, a u lokalnim samoupravama za porez na imovinu koji mora da se smanji uvešćemo 700.000 nepopisanih stanova, lokala i kuća, zemljište od viška zaposlenih visokobrazovanih kadrova po javnim preduzećima.
6. Kakav treba da bude privredni rast koji će omogućiti otplatu kredita za pokriće deficita koji Srbija plaća po stopama od npr. 5-6%, bar?
Privredni rast treba da bude barem 2,5% do 3% godišnje i on je veoma lako ostvarljiv ukoliko se primeni naš koncept upravljanja javnim preduzećima, jer ovakvim načinom umesto profita prave se gubici, podižu krediti, a postoje projekti koji mogu Srbiji da donesu pomeranje BDP za 2% godišnje ukoliko budu primenjeni, a mogući su u potpunosti za realizaciju. Plus ulaganje u navodnjavanje koje treba naplaćivati u NATURI davanjem recimo 4 tona pšenice po hektaru u narednih 5 godina jer će za toliko minimalno biti veći prinosi, a ne bankarskim kreditima, a ovaj kredit od MILIJARDU DOLARA od UAE, treba uložiti 700 miliona u 200.000 ha navodnjavanja i 300 miliona USD u pokretanje velikih prerađivačkih kapaciteta i izvoz na RUSKO tržište pre svega,… ima mnogo toga ovo je samo jedan segment.
7. Kako to da nisko opterećenje plata u Makedoniji nije dovelo do ekonomskog buma?
Jedna lasta ne čini proleće, pa tako ako država nije pravno uređena, procesi traju predugo, ne postoji pravna sugurnost ulagača i preduezeća, pojedinaca, mnogobrojne prevare bez sankcija visok stepen korupcije, svakako da ne može biti privrednog rasta.
8. Da li će niži porezi omogućiti bankama da zadrže sulude kamate jer će biti više novca za otplatu privatnih kredita?
Sulude kamate banaka u Srbiji se prosto rešavaju stvaranjem SRPSKE RAZVOJNE BAKE pre svega orjentisane ka projektima koji su izvozni ili su supsticioni, menjaju domaćom proizvodnjom UVOZ. Niži porezi nisu u vezi sa zadržavanjem suludih kamatnih stopa. Ukoliko SRPSKA RAZVOJNA BANKA OBEĆANA još pre 2 godine, bude davala DINARSKE KREDITE za izvozno orjentisane poslove sa maksimalno 3% godišnje kamate, ukoliko država UKINE subvencionisanje kamata koje stranim bankama omogućava „HLEBA BEZ MOTIKE“, sve te kredite će odobravati RBS. NBS i VLADA SRBIJE definitvno moraju da proglase da su kamate veće od 15% LIHVARSKE i da na sudu kao u USA ne mogu biti priznate. Zna se da se banke zadužuju sa ekstremno malim kamatama u inostranctvu čak i sa 0,25% a onda se čuje kako uzimaju samo 7%-9%, a to nije tačno nego uzimaju 30 PUTA ako daju kamatu sa 7,5%. Ako je moglo i može svuda onda može i kod nas, sa samo jednim razgovorom sa bankarima.
9. Kako po fazama ide privredni oporavak kada krene rezanje kamata, i koliko bi faza prilagođavanja mogla da traje?
Privredni oporavak bi bio VEOMA VIDLJIV sinhronom primenom proeskih stopa, upravljanjem javnim preduzećima i pokretanjem razvojnih projekata u ROKU od najkasnije GODINU dana. EPS bi mogao da pravi profit prve godine od barem 100 miliona EUR a potom i celih 300 miliona EUR bez podizanja cena struje. Telekom bi mogao da pravi profit od barem 200 miliona EUR…… i drugi niz primera lako dokazivih.
10. Zašto druge zemlje sa visokim stopama ne pribegnu istoj politici, i zašto politika radikalnog rezanja poreza nigde nije dala obećane efekte?
Rezanje proeskih stopa moraju da prate i druge aktivnosti na zakonodavnom planu, na pokretanju privrede i proizvodnje, eliminisanju rada na crno i tržišta tzv. SIVE EKONOMIJE, a tu pak postoji konkretan plan sa metodologijom i operativnim merama počev od UPRAVE CARINA preko izgradnje velikih KVANTAŠA za poljoprivrednike i poljoprivredne zadruge za direktno plasiranje PROIZVODA.
Busolazasrbiju
http://www.koreni.rs/poreska-uprava-srbije-najveci-krivac/
Utaje ne vrsi „siromasna struktura“ nego utajivaci. Molim procitajte jos jednom UTAJE PO BRANSAMA, videcete da novca ima na svakom koraku. Da li ste pre par dana procitali clanak u novinama da samo 20% pekara je u sistemu PDV, ima 7000 hiljada pekara u Srbiji? Da li su pekari siromasni sloj? Koga briga da li je neko siromasan ili nije, PDV mora da se plati. Znate da jaka beogradska agencija prijavi prihod za godinu dana deset miliona dinara a cinjenicno ima 200 do 300 miliona dinara? Autobuski saobracaj, znate kako smo analizirali i dosli do 80 miliona utaja poreza, bez goriva kuplljenog na crno? Za svaku firmu smo uzeli dobijene linije, PKS objavljuje linije u medjugradskom i medjunarodnom saobracaju, izracunali kilometrazu, proracunali potrosnju prosecnu, vreme potrebno za obavljanje prevoza, sve za godinu dana i znate kakve podatke smo dobili: novosadska firma ima jednog zaposlenog, 20 miliona prihod prijavljen, rashodi 22 miliona – podaci APR. Cinjenicno je utroseno goriva za 75 miliona dinara, 25 vozaca mora da ima, u zavrsnom prikazan trosak goriva samo 4 miliona. Odnos u toj bransi kaze da je gorivo trecina troskova, sto govori da je promet oko 220 miliona dinara. Da li verujete da takva firma postoji? Jos jaca beogradska firma ima prihod 230 prijavljen, cinjenicno oko 600 miliona dinara, da li verujete? Ako dodamo i kamionski transport robe, najmanje 1000 firmi u Srbiji radi na prethodno prikazane nacine. Niste znali? Ne cudi me. Kao sto vidite, novca i te kako ima za budzet.
@grey owl
Nisam mislio na alkohol, nego na drogu. Njen doprinos BDP’u je oko 100 miliona evra (ako me sećanje ne izdaje).
@Dragan Radovic
1. Koliko je meni poznato, većina firmi koja je 90ih radila legalno, posebno za vreme hiperinflacije, je propala ili propadala. Tih devedesetih godina, novca u prometu je bilo 2 do 7 puta manje nego danas, te poslovanje bez sive ekonomije nije moglo da se realizuje na tržištu. Zato se većina transakcija plaćala nemačkim markama i one postale manje više legalne u prometu. Manje za državu, a više za privredne subjekte i građane.
2. Firme su tada bolje radile zato što je država imala daleko bolju spoljnotrgovinsku politiku nego sada, kao i zbog većeg broja zaposlenih. Naravno, i svih drugih stvari koje idu uz to. I to ne zato što je država bila mnogo pametna, nego što su to bili ostaci ekonomske politike prethodne države i sistema.
3. Ništa od prethodnog komentara na Vaš program, ne bih menjao. Jednostavno, potpuno sam siguran da u sivoj ekonomiji ne postoje rezerve za preporod domaće ekonomije. Niti u smanjivanju nameta na rad. Zato što su naše plate i bruto i neto smešno male. Mada bih ja ukinuo porez na zarade i ostavio samo doprinose (makar kako se zvali). Plata bi se oporezovala na kraju godine zajedno sa ostalim primanjima po progresivnom modelu. Pored ovoga, slažem se sa svim primedbama koje Vam je uputio gospodin Katić.
4. Takođe, mislim da je naivno verovati da možete da izgradite sistem represije (kako ste zamislili) u zemlji sa ovako siromašnom i lošom društvenom strukturom. Jedini i svakako nejefikasniji način borbe protiv sive ekonomije je smanjvanje gotovog novca u prometu. Moj predlog je da se potpuno ukinu papirne novčanice i ostave samo postojeće kovanice sa dodatim apoenima od 50, 100 i 200 dinara. Ovo bi rešili i druge socijalne patologije, tipa korupcije na nižem i srednjem nivou, te veliki obim kriminala.
5. Država je prihvatila Vaš program (svesno ili nesvesno) zato što je na liniji marketinga naše vlade. O njemu će se mnogo više pričati, nego što će on biti realizovan. Mada bi bilo lepo da se sprovede uspešno, tek da mene ili druge kritičare demantujete. Siguran sam da bi svi, i to sa velikim zadovoljstvom, priznali da smo pogrešili.
Moje objasnjenje TACKA 1, -MORAJU BITI NIZI – mislio sam na opterecenje zarada, ne na visinu plate.
Pazite, povecanje plata za 50 evra se odnosi samo na odredjene budzetske korisnike, kao i sve penzionere – povecanje bi islo iskljucivo iz realniih budzetskih prihoda koji bi bili neuporedivo veci primenom programa U CETIRI FAZE.
Svi koji rade 100% legalno, isli bi na prosirenje obavljanja delatnosti – konsultant sam takvim firmama od 1990. godine pa sve do danas, znam kako disu, vecina su situirani, isplacuju plate iznad proseka u Srbiji, znaju da je tesko naci pravog radnika i zbog toga cuvaju sve svoje radnike. Vasa pitanja su potpuno u pravom smeru samo kod svih sadasnjih privredika koji rade u sivoj zoni, sve ustede poreza bi koristili za licno bogacenje.
Poreski stimulans u vidu nizih stopa poreza sluzi samo kao alibi drzavi da posle prelaznog perioda (ne duzeg od tri meseca) koji se ostavlja privrednicima da se prilagode: prevedu radnike u rad sa prijavom, prijavljuju ceo promet i prijave zakup, krene sa jakom represivnom politikom – nema dobrovoljnosti u placanju obaveza.
3. Upumpavanje jeftinog novca – samim tim sto ce se slivati porezi i doprinosi u budzet, kao i na sve druge nacine spreciti iznosenje para van zemlje, povecava se potrosnja. PRIMER: turisticke agencije zbog rada na crno imaju izuzetno niske cene za aranzmane van granica. Jakom kontrolom rada svih agencija, za samo 7 dana se provere sve agencije u Srbiji, cene ce skociti za trecinu, mnogi turisti ce ostati u zemlji, takodje i novac. Ima jos predloga, da ne pisem sada.
4. G. Katicu, budzet se puni od 1.7. do 31.12. – Poznajem mentalitet nasih privrednika, lepo im objasnite sve, nacine utaja po bransama, nacine otkrivanja u vrlo kratkom roku, objasnite da ce krenuti napred sa nizim stopama poreza – ja znam kako privrednici padaju u nesvest kada cuju rec KONTROLA – strah glavu cuva.
5. Nikako ne zagovaram smanjenje penzija i plata, vec jedini predlazem povecanu potrosnju i bas tih kategorija sto ste naveli. Procitajte jos jednom, bas to sam napisao.
Ustede koje predlazu svi eksperti su potrebne, cak i da se ostvare, dok se ostvare bas ce za toliko porasti poreska nedisciplina i opet cemo biti na istom. Samo sistem bolje naplate i povecana realna budzetska potrosnja kako predlazem ce nas spasti.
Za sada jos ne pisem o ustedama. Evo primera: Kradje struje su godisnje 60 miliona evra, rekli su u EPSu pre tri nedelje. Pre dve nedelje su povecali na 80 miliona evra. Kada smo dostavili novinarima tabelu iz EPSovog biltena za 2012.g. vidi se da su gubici 4,587 milijardi kWh, sto su pod pritiskom i potvrdili. Tada su rekli da su kradje 1,2 milijarde kWh sto cini 80 miliona evra, a ostatak (pazite, 240 miliona evra ili 3,4 milijardi kWh) su rasturi zbog mreze.Identicni parametri su i za 2013.(neverovatno da su rasturi 15%, svetski prosek 3 – 4%). Znaci rasturi struje su 720 miliona evra za dve godine. I te kako ima prostora za ustede.
За Молдвина – Није било никакве друге могућности. Да помоћ није дата банкама, на улице би морала да изађе војска или бар национална гарда. Хвала на коментару.
Pitanje za gospodina Katica:
Nesto je juce ovde bila prica o knjizi – ‘Stress Test: Reflections on Financial Crises’ by Tim Geithner -75th United States Secretary of the Treasury.
Prica je o tome kako je Americka vlada pomogla banke 2008 da ne propadnu jer su ‘too big to fail’ i kako bi u drugom slucaju, da nije doslo do pomoci, doslo do jos vece krize od one iz 29te.
Sta Vi mislite o tome? Da li je dobro sto je Americka vlada dala novac bankama iako su dobar deo podelili na bonuse?
Hvala
Moldivn
Za Dragana Radovića – Ne sumnjam da ste duboko i iscrpno analizirali sve tokove sive ekonomije i da imate jasnu ideju šta treba činiti. Iako se sam time nisam bavio, verujem Vam da ste najviše napisali u vezi sa sivom ekonomijom.
Moja jedina zamerka je što imate previše vere u podsticajne efekte snižavanja poreza i što verujete da su ključni problemi domaće ekonomije na strani ponude. Ja sam pokušao da kroz svoje komentare ukažem da nemamo empirijsku potvrdu te teze i da kada god se kretalo sa tom politikom, budžet je doživljavao katastrofu. No vratimo se Vašim odgovorima.
1. Ako nije bitna visina ni bruto ni neto plata, ako nije bitan ni odnos domaćih plata prema platama u okruženju, tada je rešenje lako. Treba podići neto plate na što viši nivo (jer one nisu bitne) a zatim na velike neto plate treba primeniti niske stope poreza i doprinosa. Zašto povećati plate samo za 50 evra, zašto ne za 150 ili 350 evra, ako visina plate nije bitna?
2. Zašto bi preduzetnici poresku uštedu iskoristili za prijem novih radnika? Zašto je ne bi iskoristili za otplatu kredita, povećanje dividendi i sl.? Ne vidim ni zašto bi preduzetnici povećali plate zaposlenima, kada na tržištu čeka armija nezaposlenih i kada nema pritiska za povećavanje plata? Zašto bi poreski stimulans pomogao da oni koji su sada plaćeni na crno budu prevedeni u legalne tokove? Zašto mislite da oni koji neće da plate 0.6 dinara na dinar neto plate, sada hoće da plate 0.4 dinara?
3. I dalje verujem da je problem u Srbiji mnogo više na strani tražnje, a snižavanje poreza ne pomaže da se problem reši. Naprotiv, snižavanje poreza u krajnjem efektu će pre sniziti tražnju. Bez domaćih kreditnih stimulansa, bez upumpavanja jeftinog novca u sistem i podsticanja investicija, nema nikakve šanse da se privreda pokrene.
4. Tek kada se državnom represijom suzbiju sivo i crno tržište, tek kada se kreditno-monetarnom politikom i državnim investicijama pokrene privredni ciklus, tek kada budžet počne bolje da se puni, tek tada će se videti koliko prostora postoji za snižavanje poreza.
5. Pri tome, prostor za snižavanje poreza će biti manji nego što se misli. Stanovništvo ubrzano stari, a kompletna nadgradnja je u tako jadnom stanju da to zahteva povećano, a ne smanjeno budžetsko trošenje. Svi se ponašaju kao da se vojsci, policiji, zdravstvu, komunalnim službama itd. presipa, pa to treba smanjiti. Svi se ponašaju kao da je srpska infrastruktura kao francuska, pa treba prikočiti. Samo nas poplave povremeno podsete u kakvom je stanju sve to.
Jedini razlog zašto trošim ovoliko vremena na ovu temu je što je smatram pomalo opasnom. Privreda olako guta tezu da su porezi krivi za sve i gleda na pogrešnu stranu. Sa poreske „strane“ Srbiji neće doći spas.
Hvala na komentaru.
Za Dragana Radovića – Pre duzeg odgovora, samo da se korigujem. Tačka 9. treba da glasi:
9. Kako po fazama ide privredni oporavak kada krene rezanje poreza, i koliko bi faza prilagođavanja mogla da traje? (dakle rezanje poreza, ne kamata).
Izvinjavam se za grešku.
G.Katic,
Na 300 hiljada zarade mesecno, odnosno 3600000 hiljada na godisnjem nivou, morate po isteku godine platiti jos dodatnih 10% na razliku iznad sestostrukog proseka zarada koji je ove godine iznosio 2,185 miliona dinara uvecanog za licne odbitke od 291388,00 din., Treba platiti 10% na iznos preko 2.476 mil.din., sto daje vece doprinose za 3%, dobijamo ukupno opterecenje zarada od 52%. U pravu ste da je opterecenje manje za 10%, treba stimulisati poslodavce da isplacuju sto vise ovakvih plata kako bi se fondovi jace punili. Jedna ovakva plata zamenjuje deset minimalno isplacenih zarada, 10 hiljada ovakvih plata punilo bi fondove kao 100 hiljada minimalno isplacenih. Trenutno od progresivnih zarada bila bi mala korist, nemam podatak koliko je neto zarada isplaceno 300 I vise hiljada din.
1. Visina bruto plata u okruzenju nije vazna za opterecenje zarada u Srbiji, moraju biti nize da bi se stimulisalo zaposljavanje. 1985. god.bilo je 35% na neto. Sa ovim nivoom opterecenja nikada se necemo izvuci.
2. Neto plate u okruzenju nisu vazne za nas, nemamo potrebe da se poredimo I pravimo poresku politiku prema tudjim primerima.
3. Efekat snizavanja poreza je smisao kompletnog programa U CETIRI FAZE , jakim kontrolama treba suzbiti totalno rad na crno, efekat bi samo dobila drzava vecim prihodima u budzetu.
Vecina poslodavaca koji sada isplacuju 100% zarade legalno ustedu usled manje placenih doprinosa iskoristili bi za primanje novih radnika, ili bi povecali neto zarade. Svi oni koji sada imaju radnike na crno, ustede bi iskoristili za prevodjenje nelegalnih radnika u legalne ako su im potrebni.
4. Primenom mog programa, uz moju (volontersku) pomoc , niko ne bi ostao u crnoj zoni, svaki dinar bi se naplatio. VRLO BRZO CU ZNATI DA LI CE SE PLAN PRIMENJIVATI 100%. Cilj je da se cela privreda uvede u legalne tokove, placacemo svi manje svih dazbina.
5. Prva faza traje do 3 meseca, moj plan, drzavni sekretar Corsovic je prosle srede najavio na konf.za medije komplet moje predloge iz prve faze, samo sto je skratio do 30.juna primenu, pojacane kontrole sa 500 inspektora – samo upozoravanje, preventivno delovanje. Sistem kontrole sam potpuno objasnio. Rupa ne moze da se stvori, utajivaci poreza to rade tako naivno da ce biti otkrivani vrlo jednostavno. KONTROLA svih izdavaoca fiskalnih racuna u trajanju od 10 min.: provera stanja gotovine u kasi sa fiskalom, radnici zateceni na random mestu I ugovor o zakupu. Jedan inspektor dnevno moze da obidje desetine lokala, samo u jednom danu. Kontrola po bransama, tacno po utvrdjenom program.
6. Kada nestane kesa sa ulice, uvede se u legalne tokove, neuporedivo manje novca ostaje za iznosenje van zemlje. Znacajno se smanjuje korupcija, ko radi legalno ne mora da korumpira. I druge vrste korupcije ce biti skuplje jer ce sva pranja novca znacajno biti smanjena. Budzet ce biti u mnogo boljem polozaju, bice novca za razne podsticaje. Moj predlog je da sve penzije, zarade prosvetara I zdravstvenih radnika, pripadnika vojske I policije, budu povecane za 50 evra, sto na mesescnom nivou iznosi 100 miliona evra, 1,2 milijarde evra na godisnjem nivou povecana potrosnja u Srbiji – sve slojevi koji novac trose u zemlji – povecana potrosnja ce pogurati I proizvodnju I KRECE privredni rast, NE ZNAM KOLIKA STOPA privrednog rasta nam je potrebna. Svi vidovi sverca robe preko carine su identifikovani, maksimalno ce biti spreceni, uvoz robe ce biti manje atraktivan sto stvara prostor domacim firmama da povecaju obim poslovanja. Mnogo je bitno sto ce mnogi korumpirani sluzbenici da napustaju drzavnu sluzbu kada izgube dodatne prihod. Vazna tacka programa je : svaki radnik sa platnog spiska drzave ako se otkrije da vrsi bilo kakvu utaju poreza trenutno dobija otkaz – izdaje stan ili poslovni proctor a ne placa porez, stomatolozi rade dodatno u privatnim ordinacijama I ne prijave radi I plate porez, kao I svi drugi koji ne prijave poreza – trenutni otkaz, bez otpremnine.
7. Video sam da ste imali isto tumacenje kao I ja, najmanje opterecenje je siva zona, nikom nista ne placate. Visina opterecenja ne zavisi da li cete vrsiti utaje ili ne, vec strah od represivne politike glavu cuva.
8. NBS I referentna kamatna stopa su poseban problem, drugi put cemo o tome. Cak I da NBS ne moze da utice na visinu stope (a moze), sigurno moze da utice na razliku donjeg I gornjeg bankarskog kursa koji iznosi 5%. Nevidjen bezobrazluk banaka je kada vam nude dozvoljeni minus kao nov proizvod po stopi od samo 45% na godisnjem nivou.
9. Nije moja uza specijalnost.
10. Da li ste ikada videli da je neko obradio sivu ekonomiju na nacin opisan u mojim materijalima, identifikovao branse sa nacinima utaja I predlozima za brzo resenje? Vec znate da svi eksperti govore 5 do 6 godina treba da bi se nivo sive zone spustio za par procenata – ne znam gde nalaze elemente za takve tvrdnje. Samo ako vlada odluci – ZA GODINU DANA NECE JE BITI – ispod evropskog proseka.
Hvala sto ste mi fanstasticnim pitanjima omogucili da pojasnimo problematiku sive ekonomije.
U BGDu, 19.05.2014. DRAGAN RADOVIC
Moja trenutna procena je, da onaj ko ne želi da dođe u situaciju, da nekome zakuca metak u glavu, treba hitno da pali odavde.
Za Dragana Radovića – Vi ste se svakako bavili problem poreza više od mene, ali… Ako su formule koje imam korektne (a molio bih čitaoce koji imaju vremena da provere), ukupno opterećenje na dinar neto plate od 25.000 je 0.61, na 30.000 je 0.62, na 100.000 je 0.66, a na 300.000 je 0.49. Ako nisam pogrešio u računu, ovo je skandalozno, kod nižih plata je gotovo linearno, a kod viših degresivno. To se ne može pravdati potrebama budžeta, već samo potrebama male grupe ljudi. Mora se uvesti progresivna stopa i za mene je to, kako sam ranije pisao, ne samo ekonomsko već i moralno pitanje. To je pitanje pristojnosti društva.
Nekoliko puta sam na blogu postavljao pitanje na koje nisam dobio jasne odgovore:
1. Da li su bruto plate u Srbiji veće od bruto plata u okruženju, pa je to razlog za snižavanje poreza?
2. Da li su neto plate u Srbiji veće od neto plata u okruženju, pa to ne daje mogućnost da se postojeće opterećenje održi, jer bruto plate idu u nebo?
3.Ko prisvaja efekat snižavanja poreza i doprinos?
4. Šta se dešava ako se porezi snize, a veliki deo privreda i dalje ostaje u sivoj zoni?
5. Kako će se nadomestiti budžetski deficit kada snižavanje poreza daje efekte sporo, a budžetska rupa nastaje odmah?
6. Kakav treba da bude privredni rast koji će omogućiti otplatu kredita za pokriće deficita koji Srbija plaća po stopama od npr. 5-6%, bar?
7. Kako to da nisko opterećenje plata u Makedoniji nije dovelo do ekonomskog buma?
8. Da li će niži porezi omogućiti bankama da zadrže sulude kamate jer će biti više novca za otplatu privatnih kredita?
9. Kako po fazama ide privredni oporavak kada krene rezanje poreza, i koliko bi faza prilagođavanja mogla da traje?
10. Zašto druge zemlje sa visokim stopama ne pribegnu istoj politici, i zašto politika radikalnog rezanja poreza nigde nije dala obećane efekte?
Što se tiče uvođenja stroge poreske discipline tu se potpuno sa Vama slažem. Mislim da bi stvarno stanje i prava analiza poreskog problema mogli da se izvrše tek kada se siva ekonomija svede na razumnu meru.
Hvala na komentaru.
@ busolazasrbiju
„U BDP ulaze plate, profit i amortizacija privrednih subjekata, javnih institucija, te poljoprivrednih proizvođača i procenjene sive ekonomije. Shodno tome, svaka firma, ili radnik, koji su radili na izgradnji puta ili prodavali neku robu, pa do prostitutki koje su uveselile nekog radnika ili dilera droge koji je upropastio nekog neserećnika na izgradnji tog puta ulaze u BDP.“
U pravu ste – radnici (i ne samo oni) se uglavnom upropašćuju alkoholom koji je najpopularnija legalna gudra, pa podleže PDV-u. Znači, glavni diler droge je država i ubire porez. Zbog čega su neke druge nelegalne, sam već pisao…
Što se tiče prostitucije, ja sam konzervativan. Ali zdrav razum mi govori da, dokle god postoji vesela potražnja, ne mogu da krivim onoga ko nudi uslugu. Mi nismo indijanci.
g. Katic
Uvoditi niža opterecenja na najniže zarade bio bi potpuni promasaj. Trenutno imamo 400 hiljada isplacenih zarada sa osnovicom jedva vecom od minimalne. ukoliko bi se smanjili doprinosi na ove zarade budzet bi ostao skoro bez prihoda po ovom osnovu. Progresivna stopa ne bi pogodila veliki broj isplatioca, mnogi bi snizili osnovice kako bi se izbeglo vece placanje poreza i doprinosa, budzet opet ne bi imao koristi od ove mere. Smanjenje opterecenja sa 62% na 40% bila bi izuzetno podsticajna mera za zaposljavanje, mera koju sam predlozio da vazi od 01.07.2014. U tom slucaju jakom represivnom politikom drzava bi naterala nesavesne poslodavce da prevedu radnike u rad sa prijavom. Trenutno imamo 700 hiljada radnika bez prijave. Samo 100 evra na mesecnom nivou poslodavci da uplacjuju doprinose povecalo bi 70 miliona evra vece budzetske prihode na mesecnom nivou, 840 miliona na godisnjem nivou. Suzbijanjem svakog rada na crno, nestalo bi gotovine van legalnih tokova sto bi nateralo i poslodavce da dobar deo onih 400 hiljada isplacenih zarada sa osnovicom na minimumu koriguju – procena je da 200 hiljada radnika (mahom jug Srbije) stvarno ima cinjenicno isplacene niske osnovice, dok 200 hiljada ima dodatnu platu u gotovini. Suzbijanjem i drugih vidova rada na crno: penzioneri rade sa nizim stopama sto omogucava poslodavcima ostvarenje dodatnih utaja, omladinska i studentska zadruga se koriste za izdavanje fiktivnih uputa kao pokrice poslodavcima za angazovanje radnika, budzet bi znacajno bio puniji. . Kao sto vidite, uopste nema bojazni da bi se u budzetu stvorila rupa ukoliko bi se opterecenje zarada snizilo za trecinu. Trenutne procene govore da budzet gubi 1,5 milijardi evra zbog rada na crno.
Ako sam dobro razumeo:
Sasvim je normalno da se neka zemlja raspadne, plemena gurnu u ratove, opljačkaju hiperinflacijom, trpe gnev bogova (sankcije, bombardovanje), idiotsku ekonomsku politiku, nove pljačke u kojoj profitiraju lokalni banditi, za interes onih sa kojima je bilo moguće postići inteligentnije dilove…
Postoje oni koji su otporni i na poplave, a rade kao da su u Švajcarskoj. Sreću kvare oni retki zlikovci koji se tale sa mafijašima koji su se malo namnožili zadnjih godina. Onima koji nemaju ni najmanji interes da nešto menjaju, a trebalo bi da se ponašaju domaćinski.
Ovo nije siva zona, već zona sumraka. Nema veze, ceh plaćaju, oni koji rade i za sive, crne i bele. Još malo, za šaku pirinča.
Za Miloša18 – Opterećenje plata u Srbiji je jedno od većih u Evropi. Prema analizi MMF, ispred Srbije (u regionu) su samo Mađarska, Rumunija i BiH (Federacija). Većina ostalih država je međutim jako blizu Srbije po ukupnom opterećenju, s izuzetkom Makedonije i BiH (RS). U tom smislu, Srbija nije nikakav specijalan ili ekscesan slučaj.
Prostor za snižavanje poreza i doprinosa postoji, ali je on mnogo manji od 1/3. Mislim da bi se uvođenjem progresivnosti poreza (pogotovo smanjivanjem opterećenja na najniže plate) postigao željeni efekat. Jedini razlog zašto se ne uvodi progresivno (sintetičko) oporezivanje je taj, što bi bili pogođeni upravo oni koji imaju najveći uticaj na kreiranje poreske politike (dobro plaćeni delovi poslovne, administrativne i akademsko-konsultantske strukture).
Takođe, poreska reforma ima smisla samo ako se dosledno sprovede koncept ugovaranja bruto (a ne neto plate) sa zaposlenima. Videti tekst https://nkatic.wordpress.com/2011/10/25/bruto-plata-neto-plata-i-zasto-nije-svejedno/. Radi se o suštinskoj, a ne formalnoj promeni.
To što država jako loše funkcioniše nije problem poreske sfere, kao što i oni koji ne plaćaju poreze to ne čine iz protesta, nego iz ćara.
Kada je izdavanje građevinskih dozvola u pitanju, reče je o skandalu i verovatno kriminalu. Moja teza nije da sistem treba da ostane kakav jeste, jer bi to bila podrška nastavljanju skandalozne politike. Ja se samo bojim, da i kada bi država dozvole donosili investitorima kući, na ruke, situacija se ne bi bitno popravila za građevinare, jer tražnje nema. U tekstu https://nkatic.wordpress.com/2011/12/27/mrtvi-kapital/ sam pokušao da objasnim zbog čega je potreban drugačiji pristup građevinskoj sferi.
Mešanje države u poslove stambene izgradnje sam kritkovao i onda, kada je to mešanje bilo manje flagrantno nego danas (https://nkatic.wordpress.com/2006/11/25/finansijska-teorija-zavere/). Ovo što se sada planira je proces obezvređivanja izgrađenih stanova i to u situacije slabe tražnje. Apsolutno ste u pravu kada kažete da država treba da pravi socijalne stanove, a ne stanove za tržište.
Hvala na komentaru.
za Milosa
Pogledajte objavu od 30.04.2014., BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE U CETIRI FAZE, drzava je preuzela moj program da se izbori sa sivom ekonomijom. Jos uvek ne znam u kojoj meri ce biti primenjem, sve mere koje sam predlozio imaju samo jedan cilj: smanjenje opterecenja zarada sa 62% na 40%, jedina mera koja ce pogurati zaposljavanje u Srbiji. Trenutno je prva faza u pripremi, trajace do 30.06.2014.g.
G Katicu,
u nekoliko navrata ste prokomentarasli poreze i doprinose i kako visina istih nije problem. Razumem vasu logiku i apsolutno se slazem da bi trebalo imati visoke poreze kada drzava vraca u kvalitetu uslugu dok vi dajete, tj placate porez.
Ali, u Srbiji to nije slucaj. Pre svega, gradjani, a ni privreda ne dobijajaju ono sta placaju. Dobar deo budzetskih rashoda je neplaniran i mnogo je ljudi oko mene koji bi samo da se zaposle u nekoh javnom preduzecu, a istovremeno nam je skolstvo i zdravtso, a i putevi u jako losem stanju.
Naime, ja kao vlasnik malog preduzeca smatram da apsolutno treba smanjiti poreze i doprinose na plate, bar na srednji rok, dok se napravi sistem bruto plata o kome ste takodje pisali.
Ali, zato smatram da, npr, porez na dobit treba povecati za tu kolicinu paru za koliko smanjujemo poreze i doprinose. Razlog je jednostavan. Tajming. CIm otvorire preduzece, obaveza poreza i doprinosa vas ceka, radili vi ili ne, ali porez da na dobit placate kada ste napravili kolac, a zatim ga sa drzavom i delite.
Naravno, troskovi poslovanje u pocetku su za svakoga veliki i zato pocetni kapital treba postedeti i dozvoliti preduzetniku da ga preusmeri u zaposljavanje.
Naravno, ovim argumentom ne branim sadasnju politiku, gde je naime glavni problem visina kamatnih stopa i dvovalultni sistem, a drzava za smanjenje poreza i doprinosa nije nasla pravo resenje za taj planirani manjak u budzetu.
U razgovoru sa mojim prijateljima privrednicima, koji imaju od 1-10 ljudi u stalnom odnosu, oni su apsolutno saglasni da bi veci broj ljudi prijavili ukoli bi ste nivo poreza i doprinosva smanjio na nekih naprimer 30-45% na neto platu, u odnosu na sadasnjih 63 – 65%. Naravno, ne bi svi ‘ispostovali’ to sto su rekli, ali sigurno ima i onih koji bi.
Drugo, komentarisali ste problem izdavanja gradjevinskih dozvola i kako to ne mnogo sta promenilo.
Obzirom da se moja firma bavi gradjevinom, tu imam dva kratka komentara.
Drzava podhitno mora da ubrza izdavanje gradjevinskih dozvola.
Drzava je obaveza da to uradi, obaveza je da je efikasna, ali to naravno vazi za sveukupnu administraciju (licne karte, pasosi, registracija vozila, i sl).
Pored toga, i bilo koja fabrika za prosirenje kapacitete mora da takodje traze odobrednje za gradnju, a ne samo za izgradnju stanova.
Takodje, mislim da drzava pravi veliku gresku mesajuci se u trziste nekretnine. Drzava treba da pravi socijalne, a ne ‘jeftine’ stanove, a pri tome i bukvalno poklanja zemlju.
Pozdrav,
Milos018
Busolazasrbiju
U poslednjem pasusu ste napisali bas ono sto ja objasnjavam i dokazujem godinama: sto vise jedan privrednik ide u sivu zonu, pre ce propasti. Pogledajte koliko firmi postoji od 1990.g. da rade i sire svoje poslovanje sve do danasnjih dana. To su bas sve one firme koje placaju poreze i doprinose 100%, ponasaju se kao i svajcarske firme. Ovim firmama ne smeta nije smetala inflacija 1992.-1993., nisu smetale sankcije, rat na prostorima bivse Jugoslavije, bombardovanje, silne suse i kise, oscilacije kursa, ama bas nista im nije smetalo. Kada su pocinjali imali su jednog – dva radnika, sada mnoge i vise desetina, vise stotina radnika. Odgovor je vrlo jednostavan: kada radite sve legalno, obaveze su ogromne, morate danonocno da razmisljate i sirite svoj posao. Uvek su vam na prvom mestu obaveze koje morate da izmirite, onda razmisljate sta dalje sa viskom novca. Najcesce se ulozi u posao. Radi se sve domacinski, vodi se racuna o svakom dinaru pre nego se potrosi.
Zasto firme u sivoj zoni obavezno propadaju ranije ili kasnije. Sa prelaskom u sivu zonu postajete lopov: kradete od nasih penzionera, krademo novac namenjen svima nama za lecenje, krademo novac namenjen obrazovanju…. Psihologija svakog lopova je ista: trosi sto pre sve sto imas. Dan kasnije razmislja kako ce jos da ukrade, da trosi jos vise kako bi okruzenje videlo da je ON veliki biznismen. Kako prohtevi rastu, mora sve vise da prelazi u sivu ekonomiju, za drzavu na kraju nece ostati nista. Onda krece potrosnja van zemlje: dzip BMV x5, letovanje na Kubi, zimovanje na Alpima, firmirana garderoba, mobilni telefoni iz poslednjeg krika mode i jos mnogo toga…. A posao, rafovi sve prazniji, kasnjenje prema dobavljacima sve vece, kredita sve vise, o prosirenju ne razmislja jer ne zna da razmislja, sve vreme rada u sivoj zoni mozak je potpuno zakrzljao, preduzetnicki duh odleteo….iz prethodno napisanih razloga imamo vise desetina hiljada ugasenih radnji i firmi. Zbog toga se na prvom mestu treba boriti protiv sive ekonomije.
@Boki
„@Miloš
Tercijarni sektor je odomaceni termin za deo javnog sektora cije usluge ne pocivaju na konkretnoj traznji, ali delom i onih cije usluge pocivaju. Tu bi mogli svrstati, obrazovanje, policiju, vojsku, drzavno zdravstvo, ali i ogroman broj agencija, lokalnih uprava, administracije, raznih izdvajanja za NVO i razna Udruzenja, parking servise,…Tu ne spada deo javnih preduzeca tipa Telekom, EPS,… Dakle taj se je termin odomacio u toj formi a uglavnom podrazumeva budzetske rashode bez preispitivanja opravdanosti (ili traznje koju ste pomenuli), odnosno efikasnosti.“
Ovo nije tačno. Napravili ste mnogo grešaka. U tercijalni sektor ulazi Telekom, kao i sva trgovina (domaća ili spoljna), ugostiteljstvo, turizam, saobraćaj, sve finansijske institucije i banke, poslovanje sa nekretninama (u smislu izdavanja i agencija), sve druge uslužne privatne delatnosti, tj. nema to veze samo sa javnim sektorom, tj. da li je nešto državno ili privatno. A još manje ima veze sa budžetom.
To da li se nešto odomaćilo ili ne, je još jedan dokaz gluposti naše ekonomske i političke javnosti. Baš kao i parole izvezi ili umri, problem je javni sektor, penzioni sistem, nameti na rad su veliki, tržište nam je monopolizovano, štampanje para će da napravi inflaciju….
@Milos
Zamislite autoput na kome se placa putarina, zatim uz koji su izgradjeni ugostiteljski objekti, i benzinske pumpe. Onda zamislite turske, bugarske, makedonske,…kamione koji tim (njima najpovoljnijim)putem prevoze neku robu. Svaki litar goriva koji kupe, svaki sok i sendvic koji popiju je cist izvoz, plus putarina. Dakle ocigledno je da se „investicija vraca“. Pa niko nikada ne bi trazio koncesije ili dizao kredite da se putevi ne isplate. Kao sto rekoh svaka investicija moze biti neisplativa. Zamislitze da jedan paor uzme kredit od banke i poseje zito, a onda poplava unisti rod. U tom momentu kreirana je inflacija. Morate razumeti i da taj odnos nije direktan, jer je paor kupio seme , gorivo,…i time zaposlio nekoga a taj neko je svojom proizvodnjom stvorio novu vrednost i tako delimicno (ili poptpuno) sterilisao novac koji je paor uzeo kao kredit. Veoma jednostavna sustina. Problem je kad emitujete novac pa ga usmerite direktno u potrosnju (tercijarni sektor) pogotovo ako je novac emitovan na bazi ino kredita, jer tada potrosnja odlazi na stranu robu (govorim o uslovima naseg otvorenog trzista) pa ste vi tako omogucili strancima da sterilisu svoj novac (kroz proizvodnju) a vi ste ostali neto duznik.Savremena kreditna medjunarodna trgovina je po nekim ekonomistima najvece ekonomsko zlo. Onog momenta kad se narusi pricip razmene na bazi komparativnih prednosti vi ste u ogromnom problemu.
Da pojasnimo. Zamislite da Jovan pravi case, a Zoran cipele. Zamisli da se uspostavi paritet da jedan par cipela vredi kao 5 casa. E, onda jovan napravi 10 casa dnevno a Zoran 3 para cipela. Zoran bi morao da radi manje od jednog dana da bi napravio dva para cipela. Sada ako Zoran ume da pravi i case i moze da napravi takodje 10 casa na dan,. sta ce se desiti ukoliko zele da trguju? Zoranu se nece isplatiti da sam za sebe pravi case jer nece imati sta da uzme od Jovana, a sa druge strane, lakse mu je (dakle isplativije) da pravi cipele. Dakle, Zoran ce prestati da pravi case jer mu je isplativije da napravi dva para cipela i trampi ih kod Jovana za 10 casa. Onog momenta kad se taj odnos narusi, tako sto Zoran nekako kreditira Jovana da kupuje cipele a i nastavi da sam pravi i case za sebe, on je to uradio jer ce uzeti nesto drugo od Jovana, i to ono sto u redovnoj trampi nikada ne bi mogao da dobije (kucu, radionicu,….). Takodje, moci ce da zaposli sebe mnogo vise, dok ce Jovan ostati i sa manje posla(pravi case samo za sebe). To je osnov takozvanog Neokolonijalizma. Sta mislite zbog cega razvijene zemlje , pogotovo EU daje ogromne subvencije za poljoprivredu? To je direktan nacin potcinjavanja i pljackanja nerazvijenih (koje su uglavnom poljoprivredne zemlje).
Ovime sam zeleo da vam pokazem da liberalizam nije dobar. Sa druge strane liberalizam u domacem ekonomskom okruzenju je itekako pozeljan po mom misljenju, jer jedino on moze da obezbedi napredak i eventualno sustizanje inostrane konkurencije, nakon cega mozete izvrsiti potpunu liberalizaciju. Takodje, iz istih trazloga , moje je misljenje da je integracija u EU potpuno lose resenje za Srbiju, pogotovo sto taj nas „put“ predugo traje, i sto smo ga previse platili preranim sirokim otvaranjem naseg trzista.
Drugim recima, ako ste Jovan iz gornjeg primera, otvoreno trziste nece da vam donese bas mnogo koristi, naprotiv.
Naravno najveca moguca greska je zatvaranje granica veoma visokim carinama, jer to veoma lose utice i na vasu konkurentnost i na vas razvoj. Zbog toga je razvijen model, otvorenog trzista sa malim carinama, ali se „nivo otvorenosti trzista“ regulise kursom domace valute.
Srbija ima precenjen kurs (premala zastita svoje proizvodnje), a sa druge strane taj jak kurs uzrokovan je veoma velikim zaduzivanjem koje se trosi kao direktna potrosnja i plasira kroz tercijarni sektor pa imate slucaj da su plate u javnom sektoru mnogo vece nego kod proizvodjaca sto dodatno destimulise proizvodnju,…. To je stravicna spirala propadanja. Po mom misljenju moze se prekinuti samo drasticnim smanjenjem dazbina (pre svega porezi na rad) na realnom sektoru, kako bi on imao vise novca za razvoj, ali i za kvalitetniju radnu snagu, koju je sada apsorbovala drzava a koju ne koristi ni za sta osim za glasanje jednom u par godina.
Da se i ja uključim u plemiku oko štampanja para, puteva, inflacije, liberalizacije, zakona, poreza i sličnog….
1. U Srbiji nema dovoljno novca za postojeći volumen roba i usluga na tržištu, te ako bi i štampali novac i bez investiranja (u puteve) ne bi došlo do inflacije, tj. inflacije tražnje o kojoj se uglavnom govori. Ako bi i bilo inflacije ne bi je bilo zbog štampanja para, nego drugih gluposti u režiji NBS i vlade (bivših i sadašnjih). Možda bi samo mogao da se primeni onaj zakon o plaćanju na rok od 60 dana. Da bih prištedeo trud onima koji bi da me kritikuju zbog ovoga, neka pogledaju statistike narodnih i centralnih banaka i NBS.
2. Put, kao ni jabuka ili kruška, ili uvozna milika i domća čokolada galeb ne ulaze u BDP. U BDP ulaze plate, profit i amortizacija privrednih subjekata, javnih institucija, te poljoprivrednih proizvođača i procenjene sive ekonomije. Shodno tome, svaka firma, ili radnik, koji su radili na izgradnji puta ili prodavali neku robu, pa do prostitutki koje su uveselile nekog radnika ili dilera droge koji je upropastio nekog neserećnika na izgradnji tog puta ulaze u BDP. I nemojmo onda da pričamo da to trošenje (štampanje) para nije pokriveno robama ili uslugama, tj. da će da pravi inflaciju.
3. Molim komentatore da mi navedu grane privrede koje su monopolizovane, da ne pričamo o monopolima ili oligopolima napamet. Čisto da vidimo koji je to procenat privrede. Obično kažu da je maloprodaja u Srbiji monopolizovana (i to kaže državni sekretar, doktor ekonomskih nauka), tj. da 20 firmi kontroliše promet. Čuj, monopol sa 20 učesnika. Drugo, čitao sam jedan rad koji kaže da 5 najvećih trgovaca u SAD drže preko 90% tržišta (od toga najveći 53%), nešto manje je u Francuskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj (tipa od 70 do 80%), a i u drugim zemljama nije mnogo bolje. Ulazak na tržište i u Srbiji postaje sve skuplji, nekada si posao mogao da pokreneš sa 10 hiljada maraka, pa onda sa 100 hiljada evra, a sada ti trebaju milioni evra. A domaća tražnja pada li pada. Promet u maloprodaji svakodnevnih proizvoda pao za godinu dana 30%.
4. Vladavina zakona? Jel neko možda zna koliko to procenat aktivnosti krši zakone ili uzanse, tj. da li se samo misli na državu ili nekog prevaranta. Ja se lično sudim sa državom oko nekih prava i obaveza već desetak godina, svakodnevno se srećem sa raznoraznim glupavim zakonskim rešenjima ili njihovim tumačenjem, pa me to ne sprečava ili me nije sprečavalo da radim. Samo me pad tražnje nervira ili blokira ili pravi probleme, sa svim ostalim sam naučio (kao i svi domaći privrednici već 20 godina) da se nosim. Kao uostalom i stranci zadnjih 10 godina. Većina njih kaže da im je ovde dobro (i privatno i poslovno). Da li može bolje (što se zakona tiče)? A u kojoj zemlji to ne može?
5. Porezi na zarade ili uopšte porezi. Kažu da Švajcarci raspisuju referendum za minimalnu cenu rada od 4.000 franaka (iako više od 90% zaposlenih prima veći iznos). Verovatno je slično i u Norveškoj ili drugim skandinavskim zemljama. Prosto me interesuje ta neoliberalna logika, i postavljam sebi i vama pitanje što svi ti proizvođači iz navedenih zemalja ne pobegnu u Srbiju, Hrvatsku, Makedoniju, ili ako im je stalo do EU onda u Rumuniju, Bugarsku ili možda u njima bližu Nemačku, Italiju i slično, nego uporno proizvode u svojim zemljama. Zašto su oni toliko glupi pa 10 puta više plaćaju radnika nego što bi ih plaćali u Srbiji, bruto ili neto sasvim svejedno. Na ove razlike taj ozloglašeni namet na rad im dođe za džabe. A i vlada će da calne neku subvenciju.
Gledao sam podatke o tekućim prihodima (ono što plaća privreda i građani) javnih finansija za 2008 i 2013. godinu. Pa cifre kažu da su oni 2013. manji za nešto više od 1 milijarde evra. Sad, postavljam sam sebi, a i vama, pitanje? Kako to da je privreda radila daleko bolje sa tim teretom od 1 milijarde evra, nego sada bez tog tereta? Valjda bi sada trebala da trči bolje. I nemojte o sivoj ekonomiji, molim vas. Do 2008. plaćali i bilo im dobro, i kao nije bilo sive ekonomije, a onda odlučili da idu u sivu ekonomiju da bi im bilo bolje. A ono ispalo ovako, tj. loše.
@Nenad
„Moje pitanje Vama je sta je sa eurom? Milslim kursom?“
Pretpostavljam da je pitanje kakva politika kursa treba da bude, tj. da li će evro da skoči ako se povećaju plate i količina novca u prometu.
1. Kako je evro osnovni cenovni parametar u Srbiji, mislim da kurs treba da bude fiksan ili da mu se plivanje ograniči kumulativno i smanje margine za dnevne oscilacije. Na ovaj način bi izbegli inflaciju troškova. Ove ne iz nekog straha od inflacije (ja ga lično ne osećam) nego zbog toga što inflacija troškova ne rešava ništa (nikakve strukturalne probleme), nego samo podiže opšti nivo cena.
2. Promena kursa bilo devalvacijom bilo depresijacijom dovodi do brzog reagovanja (posebno primarnog i sekundarnog sektora) i perspektivno skraćjuje interval reakcije. Kada imate ekstremne situacije, to je na dnevnoj bazi.
3. Imali bi oko 2 godine da ispregovaramo drugajačije spoljnotrgovinske politike sa našim partnerima. Zašto 2 godine? Zato što bi rast cena radne snage, cena koje su pod kontrolom države, te cena tercijalnog sektora blokirali rast spoljnotrgovinskog deficita.
4. U periodu od 2 godine, Srbija treba da iznese problem spoljnotrgovinskog deficita na sto i da kaže da je to njen osnovni problem (u modelu koji sam predložio, svakako dominantan, ako ne i jedini). A obzirom da je evro osnovni cenovni parametar, onda kurs nema ni teorijskih mogućnosti da se pojavi u ulozi zaštite domaće privrede (zbog čega je inače i uveden u teoriju, tj. praksu).
5. Postoje razni načini da poboljšamo naše pozicije. Recimo, ako imamo idiotski sporazum sa EU, zašto imamo isti sa Turskom (koja je ekonomska velesila za nas) ili sa ostatkom sveta imamo potpunu liberalizaciju i niske carine (otvorenije i niže nego Japan, Norveška, J. Koreja, Australija, Brazil, Indija, Rusija, Kina, tj. svi oni koji nemaju velike ekonomske probleme). Drugo, mogli bi kreditnom politikom da farizujemo supstitore uvoza i izvoznike, a da gušimo uvoznike. Treće, mogli bi da osnivamo državna spoljnotrgovinska preduzeća koja bi brinula o svakom pojedinačno velikom partneru (zemlji) u smislu obezbeđivanja finansiranja, garancija, plasmana i drugih stvari za domaće proizvođače (koji to žele). Četvrto, poljoprivreda bi mogla da se pojavi kao znatno veći izvoznik (a ona ima pretežno domaće inpute). Peto, da se zabrani raspisivanje međunarodnih tendera za usluge i proizvode koje kupuje javni sektor. Šesto, da se uvedu neka ograničenja koja dozvoljava STO kada imate ozbiljan spoljnotrgovinski deficit (a Srbija ga ima već jako dugo), tipa kvota carina. Sedmo, uvođenje obaveznog domaćeg sadržaja kod uvoza ili kvantifikaciju deficita ili da uvoz preduzeća vežeš za njihov izvoz. Osmo, ako nam to ne bi dala EU ili ne bi dala neki drugi smisleni predlog onda i usporiti put ka EU.
6. Privatni i javni sektor bi postali profitabilniji, pa bi postajali konkurentniji na domaćem tržištu, sa perspektivom da će neko da pretekne i kvalifikuje se za takmičenje u inostranstvu.
Za Miloša – Ne treba da odustajete. Verujem da ste mlad čovek i očigledno ste zainteresovani za ekonomske teme. To je za svaku pohvalu.
Moja poenta i savet mlađim ljudima je uvek ista – ne verujte nikome (ni meni, naravno) i pokušajte da sve što čujete ili pročitate, testirate kroz podatke i činjenice. Internet je sjajan rudnik podataka. Izvinjavam se ako sam bilo malo neugodniji, ali ko zna, možda od toga bude neke koristi i Vama. Hvala na komentaru i uljudnosti i uvek ste dobrodošli bez obzira da li slažemo ili ne.
G. Katicu, hvala na komentaru. Ne vidim svrhu da odgovaram, sta god ja rekao necu vas ubediti, zato je bolje da odustanem. Uostalom, Vi ste mnogo strucniji od mene po tim pitanjima, sto ste i pokazali argumentovanom kritikom mojeg komentara.
Za Nenada – 1. Šta je vaša definicija održivog razvoja i kako se on razlikuje od neodrživog razvoja?
2. Kažete: „Ja smatram da je ljudski rad jedna od najvisih ljudskih vrijednosti pa zato smatram da nebih trebao biti oporezovan“.
Nisam razumeo vezu između rada kao ljudske vrednost i sistema oporezivanja. Zašto jedno isključuje drugo? Kako ćete popuniti budžet i finansirati javnu potrošnju ako ne oporezujete plate? Porez na dobit je takođe proizvod rada, doduše minulog. Po Vašoj logici onda ni to ne treba oporezovati. Možete li mi skicirati finansiranje sistema u kome nema poreza, sem PDV-a? Da li Vam je poznat neki moderni sistem koji funkcioniše na principima koji predlažete, ili razmišlja da ide tim pute?
3. Kažete: „Veliki dio deficita je isao na vojsku a nije uspio sasjeci drzavnu potrosnju koliko je zelio pa je eskaliralo u drzavnom dugu“.
Gledano iz SSP ugla, ovo je potpuno nebitno. Ono što je trebalo da se dogodi (obećano) je veliki privredni rast koji će dovesti do velikog rasta poreskih prihoda. To se nije dogodilo, budžetski prihodi nisu eksplodirali i budžetski deficit je otišao u nebo.
Kada kažete da je „pravac kojim su krenuli bio ispravan“, da li je reč o empirijskom faktu, ili Vašoj arbitrarnoj impresiji?
Hvala na komentaru.
@Miloš
Verujem da će gospodin Katić ponuditi bolje odgovore od mene.
Ja ću samo da uskočim sa par, nadam se nesuvišnih komentara.
Moja teza je da neće svako povećanje obima novca da neminovno vodi do inflacije. Primer izgradnje puta sam uzeo, jer mi se činio da je najbolji, u smislu stvaranja nove vrednosti realne i opipljive.
Koliko ja naslućujem vi smatrate da primarna emisija i davanja zamajca privredi na takav način ne bi bila moguća u praksi. Verovatno onda, kada tu meru sprovodi nekvalitetan tim ljudi koji ne zna da definiše planove, prioritete i faze i mogućnosti jedne zemlje. Slična stvar je i sa podrškom pojedinim sektorima i zaštiti industrije.
Uzeli ste primer obrazovanja, pa evo dve moguće situacije:
1) Država stane iza IT sektora na takav način da favorizuje to zanimanje kroz sistem obrazovanja. Pošto je pravnika i ekonomista mnogo, država kaže :“Vas će na budžetu da bude samo 20, ostali da plaćaju školarinu“ Poslije faxa, gleda da te najvalitetnije pravnike zadrži, jer oni zaista vrede. Sa druge strane kaže „Ko studira ETF i položi prijemni ispit (ozbiljan) i ko redovno polaže ispite, na budžetu je, ima besplatan dom, knjige itsl.“ Posle faxa, od te grupe IT inženjera se formiraju jake kompanije koje prave i prodaju softver, a mi postajemo jaki u toj oblasti.
2) Privatizuju se fakulteti, dodju čak i ino fakulteti. Pretpostavimo da se država (a što treba da se uradi) racionalizovala, svi nepotrebni menadzeri i PR-ovi su izbačeni i ljudi nemaju motiv da to studiraju. Tržište kaže, ovi sa IT dobijaju najbolje poslove. Svi idu tamo da studiraju, ali recimo privatnik digne visoku cenu školarine i bolje je da ima 1000 studenata sa 4000e školarinom, nego 4000 sa 1000 e školarinom (problem resursa, plaćanja kadra, prostora). S obzirom da liberalizacija uvoza, a i sadašnja politika naše vlade, može dovesti da nam ostanu industrije sa niskim prinosima i radna mesta sa mizernim platama, onda neće baš svako imati pare da plati IT fakultet.
Smatram da je trenutno naša najveća snaga u znanju, i to tehničkom znanju i na tu granu, kao i prehrambenu industriju sa poljoprivredom moramo da uložimo mnogo.
Pošto vi zastupate ovu drugu opciju i shvatam vaše argumente, zanima me kakvu manu nalazite prvoj opciji sa državnim intervencionizmom(možda i ne nalazite, ali iz stavova pretpostavljam da biste mogli :)). Čak mislim da je za drugu opciju potrebno više preduslova. Od male i efikasne države, smanjenog broja menadžera i svih PR stručnjaka, koji inače ni za šta ne trebaju, malog upliva države , nepostojanja partijskog zapošljavanja itsl. Za prvu opciju, čak i korumpirana država može da učini da dodje do rezultata i da IT sektor buja više nego sada.
Hvala na komentaru!
Za Miloša – Ja sam i dalje u nedoumici:
1. Mislim da se iz odgovora Bokiju vidi da imate problem sa putevima koje gradi država. Ako mogu da pomognem – postoji međunarodno prihvaćena metodologija kako se utvrđuje isplativost gradnje puteva i ta je metodologija odavno poznata u Srbiji. Mislim da nema potrebe da ovo problematizujete, sem ako niste specijalista za tu oblast.
Što se sterilizacije koju pominjete tiče, možete li mi objasniti razliku između metoda kada stranim kreditom gradite put i emitujete dinare, i kada ga gradite domaćim parama iz primarne emisije?
2. Kažete „Da bi slobodna trgovina imala efekta mora da se ima liberalizacija i vladavina prava i niski porezi kako bi se do kraja iskoristili kapaciteti privrede i pomerili krivu(ili pravu?) ponude udesno što je više moguće.“
Možete li mi objasniti zašto ovo mora, i kako se time koriste kapaciteti? Ili još bolje, zašto se kapaciteti danas ne koriste kada se porezi čak ne moraju ni plaćati? Kako liberalizacija uvoza pomaže korišćenju domaćih kapaciteta? Kako to da su države koje se ne mogu pohvaliti velikom vladavinom prava (npr. Kina, juče Koreja) uspele?
3. Kažete: „Još jednom da ponovim da nisam mnogo upoznat sa medjunarodnom trgovinom, ono što znam je da najbolji udžbenici iz medjunarodne trgovine kao Krugmanov nalaze da nemaju intelektualne argumente niti argumente iz empirije koje bi potvrdili infant industry argument.“
Mislim da se ne treba upuštati u kategorične rasprave ako niste dovoljno upoznati sa međunarodnom trgovinom. Uz to, u udžbenicima ćete naći mnogo budalaština, zabluda ili propagande. Ekonomska istorija je neumoljiva – sve moćne i razumne države su štitile svoju industriju do trenutka dok nije bila spremna da uđe u međunarodnu konkurenciju. Greške su pravljene onda, kada je zaštita predugo trajala (Brazil koji ste pomenuli je dobra ilustracija.)
4. Kažete: „Krugman daje opširniju kritiku strategic trade teorije, koja se može primeniti i u slučaju infant industry, gde kaže da je u teoriji moguće ali veoma teško, praktično nemoguće da se sprovede u praksi.“
Kakvu god sliku da Krugman daje, činjenice su neumoljive. Nemačka (od 1871), Japan od Meiji restauracije do danas, Francuska i Italija (od 1945. ), Koreja, Tajvan, Singapur, Kina itd., sve ove države su imale snažnu intervencionističku državnu politiku. Potrebna je strašna doza tvrdoglavosti da bi se to negiralo. Nije dobro donositi zaključke, pogotovo kategorične, na bazi jedne pročitane knjige ili par sati lutanja Internetom.
Hvala na komentaru.
Ovih dana imam jednu upečatljivu impresiju.
Zanimljivo je da je neka „prirodna katastrofa“ tako odvalila jednu prilično ograničenu teritoriju. Kao da su posavina i pomoravlje na drugoj planeti.
Biće dovoljno opravdanja za pogoršanu ekonomsku situaciju u jednoj Hrvatskoj, Bosni, Srbiji…
Oni uvek idu pravcem koji je ispravan. Stalno povećavaju budžet za vojsku. Nekako, uvek imaju dovoljno para za to.
I Kina, takođe ide dobrim pravcem…
„Kako će država da utvrdi da li je odredjeni put isplativ?“
Ako država (vlada) nije u stanju ništa da utvrdi, onda joj drugi određuju u svoju korist. Narod u toj zemlji postaje kolateralna šteta i višak. Svejedno, mi smo zadnju šansu prokockali pre 30 godina.
Vučić je samo službenik, koji apsolutno sprovodi direktive bogova. A kada bi on ili bilo ko drugi, zafantazirao neki državni intervencionizam, odmah bi ga ubio dron, ili slučajna saobraćajna nesreća.
@ Katić, ispravka, tačan naziv teksta je
„Is free trade passe?“
@ Boki, prvo, kako će država da utvrdi da li je odredjeni put isplativ? Drugo, šta je sa običnim putevima koji ne naplaćuju putarinu? Treće, novac bi trebalo da se steriliše odmah u toku prve godine, odnosno put bi se isplatio odmah pre nego što protekne prva godina. Da li je to realno?
@gosp.Katic
Niste Vi spomenuli Austrijsku ekonomsku skolu, ja sam je spomenuo da bih pokazao da o onome sto Vi i ja pricamo zapravo nije i nije toliko daleko kao sto se cini. U oba slucaja postoji institucija centralne banke i u oba slucaja ima mjesta za one “druge” ali u manjoj mjeri.
Jacanje privatnog sektora i kapitalizma bi trebao biti pravac jer je to jedini nacin za odrzivi razvoj Srbije.
Srbija,
Za kratkorocni i srednjorocni plan evo i moj prijedlog
http://www.makroekonomija.org/o-evropskoj-uniji/ (1)
Ja smatram da je ljudski rad jedna od najvisih ljudskih vrijednosti pa zato smatram da nebih trebao biti oporezovan. U Srbiji veliki dio budzeta se puni iz doprinosa i poreza na rad pa zato drzava nemoze drasticno skidati prema dolje ali bih svakako trebalo ici prema dolje i to puno vise.
SAD,
Veliki dio deficita je isao na vojsku a nije uspio sasjeci drzavnu potrosnju koliko je zelio pa je eskaliralo u drzavnom dugu. (2)
Administracija je krenula veoma agresivno (preagresivno) u rezanju prihodovne strane, sami to danas priznaju ali pravac kojim su krenuli je bio ispravan.
———————————————————————————————————-
(1) kome se istrazuje ( google-commodity backed currency)
(2) umjesto ulaganja u infrastrukturu novac je zavrsio za vojsku jer je takva vanjskopoliticka situacija bila i njoj je dan prioritet.
Click to access foc52b.pdf
1. Gospodin Marko je postavio tezu da je pravljenje puta neinflatorno- besplatan ručak. Ja sam rekao da nije, odnosno da košta, nisam dovodio u pitanje opravdanost puta, niti, iskreno, znam kako bi to država mogla da utvrdi.
2. Da bi slobodna trgovina imala efekta mora da se ima liberalizacija i vladavina prava i niski porezi kako bi se do kraja iskoristili kapaciteti privrede i pomerili krivu(ili pravu?) ponude udesno što je više moguće. Slobodna trgovina bi došla kao korektiv u vidu još veće ponude. U Srbiji nisu ispunjena nijedna od ta tri uslova( Liberalizacija je na papiru u nekim slučajevijma ali ne i u praksi, u smislu da neki ljudi imaju monopol nad nekim uslugama obezbedjen od strane države).
3. Ne mogu da dam uspešan primer jer nigde još uvek nije sprovedena puna privatizacija obrazovnog sistema. Medjutim, u svetu se počinje dešavati nešto za šta mislim da će imati veoma velike posledice posledice ako se razvije: http://marginalrevolution.com/marginalrevolution/2014/05/the-growth-of-on-line-tests-in-assessment-average-is-over.html
4. Još jednom da ponovim da nisam mnogo upoznat sa medjunarodnom trgovinom, ono što znam je da najbolji udzbenici iz medjunarodne trgovine kao Krugmanov nalaze da nemaju intelektualne argumente niti argumente iz empirije koje bi potvrdili infant industry argument. Ono što smatram je da protekcionističke politike nisu bile te koje su razvile te zemlje već su se te zemlje razvile uprkos njima. Da vam ne nabrajam sada pojedinačne primere pojedinih industrija npr- Američku industriju čelika koja se i devetesetih smatrala kao infant industry i primala velike podsticaje, 200 godina posle hamiltonovog proglašenja iste kao „infant“. Što se tiče zemalja poznate su mi loši primeri Gane, Brazila, Indije, Pakistana. Recimo , primer koji se često citira je Brazil koji je 1977-91 proglasio zaštićenom industrijom proizvodnju kompjutera, zatvorio tržište za strane robe i napravio ogromnu štetu u ekonomiji i dokazano je da nije imalo pozitivnih ishoda. Ili Indija od 1948-91 koja je ukupno imala valjda 5 ili 7 /neuspešnih/ industrijskih politika u tom periodu. Da li je industrijska politika iz 1949 donela rast ili je donela ona iz 1956, ili možda one iz 70ih i 80ih, koje su se sve zanivale na zatvaranju tržišta i protekcionizmu. Ili je pak rast donela industrijska politika 90ih koja je otvorila ekonomiju za FDI i okrenula Indiju ka trgovini sa svetom.
5. Postojetekstovi kao pomenuti Krugmanov udzbenik. Takodje u radu „Is Laissez Faire passe?“ Krugman daje opširniju kritiku strategic trade teorije, koja se može primeniti i u slučaju infant industry, gde kaže da je u teoriji moguće ali veoma teško, praktično nemoguće da se sprovede u praksi. Malo sam češljao po internetu i našao ovaj veoma informativni japanski rad gde se citira drugi japanski članak koji je utvrdio da japanska industrijska politika nije imala pozitivnih uticaja na privredni rast: „The Dispute Over Infant Industry Policy: A Brief Survey“ K.Togo.
@Boki
Dok sačekamo Miloša da odgovori na pitanja gospodina Katića, ja bih se nadovezao na vašu analizu. Tačno je da investicija mora da bude pametna. Ako bismo samo naštampavali pare i gradili puteve, to bi stvorilo hroničnu inflaciju, ali ako paralelno sa tom inicijalnom kapislom krene da se razvija više grana, mi smo na apsolutnom dobitku. Zato to mora da bude akcija sa jakom kontrolom države, inače smo u još većem problemu. Čak mislim i da se neki, uslovno rečeno, nepotreban most izgradi, ako se novac dobijen od toga posle redistribuira na prave grane, inflacija može da se maskira.
E, sada visoka nenaplativost kredita je posledica velike neodgovornosti države u prvom redu. Nedavno je ministar privrede rekao „Ako nam malo duguju oni su dužnici. Ako mnogo duguju, oni su partneri“. Kreiranje sistema u kome se ne isplati proizvoditi i u kome je OK da se socijalizuje gubitak banaka, podstiče „privrednike“ da uzimaju kredite i da ih ne vraćaju, dok loš privredni ambijent ubija one koji pokušaju da pokrenu proizvodnju i onda ne mogu da vrate kredit.
Tako da mi je tako smešno da Vučić, kao apsolutista, ide na neki kvazi liberalni model, kada ima moć da upravo pokrene državni intervencionizam koji bi mogao da rezultate. Da se razumemo, shvatam ja i one koji zastupaju liberalnu teoriju i da se nekad neopravdano napada jer nije zaživela u potpunosti (u Srbiji je na sceni bio divlji državni intervencionizam pomešan sa divljim neoliberalizmom). Zato mislim da moramo da uzmemo dobre stvari i od jednih i od drugih u meri u kojoj je to moguće. A kako je kapital postao skup, primarna emisija može da pomogne da se pokrenemo.
Za Krleta – Svaki pad BDP-a je loš pokazatelj. Rast BDP možete posmatrati i kao proizvod rasta zaposlenosti i produktivnosti. Dakle, kada BDP pada, to znači da padaju zaposlenost i/ili, produktivnost. Ni jedno ni drugo nije dobro. Uzgred, ako preduzeća prave gubitke (bila preduzeća državna ili privatna), to će se manifestovati kroz pad BDP-a.
Analiza socijalističkih preduzeća i socijalističke proizvodne logike u odnosu na tranzicionu logiku je velika, posebna tema i njom se ne bih bavio u rubrici komentari. Hvala na komentaru.
@Miloš
Da li je novac za investicije pozajmljen u obliku stranog kredita ili emitovan od domicilne drzave, ne menja na sustinu ako bi ste nekako 100% obezbedili njegovo „sterilisanje“ kroz „isplativu investiciju“ stim da u prvom slucaju:
1) Placate kamatu ali rizik za „sterilizaciju“ snosi banka (bar teorijski) a novac se „sterilise“ robama koje je obezbedila baza kreditora, hoce reci zemlja emiter novca kreira inflaciju.
2) Ne placate kamatu a rizik snosi domicilna zemlja i u slucaju neuspeha kreira sopstvenu inflaciju.
Drugim recima sve to uvek neko mora da plati, pitanje je samo ko, koliko i kada, a najbolje je da to placaju korisnici (kroz proizvod koji im je ta investicija ponudila) jer samo tako ste obezbedili da i „vuk bude sit i ovce na broju“.
@Miloš
Tercijarni sektor je odomaceni termin za deo javnog sektora cije usluge ne pocivaju na konkretnoj traznji, ali delom i onih cije usluge pocivaju. Tu bi mogli svrstati, obrazovanje, policiju, vojsku, drzavno zdravstvo, ali i ogroman broj agencija, lokalnih uprava, administracije, raznih izdvajanja za NVO i razna Udruzenja, parking servise,…Tu ne spada deo javnih preduzeca tipa Telekom, EPS,… Dakle taj se je termin odomacio u toj formi a uglavnom podrazumeva budzetske rashode bez preispitivanja opravdanosti (ili traznje koju ste pomenuli), odnosno efikasnosti.
Takodje, izgradnja infrastrukture podrazumeva da novac (ostampan /pozajmljen nema razlike) itekako ima pokrice, pod uslovom da ste gradili smislene objekte, a ne cuveni Beogradski most. Da uprostim, ukoliko nastampate novac za izgradnju autoputa Beograd – Podgorica (samo kao primer, nije da znam da postoji neka strucna analiza o isplativosti), ljudi ce taj put koristiti, placati putarinu,…te ce se ta investicija isplatiti i svakako „vratiti“ nastampani /pozajmljeni novac. Ukoliko novac utrosite za takav put do „nedodjije“ verovatno cete imati inflaciju. Dakle imali smo gomilu promasenih investicija u SFRJ koje su povecavale zaduzenost zemlje i inflaciju. Svaka neuspesna investicija kreira inflaciju, cak iako je inicirana i izvedena od privatnog sektora. Sta mislite da znaci nivo nenaplativih kredita od 20-22% koji trenutno imamo u Srbiji? Dakle stampanje novca za investiciju ima smisla ako je ta investicija isplativa cime se odstampani/emitovani novac nakon sto investicija pocinje da vraca ulozeno „sterilise“. U suprotnom, mozete da pozajmite/emitujete novac za izgradnju najmodernije fabrike aviona, ali ako ta fabrika ne pocne da pravi avione i „sterilise“ investiciju, vi ste kreirali inflaciju zar ne?
Gospodine Katicu,
Da li svaki pad GDP mora biti los pokazatelj u ekonomiji?
Zamislimo npr. da jedna zemlja ima godisnji gdp od 100 dolara. Takodje zamislimo da tri drzavne kompanije u toj zemlji ukupno prave gdp od 30 dolara odn. ucestvuju u gdp-u oko 30%.Sta ako su sve tri kompanije nesolventne( posluju sa velikim gubicima, imaju mnogo vece gubitke nego sto im imovina vredi; drugim recima nemaju nikakve sanse da opstanu) i drzava odluci da ih zatvori ( kao sto nalazu zakoni trzista). U tom trenutku bi pad gdp bio oko 30%, ali kapital bi se preselio u druge profitabilne grane ( alokacija resursa).Kasnije bi sigurno doslo do rasta gdp-a ( ali onog zdravog rasta).
Da li se to desilo i baltickim zemljama? Jer opste poznata stvar je da su u vreme SSSR-a gradjene fabrike bez ikakvih ekonomskih osnova ciji proizvodi nisu imali nikakve sanse da opstanu u trzisnim uslovima, odnosno oni su povecavali gdp ali bez ikakvih ekonomskih osnova (ljudi su radili i primali plate ali bilansi preduzeca su bili katastrfalni i opstajala su samo zahvaljujuci subvencijama drzave).
Danas koliko mi je poznato u baltickim zemljama nema nikakvih subvencija, odn.opstaju samo profitabilna preduzeca ( drzava vise nikog ne subvencionise).
Pozdrav!
Za Miloša – Malo ste me zbunili svojim komentarima:
1. „Najbolje bi bilo da zaboravite na put I da na to gledate kao na povecanje kolicine novca.“ – Da li ovo znači da je put nepotreban i da je svaka izgradnja puta samo povećavanje novca u opticaju?
2. „Ako postoji vladavina prava I liberalizacija slobodna trgovina je nesto najbolje sto moze da se desi maloj otvorenoj privredu.“ – Koliko znam, trgovina u Srbiji je liberalizovana. Da li to znači da je ovo što se sa srpskom privredom događa, najbolje što je moglo da joj se desi? Kako bi izgledalo najgore?
3. „… jos jedan kljucni faktor da bi slobodna trgivina bila efikasna a to je potpuna privatizacija I liberalizacija obrazovanja..“ Da li možete dati primer uspešnog obrazovnog sistema koji počiva na premisama koje ste dali?
4. Zaštita industrija u povoju (infant idustry), termin koji se pripisuje A. Hamiltonu je „patentiran“u SAD i pokazao se kao jako dobar, pa je američka privreda postala najjača na svetu. Isti princip su koristili i Nemci posle ujedinjenja 1871., Japan, Koreja, Tajvan itd.. Gde ste našli argumente za tezu da se zaštita domaće industrije nije pokazala u praksi kao dobra?
5. Gde ste našli uporište za tezu „da je strateški moguće intervenisati samo u teoriji“?
Hvala na komentaru.
Marko
1. Putevi ne ulaze u korpu robe I usluga koja sluzi kao obracun za inflaciju. Taj termin pokrivenost u robama vazi za odredjene robe koje ljudi konzumiraju najcesce I trose svoj dohodak. Puteve ljudi ne kupuju. Najbolje bi bilo da zaboravite na put I da na to gledate kao na povecanje kolicine novca.
2. Ako postoji vladavina prava I liberalizacija slobodna trgovina je nesto najbolje sto moze da se desi maloj otvorenoj privredu( po mom misljenju ovde bih dodao jos jedan kljucni faktor da bi slobodna trgivina bila efikasna a to je potpuna privatizacija I liberalizacija obrazovanja koje bi novim metodama srusile ovaj zastareli devetnaestovekovni obrazovni sistem I skratile vreme potrebno za ucenje novih vestina I prilagodjavanje trzistu rada) . Nase trziste je previse malo da bi firme na njemu razvijale ekonomiju obima.
3. To sto vi tvrdite je argument infant industry, koji se nije pokazao u praksi dobar, osim u slucaju Juzne Koreje, koja je medjutim zbog politickog znacaja za SAD pustana da slobodno izvozi u SAD iako je njenim robama podigla carine.
U teoriji je moguce da strateski intervenisete ali samo u teoriji. Ne poznajem dovoljno medjunarodnu trgovinu ali znam da se protiv tog shvatanja obicno podizu 5 argumenata
(3 ekonomska I 2 politicka)
Danas i crnci mogu da glume predsednika:
Za Nenada – Ne znam gde ste našli (kod mene) pominjanje Austrijske škole u kontekstu SST polemike. Možete li me podsetiti? Takođe, možete li me podsetiti gde je Lafferova kriva bila odvojena od SST-a u mojim komentarima?
Nikako ne uspevam da formulišem pitanje na koje već dugo čekam odgovor, pa verujem da zbog loše formulacije ne dobijam odgovor. Da pokušam ponovo. Kako će tačno, po fazama, doći do rasta zaposlenosti u Srbiji, jednom kada se primeni SST? Kako će tražnja porasti kada se SST primeni?
Dopunska pitanja bi mogla biti npr. – kako to da je došlo do ogromnog rasta deficita budžeta SAD kada je SST primenjen pod Reganom? Kako to da nije došlo do velikog rasta poreskih prihoda kako nas uči Lafferova kriva? Kako je došlo do ogromnog rasta deficita budžeta i pod Bušom mlađim kada je oborio poreze po logici SST-a? Zašto Skandinavci ili Nemci npr. muče svoju privredu i građane visokim porezom, kako to da oni ne uočavaju blagodati SSP-a i kakvo je to slepilo?
SST je poput dijete kod koje što više jedete (smanjujete poreze), to više gubite na težini (budžetski prihodi rastu). To je politika koja bi morala da odgovora svima – i državi, i građanima i privredi. To je ekonomski ideal, ali nikako da se univerzalno primeni.
Hvala na komentaru.
@Miloš
Jasno da nema ljutnje, svaka primedba je na mestu. Pošto nisam ekonomista, neke stvari mi nisu jasne.
Prvo, da će se stvoriti višak novca (u startu) to se slažemo, da može stvoriti pritisak na devizni kurs i tu se slažemo, ali ovo oko pokrića mi nije jasno.
E sada moj misaoni eksperiment , koji možda nije tačan:
Recimo preduzeće izgradi neki put (možemo uzeti bilo koju drugu granu) i recimo da su uposleni domaći resursi. Put je izgradjen i država je isplatila pare preduzeću koji su učestvovali u izgradnji tog puta. Dakle izgradjeni put je pokriće. Preduzeće to kroz plate podeli radnicima. E ovde sad dolazi država. Prvo, uvede zabranu robe široke potrošnje i maksimalno supstituiše uvoz, te se gradjani okrenu kao domaćim prehrambenim proizvodima i novac se zavrti u domaćoj ekonomiji. Podignut je nivo proizvodnje, opali su troškovi po jedinici proizvoda i domaće preduzeće iz prehrambene industrije postaje konkurentno za izvoz. Inflacija bi postojala, ali mogla bi da se kontroliše. Samo bi morale da se simultano vrše i supstitucija uvoza i kapitalna kontrola i planska proizvodnja i podrška pojedinim sektorima.
A višak novca bez pokrića je u Srbiji prisutan i sada. Velike doznake iz inostranstva (kažu samo 2 milijarde preko banaka) plus zaduživanje države za isplatu plata i penzija, pa inflacija nije rapidno velika.
Još uvek učim ekonomske zakone, pa ako sam rekao neku glupost, ne zamerite.
Za Saleta – Hvala za informaciju i link.
Objavite za Veliku Britaniju info
„I have just spoken with the representatives of the Embassy of the Republic of Serbia in London and have been informed that starting tomorrow on Sunday 18 May 2014 between 9:00 and 20:00 and every day thereafter the Embassy will be accepting any humanitarian aid in terms of foods and baby food and infant milk, nappies, blankets, tents…
(They will post the list of products most relevant and helpful to bring due to customs at the border and this list would be available tomorrow on the Embassy’s website).
The Embassy link also provides the relevant bank accounts for any donations as this can also help the authorities there to purchase the goods as well.
http://www.london.mfa.gov.rs/importanttext.php?subaction=showfull&id=1400255608&ucat=90&template=Frontpage3&#disqus_thread
Air Serbia will be assisting the transport later on in cooperation with the Embassy.
The Serbian Embassy is located at
28 Belgrave Square
London SW1X 8QB
Phone number: + 44 207 235 9049
Email: london@serbianembassy.org.uk
Any questions or help you may need to not hesitate to contact me as well
Stefan:
stefnix@gmail.com
+44 7411 676709
THANK YOU AND PLEASE SHARE THIS INFO!
#serbiafloods #srbija #poplave #help #donate #save #lives #humanitarianaid #unite #share #pomoc #zajedno“
@gosp. Katic
Glavni princip supply-side teorije(SST) jeste da porezi, drzavne dazbine i prekobrojne regulative(koje stvaraju monopole) smetaju pri protoku robe i kapitala.
U sredistu teorije su manji porezi i poduzetnici(domaci) koji se smatraju motorom ekonomskog razvoja.
Da bi SST zazivjela mora se prvo se srezati prava porezna strana budzeta, a to je ona rashodovna strana. Broj zaposlenih u javnoj sluzbi, zaposleni u drzavnim poduzecima, zavrsetak beskonacne privatizacije, podizanje efikasnosti javne uprave tehnologijama i vise sati rada jednom rjecju efikasnija i manja drzava.
Kada je manja rashodovna strana tada se mogu smanjiti i porezi i dadzbine.
Mjesta za drzavu u SST ima i to je pokazao Reagan kada je deregulirao trgovinu naftom a podigao porez na benzin a razlog je naveo odrzavanje infrastruktre.
Znaci, pogresno je i krivo navoditi da je SST isto sto i Austrijska ekonomska skola sa svojom laissez-faire okolinom poslovanja jer u samoj SST teoriji postoji Lafferova krivulja.
Drzava Srbija treba i mora da gradi infrastrukturu tj velike i skupe sisteme koje privatni sektor nemoze graditi jer nema kapitala ili interesa da gradi.
Poanta jeste da novac nezavrsava u lokalnim ili drzavnim poduzecima ili kroz poreze nazad u budzetu nego kod poduzetnika, opet domacih, koji ce taj novac dalje da najracionalnije i efikasnije da upotrijebe da dalje stvaraju biznise koji stvaraju robe i usluge. (poduzetnik se siri van gradjevine i na druge sektore).
Free trade ili slobodnu trgovinu koja je vazna u SST treba jasno odvojiti o “merkantilizma 2.0” koji se sprovodi(o tome drugi put).
Boki, nažalost, ovaj put se ne slažem sa većinom stvari koje ste rekli. Ne znam šta je to „tercijarni sektor“, za mene su svi sektori isti, odnosno, ekonomija je jedna celina, nema tu nekakvih sektora. Imate tražnju i zadovoljavanje tražnje, da li je predmet tražnje fizička, opipljiva stvar ili neopipljiva intelektualna ili druga usluga, svejedno je. Osim ako niste mislili pod tim izrazom na javni sektor?
Marko, izvinjavam se što se ubacujem, hteo bih da vas ispravim, nadam se da se ne ljutite.
„Ukoliko bi štampanjem para pokrenuli preduzeća i uposlili domaće resurse (npr. gradjevinarstvo) tada bi se stvorio višak novca, jasno je da je izvedeni rad plaćen i da je to pokriće…“
Ne, nema „pokriće“. U pitanju je povećanje količine novca koje ne prati povećanje roba- inflacija. Ljudi neće kupovati puteve svake godine sa tim parama, pa da ne bude inflatorno. Ljudi kupuju hranu kod nas, uglavnom. Taj novac će završiti u ekonomiji i biće inflacije.
Moglo bi, u krajnje nategnutim situacijama da ne bude inflatorno ali kratkoročno, ako ljudi odluče da sačuvaju te dinare u slamarici, odnosno ako volšebno poraste tražnja za novcem. Mada, verovatno će da ih zamene za euro, što kod nas ide na kurs a onda opet na inflaciju.
Za Marka – EU ne bi dozvolila povećanje carina, ali politika kursa i kapitalna kontrola su u domenu NBS i vlade. Problem pada kursa je vezan za pogoršavanje pozicije dužnika i banaka. NBS veruje da može umaći sudbini i sprečiti finansijski kolaps. Kolaps je moguće odložiti samo novom prodajom imovine, i zato se prodaja javnih preduzeća i najavljuje. Verujem da se od sudbine neće moći pobeći, i da ovo što vlada i NBS rade je samo odlaganje i povećavanje troškova neminovnog. Hvala na komentaru.
Za Alana – Nisam siguran kakva ograničenja nameću EU i WTO, ali verujem da ta ograničenja nisu razlog što se selektivni podsticaji ne primenjuju, ili slabo i pogrešno primenjuju. Verujem da su razlozi pasivnosti vezani za doktrinu koja preovlađuje i koja sugerira da se država ne meša u tržišne procese.
Npr. niko ne može zabraniti državi da daje podsticaje za nauku, da finansira i organizuje povezivaanje nauke i privatne privrede itd.. Na toj osnovi počivaju svi veliki zapadni tehnološki proboji. Videti npr. tekst https://nkatic.wordpress.com/2013/12/12/retorika-mitovi-i-preduzetna-drzava/.
Niko ne zabranjuju državi da organizuje i finansira povezivanje poljoprivrednih proizvođača, da im omogući da se organizuju i izbegnu da budu žrtve velikih trgovinskih lanaca ili prodavaca đubriva i semena. Niko ne zabranjuje da država pod povoljnim uslovima kreditira grane i preduzeća na koje želi da se razvojno osloni. Niko ne može zabraniti državi da koristi mehanizam finansiranja razvoja na način koji sam predložio u tekstu https://nkatic.wordpress.com/2012/02/17/beznade-bespuce-i-moguci-izlaz/.
Što se Fijata tiče, ne znamo detalje ugovora jer je pod embargom. Slutim da niko ne može sprečiti Fijat da ode ako, ili kada to bude sam odlučio. To je cena tranzicionih razvojnih modela i ideja. Hvala na komentaru.
Gospodine Katiću,
Ukoliko bi štampanjem para pokrenuli preduzeća i uposlili domaće resurse (npr. gradjevinarstvo) tada bi se stvorio višak novca, jasno je da je izvedeni rad plaćen i da je to pokriće, ali recimo, deo novca će ta preduzeća koristiti za kupovinu nekih sirovina iz inostranstva ili će radnici od plata da kupuju uvoznu robu. Očigledno tada će kurs dinara da pada što bi sa druge strane pospešivalo izvoz, ali moje pitanje, koliko je dozvoljeno padanje kursa sa stanovišta NBS (i uopšte za ekonomiju) i koliko postojanje sve većeg broja uvoznih proizvoda sprečava da se štampane pare zavrte u unutrašnjem sistemu? Da li misilite da bi EU pozitivno gledala na kapitalnu kontrolu, zaustavljanje uvoza robe široke potrošnje i/ili povećanje carina, pa da ideja štampanja para zaista pokrene našu ekonomiju?
Hvala!
Za g. Katića,
Možete li nešto više napisati o ciljanim poticajima. Čini mi se da se upravo u tom smjeru mora krenuti. Možda bi poticaji bili dovoljni za pokretanje izvoza te rušenje valute ne bi bilo potrebno.
Zanima me točno koja vrsta poticaja je dozvoljena po eu zakonima. Npr. Može li država osloboditi izvoznika (koji 100% svojih proizvoda izvozi) plaćanja doprinosa na plaću u iznosu 100%, znači da je bruto plaća ustvari i neto plaća. Da li je takva vrsta poticaja dozvoljena jer se pravi razlika između dvije privatne firme i pogoduje se izvoznika?
Druga mogućnost koja mi pada na pamet je financiranje razvoja proizvoda. Smije li država platiti svučilištu da pomogne u razvoju proizvoda za neku privatnu firmu?
Mislim da bi država trebala poticati samo kompanije koje se namjeravaju dulje zadržati u državi, ne sviđa mi se primjer Fiata u Srbiji. Što sprečava Fiat da za 10 godina ode iz Kragujevca.
Boki
Ako se striktno bude primenjivao i te kako cemo osetiti pozitivnu promenu. Za sada je pocela priprema strucnih sluzbi na bazi citanja i tumacenja „sta je pisac hteo da kaze“, ako se bas tako nastavi, plasim se da cete biti potpuno u pravu. za rezultate. Ako i pisac bude (privrednik-privatnik od 1990.g.koji ne trazi posao, niti platu od drzave) angazovan na primeni programa sa uzivanjem cu dokazati ekspertima da su godinama davali izjave samo na bazi teorije.
Хвала свим учесницима на дискусијама за и против. Ваш блог господине Катићу постаје изузетно занимљив, едукативан и разуман. Кроз ове полемике ствари постају јасније и корисније, за пратиоце друштвених процеса у доста широком опсегу.
Поздрав!
Za Bokija – To što Vi navodite nije supply-side politika, već politika ciljanih podsticaja. Ona daje efekte tamo gde se podstiču neto izvoznici, jer se smanjivanjem poreza, ili subvencijama (neto efekat je isti) snižava cena proizvodnje, a strani kupci (strana tražnja) tada kupuje tu robu. Kada isti princip primenite na celu ekonomiju, tada obaranje poreza u krajnjem efektu dovodi do obaranja unutrašnje tražnje. Upravo je tu poenta, bar kako meni izgleda – dok politika selektivnih podsticaja može dati rezultat, opšte smanjenje poreza i doprinosa ima suprotan efekat, ili u najboljem slučaju ima neutralan efekat. Otuda se stalnom pozivam na empiriju. Zar mislite da Skandinavci ne razumeju ekonomiju, pa iz neznanja svoje poreze drže na visokom nivou? Hvala na komentaru.
@Dragan Radovic
Citao sam vas tekst i predlog za suzbijanje sive ekonomije na makroekonomija.org. Meni ni iz dzepa ni u dzep, ali ja tvrdim da ukoliko se taj vas odnosno vladin plan bude striktno sprovodio, da ce to imati veoma male finansijske efekte na budzet (na srednji rok) a da ce za posledicu imati znacajno povecanje nekih cena, te povecanje nezaposlenosti i „crne ekonomije“, one neregistrovane i potpuno vansistemske. Voleo bih da se to sprovede i na tome istraje, samo da bi smo bili u situaciji da sumiramo rezultate. Zivi bili pa videli.
@Nebojša Katić
Da budem iskren, neznam da navedem nijedan primer gde je suply side koncept primenjen na citavu ekonomiju. Medjutim, u srpskom ekonomskom okruzenju ona daje rezultate na nivou industrijskih grana (kao sto je davala i u Kini na primer). Nesporna je cinjenica da su wizer, Nis, Gorenje, Jura, Falke, Benetton, Fiat, Michelin (tigar), pa i Tigar Pirot, Simpo, citava poljoprivreda u EU i jedan njen deo u Srbiji, IT sektor, RTB Bor, PKB Beograd, Galenika Beograd…na ovaj ili onaj nacin „zasticeni“ supply side logikom. Upravo te kompanije zaposljavaju najveci broj radnika (van javnog sektora u koji spada i EPS, zeleznice,javnokomunalna preduzeca), stim da je prva grupa pomenutih, direktno uticala na znacajno povecanje zaposlenosti a njihovi proizvodi su po statistikama, najjaci izvozni proizvodi Srbije, i direktno su uticali na povecanje izvoza, te smanjenje platnobilansnog deficita. To su cinjenice. Tacno je i da supply side ne garantuje uspesnost preduzeca. Sada ja se rukovodim logikom da bi to vervatno dalo iste ili slicne rezultate i na nivou citave ekonomije, osim ukoliko ne postoji neka skrivena „kvaka“ koju ja sada ne vidim.
@Иван Н. – Realna vrednost koja pokriva američki dolar jeste američka vojska. Bez nje nebi dolar bio ono što je bio i on što uvek jeste.
Njegova snaga počinje globalno da raste od prvo svetskog rata od kada su anglo-saksonci uspeli da okupiraju arapski svet i njena naftonosna polja. To je bio planski izveden poduhvat misleći se na budućnost. To je ogromna rezerva koja daje pokriće američkoj i britanskoj valuti.
Tokom istorije svako ko je pokušavao da izađe iz kruga da svoju ne menjaju za dolar on je bio smenjen. Primera ima dosta – od Avganistanskih talibana (heroin) pa do Sadama i Gadafija (nafta). Američka vojska, bolje reći zajednička zapadna armada, je garant da će zapadne valute imati neku podlogu.
Za razliku od Gosp Katića ja ne mislim da postoji rat između dolara i ostalih zapadnih valuta već mislim da je to jedan sistem, jedno tkivo. Taj zajednički sistem je već neko vreme iza kulisa i najavljeno ekonomsko spajanje Evrope i Amerike samo potvrđuje da je on bio u funkciji dugo. Navodni valutni rat koji besni je po meni više sukob unutar globalista ko će imati dominantiju poziciju unutar zajedničkog projekta nego što je to rat patriota za suverenitet svoje zemlje. Nemojmo zaboraviti da su globalisti odbacili svoje nacionalno poreklo i da nacije nemaju šta traže u budućnosti. Baš kao što su to i komunisti, otuda i razlog zašto je zapad finansirao eksperiment zvani komunizam.
Štampanje novca bez pokrića može dosta duga da traje jer to sistem spojenih sudova. Ako mislite da samo amerikanci štampaju novac onda se grdno varate, to isto rade i kinezi i rusi i ostali. S time da je u okviru sistema koji kontrolišu globalisti to mnogo sinhronizovanije. Ako amerikanci doliju onda će i kinezi. Tako da masa para svuda raste po nekoj zajedničkoj stopi i to se onda ne oseti.
Rušenje sistema može da izgleda nama, iz naše perspektive običnih smrtnika, kao loše. Ali ima i onih koji žele promene a te promene su loše za većinu ali dobre za njih 1%.
Za Bokija – Bojim se da se ne razumemo. Suppy-side je koncept koji mora funkcionisati na nivou cele ekonomije i njegova osnovna poluga su niski porezi za sve, uključujući i banke, kladionice itd.. Ja sam očekivao da ćete mi pokazati kako veliko snižavanje poreza u celoj ekonomiji dovodi do velikog rasta zaposlenosti. Primere koje navodite države mogu stimulisati merama selektivne razvojne politike što ozbiljne države i rade kroz različite forme podsticaja (poreska oslobađanja, grantovi, ubrzana amortizacija, jeftini krediti, itd..). Hvala na komentaru.
Za Alana – Jedina stvarna razlika između direktnog finansiranja budžeta i finansiranja preko sekundarnog tržišta je u tome, što se u prvom slučaju preskaču banke. Banke tako gube svoju maržu, a kamate postaju niže. Ima li jačeg razloga da se budžet ne finansira direktno?
Što se straha od inflacije tiče, zanimljivo je da je on veći od straha od ino zaduživanja i da se opasnosti ino zaduživanja ignorišu. O tome sam pisao u tekstu https://nkatic.wordpress.com/2012/02/29/bauk-primarne-emisije-i-ugodno-inozaduzivanje/. Hvala na komentaru.
Za Alana – Problem konkurentnosti tranzicionih zemalja se ne može svesti samo na nižu produktivnost, mada je ona jedan od najvažnijih faktora. Bez obzira na razloge, rešenje se uvek svodi na depreciranje kursa i održavanje potcenjenog kursa u dugom periodu. To je jedini način da se podstakne domaća proizvodnja i smanji uvoz ino roba. To je jedan od temelja na kome su nastala sva poznata ekonomska čuda. Ne bih se iznenadio da strani savetnici tranzicionih vlada čini sve da se nova čuda ne dogode i ne ugroze konstelaciju moći kakva je danas. U tom kontekstu možda treba gledati samoubilačku politiku koju vode Hrvatska ili Srbija na primer. Hvala na komentaru.
@Nebojša Katić
Naveo sam i primer Forda na kraju preedugackog komentara, kao i primere Falkea, Benetona, Jure, Fiata, gde je subvencija pandan ukidanju/smanjenju poreza.
Neznam zasto ovo nije klasican supply a to sto EPS nije privatna firma ne menja na sustinu (Ako EPS vredi 7-10 Mlrd. koliki bi po svetskim standardima za monopolsku firmu morao biti profit? zasto se sada iz budzeta finansira reparacija kapaciteta u Kostolcu, zasto se vodotokovi daju strancima sa obrazlozenjem da nema novca za investicije,…). EPS kao i mnogi drugi ima ogromna nenaplativa potrazivanja i to treba „pocistiti“ iz bilansa.
Imate NIS kao jos jedan primer koji je subvencionisan niskom rudnom rentom, pa mu to dodje slicno sto i subvencija ili ti ukidanje /smanjenje poreza. NIS je postao jedna od najjacih regionalnih kompanija a do pre nekoliko godina je bio gubitas.
Problem srpske poreske politike je sto je ona jedino i jedino u sluzbi punjenja budzeta to jest preraspodele. Nije normalno da telekomunikaciona kompanija (ili neka druga visokotehnoloska) i spotrska kladionica ili „narodnjacki splav“ placaju isti porez, ni na dobit ni na zaposlene. Potrebno je diversifikovati to, i tako usmeriti razvoj u zeljenom pravcu.
Evo vam jos jedan primer uspesnog supply sidea. Najkonkurentnija srpska grana privrede je IT i software developeri. Cinjenica je da su oni ogromni izvoznici, da je posao specifican pa drzava ne moze ni da „zahvata“ ,ni da usmerava, ni da preraspodeljuje (osim u slucajevima namestenih tendera gde se izrada jednog web site placa 50000 eur), a sto se pokazalo veoma blagorodno za razvoj ove industrijske grane. Danas u IT-u, i kao freelance radi deset puta vise radnika nego bi to bio slucaj da je ova grana pod „drzavnom kontrolom“ ili da zavisi od drzavnog demand-a. Sto je vaznije, veoma su konkurentni na svetskom nivou.
Drzava bi i kroz radne zakone morala da bude fleksibilnija i uvede kategoriju „samozaposleni“. Time bi veliki broj ljudi koji radi privremene i povremene poslove mogao da sebi obezbedi legalni status, radni staz, zvanicne preporuke i reference, i drzava bi ubirala neki prihod (ukoliko to svede na svetski standard koji je barem duplo nizi nego kod nas).Sto je vaznije firme koje imaju potrebu za ovakvom radnom snagom ne bi morale da „saradjuju“ sa „omladinskim zadrugama“ ili „lizing agencijama“, niti bi morale da te ljude angazuju „na crno“ sto onda trazi i generisanje „crnog kes priliva“,….
Naravno, napominjem jos jednom, nisam neoliberal, smatram da bez pravne drzave i jakih institucija nema preduslova ni za kakav drustveni razvoj, ne sporim da drzava treba da pre svega transparentnim merama i manjim intervencijama usmerava svoj privredni razvoj, ali sam apsolutno protiv prevelikog drzavnog ucesca u BDP kakvo je kod nas. Kada poboljsate strukturu BDP (srpski BDP pociva na kladionicama, bankama, splavovima, parking servisima i raznim taksiranjima,…), kada proizvedete razmenjivu robu, onda mozete da nadgradite sistem pametnom preraspodelom, ali geneza novog zaposljavanja mora ici kroz „real proizvodnju“ razmenjive robe a sto su manje dazbine bice vece investicije, te potencijalno vece zaposljavanje. Demand strana u Srbiji nije dala nikakve rezultate jer je samo „naduvavala“ javni sektor i birokratiju. Budzetski Rashodi za 136 agencija (partijsko stranacki aparatscik) veci su od izdataka za obrazovanje. Pametnom dosta. Ko ce onda rado da placa porez?
За Ивана Н. – Долар је резервна валута, користи се за плаћања и неамеричких роба. Отуда, он има „покриће“ у неамеричkим робама. О томе сам већ писао овде https://nkatic.wordpress.com/2011/10/13/rat-dolara-i-evra-i-deo/. Хвала на коментару.
Za g. Katića,
Htio bih vam prenijeti razmišljanja jednog drugog forumaša koja se meni čine istinita, pa ako ih možete komentirati.
Osnovni problem je što je trošak rada veći nego što to dopušta produktivnost. Baš zbog te male produktivnosti (odnosno prevelike cijene rada) marže svih domaćih poduzeća su puno manje nego inozemne konkurencije. Kapaciteti domaćih firmi su neuposleni baš zbog tih malih marža jer se jednostavno ne isplati proizvoditi. I zato izlaz nije u novim investicijama, koje ne mogu niti doći dok se ne uposle sadašnji kapaciteti. Najbrži način da se marže povećaju je da se smanje troškovi za plaće i to na način da se devalvira valuta.
Ovakav način iz krize je potkrijepio mnogobrojnim primjerima. Navesti ću samo Italiju. Navodno su Talijani imali veći rast produktivnosti od Njemačke sve do 90tih godina baš zbog stalnih slabljenja lire. Primjer Koreje je isto dobar.
Poljaci su napravili isto i također im dobro ide. Madžarska je oslabila valutu i evo neki dan sam pročitao da im BDP raste 3,5%.
Питање за излагаче тврдње о прекомерном штампању новца , хајде да кажемо долара,
Која реална вредност покрива штампање новца?
Ова тврдња мени изгледа да нема основу а море анализа следе управо из ове тврдње да се долар штампа без реалног покрића. Хајде да узмемо и ту могућност, али основна логика налаже да је нови производ /па и банкарски/ примаран, а новац еталон нове вредности секундаран. То штампање новца без реалног покрића ми изгледа немогуће из чистог логички утемељене чињенице да то можда може да траје једно кратко време, али толико дуго је просто немогућа а да се цео систем не уруши. Рушење система значило би већу штету неко добит.
Једно је сигурна да се не може елиминисати фактор нагомилавања не повољности које кад тад принципом нужности изазивају колапс система.
Унапред захвалан ономе ко ми отклони ову дилему!
Za g. Katića,
Sad kad ste spomenuli bivšeg guvernera Rohatinskog sjetio sam se članka na Internetu. Dugovi su postali tako veliki da ih država više ne može servisirati pa se javila ideja da HNB otkupljuje državne obveznice na sekundarnom tržištu nadajući se da će tako smanjiti kamate. Državna institucija kupuje državne dugove, mogli su ih jednostavno naštampati i dati državi, u biti ne vidim neku razliku. Problem i dalje ostaje što se većina ekonomista i dalje panično boje inflacije pa su takve operacije ograničene.
http://www.banka.hr/hrvatska/rohatinski-reprogramom-javnog-duga-brze-iz-krize
http://www.banka.hr/komentari-i-analize/rohatinski-i-ivanov-su-puno-toga-ostali-duzni
http://www.banka.hr/komentari-i-analize/hnb-ipak-moze-biti-aktivniji
@Инжењер Дејан
Reganovu ekonomsku politiku su zvali „woodoo economics“ koja je obicnom covjeku obecavala nista. Obecavala je cemer tugu i jad. Glasaci su shvatili da onako vise neide i dali su mu priliku. Progutali su gorku pilulu i radilo je.
Bez obzira na crne brojke 2 puta je pobjedio, iza njega ponovno republikanac a zapravo sve lovorike je pokupio ubojica B.C. sredinom devedesetih.
Sto se ratova tice tako ce jednog dana isto reci da su ih ratovi upropastili da se prikrije istina da je SAD nije kapitalisticka drzava sa slobodnim trzistem i da je epicentar svih problema FED koji daje gorivo Wallstreetu.
@busolazasrbiju
Vas odgovor mi je ko puzle od 2000 komada!:-)
Dali ste mi jos materijala da razmisljam o tome. 🙂
Moje pitanje Vama je sta je sa eurom? Milslim kursom?
@ Инжењер Дејан
U vezi teksta prof. Simića.
Imperija ovladava pomoću tempirane strategije. Jugoslavija je imala rok trajanja. Tito je radio šta je mogao a nakon njegove smrti, nama još malo produžavaju život. Pošto mi sami nismo bili u stanju da se organizujemo, i da na vreme prepoznamo kuda stvari idu, njihov plan je bio da nas reorganizuju. Tu nije ništa sporno.
A fora je, što to nije moralo da bude ovako katastrofalno. Mi smo uspeli da im olakšamo posao…
Za Alana – Geneza problema je slična u velikom broju tranzicionih država. Fiksni kurs, valutno indeksirani kredit i opsednutost niskom inflacijom uništava ekonomiju. Paradoksalno, baš za takvu politiku centralne banke dobijaju nebrojene ino pohvale. G. Rohatinski je sjajan primer.
Što se inflacije i štampanja novca tiče, onda kada su kapaciteti neuposleni i kada ljudi ne rade, štampanje novca ne vodi u inflaciju, bar ne u visoku inflaciju. Upravo zato što su kapaciteti neuposleni, štampanje novca na zapadu nije dovelo do inflacije.
Tranzicione zemlje nisu u istoj poziciji kao razvijene, i zato je ključno je da se novi, domaći novac ne upumpava linearno, već ciljano usmerava tamo gde postoji visoka domaća komponenta. Ove strašne poplave u Srbiji bi možda bile manje dramatične da se novac usmeravao u čišćenje starih i kopanje novih kanala, u popravljanje i izgradnju kanalizacione mreže, itd..
Jedini razlog zbog koga se svi tako snažno protive usmerenom štampanju novca je taj, što se država tako oslobađa stega inokreditora i njihovih domaćih ekspozitura. Zato se svi prave da ne čuju reč – usmereno ili selektivno – i kritikuju štampanje novca po sebi. Hvala na komentaru.
Možda primjer nije dobar, ali bi se morao složiti s Bokijem. U situaciji kad država više uvozi nego izvozi i kada živi od vanjskih doznala i poljoprivrede (ili turizma) povečanje novca u sustavu može dovesti samo do pogoršavanja trgovinske bilance. Iz toga zaključujem da izlaz iz ove krize može biti samo u povečanju izvoza i proizvodnje. Drugi je problem što to pokušavaju mnoge države pa to baš i nije jednostavno.
Gledajući Hrvatsku mislim da je najveći problem fiksni tečaj. Trenutačno efikasnost radnika nije takva da opravdava prosjećnu plaću.
Moja logika je ova – ukinuti fiksni tečaj i oslabiti valutu – automatski će se svim izvoznicima udio troška rada u ukupnom proizvodu smanjiti – što će povečati marže izvoznicima – rad na izvozu će postati atraktivniji pa će privući radnike iz drugih sektora. S većom maržom proizvođač će moći birati želi li smanjiti cijene i povećati proizvodnju, ili povećati investiranje u razvoj, ili izvući profit i investirati ga negdje drugdje.
Dakako da ne mislim da je fiksni tečaj jedini problem, ali jedino mi on pada na pamet kao kratkoročno rješenje koje može pokrenuti gospodarstvo.
Druga stvar koju bi napravio je povećao poreze uslužnom sektoru te za isti iznos smanjio poreze proizvođačima (posebno izvoznicima). E sad nisam siguran daje tako nešto moguće s obzirom na eu regulativu.
@ Moldvin
Siguran sam da bi se legionari ili roboti mogli angažovati bilo gde i protiv bilo koga ko se buni i „pravi probleme“. Jednostavno, oni su plaćeni ili programirani da odrade bilo kakav posao. Policijski ili vojni, svejedno.
Naravno, ide se ka sve širem korišćenju mašina, jer danas više nije moguće primenjivati tako drakonske i surove kazne za slučajeve dezerterstva ili odbijanje naređenja, kao u prošlosti. Ljudi ipak nisu 100% pouzdani.
Ranije sam pominjao seriju „Battlestar Galactica“ (2004-09). Postoji i serija „Caprica“ (2009-10) koja je uvodna priča. Radi se o civilizaciji koja je isto tako jadna kao i ova naša. Vlada super-države je koristila robote za kontrolu pobuna u 12 kolonija. A onda su roboti evoluirali i pobunili se protiv gospodara.
Ukratko, koliko neka vrsta uopšte zaslužuje da opstane…
Za Moldvina – Mislim da će se dronovi primenjivati na svakoga ko se proglasi krivim. Danas u Avganistanu, a sutra u Vašem stanu, pa makar on bio i u SAD. Ako ste zločesti, naravno. Hvala na komentaru.
Za Bokija – Izabrali ste loš primer za ilustraciju supply-side koncepta, a ljuti supply-sideri bi Vam strašno zamerili što uopšte uzimate državno preduzeće za primer. EPS može da se razvija tako što naplati potraživanja koja mu se duguju, emituje dinarske obveznice za građane Srbije npr. itd.. EPS nije preduzeće koje se ne može razvijati zbog visokih poreza.
Očekivao sam ilustraciju na nivou agregirane privrede, a ne pojedinačnog preduzeća. Ne mari, i kada sam poznate akademske ekonomiste zamolio da mi objasne rast BDP do koga se stiže kroz rezanje budžetske potrošnje i smanjivanje poreza, objasnili su mi da je to toliko jasno, da nema potrebe objašnjavati. Još je bilo gore kada sam ih zamolio da naprave mali dijagram i nacrtaju mi mehanizam. Hvala na komentaru.
@Boki
1. Nema potrebe da mi se izvinjavate, ja se nisam naljutio, niti me je pogodilo to što ste rekli.
2. Ništa je ne zaboravljam, niti apstrahujem. Veoma sam svestan svih okolnosti u kojima se nalazi Srbija. Samo, kako Vi rekoste (ili neko drugi ovde ponovi poznatu frazu) da nema besplatnog ručka, meni samo nije jasno zašto Srbija stalno daje taj besplatni ručak tim okolnostima. Daj da te okolnosti izvade neku paru.
3. Moje tvrdnje su bazirane na organskom poznavanju ekonomije i uporednoj statistici. Svaka proizvodnja (ili usluga) je posledica neke potrebe, materijalizovane u efektivnoj tražnji. Odavno su kompanije (posebno multinacionalne ili samo velike) prestale da proizvode za tržište (tj. zalihe) nego se proizvodi po narudžbi. Uporedna statistika kaže:
– Srbija ima 4 puta manje novca u prometu,
– NBS ima neprimereno visoku referentnu kamatnu stopu,
– Krediti su preskupi u Srbiji,
– Nominalni BDP Srbije je manji nego onaj iskazan u paritetu kupovne moći,
– Prosečna cena rada je niža od prosečne potrošačke korpe (kako u javnom teko još više u privatnom sektoru),
– Cene proizvoda primarnog i sekundarnog sektora su mnogo više usaglašene sa tzv. svetskim cenama, nego cene tercijalnog sektora,
– Carinska stopa je niska u Srbiji,
– Izvršena je neprimerena spoljnotrgovinska liberalizacija tržišta,
– Fiskalna politika nije opterećujući faktor ekonomije,
– Srbija nema veliku javnu potrošnju (ili je bar nije imala do pre neku godinu),
– Srbija ne izvozi malo nego uvozi mnogo,
– Učešće primarnog, sekunadarnog i tercijalnog sektora je odraz nivoa razvoja Srbije,
– i ima toga još koliko hoćete…
4. Posledica gore navedenog je mala ponuda, tj. privredna aktivnost svih sektora. Proizvodnje verovatno najviše, ali sa onim propustima u kreditnomonetarnoj i spoljnotrgovinskoj politici, čudi me da uopšte imamo i ovoliku proizvodnju.
@Nenad
Исправка коментара:
Требало је да пише: „(…) због буџетскок дефицита јавни дуг је утростручен – са око 1.000 милијарди на око 3.000 милијарде долара.“
@Nenad (16/05/2014 у 08:18)
Дописаћу и Маргарет Тачер. Моја скромна знања говоре да су и Реган и Тачеров(к)а спроводили реформе орјентишући се према својим малобројним циљним групама – пунећи им џепове. (Да не помињемо како је „Челична лејди“ била склона да у британском парламенту своје политичке противнике назива „социјалистима“ и „комунистима“ – што је у оно време била тешка увреда, готово као да их је назвала „лоповима“).
САД су прилично коштали ратови у Индокини, тако да је администрација де Гола прва схватила да се долари емитују без покрића. Стога је Француска почела да мења своје доларе (из резерви) за злато по паритету из Бретон Вудса (35 долара по унци). На крају је Никсон „пресекао“ и 1971. саопштио да САД напуштају златно-доларски стандард.
Ту треба тражити неке од проблема (не и једине) економије САД седамдесетих.
Грубо речено, за време Регановог мандата долар је изгубио око 40 процената своје вредности, док је буџетски дефицит утростручен – са око 1.000 милијарди на око 3.000 милијарде долара.
http://data.bls.gov/cgi-bin/cpicalc.pl
Dana 30.04.2014.g. objavio sam tekst BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE U CETIRI FAZE – ovaj program je preuzela vlada Srbije i prva faza je vec u pripremi, juce je najavio drzavni sekretar g. Corsovic.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:491674-Petsto-kontrolora-krece-na-sivu-ekonomiju
Cak je i najavljena posebna kontrola za inspektore koji idu u kontrolu kako bi se izbegla korupcija.
http://www.makroekonomija.org/0-dragan-radovic/paradrzava/
Prioritet u kontroli ce imati branse koje sam oznacio kao najvece po utajama poreza.
@Boki (16/05/2014 у 21:26)
Написали сте веома широк коментар. „Прозор“ на блогу је узак, па ми није лако да пратим. Не било ми замерено, али потрудите се убудуће да чешће користите тастер (за нови ред).
Имао бих много штошта да приговорим (приметио сам да Бусола много више воли да пише и отписује), али ћу се задржати на једном Вашем цитату:
„Da visoko skolstvo nije besplatno, verovatno bismo imali manje menadzera, ekonomista i pravnika a vise inzenjera, pod uslovom da zivimo u drzavi koja ne zivi od zaduzivanja, rasprodaje i tudje milostinje nego od svoje proizvodnje.“
Напротив, далеко више менаџера (за правнике је однос пола-пола, грубо речено) „производе“ приватне „Сорбоне“ које су „посејане“ диљем Србије – махом издајући хартије без вредности (част појединцима). Нисам приметио да је приватни капитал толико заинтересован да улаже у техничке факултете, нити у медицинске. Руку на срце, био је један покушај да се образује приватни медицински факултет у Србији, али је он брзо изгубио лиценцу.
Хоћу да кажем да су приватни инвеститори заинтересовани да што мање улажу у факултете, да уједно привуку што више студената-клијената, да издају што више диплома – па нека свршени студенти раде с том хартијом шта им је воља.
Смењени шеф деска „Вечерњих новости“ Срђан Шкоро је то лепо изложио:
„Да не говорим о високошколским установама, где се ради по систему – увече прелистам, ујутру заблистам и прекосутра сам доктор наука. Оно што су некада биле вечерње школе сада су универзитети.“
http://www.izjave.net/author/2643
grey owl (16/05/2014 у 00:16)
Можемо да кажемо да је проф. Предраг Симић добар познавалац спољне политике. Ево шта је он казао (2010):
„(…) cela priča o odnosima Tita i SAD ima svoje uspone i padove, ali definitivan kraj počinje sa Reganom. On kreće u krstaški pohod protiv komunizma i 1984. objavljuje predsedničku direktivu o politici prema istočnim zemljama. Ona je uglavnom namenjena Poljskoj i njihovom pokretu Solidarnost i mađarskim reformistima. Godine 1986. objavljuje NLBD 133, gde je tačno precizirana politika prema Jugoslaviji.“
http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=930836
@Katic,
Mislim da niste dobro razumeli moje pitanje pa cu ga redefinisati.
Da li ste misljenja da bi se dronovi primenili kao policijsko a ne samo kao vojno sredstvo, tj i na gradjane Amerike?
@ Nebojsa Katic
Pretpostavimo da ne postoje porezi. U prvoj fazi, recimo EPS sav „visak“ para koji sada daje u raznorazna poreska davanja ulozi u nove kapacitete (i ne samo to nego i spusti plate zaposlenima na trzisni nivo i poveca ih 20-25%). Obzirom na velike potrebe za energijom koje ima Eu predpostavicu da bi plasman bio vrlo verovatan i profitabilan. Nove kapacitete trebalo je da izgrade neki ljudi zar ne? Oni su morali da kod pekara kupe „burek“ (omiljeni, premijerov), a zaposleni koji sada imaju visak para kupuju strane proizvode zar ne?. Nije potrebno dalje siriti ideju. Ako pitate ko garantuje da ce EPS ulagati u nove kapacitete, ja vas pitam, a sta ce da radi sa profitom? Ako je privatan , mozda „gazda“ kupi jahtu ali sta ce onda? Ko god postavlja pitanje reinvestiranja u sopstvenu kompaniju, vidi se da taj nije nikada nista samostalno pokudsao da radi zar ne? Ukoliko zelite da oporezujete struju i plate zaposlenih to je „legitimno pravo“ drzave ali se postavlja pitanje zbog cega to radite?. Dakle kada je EPS iz nase price napravio nove kapacitete, on je postao konkurentniji na trzistu (i zaposlio nove ljude), medjutim, ne mozete zauvek graditi nove kapacitete i dizati konkurentnost na taj nacin jer ce pre ili kasnije trziste postati „zasiceno“. Tada vam treba razvoj, bolja tehnologija, optimalniji proces, naucni instituti… (pre toga ali da bi smo sledili logicki tok), koji osim usavrsavnja uz pomoc sopstvenih strucnjaka zahteva i znanje sa strane, sto ce reci potrebne su nam i skole koje bi pravile POTENCIJALNE kadrove koji taj razvoj mogu da pomognu, ali i gotove nove tehnologije i strucnjaci. Medjutim ukoliko nekim cudom u svetu od jedanput prestane potreba za strujom (ili nasom strujom kao sto bi neki zeleli da ne koriste ruski gas kad ne bi morali) ni eps ni kadrovi ni skolstvo nisu nam potrebni zar ne?. Dakle postoji prirodna prva, druga, i treca faza i ona ne zavisi od ekonomske teorije vec od realnih potreba ljudi. Naravno da je tesko izbanalizovati slozenu strukturu drustva ali nije tesko razumeti prirodni tok stvari. Mozemo da delimo samo ono sto imamo (dugorocno posmatrano) i to na nacin koji je opsteprihvatljiv svima. Zivimo u svetu gde su pravila poznata a mi (Srbija) nemamo mogucnost da na njih uticemo a kamoli da ih menjamo. Ako se dogovorimo da veci deo novostvorene vrednosti ulazemo u razvoj mozemo se nadati naptretku, a ako veci deo novostvorene vrednosti trosimo na letovanja onda cemo sporije napredovati ili nazadovati i na kraju nikada necemo ni ici na letovanje. Ako se slozite sa prethodnom recenicom, ostaje mi pitanje ko ume bolje da investira novac u razvoj, EPS koji ga je napravio ili „drzavni cinovnik“ koji van kancelarije nije ni taj burek napravio. Onda sta stimulisati. Jedna teritorija ima ogranicen broj ljudi sa ogranicenim fizickim i intelektualnim potencijalom, i to treba racionalno koristiti. Ako promovisete demand side dobicete PINK kulturu i turbofolk za rezultantu, jer nikoga niste stimulisali da uci, da se bori i da razmislja. Nasuprot ako kazete, nema vise zaduzivanja i prvo napravi nesto sto mozes da trampis za „burek“, imacete sud koji ne rasteze slucaj 20 godina nego ga zavrsava u najkracem roku. prosto i jednostavno. Zasto da ja verujem na rec Dacicu da on „ubije moj razvoj“ otimanjem mog novca, jer on navodno zna da ga upotrebi bolje od mene? Na kraju dobijem Srbijagas i Agrobanku ili u najboljem slucaju Beneton, Falke, Juru pa i Fiat gde je mojim parama placen njihov radnik barem godinu dana. Zasto? Zar nije vas stav da strane investicije u najbolju ruku donose klopku srednje razvijenosti. No, sta je sa supply stranom. Ona jeste zivnula i to nije sporno, merljivo je i dolazi u domen cinjenica o kojima ne mozemo raspravljati (rast izvoza i smanjenje deficita platnog bilansa). Da li je to optimalni ambijent za razvoj naseg drustva? Verovatno nije, ali sustina je sledeca; ukoliko date subvencije (koje su date strancima) ili u hipotetickom slucaju ukinete sve poreze to ce neminovno uticati na rast konkurentnosti i povecanje proizvodnje, a kad imate sta da delite, onda nije problem podeliti pa makar i sve strane bile nezadovoljne i makar kako mali kolac za deobu bio.
Izvinjavam se sto nisam umeo da vam drugacije opisem faze. Nemojmo zaboraviti da posao vode ljudi koji imaju „osecaj“ i umeju da kombinuju, i da nije moguce da neki politicki mag kaze samo ;dobro ajde evo ti sad to i to“ pa da sve postane ostvarivo. Potreban je predvidivi kontinuitet u odnosima koji bi mogao biti „uprojektovan“ u svaku biznis kategoriju, i, potrebno je stimulisati veliki broj ljudi da razmisljaju na takav nacin da bi iz kvantiteta dobili nekakav kvalitet. Ukoliko vi najsposobnije ljude (koji su prigrabili najplaceniji i najsigurniji posao u administraciji i javnom uglavnom tercijarnom sektoru) sklonite iz „ringa“ kakve su vam sanse. Ljudski potencijal propada, vas potencijal pada, vasa radna kutura propada i na kraju vasa industrija i konkurentnost propada. Mozete podizati traznju u nebo i dalje nece postojati zelja bilo koga da tu traznju zadovolji jer je isplativije zeleti i zahtevati nego raditi i ispunjavati necije zahteve. To je potpuno nenormalna situacija u to nema nikakve sumnje. Na kraju premijer je obrazlozo pomeranje radnog vremena na 7 i 30 time da ce neko ko je radio do 12 i dalje raditi do 12 pa ce to znaciti da ce umesto dva sata (posle popijene kafe) sada raditi tri sata. Samo problem je sto taj nema sta da radi sve dok ne dodje izborna kampanja. I onda dakle treba placati porez i odrzavati takav sistem? I onda treba suzbijati sivu ekonomiju i podizati akcize, poreze i najsmesnije, ocekivati da ce primarna proizvodnja , ta rak rana srpske privrede, rasti uz primenu takvih mera. Ok velike kompanije mozda i izvuku kratkorocnu korist lobirajuci za takav sistem ali ce im se to brzo obiti o glavu.
Da sumiram. Prvo imate proizvod, onda imate optimizaciju i kvantizaciju proizvodnje a zatim razvoj i usavrsavanje i na kraju drustveno korisnu aktivnost u smislu podizanja kulturoloskog kvaliteta u svrhu podizanja nivoa proizvoda na novi stepenik.
Ford je prvo napravio automobil (cin preduzetnog stvaralastva), pa je onda osmislio pokretne trake, pa je onda supply omogucio snizenje cene, pa je onda automobil postao dostupan velikom broju kupaca ukljucujuci i fordove radnike( i uposlio mnogo novih radnika). Da je drzava nakon prvih desetak automobila „okacila“ deo nameta kakve u Srbiji imamo danas, nista od toga ne bi postojalo, iako bi postojao „jaci“ demand za automobilom koji je tada bio 100 puta skuplji od onog koji je par godina kasnije izasao sa pokretne trake. Uzmite preduzetnu radnju. Pogledajte kojim putem se od preduzetne radnje (kakva je bila microsoft na primer ili google ili sony pedesetih) stize do kompanije, promovisite takav put, uklonite sve prepreke sa tog puta i obecajte ljudima da vise nece biti besplatnog rucka u administraciji i vi ste podigli privredu. Potom mozete razmisljati o drustvenoj nadgradnji, socijalnoj zastiti, besplatnom zdravstvu i posebno besplatnom skolstvu. Pogledajte i ovo. Da visoko skolstvo nije besplatno, verovatno bi smo imali manje menadzera, ekonomista i pravnika a vise inzenjera, pod uslovom da zivimo u drzavi koja ne zivi od zaduzivanja, rasprodaje i tudje milostinje nego od svoje proizvodnje.
Izvinjavam se na predugom komentaru i uzurpaciji prostora. Bicu veoma kratak ubuduce.
Izvinjavam se zbog digresije koju ću ovde da napravim ali prosto ne mogu a da ne napišem nešto vezano za ovo što se trenutno dešava u Srbiji. To su ove kiše, ova katastrofa koju je pogodila Srbija. To je ekonomska katastrofa, i to povrh svega što već imamo. Tako da se u neku u ruku dotiče ove ekonomske debate.
Ko čita moje komentare zna da se ja ne bavim posledicama već tražim prave uzroke. Stime u vezi sam se setio članka sa B92 od prošle:
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2013&mm=07&dd=27&nav_id=736642
Koji opisuje koja zanimanja dolaze u bliskoj budućnosti 2030. Među 110 futurističkih zanimanja-poslova na desetom mestu stoji:
„10. Policajac za manipulaciju vremenskim promenama – policajci će biti potrebni kako bi sprečili uništavanje određenih delova sveta izazivanjem poplava ili pretvaranjem zemlje u pustinju.“
Britanska organizacija „Fast forvard“ je sprovela ovo istraživanje. Odakle ovoj agenciji informacija da će ovako nešto postojati? I otkud to da neko je sposoban za manipulaciju vremena da će to apriori biti korišćeno u pozitivne svrhe? Zar nas istorija ne uči da su skoro sva strateška istraživanja imala uglavnom svoju vojnu pozadinu? Setimo se samo istraživanja u svemiru, najveći deo para ipak je otišao u opremanje vojnih satelita. Program Ratovi Zvezda recimo.
Onda sam se setio filma sa mog kanala Why In The World Are They Spraying. Pošto znam da većina vas neće hteti da gleda ovaj film, samo bi izdvojio neke zanimljive dijaloge iz fima:
„Hajde da kažemo da se bavimo geoinženjeringom zato što želimo da vreme učinimo malo boljim…. Biće monsunskih padavina tokom tog perioda… Biće ogromnih uragana… Globalne studije pokazuju da će biti nekog uticaja na strukturu padavina… Moglo bi doći do poremećaja poljoprivrede širih razmera u trajanju od nekoliko godina… Potencijalno bi dve milijarde ljudi moglo ostati bez hrane zbog takvih intervencija.
Postoji nešto što se dogodilo na Srednjem zapadu, i sigurna sam da su svi čuli za poplave na Srednjem zapadu. I desilo se da su Džordž Soroš i njegov korporacijski monolit došli i počeli da otkupljuju farmerska zemljišta. Ne radi se samo o stvaranju tih stresova, izgleda da je u pitanju korporacijsko otimanje zemljišta.
Uzmimo poljoprivrednu grupu – kukuruz, soju, žito, nešto iz tog reda, vreme je daleko najveći faktor uticaja na cenu ove robe. Ako propadne usev jednog farmera, i imamo veliku nestašicu roda, recimo, kukuruza, to će se odraziti na svaku kompaniju koja koristi kukuruz u svom proizvodnom procesu. Biće ga manje. A svaki put kad je nečega manje, to stvara rast cena. Raste potražnja. Jer ga nema dovoljno. Imate samo jednu stvar. Imate pet ljudi koji je žele. Tako da će platiti više za to. Kompanije to znaju. Onda će podići cene u svakom slučaju. Potrošač ustvari vidi stresan kraj više cene robe zbog loših vremenskih uslova. Očigledno, potrošač će platiti tu cenu. Primetila sam da je kiša manje predvidljiva, a onda kad pada, pada u mnogo, mnogo dužim periodima.
Poznato je da geoinženjerske čestice podstiču razmnožavanje gljivica. Abiotički stresovi su suša, hladnoća, teški metali, višak vlage u zemljištu, a Monsanto ima patent koji je povezan sa svim tim abiotičkim stresovima. Biljke sa kojima je povezan su sve, od jabuka to tikvica. 2011. je bila jedna od najgorih godina za stvari koje stvaraju abiotički stres. Bilo je 12 ozbiljnih vremenskih problema širom sveta.
Monsanto vodi u proizvodnji kukuruza otpornog na sušu i kukuruza otpornog na abiotičke stresove. Suša i poplave, sve je to isti patent, Monsanto ima patent za abiotičke stresove. Abiotički stres je suša. Poplava. Neumereno zemljiše.“
Za Moldvina – SAD uvek prednjače, pa u ovom trenutku mislim pre svega na njih. Templari su bili ljudi i imali su slobodnu volju, kao što je imaju vojska i policija. Oni imaju savest, moraju se držati zakona i naređenje može da se odbije. Može doći i do pobune, ili prelaska na drugu stranu. Danas dronovi, a sutra roboti ubice nemaju savest, već samo kodove. Između onih koji naređuju i izvršenja neće biti filtera. Mislim da nam distopijski filmovi više govore o budućnosti koja dolazi nego sociološke teorije. (Istini za volju, ova tema je konačno počela da ulazi i u javni domen.) Hvala na komentaru.
Za Bokija – Možete li mi objasniti na koji način bi supply-side logika dovela do ozdravljenja srpske privrede. Šta se događa u prvoj fazi kada se porezi smanje, kako izgleda druga faza, treća itd. i kako stižemo do eliminisanja 800.000 nezaposlenih? Ovo nije provokativno pitanje, već samo želja da razumem mehanizam. Hvala na komentaru.
@Katic
Samo jendo potpitanje na : ‘Verujem da se elita sada uzda u privatne armije i dronove i veruje da njima može održavati socijalni mir, ako zatreba.’
Nekako ste ga generalno rekli. Da li se to odnosi i na Ameriku i EU?
I da li su dronovi novi templari?
@Moldvin
Znam da pitanje nije upuceno meni ali razmislite i sami. Da je bilo koji novac zadrzao „zlatnu podlogu“ to znaci da bi njegov konacni kvantitet bio odredjen kolicinom „iskopanog“ zlata a da bi se mogao uvecavati jedino razmerno kolicini novoiskopanog zlata. Svetska ekonomija razvijala se mnogo mnogo brze nego sto je bilo moguce iskopavati zlato i zato je zarad odrzanja momentuma razvoja bilo neophodno naci novi nacin „merenja“ vrednosti robe koja je ustvari jedino vazna (da li je novonametnuti sistem dobar o tome necemo sada polemisati). U suprotnom dolar bi imao deflaciono dejstvo na svetsku ekonomiju a to bi je veoma veoma usporilo. Ako su u Japanu vec uobicajena i svakodnevna pojava sporovi oko „aseta“ iz kompjuterskih igrica koje neko placa „realnim“ novcem, kako cete u buducnosti obezbediti dovoljne kolicine zlata da pokrijete „virtuelne“ potrebe. Pitanje „realnog“ novca je veoma slozeno pitanje i u raznim „idejnim resenjima“ meni se najvise svidela ideja kilovat novca gde bi jedan „kilovat dolar“ mogao uvek i na svakom mestu da plati jedan kilowatcas struje ili ekvivalent nafte,…
@Miloš
Samo da dodam i da se slozim sa vama; „Vladavina Prava“ je preduslov svakog uredjenog drustva. Sto se liberalizacije tice, to je isuvise sirok pojam koji se mora u sopstvenom interesu preformirati skoro svakog dana. Sto bi ono rekli liberalizacija je dobra sve dok „radi za mene“ u suprotnom i nije bas neka zvezda vodilja. Naravno ovo izjavljujem posmatrano iz ugla nacionalnih interesa i koliko vidim to tako rado koristi ceo svet a posebno „trzisni“ zapad i „liberalna“ (banditsko-birokratska) EU.
@Miloš
Razumem da su nasi stavovi bliski. Zeleo sam samo da dva puta podvucem cinjenicu da je demand side ekonomija jedino, i jos jednom, jedino moguca u zemljama koje na ovaj ili onaj nacin imaju odrzivu hiperponudu. Dakle ne obavezno i hiperproizvodnju. Ukoliko imate hiperponudu vi je neko vreme mozete „zataskavati“ podizanjem zarada u tercijarnom sektoru ( dali zaduzivanjem ili velikim poreskim opterecenjem manje je bitno za ovu pricu) ali pre ili kasnije morate doci na osnov (osim ako ste Amerika pa hiperponudu kreirate vojskom i stampanjerm dolara). Ako zelite da stampate i emitujete novac, morate imati robu koja ce tom novcu da daje vrednost. Medjutim onaj ko ima robu (koja tom vasem novcu daje vrednost) mora da pozeli da svoju robu trampi za taj novac. Po logici stvari preraspodela ima smisla i dolazi u drugom koraku, kada imate vrednost koju mozete da delite (i to u robi a ne u novcu). Ukoliko je problem vase ekonomije u nedovoljnom stvaranju roba, (tehnike stvaranja u smislu razlika Rusija, Amerika i Srbija za sada ostavimo po strani) nije moguce da vi taj nedostatak nadomestite stimulisanjem traznje, naravno ovde govorimo o globalnim otvorenim trzistima a ne nekom zamisljenom pustom ostrvu. (moj pokojni deda mi je pricao da su gospodsa za vreme rata trampila koncertne klavira za dzak brasna a da je njihov novac bio potpuno neupotrebljiv koliku god da su sumu nudili). No, jos bitnija stvar je da vi stimulisanjem tercijarnog sektora direktno destimulisete primarni sektor, i to je fakat i cinjenica sa kojom se susreo svako ko je u Srbiji (ili Engleskoj sve jedno) bio na „open marketu“. Sa jedne strane imate druzavu koja svaki dan smislja nacin kako da vas oporezuje (direktno i indirektno) i koja taj novac trosi u neodgovarajuce visoke zarade svojih zaposlenih (uporedivo sa sektorom koji ih „hrani“), a sa druge strane imate otvoreno trziste i direktan sukob sa konkurencijom koja bez ikakvidh smetnji (a cesto i uz debelu logisticku i politicku podrsku svojih zemalja), cesto ima povlascen tretman na vasem trzistu ( kad je inspekcija kontrolisala ozbiljno deleze na primer, a piljarnice „drndaju“ svaki dan). Da se ne ponavljam i da pokusam da skratim. Najveci broj ekonomista Srbije (ili onih koji komentarisu Srpsku ekonomiju) se slaze da je najveci problem srpske ekonomije premalena primarna proizvodnja, odnosno isuvise mala novostvorena vrednost kao i veoma losa struktiura BDP-a. To znaci da u inace losoj strukturi BDP gde se nominalna cifra stvara u inferiornom tercijarnom sektoru, ne bi smelo biti mesta iluzijama. Ukoliko se trudite da BDP povecate tako sto podspesujete njen imaginarni deo (tercijarni sektor) ( bas kao i kod kompleksnih brojeva) imacete situaciju da se u najboljem slucaju zavrtite oko realne nule gde je vase dostignuce odredjeno x osom odnosno realnim sektorom a „hipotenuza lazi“ koja predstavlja vas BDP sluzi u marketinske i lopovske svrhje novog zaduzivanja odnosno , novog porobljavanja putem zaduzivanja i rasprodaje. Dolazimo dakle do zakljucka da u slucaju srpske ekonomije nema nikakve dileme da je jedino potreban supply side. To ne treba bojiti bojom „neoliberalizma“. Kina je uradila isto, i Koreja, Japan i Nemacka i Tajvan, i…. Niko ne zahteva da supply side obezbedi „privatna“ kompanija, naprotiv, u mnogim drzavam „liberalnog kapitalizma“ drzavne firme prave profit i takmice se za bolji suplly. Sa druge strane vi imate „kalup“ u koji vas jaci „pakuju“ i mozete se praviti ludi ali efekti „pakovanja“ i te kako se odrazavaju na vasu ekonomiju. Stoga neozbiljno je zamisljati boljitak primarne produkcije u situaciji u kojoj se sva tezista i „resenja“ traze na strani tercijarnog sektora i povecanja ucesca drzave u preraspodeli uz istovremeno odrzavanje open marketa. Jednostavno ne moze covek od 100 kila da skace neprestano po kesi jaja i ocekuje da ne napravi kajganu. Ako ste konstatovali da je vas glavni problem nedostatak primarne proizvodnje to se leci niskim kamatama i idealno ukidanjem svih poreza, kraj price.
@busolazasrbiju
Zelim da vam se licno izvinim za neumeren ton komentara. Naravno, nemam nista protiv vas licno, nego sam iz meni nepoznatih razloga emotivno reagovao na vase stavove za koje ne moram da ponovim da su po mom licnom misljenu totalno pogresni i neprimereni vremenu i okolnostima u kojima zivimo. Ukoliko ih vi ovde predstavljate iz kultoroloskih razloga ili iz razloga „strukovnog razmatranja“ odredjenih modela, onda to tako treba da naglasite i ja bih se u tom slucaju slozio sa dobrim delom vasih stavova, u suprotnom, vasi komentari „razvodnjavaju“ stvari i odvode ih u domen intelektualne razbibrige koja namerno zaboravlja na realni kontekst i probleme definisane drustveno-politickim , ekonomskim i socioloskim ciniocima koji trenutno determinisu nase drustvo.
Za Moldvina – Prekomplikovana pitanja za komentar. Dolar je morao da izgubi zlatnu podlogu. Globalni sistem koji je bazirao na dolaru sa zlatnom podlogom nije bio ekonomski održiv u situaciji u kojoj se Evropa veoma brzo oporavljala a trgovinski deficit SAD počeo da raste. Geostrateški, zlatna podloga dolara bi išla na ruku SSSR-u koji je bio veliki proivođač zlata.
Elita SAD se odavno odvojila od ostatka i o tome je dosta dobro pisao Hantington u knjizi Who are we. Verujem da se elita sada uzda u privatne armije i dronove i veruje da njima može održavati socijalni mir, ako zatreba. Hvala na komentaru.
Pitanja za gospodina Katica:
-Da li je dolar morao da izgubi zlatnu podlogu?
Sta bi se desilo sa americkom privredom i drustvom da se to nije desilo?
-Da li je to, zajendo sa prenosenjem proizvodnje u Kinu, bio nacin da se americka elita odvoji od gradjan i osigura,
-Da li je bilo realne pretnje po privredu i drustvo ili je to samo posledica pohlepe.
Mozda prosta pitnja ali meni nekako nejasna.
Hvala puno.
Boki, slažem se sa vama skoro u svemu, verovatno ste me pogrešno razumeli.
Jedino ovde još uvek nisam Vašeg mišljenja:
„Morate uzeti u obzir da mi ovde govorimo o Srbiji.“
Naravno, jer nigde nisam bio za demand side, koji je problem u svetu. Ali pogrešno ste me interpretirali, jasno sam rekao da sam za supply side, dakle za sve ono što pomera krivu ponude nadesno. Problem je utvrditi šta i u kolikoj meri utiče na pomeranje. Ova tri faktora po meni imaju najviše uticaja, stim što bih smanjenje poreza igralo manju ulogu u odnosu na druga dva, zbog specifične situacije u kojoj se nalazimo. Dakle prvo trebate imati osnovu: liberalizaciju i vladavinu prava pa tek onda smanjenje poreza. Ako bi ste imali smanjenje poreza bez ova dva faktora dobijate ruski gangsterski kapitalizam.
Smanjenje poreza bi recimo uticalo značajno na rast u razvijenim zemljama, gde se druga dva faktora podrazumevaju. Primer današnji za to je američka država Teksas koja je već godinama bukvalno pravi čuda sa svojim niskim porezima(jedini porez, pored federalnog, koji Teksas ubira je mislim porez na promet od 8%/) i koji je migracioni hit u US, iako se dominantno levičarski mediji trude da sakriju tu činjenicu.
i ovde:
„Ja tvrdim da bi to podstaklo primarnu proizvodnju i da je naivna konstatacija da bi „gazdi ostajalo vise para“. Svako ko je vodio privatnu firmu zna da kad prestane sa investiranjem konkurencija ga brzo stize i „zatvara“, pa je tako ocigledno da bi sav „visak“ novca osim u retkim slucajevima upravo zavrsavao u najzdravijem mogucem investiranju a time vremenom i konkurentnost bi porasla, zaposlenost, pa i ukupan prikupljeni porez.“
Slažem se sa Vama da bi to podstaklo rast, samo što se ne slažem da bi rast bio veći od na primer rasta koji bi usledio zbog liberalizacije i vladavine prava.
U svemu ostalome se, naravno, slažem sa Vama.
Za Nenada – Poenta supply-side škole je da je obećala da će snižavanjem poreza preporoditi američku ekonomiju i povećati budžetske prihode. Uspela je samo da napravi ogroman budžetski deficit i da dovede do strahovitog narastanja socijalnih razlika. Pozivati se na tu školu i tu tražiti rešenje ide protiv iskustva. Hvala na komentaru.
@Инжењер Дејан
Nemozete samo tako ubaciti jednu ekonomsku skolu kao da je nastala iz nicega i nizasto.
1)Supply side je nastala kao odgovor na losu provedenu Kejness teoriju.
2) SAD ekonomija 70ih je bila pred kolapsom a dollar je fakticki i otisao kvragu. (Karterove obveznice nominirane u Njemackoj marci i Svicarskom franku)
Ima dobrih i losih stvari kao i sve ali bit je da je ona nastala zbog lose drzavne politike.
Ima pet tocaka na kojima je on bazirao svoju teoriju i neke se mogu primjeniti u Srbiji neke ne.
Ima mjesta za drzavu u supply side ekonomiji tj da izgradjuje velike i skupe sisteme koji privatni sektor nemoze ali zato sve sto privatni sektor moze mora se drzava maknuti van i prepustiti trzistu kao npr omiljenu stanogradnju.
@Boki
1. Ne morate toliko da se trudite da me uvredite, moja sujeta je toliko visoko da Vi sigurno ne možete da je dodirnete.
2. Da, ja jesam klasičan ekonomista. Za razliku od Vaših neoliberala. Koji sa makroekonomijom nemaju baš nikakve veze. Mada mogu da razumem da su Vas ekonomisti u Srbiji razočarali. Ali, kako da Vam kažem, svi oni su poklonici neoliberalne škole.
3. Ne znam u kakvu ste me vezu doveli sa gospodinom Radovićem, ja o porezima ne govorim mnogo. Niti mislim da spas za Srbiju leži u borbi protiv sive ekonomije (postavio komentar na tekst gospodina Radovića), korupcije, izgradnji boljeg privrednog ambijenta, smanjivanju nameta na rad, parolama izvezi ili umri… i sličnim kvazinaučnim teorijama.
4. „Vasa ideja, ajde da nastampamo dinare, podelimo plate pa onda „nateramo“ Kineze i Nemce da nam za te dinare prodaju robu koju mi zelimo a onda kazemo puj pike dinar ne vazi jer ga devalviiram milion puta stvarno ne bi proso ni Alisinoj Zemlji Cuda. Ili mozda zivite u iluziji da mozete zatvoriti trziste i uvesti kapitalnu kontrolu?“
Ako bi mogli da nađete neko mesto gde sam ja ovo rekao? Inače, živim u iluziji da tržište ne moramo ovoliko da otvorimo, a da kapitalnu kontrolu možemo i moramo da sprovedemo.
@Miloš
Morate uzeti u obzir da mi ovde govorimo o Srbiji. Nije pitanje za koji ste vi model opredeljeni vec sta je moguce uraditi. Mi vec bezmalo 15 godina, ali osetnije od 2004 forsiramo demand side, i gde nas je to dovelo. Ne mozete u istu ravan stavljati razvijene privrede i zemlju koja ima jos samo neke ostatke od industrije i zastarelu poljoprivrednu proizvodnju. Nemoguce je stalno stimulisati traznju jer se ona trosi na stranu robu i time dodatno ubija domaca proizvodnja. To je barem ovde u Srbiji vise nego ocigledno. Takodje, prica o zatvaranju trzista (makar i delimicnom) i kapitalnoj kontroli je potpuno neverovatna ako podjete od stvarnosti u kojoj zivimo. Nama vec godinama, po recima aktuelnih politickih prvaka, strani ambasadori biraju vladu i ministre. Mi nemamo sustinski suverenitet koji bi nam omogucio da samostalno donesemo jednu takvu odluku. Dakle, sta vam ostaje nego da se potrudite da stvari korigujete jedinom preostalom tehnikom, s tim da je manje bitno da li je odredjeno preduzece drzavno ili privatno ako pravi profit koji se reinvestira u Srbiji. Prica da cete suzbijanjem sive ekonomije podstaknuti primarnu proizvodnju je prosto potpuno naivna i neverovatna, bas kao i prica da cete primarnu proizvodnju podsticati tako sto cete prosvetu, zdravstvo,… basnoslovno platiti i to tako sto ste te pare ubrali kroz realne poreze, od privrede kakva je nasa u ovom trenutku. Jednostavno, kad bi bilo izvodljivo, idealan slucaj bi bio da ukinete sve poreze i dazbine. Ja tvrdim da bi to podstaklo primarnu proizvodnju i da je naivna konstatacija da bi „gazdi ostajalo vise para“. Svako ko je vodio privatnu firmu zna da kad prestane sa investiranjem konkurencija ga brzo stize i „zatvara“, pa je tako ocigledno da bi sav „visak“ novca osim u retkim slucajevima upravo zavrsavao u najzdravijem mogucem investiranju a time vremenom i konkurentnost bi porasla, zaposlenost, pa i ukupan prikupljeni porez. Samo nije to proces koji je moguce sprovesti za godinu dve. Potrebne su i institucije i strpljenje i pravilna motivacija (bolje reci demotivacija) ljudi koji su „na budzetu“.
To je baš sumorno. Znači, u ovako korumpiranom sistemu, neki povlašćeni se podstiču subvencijama i opraštanjem poreza. Njihov biznis se temelji i na jeftinoj, ucenjenoj radnoj snazi, koja ionako neće podići tražnju. Najverovatnije će izumreti, a na njihovo mesto dolazi još bednija.
Države odumiru, iako neki to nisu tako zamišljali…
@Nebojša Katić
Zaista se izvinjavam na neprilicnom tonu komentara. Obicno ne reagujem emotivno na pisanu rec ali eto omaklo mi se ovaj put. Sigurno se nece ponoviti i molim vas obrisite komentar ako smatrate da nije dobro da ostane u ovakvoj formi. Ja bih ga obrisao sam da je (ili ako je) ta mogucnost dostupna.
Možda Regan i nije bio toliko loš, barem za Jugoslaviju. Koliko znam, 1982. je bio neki reprogram, dali su nam još fore.
Možda je ova stvar posvećena njemu…
За инг. Дејана – Леферова крива је само логицирање које у десном екстрему има смисла. Дакле, ако се пореске стопе подигну преко „разумне“ мере, укупни порески приходи ће почети да опадају јер ће грађани и привреда губити мотивацију за рад. С друге стране, то не значи да ће укупни порески приходи расти како се пореске стопе буду смањивале (тобоже ће сви навалити на посао и стварање нове и веће вредности). То сам сматрао окретањем принципа на главу. Вероватно постоји теоријска тачка где се Леферова крива ломи, али она је неегзактна, несазнатљива и разликује се од друштва до друштва. Коначно, управо је бујање буџетског дефицита САД (када су пореске стопе смањене под Реганом) показао сву бесмисленост концепта. Хвала на коментару.
@ Инжењер Дејан
Hvala za link, pogledaću večeras.
Kad se samo setim da je moj otac smatrao, da je Regan bio dobar predsednik.
За господина Катића – Рекао бих да је Лаферова крива (енг. Laffer curve) теоријски исправна, али да је њено „читање“ (илити „изведба“) у време администрације Регана било погрешно. Као Реганов саветник, економиста Артур Лефер је тада (осамдесетих) чврсто веровао у supply-side економију; додуше, није крио да је поменута крива настала на трагу концепата Ибн Халдуна (1332-1406) и Џона Кејнса,
Унапред хвала на коментару.
П.С.
Ако се добро сећам, једном приликом сте изјавили како је у време Регана, заправо, Лаферова крива окренута наглавачке.
@grey owl
Дописао бих неке чињенице везане за supply-side економију, тачније њену примену у САД осамдесетих.
Реганова администрација је „неговала“ високе буџетске дефиците и то: 1) због трошкова покретања „крсташког похода“ против социјализма (кроз војни буџет и финансирање покрета широм света), а нарочито 2) услед одлуке о смањењу пореза, са очекивањима да ће се тако стварати нова радна места – заправо, новом расподелом богатство се „сливало“ ка 2 % најбогатијих Американаца, док је према средњој и радничкој класи недовољно „капало“.
Економиста Сајмон Џонсон (1963) сматра да је у периоду тзв. „реганекономије“ девастирана средња класа у САД. Амерички председник ишао је толико далеко да је говорио како су сиромашни сами криви за своју немаштину.
Стекао сам утисак да волите филмове, па Вам препоручујем део документарног филма о Регану [период 4:17-14:30]:
https://www.you tube.com/watch?v=uRVtYK6CXIM&t=4m17s (линк треба да повежете, јер је прекинут на једној позицији)
Za grey owl – Ekonomisti se spore u vezi sa pitanjem na koji način se može podstaknuti privredni rast. Kejnzijanci zastupaju tezu da se privredni rast može podstaći stimulisanjem tražnje (demand side). Kako u tom kontekstu tražnju podstiče pre svega država, protivnici državnog mešanja su izašli sa tezom da se oporavak može podstaći stimulisanjem ponude (supply). Potrebno je da proizvodnja pojeftini, a to se može podstaći snižavanjem poreza i stimulisanjem proizvodnje. Teorija je postala popularna za vreme Regana, a oslanja se na stari tzv. Sejov zakon. Hvala na komentaru.
Ja sam za supply-side economics ali ne verujem u priču Radulovića da će smanjenje poreza doneti veliki privredni rast(doneće malo veći rast i prebacivanje malog broja iz sive ekonomije u legalne tokove) Iz razloga što supply side economics nisu samo niski porezi već je to i vladavina prava(pravna predvidivost, sigurnost i efikasnost) i sveopšta liberalizacija. Pisao sam priču ovde o jednoj pekari u selu kao ujedno i jedinoj firmi koja radi u selu jer ima monopol(potkupili političare). To što ćete smanjiti poreze toj konkretnoj pekari to neće doneti privredni rast, već će rast doneti 1) liberalizacija tržišta tako što ćete omogućiti i drugim pojedincima da imaju svoje pekare i firme i 2) vladavina prava(pravna predvidivost, sigurnost i efikasnost), jer vam liberalizacija tržišta ne vredi mnogo ako čovek/porodica koja ima uštedjevinu koju želi uložiti u novi posao to neće uraditi jer nije sigurna da će naplatiti potraživanja, recimo. U redu, porezi takodje doprinose rastu ali ne toliko koliko ova dva faktora. Ili recimo još bolji primer: to što ćete smanjiti poreze mobilnim operaterima neće dovesti do bogzna kako nižih cena, već će niže cene doneti liberalizacija tržišta mobilne telefonije: trenutno u Srbiji su dozvoljena samo tri operatera, jer država izdaje licencu, i neće ni izdati više jer su verovatno u talu sa trima kompanijama. Ako nemate licencu ne možete da radite, dakle puno malih firmi vi ste praktično izbacili sa tržišta koje bi donele poboljšanje usluga ili niže cene, tako što ste vi kao državastvorili oligopol. Ako bi ste smanjili poreze, po Raduloviću, svim firmama onda bi više para ostalo gazdama, i šta će gazde da rade sa tim parama? Da snize cene, poboljšaju kvalitet roba, ulože u proširenje posla? Ne bih rekao, možda samo mali deo njih, što će se kasnije odraziti na rast, većina će da potroši pare u inostranstvu na odmoru, uvozne skupocene robe itd. Više bi efekta na rast imala liberalizacija i pravna država koja bi povećala ponudu novih firmi i donela konkurenciju već postojećim. Primer skandinavskih zemalja koje imaju visoke poreze ali i liberalizaciju i vladavinu prava ide u prilog mojoj tvrdnji. Svaka od ovih tri elemenata igra odredjenu ulogu u pomeranju krive ponude nadesno u AS-AD dijagramu, empirijsko je pitanje koliko koja tačno, ali mislim da porezi igraju minornu ulogu u odnosu na ova dva elementa.
Gospodine Katiću, da li možete ukratko da mi pojasnite, termin ‘supply-side’?
Unapred hvala…
@ Moldvin
Ja kapiram da, kada se nešto opljačka, treba oprati pare…
Podsetili ste me na jedan zabavan film: Jarhead (2005).
Tuča i pretovarivanje peska.
За Бокија – Замолио бих Вас да другачије интонирате своје коментаре. Не видим да начин на који сте то урадили помаже Вашој аргументацији. Хвала на коментару.
Evo citam sad nesto o ‘ghost metropolises’
http://www.businessinsider.com/60-minutes-chinas-ghost-cities-2013-3
Jel to kad ljudi ne znaju sta ce onda uzmu da prave ‘Beograd na vodi’ i tome slicno. To me podseca kao kad vojska dobije zadatak da prebacuje nesto sa jedne gomile na drugu pa onda nazad, cisto da ne dodje do tuce.
Sto bi neko napravio ovolike stanove po Angoli? Cemu to sluzi?
http://www.businessinsider.com/chinese-built-ghost-town-kilamba-angola-2012-7
@busolazasrbiju
Da ne ostanem nedorecen. Za razliku od Gospodina Katica ja verujem da je u zemlji kakva je Srbija,( bez ozbiljnog turistickog potencijala i velikih resursnih potencijala bilo kroz energente, rudna blaga, trziste, ili ljudski potencijal, sa dubokom sistemskom korupcijom i izvestacenim partokratskim uredjenjem, feudoposedima nad drzavnim preduzecima i resursima) a u uslovima visedecenijskog negativnog platnog bilansa „supply-side“ jedino resenje.
@busolazasrbiju
Cini mi se da ste vi klasican ekonomista, tj. nemate pojma o sabiranju oduzimanju i uopste osnovnim matematickim relacijama. Ne bih da budem nepristojan ali dosadni ste vise sa tercijarnim sektorom. Vec vise puta su razni komentatori pokusavali da vam objasne da je tercijarni sektor fakticki u „funkciji“ preraspodele. Shvatite to vec jednom. Medjutim, da bi ste nesto preraspodeljivali prvo morate da imate primarnu proizvodnju. Zabole uvo Nemca za vase parking mesto u Srbiji, ili za vasu krstenicu, njemu to ne treba a vas vajni direktor parking servisa prodace i du** za jedan polovan mercedes. Ajde jedanput saberite dva i dva, postavite stvari logicnim i prirodnim redoma pa se onda „pozivajte na struku“. Ovako vasi komentari zaista nemaju nikakvog smisla. Podsecate me na strucnjake (ima ih i ovde) koji se nadaju da ce „naplatom poreza iz sive ekonomije“ da pokrenu primarnu proizvodnju. Pa kakav diabolik moze da dodje do takvog zakljucka. Ako Pera zakolje bika koga je odhranio i samelje ga u pljeskavice a zatim to proda u nekoj Beogradskoj „kuci brze hrane“ on je uz put uposlio nekolicinu ljudi, koristio infrastruktutu, domacu energiju, zadovoljio necije potrebe i napravio nekakvu novostvorenu vrednost. Ako to oporezujete vi cete samo usporiti stvaranje novostvorene vrednosti i izvrsiti njegovu preraspodelu. Nemojte vise da vas iko laze da tu ima iceg drugog. Sada, ja ne kazem da ne treba raditi preraspodelu novostvorene vrednosti pre svega kao investiciju u obrazovanje, fizicku i zdravsrtvenu zastitu, infrastrukturu pa i dobrocinstvo ali nemojmo da lupetamo gluposti, jer ocigledno je da ako hocete da podignete primarni sektor i proizvodnju koja je temelj svakle nadogradnje (a sto je Srbiji ono sto joj i te kako ako ne i ono sto joj jedino treba) najbolji nacin je da na pet ili deset godina stavite moratorijum na sve poreze i dazbine. Kraj. Od cega ce ziveti administracija i tercijarni sektor manje je bitno, jer ukoliko ne ojacate primarnu proizvodnju koja moze da konkurise svetskom trzistu , u uslovima globalne ekonomije koja nam je nametnurta, vas tercijarni sektor ce ziveti jedino od doznaka , donacija, rasprodaje resursa, i novih kredita, bas kao sto je to slucaj poslednjih desetak, petnaest godina i nema tu nikakve tajne ni carobnog stapica da to promeni. Budite makar toliko savesni da to jednom otvoreno priznate. Iako i vi i ja znamo da je takav „sistem“ apsolutno nemoguc, Ipak teorijsko razmatranje „idealnog slucaja“ tako cesto korisceno u svim ozbioljnim (tehnickim) naukama moglo bi biti uvedeno i u ekonomska razmatranja cisto da se ne „zamagljuju“ prava resenja a onda razmatrajte koliko „idealni model“ odklanja od realnog sistema i kako da te negativne efekte minimalizujete. Vasa ideja, ajde da nastampamo dinare, podelimo plate pa onda „nateramo“ Kineze i Nemce da nam za te dinare prodaju robu koju mi zelimo a onda kazemo puj pike dinar ne vazi jer ga devalviiram milion puta stvarno ne bi proso ni Alisinoj Zemlji Cuda. Ili mozda zivite u iluziji da mozete zatvoriti trziste i uvesti kapitalnu kontrolu?
Potrošačka korpa – stvarno glup termin.
E, ovo je ozbiljno. Stigli su računi za Infostan. Praktično su ukinuli socijalne beneficije. Ubacili su i pismo – obrazloženje, koje vređa inteligenciju.
Pretpostavljam da će ovo uzrokovati, da još više ljudi neće plaćati komunalije. To je odličan recept za još veću dubiozu, koja zatim pruža ekstra opravdanja za prodaju vodovoda, toplana i svega drugog, gde neko može da se ugradi…
Antinomija,
divan primer tokova misli i relativnosti posmatranja života kroz prizmu jedinke po sebi i za sebe.
.http://blog.b92.net/text/24185/Karnevalska-realnost/
@Nenad
8. Na opisani način bi se smanjivao jaz između nominalnog BDP i BDP izraženog u paritetu kupovne moći, tj. BDP bi nominalno brže rasta nego onaj izražen u paritetu. Ako se 2/3 BDP pravi u tercijalnom sektoru, koji manje zavisi od spoljnotrgovinskih relacija onda je prirodno da tu ima prostora za rast BDP’a. Naravno da je proizvdonja, tj. sekundarni sektor neophodna stvar svake ekonomije, kao seme za neku poljoprivrednu kulturu ali sa ovakvim spoljnotrgovinskim rešenjima, kreditnomonetarnom politikom i konstatnim padom tražnje (zbog niskih zarada), to seme truli i propada.
@Nenad
1. Mora da me niste razumeli. Nisam ja nigde rekao da treba radikalno dizati plate u tercijalnom sektoru, neogo u svim sektorima, i u primarnom i u sekundarnom i u tercijalnom. Tek da ne remetimo tržište, tj. da se odluka o podizanju minimalne cene rada odnosi na sve zaposlene, s tim da se prvo (sa 6 meseci prednosti) primenjuje u privatnom sektoru, a da zatim ide na javni sektor. I to tako svaka iteracija. Prvo se diže minimalna cena rada za 50%, tj. na nivo minimalen potrošačke korpe (mnogo glup termin), a zatim svakih 6 meseci za dodatnih 20 do 30% sa ciljem da se za 4 godine dosegne nivo prosečne potrošačke korpe (što bi valja sada bilo oko 67.000 dinara), tj. tri puta više. Na ovaj način bi tržište dizalo prosečnu cenu rada, jer bi oni bolje kvalifikovani ili vrednije zahtevali više zarade, tj. ne bi pristajali da rade za platu spremačice ili kafe kuvarice.
2. E sad na onaj deo koji ste Vi povezali. Radikalno dizanje minimalne cene rada i posledično prosečne cene rada, zbog efekata snižavanja finansijskih i fiksnih troškova po jedinici proizvoda (zbog ove i drugih mera) ne bi povećavalo cene primarnog i sekundarnog sektora, ali obzirom da je radna snaga troškovna dominantna komponenta u tercijalnom sektoru, cene tercijalnog sektora bi morale da idu naviše.
3. Kako se BDP svake zemlje, razvijenijih još više, dominantno stvara u tercijalnom sektoru (oko 2/3), to bi bio veliki izvor na strani tražnje, tj. doprineo bi do skokovitog rasta BDP’a i zaposlenosti. Ono što je važno korisnici tercijalnog sektora su uglavnom lokalnog karaktera, te povećanje prosečne cene rada ne bi dovelo do velikog skoka spoljnotrgovinskog deficita. Posebno, i zbog činjenice da bi onda cene koje su pod kontrolom države iz primarnog i sekundarnog sektora mogli da dignemo na viši, tj. rentabilni nivo (gas, struja, voda….). Pored ovoga, rast tražnje (zbog rasta prosečnih zarada i mogućnosti za rast kreditne zaduženosti) bi doveo i do aktiviranje i rasta bar neke domaće proizvodnje i poljoprivrede. Mislim, dešavala bi se neophodna strukturalna inflacija tj. došlo bi do rasta cena rada, cene pod kontrolom države i cena tercijalnog sektora.
4. Kako se BDP sastoji od plata, profita i amortizacije, po mom mišljenju, jedini način da se dođe do rasta BDP’a, zaposlenosti, standarda i sređivanja javnih finansija je povećavanje minimalne cene rada, a posledično će tržište da dovede i do rasta prosečne cene rada. Znači da bi rastao BDP, mora prvo da rastu zarade postojećih radnika, a ne da se na tržištu na kome stalno pada agregatna tražnja očekujue neki investicioni ciklus koji bi doveo do rasta zaposlenosti, a posledično i do rasta BDP’a. Kada budu rase zarade postojećih radnika, rašće i tražnja (i zbog mogućnosti rasta kreditne zaduženosti) pa će rasti i profit na bazi rasta prometa i pada fiksnih i finansijskih troškova po jedinici proizvoda. Onda će zbog rasta profita da raste i volja za investiranjem, a to će dodatno da poveća fond zarada (i zbog rasta novozaposlenih), profit, kao i amortizaciju, tj. svih delova BDP’a. Posledica svega ovoga je sređivanja javnih finansija (rastu prihodi mnogo brže od rashoda, a može i da se popravi struktura ka većim investicijama). I nema rasta spoljne zaduženosti države.
5. Kako izvesti da povećanje minimalne cene rada ne dovede do kolapsa privatnog sektora (što je najčešća zamerka privrednika). NBS će propisati da poslovne banke daju kredite za trajna obrtna sredstva (strogo namenski)poslovnim subjektima u dinarima (neindeksirani) na rok od 10 godina sa godišnjom fiksnom kamatom od 5%. Volumen ovih kredita bio bi jednak rastu fonda plata svakog poslovnog subjekta. Ukoliko su prezaduženi ili nemaju kolateral, država bi garantovala za ove kredite (a kao zalogu bi od poslovnih subjekata uzimala akcije ili udele). Na ovaj način se novčani tok (prevashodno inicijalno) ne bi pogoršao, tj. rata kredita zbog rasta troškova zrade bila bi manja od rasta prihoda zbog rasta prometa. Pored ovoga, na ovaj način bi došlo i do povećavanja novčane mase koja nam nedostaje, što bi više nego blagorodno delovalo na snižavanje finansijskih i fiksnih troškova po jedinici proizvoda.
6. Eto, ne mora da boli, kako kažu naši političari i šokterapeuti iz ekonomske struke. Kada se da prava dijagnoza i odredi ispravan terapija bude lekovito i blagorodno, a bol ako je postojao može samo da se smanjuje. Onda može ovo sa javnom potrošnjom (smanjivanje zaposlenih, restruktuirana preduzeća, automobili…. a smanjivanje plata, davanje subvecija na kamate na kredite, poklanjanje naše zajedničke dedovine, tj. državnog zemljišta ili besplatna komunalna infrastura ne može nikada, a tada bi to bila potpuno bespredmetno).
7. Nadam se da sam sada bio jasniji.
@Vladimir Dž
1. „Mislim da su u Beogradu smešno velike cene stanova. Tako da bi možda eventualno, kad bi imao stambenih problema, platio stan po ceni 400 eura u ovoj situaciji.“
Jedino što je smešno u Beogradu (kao i u Srbiji) su plate zaposlenih. Kako u privatnom, tako i u javnom sektoru. A cene stanova u Beogradu diktira njihova cena koštanja. U nekim kratikim periodima ona može biti neralno visoka ili niska, ali bazično cenu diktira cena koštanja. Sada su cene stanova u Beogradu, više nego realne.
2. „Ja nemam predstave o kakvom vi prilagođavanju pričate, nigde tako nešto nisam spomenuo. Ja sam politički ateista tako da nema nikakvih ideologija u mojoj glavi. Ja sam za tržišno formiranje cena stanova pa i plata.“
Vaša izjava koju sam citirao je na kursu politike prilagođavanja cena naniže, što sigurno vodi u propast bilo koju ekonomiju. I ovo je čista struka, nema tu mesta za odomaćeni termin politike. Cene treba da se formiraju tržišno i mešanje države nije remećenje tržišta (kada se njene odluke odnose na sve učesnike, kako ponude tako i tražnje). Ovo što je predložio Vučić se ne odnosi na sve, pa zato remeti tržište. A ako se država ne umeša oko plata, nema Srbiji pomoći, domaće tržište će stalno da govori da plate treba da budu niže. Prvo napadamo doprinose, tj. bruto plate, a sledeće cilj napada je neto plata.
3. „Ovo će sigurno dovesti do ponovnog skoka cene stanova van ovog vučićevog kruga jer će stanograditelji opet krenuti u nov ciklus piramidalne stanogradnje.“
Neće. To se neće desiti. Mislim ta masovna izgradnja po tim cenama. A ako se i desi tu niko neće zaraditi novac, pa nema para za investiranje van, kako ste rekli, Vučićevog kruga. Drugo, nema ko ta kupuje stanove ni po sadašnjim realnim cenama, a kamoli po cenama koje bi značajno rasle. Nema tu šanse za nikakav balon.
4. „Nemojmo zaboraviti da je najveći deo stanogradnje piramida jer investitor nema ceo keš da zaokruži izgradnju.“
To što Vi mislite da neko mora da ima 100% kapitala da bi nešto radio, pa i stanove je pogrešno. Da se svet tako vladao, verovatno bi do sada dobacili do ekonomije XVII veka. Srećom nije. Investitori često imaju 50% potrebnog kapitala, a to je više nego dovoljno za početak bilo kog posla. A često su finansijsku konstrukciju zatvarali i projektnim finansiranjem od strane banaka, i na taj način su 100% pokrivali celu investiciju.
5. „Ova kriza je nastala jer je pukao balon star 300 godina na zapadu, inicijalna kapisla je bila američka stambena politika koja je isto tako piramida kao i sve ostalo.“
Kriza je nastala zbog pojave evra na svetskom finansijskom tržištu, tj. gubitka pozicija koje je imao američki dolar. Kao i zbog pogrešnih neoliberalnih modela koje forsira američka adiministracija. Ovo je što se tiče SAD. Inicijalni uzroci krize u Evropi su izmišljeni, oni nisu postojali i bili su u funkciji sprečavanja propadanja dolara. Ekonomska kriza koja sada postoji je posledica toga što su EU-ovci počeli da leče izmišljenu bolest, da bi umolili Amerikance da im ne serviraju stvarne (u smislu ratova) bolesti.
6. „Naravno tu tuđih para nema. Sve je to lažni novac, novac stvoren iz ničega radi ucene i kontrole. To što ljudi ne žele da znaju o ovome to je njihov problem. Njihovom alavošću se hrane njihovi gospodari, što su alaviji to će više da potonu. Po mom mišljenju to su i zaslužili.“
Prvo, sav novac nije stvoren ni iz čega, to se odnosi samo na deo novca nastalog kreditnom aktivnošću. A ako svedete to na lokalni nivo, tj. nivo jedne zemlje to je još manje od toga jer je i deo kredita imao izvore. Drugo, bankarstvo i krediti, kao i sve društvene ili istorijske ili tehničke pojave imaju i dobre i loše stvari. Struja može da Vas ubije, pa još niko nije pošeo da priča da treba da prestanemo sa njenom proizvodnjom. Shodno tome, i za kredite i banke ako su u funkciji razvoja društva, a jesu, treba samo naći potreban nivo kontrole i usmerenja, tj. da NBS radi svoj posao. Možda će Vam izgledati čudno, ali razvoj bankarstva je doprineo više razvoju privreda i društva, nego mnoge tehničke (da ne kažem sve) inovacije i pojave. Treće, mislim da alavost nije potreba za tri obroka dnevno, ili recimo redovna zdravstvena nega, i tome slično. Mnogo je veći broj onih koji živi loše i propada zbog drugih stavari, tj. mnogo je mali broj onih koji propada zbog svoje alavosti.
Za Marka – Mogu samo da nagađam da li može doći do veće deprecijacije kursa. Ne verujem da ima spremnosti za takvu meru, ili bilo kakvu drugu meru koja bi ugrozila interese banaka. Visina referentne stope će biti jasan signal i u vezi sa kretanjem kursa. Ako bi došlo do naglog obaranja referentne stope, to bi bio indirektan signal da će se dopustiti korekcija kursa. S druge strane, direktan signal će biti politika intervencija na deviznom tržištu.
Verovatno će biti napravljena tzv. loša banka i na nju će se prenositi nenaplativa potraživanja. Ne verujem da subvencionisani krediti mogu pokrenuti privredu. Najviše što se može je održavanje postojećeg stanje. Hvala na komentaru.
@busolazasrbiju
Ranije se spominjali radikalno podizanje placa tercijalnom sektoru koji je nositelj rasta BDPa. Razmisljao sam o tome ali nisam mogao shvatiti kako bi to islo.
Jel mozete to detaljnije objasniti?
Gospodine Katiću,
Sadašnji ministar ekonomije je u pre nekih godinu-dve govorio da je problem Srbije neralno visok kurs dinara. U ovonedeljnoj emisiji Ćirilice, istu stvar je ponovio Milenko Dželetović, predsednik Ekonomskog saveta SNS-a. Moje pitanje: Da li možemo da očekujemo obaranje kursa u ovoj godini? S obzirom na veliku prezaduženost gradjana i broja kredita koji su indeksirani u evrima, da li je moguće da deo tereta koji nastaje promenom kursa preuzmu banke (kroz neke vrste reprograma i otpisa delova dugova), a zauzvrat dobiju priliku stvaranja novih prihoda kroz subvencionisanje novih kredita koji bi bila orijentisani kao pokretanju proiyvodnje?
Hvala!
Za Marka-PG – Teško je dati konačnu ocenu o rezultatima istočnoevropskih ekonomija, tim pre što se proces „tranzicije“ nije okončao. Mnogo je faktora u igri.
Poljskoj je npr. oprošteno 2/3 inodugova iz socijalističkog period, a Mađarskoj nije. Mađari su svoja preduzeća prodavali i da bi mogli da vrate te dugove. Drugo, BDP po glavi (meren paritetom kupovnih snaga) je i posle 25 godina razvoja dosta nizak, mnogo niži nego slovenački, ili češki npr.. Poljaci su tokom 80-tih godina (sukob vlasti i „Solidarnosti“) imali veliko zaostajanje u stopi rasta, pa je i njihova startna pozicija bila dosta niska, itd., itd..Hvala na komentaru.
U nekim ruskim blogovima sam čitao da je Poljska jedina zemlja Srednje i Istočne Evrope koja je profitirala od EU, najviše iz razloga što je dobila najbolje uslove trgovine. Zbog toga su sačuvali jedan dio industrije, dok su baltičke zemlje, ali i Češka i Mađarska prošle gore od Poljske.
Za Krleta – Odgovor na Vaše pitanje bi zahtevao poseban tekst jer je Poljski uspeh pun kontroverzi. S jedne strane, Poljska je imala relativno mali pad BDP tokom prve dve godine šok terapije. Procene se razlikuju, ali ukupan pad se verovatno kretao između 15 i 18%. Za razliku od baltičkih država, Poljska se prema penzionerima nije ponela brutalno i tragovi socijalne države nisu grubo brisani zahvaljujući jakom civilnom i sindikalnom sektoru.
Veliki deo privrede je i dalje u domaćem vlasništvu i u skladu je sa ciljem stvaranja „nacionalnog kapitalizma“. Jugozapad Poljske je (sa severozapadom Mađarske i Slovačke) deo važnog i velikog industrijskog klastera. Poljske stope rasta su (za tranzicionu zemlju) bile relativno visoke. Poljska je dobro prebrodila krizu iz 2008. godine (između ostalog i zbog velikog pada zlota). Nije nevažno ni da je Poljska i u socijalizmu eksperimentisala sa tržišnom privredom i da nije bila bez iskustva na tom polju.
S druge strane, stopa nezaposlenosti u Poljskoj je bila i ostala veoma visoka, pogotovo u uslovima velike emigracije radno sposobnih. Spoljni dug Poljske je strahovito narastao i u odnosu na 1989. je porastao 10 puta. Socijalne razlike su sve veće a siromaštvo donjih slojeva je dramatično. Seljaci su u dosta teškom stanju i njihovi prihodi su u padu uprkos tome što proizvodnja ne opada. Sve to i objašnjava veliku emigraciju.
Mislim da su fleksibilna monetarna politika i plivajući kurs pomogli da Poljska bolje funkcioniše, mada je Poljska kuburila sa inflacijom sve do 2001. godine. (To možda ide u prilog mojoj tezi da inflacija nije tako veliki bauk kako se stalno tvrdi).
Konačno, ne treba zaboraviti ni da je Poljska najveća država i najveće tržište u istočnoj Evropi (koje je deo EU), da je i najvažniji strateški saveznik i zato miljenik Zapada. Hvala na komentaru.
g Gospodine Katicu,
U periodu 1992-1995 u baltickim drzavama je GDP opao oko 35-40 posto.
Kako objašnjavate takozvanu šok terapiju u Poljskoj u periodu 1989-1993 godine; budući da je u tom periodu GDP opao samo nekoliko procenata ( 1990 i 91 pad ukupmo oko 12%, a 92 i 93 rast ukupnp oko 5%- mnogo bolje nego u baltickim i drugim zemljama u tranziciji).
Ima li monetarna politika veze s tim, jer se Poljska opredelila za plivajuci kurs a balticke zemlje za fiksni.
Kako uopšte ocenjujete monetarnu politiku u Poljskoj od 1989 godine do danas buduci da je Poljska postigla najveci napredak od svih zemalja u tranziciji?
Pozdrav!
Živim u Beogradu skoro ceo život, ali nisam ništa umislio. Inače, slažem se da da je ovo jedna velika seljana. Prelaziti s jedne strane reke na drugu je stvarno drama, odnosno – velika je privilegija ako čovek ne mora tako svaki dan.
Tako je to, kad nemamo metro i infrastrukturu, ali ćemo imati grad na vodi, pod vodom, na nebu i na zemlji. Da bi se Pera i Žika ugradili. Čak je i Dedinje postalo džiberaj.
Dužnički robovi su postali oni, koji ne znaju gde žive, što je tragično pogotovu za one, koji su mogli da odu iz ove šizofrenije ili barem da keširaju nešto, malo izvan centra ovog betonskog sela.
Ne bih rekao da u manjim mestima ima manje kriminala. Rado bih otišao da živim u vikendici, koja je 50 km od Beograda, pošto sam sve manje vezan za centar kolonije. Odbija me to, što bih morao da potplaćujem birokratske pacove, da bih u razumnom roku uveo vodu ili telefon.
Ova „država“ je malo kriminalna…
@busolazasrbiju – Sve što pišem, pišem u svoje ime, ono što bi ja lično uradio. Ja lično nikad ne bi kupio stan koju plaćaju beograđani sobzorim na nivo moje plate. Mislim da su u Beogradu smešno velike cene stanova. Tako da bi možda eventualno, kad bi imao stambenih problema, platio stan po ceni 400 eura u ovoj situaciji.
Ja nemam predstave o kakvom vi prilagođavanju pričate, nigde tako nešto nisam spomenuo. Ja sam politički ateista tako da nema nikakvih ideologija u mojoj glavi. Ja sam za tržišno formiranje cena stanova pa i plata. Ovo što država radi je netržišno delovanje i iskrivljuje tržište nekretnina slanjem pogrešnih signala da prijemčive ponude nekakve ima. Ovo će sigurno dovesti do ponovnog skoka cene stanova van ovog vučićevog kruga jer će stanograditelji opet krenuti u nov ciklus piramidalne stanogradnje.
Nemojmo zaboraviti da je najveći deo stanogradnje piramida jer investitor nema ceo keš da zaokruži izgradnju. On ima neki simpatičan iznos i hvata 2-3 slepca u kolo da zajedno huškaju i ćuškaju građane da kupuju stanove u izgradnji ne bili se ovi zadužili i piramida funkcionisala. Kad banke opet pritegnu i povuku pare iz opticaja onda svi u kolu zakukaju – i stanograditelji i kupci.
Ova kriza je nastala jer je pukao balon star 300 godina na zapadu, inicijalna kapisla je bila američka stambena politika koja je isto tako piramida kao i sve ostalo. Ovo svi namerno ignorišu i opet huškaju narod u nov cilklus šišanja ovaca.
Ako je investitoru nerantabilno da pravi stanove onda neka propadne. Što se mene tiče ne mora ni jedan da postoji. Ekonomija mora da se očisti od ovakvih. Sve što ne može da se plati u punom iznosu stečenom svojim radom treba da propadne. Investitor mora da ima 100% keša za investiciju a ne da pozajmljuje od drugih i da čeka da se drugi zaduže. Naravno, ovakvu dosadašnju pogrešnu logiku su ih naučili bankari jer ni oni sami nemaju pare za deponovani novac. Ovako će Aleksandar Vučić da pozajmi od mene da bi dao Peri i Miki da se oni zaduže kod stranog robovlasnika i tako u nedogled. Kad opet pukne balon za 5-6 godina onda će se on praviti lud. Pozajmljuju od zdravog dela ekonomije, ako tako nešto postoji kod nas, i daju pare nečemu što će da pukne.
Ubedljivo najveći deo ljudi je alav, to je naša priroda. Ako ja kupim kola na kredit koja koštaju 10000 eura – koja je napravio neki nemac – onda moram ja svojim radom u narednih 5-8 godina da stvorim nešto opipljivo i vratim to nemcu i plus deo za bankara. Ali šta ja mogu da stvorim što nemcu treba? I tako nas par stotina hiljada? Njima u EU uglavnom ništa ne treba od nas ali smo svi mi kupovali njihova kola. Da li je neko razmišljao o tome da srbi masovno kupuju kola dok sa druge strane zatvaraju fabrike i idu na letovanje na kredit? Nije niko. Od političara sam siguran da niko nije. Ali kako to da ni bankari nisu vodili računa o tome? Oni bi trebali da brinu jer su to tuđe pare.
Naravno tu tuđih para nema. Sve je to lažni novac, novac stvoren iz ničega radi ucene i kontrole. To što ljudi ne žele da znaju o ovome to je njihov problem. Njihovom alavošću se hrane njihovi gospodari, što su alaviji to će više da potonu. Po mom mišljenju to su i zaslužili.
Inače radim u istoj firmi ovde u Inđiji.
@Vladimir Dž
Bez obzira na cenu stana, neposteno je da svi mi kroz porez placamo gradsko zemljiste za nekoga da bi on kupio stan za 400 evra. Ajde za trenutak da zaboravimo nas iz Beograda jer smo omrazeni u ostatku Srbije. Zamislite da neko iz Lebana koji placa porez na taj nacin u skladu sa novim idejama A.V. placa gradsko zemljiste za nekog ko kupuje stan u Beogradu, Novom Sadu ili Nisu. Nije li to neposteno? Osim toga ovo podstice novu tzv beogradizaciju Srbije jer koliko razumem govori se o stanovima u predgradju Beograda i verovatno Nisa, Novag Sada i sl. Sta je sa ljudima koji zive na selu? Zasto njih zaboravljamo. Kako nikome ne pada na pamet barem da im izgradi asfaltni put? Kakve oni koristi imaju sto je cena novog stana u Beogradu 400 evra? Jedino mozda da napuste selo i odu u grad.
Sve u svemu mislim da su predlozene mere donese na precac, plitkoumne, krajnje nedovoljno razradjene i ciljaju pogresnu metu. Ili ciljaju pravu metu samo sto ona nije javno recena a to je jeftini stanovi za partijske vojnike, subvencionisani krediti za finansijere partija i pumpanje para stranim bankama.
Pozdrav
@Vladimir Dž
1. „Cena ispod 400 eura je sasvim OK i po meni sasvim normalna za naš standard.“
Cena je OK kad to može da se napravi za te pare. Standar? Oko toga može da se igrate, ali samo sa profitom. Pa možda naš standard ne zahteva izgradnju stanova, kao ni konzumiranje kavijara, ili da ubedimo Ruse da nam ga daju za 10 evra po kilu jer eto naš standard je takav i takav. Ili recimo da nam hleb bude 1 dinar po vekni, a meso 10 din po kilogramu. A grejanje iz toplana džabe, jer eto naš standard je takav i takav.
Jedna od velikih grešaka, koja je, između ostalog, ubila i ubija naš BDP je prilagođavanje cena našem standardu, pa makar one bili i nerentabilne za proizvođača ili pružaoca usluge. Zašto ne bismo digli plate pa omogućili da cene budu rentabilne za proizvođače. Jedino tako ćemo podići privrednu aktivnost, a time i zaposlenost i BDP.
Ta priča o prilagođavanju cena standardu je donekle mogla da se dogodi u velikim zemljama tipa Kine ili Indije koje, opet donekle i određeno vreme, mogu da imaju nezavisni sistem cena.
2. Alavost stanograditelja kreira veliki broj onih koji hoće da grade, tj. pravi veliku konkurenciju, a to gle čuda ume da spusti cenu jer uvek ima nekog koji hoće da radi za manje, tj. da ne bude onaj, kako kaže Vučić, koji hoće da zarađuju 100%. Što je čista laž (u Vučićevom slučaju neznanje). Većina investitora je radila za 30% (što u uslovima kamate na štednju od 10% nije mnogo, ako se zna da vam treba minimum 2 godine od kupovine zemljišta do izgradnje, tj. naplate). Cenu kvadrata u Beogradu su digli vlasnici građevinskog zemljišta jer je ona skočila od 2000. do 2008. za 8 puta, i ako je neko bio alav tu su bili oni. A država je komun. opremanje digla za 2 puta u istom periodu, kada je cena stanova otišla 3 puta. Zašto su vlasnici zemlje bili alavi, pa zato što je bila velika tražnja a njih ništa nije stimulisalo na racionalnost. Poreze na imovinu ili nisu plaćali ili su bili više nego mizerni.
3. Odakle sada putujete u YUBC?
@ bandjelic
Komentar uvazenog Vladimira Dz je veoma iskren i retko je sresti ga u takvom „neiskrivljenom“ obliku a zapravo ukazuje na samu sustinu ne samo globalizma nego i takozvanog „divljeg kapitalizma“ gde se prirodna potreba kompanija da pobede na trzistu i razviju monopol potpomaze zakonima i aktivnim politickim delanjem. Naravno, ta je pojava u SAD i ostalim razvijenim zemljama iskorenjena jos u 19 veku (jer dokazano dovodi do razaranja drustva, velikih kriza i na kraju propasti samih monopolskih kompanija) ali samo na unutrasnjem planu. Vise puta sam tvrdio da EU nema buducnost bas zbog toga sto nije iskorenila ovakvu praksu na „unutrasnjem planu“. Izgleda da je svima sasvim prihvatljivo da se to primenjuje bez ikakvih ogranicenja prema bilo kom „spoljnom“ ekonomskom ciniocu a posebno ako su u pitanju male zemlje u razvoju gde je razmerno lako izlobirati politicare. Evo vam najdrasticnijeg primera. Srbija oko 30% el energije dobija iz obnovljivih izvora i po tom standardu je daleko ispred EU. Onda neko prepametan odluci da subvencionise kilovate „iz vetra“ i „solarnih celija“ petostrukom cenom. Kome to treba i zasto? Cist reket, apsolutna pljacka i kriminal. Nemacka je gotovo upropastila Elektroenergetski sistem evrope samo da bi prodavala svoje vetrogeneratore, solarne panele (dok ih Kina nije razbucala pa su odjednom na „solarnu struju“ ukinuli znacajan deo subvencija, Takodje situacija sa ogromnim subvencijama u poljoprivredi je takodje drakonska monopolisticka mera jer razvijeni ubijaju male (najcesce poljoprivredne zemlje) koji taj nivo subvencija ne mogu da isplacuju pa tako bivaju osudjeni da came u „blatu“ iz koga nema izlaza, ili drastican primer da zabranite uvoz jaja u EU ukoliko ih kokosi ne snose u kavezima po EU normi koji se gle cuda vec proizvode po tim i takvim specifikacijama u Nemackoj,….Takvih je primera koliko hocete. E sad, posto je to sve ocigledno postavlja se pitanje kako je to moguce i zasto se ljudi ne pobune. Prosto u citavu igru upleten je i takozvani javni sektor i birokratija, koji su glasacka masina koja zapravo odrzava ovakav sistem. Slavoj Zizek je dosta pisao na ovu temu. Ta „javna armada“ je zapravo nova kasta, nov drustveni sloj koji nicim zasluzeno zivi mnogo bolje od „radnicke klase i preduzetnika“ te koristi sve subvencije i beneficije sistema i cini njegovu glavnu pokretacku snagu i sustinu. Zamislite samo EU administraciju i komesare koje niko ne bira nego na funkcije dolaze cinom postavljenja. Ili ogroman administrativni aparat Evrope. Nije ni cudo da ih BRIKS sve brze ubija na skoro svim planovima. Dakle mozete rasprodati sve resurse jedne zemlje i imati radnu snagu koja nema pravo na sindikalno organizovanje, bolovanje, radi cesto po deset sati i sve to za 20-25000 din. Jura o kojoj pisem je pri tome dobila 4500eur za svakog zaposlenog (mozda i vise nisam siguran) kao i besplatno zemljiste,… Nije li se zapitao gospodin Radovic koji se ovde zaludjuje naplatama poreza da li je gospodin Knezevic u pravu kada se zapitao nismo li svi mi koji placamo porez krivi za ovo sto nam se desava. I ne samo to vec i Agrobanku, Srbijagas,… Zasto se neko prvo ne pozabavi gubitcima Srbijagasa od preko 200mil eur godisnje pa tek onda rasprede pricu o „sivoj ekonomiji“. Koji je to politicar iz citave plejade njih ikada bio upitan odakle mu ogromno bogatstvo a da mu prihodi ne pokrivaju ni mali delic istog. Isto pitanje treba postaviti i direktorima javnih preduzeca, predsednicima opstina i raznim cinovnicima po raznoraznim „direkcijama“, „agencijama“ i „inspektoratima“ ukljucujuci i policiju. Po mom iskustvu svi oni zive mnogo bolje i imaju mnogo vise a uz to rade deset puta manje nego „utajivaci poreza“ koje ovde gospodin Radovic proziva.Tek nakon toga „vlast“ stice legitimitet da od privrednika zahteva da placaju porez i to potkrepi drakonskim kaznama. Suprotno, nema ni smisla jer ce kroz sistemsku korupciju uvek postojati pojedinci koji mogu da koriste prednosti koje ostala konkurencija nema. Tako ulazite u zacarani krug propadanja koji je u Srbiji na delu od devedesetih i koji ce najavljenim merama vlade sigurno biti nastavljen. Zasto bih ja placao porez i zaposljavao nove radnike, da bi neko mojoj konkurenciji davao subvencije na sve zaposlene, a pri tome gospodi iz javnog sektora poklanjao zemljiste, jeftine stanove, koje moji radnici ne mogu da dobiju(takodje konkurencija na trzistu radne snage). Nikako da ljudi shvate da nije ekonometrija i ekomotorika problem Srbije. Ponovicu. Potrebno je promovisati prave vrednosti, samo to i izgraditi institucije i onda necete morati da prodajete drzavne firme da bi one bile ekonomski uspesne i onda necete morati da se oslanjate iskljucivo na strance jer oni sav profit koriste za blagodeti drugih nacija i gradjana,…. Ali previse je vec receno o svemu, a za promenu ovakvog sistema potrebno je radikalno drugacije usmerenje u drustvu. Mnogi se tese da cemo „brzo bankrotirati“ pa ce onda stvari krenuti na bolje. Nema nista od toga. To je i ta carobna sustina ovakvih sistema jer cinovnik koji radi sat dva za 100 eur i ima siguran posao bice zadovoljna glasacka masina dok god radnik koji rinta u proizvodnji ima 50eur. To je sva sustina. Ozbiljna istrazivanja su radjena na tu temu i sistem je veoma smisljeno postavljen i inplementiran. Takvo stanje stvari moze da traje u nedogled. Ono sto imate za proizvod je krajnje losa demografska slika i raspadanje drustva po svim moralnim a onda i zakonskim savovima, uz cinjenicu da nikada ne mozete izgraditi ni jednu instituciju sistema i da ste osudjeni na veciti zivot u nekom obliku „despotije“ bez obzira je li ona pod Milosevicem Tadicem, ili Vucicem.
Izvinjavam se na predugom komentaru.
@Moldvin – Ja sam 5 godina putovao u YUBC (Novi Beograd) iz Inđije, što je još dalje od Stare Pazove. Putovanje je trajalo 35-40 minuta od mog stana do kancelarije. Većini iz moje firme koji su stanovali preko Save je trebalo više vremena. Išlo nas je 3-4 u kolima na plin, delili smo troškove. Jedno putovanje, tamo i nazad, smo računali 800 dinara. To je 200-270 dinara dnevno, mesečno 5000-6400 dinara. Trenutno jedan moj kolega plaća 3200 dinara mesečnu gradsku kartu, on dolazi preko Save.
Ako neko dolazi svojim kolima preko Save u Novi BG on će isto ili više potrošiti. Računaj da je kod mene sve ostalo mnogo jeftinije – hrana na pijaci, troškovi grejanja, izlasci, cene usluga kod majstora, ….
Nemoj zaboraviti da svo vreme ja živim u duplo ili troduplo većem stanu, u mirnom mestu bez stresa, nema buke, nema toliko kriminala, zdravija atmosfera….dok se on znoji na asfaltu u gradskom, ili pak je u koloni automobila. On mnogo više vremena utroši probijaćući se kroz gužvu, dok sam ja slobodan za to vreme.
600 eura godišnje za putovanje nije puno dok beograđanin ima veće ostale troškove. Ja tu razliku u ceni kvadrature sigurno ne mogu potrošiti u narednih 60-70 godina na gorivu (mada i on sam plaća sličan ili veći prevoz).
Vladimire, a sta ako rade u Beogradu? +30km voznje svakog dana do posla nije malo i to je ono sto se placa.
U vreme najveće stambene ekspanzije u susednoj opštini Stara Pazova stanovi su se gradili po ceni od 550-600 eura. Sasvim pristojni normalni stanovi. To je opština za koju ne možemo da kažemo da je siromašna već sasvim suprotno.
Kod mene, 12 km dalje, u Inđiji, su se stanovi gradili po ceni od 800-1100. Nikakvog razloga nije bilo za tu cenu već čista pohlepa, i stanograditelja i opštine. Uzgred moja opština nije tako razvijena kao Stara Pazova ali zato imamo najveće namete na zemljište u Srbiji posle neke od beogradskih opština.
Mislim da je ista situacija u BG. Beograđani su umislili da to što oni žive u najvećem selu da je sasvim normalno da stan bude preko 1200 eura, inače sa stanom nešto nije u redu. Mnogi su postali dužnički robovi u stanovima od 30-40 kvadrata a mogli su samo 30km odatle da kupe duplo veći. To samo govori o našoj psihi.
Cena ispod 400 eura je sasvim OK i po meni sasvim normalna za naš standard. Stime da sam mišljenja da je stambena subvencija kriminal.
Za pazljivi citalac
vreme ce pokazati da li je moguce.
Apsolutno je moguca cena stana navedena od A.V
A na drugoj strani planete: http://www.huffingtonpost.com/2014/05/10/ecuador-usaid-agreements_n_5301713.html
Пријатељ ме је увек забављао смешним замислима његовог познаника. То су глупости везане за ентеријере, екстеријере, аутомобиле, музику…Увек смо се смејали какве све глупости падају човеку на памет.
Међутим, деведесетих, за време санкција, он нађе неки начин да набави неку дефицитарну сировину за пластичаре, и човек заради паре.
Сретне ме пријатељ и исприча ми неку нову идеју неговог познаника. Таман да почнем да се смејем, он ме упозори да то више није смешно.
Док није имао пара он је само био брљив, а сад је, бога ми, опасан…
П.С. Срећом по њега и његову околину, паре су брзо нестале.
Povodom najavljenih mera g. Vučića
Teško da može bilo šta da se doda. Ako je do sada I postojala neka neodoumica oko toga kuda ce g. Vučić voditi Srbiju, oko toga sada nema vise nikakve sumnje.
1, Subvencionisani krediti ovakvi kakvi su sada predstavljeni su samo pomoć stranim bankama ( po ko zna koji put u zadnjih 7 godina). Malo će da se zavrte pare a onda će biti još gore.
2. Ovo sa cenom stana je tolika besmislica da je gotovo netreba ni komentarisati. Znači da ćemo svi mi kroz poreze finansirati komunalnu infrastrukturu za nova naselja. Moralno je krajnje nepošteno da ja koji sam kroz cenu stana finansirao komunalnu infrastrukturu za moje naselje sada to isto radim za nekog drugog. I pored toga cena od 387 evra/m2 je ispod svakog nivoa. Ako neko gradi po toj ceni to znači da jede samog sebe.
3. Plaćanje poreza na nove zaposle je kao I u slučaju komunalne infrastrukture nemoralna stvar. Ja znači plaćam pun iznos poreza I doprinosa a onaj koji je sve vreme imao radnike na crno I koji je samim tim meni predstavljao nelojalnu konkurenciju, sada kada ih prijavi biće još I nagrađen za to. Pozadina svega je ili da nemaju pojma o čemu govore ili da svojim partijskim vojnicima hoće da obezbede stanove po niskoj ceni a da svojim finansijerima omoguće niže poreze na zaposlene.
Agilnost koju pokazuju od formiranja nove vlade, a na žalost to se vidi po glupim idejama koje svakodnevno puštaju u medije, pokazuje mi da ova vlada neće trajati duže od dve godine – što je možda I dobro.
Pozdrav
@Inženjer Dejan
Pare od Telekoma, neće otići za svrhe koju ste naveli, već za pokrivanje već dospelih obaveza države. Za namene koje ste Vi naveli, država će se dodatno zadužiti (bezrazložno smo svake godine kratki po 2 milijarde evra). Kao što znate, glupost je bezgranična veličina, pa ono što je zasejao Mirko Cvetković ovi sada treba da uberu. Ono što brine je njihova spremnost na to branje, a bogami i na sejanje po metodu ‚‚agronoma‚‚ Mirka Cvetkovića.
A ona paralela sa 20’im nije daleko od istine. Gotovo isti mehanizam.
Ono sa EURIBOROM ne treba ni komentarisati, toliko neznanja u jednoj konstrukciji.
Колико могу да закључим, паре од најављене продаје „Телекома“ се планирају за покривање губитака домаћих банака са страним капиталом (услед ненаплативих кредита),
Ovo je po meni veleizdaja.
субвенционисање високих камата на кредите, субвенционисање станоградње,
Ovo je samo teški kriminal.
Inače Dejane nisam se naljutio na tebe. Nema razloga.
@busolazasrbiju
Господин Вучић је дао интервју „Недељнику“ (8.мај). Ево неких цртица:
„Прва мера је давање субвенционисаних кредита преко банака и очекујем да на такав начин делимично помогнемо привреду и смањимо потрошњу. Банке ће дати милијарду и двеста милиона евра субвенционисаних кредита, (…) а држава ће подстаћи банке са 60 милиона евра. (…)
Друга мера је извлачење сиве економије и драматично веће запошљавање људи. То је онај део где људи раде на уговор по делу, преко студентских задруга, на црно. Свака компанија која има три или четири запослена, ако запосли још једног за њега ће платити 30 одсто обавеза, а држава осталих 70 одсто како би имали социјално и пензионо осигурање. На десет запослених радника однос је седам према три. Држава плаћа за седам, а предузетници за три. То вам дође јефтиније него да вам сви раде на црно, а имате мотивисаног и стимулисаног радника. (…)
Трећа суштински важна мера за нас је везана за поправљање пословног амбијента. (…)
Четврта мера је (…) високоградња, чак не постоје више ни фирме које то могу да раде. (…) Сад ћемо да донесемо одлуке да држава има право да даје бесплатно земљиште, али да цена квадрата буде ниска. Разговарамо са Араптеком. (…) Да бисмо решили тај проблем наших полицајаца и војника, којих укупно има 40.000 са нерешеним стамбеним питањем, улазимо у тај пројекат. Да не причам о младим људима. И рачуница је чиста – ако изграде 100.000 стамбених објеката то вам је око 10 милиона квадрата. Рок за плаћање био би 20-30 година, са банкарском каматом са све еурибором од 3,1-3,2 одсто, што значи да немате никакво учешће. У том случају рата за стан од 80 квадрата испада од 120 до 130 евра на месечном нивоу, што је мање од рентирања. (…)
Ми морамо да продамо Телеком, ми не можемо да издржимо ту утакмицу. Умирем од смеха кад неко каже да продајемо сребрнину. (…) Нећемо га дати испод 1,5 милијарди.“
https://www.sns.org.rs/novosti/vesti/premijer-vucic-kako-cu-promeniti-srbiju
Колико могу да закључим, паре од најављене продаје „Телекома“ се планирају за покривање губитака домаћих банака са страним капиталом (услед ненаплативих кредита), субвенционисање високих камата на кредите, субвенционисање станоградње, за опремање грађевинског земљишта за „Београд на води“, сервисирање обавеза државе према страним кредиторима итд.
Симптоматично је да помиње EURIBOR као фиксну категорију.
Мене економске конструкције које најваљује подсећају на својеврсну алхемију. Не може се до краја повући паралела, али 1920-х је, упрошћено гледано, функционисала следећа шема: Вајмарска Немачка је позајмљивала новац од САД да би плаћала репарације Француској и Великој Британији, а ове су тим новцем куповале америчку робу.
@Marko Bojković
(busolazasrbiju, 15/04/2014 u 11:58)
„Cene starih (čuj polovnih stanova) mogu da budu niže od cene koštanja novih za troškove sređivanja eneterijera, a to uobičajno nije više od 10 do 15% vrednosti nekog stana. Nema govora o 50 ili više procenata i te gluposti da cena kvadrata treba da bude 500 evra u urbanim delovima grada.“
Nema govora kada grade Srbi, ali zato kada grade Arapi:
Prema računici “Blica”, stan od 80 kvadrata o kome Vučić govori koštao bi ukupno 31.000 evra, tako da bi kvadrat iznosio samo 387 evra.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/463616/Kako-do-stana-za-120-evra-mesecno
1. Za one koji žele da kupe stan, savetujem da ništa ne čekaju nego da ga sada kupuju (naravno ako mogu da zatvore finansijsku konstrukciju). Ovo iz razloga što će teško biti jeftiniji u skoroj budućnosti.
2. Za one koji žele obećanja savetujem da budu strpljivi, jedno tri do četiri godine. Tamo negde 2009. godine, gospodin Mrkonjić je najavljivao veliku gradnju stanova po ceni od 500 evra/m2. Sada gospodin Vučić najavljuje da će to biti oko 387 evra/m2, te će neko posle njega (ili možda opet on) u narednom ciklusu obećanja graditi stanove za 200 evra/m2.
3. Cena građevinskog materijala za izgradnju stanova koji zadovoljavaju sve neorme urbanista iznosi oko 350 evra/m2 (sa malim varijacijama, zavisno od kvaliteta završne obrade eksterijera i enterijera). Na ovo treba dodati cenu radova, projektovanja, pribavljanja dokumentacije, nadzora… Obrni, okreni građevinska cena teško da može za manje od 500 evra po m2. Na ovo treba dodati cenu komunalnog opremanja zemljišta. Ako je tačna najava da će to biti u III ili IV zoni u Beogradu još oko 100 evra/m2 i naravno cena zemljišta koja varira od lokacije do lokacije unutar istih zona. Teško da može biti manje od 100 evra/m2 (mada možda i manje u IV zoni) a može unutar ovih zona da ide i na 300 evra/m2. Na sve ovo treba dodati profit investitora. Arapskog ili srpskog, sasvim svejedno.
4. Država će da poklanja (valjda je to kada se daje besplatno) i da odustane od naplate komunalne infrastrukture, ali opet dođemo do 500 evra/m2. Sad jedno moralno, a možda i pravno pitanje ko sme da ograničene državne resurse (znači resurse svih nas) daje besplatno i još da tog investitora časti sa besplatno izvedenom infrastrukturom koju su do sada građani ili privredni subjekti plaćali, ako nikako drugčije kroz cenu stanova koje su kupovali. Mislim da bi bilo fer da onima koji su platili komunalno opremanje zemljišta (moja malenkost 340 evra/m2) ili onima koji su kupili stan na kredit, država vrati novac ili otpiše bar pola kredita. Tek kada gradimo kvazitržište, tj. prelazimo iz neoliberalizma u neoglupizam to uradimo bar pošteno prema svim učesnicima ove tragikomedije.
5. Ovim putem se izvinjavam drugu Mrki (gospodinu Mrkonjiću) što sam ga ismejavao u svojoj knjizi zbog cene stanova od 500 evra/m2, a i zbog ozbiljne rasprave u koju sam ušao sa njim na savetovanju u Privrednoj komori Beograda po istom pitanju. On ipak nije bio toliko daleko od realnosti.
@ Dragan Radović
Meni nije mnogo da plaćam 62% na zaradu zaposlenog koji je potreban i produktivan i donosi mi dobit. Mnogo mi je da plaćam i 10% na zaradu zaposlenog koji mi uopšte nije potreban, a država me je naterala da ga zaposlim.
Ja sam dugo živeo u SAD i imao svoju firmu. Tamo je porez na dobit firme 30%. Za zaposlenog „savezni porez“ je 36% + 15% doprinosi + „republički“, tamo gde sam ja bio, 6%. Sve ukupno više nego u Srbiji. I niko se ne buni da mu je mnogo.
za BANDJELIC
Kazete u prvom pasusu: „Osnovni problem nedostatka legalne privredne aktivnosti u Srbiji nisu preveliki porezi….“, a vec u trecem pasusu sasvim suprotnu izjavu dajete: “ Moram da sebe zaposlim u firmi i plaćam poreze i doprinose na platu. Ako dam sebi minimalac, kvarim prosek za penziju. Ako dam sebi veliku platu, i porezi i doprinosi su veliki.“
U pravu ste, porezi i doprinosi na zarade od 62% preveliko su opterecenje. 1985. godine bili su 35%,
Izvinjavam se na ponovnom javljanju, preveo sam i postavio sam na mom kanalu jedan tipičan primer kako funkcioniše mentalni sklop jednog globaliste-monopoliste. Po njima i vodu treba privatizovati.
Ako znamo da ovakvi likovi kroje svetske zakone, šta možemo dobro da očekujemo iz njih za obične ljude? Ostalo im je samo još i da nam vodu oduzmu. Po meni u bliskoj budućnosti to se će i desiti.
@bandjelic – Regulativa jeste porez. To je i poenta. Smisao je podići nivo regulative tako da se onemogući malim preduzećima da se osamostale već da se vrši ukrupnjavanje i konsolidacija. To je jedna od glavnih karakteristika koja prati globalizaciju. Nametanje regulative da veći jedu manje igrače.
Ja sam lično učestvovao dva puta u izradi nacrta zakona iz oblasti u kojoj ja radim. Davao sam tehničke savete kako podići lestvicu standarda i normi tako da naša konkurencija ne može to da isprati. Tako napisan zakon mi prosledimo našim političkim kanalima u skupštinu i mi postajemo sve jači i jači. Konkurencija uglavnom to ne može da isprati i mi ih kupujemo za tepsiju ribe. Sve ovo naravno ide pod firmom zaštite potrošača, bolje kontrole od strane države, više će se puniti budžet,….itd.
Isto ovo se dešava na globalnom nivou. EU nameće nama da mi postavimo zakone za koje oni znaju da naša mala i srednja preduzeća ne mogu da ispune i onda oni postaju monopolisti ovde.
Globalisti kad dođu na neko tržište oni ne žele da pregovaraju sa hiljadu malih i konkurentnih firmi. Ne. Oni žele da u svakoj branši bude par monopolista koji su između sebe podelili tržište i glume konkurenciju. Tako ukrupnjeno tržište je mnogo lakše za kontrolu i preuzimanje. Na vrhu ove piramide je bankarski sektor koji kontroliše svaku branšu pojedinačno – imaju upravljačku kontrolu u ukrupnjenim firmama.
Ovaj proces je i jedan od razloga što se ne vidi kraj ove krize i što nema rešenja za nezaposlenost. Ali naši građani to žele glasajući za evropske partije. Tako da ne vidim razlog zašto se žale.
Osnovni problem nedostatka legalne privredne aktivnosti u Srbiji nisu preveliki porezi, već preskupo poslovanje izazvano regulativom. Daću vam primer. Ja sam ove godine odlučio da je vino koje uspešno pravim u svom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu dovoljno dobro da bi se pustilo u promet. Evo sa čime sam se suočio:
– Ne može registrovano gazdinstvo da prodaje vino, već moram da osnujem firmu.
– Moram da sebe zaposlim u firmi i plaćam poreze i doprinose na platu. Ako dam sebi minimalac, kvarim prosek za penziju. Ako dam sebi veliku platu, i porezi i doprinosi su veliki.
– Moram da angažujem knjigovođu.
– Ne može ekonomista da pravi vino, moram da zaposlim u stalni radni odnos tehnologa.
– Ne može vinarija da mi bude sve jedna prostorija, već moram da imam posebnu prostoriju „za čuvanje enoloških sredstava“ (čitaj kvasac, koji držim 24 sata kod sebe, od nabavke do zasejavanja šire), posebnu prostoriju za fermentaciju (u upotrebi 20 dana godišnje), posebnu za flaširanje, itd.
– Moram da imam svu opremu (muljaču, pumpe, vage, prese) iako bi iste mogao da pozajmim na dan-dva kada dođe vreme da ustreba.
– I tako dalje.
Na kraju, moram da prođem laboratorijsku analizu, što apsolutno podržavam.
Poenta je u tome što ako je laboratorijska analiza obavezna, sve ovo drugo navedeno je potpuno izlišno. Gde ću, s kim i uz pomoć čega da pravim vino ne treba da bude predmet regulative. Dovoljno je da je ono ispravno za ljudsku upotrebu.
Ako ne računamo troškove građevinskih radova kako bi se zadovoljio broj prostorija, troškovi osnivanja i postojanja jedne vinarije su oko 10.000 evra godišnje, bez obzira da li pravi 1.000 flaša ili milion. I to bez operativnih troškova. Ja sam sa svojih planiranih 4.000 flaša osuđen u napred da svaku godinu završim sa ogromnim gubitkom.
Zbog toga je broj registrovanih vinarija u Srbiji pao sa 2.600 na nešto preko 200 od kada su ovi propisi uvedeni. Bar 1.000 njih je nastavilo da radi neregistrovano i prodaje vino na crno, uglavnom bez laboratorijske analize.
Slično je i u drugim sektorima. Dok se potreba državnih činovnika da sve regulišu u najsitnije detalje ne promeni, nema ništa od pokretanja male i srednje privrede niti od prelaska onih koji sada rade na crno u legalne tokove.
p.s. Ja sam ipak odlučio da osnujem firmu i legalno plasiram vino. Do kada, videćemo.
Definitivno postoje dve Srbije, jedna realna na planeti Zemlji i neka virtuelna, teoretska koja nema veze sa stvarnošću…
Karl Šmit je bio fašista, ništa naročito, ali izgleda da je poslednji čovek koji bi izvukao poentu, bio blaženopočivši Miloš Obrenović. Blago nama.
Ok, Tito je bio najveći majstor…
@ Drzava mora…drzava treba…drzava ce podstaci…
„Drzava“, da li je to skup interesa beskorisnih rodijaka & parteigenossen ?
Lek za vece poreske prihode su samo visokorepresivne mere drzave, jedino dokazano sredstvo – to je jedini nacin da nestanu svi nesavesni poslodavci. Pre toga treba dati svim privrednicima rok od tri meseca da se prilagode: prijave radnike, pocnu sa prijavom svih prihoda, uvedu u evidenciju robu ili bilo sta drugo sto je van legalnih tokova. Takodje i drzava treba za tri meseca da spusti mnoga opterecenja (tacno sam u programu naveo koja) kako bi napravila neuporedivo bolji privredni ambijent. Tekstom o utajama po bransama hteo sam da pokazem svim privrednicima i drzavnim inspekcijsim organima da su nacini utaja poreza identifikovani, utajeni iznosi ogromni i da najzad moramo da se izborimo protiv sive ekonomije. Maksimalno se mora spreciti postojanje neoporezovanog novca van legalnih tokova. Sprecavanjem neregistrovanog prometa roba i usluga nestaju povoljni turisticki aranzmani na Sredozemnom i drugim morima, kineska roba nece vise biti atraktivna za uvoz, kao i druge usluge i roba, novac ostaje u zemlji – neminovno se povecava traznja. Povecanjem budzetskih prihoda stvaraju se uslovi za povecanje penzija, plata zdravstvenim i prosvetnim radnicima, pripadnicima vojske i policije – slojevima sa niskim primanjima koji novac trose u zemlji – traznja pocinje da raste, i tocak privrede se pokrece sve brze. Verujem da ce drzava podstaci razvoj poljoprivrede i stocarstva subvencijama, kao i druge privredne delatnosti koje omogucavaju brz razvoj.
Za Dragana – Vi ste vrlo jasno i artikulisano izneli svoje teze i predloge. Dakle, ne radi se o tome da ja ne razumem šta Vi pišete, već je reč o tome da ne vidim rešenje u radikalnom snižavanju poreza i doprinosa.
Nesavesnom poslodavcu u Srbiji je „omogućeno“ da bira da li će plaćati poreze i doprinose, ili ih neće plaćati. Nema veće zarade od one koja se ostvari utajom poreza bilo koje vrste. Onaj kome se može da ne plaća, neće plaćati ni snižene stope poreza i doprinosa i njemu je svaka stopa previsoka. Podsetiću Vas da je Srbija imala najniže poreze na dobit korporacija u Evropi i možda najveće poreske rupe, pa to nije dovelo do toga da srpski biznismeni vrate svoje poslovanje sa offshore lokacija u Srbiju. Još jednom, kome je dopušteno da ne plaća, neće plaćati. Visoke stope su samo izgovor. (Ostavljam po strani one koji ne mogu plaćati poreze jer žive na minimumu.)
Makedonija ima najniže stope poreza i doprinosa u okruženju, ima poresku disciplinu mnogo veću nego Srbija, pa joj to „ne smeta“ da ima najvišu stopu nezaposlenosti u Evropi. Ja uvek više verujem empiriji nego konstruktima, bez obzira koliko oni logično zvučali.
Snižavanje poreza i doprinosa kao lek za rast zaposlenosti ili za rast budžetskih prihoda je, bojim se, supply-side zabluda. Danas o tome mislim isto što sam mislio i kada sam pisao tekst https://nkatic.wordpress.com/2010/05/08/vrabac-u-ruci-i-golub-na-grani/. Budžet se neće oporaviti bez rasta tražnje i zaposlenosti, a za ovo lek nije primarno u poreskoj sferi. To me uvek iznova vraća na razvojnu i monetarnu politiku.
Postoji samo jedan kontekst u kome je radikalno snižavanje poreza i doprinosa (a snižavanje za trećinu je strašno radikalno) smisleno. Ako Srbija ima „radikalno“ veće bruto plate od plata u okruženju i neto plate koje su iste ili niže nego plate u okruženju, tada ima smisla radikalno smanjivati poreze i doprinose.
Ostaje i važno pitanje ko prisvaja efekat smanjenja poreza. Na ovo pitanje se teško dobija eksplicitan odgovor. Ove dileme sam dotakao u tekstu https://nkatic.wordpress.com/2011/10/25/bruto-plata-neto-plata-i-zasto-nije-svejedno/
I dalje mislim da bi uvođenje progresivnog sintetičkog poreza i nulta tolerancija poreske nediscipline bili bolje rešenje od linearnog snižavanja poreza i doprinosa za trećinu. Pri tome, to je samo jedna u nizu mera, i to ne najvažnija. Hvala na komentaru.
G. Katic, niste u pravu uopste sto se tice smanjenja poreza i doprinosa na zarade za trecinu, evo zbog cega: u Srbiji trenutno ima 700 hiljada radnika na crno. Minimalna opterecenja na mesecnom nivou iznose 100 evra po radniku , sto daje utaje od 70 miliona evra mesecno, godisnje 840 miliona evra. 400 hiljada zarada u Srbiji se mesecno isplati sa minimalno obracunatom osnovicom – procena je da 200 hiljada radnika (mahom na jugu Srbije) stvarno prima takve zarade, drugih 200 hiljada ima vece zarade ali poslodavci isplacuju minimalnu zvanicno – ostatak na ruke pri cemu je procena da se jos oko 30 miliona evra utaji mesecno, sto ukupno u oba navedena slucaja na godisnjem nivou daje utaje od 1,2 milijarde evra poreza i doprinosa. Smanjenjem opterecenja za trecinu, svi poslodavci ce biti stimulisani na prevodjenje radnika sa crnog u legalni rad. Jakim represivnim merama drzava mora da ubedi sve ostale poslodavce da bas to i urade. Kao sto vidite, uopste nije radikalna mera snizavanje opterecenja zarada za trecinu. Potpuno su pauslane izjave bile od strane g. Dinkica, Milice Bisic i Danice Popovic da ce se napraviti rupa u budzetu od dve milijarde evra ako se ova mera usvoji. Mnogo poslodavaca jedva ceka ovakvu meru, ne da bi ustedeli zbog manje placenih doprinosa, vec da bi prosirili obim poslovanja. G. Radulovic je odustao od ove mere jer je u startu nije ni razumeo, potpuno pogresnim redlosledom prikazao sto je dalo za pravo sindikatima da ce ova mera samo povecati bogacenje privrednika na teret radnika.
Siva zona u Srbiji je najmanje nastala zbog onih koji su ostali bez posla, najveca zabluda sa namerom servirana u Srbiji. Glavni razlog ogromne sive ekonomije u Srbiji je katastrofalan rad Poreske uprave Srbije koja je omogucila enormne utaje poreza privrednicima sa jedne strane, kao i korumpiranim drzavnim sluzbenicima koji ih pokrivaju zbog licnog interesa. Ova sprega ne dozvoljava Srbiji da krene napred. Molim procitajte sledeci link:
http://www.makroekonomija.org/0-dragan-radovic/paradrzava/
Posle prvog obracanja Vama i objave nekih mojih tekstova hteo sam da izbegnem dublju polemiku, sada mislim da treba da pojasnim sve svoje predloge u vezi suzbijanja sive ekonomije i oporavka budzeta za koje sam siguran da mogu povesti Srbiju u veliki ekonomski oporavak. Sasvim dovoljno argumenata imam da odgovorim na bilo koju sumnju izrecenu u vezi ove teme.
Gospodine Katiću, hvala Vam na jasnim odgovorima.
Puno pozdrava!
U komentaru na jednoj od prethodnih tema sam improvizovao jedan SF scenario:
Sredinom 80-tih, JNA izvodi udar, hapsi mangupe, a Jugoslavija ulazi u NATO. Pošto tako kvalitetne ekipe nije bilo, to ostaje u domenu fantazije.
A da je bilo moguće, pitanje konfederalizacije bi postalo bespredmetno, pošto bi do sada bili učlanjeni u sve moguće unije, osim Azijske. Bili bi punopravna kolonija, možda čak i socijal-demokratija.
Srbija nije poražena u Drugom ratu, već sa Prvim – budući da je postigla da bude odmah napadnuta. Za razliku od druge, prva Jugoslavija je bila iživljavanje. Postigli smo da budemo opet napadnuti. A 1999. smo još jednom rastureni, to je fenomenalno…
Ruska država nije prijatelj nikome, zato što nije prijatelj ni sopstvenom narodu. I tamo su vozači grozno bahati.
Za Ivana N. – Nema potrebe da pišem novi tekst, budući da sam o temama koje se pominju u tekstu g. Radulovića već pisao. Slažem se sa tezom da od rezanja javne potrošnje neće biti pomoći i o tome sam pisao mnogo puta. Npr. https://nkatic.wordpress.com/2013/05/30/budzet-mmf-i-hor-beogradskih-decaka/. Glavni ekonomista (zvanična titula) MMF-a, Olivier Blanchard je autor rada koji je nedavno izašao i koji objašnjava zašto uprkos rezanju javne potrošnje, javni dugovi rastu. U svom podužem radu https://nkatic.wordpress.com/2013/03/18/tekst-o-ekonomskoj-krizi/ sam se, na strani 9., referisao na taj rad.
G. Radulović je u pravu kada ukazuje na apsurd da se zadržavaju partijski novozaposleni, a onda smanjuju plate svih u javnom sektoru za 10%
Kada je smanjivanje poreza u pitanju, sada se slažem u potpunosti sa predlogom o uvođenju progresivnog sintetičkog poreza. Sa ranijim predlogom o smanjivanju poreza i doprinosa za trećinu se nisam slagao i dobro je da g. Radulović ne insistira (više?) na tako radikalnom smanjenju.
Nisam siguran da bi smanjenje poreza po sebi dovelo da velikog smanjivanja sive zone, niti da je siva zona rezultat samo visokih poreza. U vezi sa problemom sive zone je bilo dosta dobrih komentara koje je inicirao g. Radović.
U vezi sa socijalnom pomoći, kao i sa ranijim predlogom da svi imaju zdravstveno osiguranje (bez obzira da li su zaposleni) se slažem. To je tekovina koju ima i liberalna V. Britanija i koju još niko nije doveo u pitanje. Da bi sve ovo funkcionisalo, moraju se napraviti socijalne karte, a to je veliki, ozbiljan i teško okasneli posao.
Problem sa predlozima g. Radulovića, bar iz mog ugla, je što ne vidi defekte monetarne politike, ne vidi potrebu za razvojnom politikom i što previše veruje u tzv. supply-side politiku. Hvala na komentaru.
Ако се чак и питома Чехослоовачка морала распасти, јер нису могли да се гледају, за Југославију је то било очекивано. Поготову, јер се једном већ распала, тада као краљевина.
Уставом и организацијом СФРЈ било је јасно, да су Србија и Срби оштећени, али нашој југословенској и комунистичкој елити је то било неважно у поређењу са остварењем њихових великих идеала.
Нама је југословенство било смоквин лист, као сада Заједница српских општина, који покрива очигледно, Србија је поражена у Другом светском рату.
Za Moldvina – Umesto odgovora, podsetiću Vas na tekst https://nkatic.wordpress.com/2012/06/04/dobri-i-losi-daci-carla-schmitta/. Hvala na komentaru.
@Katic
– Што се Русије тиче, нисам сигуран да се она освестила 1999. године. Нисам сигуран да и данас већина Руса разуме ситуацију у којој се налази. Хвала на коментару.
Koju drugu opciju Rusi imaju? Da udju u EU?
Poštovani, evo jednog priloga koji /bar mi se čini/ potpuno i realno uviđa ključne probleme i što je važno trasira rešenje. Voleo bih da neko da komentar, primedbe, sugestije. Normalno, to se odnosi prvenstveno na Vas Nebojša kao domaćina i najmudrijeg među nama. A ako ne možete odmah /jer to bi verujem zahtevalo ozbiljnu studiju/ onda nam obećajte neki budući tekst na ovu temu.
Strahujem da mi ne odgovorite da se ne bavite temom Srbije.
Kad ako ne sad?
P.S.
Ovo ja smatram Vašom ekonomskom duhovnom akademijom, za nas laike.
Pozdrav
http://blog.b92.rs/text/24153/Ravno-do-dna/
За Катића-И конфедерација (мада мало вероватна) била би само привремено решење . Узмите ставове Ватикана, аспирације Немачке, догађаје у Пољској. Центрифугалне политичке силе су биле јаче од свих логично- политичких доктрина. Данас се већ чују тихи али аргументовани коментари, да је са Југославијом направљена катасрофална грешка којом се насилно кршила сва међународна политике.
Политичко слепило је заборавило једно, да је лакомислено отворена Пандорина кутија!
Поздрав
За инг. Дејана – Не верујем да је 1997. године било ко нудио Србији улазак у НАТО. Верујем да се сценарио морао одиграти до краја – са бомбардовањем, са отцепљењем Косова и са одвајањем Црне Горе (ако је ту крај). Било је прекасно да Србија умакне судбини. Из данашње перспективе се питам, да ли је и конфедерализација Југославије могла спасити Србију растакања.
Што се Русије тиче, нисам сигуран да се она освестила 1999. године. Нисам сигуран да и данас већина Руса разуме ситуацију у којој се налази. Хвала на коментару.
Једно је очигледно, да ниједна власт од 5-ог октобра није имала план како да реше социјалне проблеме друштва на хуман начин. Политичари су свесни тог проблема и осећају апсолутну немоћ да га реше мирним путем. Сви показатељи су у директној супротности политичким одлукама. Ти закони социјалне нужности, генеришу социјални притисак таквог интензитета који неминовно мора кад тад експлодирати. Ко успе или предложи програм решења нека влада, народ ће му дати поверење. То је смисао свих мудровања.
Данас нема тих људи који могу применити ту истину (а она је преко неопходна) која спасава народ од погрома.
Зло чинећи од зла се бранећи, ту злочина нема никаквога, нека је он апсолутизам, диктатура, присила, она је једноставно неопходност. На љуту рану љуту травку, или следи пут без повратка.
Jedan inspirativan članak:
http://www.bbc.com/news/business-27314075
Suština se nije promenila za sve ove hiljade godina, i siguran sam da se tu ništa neće menjati. Nema mesta idealizmu, treba realno gledati na svet. A u njemu stvarno nema pravde. To je borba za dominaciju, s jedne strane i preživljavanje s druge.
Danas sam video veliki luksuzni automobil nemačkog proizvođača, parkiran po sredini autobuske stanice. A 20-tak metara odatle, saobraćajnog policajca koji okreće glavu. To je ovde model ponašanja i on se neće promeniti. I ko ne želi da se prilagođava takvoj sredini nema drugog izbora. Australija, Kanada, NZ, whatever…
Meni je žao što će srušiti stari generalštab u Nemanjinoj. Osim što bi mogao da bude turistička atrakcija, on je odličan podsetnik – gde mi živimo i zašto smo bedni i nesretni. Ako u nekoj zemlji „plemstvo“ nema ni želju ni talenat da se odgovorno bavi politikom, taj narod će biti na udaru politike jačeg i na kraju će nestati. A to se dogodilo mnogima i pre nas.
Nisam porodičan čovek, ali koga to zanima – bolje je da njegovi potomci pričaju engleski, nego da kopaju po kontejneru i da ih gaze majmuni u džipovima.
@grey owl
Vase komentare citam sa velikim zadovoljstvom. Nije sporno da ste veoma kreativna osoba, sposobna da vidi neke „interesantne detalje“ u svakoj prici kao i osoba koja ume da sagleda sustinu ali ne i da na pravi nacin svoje stavove o „vidjenom“ priblizi ljudima na „citljiv“ nacin. Sto bi rekli, umetnike nikad nije lako razumeti (sto ne znaci da su 200% u pravu). Na stranu moje opservacije, zeleo sam da se pridruzim vasem vidjenju „politike“. Kao sto znate „politika“ nije nista drugo do saglasan i uredjen nacin ekonomske preraspodele unutar jednog drustva (cak iako pljackate spoljni svet). Necemo ulaziti u pojmove „pravde i nepravde“, vec jednostavno konstatovati cinjenicu da je preraspodela vrednosti u drustvu sustina svake „politike“ svakog „drustvenog uredjenja“ i svake „ideologije“ pa ako hocete i svakog civilizacijskog modela. Svi analiticari vrlo cesto zaboravljaju ovu jednostavnu cinjenicu koja mora da stoji kao osnosvni postulat i temelj svakog zdravog drustva. Socijalna drzava na pomenutim temeljima inace lako metastazira u kancer koji ubija sopstveno tkivo. Moja teorija je da „Fridmanovci“ i „Kenzijanci“ zastupaju istu ideju, ali kao sto znate za razlicite „bolesti“ trebaju vam razliciti lekovi. Danasnji ekonomisti ponasaju se kao vudu vracevi koji stavljaju pijavice na rane i tako bukvalno ubijaju pacijenta. Zasto je to tako? Sumnjam da fale znanja. Dakle jedna bolest u odredjenim trenutcima treba razlicite lekove. Morate voditi racuna o motivatorima, o tome sta zelite da „promovisete“ kao pozeljno ponasanje, Morate se stititi od jacih i morate voditi racuna o onioma koji nisu sposobni da se staraju o sebi, ali najvaznije morate da obezbedite demografski rast i fizicku buducnost nacije. Sve ostalo je budalastina i intelektualno naglabanje. Da li je Nemacka uspesna? Sumnjam jer ne bi bila starija nacija cak i od Srbije. Da li je Australija, Novi Zeland, Kanada, Amerika, pa od skora i Rusija uspesna. Da jer najvazniju stvar , investiciju u buducnost kroz demografsku sliku, jasno citljivo i cinjenicno dokazuje svakog dana. Drustvo koje nije u stanju da svoju demografsku strukturu odrzava „na nuli“ ili u „pozotivi“ je bolesno drustvio i tesko da tu neka „ekonometrija“ ili „ekomotorika“ o kojoj se ovde pise moze da izmeni cinjenice. BDP i ostale budalastine trebalo bi da sluze da se „uporedjuju“ priblizne privrede ( po strukturi i po ekonomskom modelu) ali sustina je da negativna demografska slika jasno otcrtava drustvo koje je apsolutno promasilo svoju ekonometriju bez obtira na to sto kreditori mogu da ga hvele do beskonacnosti. Postoji mnogo zemalja sa nizim standardom od srpskog ili nemackog gde je demografska slika pozitivna sto je ujedno citljiv dokaz da su ta drustva uredjenija od nasih bez obzira na svoj stupanj „ekonomske“ razvijenosti. Naravno malo sam banalizovao ali sustina je tu. Dakle, najvaznija stvar u ekonomiji su motivatori i promovisanje „pozeljnog ponasanja“. Razmislite malo o javnom sektoru srbije, o javnim preduzecima o platama o politicarima o korupciji,…. Sve staje u puzlu nepogresivo tacno zar ne. Nema to veze sa liberalizmom, kapitalizmom ili socijalizmom. Ako ne promenite puzlu sacekace vas „odstampana“ slika i to je to.
За господина Катића – Надовезао бих се на Ваш претходни коментар (07/05/2014 у 20:04). За нашу земљу би тада (1997/8) једина „спасоносна“ формула била „Вашингтонски консензус + НАТО“? Како СРЈ није показивала намеру да приступи НАТО пакту нити да се политичко-економски „реформише“, то је добродошло НАТО-у за једну велику акцију којом би оправдао постојање и послао сигнал слабашној, банкротираној Русији?
(Свака претња која је деведесетих долазила од Запада ка Србији и СРЈ циљала је Русију, у смислу претње. С друге стране, Срби су често у историји имали потребу да је сматрају империјом и када то објективно није била.)
Разумем да је незгодно спекулисати шта-би-било-кад-би-било, историја се једноставно догодила.
Парадоксално, НАТО бомбардовање СРЈ (1999) је освестило Русију, тако да је у другој половини 1999. дошло до својеврсног „тихог“ државног удара, када се Јељцин повукао у корист Путина. С друге стране, успешан рат 1999. охрабрио је Џ. Буша Млађег да започне авантуру у Ираку (2003), што је подигло цене енергената и ишло на корист Русије. (Реално, рат Авганистану је био периферан, да не кажем небитан.)
Унапред хвала на допуни коментара, односно одговорима на моја потпитања.
За инг. Дејана – Тезу да је Запад променио политику према Србији због њеног одбијања да прихвати економске и политичке реформе (на линији Вашингтонског консензуса) изнео је још Строб Талбот. Мени се чини да Србија не би избегла судбину која ју је стигла марта 1999., све и да је прихватила економске захтеве запада. То је био потребан, али не и довољан услов.
Мени се чини да је Вашингтонски консензус потпуно прихваћен 2001. са дубоким уверењем да је то добро за Србију. На сцени је само фазно спровођење онога што је прихваћено, а не трећи (нови) покушај. Уосталом, никакве друге економске идеје или плана није ни било, и та економска безидејност је основна нит која повезује све досадашње постоктобарске владе. Хвала на коментару.
За господина Катића – Пошто се у Србији сада најављује пуна имплементација Вашингтонског консензуса (ја бих га крстио „Вашигтонски консензус на бис“), интересује ме да ли сматрате да је још 1997. године овде планирана имплементација „консензуса“?
Уз питање, приложићу контекст.
Процене лидера српске опозиције на почетку 1997. биле су да ће земља проћи унутрашњи банкрот током године (ово је потцртао један од лидера Студентског протеста 1996/7 и историчар Чедомир Антић). Међутим, Слободану Милошевићу је пружена рука спаса са Запада, када је држава продала 49% власништва у домаћем „Телекому“ (италијанском „Телекому“ 29% и грчком ОТЕ-у 20%), а посредник у продаји био је британски „NatWest“ са главним преговарачем Дагласом Хердом. То није могло да се догоди без благослова САД. На овај начин је привремено побољшана ликвидност у домаћој економији.
У то време српски министар за приватизацију илити власничку трансформацију био је Милан Беко, који је предложио Закон о приватизацији. Наиме, поменути закон је донет 22. јуна, али је ступао на снагу 31. октобра 1997. Односно, закон је био на известан начин део предизборне понуде коалиције СПС-ЈУЛ и подразумевао је да 60% власништва у предузећима буде бесплатно подељено радницима (не бих да улазим у детаље).
Моје мишљење је да је преокрет политике Запада према Србији наступио оног момента када је Милошевић одлучио да почетком 1998. суспендује Закон о приватизацији (1997), што се поклопило са ескалацијом сукоба на Косову и Метохији.
Данас (2014) је на сцени трећи покушај имплементације Вашингтонског консензуса у Србији. Мада, трагови другог покушаја (од 2001. године) су и те како пристуни.
Унапред хвала на одговору.
Gospodin Dragaš zauzima stranu kao i pomenuti Žižek, pretpostavljam.
Inače, njegovo izražavanje je jezivo i krajnje vulgarno. Podseća me na tekstove sa sajta „Nova srpska polička misao“. Prestao sam da posećujem taj sajt, posle par grozno loših tekstova a pogotovu jednog, koji je bukvalno pozivao na novi plemenski rat (pre pola godine).
Putin nije neki svetac, on je samo još jedan car, kao što su i na zapadu nove generacije dominatora i siledžija…
@ Иван Н.
Ok, priznajem da često skrećem sa teme i često pominjem politiku…
Inače, za svog kratkog ovozemaljskog života sam primetio, da je politika sve drugo, samo ne nalaženje rešenja. To je „proizvodnja“ problema. A to i jeste naša nesreća, u kojoj profitiraju paraziti i mediokriteti.
U komentarima na ovom blogu sam prisutan oko dve godine, piskarao sam svašta. Čini mi se da sam mnogo puta izneo svoj stav. A mene zaista ne brine da li će se neko ugraditi 20 ili 30 % i koliko će se presipati iz šupljeg u prazno. Sve je trgovina, a kod nas se političari samo time bave.
To što je neki Spartak živeo i poginuo pre Hrista i hrišćanske ere, ne znači da nije bio čovek. Besan, isfrustrirani ubica, ali ja to razumem. Za mene je istorija počela pre hrišćanske ideologije, a to što je neki teolog ili filozof dobio kredite od establišmenta, za mene nije potvrda autoriteta. Zato što stvari gledam iz drugog ugla i imam neki stav.
@Vlada (06/05/2014 у 13:21)
Једна исправка коментара:
„Продајама се само одржава НЕравнотежа наредних неколико година.“
@Vlada (06/05/2014 у 13:21)
Мислио сам да сте прочитали неке моје раније коментаре, па сам колико-толико избегавао понављања. Извињавам се на превиду.
Продаја државних фирми (и пољопривредног земљишта) је „логична мера“ само у смислу да се купи неколико година живота. Међутим, дисбаланси ће остати. Нпр. (релативно) велики дефицит текућег биланса ће се у Србији „неговати“ и наредних година. Продајама се само одржава равнотежа наредних неколико година.
ЕПС и „Телеком“ су нешто више од „сребрнине“, то су системи који могу да допринесу развоју. Јасно Вам је да се добар део малих и средњих предузећа ослања на веће системе. Ако Србија нема полуге развоја, односно када су банкарски сектор и стратешке гране у рукама странаца, осуђена је на „клопку средње развијености“. Странци готово увек долазе да експлоатишу неко тржиште, што је легитимно.
Уједно, приватизације су у Србији изгледа замена за непопуларне мере одговорног управљања јавним предузећима. Уместо да држава отпусти „војнике партије“, то ће учинити странци.
Прсти ММФ-а и Светске банке су и те како присутни:
https://nkatic.wordpress.com/2014/04/16/rts-oko-magazin-komplikovani-tajming-16042014/#comment-6011
Ако у вашим рукама нису ни монетарна ни развојна политика, тешко да са фискалним „поправкама“ и „преправкама“ можете да направите чуда.
Када сте поменули г. Кнежевића, он је пример привредника који је делимично „истиснут“ из сектора са малим и средњим приносима (текстилна индустрија). Више пута је протестовао што држава даје субвенције странцима („Бенетон“, „Мура“ итд), али залуд. Узгред, он је (био) против продаје „Телекома“, али и против актуелне монетарне политике, сматра како треба смањити намете на рад итд. (што се јасно види из његових јавних наступа). Да не ширим причу…
Drugi pišu
Pre izvesnog vremena u jednom od komentara pomenuo sam Žižeka, za njegovog sledbenika u verovatno negativnom kontekstu. Moje mišljenje je dočekano na noža. Evo jenog drugog gledišta koje jasno senči lik i delo posmodernističkog intelektualca Žižeka.
Ako ništa barem je zanimljivo.
http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=10080:slavoj-iek&catid=144:reagovanja&Itemid=123
За инжењера Дејана
Ваша неверица је оправдана, јер из Вашег коментара није јасно шта је аргументација, а шта је тврдња. Могу само да претпостављам да је аргументација: “ако се прода, онда ће се самњити БДП“, “’смањење БДП-а, није добро, дакле, не треба продавати Телеком“.
Мислим да оваква аргументација није добра, чак и не улазећи у тврдњу “да би продат Телеком смањивао БДП“, јер би онда испало, да, ако непродат Телеком смањи своје трошкове, за шта постоји простор без утицаја на приходе, онда ће се смањити БДП, то није добро, дакле, не треба оптимизовати трошкове Телекома.
Ако сматрамо господина Милана Кнежевића за репрезентативног претставника малих и средњих предузећа, он исто мисли и пре експозеа, и после експозеа. То сам Вам хтео и рећи слањем “пешчаниковог“ линка, на ваше питање, упућено господину Катићу, “шта они виде да је проблем“. Приметиће те да ни господин Кнежевић нема свесност да ће га странци истиснути из послова са великим приносом спровођењем економске политике из експозеа, чим то ни речју не помиње.
Моје мишљење је да су мере из експозеа, ублажени и одложени захтеви ММФ-а. Ублажавање је плаћено обећаном продајом профитабилних државних фирми, а одлагање јачих мера је плаћено довођем ММф-ових „инсајдера“ у владу.
Иначе ја не мислим да је продаја државних фирми, поготову профитабилних, добра за ову државу, али је логична. Ако друштво у континуитету стално троши више него што стварa, то мора некa да финансира, поготову ако се троши онако како ми то радимо.
Ако је 1+1=2, то уопште не значи да се ја залажем да то буде 2, а поготову не значи да се мени свиђа резултат.
@ glej owl
izvinjavam se svima što ovoliko pažnje poklanjam ovoj raspravi.
Vi Spartaka stavljate / iz prethrišćanske ere / u sasvim drugi istorijski kontekst.
Tu je sasvim izlišna bilo kakva raspeava o „carstu nebeskom“ .
P.S.
Da bi me razimeli stavio sam znake navoda.
@ grej owl
Ponovo o politici,
pa poštovani Vi uporno u našu raspravu uvodite pojam „politika“
Vi uopšte ne diskutujeta stavove i komentare. Šta je tu loše a šta dobro,jeste li za ili protiv,.Imate li vaš stav ili protivstav i mnogo toga smislenog. Znam, ima nas raznih. Od komunista,socijalista, globalista, demokrata, anarhista,vernika i to je sasvim normalno, ali se mora težiti ka najboljem rešenju koje bi zadovoljilo većinu.
P.S.
Evo da vam odgovorim na moj stav o pojmu politika.
Dugi niz godina od formiranja svoje prestave o svetu i mučenja oko pojma poltike kao /homos politikus/ odgovor je: “ politika je za mene veština nalaženja rešenja između dve suprotnosti, STVARNOG I MOGUĆEG.
Pozdrav
Gospodine Katiću, siguran sam da je u svim bivšim zemljama Sovjetskog lagera korišćena i nacionalna referenca kao prvi korak.
Želeo sam da naglasim, da se na Balkanu i danas manipulacija zasniva na prikrivanju prave orijentacije pomoću vešte politike. Navodno neutralne ili patriotske.
Zaista je ironično, da je država koja je politički, pa i ekonomski bila bliže zapadu, razbijena pomoću povampirenih nacionalnih matrica. Pretapa se u bezlične kolonije kao i mnoge druge širom sveta. Mi smo se extra izglupirali.
Za grey owl – Kada su baltičke države u pitanju, nacionalno-patriotska linija je bila izuzetno jaka. U prvim godinama nezavisnosti se homogenizacija vršila na antisovjetskoj i antiruskoj platformi, pogotovo u Estoniji i Letoniji. U to ime se očekivalo i da narod prihvati velike ekonomske žrtve. Hvala na komentaru.
Ovo mi je promaklo, izvinjavam se za off-topic:
Da je jedan Spartak cenio ovozemaljski život, verovatno bi pokušao da kroz sistem otkupi slobodu. Postao bi građanin, možda i senator, itd. A on je okupio kolege i suprotstavio se mafijašima. Naravno, nije imao nikakve šanse.
Tito je posebna priča, dovoljno sam pisao o tome, pa da se ne ponavljam…
Dogma je moćno oružje politike. Ubediti ljude da će sve biti u redu ako se povinuju bogom danim postulatima. Ironija je što neki ljudi prihvataju i po dve dogme paralelno. Nacional-patriotsku i neku drugu, koja im obećava prečicu do modernog bogatog kluba.
Razlika između nas i Baltičkih pacijenata, je u tome što su oni naseli samo na drugu.
@ Иван Н.
U osnovi, politika je podela i svrstavanje ljudi. Da bi onaj ko to organizuje imao neku korist.
Politika je sve oko nas, mi smo zatrovani politikom. Onom bangavom, gde se ne iznose argumenti koji brane stavove, gde se menjaju teze i sve svodi na čistu manipulaciju.
I vaš odgovor je – politika.
Ali nema veze, prilično smo odlutali od teme…
За инг. Дејана – Мислим да дезиндустријализација није била циљ, већ је била последица политике М. Тачер. Њу то није превише бринуло, јер је из њеног угла било свеједно одакле долази новац. Добра страна дезиндустријализације (из Тачеркиног угла) била је та што је довела до слабљења синдиката који су везани за индустрију. Затварање рудника је вероватно било нужно јер угаљ није могао да издржи конкуренцију нафте и гаса. Вероватно није све морало ићи тако брзо, а поготово не тако грубо. Како Британија није имала никакву регионалну развојну политику, тамо где су били рудници настала је економска и социјална пустош. Та политика се зове модернизација, а бруталност којом је спроведена и којој се многи диве, проглашена је за врлину и државничку одлучност. Ту и долазима до можда кључне тачке у оцени М. Тачер – њени обожаваоци се заправо диве методу, правећи се да се диве резултатима. Хвала на коментару.
@ grey owl
Ne samo da nemarite za formu nego otprilike ne sagledavate suštinu.
Manje je bitno ko je pisao. Suština je šta je napisano. Nije suština u tituli i zvanju nego u promisli.
Nisam baš siguran da bi pristali da budu blagopočivši Spartak i Josip Broz. Isuviše su voleli ovozemaljski život.
Kod vas je pojam „politika“ tepih, pod koji se sve što žulja zabriše.
Ja iskreno rečeno i nemam pojma šta je politika.
Pozdrav
Što se tiče lepih želja:
Ja bih voleo da su ljudi u stanju da žive slobodno, bez države i prisile, bez politike (religije), bez licemernih zakona, mafijaša i reketaša. Bez sujete i gramzivosti. Da nisu oholi i bahati prema svetu oko sebe…
Oni što su nasledili tripove od faraona i nekih pre njih, koji su pobili bizone i indijance, koji mnogo vole vlast i moć – imaju drugačije planove. Uporni su, organizovani i mnogo su jaki…
Nije problem, ljudi se uglavnom ne bave metafizikom, gledaju fudbal i obožavaju šampione. Jeftini su i lako ih je uceniti.
Što se tiče predviđanja – neko ko je živeo u 19. veku, poznavao istoriju i imao vremena da razmišlja o svetu oko sebe, verovatno je mogao da predvidi dosta toga. Isto kao i danas. Nebitno je da li je sloven ili zapadnjak. Kolonijalizam, industrijske i druge revolucije, ratovi – su proces koji je davno počeo.
Meni se čini da je velika depresija, koja je sastavni deo procesa i namerno izazvana, mnogo više potresla svet od neke knjige. I pripremila teren za najveći rat. Kao i danas, u 19. veku i 30-tih godina 20. veka, obični smrtnici su se bavili preživljavanjem i glupostima.
Dostojevski je mogao da svrati kod cara i posavetuje ga. Ne bi vredelo jer je ovaj verovatno razmišljao samo o tome kako da potroši pare, i tu i tamo ugasi neki požar.
Baltik je spakovan, nas pakuju, sledeća je Ukrajina. Trenutno Ruska država ima inicijativu (vojnu) ali u roku od 100-200 godina pakuju i njih. Osim ako neki bolid ne lansira rakete ili ako se pobune roboti.
A da bi neko imao viziju budućnosti, bitno je da ne zauzima stranu (ili barem da zna ko je u prednosti)…
@ Инжењер Дејан
Priznajem da nisam upoznat sa likom i delom Justina Popovića.
Ne marim mnogo za formu, ali čini mi se da je Иван Н. trebalo da stavi navodnike za citat koji se odnosi na arhimandrita doktora.
Što se mene tiče, blaženopočivši bi mogli da budu – Spartak i Josip Broz. Iako nisu. Njih jednostavno, više nema.
Ovo je otišlo previše na politiku…
@Nenad
1. „Prednos Kejness koncepta razvoja je da drzava ima sposobnost brzog angaziranja resursa ali nemoze biti odrziv na duge staze. Recimo to se vidi u dugu drzava ili jos gore propasti drzava.“
Nisam poredio podatke, možda neko jeste, ali sam gotovo siguran da je rast dugova država i njihovo propadanje, mnogo više vezano za vreme sprovođenja neoliberalnih kocepata nego za vreme sprovođenja Kejnsovog modela vođenja ekonomskih politika.
2. „Ako stavis drzave u jednu ravninu kao recimo SADa koji imaju dovoljno privatnog kapitala i konvertibilnu valutu njima je nepotrebna Kejness ekonomija.“
Verujte da i ekonomija SAD’a gotovo na isti način traži Kejnsa, uostalom kao i bilo koja druga država. Poslednja finansijska, pa ekonomska kriza u SAD je direktna posledica odsustva Kejnsa. Kejns, kao i drugi ekonomisti, amerikanac Vajt su još 40ih godina ponudili modele za izbegavanje potencijalnih finansijkih kriza u budućnosti. Naravno, da bogatije zemlje nedostatak Kejnsa manje osećaju.
3. „Problem Srbije je proizvodnja jer ako izvozi kukuruz a uvozi meso to je problem proizvodnje.“
Što jer ne umemo da gajimo svinje? Pa to nam je nekad bio glavni izvozni proizvod. Možda se proizvođačima to ne isplati, zbog loše kreditnomonetarne politike, odsustva spoljnotrgovinske zaštite protiv onih koji imaju izdašnu subvenioniranu poljoprivredu ili samo imamo kukuruza više nego što možemo da potrošimo. Ili oko kukuruza ima malo posla, a dovoljno subvencija.
4. „U Srbiji nije uspostavljen neoliberalni koncept nego koncept pljacke i unistavanja vlastitog naroda i drzave od njene politicke elite.“
Kreditnomonetarna politika, fiskalna politika, spoljnotrgovinska politika, agrarna politika, politika raspodele sve neoliberalne matrice. Naravno, da 2001. nisu odmah smeli da otpuštaju radnike, nego kao ide restruktiranje ili neki dugački stećajevi. Tih godina bi socijalni bunt bio prevelik a sećanje na prethodni period još sveže pa bi sprovođenje navedenog neoliberalnog modela bilo ugoženo.
Za električara – Bojim se da niste razumeli moj tekst i ironiju koja je u njemu. Hvala na komentaru.
gospodine Katicu hocete reci da ovo nije istina,ili nam to sto preporucujete izgleda ovako http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/sta-je-eu-donela-estoniji.html
@grey owl (04/05/2014 у 21:38)
Иван Н. је цитирао блаженопочившег Јустина Поповића, рекао бих с краја 1930-х. Истини за вољу, избијање Првог светског рата слутили су и Достојевски, а касније и неки класици марксизма.
@Vlada (01/05/2014 у 23:01)
Не верујем да ће Вас моја аргументација задовољити, али уколико „Дојче телеком“ купи српски „Телеком“, смањиће се (директан и индиректан) допринос ове компаније БДП-у Србије, а да не говорим о томе како ће преко трансферних цена да извлаче профит итд. Сигурно је да у „Телекому“ има вишка запослених, али то је већ друга тема.
Што се тиче дувана, мислим да „Филип Морис – ДИН“ више увози дуван из Хрватске, Македоније, Румуније, него што се снабдева од домаћих узгајивача. Истини за вољу, Србија има (годишњи) трговински дефицит реда 20 милиона евра када су у питању дуван и дувански производи.
___________________________
Готово сам био сигуран да ће Милан Кнежевић бити критичан према најављеним мерама из експозеа, што сам и потцртао у ранијем коментару (30/04/2014 у 20:28).
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/462093/Asocijacija-malih-i-srednjih-preduzeca-Najavljene-mere-mogu-dovesti-do-otpustanja
Узгред, мислим да је г. Кнежевић отпочетка помало оштар (уз духовита „сенчења“) према Лазару Крстићу називајући га „памперс министром“ (август 2013), да би почетком јануара 2014. године поентирао: „Господин Крстић је очигледно дошао овде да одради приправнички стаж, односно биће забележен као први министар-приправник у историји неке државе. Ја (готово) не видех младог а искусног, а још ређе видех младог а мудрог.“
http://www.izjave.net/quote/13247
https://www.you tube.com/watch?v=xVHhuyTEytY (линк је „разбијен“ на једној позицији због посетилаца који раде под Линуксом)
Babylon 5 nije nešto naročito, prilično romantičarski serijal.
Ali ovo je baš duhovito: Fizičari protiv samoubica
@ Иван Н.
Uz respekt za O. Špenglera, mene uopšte ne bi ohrabrilo da svet „potrese“ knjiga napisana 80 godina ranije (u odnosu na pretprošlu deceniju).
Neko veruje da je Prvi rat posebno bitan, da su Sloveni posebna rasa, a pravoslavlje naročita politika. Ja baš i ne. Kao što ne verujem i da je Evropa mnogo bitna. A posebno, da je zapad propao.
Od Rimskog carstva politika je evoluirala – bogu je najbliži onaj koji radi i plaća porez. Oni konzervativni i dalje pazare indulgencije. A najretrogradniji i dalje dobijaju blagoslov za pečeno prase.
Što se tiče orijenta, to je ozbiljan dril – ubediti nekoga da će otići direktno u raj, tako što će razneti sebe i gomilu drugih nesretnika…
Sujeta je najbizarniji greh.
Od potpunog ostvarenja baltickog scenarija, koliko vidim, odvaja nas pored rasprodaje telekomunikacija i elektroenergetike, jos i promena socijalistickog mentaliteta. To ce poslednje sve mi se cini ici malo teze. Narocito sto je u Srbiji vec dobrano u toku menjanje onog dela mentaliteta koji se tice nacionalne svesti, pridruziti tome i socijalni deo, dobila bi se plasim se jedna prenapregnuta i krajnje eksplozivna smesa.
За гоподина Катића – Био бих Вам захвалан да кратко прокоментаришете својеврсну опсесију Маргарет Тачер да изврши дезиндустријализацију Велике Британије, нарочито ме интересује њена опсесија да затвори готово све британске руднике (немогуће је да су сви били нерентабилни).
Морам да признам да сте у оба коментара
https://nkatic.wordpress.com/2013/03/18/tekst-o-ekonomskoj-krizi/#comment-3045,
https://nkatic.wordpress.com/2012/11/15/umiranje-socijalne-drzave/#comment-2276,
потцртали да је Тачерова својом политиком „профућкала“ британско национално богатство (претпостављам да одредница „потрошити“ није била одговарајућа да опише њено „чинодејствовање“).
П.С.
Искрено се надам да ћете у догледно време „уграбити“ мало времена да напишете посебан чланак о ери Маргарет Тачер, али и период када је реформисала британско школство.
@ grey owl
Vaš zaključak:
Ja jedinao mogu da se uzdam u veštačku inteligenciju. Nova vrsta koja čisti za sobom… = 0, !?
Evo suprotnog futurističkog pogleda.
Pre prvog svetskog rata propast Evrope predosećali su i pretskazivali samo setni vidioci slovenski. Posle onog rata to uviđaju i osećaju i poneki Evropljani. Njhrabriji i najiskreniji mađu njima nesumnjivo je Špengler koji je pretprošle decenije uzbunio svet svojom potresno knjigom: Untergang des Abendlandes. U njoj on svim sredstvima, koja mu pruža evropska nauka, filosofija, politika, tehnika, umetnost, religija, pokazuje i dokazuje da Zapad pada i propada. Od prvog svetskog rata Evropa se nalazi u ropcu. Zapadnjačka ili faustovska kultura, po Špelngleru, počela je u desetom veku posle Hrista, a sada se raspada i propada,da sasvim nestane krajem dvadeset i drugog veka. Za evropskom kulturom, rasuđuje Špengler, nastaje kultura Dostojevskoga, kultura pravoslavlja.
Arhimandrit Dr JUSTIN POPOVIĆ
profesor Univerziteta
P.S.
Među petoricom najvećih pravoslavnih mislilsca 20-og veka.
Neko ko ima inter-kolonijalno iskustvo.
Zabavan intervju (2008.) – kreće od 7. minuta.
„Nije imala pojma gde živi i šta se tu zbiva“…
Javni sektor smeta, ljudi smetaju , sve smeta…
U budućoj super-državi, privreda će biti programirana. Energija za robote će biti locirana tamo gde je najzgodnije. Potrepštine za višu rasu će biti proizvođene tamo gde je to najracionalnije. I to je sasvim logično.
Recimo, u Srbiji će se praviti samo maline za sladoled, u Hrvatskoj i Grčkoj će biti odmarališta za donju višu klasu, u Italiji masline, u Albaniji plantaže kanabisa itd…
A šta sa ljudima?…
Ima metod – humano neutralisanje i preseljavanje. Oni koji nisu prilagođeni nestaju, a na njihovo mesto se mogu dovesti neki fleksibilniji nesretnici, takođe privremeno (do 30 godina) i tako do optimalnog rešenja. Par dobrih filmova: „Logan’s Run“ (1976), „The Island“ (2005)
Ja jedino mogu da se uzdam u veštačku inteligenciju. Nova vrsta koja čisti za sobom…
Po meni, siva ekonomija je kod nas i nama sličnim, najvećim delom narasla parazitskim delovanjem monetarnog sistema. Matematički rečeno, postoji upravo proporcionalni odnos između ta dva sveta. Što je parazit bezobzirniji i agresivniji to je siva ekonomija šira i dublja.
Treba lečiti uzroke ne baviti se posledicima.
za Bokija – uvek naglasavam da je najmanja siva ekonomija na pijacama, zanemarljiva. Jasno sam napisao po bransama koja SE unistava drzavu.
Obrazlozio sam kako cemo se boriti protiv drzavne korupcije. Uvlacenjem gotovine u legalne tokove, radom svih privrednika u zakonskim okvirima gubi se strah od raznih inspektora, prestaje ‘obaveza korumpiranja’. Za raspirane tendere ima izuzetno dobar nacin kako se sprecava korupcija – samo sam dotakao tu temu na poslednjem gostovanju na KCNu.
za Andreja
Potpuno je netacna prica da su utajivaci, cesto sa skromnim obrazovanjem, dva koraka ispred drzave – ne zavaravajte se. Vecina koja izbegava porez ranije ili kasnije bankrotira, imam hiljade primera, i uvek im je kriva drzava (da ne ponavljam, vec sam napisao u prethodnom tekstu). Vi u cetvrtom pasusu kazete da se smanje nameti, to isto i ja predlazem samo sto objasnjavam jedini moguci put za to, kako stvoriti podlogu u budzetu kako ne bi dosli do bankrota – I faza BORBE PROTIV SIVE EKONOMIJE U CETIRI FAZE.Kada stvorimo podlogu onda se snizavaju skoro sve stope poreza i doprinosa (molim procitajte pazljivije sve napisano) i tada krenuti sa visoko represivnim merama.
Vi predlazete da se utajivaci i kriminalci hvataju na trosenju novca – hocete da ih hapsite. Ne, treba svim sadasnjim i potencijalnim utajivacima objasniti da to ne rade, da ce vrlo lako biti uhvaceni i procesuirani (strah glavu cuva).
Vrlo mi je zao sto mislite da su iznosi utaja „sa lakocom“ napisani.
Siva zona je posledica samo za prodavce na ulicnim kartonskim tezgama koji se bore za golu egzistenciju.Za ogromnu vecinu drugih je: nacin bogacenja privrednika i korumpiranih drzavnih sluzbenika-svuda u svetu je najlakse obogatiti se kradjom poreza (ove poslednje sve cesce nalazimo u rubrici HRONIKA molim pogledajte link – http://www.youtube.com/watch?v=IudL3rxi6-w)
Za Dragana Radivica
Merama koke ste vi naveli se moze suzbiti manji deo sive ekonomije i „ubiti“ sitne pijacne prodavce. Daleko veci problem je drzavna, sistemska ili burazerska siva ekonomija (nazovite je kako hocete). To funkcionise ovako. Treba da se uradi posao cija je vrednost npr. 100 dinara. Napise se tender po svim legalnim propozicijama ali sa odredjenim uslovima da samo tvoja firma ispunjava sve kriterijume. Vi dobijete posao za 150 dinara. Nakon posla vi dizete dobit, placate na njega porez od 15% i 42,5 dinara delimo. Sve legalno zar ne? Jos je lepse ako je posao fiktivan, onda delimo svih 150 dinara. To je toliko uhvatilo maha da gotovo ne postoji nijwdna javna nabavka za koju nije namesten posao. Isto se desava i sa poslovima koji se kreditiraju od strane EBRDa EIBa itd. Stranci se vrlo leepo dogovaraju o medjusobnoj podeli posla.
Od kad je g. Vucic doao na vlast razlika u odnosu na pomenuti model je taj sto se sve vise poslova ugovaraju direktnom pogodbom (tako je npr prodat JAT). jer, sto bi se gubilo vreme na tenderske postupke, ovako je mnogo brze.
pozdrav
@Dragan Radovic
Citam vase poduze clanke i zadivljen sam lakocom kojom iznosite brojeve bez i jedne reference. Kao pred izbore – milioni tamo, milijarde ovde, samo eto nekako smo lenji pa ne umemo da ih pokupimo….
No, ono sto me cudi je da predlazete visoko represivna resenja jer ste misljenja da ce to doprineti smanjenju sive zone. Siva zona je posledica, ne uzrok nasih problema.
Probleme koje ste identifikovali po bransama nije moguce resiti poreskom policijom na nacin koji ste naveli. Jednostavno, onaj ko zeli da izbegne porez je uvek za dva koraka ispred onoga koji ga juri. Zatvorite jedan kanal, nadju se dva nova koje je teze zatvoriti. Takodje, onaj ko mora da izbegne porez, ako ga stignete bankrotira i postaje vam socijalni teret.
Resenje vece poreske discipline je u pojednostavljenju poreske prakse, smanjenju nameta i stroge kontrole prihoda koja u Srbiji ne postoji. Niko ne vrsi uporedjivanje necijeg zivotnog standarda i prijavljenih prihoda. Mozete ziveti u vili koja vredi milione, a voditi se kao nezaposlen ili na minimalcu – to ovde niko ne proverava i ne ukrsta. Umesto da pokusavamo da raskrinkamo nacine na koje pojedinci izbegavaju placanje dazbina, jednostavnije je da ih uhvatimo kada taj novac pocnu da trose…
Da malo prepisemo sta rade uspesnije zemlje od nas, ne da izmisljamo tople vode….
Za Zorana Jovića – Mislim da će pristalice estonskog modela ubrzo imati priliku da se raduju i da vide sve njegove vrline iz bliza. Hvala na komentaru.
@busolazasrbiju
Neoliberalni koncept je „supply side“ ili Reganoeconomics koje je bio pokusaj rjesenja stagflacije 1970ih zahvaljujuci Kejness ekonomiji.
Prednos Kejness koncepta razvoja je da drzava ima sposobnost brzog angaziranja resursa ali nemoze biti odrziv na duge staze. Recimo to se vidi u dugu drzava ili jos gore propasti drzava.
Kriza iz 1930ih je nastala zbog uvodjenja institucije centralne banke u SAD (FED).
Ako stavis drzave u jednu ravninu kao recimo SADa koji imaju dovoljno privatnog kapitala i konvertibilnu valutu njima je nepotrebna Kejness ekonomija.
U drugoj ravnini za drzave poput Srbije koje to nemaju(valutu i kapital) drzava treba da emitira valutu u svrhu razvoja ali problem Srbije je politika.
Takodjer novoemitirani dinari u svrhu razvoja infrastrukture trebaju zavrse u privatnom sektoru a ne da se vrate u drzavne institucije. (pogledaj dolje komentar Boki011).
Problem Srbije je proizvodnja jer ako izvozi kukuruz a uvozi meso to je problem proizvodnje.
U Srbiji nije uspostavljen neoliberalni koncept nego koncept pljacke i unistavanja vlastitog naroda i drzave od njene politicke elite.
Regan je htjeo,
-smanjiti socijalna prava-nije uspio
-deregulaciju biznisa i otpustio visak zaposenih iz drzave to je napravio
-smanjiti poreze na bogate koji bi doveli do povecanja prinosa nije uspio ali je deficit narasto
-povecati budzet za vojsku to je uspio
-povratiti povjerenje u dollar nakon Carterovih obveznica (nominiranih u Njemackim markama i Svicarskim frankama) to je uspio.
Zahvale je pokupio ubojica Bill kojih 10tak godina kasnije kada dolazi do apriciacije dollara(Argentina je imala fixirani pesos za dollar pa je to i slomilo Argentinsku ekonomiju) i budzetskih suficita.
Gospodine Katiću odličan članak. Nego ja bih hteo da Vas podržim u komentaru gospodinu Radoviću gde ste lepo objasnili na temu sive ekonomije. Lepo ste postavili paralele između nas i Grčke i sve je logično. Jednostavno tema sive ekonomije je jedno vreme bila predstavljena u medijima kao dežurni krivac što nam je toliko loše, a ja ne netu do sada ne nađoh bolje objašnjenje od vašeg.
Boki – u prilog vasoj tvrdnji je nelegalni promet psenice i brasna koji cini 70 do 80% ukupnog prometa. Potpuno je jasno ko to svakodnevno „ne vidi“ stotine slepera, hiljade malih kamiona i kombija koji prevoze ovu robu – svaki drugi hleb hleb u Srbiji se proda na crno. U sivoj zoni postoje dve grupe: privrednici koji zbog licne koristi rade na crno i korumpiraju drzavne sluzbenike i drzavni sluzbenici koji uz korupciju prikrivaju nelegalan rad.
Busolazasrbiju – 1. niste 100 % u pravu za kalkulisanje cena bez poreza. Kada sam vec pomenuo brasno, ajde da vidimo primer pekara: da li ste ikada kupili pogacice, burek ili bilo sta drugo po nizoj ceni bez uracunatog PDVa? Sigurno niste, uvek su cene iste a 50% te branse je bez prikazanog prihoda. Recimo u autobuskom prevozu putnika, vecina vozaca u manjim firmama je na crno, zbog cega vlasnici spuste cenu karte, sve nadoknade sa mnogo vise prevezenih putnika. U prvoj obradjenoj bransi: drastican primer novosadske firme koja je prijavila samo jednog radnika, ima deset dobijenih linija za prevoz putnika po Srbiji, oko 6 hilj.km dnevni je saobracaj, oko 2 miliona km. je godisnji saobracaj. Samo za gorivo ova firma potrosi oko 75 mil.za godinu dana a priho prijavljen je oko 20 miliona dinara, postroseno gorivo prijavljeno je 4 mil. din. Ukupan prihod prikazan je 22 mil.din., cinjenicno je nesto vise od 220 miliona dinara. Najmanje mora da ima 25 vozaca kako bi obavio dobijen posao. Da li verujete da ima takvih privrednika u Srbiji, da rade legalno samo 10%? I niko ih ne proverava.
2. Niste u pravu, ne bi pala privredna aktivnost ako bi se sve naplatilo iz sive ekonomije. Boljom naplatom i registrovanjem prometa znacajno bi se smanjilo iznosenje novca van granice – automatski bi svi privrednici placali veci porez na dobit, ne bi se bahato ponasali i trosili nemilice van granica nase zemlje. Boljom naplatom drzava bi morala da poveca, moj predlog po 50 evra, svim penzionerima, prosvetnim i zdravstvenim radnicima, pripadnicima vojske i policije primanja, to su sve slojevi koji se bore za golu egsistenciju i trose novac u Srbiji. Automatski bi se povecala potrosnja za 100 miliona mesecno, 1,2 milijarde evra na godisnjem nivou sto bi povuklo i proizvodnju.
3. Tacno je da 700 hiljada radnika radi na crno, na zalost, zbog teske ekonomske situacije cesto za manje od 20 hiljada din. Da li znate da ima firmi koje drze i preko hiljadu radnika na crno? Zar vam mito koji je trazio direktor Inspekcije rada Srbije ne potvrdjuje to? U gradjevinrstvu po statistici mozda i nema zaposlenih radnika.
4. Jedina previsoka stopa poreza i doprinosa u Srbiji je na zarade, 62% trenutno. Ta stopa mora da se snizi na 40% kako bi se podstaklo prevodjenje iz crnog u legalan rad. Sve ostale stope su u granicama evropsih sto ne znaci da ne bi trebalo biti nize. I nije tacno da ako se snizi opterecenje zarada mora da se nadje drugi izvor kako bi se manjak u budzetu nadomestio. Prevodjenjem radnika u legalan rad bilo bi budzetskih sredstava na pretek. 01.10.2012.g. nova Vlada je potpuno pogresne fiskalne mere donela: porez na dobit nije trebalo povecavati sa 10 na 15% – dobit je kategorija koju niko ne kontrolise od strane poreznika, stimuje se lako, zato su i prihodi znacajno nizi bili od planiranih. Isti slucaj je sa povecanjem poreza na dividendu, stopa je povecana sa 10 na 20%, svi su prestali da je isplacuju. PDV je povecan sa 18 na 20%, pogurana je siva ekonomija, nikada se ne povecavaju stope ako nije naplata povecana. Jedina ispravna mera je bila reprogram starih dugova.
5. Sto se tice suzbijanja, verujem da je u roku od godinu dana NE BI BILO, samo da se primeni moj objavljen program. Zasto je potrebno da se primeni program za suzbijanje? Svi koji rade vise ili manje u sivoj zoni ranije ili kasnije su osudjeni na propadanje. Misle da su biznismeni, kradu od drzave, opusteni su, ne razmisljaju kako da prosire posao, mali poremecaj i zavrsavaju bankrotom. Svi koji rade 100% legalno, od 1990. godine se neprekidno sire, nekada su imali par radnika – danas vise desetina ili stotina. Njima ne smeta ni rat, ni skok ili pad evra, ni susa, ni kisa, uvek opstaju zato sto danonocno rade i razmisljaju kako da sire posao.
Na forumu krstarica se jako polemise o toj prici izgleda da ima makar na internetu dosta pristalica tog estonskog modela.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/685749-Srbija-na-Baltiku
Doduse ima po neki komentar koji deluje kako da zacuvamo nasu industirju ili da napravimo novu a istovremeno da nam ne ukinu carinske olaksnice.
Preporučujem: zanimljivo i aktuelno
http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=10078:analitiari&catid=144:reagovanja&Itemid=123
Za – Boki 011
Kroz istoriju čoveka nije vodilo svetlo razuma. Već uže ispredeno od nagona i strasti!
Deo sive ekonomije koja predstavlja problem ove zemlje (a to nisu tezge na buvljaku i sl) su aktivnosti koje se obavljaju pod zastitom drzavnih i lokalnih mocnika. S obzirom da je uglavnom poznato kako funkcionisu organi bezbednoati u ovoj zemlji, prosto je neverovatno da neko moze da prosvercuje cisternu benzina a da se to nezna. Zaszo drzavni i lokalni mocnici to rade. Pa pogledajte samo razliku u njihovim odelima kada su bili u opoziciji i sada kada su na vlasti. Toma je onaj ranc u Bajcetini izgradio od plate? Sutanovac ima stan od pola miliona evra od plate? Pri tome je svejedno kojoj stranci pripadaju. Svi vode istu politiku. Zato se i pusta siroki lopovluk na svim nivoima – da bi se zavarali svoji tragovi.
Šta smeta?
Većina u raspravama o ekonomiji (a ne lošem zivotu) koristi se principom redukcionizma. Navede se lepa ekonomska misao Kejnsija, Fridmana, Saksa ( ne zakonitost, princip,postulat) ili u najboljem slučaju teoriju i o njoj logičkim zaključivanjem iznosi stav po kojem prividno rešava problem. To bi uprošćavajući moglo da važi za Euklidove postulate, ali i tu sa ograničenjima skaliranja. Stvari treba okrenuti i promeniti ugao gledanja nekada nazivan vavilonsku pristup problemu.
Zaključke izvoditi iz REALNIH problema na terenu, gde uzimamo u obzir mnogo uslovljenosti faktorima, činjenicama, ograničenjima, prinudama koje na prvi pogled izgledaju suprotvljene ali tad stupa neminovna odluka eliminacije onih procesa koji dovode do remećenja normalnog, odnosno podnošljivog življenja. To radi država!
Otprilike da mi nismo u stanju da eliminišemo negativne pojave. To je moglo verovatno 5-og oktobra kada je narod predao svoju sudbinu DOSu ali danas se jasno vidi da je ta revolucija potvrdila stari princip – da revolucije samo komplikuju istoriju. Lep primer (nažalost dokazan na našoj sudbini) kao demokratija kao jeziv pojam poprima svoje naličje u formi besmislenosti.
I gde smo sada? Nad provalijom koja podrugljivo gleda u NAS.
Da li to jedan narod može sebi da dopusti, a da ne dovede svoj opstanak u pitanje?!
Neko je pomenuo jugonostalgiju. Onima koji se bave samo ciframa, obično promiče suština. Nije sve – ulaz, izlaz, stanje.
Ovde se svi ponašaju tako, vodoinstalateri, zubari i političari. Zavali i odvali. Bitna je samo cifra (kinta). Zato nam i jeste ovako i zato je ovde krš i ološ.
Jugoslavija je imala ekonomske probleme. Jeste, a zašto? Pravili su je alavi i bahati politički mediokriteti. Sa drugim ratom, uz podršku bogova dolazi neko ko nije mlad i ambiciozan diktator. Stari je preživeo dva rata, kao i stabilizaciju konfrontacije između tadašnja dva bloka. Postao je kralj, koji vlada balvanima, okružen ulizicama. Hteo je samo da se odmori, pošto je znao šta sledi posle njega.
Nisam fan civilizacije, ali druga Jugoslavija je imala šansu da postane konkurentna i sređena država, da nije najveće radosti kada komšiji crkne krava. Još gore, da svaki knez ne vidi ništa drugo osim provizije.
Plemenima kojima je bilo bolje u Austro-ugarskoj i Otomanskoj imperiji je valjda bolje da budu bednici i u savremenoj Imperiji. Imaju demokratiju (zastupnike) – Pepsi cola vs. Coca cola…
Dimna zavesa za 1. maj:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/461750/Ministar-Dusan-Vujovic-Kamate-koce-rast-privrede
Još jedna dimna zavesa (patetično). Mora da je neko mnogo bahat i mnogo važan napravio incident, kada svi samo pričaju o zlim doktorima:
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/462043/SKANDAL-Lekari-Doma-zdravlja-odbili-da-pomognu-detetu-kog-su-udarila-kola
@Dragan Radovic
1. Mislim da Vaša polazna teza (kao i ostalih koji pričaju o sivoj ekonomiji) nije dobra. Ne stvara se neki ekstraprofit u sivoj ekonomiji na osnovu izbegavanja raznorodnih fiskalnih davanja. Ti koji posluju unutar sive ekonomije, ni ne kalkulišu poreze i izbegavanje koriste da poprave svoju tržišnu poziciju kroz nižu cenu proizvoda ili usluga. Tempo rasta sive ekonomije, od 2009. naovamo, je posledica poštovanja vrhovnog prirodnog i ekonomskog zakona, a to je nagon za preživljavanje. Nema tu nekog novca koji neko trpa u džep ili izvlači iz prometa te ga kamari na nekom računu napolju (pojedinačnih slučajeva možda ima, ali pojedinačnih).
2. Ukoliko bi se svi porezi naplatili u sivoj ekonomiji, na postojećem nivou tražnje to bi značilo pad privredne aktivnosti, tj. propadanje ili tih iz sive ekonomije ili u manjoj meri onih koji legalno posluju.
3. Ako je tačna Vaša predpostavka da 700.000 ljudi radi u sivoj zoni, onda Srbija ne bi ni imala problem nezaposlenosti, tj. naša privreda, država i standard bi izgledali kud i kamo drugčije. Ni Vi, kao ni ja ili ostali sa ovih i drugih blogova ne bi komentarisali ekonomiju, nego neke druge teme.
4. Stope fiskalnih davanja u Srbiji nisu velike i svakako ih ne treba smanjivati, barem ne dok se budžet ne uravnoteži.
5. Ali kako ste Vi, kao i ostali koji pričaju protiv sive ekonomije u pravu da je to ekonomska i društvena patologija, treba naći mehanizam za njeno suzbijanje, kako bi sve privredne subjekte doveli u istu ravan konkurentnosti. A ovo posledično dovelo do pravilne alokacije privrednih resursa. Mislim da država Srbija nema resurse na postojećem nivou razvoja društva i ekonomije za borbe koje ste naveli. Ali bi možda imala dovoljno administracije i druge infrastrukture za suzbijanje sive ekonomije, kada bi se recimo odlučilo da NBS iz prometa izbaci papirne novčanice i ostavi samo postojeće kovanice i uvede nove apoene od 50, 100 i 200 dinara (naravno u volumenu postojećih apoena). Ogromna, ali zaista ogromna većina prometa bi se obavljala bezgotovinski te bi mogućnosti za izbegavanje fiskalnih davanja bila radikalno smanjena. A i državna administracija bi u tom slučaju mogla da dobije rat koji bi vodila protiv onih koji ne plaćaju poreze ili doprinose.
@Andrej
Razlika između neoliberalnih koncepata i koncepata zasnovanih na Kejnsovom učenju je pre svega u kvalitetu rezultata. Ekonomske politike su uvek davale bolje rezultate kada se bile zasnovane na Kejnsovom učenju. Od svetske krize iz tridesetih pa do osamdesetih godina, sve ekonomije su koristile Kejnsa. I svetske finansijske institucije, takođe. I ekonomije su uglavnom išle napred. Zaposlenost i standard građana, takođe.
Od osamdesetih naovamo primat je na neoliberalnim teorijama. Da li je svet išao napred istim tempom? Posebno zaposlenost i standard građana. Kako u razvijenim, tako i u nerazvijenim zemljama.
Druga stvar je u tome što opšti interesi nisu zbir pojedinačnih interesa na čemu insistira neoliberalni koncept. Neko je pomenuo prelazak kvantiteta u kvalitet.
Treća stvar je u tome što je Kejnsova postavka logičnija, tražnja, tj. potrebe koje je generišu moraju da idu ispred proizvodnje ili novčane mase ili drugih stvari na kome insistiraju neoliberalni koncepti.
Četvrto, sve ono što se u Srbiji dešava i što maskira ili karikira neoliberalni koncept je posledica primene neoliberalne teorije posle 5. oktobra, posebno obogaćivanje iste sa elementom inostranosti.
Za Milosa – Vi ste, nadam se, razumeli da je u tekstu reč o ironiji. S druge strane, kakva će argumentacija pratiti eventualno smanjivanje penzija, neće bitno uticati na „osećanje“ života penzionera. Štaviše, za očekivati je da će vest o smanjenju penzija verovatno biti saopštena sa suzama u očima. Hvala na komentaru.
За инжењера Дејана
Ако желите да се информишете како функционише производња дувана предлажем Вам да погледате и следеће линкове:
http://www.economy.rs/vesti/7636/DIN–Ako-se-ukinu-premije–preispitacemo-strategiju-otkupa.html
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:342892-Golubinci–najvece-plantaza-duvana-u-Srbiji
Што се тиче Дојче телекома он се сигурно никад неће трудити да максимизује профите својих комитената, за разлику од српског Телекома.
Што се тиче ФАС-а није сјајан пример, јер је Застава своју мрежу кооперанта уништила, тако да су морали да праве своју.
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/386503/Devet-fabrika-u-Kragujevcu-radi-za-Fijat
Познат ми је случај, у време Милошевића, директора који је подмићивао комерцијалисте Заставе да му не наручују делове, јер он мора да им испоручи, иако зна да никад неће бити наплаћени.
.
Ако је нама превише апстрактна држава, и не смета нам да је задужујемо да би држава могла да плаћа неког да не ради ништа, онда нам не смета ни ако неко „посече државну шуму“.
Ако је наш народ научен да систем вредности заснован на раду не мора да постоји, ако познајете госпођу министарку, сви се труде да упознају бар ујка Васу, или да га изаберу.
Ја зато и не очекујем да ћемо изабрати неке домаћине да воде Србију.
@Nebojša Katić
Tek da potvrdi Vaš dobar tekst, posebno tačku 3., Kori Udovički je u kontekstu smanjivanja zarada u javnom sektoru rekla …treba prvo standard da nam padne da bi na tom padu, valjda, krenula privredna pa da nam onda standard poraste…
Za Dragana Radovića – Jedino razumno objašnjenje koje može da pomiri i veliki pad tražnje i ogromnu utaju poreza je ovo koje ste ponudili – novac od utajenog poreza (tražnja) kontinuirano i neregistrovano napušta zemlju. Iako je meni teško da razumem da je moguća tako velika utaja poreza, Vi ste verovatno u pravu. Nevolja je, što je ako je proces takav kakav Vi opisujete, onda on dovodi i do postupnog smanjivanja sivog tržišta i opšteg kolapsa. Hvala na komentaru.
„U Srbiji bi se penzije možda mogle smanjiti na bazi ovakve argumentacije: Vama ne trebaju velike penzije jer ste radili u javnom sektoru i vaš rad nije dao nikakav rezultat.“
moji roditelji su radili u javnom sektoru i zaradili drzavi milione… „ondasnje milione“, tj. danasnje „milijarde“ dolara.
imajuci to u vidu: ko ovo izgovori u srbiji, dobija od mene na poklon kursum medj’ oci. :0)
(znak „:0)“ nije tu zato sto se salim, vec zato sto se vec unapred radujem sto cu sigurno imati prilike da administriram ovaj radikalni lek nekoj budali od koje treba sto brze izleciti nase drustvo)
Profesor Milojko Arsic je najveci zagovornik stednje kao najboljeg nacina za SMANJENJE budzetskog deficita – svoju tezu je ponovio mnogo puta kao i na predstavljanju poslednjeg broja Kvartalnog monitora Q35 sto je prenela i Politika. Politika je objavila 04.04.2014.g. rubrika MEDJU NAMA autorski tekst u kome objasnjavam kontra tezu za smanjenje budzetskog deficita.
PRENOSIM TEKST U CELOSTI
Profesor Milojko Arsic je u pogresnom smeru kada kaze da je stednja jedini nacin za smanjenje deficita u budzetu. Ustede jesu preko potrebne ali nikako na penzijama, vec na platama administracije. Prof. Arsic uporno zanemaruje potencijalno ogromnu naplatu iz sive ekonomije, trenutno najveceg resursa Srbije za izlazak iz ekonomske krize. Potencijal u naplati utajenih poreza i doprinosa je preko tri milijarde evra. Procene su da je neregistrovani promet roba i usluga preko deset milijardi evra. Nacini utaja u odredjenim bransama su identifikovani, postoje vrlo jednostavna resenja za suzbijanje u vrlo kratkom vremenskom periodu – ne vecem od godinu dana. Potpuno su pogresna tumacenja skoro svih strucnjaka da je za suzbijanje sive ekonomije potrebno 5 do 6 godina kako bi se umanjila na evropski nivo od 12 – 15%. Unapred razradjenim nacinima blic kontrola u trajanju od samo deset minuta svih izdavaoca fiskalnih racuna par stotina inspektora mogu za samo tri meseca uvesti u red privrednike. Takodje, razradjenim metodama kontrola po bransama, mali broj inspektora za isti period mogu dovesti u red sve privrednike koji rade promet roba i usluga da rade legalno. Ovakvim sistemom kontrola siva ekonomija se moze smanjiti na nizi nivo od evropskog proseka. Uvodjenjem svih aktivnosti u legalne tokove znacajno bi se smanjila korupcija, kada svi privrednici rade legalno ne postoji bojazan od raznih inspekcijskih sluzbi i nestaje ‘obaveza’ korumpiranja sluzbenika. Gubitkom dodatnih prihoda od korupcije mnogi drzavni sluzbenici bi napustali sluzbu i kretali u privatne vode kako bi zaradili vise za sebe i svoje porodice, sto bi znacajno rasteretilo rashodovnu stranu u budzetu. Siva zona u mnogim bransama je dostigla 50%, procenjene utaje su: u turizmu sa ugostiteljstvom 300 miliona evra, autobuskom prevozu putnika preko 80 miliona, naftnim derivatima i duvanskoj industriji 300 miliona evra, izdavanju stanova i lokala preko 150 miliona evra. Potencijali za vecu naplatu poreza su i gradjevinarstvu kao i mnogim drugim delatnostima koje vrse razne usluge. Da li ce nova Vlada iskoristiti sve prethodno napisano vrlo brzo cemo saznati.
za Ivana N.
Drago mi je da sam uneo svezinu napisanim tekstovima. Trenutno ne znam princim funkcionisanja bloga, ne znam da li da se raspisem o svemu sto sam objavio u tekstovima, da ‘raspalimo’ diskusiju, da li je to moguce ili ne – molim odgovor.
Sve sto sam napisao u tekstovima ne mogu reci da su ideje (kako sam od 1990. godine na trzistu, od 1994. godine kao privrednik-privatnik koji niti jedan dinar nije od tada zaradio od drzave), pre bih rekao da su to konkretni koraci koje drzava mora da uradi kako bi Srbija stvorila izuzetno dobre uslove za razvoj privrede i drzave u svakom pogledu.
Inzenjer Dejan- nije mi bila namera da se objave tekstovi, samo sam ih poslao g. Katicu da vidi sta propagiram – tekst BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE – UTAJE PO BRANSAMA se razlikuje od objavljenog na portalu Makroekonomija, sadasnji je dopunjen sa jos nekoliko bransi, vise podataka o iznosima utaja kao i nacinima za resavanje problema (nacinima za suzbijanje).
g. Katic.-
Zasto traznja kontinuirano pada ako ima novca u sivoj ekonomiji koliko ja tvrdim? Traznja pada iz dva razloga: a. strane banke kroz naplacenu astronomsku kamatu na kredite, kao i sve druge usluge, ostvaruju ogroman profit koji permanetno iznose iz zemlje. b. nasi utajivaci, kao i svi kriminalci, kada lako dodju do novca – jos lakse ga trose, tacnije, iznose iz zemlje. Psiho lik svakog utajivaca je slican: dzip BMV x5 ili mercedes GL je parkiran ispred firme, preskupa letovana i zimovanja u egziticnim krajevima sveta, kupovina firmirane garderobe, nekretnina po inostranstvu i jos mnogo toga. Ogromni iznosi deviza se iznose za vreme letovanja: Grcka, Turska, Tunis, Egipat su presrecni sto Srbi sve vise putuju u njihova letovalista. Po meni su ovo glavni razlozi pada traznje. Nasa statistika uvek dobija vece procente pad privrednih aktivnosti od cinjenicnih jer potpuno zanemaruje sve vecu poresku nedisciplinu i prelazak legalne aktivnosti u sivu zonu.
@Vlada (01/05/2014 у 12:47)
Био сам у недоумици да ли да Вам одговорим, али сам проценио да, ипак, неке ствари треба да се појасне.
Када поменусте „Филип Морис“, предлажем да прочитате:
http://ntv.rs/strajk-proizvodaca-duvana-2/
http://www.superradio.rs/info/filip-moris-uvozi-duvan-iz-hrvatske-duvandzije-sa-juga-srbije-tuzi/
Не бих додатно да коментаришем ове вести, да бих колико-толико економисао простором.
Што се тиче „Дојче телекома“, тачно је да ће максимизирати профит – али профит система којем припада ова компанија и њени кооперанти. Као што компанија „Фијат аутомобили Србије“ (ФАС) води рачуна о својим кооперантима који су дошли у Крагујевац из Италије.
Већ сам досадио на блогу помињући да треба обезбедити одрживо финансирање странака и протерати их из јавних предузећа; односно ту лежи највећи проблем „одливања“ новца.
1) Препоручујем чланке:
https://nkatic.wordpress.com/2005/09/28/varljivi-aksiomi-tranzicije-politika/, https://nkatic.wordpress.com/2008/04/08/treba-li-privatizovati-drzavne-monopole/, https://nkatic.wordpress.com/2009/01/27/alajbegova-preduzeca/.
2) Обратите пажњу на цитате Зорана Стојиљковића и Руже Ћирковић:
https://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/#comment-4303.
3) Савети Светске банке (2004), али и излагање г. Кнежевића (youtube) о тржишту као највећем потенцијалу неке земље:
https://nkatic.wordpress.com/2013/09/07/ministarstvo-privrede-u-potrazi-za-misijom/#comment-4141.
4) Велике светске компаније воле да корумпирају, али не у својој кући (парафраз. Мирослава Здравковића, youtube):
https://nkatic.wordpress.com/2013/09/07/ministarstvo-privrede-u-potrazi-za-misijom/#comment-4117.
С друге стране, ако неко не уме домаћински да управља јавним предузећем – како од њега можемо да очекујемо да одговорно води државу, која је сложенији „организам“.
Мислим да сам превише узурпирао простора на блогу. Не замерите, али направићу паузу у коментарисању.
За инжењера Дејана
У случају кад би Дојче телком купио Телеком, он би свакако гледао да максимизује профит, између осталог, и коришћењем и немачких и српских фирми. Ако се не би продао, мислим да би било најбоље да исто то ради и наш Телеком. Ове године је, на пример, Филип Морис у Србији укинуо сопствену дуго развијану дистрибуцију цигарета и пребацио је на српску фирму.
Ваше питање,“о истискању“, сам схватио као да се односи на цео сектор малих и средњих предузећа, а сада испада да сте мислили на она која сарађују са кандидатима за продају из експозеа. Ако до тих продаја стварно дође, та предузећа ће свакако претрпети неку штету. Ако су те фирме искористиле своје „велике приносе“ за свој развој, оне ће се некако снаћи, али, ако су то фирме које знају да раде само са Телекомом вероватно неће. Мада, чак и оне, који знају да раде само са Телекомом, знају ваљда неког. Није могуће да Палма зна да продаје само колубарски угаљ. То, додуше, прави онај проблем на који је указивао господин Катић, да ако је друштво склоно злоупотребама, приватизацијом државних фирми се само повећавају злоупотребе на другим местима.
Кад већ споменусмо Телеком, није ми јасно зашто они ангажују другу фирму да им поставља каблове, макар се та фирма бавила производњом паркета и склапањем рачунара, или зашто је, и поред државног мобилног оператера и приватних, требало да један политичар пређе у опозицију да би сви оператери схватили да постоји и Ајфон…, али то је друга тема.
Ја се слажем са Бокијем и Андрејем, и додао бих, да је интересантно како смо успели да сачувамо оно најгоре из социјализма, применимо најгоре из капитализма и докажемо да је демократија далеко од савршеног.
Неко оде у Амстердам и постане брушач дијаманата,па, у Москви постане физичар,а, у Пекингу научи да прави пекиншку патку…А неко постане наркоман и пијаница која једе псе.
Radoviću, dali ste novu svežinu blogu.
Sijaset novih-starih ideja u ispravljanju društvenih devijacija. E sad samo zdrava rasprava u kristalizaciji strukture i odlučnost u realizaciji.
Vaše ideje bi trebale determinisati raspravu ka realnim tokovima života.
Lep primer prelaska kvantiteta u novi kvalitet.
P:S:
Gospodine Katiću nadam se da će te uzeti učašća u raspravi i time doprineti samom kvalitetu iste.
Pozdrav
За капетана – Добро је да неко из власти уопште помиње проблем високих камата. У експозеу премијера о томе није било говора, или тачније, изгледало је да је проблем високих камата настао због висине јавног дуга и да нема никакве везе са НБС и монетарном политиком. Збуњује и да министap финансија о томе не говори, или бар ја нисам чуо. Хвала на коментару.
Gospodine Katicu,
da li ova izjava novog ministra Vujovica: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=04&dd=29&nav_id=842004 moze da pruzi tracak nade, bez obzira na njegovo prethodno radno iskustvo. On je prvi predstavnik vlasti koji se usudio da ukaže na katastrofalne posledice visokih bankarskih kamata i jos veća jeres je „da će videti sa NBS šta može da se uradi sa bankarskim kamatama“ (predstavnik vlasti koji se meša u rad NBS ? ) . Meni je zapanjujuća tišina kojom je ova izjava ispraćena u medijima . Kao da ništa nije rečeno!
@Vladimir Dž
Надам се да се нисте наљутили због постскриптума коментара
https://nkatic.wordpress.com/2014/02/14/valutna-kriza-kao-velika-repriza/#comment-5721
Dragan Radović – Da li nam možete reći nešto o sebi? Studije, poslove,…
За Драгана Радовића – Не било ми замерено, али могли сте уместо читавих чланака једноставно да као коментар ставите линк http://www.makroekonomija.org/category/0-dragan-radovic/
__________________________
@Boki (30/04/2014 у 21:46)
Ако сте последњих месеци пратили наступе г. Крстића, он помиње термине час „јавни сектор“, час „јавни сектор у ужем смислу“, час „јавни сектор у ширем смислу“. Премијер је у експозеу цитирао Лазара Крстића, који до сада није изнео егзактан податак (некако се чини да воли паушалне процене), нити је разложио агрегат који помиње – да видимо структуру запослених.
Не можете нпр. „Инфостан“ и „Телеком“ да убрајате у јавни сектор који се финансира из буџета, нити да запослене у НИС-у множите са 0,29 (Србија има удео у овој компанији од 29 %) па да добријену бројку уписујете у јавни сектор.
Надам се да ми наш домаћин неће замерити што ћу га цитирати да се „ПУЈДА приватни сектор против јавног“ како би се „ситуација драматизовала и тиме правдале одлуке које се доносе“.
Предлажем да се примени следећи приступ – да се од укупног броја запослених одузме број запослених у реалном сектору. Тако ће се добити број запослених у јавном сектору.
Међутим, ако Вам нису помогли коментари које сам недавно приложио (нису сви моји), мислим да неће помоћи моја даља беседа.
Толико од мене.
Za Boki011 – Kada sam pisao tekst https://nkatic.wordpress.com/2012/02/17/beznade-bespuce-i-moguci-izlaz/ imao sam pred sobom neke od suludih deformacija sistema koje ste i Vi pomenuli. Teško je naći bolesniji primer od toga da se zadužujete da bi stranci radili poslove koje sami možete raditi. Taj ogroman otpor prema ideji da se primarna emisija namenski usmerava na domaće firme koje grade domaću infrastrukturu nije posledica straha od inflacije. Taj mehanizam bi delimično oslobodio državu zavisnosti od ino finansiranja i zato je neprihvatljiv. Hvala na komentaru.
Za – Nebojša Katić
Verujte mi gospodine Katiću da su porezi I doprinosi na zarade samo vrh ledenog brega. Mislim da kada budemo došli u situaciju da samo izmenom poreza I doprinosa poboljšavamo domaću privredu, mi ćemo biti na zelenoj grani. Osnovni problem su skriveni nameti, parafiskalni nameti, raznorazne licence, sertifikati I dozvole. Plaćanja određenim agencijama za raznorazna mišljenja I saglasnosti, ekološke takse, taksa na vodotokovw, takse za ovo I ono.
Veliki problem je i što učestvujete u tržišnoj utakmici sa konkurencijom koja je u startu na mnogo boljoj poziciji. Naime, fond mesečnih neto plata u mojoj firmi je 7,5 miliona dinara, bruto iznos je oko 12,6 miliona dinara. Takmičite se sa konkurencijom za koju posle saznate da godinama ne plaća poreze I doprinose. Vi ste u startu odnjih skuplji za 70%.
Kada ja radim u Inostranstvu (region bivše YU) obezbeđujem za sve svoje radnike radne dozvole, plaćam boravišne takse I lokalne lekarske preglede. U Srbiji podižem proizvodnu halu za stranog investitora. Tehnološku opremu montira firma iz Slovačke. Slovaci dovedu 30 radnika koji tu rade 2 meseca bez ijednog papira države Srbije. Inspekcija rada zaobilazi gradilište – pa nećemo valjda da ljutimo stranog investitora – takoreći dobrotvora.
Uzimamo kredite EBRD-a za projekte po Srbiji. EBRD diktira takve uslove tendera da su domaća preduzeća u startu izbačena iz igre. Ako je to već kredit a ne donacija, zašto novac ne usmerimo na domaće izvođače. Ovako sve pare iz kredita vratimo u zemlju iz koje smo dobili kredit I još smo im dužnii. Najgore od svega je što smo im I neizmerno zahvalni.
Poenta jeda su nam zakoni I pravila takva da mogu da se tumače I ovako I onako pa kako se kome zalomi. Odnosno zna se kome se zalomi na jedan a kome na drugi način. To nije situacija samo u građevinarstvu već i u svim drugim granama privrede. To je srž tzv Burazerske ekonomije koja nas tera u propast – ovaj može ovako a tebi će da defiluju inspekcije kroz firmu dok te ne upropastim. Tim načinom mi već fodinama ubijamo zdrav deo privrede. Ako hoćemo da uspemo, pravila moraju da budu jasna I moraju da se odnose na sve. I poredtoga što g. Vučić deklarativno govori to isto, svedok sam da je u zadnje dve godine ta burazerska ekonomija uzela maha vise nego ikada. Zato mislim da nikakvih dobrih promena neće ni biti.
Hvala na komentaru
Pozdrav
BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE U ČETIRI FAZE
1. OBJAVA RATA SIVOJ EKONOMIJI – UVODJENJE VANREDNOG STANJA
2. PRIPREMA I DONOSENJE PRVOG SETA MERA
3. PRIPREMA RESENJA ZA SVE BUDZETSKE KORISNIKE
4. DONOSENJE DRUGOG SETA MERA
I FAZAPrva faza stupa ODMAH – Objavljuje se rat SIVOJ EKONOMIJI, uvode se VANDREDNE MERE koje ce trajati do TRI meseca.
.Rukovodstvo – vodje: Vlada i ministarstvaKao u svakom ratu mora se delovati u dva pravca:
1. Kopnena ofanziva
2. Informisanje i psiholoski ratKopnena ofanziva podrazumeva frontalne akcije na terenu, kontrole u svim gradovima, u svim bransama, po unapred utvrdjenom planu.
Izvrsioci: Ministarstvo finansija – Poreska uprava Srbije, u sadejstvu sa drugim ministarstvima.Poreska uprava Srbije ima strucni i najnekorumpiraniji kadar koji moze da bude na celu svih akcija na terenu, druga ministarstva koristiti kao podrsku u okviru bransi koje ta ministarstva pokrivaju.Akcije krenuti na branse koje su najzastupljenije na trzistu, gde su utaje svakodnevne i najcesce, kao i na sve vrsioce usluga – dva pravca:- svi izdavaoci fiskalnih racuna – ugostitelji, pekari, butikasi, piljari, razni kiosci, podrumi pica, mesari i svi drugi….- 100 poreskih strucnjaka – kontrole traju samo deset minuta: provera preseka pazara, radnika zatecenih na random mestu I ugovora o zakupu poslovnog prostora.- vrsioci raznih usluga – firme: prevoz putnika i robe, turisticka delatnost, veleprodaje hrane i pica….- 100 poreskih inspektora, svake nedelje po jedna bransa.Kontrole raditi po strogo utvrdjenom redosledu tako da se vec u prvoj nedelji dobijaju izuzetni rezultati o izvrsenim utajama koje daju znacajnu psiholosku podrsku za nastavak akcije.Uloga medija je veoma vazna. Uoci pocetka akcije predsednik Vlade treba da najavi rat utajivacima , vandredno stanje, da pozove u pomoc celokupno stanovnistvo kako bi na kraju savladali neprijatelja koji opstaje u svim vekovima za nama. U svim informativnim emisijama non stop treba govoriti o pocetnim uspesima akcije.Poziv za pomoc stanovnistvu treba da izgleda ovako:Predsednik Vlade treba da zatrazi pomoc penzionera I svog stanovnistva:Molimo sve penzionere da daju svoj doprinos kako bi naplatili sredstva namenjena budzetu, sredstva koja sada zavrsavaju u dzepovima utajivaca kako bi sa tim sredstvima obezbedili stabilnost PIO fonda. Zbog toga vas molimo, trazimo od vas, da svaki put kada idete u kupovinu ne platite robu ako ne dobijete fiskalni racun. Ponavljamo, od danas nikada i nikome nemate obavezu da platite bez fiskalnog racuna.Ministar zdravlja na slican nacin treba da pozove sve zdravstvene radnike, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrasnjih poslova takodje svoje radnike da se ponasaju na isti nacin.Ministarstvo prosvete treba da obavesti sve profesore, nastavnike, ucitelje, da im obavezu da jednom nedeljno u trajanju od pet minuta odrze predavanje svim svojim djacima koliko je bitno da se i deca ukljuce u akciju, da nista ne placaju bez dobijanja fiskalnog racuna.Na prethodno opisani nacin dobijamo na terenu nekoliko miliona “inspektora”.Objaviti broj telefona, mail adresu, gde ce moci svi gradjani trenutno podneti prijavu protiv neizdavaoca fiskalnih racuna. Nadlezni organi na prijavu moraju da reaguju u roku od 48 sati.Za vreme akcije na terenu, u pozadini, u kancelarijama Poreske uprave Srbije treba raditi intenzivne analize podataka kojima raspolaze ova sluzba. Analize raditi po bransama kako bi se iskustveno utvrdile nelogicnosti – tacno postoji metod koji se preporucuje kako bi se na najefikasniji nacin utvrdila odstupanja (vrlo uspesno testiran metod na jednoj bransi u proteklih mesec dana).Prethodno napisane akcije intenzivno raditi ne duze od tri meseca. Cilj je da se naplate ogromna budzetska sredstva, da se pokaze svim utajivacima da nece moci vise tako da rade, da je drzava izuzetno ozbiljna i da ce sankcionisati svako obavljanje delatnosti van legalnih tokova.Za sve prekrsioce treba obezbediti hitno reagovanje prekrsajnih sudova (‘preki sud’) kako bi efekat akcija dobio neuporedivo vecu tezinu.II FAZAOva faza ide uporedo sa prvom. U njoj treba napraviti plan koje sve radnje treba uraditi i koje mere doneti da bi se popravio privredni ambijent, kako bi nasa privreda bila primamljiva za domaca i strana ulaganja.Sledece mere treba uvesti od 01.07.2014.:Porez na dobit vratiti na 10%. Nikakav efekat nije postignut povecanjem na 15%, cak je i manja naplata ostvarenaPorez na kapitalnu dobit vratiti na 10%, takodje manja naplata bila usled povecanja stope.Hitno sniziti stope poreza na imovinu. . Mnoge firme imaju imovinu ne rade, nece izdrzati veci namet I neminovno ce ici na zatvaranje. Zamena prihoda usled manje naplacenog poreza na imovinu traziti u Porezu na zakup, ogromna sredstva leze u ovom izvoru, ovaj izvor se jednostavno identifikuje. Najveci protivnik snizavanju stopa poreza na imovinu su lokalne samouprave. Njihov zadatak je da se na svojoj teritoriji izbore protiv rada na crno, cime bi od novozaposlenih radnika naplacivale veci porez na zarade. Lokalnim samoupravama ustupiti i porez na zakup.Vratiti lekare i advokate u vodjenje knjiga – Omoguceno je ovim bransama da nesmetano ‘peru novac’ i ostvare enormne zarade – potpuno u suprotnosti sa uvodjenjem extraporeza na zarade preko 100 hiljada din. za sve primaoce zarada – lekarima i advokatima je omoguceno da imaju zarade do 50 hiljada evra godisnje sa minimalnim porezom. Svim pausalno oporezivim obveznicima doneti resenje o vodjenju knjiga ukoliko isplate u gotovini na mesecnom nivou veci iznos od 100 hiljada dinara.SMANJENJE OPTERECENJA ZARADA – jedina mera koja ce znacajno popraviti privredni ambijent je smanjenje opterecenja zarada za trecinu. Ova mera treba da se podrzi jakim kontolama rada bez prijave kako bi se svi neprijavljeni radnici preveli u rad sa prijavom – 700 hiljada radnika trenutno radi bez prijave na rad sto svakog meseca odnosi najmanje 70 miliona evra budzetskih prihoda.III FAZAKljucni momenat u FAZI III je kako smanjiti visak radnika. Dajem jedan vrlo jasan predlog: ako se svi borimo protiv sive ekonomije, svih mogucih utaja, onda u toj borbi treba da prednjace i svi radnici na budzetu – SVAKI ZATECENI RADNIK U VRSENJU BILO KAKVE UTAJE TRENUTNO DOBIJA OTKAZ. Ako zdravstveni radnik radi dodatno u privatnoj ordinaciji neprijavljen automatski podleze otkazu. Ako bilo koji radnik sa budzeta izdaje poslovni ili stambeni prostor, ne prijavi prihod, dobija otkaz. Svako ima pravo na dodatne prihode, ali oporezovane.U ovoj fazi traziti resenje za javna preduzeca, ukidanje dotacija, restrukturiranje i prodaju gubitasa.IV FAZAIstovremeno dok traje treca faza vrsiti pripremu za REFORMU PIO FONDA. Danom stupanja na snagu novih propisa za PIO fond trebalo bi zavrsiti sa restruktuiranim firmama.Pretpostavljeni datum zavrsetka III i IV faze je 31.12.2014. godine,Prvi efekat borbe protiv sive ekonomije treba da da jake vidljive rezultate vec do kraja I faze. Svaki sledeci kvartal trebao bi da ima sve vecu naplatu budzetskih prihoda.Nacin borbe iz I faze bazira se na sprecavanju utaje na poslednjoj karici u lancu. Kada ta karika bude naterana da placa svaki dinar PDVa, njoj nije isplativo da nabavlja robu na crno jer ce kao rezultat na kraju godine imati nerealno visoku oporezivu dobit. To ce naterati privrednike da od prethodne karike nabavljaju legalno robu, tako unazad cemo stici do uvoznika I proizvodjaca (veliki izvor robe na crno) koji ce morati da pocnu sa prodajom robe 100% legalno.Ima strucnjaka koji za KOPNENU OFANZIVU zagovaraju I frontalnu kontrolu uvoza koja bi se postigla pribavljanjem kompletne dokumentacije uvoznih firmi iz LUKE RIJEKA, odakle dolazi skoro sva roba iz Kine.Za uspeh PROGRAMA najvaznija je I FAZA koja treba da ‘ubedi’ privrednike da ce ubuduce moci da funkcionisu samo u legalnoj zoni. Takodje, prva faza treba da napravi podlogu za ubiranje neuporedivo vecih budzetskih prihoda sto ce omoguciti manji pritisak na budzet i funkcionisanje I seta mera, kao i naredne godine II seta mera.Verujem da ce Vam sve prethodno napisano biti od koristi.
U Beogradu, 29.04.2014.
DRAGAN RADOVIC
Свиђа ми се · · Подели
6 особа каже да им се свиђа ово.
BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE – UTAJE PO BRANSAMA
1. NOVCA ZA BUDZET IMA NA SVAKOM KORAKU, SAMO GA TREBA NAPLATITI.
2. SIVA EKONOMIJA JE NAJVECI RESURS SRBIJE ZA IZLAZAK IZ EKONOMSKE KRIZE
3. PORESKA UPRAVA JE NAJVECI KRIVAC ZA KATASTROFALNO STANJE U BUDZETU
4. SVAKA PORESKA REFORMA BEZ REFORME PORESKE UPRAVE OSUDJENA JE NA PROPAST.
U Srbiji se utaji preko tri milijarde evra budzetskih prihoda godisnje, PDV milijardu evra, poreza i doprinosa na zarade
milijardu ipo evra. Trenutno u Srbiji ima preko 700 hiljada radnika na crno, bez prijave. Preko deset milijardi evra iznosi
neregistrovani promet roba i usluga. Velika zabluda je servirana da siva ekonomija postoji zbog najsiromasnijih slojeva
stanovnistva koji se bore za goli opstanak na ulicnim kartonskim tezgama. Najveca siva ekonomija u Srbiji obavlja se pod
plastom legalne firme. Sledeci materijal upravo govori koliko iznose procenjene utaje po bransama, nacini na koji se vrse,
sa predlozima za suzbijanje.
Drugi materijal, BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE U CETIRI FAZE, obrazlaze kojim nacinom trebamo da se borimo
i izborimo u vrlo kratkom vremenskom periodu sa ovim zlom. Potpuno su pogresne procene vecine eksperata, FRENa, NALEDa,
da je potrebno 5 do 6 godina za smanjenje na nivo zemalja u okruzenju, 25 do 29%. Takodje je potpuno pogresna procena FRENa objavljena u Novom nalazu da je u nasoj zemlji nivo sive ekonomije dostigao 31 – 32%. Analizom obuhvacenih bransi nedvosmisleno se zakljucuje da siva ekonomija kontrolise 50% prometa robe i usluga. Ustede koje propagiraju svi strucnjaci, cak i da se ostvare, visestruko su nize od mogucnosti koje pruza bolja naplata suzbijanjem sive ekonomije. BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE – UTAJE PO BRANŠAMA
Suzbijanjem sive ekonomije na prvom mestu bi se značajno povećali budzetski prihodi. Možda i najvažnije, smanjili bi se utajeni prihodi privrednika i velike količine gotovog novca koji je u opticaju.
Smanjenjem gotovog novca automatski se smanjuje potreba za korupcijom – kada nema novca iz sive zone privrednici nemaju razloga za korupmpiranje raznih inspekcijiskih organa.
1. AUTOBUSKI PREVOZ PUTNIKA
Preko 80 miliona evra su procenjene utaje raznih poreza i doprinosa u autobuskom prevozu putnika. Najveće utaje su u neregistrovanju prometa i radu neprijavljenih radnika. Tako imamo firme koje imaju višestruko više autobusa od broja vozača, firme koje sa više stotina vozača prave promet od nekoliko desetina miliona dinara i obrnuto, firme sa malim brojem radnika koje prave promet od vise stotina miliona dinara. Nepoznati je iznos goriva kupljenog na crno te su nemoguce procene dodatnih utaja PDVa i akciza.
RESENJE: Postoji uputstvo kako iskontrolisati celu bransu za samo mesec dana.
2. SAOBRACAJ – DOMACI I INOSTRANI TRANSPORT ROBE
Manji kamioni i kombi prevoz skoro uvek se obavlja bez registrovanja prometa. Razne su procene koliko ima transportnih vozila, čak i preko 100 hiljada. Najčešće su vozači bez prijave na rad. Prijavljenim radnicima se skoro uvek obračunavaju plate po minimalnoj osnovici. Najizraženiji primer je međunarodni transport gde vecina vozača ima zaradu od 21 hiljadu din. Zvanične plate su od 500 do 1500 evra, odnosno 10 do 15 % od ugovorene ture koju voze – vlasnici im obračunavaju fiktivne dnevnice za službeni put u inostranstvo, radnik preda jedan obracun sa troskovima, vlasnik pravi drugi (falsifikat) sa naduvanim dnevnicama, izvrsi se uplata na tekuci racun radnika, vlasnik vec ima ovlascenje i podigne novac. Tako se desi da na ime radnika bude i po 20 do 30 hiljada evra uplaćenih dnevnica na tekući račun godišnje a da radnik uopšte i ne zna da je preko njegovog računa vrseno veliko pranje novca (isti system isplate ide na svakog vozaca u firmi). Tako radi većina firmi iz ove branše. ‘Ako bi nam to ukinuli svi bi prestali da radimo’, kažu vlasnici.
RESENJE: Ograniciti isplatu deviznih dnevnica po radniku do visini isplacene neto zarade.
3. TURIZAM
Agencije svoje aranžmane prodaju u gotovini, dinarima i čvrstoj valuti, bez evidentiranja prometa. Tako imamo firmu iz BGDa koja ima šest autobusa, samo jednim autobusom za dve nedelje odveze turiste u inostranstvo za 100 hiljada evra, a godisnji prihod prikaze manje od 100 hiljada evra. Ova agencija ne prikaže cak i nekoliko miliona evra prometa. Većina agencija koje imaju svoje autobuse imaju isti sistem rada, niko i nikada ih nije kontrolisao. Sav keš koji dobijaju koriste za plaćanje inostranih aranzmana na ruke, takođe i domaće aranžmane plaćaju na ruke – znači dotičemo i nase hotelijere koji većinom u turistickim mestima rade za gotovinu i bez registrovanja prometa.
Sve dodatne usluge koje agencije vrše turistima u inostranstvu su potpuno neregistrovane.
Veliki turisticki centri su Meka za pranje novca i sivu ekonomiju.
Vrnjačka Banja je pred bankrotom, opstinska kasa je prazna a grad od gostiju nije naplatio niti dinara turisticke takse – sve su zadržali građani koji izdaju sobe i apartmane gostima a ne prijavljuju promet. Preko leta u toj banji dnevno ima preko 15 hiljada gostiju.
Zlatibor, Soko Banja, kao i mnogi turistički centri su vodeći u utajama novca po više osnova: neregistrovanje prometa gostiju,neplaćanje gradske takse, ugostiteljske i mnoge druge usluge se vrse bez izdavanja racuna.
RESENJE: Sve inspekcije sa republickog nivoa spustiti na lokalni, danonocne kontrole vrsiti po unapred pripremljenom planu I uputstvu o kontrolama svih utajivaca.
4. UGOSTITELJSTVO
Već je poznato koliko ne dobijate račune u raznim restoranima, kafićima, pivnicama, picerijama. Ili se dobije račun koji u stvari uopste nije račun, na kome sitnim slovima pise: molimo sacekajte račun. To su fore koje su ubacili programeri, vrlo lako se spreči utaja izbacivanjem takve opcije iz softvera. Već sam navodio primere da bolje sendvičare na ćosku, kao i restorani, dnevno utaje od 100 pa i vise stotina evra sto na godišnjem nivou daje od 30 do 100 hiljada evra utaje PDVa. Primeri velikih sala koje se izdaju za svadbe: često bude 200 do 500 gostiju, meni košta od 20 do 40 evra po osobi, ceh bude od 4 hiljade evra do 10 ili cak i 20 hiljada evra prometa – a utajeni PDV ide od 1 do 3 ili 4 hiljade evra samo za jedan dan u tom objektu – velike sale su najčešće svaki vikend oba dana zauzete. A gde su neprijavljeni konobari, hrana koja keteringom stiže iz Raške ili Novog Pazara, fotografi sa više hiljada fotografija po paprenoj ceni, muzičari koji su obično čisti divljaci.
300 MILIONA EVRA IZNOSE UTAJE U TURIZMU I UGOSTITELJSTVU.
5. OBEZBEDJENJE I CISCENJE OBJEKATA
Neverovatno da radnici u tim firmama rade na neke ugovore od 2 meseca za plate od 16 do 17 hiljada din., bez prijave na staz, kao neka obuka – posle dobijaju otkaz. Taj novac ide na ruke, bez evidentiranja. Kažu da ima firmi koje imaju i po 500 radnika na takve ugovore, a neke najjače i do 2000 hiljade radnika. Nema puno takvih firmi, vrlo lako bi se identifikovale. Firme za čišćenje učestvuju na tenderima gde nude radnika po ceni od 25 hilj. din. mesečno – takve firme ne prijavljuju radnike uopšte, isplate prvih mesec – dva, par meseci ne isplate platu i onda otpuštaju radnike. Vrlo jednostavno se proveri svaka firma iz ove branse – proverom sklopljenih ugovora sa naručiocima posla.
Zakonom o javnim nabavkama drzavne firme na tenderima prihvataju najpovoljnije ponude koje najcesce daju firme sa najvecim brojem angazovanih radnika na crno.
Austrija je dobar primer kako se boriti protiv rada na crno: narucilac poslova ili investitor u cijem se prostoru nadju neprijavljeni radnici placa dvostruko vecu kaznu od izvodjaca ciji su radnici zateceni: narucilac poslova je duzan da proveri sve radnike angazovane u svom prostoru ili objektu.
U agencijama za obezbedjenje I ciscenje veliki broj angazovanih radnika su penzioneri. Kako bi se dala prednost zaposljavanju mladih pre penzionera, potrebno je izjednaciti doprinose za penzionere sa doprinosima koji se placaju za sve druge radnike, cime bi penzioneri izgubili prenost nad mladima.
6. PROIZVODNJA I PRODAJA HRANE
Obzirom da se u Srbiji najviše novca troši za hranu logično je da su utaje i najveće u prodaji hrane. Vraćamo se ponovo na sendvičare, pekare, kao i sve druge koji prodaju hranu – retko kada ćete dobiti račun. Takođe i piljare gde je većina robe prodata na crno. Vrlo zanimljivo da se u tim radnjama roba nabavlja zvanično, proda na crno, u knjigama se trenutno vidi nesklad – ali da ima ko to da pogleda.
O pijacama da i ne govorimo, sva roba se nabavlja na kvantaškim pijacama od preprodavaca, niko nema koristi, što je najgore ubijaju sa cenama one prodavnice koje su u blizini i htele bi da rade legalno. Kvantaši su leglo preprodavaca. Eminentni profesor sa Poljoprivrednog fakulteta procenio
je da neregistrovan promet hrane doseze dve milijarde evra.
RESENJE: Stroga kontrola svih prodavaca poljoprivrednih proizvoda, razdvojiti proizvodjace i nakupce. Nakupce uvesti u legalne tokove. Spreciti sve piljare koje se snabdevaju na kvantasima da prodaju hranu u svojim radnjama bey registrovanja prometa.
PEKARE su posebna tema u okviru prodaje hrane. Najsmesnije je kada pekari kažu da rade sa gubitkom a od kilograma brasna najcesce naplate i do 500 dinara od napravljenih pogačica i ostalih proizvoda – mnoge pekare do prošle godine nisu bile u sistemu PDVa, a promet od 4 miliona su ostvarivale mesečno. Kod pekara je sve na crno, od nabavke sirovina pa sve do prodaje.
Najčešće su i radnici bez prijave.
Promet psenice i brasna je 70 do 80% na crno, bez prijave prometa (afera sa praznim silosima sve govori). Svaka druga vekna hleba je proizvedena i prodata na crno.
RESENJE: Brze desetominutne kontrole u svim gradovima, I po nekoliko puta u istim objektima sa proverom pazara, zatecenih radnika I ugovora o zakupu.
7. BUVLJACI
Najcuveniji Pancevacki buvljak, kompletan promet robe na crno. Direktor Poreske uprave je početkom 2013. obisao tu pijacu, konstatovao da je TO STRAŠNO i ništa nije uradio po tom pitanju – u prevodu je PODRŽAO takvu prodaju. Slično je i na Novom Beogradu, OTC je leglo sive prodaje gde su najveću korist imali reketaši tržisni inspektori.
RESENJE: Brze desetominutne kontrole u svim gradovima, na svim buljvacima, po nekoliko puta dnevno u istim objektima.
8. TEKSTIL – PROIZVODNJA I PRODAJA
Na buvljake se oslanja najviše prodaja TEKSTILA. O kineskim tekstilima koji dominiraju sivom prodajom da ne pricamo. Tu su i razni domaći proizvođaci: Pazarci sa teksasom, Ariljci sa svojim vešom, razni drugi prozvođaci rublja, posteljina (ove robe na pijacama ima u izobilju, sve na crno). Izvor sa carine tvrdi da stotine kombija dnevno predje preko granice sa neregistrovanim kolicinama tekstila.
9. CARINA KAO IZVOR ROBE NA CRNO
Iz Asocijacije malih i srednjih preduzeca Milan Knežević je na konferenciji za novinare rekao da vrednost robe koja uđe iz inostranstva na carinu, izadje 4 milijarde evra manja vrednost – carina prokrijumcari toliko, podatak koji je izjavio pred direktorom Poreske uprave Srbije. O carini i njihovim sistemima se može pričati do mile volje. Stručnjaci iz Poreske policijesu mišljenja da treba uporediti sve papire uvoznih roba koji stižu u luke Pulu i Kopar sa papirima koji se predaju našoj carini (sve uvezene robe, najviše iz Kine).
Apsurdna je sledeca racunica: Od ukupno naplacenog PDVa dve trecine se naplati na uvozu, jedna trecina u zemlji. Ako pretpostavimo da uvoznici zaracunaju prosecnu marzu od 50% dobijamo kompletno naplaceni PDV u Srbiji samo od uvezene robe. A gde je sav naplaceni PDV od prodaje struje, telekomunikacionih usluga, komunalnih i svih drugih usluga, kao i PDV od svih drugih domacih proizvoda? Ostaje utajivacima!
10. OTKUPLJIVACI SEKUNDARNIH SIROVINA, VOĆA I POVRĆA
Otkup sekundarnih sirovina sa pumpanjem količina i cena sluzi za velika pranja. Otkup svih vrsta voća: malina, kupina, jagoda, višanja, šipuraka, takodje. Posebna priča su otkupljivaci mleka – manje mlekare u unutrašnjosti koje imaju svoju proizvodnju kačkavalja, mekog sira I drugih mlecnih proizvoda – robu restoranima ili manjim piljarama bez registrovanja prometa.
11. SPORT
O velikim pranjima prilikom prodaje sportista i ne treba pričati, sve je već poznato. Sportski savezi su generatorisive ekonomije a klubovi izvršioci. U klubovima je samo keš u opticaju: članarina, plaćanje zakupa po raznim salama, angazovanje trenera, stipendije igrača i igračica. Sva plaćanja kada su takmicenja: sudije, delegati i druga zvanična lica idu keš na ruke – savezi ne dozvoljavaju pocetak utakmice ako nisu izmirene sudije, priznanica je dokaz. Savezima treba zabraniti dotacije svim klubovima koji vrse isplate licnih primanja bez obracunavanja poreza po odbitku.
RESENJE: Svi savezi koji organizuju bilo koje takmicenje moraju imati dokaze o isplacenim licnim primanjima sa placenim porezom po odbitku.
12. GRAĐEVINARSTVO
Leglo rada na crno, bez prijave radnika. Jos veće pranje novca stečenog iz svih prethodnih tačaka. Vrlo lako se sve otkrije. Najčešće se vrši prodaja stanova i poslovnog prostora plaćanjem kešom, uvek se prikazuje niža cena od tržišne. Prilikom vršenja prenosa Poreska uprava Srbije – deo za prenos apsolutnih prava razrezuje porez na prenos – jedina korumpirana služba uPoreskoj upravi (PU je, odgovorno tvrdim najnekorumpiranija služba u državi). Na prenosu službenici imaju istu foru u svim gradovima po Srbiji (u po nekom gradu su pošteni službenici): razrežu 50 do 100% veću osnovicu, onda oštećeni uvek nađe vezu, časti 100 do 200 evra, dobije rešenje koje je opet 30% jače od realnog – država više dobila, poreznik zadovoljan, kupac manje platio .
RESENJE: Prilikom izdavanja gradjevinske dozvole popuniti anketu: a. Ime investitora, b. izvor finansiranja, c. objekat za prodaju ili porodicna zgrada, 4. ako je za prodaju da li je vrednost prodaje preko 8 miliona din., obveznik PDV – da ili ne. U toku izgradnje kontrola utrosenog materijala po projektnoj dokumentaciji sa dokazima o nabavci gradjevninskog materijala, provera izvodjaca radova za angazovane radnike – legalno zaposleni ili rad bez prijave.
13. PROIZVODNJA I PRODAJA STOLARIJE
Proizvodnja stolarije od PVCa, drveta, aluminijuma – najčešće se radi u kućnim radionicama. Veće firme koje se bave proizvodnjom stolarije snabdevaju tačku 11., sve keš i na ruke.
RESENJE: Stalna provera svih uvoznika profila kao I distributera.
14.NAMEŠTAJ OD PLOČASTIH MATERIJALA
Na tacku 11. se oslanja i proizvodnja kuhinjskog i sobnog nameštaja po meri od pločastih materijala – najveća je proizvodnja ugaražama, podrumima, malim radionicama – retko ko kupuje u namenskim prodavnicama sa izdatim računom. Procene su da preko 60% ugradjenih proizvoda je bez registrovanja prometa.
RESENJE: Stalna provera svih uvoznika I distributera plocastih materijala.
15. ZAKUP STAMBENOG I POSLOVNOG PROSTORA
Procene su da ima 500 hiljada zakupodavaca (400 hiljada stanova i 100 hiljada lokala). Samo u Beogradu ima preko 200 hiljada stanova koji se izdaju i više desetina hiljada lokala. Trenutno je porez na zakup 20% na osnovicu koja je umanjena za 25% . Procenjene utaje poreza na zakup su preko 170 miliona evra, neprijavljeni prihodi zakupodavaca prelaze milijardu evra. Placanjem zakupa u gotovini osim utaje poreza na zakup stvaraju se utaje i drugih poreza: Pazar se ne prijavljuje za iznos zakupa pri cemu se utaji PDV, prihod je manji pri cemu se i porez na dobit plati manje.
RESENJE:U svim kontrolama privrednika po bilo kom osnovu obavezno proveriti Ugovor o zakupu poslovnog prostora , visinu, kao i nacin placanja. Stopu poreza sniziti sa 20% na 10%.
16. ZDRAVSTVO
Većina doktora sa raznim specijalizacijama radi dodatno u privatnim ordinacijama. Razne sitne operacijese naplaćuju po 1000, 2 hiljade evra za sat – dva posla, sve to ide na ruke. Katastrofalno je sto je pocetkom godine donet zakon da su sve ordinacije paušalci sa limitom od 6 miliona dinara. Pojedini doktori imaju i do 500 hiljada din.dodatnih mesecih primanja uz minimalni placeni porez.
17. ADVOKATI
Isti zakon o paušalcima je doneti za advokate, limit 6 miliona. Ove poslednje dve tačke, posebno advokati, koristiće svoje limite za pranje novca svojim komitentima uz proviz. od 10 %.
RESENJE: Lekari, stomatologi, advokati kao I za svi drugi pauslano oporezivi obveznici koji isplate u gotovini preko 100 hiljada din.u jednom mesecu moraju biti prevedeni u vodjenje knjiga I oporezivanje po stvarno ostvarenom rezultatu.
18. MENJAČNICE
Menjačnice značajno ucestvuju u pranju novca, sve veće količine gotovine koje se podignu sa računa firmi na razne načine menjaju se za valutu i to suprotno Zakonu o sprecavanju pranja novca, – transakcije preko 15 hiljada evra se ne registruju. Javna je tajna da mnogi menjači imaju i po nekoliko stotina hiljada evra neregistrovanog gotovog novca koji ima sluzi za obavljanjeposlova bez registrovanja prometa.
19. ESTRADA
Treba pojačati kontrole prodaje karata na svim većim koncertima u areni, većim gradskim halama. Posebno uvesti stalnu proveru poznatijih disko i nocnih klubova gde nastupaju domaće „zvezde“. Vrsiti proveru stecene imovine.
20. AKCIZNA ROBA
NAFTINI DERIVATI I DUVANSKE PRERAĐEVINE SU VEC IDENTIFIKOVANE OD STRANE DRZAVE KAO BRANŠE GDE SE UTAJI PREKO 300 MILIONA EVRA.
21. PROSVETA
Na turizam se oslanja i prosveta sa svojim ekskurzijama, rekreativnim nastavama. Nastavnici i učitelji su posebno plaćeni za ekskurzije i rekreativne nastave, skoro uvek gotovinski i bez obracunavanja poreza po odbitku – vrlo je lako proveriti sve isplate preko provere turisickih agencija koje su bile duzne da po ugovoru naplate celokupan ugovoren iznos i od toga uplate dnevnice.U prosveti je izrazena naplata ĐAČKOG DINARA. Perfidno se plasira da je to novac namenjen obezbeđenju, samo 10 do 20% tog novca ide na obezbedjenje a ostatak direktori raspolazu po svom nahodjenju bez ikakavog pravdanja bilo kome za trosenje tog novca.
Ceste su zloupotrebe sala za fiskulturu koje se izdaju raznim klubovima ili grupama gradjana za rekreaciju. Ili pak izdavanje terena na duzi rok gde ce neko napraviti balon za izdavanje.
prodaji užine ili otvaranju neke pekarice u okviru škole i da ne pričamo.
22. IGRE NA SRECU – KLADIONICE I KOCKARNICE
Zvanicno registrovan promet od igara na srecu u Srbiji je pet puta manji od prometa koji se ostvari u Hrvatskoj koja ima skoro upola manje stanovnika. Udruzenje legalnih priredjivaca igara na srecu UPIS procenjuje utaje na preko 70 miliona evra od strane nelegalnih i legalnih koji ne prijavljuju celokupni promet. Kontrole zu znacajno manje od kada je nadleznost prebacena u Poresku upravu, Sektor za menjacke i devizne poslove. Rad na crno je zastupljen do 90%, uvek su vlasnici obavesteni kada je akcija inspekcijskih organa. Broj prijavljenih poker i drugih aparata je znacajno manje prijavljen od stvarnog broja, korupcijom se izbegava problem.
RESENJE: Uvesti jedinstven softver NBS koji bi onemogucio dvojnu evidenciju prihoda.
23. PROIZVODNJA ALKOHOLNIH PICA
U Srbiji zvanicna proizvodnja alkoholnih pica je 12 miliona litara a potrosnja je 60 miliona litara. Za samo cetiri godine broj legalnih proizvodjaca smanjen je sa 2 hiljade na samo 300, dok je broj nelegalnih porastao za sve ugasene koji su nastavili da rade. Udruzenje proizvodjaca Srpska rakija procenjuje da drzava gubi 150 miliona evra samo na ime PDV i akciza, bez svih drugih dazbina, doprinosa i radnih mesta.
RESENJE: Kontrolom kupaca- svih ugostiteljskih objekata o poreklu alkoholnih pica koja su u maloprodaji, kao i registrovanjem celokupnog prometa samo ugostitelji ce biti naterani na vrsenje legalne nabavke.
24. POGREBNE USLUGE
Pogrebne usluge su 80% na crno, receno je na skupu u Privrednoj komori Beograda. Agencije za pogrebne usluge glavni su cinioci sive ekonomije: kod njih se nabavlja komplenta oprema za sahrane, dogovara organizacija ispracaja pokojnika, restoranske usluge, sve u gotovini i bez prijavljivanja prometa. Izradu i postavljanje spomenika 80% vrse neregistrovane kamenorezacke radnje.
RESENJE: Obustaviti naknadu pogrebnih troskova rodjacima pokojnika koji nemaju dokaze o izvrsenoj virmanskoj ili gotovniskoj uplati nastalih troskova.
25. IT STRUCNJACI – PROGRAMERI, SOFTVER KAO GLAVNI ALAT ZA SKRIVANJE UTAJA
Softveri su najjaci alat za dvostruku evidenciju, legalnu i nelegalnu. Zastupljeni su u vecini bransi, nacin je identican: maloprodaje-piljare imaju prodaju sa izdavanjem fiskalnog racuna ili bez, kafici i restorani takodje, zdravstvene ordinacije registruju uslugu na ime i bez izdavanja racuna.
RESENJE: Stvaranje evidencije pri Poreskoj upravi o svim softverskim firmama, svim softverima na trzistu sa izjavam da pod materijalnom i krivicnom odgovornoscu tvrde da ne postoji dvostruka evidencija. Istu izjavu moraju dati i korisnici softvera.
26. ELEKTROPRIVREDA – KRADJA STRUJE I NETEHNICKI GUBITAK
Elektroprivreda Srbije je objavila podatak da ima 52 nacina kradje struje, kao i da se na godisnjem nivou ukrade preko 60 miliona evra. Osim kradje postoji i drugi, netehnicki gubici. Strucnjaci procenjuju da je takav gubitak veci od same kradje, da gubitak dostize 180 do 220 miliona evra izgubljenih prihoda za EPS.
RESENJE: Ozbiljna provera svih mernih instrumenata sa ugradnjom sistema za eliminaciju netehnickih gubitaka.
27. OMLADINSKE I STUDENSTSKE ZADRUGE
Vrlo ceste zloupotrebe vrse poslodavci preko omladinskih i studentskih zadruga. Na Adi ciganliji ima restorana koji zaposlavaju i vise od 100 radnika preko uputa neke omladinske zadruge, pokriveni su kada dodje inspekcija rada, na kraju meseca iscepaju uput i za naredni omladinci ponovo donesu novi uput.
RESENJE: Inspekcije rada moraju proveravati isplacene zarade u prethodnom periodu, najmanje tri meseca.28. PRIHODI LOKALNIH SAMOUPRAVA
Lokalne samouprave imaju mnogo nenaplacenih prihoda. Veliko je zloupotrebljavanje javnih površina najčešće od strane ugostiteljskih objekata. U turističkim mestima je ogroman gubitak budžetskih prihoda od nenaplaćene turističke takse. Poslovni prostor se izdaje po visetruko nizim cenama od trzisnih. Veliki su iznosi izgubljenog poreza na zarade radnika usled rada na crno. Ogromni gubitak poreza na imovinu jer prosecno polovina objekata nije u poreskoj evidenciji. Mnogi prijavljeni obveznici poreza na imovinu, pogotovo firme, nece biti u mogucnosti da placaju jer su po novom zakonu razrezrane ogromne vrednosti. Ogromni gubici su u lokalnim javnim firmama zbog neprijavljenih korisnika. Poznat je primer iz Vrnjacke Banje, na vodovodnoj mrezi bilo je prikljuceno 1200 nelegalnih korisnika. Nelegalna izgradnja i dalje cveta, gradjani izbegavaju takse za dobijanje gradjevinske dozvole, inspekcijski organi (zbog korupcije) podrzavaju nelegalnost. I kada se radi uz projekat, cesto se dozvoljava dozidjivanje velikog broja kvadrata van odobrene dokumentacije.
Свиђа ми се · · Подели
13 особа каже да им се свиђа ово.
Beba Djordjevic Ovaj covek ima genijalna resenja !
Јуче у 18:42 · Свиђа ми се · 4
Мира Поповић-Кесер ovaj covek je genijalan!!sve sto kaze tako je!
Јуче у 19:19 · Свиђа ми се · 3
@Инжењер Дејан
„Јавни сектор тренутно запошљава оквирно 780.000 људи, од чега у државној управи 36.000, на локалу 163.000, у образовању 161.000, а 135.000 у здравству. Овај број запослених у јавном сектору је неодрживо висок – много је виши од свих земаља у окружењу, а нарочито у поређењу са земљама ЕУ.“
Ovo je premijer izneo u svom ekspozeu. Takodje ministar Krstic je vise puta ponovio ovu cifru sa naznakom da ona nije konacna jer nisu jos sagledane sve agencije i lokalne uprave. Ja nemam razlog da mislim da oni iznose neistinite podatke. Ipak bi to bilo previse cak i za Srbiju. Sa druge strane imate nekadasnji Kombinat Kostolac na primer koji je sada deo EPS a iz njega su izdvojene 4 velike firme koje su „privatne“ (bolje reci nisu javna preduzeca) ali fakticki rade iskljucivo za eps isto sto su radili i do izdvajanja iz kombinata. To nije nista drugo do deo javnog preduzeca koji se ne vodi na platnom spisku drzave ali fakticki njemu pripada. To predstavlja dodatnih 200-300000 (stim da su ovo procene ali po mnogima realne). Dakle obzirom da ste kolega inzenjer lako cemo se dogovoriti da cinjenice i egzaktne brojke ne mozete relativizovati. Sada, ako su one neistinite, to je onda ogroman problem, jer bi znacilo da vlada nije u stanju (za dve godine koliko je vec tu Krstic) cak ni da prebroji sve one kojima isplacuje plate, ili da premijer i ministar finansija javno lazu sto mi je ipak tesko da zamislim.
@Vlada
Осврнуо бих се на Ваш коментар:
https://nkatic.wordpress.com/2014/04/16/rts-oko-magazin-komplikovani-tajming-16042014/#comment-6029
Рекао бих да су предности г. Ђелића 2000. године и г. Крстића 2013. године, уз њихове референце, биле и допадљивост. Као што је написао Андреј, г. Крстић је као министар финансија превазишао г. Динкића у планирању буџета – постављајући нови „рекорд у промашају“.
Крајем јануара текуће године привредник Милан Кнежевић је говорио како је актуелни министар финансија дошао у Србију да одради приправнички стаж.
____________________________
Да се накратко посветим Вашим коментарима од 30/04/2014 у 01:14 и 14:15 (по Гриничу).
Г. Кнежевић је гостовао у „Пешчанику“ пре експозеа премијера и мислим да се не би сагласио са добрим делом његове садржине.
Што се тиче сектора се великим приносима, странци су заинтересовани за банке, енергетику, телекомуникације… Када је у питању „Телеком“, на њега се наслања око 50 средњих предузећа – која из те сарадње остварују солидне приносе. Руку на срце, нека од њих користе „мердевине протекционизма“, али то је друга тема. Видећете када почну приватизације „Телекома“, ЕПС-а итд. колико ће радника остати без посла у приватном сектору, јер ће страни власници махом сарађивати са својим фирмама. Разуме се, задржаће пословање са неким нашим фирмама када су у питању услуге обезбеђења, исхране итд.
Ако би, на пример, „Дојче телеком“ купио српски „Телеком“, да ли мислите да ће доћи овде да 1) експлоатише српско тржиште и буде десна рука немачким малим и средњим предузећима или 2) да развија наша мала и средња предузећа?
Бојим се да није далеко од истине да је земљама Југоисточне Европе намењена улога да се претежно баве пољопривредом и туризмом, уз спорадичну лаку индустрију.
@Boki (30/04/2014 у 16:25)
С обзиром на то да колико-толико пратим ситуацију, податак о 800 хиљада запослених који примају новац из буџета је нетачан. :
https://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/#comment-4266
https://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/#comment-4270
https://nkatic.wordpress.com/2014/02/14/valutna-kriza-kao-velika-repriza/#comment-5502
https://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/#comment-4314
(Коментари су написани пре таласа страначког запошљавања током новембра и децембра 2013, када је најављено двогодишње „замрзавање“ запошљавања у јавном сектору и јавним предузећима од 2014. године)
Za Dragana Radovića – Hvala na preporuci, svakako ću pogledati. Ono šte mene brine nije toliko vezano za budžetski deficit, koliko za stanje efektivne recesije. Ako se vrednost stvara, ali se ne oporezuje adekvatno, to se da rešiti. Ali, ako je siva ekonomija toliko velika, logično bi bilo očekivati da se neoporezovani novac negde pojavi kao tražnja. Tražnja međutim kao da kontinuirano pada. Grčka je dugo funkcionisala tako što je poreska nedisciplina učinila da budžet bude vidljivo prazan, ali su džepovi Grka bili vidljivo puni. Meni se čini da toga u Srbiji nema. Sivo tržište je svakako veliko, ali da li je tako veliko kao što mislimo? Hvala na komentaru.
Za Bokija – Moj tekst se nije bavio Srbijom. Pokušao sam samo da ukažem na činjenice vezane za jedan od modela koji se smatra jako dobrim za Srbiju. Hvala na komentaru.
Za Boki011 – Hvala Vam za informacije. Ovo što ste napisali mi takođe pokazuje da su problemi malih i srednjih preduzeća raznoliki, veoma kompleksni, da se ne svode samo na visoke poreze i doprinose i da se ne daju generalizovati. Hvala na komentaru.
Molim pogledajte portal MAKROEKONOMIJA RADOVIC DRAGAN, gde sam objavio cetiri teksta u kojima objasnjavam svoje vidjenje za resavanje problema budzetskog deficita. Resenje nije u stednji koju svi zagovaraju (nikako preko penzija, drugi vidovi da), vec u boljoj naplati poreza i doprinosa suzbijanjem sive ekonomije. Potencijal bolje naplate je skoro desetostruki od predvidjenih usteda. Naglasavam da je minorna siva ekonomija prodaja na kartonskim ulicnim i pijacnim tezgama, ona protiv koje se treba boriti je pod plastom legalne firme. Samo PDV se ne naplati milijardu evra godisnje, poreza i doprinosa na zarade zbog 700 hiljada radnika na crno je preko milijardu ipo evra. Sve ukupno u sivoj zoni se okrece preko deset milijardi evra neoporezovanih prihoda (to ne rade najsiromasniji slojevi kako je perfidno predstavljeno), kao i preko tri milijarde evra utaja poreza i doprinosa.
Postovani gospodine Katicu. Veoma mi se dopao ovaj vas tekst-analiza, i razumem da je direktan povod za isti upravo ekspoze „novog“ premijera. Medjutim u vasim izlaganjima uporno mi izmice jedan detalj. Naime vi cvrsto stojite na stanovistu da neoliberalni koncept nije dobar, sto ja niti umem niti zelim da osporim, iako moram da primetim da je neoliberalizam sastavnio deo „globalizma“. Ako bismo se odlucili ze neki vid „protekcionizma“ i zatvorenog trzista onda bi smo dobrovoljno pristali na neki vid „samoizolacije“ jer slozice te se mi smo isuvise mala i beznacajna zemlja da bi nam se dozvolio „samostalni izbor“. Ono sto me neprekidno cudi u vasim tekstovima je , zasto Srbiju smatrate zemljom u kojoj neoliberalne ideje imaju bilo kakav upliv. Naime izuzmemo li „inostranu vlast“ (prokomentarisano u prethodnoj recenici) mi imamo cinjenicu da 800000 ljudi prima platu direktno sa budzeta + oko 1,6 mil penzionera. Indirektno kroz vezane poslove sa JP jos oko 200-300 hiljada ljudi nalazi neki vid uhlebljenja. Ukupno je u Srbiji 1,7 mil zaposlenih pa ispada da nakon 1,1 mil koji na neki nacin rade za drzavu, ostaje maksimum 500-600000 ljudi koji rade u „kapitalizmu“, sto je oko jedne trecine zaposlenih. Od ovog broja treba oduzeti onih nesrecnih 150000 koji rade u takozvanim preduzecima u restrukturiranju (ne rade a primaju neku platu) i onda dolazimo do golih cinjenica da nezavisno od drzave svoju egzistenciju ostvaruje oko 400000 ljudi. Ovom broju dodajte i sve radnike na „crno“ (ne zna se ni odokativan broj) i opet cete doci do jedne trecine zaposlenih i oko jedne petine (u najboljem slucaju ako ne i znatno manje) onih koji primaju neke stalne prihode a ne zavise direktno od drzavnog budzeta. U kojoj to kapitalistickoj zemlji postoji, pogotovo u kojoj drzavi neoliberalnog koncepta. To jednostavno nema logicku osnovu. Drzava Srbija je pom mom misljenu u najgoroj fazi odumiruceg socijalistickog samoupravljanja koje je metastaziralo u nekakvu partokratsko socijalisticku „gnusobu“ i nije posteno njen debakl pravdati „neoliberalnom zabludom“. Ne kazem da treba zauzeti neoliberalni stav, ja sam pre za neki oblik nacionalne liberalne ekonomije ali jednostavno cinjenice govore da vasa tvrdnja nije na mestu, a sto bi moglo proizvesti i neke pogreske u predlaganju mera i puta za oporavak. Bez zelje da vas kritikujem, zamioli bih vas komentar na iznete brojke.
PS. Brojke su preuzete iz raznih izjava, clanaka, statistickih izvestaja i procena (za broj zaposlenih na ctrno te broj onih koji „indirektno“ rade za drzavu), a dostupne su vise manje na svim sajtovima koji obradjuju ekonomske teme.
Za Nebojša Katić
Možda bih mogao da prenesem neka iskustva iz privatnog sektora a vezano za „Нажалост немам такав контакт са привредницима из малих и средњих предузећа да бих се усудио да уопштавам њихов поглед на актуелне проблеме.“
Naime, direktorsam jedne privatne inženjering firme koja sebavi isključivo industrijskim projektima i to mahom vezano za tešku industriju. Imamo oko 100 zaposlenih i posedujemo dobro znanje u domenu projektovanja i izvodjenja radova u industrijskim postrojenjima. Takodje za odredjene tehnološke procese posedujemo znanja u toj meri da bukvalno sa zelene livade možemo kompletno da ih projektujemo, izgradimo i pustimo u rad tzv know – how. Po tome smo retkost u ovoj nasoj napacenoj otadžbini)). Uglavnom radimo za strane investitore i oko 10% za domaca velika preduzeća.
Ovaj uvod sam napravio ne da bih se hvalio već da bi vam bio jasniji nastavak teksta.
Početak svakog projekta je dobijanje posla projektovanja. Tu se sudaramo sa konkurencijom koja je u najmanju ruku nelojalna. Ili su u pitanju državne i poludržavne firme koje nude te iste poslove ispod svake cene jer ako nemaju za platu nakraju meseca tu je država da pripomogne. Druga vrsta konkurencije su formirani tzv instituti tehničkih fakulteta. To je još bolja varijanta. Država se postarala da određeni profesori i njihovi saradnici dobijaju ekstra prihode od projekata. Njihove cene su još niže jer oni uvek na kraju meseca primaju platu. Ovo što im dođe od projekata je dodatak. Pri tome imaju armiju studenata i stručnih saradnika koji za mrvice odrade tehničke crteže. Pri tome niko nemože nista da kaže jer pobogu pa to je fakultet. I naravno za razliku od moje firme ni jedna od gore nabrojanih nemora d adaje bankarske garancije, osiguranja itd. Čista burazerska ekonomija.
Dobije se posao, odradi se tehnička dokumentacija i udari se u stub administracije. Čista je zamena teza da građevinska dozvola zavisi samo od Zakona o planiranju i izgradnji. Za dobijanje građevinske dozvole uvezano je minimim 3 do 4 ministarstva i to Ministarstvio građevine za samu tehničku dokumentaciju, MUP za protivpožarnu saglasnost (oni su sad postali i najgori), Ministarstvo vodoprivrede za vodoprivrednu saglasnost, Ministarstvo energetike za energetsku efikasnost i ekološku dozvolu plus sva javna i komunalna preduzeća na lokalu od kojih morate da dobijete uslove i saglasnosti čak i ukoliko vam od njih netrebaju priključci. Da ne zaboravimo zavod za zaštitu spomenika kulture od koga vam treba saglasnost čak i da izvodite radove u sred nekog rudnika. Pre svegatoga, kako urbanistički cela država nije uređena, verovatno će vam tražiti i urbanistički projekat – to je jedno još 3-5 meseci. Obično za industriju gde sve mora da ide na Republičko ministartvo to sve traje minimum godinu dana.
Onda kreće građenje. Prvo se nudi posao i u uslovima u kojima je građevinska industrija, na svaki posao se javi 15 do 20 firmi. Obaranje cene je prosto nehumano a poslovi se po pravilu dobijaju bez avansa uz odloženo plaćanje od 60 dana. To u startu znači da kreditirate investitora oko 90 dana(jer prvo nešto morate da uradite da biste ispostavili fakturu). Da biste to izdržali potrebna vam je pomoć banaka. Ionako istanjena zarada onda odlazi u njihove džepove. Već sam počeo i da se zezam sa njima da još uvek nisu tražili hipoteku na unutrašnje organe. To pregovaranje sa bankama i proces dobijanja kredita za likvidnost (koji su u principu veličine do 3% našeg godišnjeg prometa) je u najmanju ruku ponižavajuće. Hiljade papira, hpoteke, menice izjave jemstva, odbor za Risk, Kreditini odbor pa onda ponuda kredita koji uopšte ne liči na ono što su u početku pričali ali više nemaš vremena da kombinuješ – posao je već krenuo, obaveze pristižu a i onako svebanke nude isto. To je tek neviđeni kartel. Onda čuješ da su neki drugi dobijali ogromne kredite bez ikakvih garancija – posle toga se u najmanju ruku osećaš kao totalni magarac.
Izvodiš radove i investitor otkliza sa plaćanjem još 30 dana – ovlašćeno lice je na službenom putu a bez njegovog potpisa nema plaćanja. Onda pokrećeš faktoring – ukoliko imaš sreće da banka hoće da ga prihvati. Ponovo papiri, izjave, menice devizne klauzule. Posao nemožeš da prekineš jer si se već zaglavio u blato, a preko suda ti treba bar godinu dana da isteraš svoje do tada si već bankrotirao. Ćutiš i trpiš.
Kada posao privedeš kraju poslednjih 5-10% radova čekaš na naplatu koliko se to investitoru hoće. A to je u stvari tvoja zarada.
Često pričam sa svojim partnerima iz drugih firmi. Svi imaju istu priču. Sada se radi samo da se drži glava iznad vode ili bolje rečeno da se odloži totalni potop. Do pre tri godine sam bio u mogućnosti da vidim celu sledeću godinu po prihodima i rashodima i da budem siguran da će sve biti Ok. Sada sam srećan ako vidim 3 meseca unapred. To je već uspeh.
U isto vreme vidiš kako pored tebe niču nove firme, uzimaju na volšeban način ogromne poslove – vlo često izmišljene poslove. Poludržavne firme dobijaju poslove preko direktne pogodbe. Masa firmi radi sa radnicima na crno, plaćanje na ruke, angažuju penzionere, angažuju radnike državnih preduzeća koji su uzeli bolovanje itd. Meni nakon otpočinjanja radova Inspekcija rada dolazi u obilazak gradilišta već posle 2 dana – tako i treba da bude. Kako se ovi drugi izvlače ja neznam. Odnosno znam – burazerska ekonomija. Kod mene su sve plate bele (legalne). Kod njih pogine radnik koga su angažovali na crno – nokom ništa. Meni kad bi se to desilo mislim da bih zaglavio robiju.
Izvinite ako sam malo udavio. Ovo što sam napisao je samo manji deo priče.
Pozdrav
Sto vise citam razne clanke o ekonomskim pitanjima sve vise sam verovanja da bi i neoliberalni i Keynes-ov socijalni koncept dali neke rezultate da se doslovno primene (kakve rezultate i po kojoj ceni je predmet rasprave). Ovo sto najcesce imamo je nesto sto lici na jedan od ova dva ali se primeni do pola.
Kazemo da je u Srbiji neoliberalni koncept primenjivan i da se isti nastavlja. A drzavna administracija nikad veca, drzavni intervencionizam na svakom koraku (ministar deli subvencije kako mu se ceifne, 750 mil $ godisnje ide na preduzeca u ‘restruktuiranju’, poveriocima se brani da naplate potrazivanja, kurs se brani rezervama i kreditima – odnosno snazna kontrola trzista valutama, te prava zabrana izvoza poljoprivrednih proizvoda – te prikrivena, itd…)
Da li jedan ili drugi sistem, mislim da je stvar ideologije.
Neoliberalni je lako braniti – logican je, jednostavan, moralan, jasan kada ga svedete do nivoa obicnog coveka. Polazi od pojedinca, njegove slobode, slobodne volje i prava da upravlja sopstvenim zivotom. Coveku je lako da se pronadje u tom sistemu.
Keynes-ov je, sa druge strane a po mom skromnom misljenju, na prvi pogled neprivlacan. Obican covek moze da vidi samo sta gubi, a ne i sta dobija. Tesko je objasniti da ako drzavi date veci deo svog dohotka da ona istim raspolaze, da ce vam u konacnici biti bolje. Covek vidi zloupotrebe, privilegije, mediokritete na vaznim funkcijama i ne veruje u to. Ne veruje u benevolentnost drzave i jake moralne i strucne osobine ljudi na javnim funkcijama. Iskustvo ga tome uci. Zbog tih ljudi ne veruje ni u ovakav sistem. Gospodin Katic cesto navodi primere uspesnih razvojnih politika nekih zemalja ali se bojim da u zemlji u kojoj zivimo ljudi ne mogu da se identifikuju sa tim zemljama. Zbog toga se i bojim da gospodina Katica retko ko u Srbiji ume da saslusa, a jos teze da razume. Nedavni intervju RTSu je samo primer toga.
Mojih 0.02$ ili 1.67RSD po srednjem kursu NBS na dan uplate…
Г.Катићу,ипак сте се,на неки начин вратили домаћим темама,иако вам то,обзиром на наше реакције, одузима пуно времена и енергије.
У сваком случају,ја сам вам захвалан,и свакако ћу се потрудити да и убудуће будем „тих“,пратећи ваш блог.
Поздрав
За инжењера Дејана
„Да ли су свесни да ће их из сектора где су приноси велики истиснути странци, док ће им оставити секторе са малим приносима“
Колико је мени познато, бар од двехиљадите, стране фирме су присутне у многим привредним гранама у Србији, за које сматрају да су порфитабилне. Те гране обично не функционишу баш тржишно. Тамо где је тржиште у питању, домаће фиреме су „минимизацијом“ профита углавном отерале страну конкуренцију. Странци нити знају тако да раде, нити хоће. Имамо пример ВАЦ-а, а претстоји нам и пример Делеза.
Није ми јасно зашто мислите, да ће после експозеа, да се појача њихова жеља да конкуришу малим и средњим предузећима у пословима где је зарада ионако минимална.
Ја бих Вам био захвалан да ми кажете, у којим тржишним секторима су велики приноси малих и средњих предузећа, јер сам ја лично заинтересован да их из тих сектора истиснем.
За Бојана – Државе попут Аустрије, Швајцарске, Ирске или Луксембурга нпр. су јаки финансијски и оф-шор центри преко којих се врши рециклирање светског новца. Оне имају велике обавезе према иностранству јер велики број страних фирми, банака и појединаца ради кроз њих. Истовремено, тај новац је пласиран у иностранству, па по том основу постоје и велика потраживања. Њихови нето дугови су много мањи него бруто дугови. Уз то, важан је и однос спољног дуга према снази економије. Аустријска економија је четири пута већа од балтичких држава узетих заједно. Хвала на коментару.
Г. Катићу, поменули сте оквир од 100 млрд долара дуга за регион од 6.2 мил становника. Како у том свјетлу коментаришете спољни дуг са западне стране, на примјеру аустријске економије која обухвата 8,5 мил становника и спољни дуг реда 330 милијарди долара?
Za Srđana – Verovatno ste u pravu. Meni ta vrsta jednostavnosti uvek izmiče. Hvala na komentaru.
Ma nema tu nista komplikovano, to je prosto ulaz I izlaz kapitala. Koliko kapitala izadje toliko cete imatu recesiju.
Elem, za jugonostalgicare: http://fizzit.net/drustvo/povijest/4836-bolji-zivot-jugoslavija-u-brojkama
Za Dušana – Kada procesi destrukcije izmaknu kontroli, kada duh izađe iz boce, gotovo da ga je nemoguće vratiti nazad. Pomoglo bi da se politički sistem vrati na direktno biranje na svim nivoima i da se ukine glasanje za liste. To bi personalizovalo politiku i pojedince učinilo odgovornijim. Iako je to smanjivanje ljudskih prava, ukinuo bih svaku mogućnost da ljudi koji rade u administraciji budu članovi partija. Ljuta trava na ljutu ranu.
Odluka o linearnom smanjivanju plata za 10% je skandalozna i reflektuje bezidejnost vlasti kojoj je MMF izdiktirao meru. Njen jedini kvalitet je što je laka za sprovođenje i što implicitno podržava linearnost umesto progresivnosti oporezivanja. Hvala na komentaru.
Uz duzno postovanje, mislim da je centralna vlast losa ali da je problem jos gora lokalna administracija. Igrom slucaja znam da u lokalnim samoupravama neretko sede ljudi koji ne zasluzuju da vode jednu ozbiljniju trafiku. Kako mozemo da uticemo na to. Ti ljudi ne mogu da se nauce onome sto godinama nisu. Morali bi svi da idu na ponovno skolovanje. Kako u praksi mozemo resiti taj problem?
Ps: sta mislite o predlozenom linearnom smanjenju zarada. Ja radim u prosveti i mislim da je neprimereno da se s jedne strane obrazovanje pominje kao prioritet a sa druge sledi nam rad za 39000 dinara.
Za Srdjana – Baltičke republike su, izuzev u periodu 2006.-2008., uvek imale visoku stopu nezaposlenosti. Nije sporno da fiksni kurs (valutni odbor) spečava lakše prilagođavanje krizi, ali je valutni odbor deo neoliberalnog paketa. Podsetiću Vas da se najradikalniji zastupnici neoliberlizma zalažu za povratak na zlato. Valutni odbor je samo derivat te iste ideje.
Primer Poljske je biranje a la carte. Kina je imala fiksni kurs najveći deo svog najboljeg perioda, pa to nije smetalo jer je imala kapitalnu kontrolu. Neoliberalna Rusija nije imala fiksni kurs, a bila je propala zemlja. Makedonija i Bugarska imaju fiksni kurs, ali njihov pad ni izbliza nije bio sličan padu Baltika. Itd. itd.. Mislim da je Baltička priča daleko kompleksnija od problema kursa. Hvala na komentaru.
Smisao ironije pa i cinizma, je da podseti koliko su primati nesvesni sveta oko sebe. Više ih zanima fudbal nego istorija, pa se ne sećaju ni šta se desilo juče, a kamoli pre više godina.
Ovaj tekst je podsećanje na činjenicu da je nekim plemenima bilo toliko loše u socijalizmu, pa je bilo dovoljno uvesti kapitalizam i odmah krenuti sa „reformama“. Tim pre što su u paketu dobili demokratju i slobodu. Problem je što oni ne razumeju šta je kapitalizam i da je jedino pravo koje su dobili – da se zaduže.
A nekim plemenima je bilo bolje u socijalizmu, možda previše dobro. Između ostalog, zato što su već navikli da se zadužuju i da ne moraju da vrate ceo dug. Kada je nestalo političke osnove za takve privilegije, socijalizam je morao da nestane. Da bi to išlo lakše, organizovani su plemenski ratovi. Bilo je potrebno još malo demokratije da bi napaćena plemena dobila šansu da se ponovo zadužuju. Ovoga puta pod novim uslovima.
Znači – svom snagom u reforme…
Balticke zemlje su imale ostru recesiju I imaju veliku nezaposlenost zbog rezima fiksnog kursa. Neoliberalizam nema veze sa tim. Uporedite Poljsku tokom krize koja ima fleksibilni kurs sa njima I sve ce vam biti jasno.
За инжењера Дејана
„Из комуникације са приведницима из малих и средњих предузећа, да ли сте стекли утисак да виде да је мањи део проблема у фискалној политици и лењој администрацији? Да ли су свесни да ће их из сектора где су приноси велики истиснути странци, док ће им оставити секторе са малим приносима (недовољним да сервисирају узете кредите)?“
Ако може да помогне,
послушајте размишљања једног од њих,
Милан Кнежевић у гостовању на пешчанику
http://pescanik.net/2014/04/emisija-18-04-2014/
П.С. Не ради преко Хрома, ради преко Фајрфокса.
Za Vidoja – Niže, u komentaru Dušanu, pokušao sam kratko da odgovorim na pitanje koje i Vi postavljate. Hvala na komentaru.
Za g. Katica
Odlican tekst. Svideo mi se nov stil pisanja koji ste koristili, gde ne iznosite eksplicitne zakljucke vec navodite citaoca na razmisljanje koristeci obrnutu logiku.
Zanima me da li mislite da je glavni uzrok ovakvom toku dogadjaja bilo neznanje rukovodece elite?
Pozdrav i samo napred.
Za Marka – Mislim da je sasvim realno da se estonski model sprovede, tim pre što je veliki deo već realizovan u proteklih 13 godina. Hvala na komentaru.
Odlican tekst. Samo jedno pitanje: Da li je realno da se u Srbiji danas sprovede estonski model, 20 godia kasnije? Cak iako MMF i marionetska vlada to zele.
Jedan od bezbroj primera kojim se potvrđuje ono što sam već napomenuo – investitore ne interesuje dobrobit naroda i države, već da naroda nema a oni što preostanu da budu kontrolisani. To je suština njihovih investicija.
Da li ima nešto u ovom Katićevom tekstu što ne potvrđuje moj stav?
Jednog dana kad ljudi počnu da razmišljaju na ovakav način – nada će se vratiti i odumiranje će prestati.
За инг. Дејана – Највећи кредитор балтичких држава је Шведска. Далеко иза Шведске су Финска и Немачка. Највећи део задужења ових држава је везан за кредите које су одобравале локалне банке у страном власништву, као и cross-border кредити из Скандинавије. Шведске банке су имале и велике губитке на Балтику и тек су на прелому 2010/2011 почеле да се опорављају. Што се каматних стопа тиче, колико ми је познато, оне су биле много ниже него у Србији и близу скандинавског нивоа.
Ортодоксни неолиберали су били чудно тихи када је требало спасавати банке и углавном су се определили да ћуте. Подсетићу Вас на део текста који сам написао у вези са кризом https://nkatic.wordpress.com/2013/03/18/tekst-o-ekonomskoj-krizi/ :
„Te jeseni (2008.) se niko ozbiljan nije junačio ni tražio da država ostane po strani i da se finansijski sektor prepusti sudbini samoregulišućeg tržišta. Niko od ugleda i reputacije se nije pozivao na Hayeka niti predlagao terapiju samoizlečenja, bez obzira na kojoj strani ekonomskog diskursa se nalazio.
Ni u Srbiji te mračne jeseni nije grmelo od upozorenja državi da se uzdrži od mešanja u tržišne procese. Niko nije zahtevao od vlade da ne traži pomoć od MMF-a, da odbaci Bečki (bankarski)sporazum, te da sudbinu ekonomskog sistema hrabro prepusti tržištu i kreativnoj destrukciji. Činilo se da su i ekonomisti neoliberalne orijentacije interes svojih deviznih štednih uloga stavili ispred odbrane doktrine, i diskretno, ćutanjem ponajviše, prešli na intervencionističku stranu.“
Нажалост немам такав контакт са привредницима из малих и средњих предузећа да бих се усудио да уопштавам њихов поглед на актуелне проблеме. Хвала на коментару.
За господина Катића – Хвала Вам што пишете и што нам уступате простор, иако писање чланака и одржавање блога изискују време и напор.
Рекао бих да је овај чланак далеко више „натопљен“ меланхолијом него ли чланак
https://nkatic.wordpress.com/2013/12/29/o-srbiji-melanholicno/
Примећујем у позадини чланка Орвелову сенку – „Незнање је моћ… Слобода је ропство… (Идеологија) је увек у праву…“
Сада бар знамо шта нас чека – перспектива Србије је очајна. То је оно „најбоље“ које „тек долази“, како сте својевремено цитирали Маргарет Тачер. Опет, „балтички модел“ ће нам послужити да се добро припремимо, јер очекивани ударац има далеко мању убојитост од неочекиваног.
Мислим да је некадашњи естонски премијер прочитао још једну књигу из економије – „Економија у једној лекцији“ (Economics in One Lesson, Henry Hazlitt) и да је поделио члановима свог кабинета 1993. С друге стране, балтичке земље су као транзитне земље и те како профитирале од пљачке Русије у првој половини деведесетих.
Разуме се, прихватљивије је говорити о „успешном“ балтичког моделу него о Пиночеовом Чилеу, тако да се не жале новци да се државе зреле за банкрот одржавају у животу, односно давање инфузије изгледа није скупо.
1) Да ли можда имате информацију, у грубим цртама, из којих земаља инвеститори држе спољне дугове Летоније, Литваније и Естоније и по којим каматним стопама?
2) Исправите ме ако грешим – ортодоксни (нео)либерали никада не би инсистирали да се приватни (банкарски) губици социјализују, али је то изгледа могуће намтенути земљи без суверенитета.
3) Из комуникације са приведницима из малих и средњих предузећа, да ли сте стекли утисак да виде да је мањи део проблема у фискалној политици и лењој администрацији? Да ли су свесни да ће их из сектора где су приноси велики истиснути странци, док ће им оставити секторе са малим приносима (недовољним да сервисирају узете кредите)?
Унапред хвала и извините што Вам трошим време. Обећавам да ћу направити паузу од бар неколико дана у запиткивању.
Ha! Uvodite novi stil pisanja.
Odavno je ovde politika cilj.
Volim procitati vase tekstove. Vidim ih kao znak postojanja mislecih ljudi* spremnih pomoci Srbiji
* a usput i ekonomisti 😀
Za Katića,
-Ako je šala cinična je
– Ako je itina gorka je
– Ako je opomena plitka je
Najverovatnije da mera moje glave nije po meri engleskog humora.
Nvala na odgovoru
За Душана – Јавни сектор није сам себе направио оваквим какав је данас. Узгред, ни приватни сектор, поготово његови најмоћнији представници, не разликују се превише од јавног сектора. Стање у јавном сектору и друштву у целини je последица лоше и безидејне политичке елите коју саветују стручњаци лојални или тајкунској елити, или странцима. Видећемо да ли ће актуелна политичка елита и нови експерти показати да је дошло до промене матрице коју сам поменуо. Хвала на коментару.
За Ивана Н. – Када читаоци не виде или не препознају смисао онога што пишем, остаје ми само да се покајем и зажалим због свог промашаја. Хвала на коментару.
Gospodine Katicu,
Nije prvi put da komentarisem na Vasem blogu,
Vec sam konstatovao da od ekonomskih analiticara, uvazavam Vas na prvom mestu i mozda jos po nekog.
Kada citam Vase tekstove, jasno mi je Vase misljenje o ekonomskoj politici Srbije, koja je manje vise aktuelna od 2000te na ovamo. Jednom recju katastrofa.
Nezavisno od toga da li se slazem sa premijerom ili ne kada je u pitanju najavljeni plan ekonomskih reformi, moram da kazem da sam apsolutno siguran da je rak rana nase ekonomije upravo, glomazan, nekompetentan, inertan itd JAVNI SEKTOR. Sve ostlo je posledica toga:d i visoke kamatne stope, d
I visoka nezdini nacin aposlenost
I visoki deficiti,
I korupcija
I los privatni sektor itd.
Jedini nacin da se nesto promeni na bolje, jeste da se javni sektor promeni na bolje. Ako se slazete sa mnom, molim Vas da date vese vidjenje, kako u kratkom roku mozemo dovesti javni sektor na zadovoljavajuci nivo kvaliteta. Kako je recimo moguce smanjiti broj zaposlenih i povecati kvalitet rada u javnom sektoru a da to ne izazove socijalne nemire. Da li mi imamo uopzte dovoljno kvalitetnih ljudi za menadzment u JS na svim nivoima. Ako nemamo kako kratkorocno mozemo to resiti?
Imam jos mnogo pitanja, ali bio bih zahvalan kada bi ste odgovorili na bar neka od njih.
Hvala
Ovo jeste veoma zanimljivo. Eksperti hvale reforme baltičkih zemalja, a narod neprestano bježi otud. Vjerovatno u tome i jeste smisao današnjeg kapitalizma: smetaju mu ljudi, ima ih previše.
Baltičke države imaju entuzijastične euroatlantske elite i prilično umoran narod koji ćuti i gleda kako da napusti zemlju. Zato tamo sve zvoni od antiruske retorike, spremaju se sankcije Rusiji, a jedino što ih koliko toliko drži iznad vode jeste ekonomska saradnja sa Rusijom. U slučaju oštrije ekonomske konfrontacije EU i Rusije oni bi najviše stradali. No, njihove elite uopšte ne razmišljaju o tome.
A, kada se radi o Srbiji, slažem se, izgleda da je Vučić svih 20 godina išao ka ovom prozrenju, da treba spasiti Srbiju tako što će se vodovodi, elektrodistribucija i infrastruktura prodati strancima. Do nedavno je njegova politika izgeldala prilično besmislenom i besciljnom, no nakon posljednje pobjede na izborima pokazalo se da iza nje stoji jako izražena neoliberalna ideologija.
Обично се јетка иронија у текстовима употребљава када човек пише од муке. Након прочитаног текста, мени само остаје да се насмејем од муке. Видљиво је да оно што се дешава данашњој Србији прати предефинисани шаблон или сценарио. Али, када је већ тако, што барем не пронађоше боље глумце? Или барем шармантније и фотогеничније.
Gospodine Katiću koji je smiao ovog teksta?
U dilemi sam šta šte nameravali da poručite!?
Da li bi Vi lično stali iza ovakvih reformi u ovom trenutku?
Da li Vi smatrate da su te reforme najbolje i najbrže (pozivate se i na faktor sreće)?
Da li smatrate da će naš narod, koji verijem dobro poznajete, moći da izdrži tako silovit pritisak, posle toliko istorijskih posrnuća?
Da li nam samo nagoveštavate put kojim će reforme ići?
I na kraju. Da li nas to upozoravate čta nas očekuje?
Pozdrav
P.S.
Ispada da je greškom premijara za Estoniju ispalo dobro.
Znači, čuda postoje i u politici.